Akcioni plan za sprovođenje inicijative Partnerstvo za otvorenu upravu u Republici Srbiji za 2016. i 2017. godinu

Akcioni plan

za sprovođenje inicijative Partnerstvo za otvorenu upravu u Republici Srbiji za 2016. i 2017. godinu

I. UVOD

Partnerstvo za otvorenu upravu – Open Government Parntership (u daljem tekstu: POU) predstavlja međunarodnu inicijativu čija je svrha obezbeđivanje podrške i većeg angažovanja vlada širom sveta u cilju poboljšanja integriteta, transparentnosti, efikasnosti i odgovornosti javne vlasti, kroz izgradnju poverenja javnosti, saradnju sa organizacijama civilnog društva (u daljem tekstu: OCD), osnaživanje učešća građana u upravljanju, borbu protiv korupcije, pristup informacijama, upotrebu novih tehnologija, a u vezi sa ostvarivanjem delotvornijeg i odgovornijeg rada javne vlasti.

Kao učesnica u navedenoj globalnoj inicijativi, Republika Srbija podržava osnovne vrednosti sadržane u Deklaraciji POU, koje su u skladu i sa sprovođenjem opšteg cilja reforme javne uprave Republike Srbije – obezbeđenje visokog kvaliteta usluga građanima i privrednim subjektima i stvaranje javne uprave koja će značajno doprineti ekonomskoj stabilnosti i povećanju životnog standarda građana. Imajući u vidu težnju da Republika Srbija postane moderna država koja predstavlja dobar servis građanima, sa uspostavljenim partnerskim odnosom i boljom podrškom građanima i privredi, učešće u inicijativi POU i sprovođenje aktivnosti u skladu sa vrednostima koje POU promoviše, značajno doprinose postizanju ovih ciljeva.

Prvi Akcioni plan za sprovođenje inicijative Partnerstvo za otvorenu upravu u Republici Srbiji za 2014. i 2015. godinu (u daljem tekstu: AP POU za 2014. i 2015. godinu), Vlada je usvojila u decembru 2014. godine. Kako je navedeno u Izveštaju o napretku koji je sačinio Nezavisni mehanizam za izveštavanje (u daljem tekstu: NMI), uspostavljen na nivou ove međunarodne inicijative, ispunjenje obaveza definisanih ovim akcionim planom sprovedeno je na relativno visokom nivou, a Republika Srbija je sprovela značajne reforme u oblasti budžetske transparentnosti i podizanja kapaciteta civilnog društva. Ipak, uprkos značajnim rezultatima postignutim u sprovođenju aktivnosti definisanih prvim akcionim planom, potrebno je nastaviti sa unapređenjem saradnje u okviru sprovođenja inicijative POU sa civilnim sektorom, a naročito sa uključivanjem lokalnog nivoa vlasti u sprovođenje inicijative POU.

U svom izveštaju, NMI je dao i ključne preporuke za unapređenje aktivnosti u okviru sledećeg ciklusa izrade Akcionog plana, o čemu će biti reči u delu koji se odnosi na proces pripreme Akcionog plana.

S obzirom na prioritete Republike Srbije, Akcioni plan obuhvata nekoliko velikih POU izazova: jačanje javnog integriteta, efikasnije upravljanje javnim resursima i poboljšanje javnih usluga. Određene aktivnosti u okviru ovih izazova već su preduzete kroz AP POU za 2014. i 2015. godinu, dok ovaj akcioni plan predstavlja nastavak, u pravcu daljeg unapređenja rada na sprovođenju svih osnovnih vrednosti koje inicijativa POU promoviše, a koje su u skladu sa opštim opredeljenjem Republike Srbije da izgradi modernu javnu upravu koja predstavlja dobar servis za njene građane. U tom smislu, jedna od novih, veoma važnih oblasti u okviru POU koja je zastupljena u Akcionom planu, jeste oblast otvorenih podataka, open data, o čemu će više reči biti u delu o postignutim rezultatima u odnosu na utvrđene principe otvorene uprave.

II. DOSADAŠNJI REZULTATI U ODNOSU NA UTVRĐENE PRINCIPE OTVORENE UPRAVE

U periodu od usvajanja AP POU za 2014. i 2015. godinu, u Republici Srbiji je uložen veliki napor u cilju razvoja svih nivoa uprave, radi unapređenja poslovnog okruženja i stvaranja povoljne poslovne klime, povećanja pravne sigunosti, transparentnosti, etičkih standarda i odgovornosti u obavljanju poslova javne uprave, modernizacije, ubrzanja i debirokratizacije procesa i procedura, a samim tim i kvaliteta pružanja usluga građanima. Međusobno se prožimajući, paralelno sa ovim naporima tekao je proces racionalizacije i optimizacije javne uprave, pre svega u cilju fiskalne konsolidacije, unapređenja organizacionih i funkcionalnih podsistema javne uprave i postizanja adekvatne strukture i optimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru.

Nakon usvajanja Strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji, koja potvrđuje nameru Vlade da nastavi transformaciju državne uprave kako bi postala bolje organizovan, efikasniji, transparentniji i servisno orijentisan sistem, za pružanje kvalitetnijih usluga uprave u skladu međunarodnom regulativom i potrebama korisnika usluga, u martu 2015. godine Vlada je usvojila Akcioni plan za sprovođenje Strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji za period 2015-2017. godine. Ovaj akcioni plan operacionalizuje ciljeve definisane Strategijom reforme javne uprave i definiše mere, rezultate i aktivnosti za njeno sprovođenje, a u cilju uspostavljanja delotvornijeg rada države. Akcioni plan ima za cilj, između ostalog, unapređenje organizacionih i funkcionalnih podsistema javne uprave, uspostavljanje usklađenog javno-službeničkog sistema zasnovanog na zaslugama, unapređenje upravljanja ljudskim resursima i upravljanja javnim finansijama i javnim nabavkama, povećanje pravne sigunosti. U skladu sa principima POU, predstavnici civilnog društva (članovi SEKO konzorcijuma za reformu javne uprave i predstavnik organizacije Transparentnost Srbija, od samog početka su bili uključeni u izradu Akcionog plana, dok su u konsultacije za relevantne delove dokumenta bili uključeni i predstavnici Stalne konferencije gradova i opština (u daljem tekstu: SKGO). Svi navedeni predstavnici civilnog društva (SEKO konzorcijuma za reformu javne uprave i SKGO) uključeni su i u monitoring i praćenje pomenutog akcionog plana kao ravnopravni predstavnici uz predstavnike državnih organa u okviru Međuresorske projektne radne grupe za koordinaciju i monitoring reforme javne uprave.

U cilju obezbeđenja koordinisanog upravljanja razvojem elektronske uprave, uz uspostavljanje institucionalnog i zaokruživanje pravnog okvira, u decembru 2015. godine usvojena je Strategija razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji za period od 2015 – 2018. godine i Akcioni plan za sprovođenje Strategije za period od 2015 – 2016. godine. Opšti ciljevi Strategije su: povećanje zadovoljstva korisnika javnim uslugama, smanjenje tereta administracije za privredne subjekte i građane, povećanje efikasnosti javne uprave upotrebom informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT), nacionalna i prekogranična interoperabilnost (naročito sa zemljama EU), koji vode ka povećanju transparentnosti i odgovornosti rada organa javne uprave, jačanju participacije građana u demokratskom odlučivanju, uz poštovanje rodne ravnopravnosti, zaštite podataka o ličnosti i visok nivo bezbednosti podataka unutar sistema. Preduzimanje aktivnosti predviđenih Akcionim planom za ostvarivanje navedenih ciljeva Strategije treba da omogući brzo i kvalitetno unapređenje sistema državne uprave kroz integraciju novih tehnologija i standarda, a shodno globalnim trendovima poput „pametnih gradova” i m uprave, kao i stabilnost i dostupnost državnih servisa i podizanje kapaciteta organa državne uprave, kroz uspostavljanje neophodnog strateškog i pravnog okvira za upotrebu IKT u javnoj upravi prema najvišim evropskim i svetskim standardima.

U januaru 2016. godine Vlada je usvojila Strategiju regulatorne reforme i unapređenja sistema upravljanja javnim politikama za period 2016-2020. godine. Ključni ciljevi ove strategije su povezivanje pojedinačnih elemenata planiranja, budžetiranja i donošenja odluka o javnim politikama u jedinstven sistem, kao i dostizanje višeg kvaliteta propisa i smanjenja administrativnih troškova za privredu i građane. Unapređenje transparentnosti zakonodavnog procesa i povećanje uloge predstavnika privatnog i civilnog sektora u procesu donošenja javnih politika jeste dodatni cilj koji se teži postići.

Sprovođenje reforme celokupne uprave u Republici Srbiji ima za krajnji cilj da se, u skladu sa tzv. Evropskim principima za javnu upravu, izgradi pouzdana (pravna sigurnost), odgovorna, efikasna i ekonomična uprava, osposobljena da korisnicima – građanima, privrednim i drugim subjektima, pruži visok kvalitet usluga. U skladu sa tim, u Republici Srbiji je u prethodnom periodu donet i niz zakona koji obezbeđuju ostvarenje ovih ciljeva.

Zakon o opštem upravnom postupku, koji je usvojen u februaru 2016. godine, predstavlja veliki korak ka novom pristupu u odnosu države prema građanima i privredi, većoj efikasnosti, efektivnosti i transparentnosti u radu, koji će dovesti i do predvidljivosti poslovanja, što je za privredu veoma važno. Ovaj zakon predstavlja ključni pravni osnov i uspostavljanje novih principa za transformaciju države u servis građana i privrede i obezveđivanje modernizacije javne administracije, otvorenosti, debirokratizacije, transperentnosti i efikasnosti. Glavni ciljevi Zakona su modernizovanje upravnog postupka, efikasnost i njegovo pojednostavljenje i to posebno smanjenje broja nepotrebnih upravnih postupaka i procedura; delotvornije ostvarivanje javnog interesa i pojedinačnih interesa građana i pravnih lica u upravnim stvarima – lakše i potpunije ostvarenje i zaštita kako zakonitosti, tako i sloboda i prava građana u procesu neposredne primene propisa u upravnoj materiji; uspostavljanje javne uprave koja je orjentisana ka građanima pružajući im usluge u skladu sa potrebama, garantujući kvalitet i pristupačnost javnih usluga, kao i povećanje pravne sigurnosti i unapređenje poslovnog okruženja i kvaliteta pružanja javnih usluga. Zakon je važan za evropske integracije Republike Srbije i primenu mnogih evropskih direktiva. Između ostalog, Zakonom je uspostavljena i mogućnost elektronske komunikacije i elektronskih servisa.

U skladu sa načelima POU, donošenju ovog zakona prethodio je sveobuhvatan proces konsultacija sa svim relevantnim akterima, uključujući predstavnike državnih organa, nezavisnih tela, stručne javnosti, civilnog društva, kao i građane. Konsultacije su se odvijale kroz panel diskusije, okrugle stolove, konsultativne sastanke, sa predstavnicima civilnog društva, privrede, regulatornih tela i SKGO, radionice, tribine, javnu raspravu.

U aprilu 2015. godine usvojen je Zakon o inspekcijskom nadzoru, čime je postignuto ostvarenje suštinske sveobuhvatne reforme inspekcijskog nadzora. Zakonom je obezbeđena bolja koordinacija i usklađivanje inspekcijskog nadzora koji vrše različite inspekcije, standardizacija i ujednačavanje postupka inspekcijskog nadzora i inspekcijske prakse i pružanje podrške održivom poslovanju i razvoju privrede u skladu sa propisima, čime se u velikoj meri doprinosi efikasnijoj borbi protiv korupcije i rastu poverenja javnosti u rad uprave. Takođe, Zakon predviđa uspostavljanje informacionog sistema u cilju efikasnije razmene podataka i elektronskih dokumenata, kao i procenu rizika u inspekcijskom nadzoru, što je osnova za poboljšanje transparentnosti u ovoj oblasti.

Oba navedena zakona predstavljaju dobar primer uključivanja civilnog sektora u procese donošenja zakona i podizanja nivoa transparentnosti i odgovornosti u radu državne uprave. Pored učešća u javnim raspravama, OCD su učestvovale i u samoj izradi rešenja iz zakona.

U decembru 2015. godine Vlada je prihvatila Zajedničku Deklaraciju Otvorena uprava za implementaciju Agende za održivi razvoj do 2030. godine. Deklaracijom se potvrđuje da su vladavina prava, principi transparentnosti i otvorene vlasti, kao i učešće građana, važni alati za efikasnu implementaciju Agende. Deklaracija obavezuje zemlje učesnice Partnerstva za otvorenu upravu da u akcione planove uključe mere koje promovišu transparentnost i specifične ciljeve u okviru opšteg cilja 16. Agende, kao i ostale relevantne ciljeve.

U okviru novih inicijativa, u Republici Srbiji je u junu 2015. godine sprovedena ocena spremnosti za otvaranje podataka (ODRA), uz podršku Svetske banke i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Rezultati ocene spremnosti predstavljeni su na konferenciji održanoj u decembru 2015. godine u Beogradu, na kojoj su, osim Izveštaja o spremnosti, bili predstavljeni i prvi primeri otvaranja podataka. Konferenciji su prisustvovali predstavnici OCD i IT poslovni sektor. Nakon završene ocene spremnosti za otvaranje podataka, pristupilo se daljem sagledavanju i razmatranju neophodnih koraka, kao što su zaokružavanje institucionalnog i zakonskog okvira, podsticanje tražnje od strane nevladinog sektora, transpozicija EU Direktive o ponovnom korišćenju podataka javne uprave. U tom cilju, u martu 2016. godine osnovana je Radna grupa za otvorene podatke čiji je zadatak da dalje sprovodi sve aktivnosti u vezi sa unapređenjem ove inicijative u Republici Srbiji. S obzirom na navedeno, u ovom akcionom planu, kad je u pitanju inicijativa otvaranja podataka, zastupljene su samo dodatne aktivnosti u odnosu na već planirane u okviru rada Radne grupe za otvorene podatke.

Imajući u vidu da u prošlom ciklusu izrade AP POU za 2014. i 2015. godinu nije bio uspostavljen stalni konsultativni mehanizam, u okviru podrške sprovođenju inicijative POU u Republici Srbiji, nevladina organizacija čiji predstavnici učestvuju u radu Radne grupe za izradu ovog akcionog plana, Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA, uspostavila je informativni sajt POU (http://ogp.rs/) na kome se mogu videti detaljne informacije o sprovođenju ove inicijative u Republici Srbiji, sva relevantna dokumenta u vezi sa izradom Akcionog plana, kao i rubrika “uključi se” putem koje je javnost mogla davati predloge za obaveze koje bi se uključile u Akcioni plan. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (u daljem tekstu: MDULS) blisko sarađuje sa CRTA-om u pogledu sadržaja ovog veb sajta i dostavlja sve relevantne dokumente koje je potrebno objaviti. Takođe, MDULS na svojoj veb strani objavljuje sve informacije koje se odnose na aktivnosti POU: http://www.mduls.gov.rs/partnerstvo-za-otvorenu-upravu.php .

III. PROCES PRIPREME AKCIONOG PLANA

S obzirom na to da se preporuke iz Izveštaja NMI uglavnom odnose na proces pripreme Akcionog plana, uključivanje svih zainteresovanih strana i poboljšanje konsultativnog procesa, one su obrađene u ovom delu.

Preporuke iz Izveštaja NMI:

1. MDULS, u saradnji sa Kancelarijom za saradnju sa civilnim društvom (u daljem tekstu: Kancelarija), trebalo bi da organizuje konsultativne sastanke sa spoljnim zainteresovanim akterima (ne samo sa OCD, već i sa privatnim sektorom) radi razmatranja mehanizama za multilateralne konsultacije i proces pripreme sledećeg akcionog plana.

2. Potrebno je da MDULS izvrši procenu postojećih ljudskih i finansijskih resursa namenjenih procesu sprovođenja inicijative POU, kako bi se ostvario optimalan komunikacioni pristup, kampanja za podizanje nivoa svesti, kao i širi konsultativni proces, izvan granica glavnog grada.

3. Potrebno je da MDULS koordiniše rad Posebne radne grupe za izradu Akcionog plana i ne samo da prikuplja priloge i komentare, već da obezbedi da dokument bude koherentan, kao i da vodeće odgovorne i partnerske institucije budu upoznate sa aktivnostima koje nisu u njihovj nadležnosti.

4. Potrebno je da MDULS inicira konsultativni proces u okviru izrade Akcionog plana, uz prisustvo predstavnika relevantnih državnih organa, pre izrade radne verzije teksta, kako bi se omogućilo da spoljni akteri daju značajan doprinos u fazi formulisanja teksta Akcionog plana.

5. Potrebno je da MDULS razvije model održavanja kontakta i saradnje sa jedinicama lokalne samouprave (u daljem tekstu: JLS) i SKGO, tokom pripreme, implementacije i evaluacije Akcionog plana.

Kad je u pitanju jedan od osnovnih načela Partnerstva za otvorenu upravu – bliska saradnja sa civilnim društvom, u ovom ciklusu izrade Akcionog plana postignut je značajan napredak u odnosu na proces izrade prethodnog, AP POU za 2014. i 2015. godinu.

Proces pripreme Akcionog plana zvanično je započeo u januaru 2016. godine, osnivanjem Posebne međuministarske radne grupe za izradu drugog Akcionog plana za period od 2016. do 2017. godine i realizaciju učešća Republike Srbije u inicijativi Partnerstvo za otvorenu upravu (u daljem tekstu: Radna grupa). Zadatak Radne grupe jeste sprovođenje svih aktivnosti u vezi sa izradom i sprovođenjem Akcionog plana.

Prilikom osnivanja Radne grupe učinjen je i prvi korak u cilju unapređenja saradnje sa civilnim društvom, tako što su predstavnici civilnog društva pozvani da učestvuju u njenom radu, kao ravnopravni članovi. Predstavnici OCD izabrani su kroz transparentnu proceduru. Kancelarija je, u saradnji sa MDULS-om, objavila je javni poziv za učešće u radu Radne grupe, u novembru 2015. godine, i isti dostavila i preko mejling liste svim OCD na listi. Javni poziv je, pored svih obaveštenja relevantnih za učešće na konkursu, sadržao i kriterijume za izbor OCD, odnosno predstavnika OCD, za člana i zamenika člana Radne grupe. Navedeni kriterijumi odražavali su nameru da se u rad Radne grupe i izradu Akcionog plana uključe OCD koje se bave različitim oblastima u okviru vrednosti POU: dostupnost podataka, pristup informacijama od javnog značaja, mediji i informisanje, fiskalna transparentnost, javno zastupanje i politike, jačanje vladavine prava i širenje građanske svesti, borba protiv korupcije, razvoj novih tehnologija i inovacija u cilju razmene informacija, unapređenja javnih servisa i uključivanja građana u donošenje odluka, otvoreni podaci, Partnerstvo za otvorenu upravu, kao i to da su u svom radu u prethodne tri godine pokazale zainteresovanost za određenu oblast. Javni poziv je bio upućen OCD koje rade na teritoriji cele Republike Srbije, kako bi bile zastupljene i OCD koje rade izvan glavnog grada (preporuka NMI 2).

Nakon isteka roka za podnošenje prijava, završenog postupka izbora i isteka roka za prigovor, Komisija sačinjena od predstavnika Kancelarije i MDULS-a, donela je konačnu odluku o izboru članova i zamenika članova iz reda OCD za članstvo u Radnoj grupi. Javni poziv, sva relevantna dokumenta, rang liste i konačna odluka Komisije objavljeni su na veb-stranici Kancelarije.

Za članove Radne grupe izabrano je šest predstavnika OCD: Beogradska otvorena škola – BOŠ, Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA, Građanske inicijative, Jedinstveni informatički savez Srbije – JISA, Centar lokalne demokratije, Udruženje poslovnih žena Srbije. Pored predstavnika OCD, u sastavu Radne grupe zastupljeni su predstavnici MDULS-a, Direkcije za elektronsku upravu, Ministarstva finansija, Ministarstva pravde, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Agencije za borbu protiv korupcije, Kancelarije za evropske integracije, Republičkog sekretarijata za javne politike, Kancelarije, Narodne skupštine Republike Srbije, Uprave za javne nabavke, Generalnog sekretarijata Vlade i Privredne komore Srbije.

U skladu sa preporukom NMI 1, MDULS je, u saradnji sa Kanclelarijom, organizovao više konsultativnih sastanaka na kojima je, između ostalog razmatran i način saradnje, kao i proces pripreme Akcionog plana, dok je u radu Radne grupe učestvovao i predstavnik Privredne komore Srbije, radi uključivanja privatnog sektora. Ipak, u ovom ciklusu izrade Akcionog plana nije u potpunosti postignuto uključivanje privatnog sektora, s obzirom na to da je vremenski okvir za izradu Akcionog plana, usled održavanja izbora u Republici Srbiji, bio ograničen, kao i usled nedostatka kapaciteta koji bi bili posvećeni promovisanju ove inicijative i komunikaciji sa privatnim sektorom.

Prvi sastanak radne grupe održan je 8. februara 2015. godine, u okviru koga su utvrđeni način saradnje, koraci za izradu AP, kao i kalendar aktivnosti.

U skladu sa preporukama NMI 1. i 4, radi šireg konsultativnog procesa i uključivanja svih zainteresovanih OCD na samom početku izrade Akcionog plana, pre izrade radne verzije teksta Akcionog plana, Radna grupa, odnosno predstavnici relevantnih državnih organa su održali konsultativni sastanak – okrugli sto sa svim zainteresovanim OCD, u cilju utvrđivanja prioriteta i obaveza koje će biti uključene u Akcioni plan. Sastanak je održan 19. februara 2016. godine, u Beogradu. Javni poziv za učešće na konsultativnom sastanku – okruglom stolu, za OCD sa teritorije cele Srbije, objavljen je na internet stranicama MDULS-a, Kancelarije, kao i kroz obaveštenja preko mejling lista Kancelarije svim OCD na listi, uz program rada, sva uputstva, relevantna dokumenta i obrasce za obaveze. Obaveštenje o javnom pozivu poslato je i preko mejling liste Kancelarije svim OCD sa liste. U okviru javnog poziva objavljen je i obrazac za dostavljanje pismenih predloga OCD. Sastanku je prisustvovalo 40 predstavnika OCD. Takođe, na istim veb-adresama objavljen je i Izveštaj sa konsultativnog sastanka.

Kao rezultat zajedničkog rada članova Radne grupe i predstavnika OCD, na sastanku je prkupljeno dvadeset dva predloga OCD za obaveze, u okviru tema: Učešće javnosti, Pristup informacijama, Otvoreni podaci, Integritet vlasti, Fiskalna transparentnost i Javne usluge. Pored toga, OCD su dostavile i šest pisanih predloga za obaveze.

Svi predlozi OCD razmatrani su na sastancima Radne grupe i sa relevantnim državnim organima u čijoj su nadležnosti predložene obaveze. Većina predloga je uključena u Akcioni plan, dok je za određene predloge zaključeno, sa obrazloženjem, da se ne mogu realizovati u okviru ovog akcionog plana. Zapisnici sa svih sastanaka Radne grupe, kao i Izveštaj sa konsultativnog sastanka objavljivani su na internet stranici MDULS-a i na sajtu www.ogp.rs kako bi sve zainteresovane strane mogle da prate njen rad. U okviru ovih zapisnika, objavljeni su i svi pisani predlozi OCD pristigli u datim rokovima, uz obrazloženja u slučaju da nisu uključeni u Akcioni plan.

Obaveze koje su predviđene ovim akcionim planom u potpunosti su rezultat zajedničkog rada nadležnih organa i OCD, odnosno, sve obaveze su uključene u Akcioni plan na predlog OCD.

U radu Radne grupe i pripremi Akcionog plana, pored članova Radne grupe, učestvovali su i predstavnici Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i SKGO (preporuka NMI 5.).

U periodu pripreme akcionog plana, Srbija je bila domaćin regionalnog sastanka koordinatora za inicijativu POU iz zemalja Zapadnog Balkana, koji je održan od 26-27. maja 2016. godine, u Beogradu. Na sastanku su, predstavljeni nacrti akcionih planova zamalja iz regiona i, između ostalog, razmatrane su pojedinačne obaveze, mogućnosti za njihovo unapređenje, moguća rešenja spornih pitanja, forma akcionih planova; alati i modeli za saradnju sa civilnim društvom; primeri „obaveza označenih zvezdicom” koje su predstavili predstavnici Jedinice za podršku POU; koncept otvorenih podataka koji je predstavio predstavnik Veb fondacije. Osim boljeg razumevanja situacije u regionu u odnosu na sprovođenje inicijative POU, kroz razmenu iskustava iz regiona omogućeno je poređenje akcionih planova u odnosu na nivo otvorenosti uprave i ambicioznost predviđenih obaveza, kao i poboljšanje kvaliteta akcionih planova. Takođe, na sastanku je napomenuto i da bi bilo dobro razmotriti eventualnu izmenu kalendara predviđenog za aktivnosti u okviru inicijative POU, s obzirom na to da se, u skladu sa važećim kalendarom, akcioni planovi usvajaju svake dve godine u mesecu junu, a da bi za zemlje u regionu bilo prihvatljivije da se ovaj rok pomeri na mesec januar, kako bi se sprovođenje obaveza uskladilo sa usvajanjem nacionalnih budžeta.

U skladu sa pravilima inicijative POU, radna verzija Nacrta akcionog plana objavljena je 15. jula 2016. godine, dve nedelje pre početka javnih konsultacija, uz javni poziv OCD sa teritorije cele Srbije za učešće, na internet stranicama MDULS-a i Kancelarije, na ePortalu i na sajtu www.ogp.rs, kao i kroz obaveštenja preko mejling lista Kancelarije svim OCD na listi. Javne konsultacije trajale su u periodu od 1-22. avgusta 2016. godine.

U skladu sa preporukom NMI 2, u okviru javnih konsultacija o tekstu Nacrta akcionog plana, održana su tri konsultativna sastanka sa OCD: 5. avgusta 2016 u Beogradu, 9. avgusta 2016. godine u Novom Sadu i 19. avgusta 2016. godine u Nišu. Pre svakog sastanka, ponovljen je javni poziv za OCD, uz obaveštenja o programu za svaki sastanak, na navedenim veb stranama. Na sastancima je učestvovalo preko 150 učesnika – predstavnika OCD, državne uprave, lokalne samouprave i autonomne pokrajine (u daljem tekstu: AP), među kojima su bili i članovi Radne grupe za izradu Nacrta akcionog plana. Sastanci u Novom Sadu i Nišu su organizovani u punoj saradnji MDULS-a i TASCO Resursnog centra Građanskih inicijativa, dok je sastanak u Beogradu organizovan u saradnji MDULS-a i Kancelarije. Učesnici su svojim komentarima i sugestijama dali doprinos unapređenju radne verzije Akcionog plana. Tokom sastanaka koji su održani u Novom Sadu i Nišu, promovisana je i sama inicijativa POU, radi što boljeg upoznavanja OCD izvan glavnog grada sa istom.

Izveštaj o javnim konsultacijama objavljen je na internet stranicama MDULS-a i Kancelarije, kao i na sajtu www.ogp.rs.

Kad je u pitanju preporuka NMI 2, MDULS je značajno unapredio komunikacioni pristup, iako nije postojala mogućnost za unapređenje ljudskih resursa namenjenih sprovođenju inicijative POU, dok je u toku izrade Akcionog plana postignut širok konsultativni proces, koji je u ovom drugom ciklusu izrade Akcionog plana proširen i izvan granica glavnog grada.

U skladu sa preporukom NMI 3, MDULS je koordinisao radom Radne grupe, a s obzirom na to da su u radu Radne grupe aktivno učestvovali predstavnici ministarstava, posebnih organizacija, službe Vlade, nezavisnih državnih organa, Narodne skupštine Srbije i Privredne komore Srbije, sve odgovorne institucije, kao i partnerske, upoznate su sa celokupnim sadržajem Akcionog plana.

Tokom pripreme Akcionog plana, u radu Radne grupe i definisanju obaveza koje se odnose na unapređenje saradnje JLS sa civilnim društvom, učestvovali su i predstavnici SKGO, u skladu sa preporukom NMI 5, dok je na konsultativnim sastancima učestvovao znatan broj predstavnika lokalne samouprave i AP. Kao što je napomenuto, na konsultativnim sastancima održanim izvan Beograda, osim prikupljanja komentara, velika pažnja je posvećena i promovisanju inicijative POU, kako bi se sa njom upoznali predstavnici lokalne samouprave i AP i aktivnije učestvovali u njenom sprovođenju.

U skladu sa principima inicijative POU, prikupljeni komentari na tekst Nacrta akcionog plana objavljeni su na internet stranicama MDULS-a, Kancelarije i veb sajtu www.ogp.rs, u okviru Izveštaja o sprovedenim javnim konsultacijama, uz obrazloženja u slučaju da nisu uključeni u Akcioni plan.

IV. OBAVEZE

A. UČEŠĆE JAVNOSTI

TEMAUnapređenje konsultativnog procesa sa civilnim sektorom na lokalnom nivou prilikom usvajanja dokumenata javnih politika Naziv i broj obavezeOBAVEZA 1: Izrada modela opisa poslova radnog mesta odnosno dela radnog mesta službenika zaduženog za saradnju sa civilnim društvom u lokalnoj upravi Vremenski period – datum početka i završetka obaveze (npr. 1. jul 2016. – 30. jun 2017.) IV kvartal 2016. godine – IV kvartal 2017. godine(oktobar 2016. godine -decembar 2017. godine) Naziv odgovorne institucije – ministarstva, organa u sastavu ministarstva, agencije, itd. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Sektor za sistem lokalne samouprave (MDULS)SKGO Ime odgovorne osobe iz institucije koja je nosilac aktivnosti Saša Mogić, MDULSMarko Tomašević, SKGO Zvanje, Sektor Pomoćnik ministra, Sektor za sistem lokalne samouprave, MDULSŠef odeljenja za politički sistem lokalne samouprave u Stručnoj službi SKGO Email [email protected]@skgo.org Telefon 011 2685 344011 3223 446 Ostali učesnici Uprava Kancelarija za saradnju sa civilnim društvomJLS Organizacije civilnog sektora, privatni sektor, radne grupe Građanske inicijative Trenutno stanje ili problem kojim se obaveza bavi Za potrebe izrade Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji za period 2016-2020. godine, u 2015. godini izvršeno je istraživanje na temu saradnje JLS i OCD u procesu donošenja propisa, na 122 opštine. Rezultati ovog istraživanja pokazali su da je u 2014. godini, od ukupnog broja usvojenih akata (11.000 akata – budžeti, strateški planovi razvoja, odluke, urbanistički planovi, statuti i dr.), javna rasprava održana samo za 3% akata. Istovremeno, one opštine koje su organizovale javne rasprave uključivale su OCD u javne rasprave uglavnom u fazi pripreme propisa, a ne i tokom praćenja njihove primene i sprovođenja. Podaci ukazuju da postojanje organizacione jedinice za saradnju sa OCD pozitivno utiče na broj organizovanih javnih rasprava, kao i na stepen uključenosti OCD u javne rasprave. Prosečan broj pristiglih komentara, komentara uzetih u razmatranje i prihvaćenih komentara, veći je u opštinama koje imaju lice/telo za saradnju sa OCD, a i učestalije je direktno obaveštavanje OCD o sprovedenoj raspravi, u odnosu na JLS koje nemaju ovo lice/telo.Podaci iz navedenog istraživanja jasno ukazuju na potrebu postojanja ovakvog radnog mesta sistematizovanog u pravilnicima o sistematizaciji JLS, odnosno radnog mesta čiji je deo poslova usmeren na saradnju sa OCD, na osnovu prethodno izrađenog modela opisa radnog mesta za navedena lica. Osnovni cilj Povećanje broja JLS koje imaju sistematizovano radno mesto za saradnju sa civilnim društvom. Sitematizovanjem radnog mesta i utvrđivanjem opisa poslova uticaće na unapređenje saradnje organa javne uprave sa civilnim društvom uz unapređenje i razvoj mehanizama saradnje javne uprave i OCD. Kratak opis obaveze – mere (do 140 karaktera) Izrada i dostavljanje modela opisa radnog mesta, odnosno dela radnog mesta zposlenog zaduženog za saradnju sa civilnim društvom svim JLS u Republici Srbiji. Model opisa radog mesta sadržaće opis poslova, nivo složenosti poslova i odgovornosti, sa preporukom službeničkog zvanja, stepenu i vrsti obrazovanja, potrebnim kvalifikacijama i veštinama. POU izazov koji na koji se obaveza odnosi Poboljšanje javnih usluga, Jačanje javnog integriteta Relevantnost.Ukratko opišite na koji način je obaveza relevantna za dalje unapređenje POU vrednosti u odnosu na pristup informacijama, javnu odgovornost, učešće javnosti i tehnologiju i inovacije u službi otvorenosti i odgovornosti (Detaljniji opis POU vrednosti nalazi se u Vodiču o POU vrednostima) Strategija reforme javne uprave u Republici Srbiji („Službeni glasnik RS” br. 9/14 i 42/14) ukazuje na potrebu za unapređenjem načela, standarda i mera za saradnju državnih i drugih organa i organizacija sa OCD u postupku donošenja odluka kojima se uređuju pitanja i zauzimaju stavovi od opšteg interesa. Osnovni principi i načela na kojima se zasniva učešće OCD u postupcima pripreme, donošenja i praćenja primene propisa, utvrđeni u Smernicama za uključivanje organizacija civilnog društva u proces donošenja propisa (“Službeni glasnik RS”, broj 90/14), u saglasnosti su sa osnovnim vrednostima POU, a to su otvorenost i odgovornost javne uprave, kao i aktivno učešće građana u svim fazama donošenja propisa. Ovim smernicama je, u formi preporuke, predloženo da se JLS pridržavaju istih, kao i da se u organima državne uprave odrede lica za saradnju sa organizacijama civilnog društva, koja raspolažu znanjima i veštinama neophodnim za ove poslove. U tom smislu, ova obaveza, a posebno preuzimanje predloženog modela radnog mesta od strane JLS doprineće unapređenju saradnje i aktivnijem učešću građana u formulisanju i sprovođenju javnih politika. Definisanjem opisa radnog mesta lica zaduženog za saradnju sa civilnim društvom, doprineće se primeni osnovnih principa POU, u JLS koje se odluče da primene ovaj model. Ambicioznost.Ukratko opišite rezultate koji se očekuju od ispunjenja ove obaveze i kako će ona dopirneti otvorenosti vlasti ili poboljšanju vlasti kroz veći stepen otvorenosti. Otvoreno i demokratsko društvo zasniva se na stalnom dijalogu između građana, različitih društvenih grupa i sektora. Iako organi javne uprave i široki krug predstavnika organizacija civilnog društva često imaju različite uloge, zajednički cilj, poboljšanje kvaliteta života građana, može se ostvariti samo na osnovu poverenja, uzajamnog uvažavanja i poštovanja. U tom smislu neophodno je razviti metode i mehanizme saradnje na svim nivoima njihovog učešća u obimu koji je potreban za postizanje zajedničnog cilja. Izrada navedenog modela opisa radnog mesta za lica koja bi bila zadužena za saradnju sa civilnim društvom na nivou JLS odnosno njegovo preuzimanje ili prilagođavanje potrebama svake lokalne uprave i time uspostavljanje ovakve funkcije unutar nje, trebalo bi da, doprinese aktivnijoj saradnji JLS i organizacija civilnog društva, stvaranju uzajamnog poverenja, kao i većoj otvorenosti i odgovornosti organa javne uprave. KoraciAktivnosti sa proverljivim rezultatom i datumom realizacije Datum početka Datum završetka Izrada modela opisa radnog mesta IV kvartal 2016. godine(oktobar 2016. godine) IV kvartal 2016. godine(decembar 2016. godine) Dostavljanje modela opisa radnog mesta svim JLS I kvartal 2017. godine(januar 2017. godine) I kvartal 2017. godine(februar 2017. godine) Praćenje povećanja broja organa javne vlasti koje imaju sistematizovano mesto za saradnju sa OCD II kvartal 2017. godine(april 2017. godine) IV kvartal 2017. godine(decemabar 2017. godine)

TEMAUnapređenje konsultativnog procesa sa civilnim sektorom na republičkom i lokalnom nivou prilikom usvajanja dokumenata javnih politika Naziv i broj obavezeOBAVEZA 2: Organizovanje obuka za službenike javne uprave u vezi sa primenom Smernica za uključivanje organizacija civilnog društva u proces donošenja propisa Vremenski period – datum početka i završetka obaveze (npr. 1. jul 2016. – 30. jun 2017.) IV kvartal 2016. godine- IV kvartal 2017. godine(decembar 2016. godine-decembar 2017. godine) Naziv odgovorne institucije – ministarstva, organa u sastavu ministarstva, agencije, itd. Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Ime odgovorne osobe iz institucije koja je nosilac aktivnosti Milena Banović Zvanje, Sektor šef Odseka za planiranje i stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva Email [email protected] Telefon +381 11 311 3895 Ostali učesnici Uprava Služba za upravljanje kadrovima Organizacije civilnog sektora, privatni sektor, radne grupe Organizacije civilnog društva Trenutno stanje ili problem kojim se obaveza bavi Tokom 2015. godine sprovedeno je „Početno istraživanje za potrebe izrade prve Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji za period 2015–2019.godine”, koje se sastojalo od dva dela. Prikupljeni podaci odnose se na period od 1. januara do 31. decembra 2014. godine.Prvi deo su predstavljali podaci o saradnji državne uprave i OCD, zasnovani isključivo na informacijama prikupljanim od strane organa državne uprave. Prema rezultatima istraživanja, od 32 organa državne uprave koji su učestvovali u istraživanju iako je poziv bio upućen na adrese 42 organa državne uprava, samo 11 organa državne uprave izvestilo je da je tokom 2014. godine održalo javne rasprave u okviru procesa donošenja akata. Prema dostaljenim podacima, od ukupnog broja akata donetih tokom 2014. godine (351), javne rasprave organizovane su za svaki deseti akt (ukupno 37 akata), odnosno za 10,5%. Takođe, tokom protekle godine, radne grupe za pripremu propisa formirala je manjina anketiranih organa državne uprave. U ovaj vid saradnje najčešće se pozivaju samo određene OCD koje organi, iz različitih razloga, prepoznaju kao relevantne. Takođe, javni pozivi OCD da se prijave za članstvo u radnim grupama upućuju se relativno retko (samo za osam radnih grupa od ukupno 38 obrazovanih u toku 2014. godine).Drugi deo istraživalja predstavljaju podaci o saradnji JLS i OCD, u kome je učestvovalo 122 JLS, odnosno 75% JLS u Republici Srbiji. Rezultati ovog istraživanja pokazali su da je u 2014. godini, od ukupnog broja usvojenih akata (11.000 akata – budžeti, strateški planovi razvoja, odluke, urbanistički planovi, statuti i dr) javna rasprava održana samo za 3% akata. Istovremeno, one opštine koje su organizovale javne rasprave uključivale su OCD u javne rasprave uglavnom u fazi pripreme propisa, a ne i tokom praćenja njihove primene i sprovođenja.Tokom 2015.godine, Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom u saradnji sa TACSO projektom kancelarije u Srbiji, organizovala je 10 dvodnevnih obuka za predstavnike JLS na teme transparentnog finansiranja organizacija civilnog društva i značaja saradnje sa organizacijama civilnog društva. Preporuke iz izveštaja sa održanih obuka ukazuju na to da postoji potreba za dodatnim obukama službenika javne uprave na temu unapređenja saradnje, mogućih mehanizama i modela saradnje, a posebno u segmentu učešća u procesu planiranje i dodele sredstava. Osnovni cilj Unapređeni kapaciteti organa javne uprave za uspostavljanje održivih modela i mehanizama saradnje sa OCD u kreiranju i sprovođenju javnih politika. Kratak opis obaveze – mere (do 140 karaktera) Planirano je organizovanje do 5 obuka za predstavnike organa javne uprave na temu značaja i mogućih modaliteta saradnje sa organizaijama civilnog društva u procesu kreiranja i sprovođenja propisa i drugih dokumenata javnih politika. Obuke će biti organizovane u saradnji sa Službom za upravljanje kadrovima i drugim službama javne vlasti. Planirani broj učesnika obuka jeste minimum 20 i obuhvataće službenike zaposlene na poslovima izrade nacrta propisa, kao i službenike koji rade na poslovima finansiranja i saradnje sa organizaicjama civilnog društva. POU izazov koji na koji se obaveza odnosi Poboljšanje javnih usluga, Jačanje javnog integriteta Relevantnost.Ukratko opišite na koji način je obaveza relevantna za dalje unapređenje POU vrednosti u odnosu na pristup informacijama, javnu odgovornost, učešće javnosti i tehnologiju i inovacije u službi otvorenosti i odgovornosti (Detaljniji opis POU vrednosti nalazi se u Vodiču o POU vrednostima) Podizanjem kapaciteta organa javne uprave u vezi sa primenom Smernica za uključivanje organizacija civilnog društva u proces donošenja propisa, doprineće se većem razumevanju uloge i značaja saradnje organa javne uprave sa OCD, što će doprineti većem uključivanju građana u rad organa javne uprave i izradi kvalitetnijih propisa. Time će se doprineti većoj transparentnosti u radu vlasti, kao i odgovornosti. Ambicioznost.Ukratko opišite rezultate koji se očekuju od ispunjenja ove obaveze i kako će ona dopirneti otvorenosti vlasti ili poboljšanju vlasti kroz veći stepen otvorenosti. Poboljšanjem prakse u primeni već uspostavljenih mehanizama i nivoa saradnje javnog i civilnog sektora od strane organa javne uprave, treba da doprinese uključivanju građana u izradu i sprovođenje propisa i javnih politika i obezbedi povećanje efikasnosti rada organa javne uprave, smanjenje troškova, kao i optimizaciju rada institucija, tj. ukupnom povećanju kapaciteta, znanja i veština zaposlenih u organima javne uprave. KoraciAktivnosti sa proverljivim rezultatom i datumom realizacije Datum početka Datum završetka Priprema Programa obuke IV kvartal 2016. godine(decembar 2017. godine) I kvartal 2017. godine(januar 2017. godine) Organizovanje obuka I kvartal 2017. godine(februar 2017. godine) IV kvartal 2017. godine(decembar 2017. godine) Izrada Izveštaja o sprovedenim obukama sa preporukama za dalje unapređenje procesa saradnje IV kvartal 2017. godine(oktobar 2017. godine) IV kvartal 2017. godine(decembar 2017. godine)

TEMAUnapređenje konsultativnog procesa sa civilnim sektorom na lokalnom nivou prilikom usvajanja dokumenata javnih politika Naziv i broj obavezeOBAVEZA 3: Organizovanje obuka za predstavnike OCD u vezi sa primenom Smernica za uključivanje organizacija civilnog društva u proces donošenja propisa Vremenski period – datum početka i završetka obaveze (npr. 1. jul 2016. – 30. jun 2017.) IV kvartal 2016. godine- IV kvartal 2017. godine(decembar 2016. godine-decembar 2017. godine) Naziv odgovorne institucije – ministarstva, organa u sastavu ministarstva, agencije, itd. Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Ime odgovorne osobe iz institucije koja je nosilac aktivnosti Milena Banović Zvanje, Sektor šef Odseka za planiranje i stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva Email [email protected] Telefon +381 11 311 3895 Ostali učesnici Uprava Organizacije civilnog sektora, privatni sektor, radne grupe Građanske inicijative, Organizacije civilnog društva Trenutno stanje ili problem kojim se obaveza bavi Tokom sprovođenja konsultativnog procesa za izradu Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva, organizovano je 10 konsultativnih sastanaka u 10 gradova širom Srbije, u kojima je učešće uzelo 433 učesnika koji su davali svoje sugestije i predloge na predložene mere i aktivnosti Strategije. Prema Izveštaju o sprovedenom konsultativnom procesu, predstavnici OCD su, kroz veoma aktivnu diskusiju, ukazali na nizak nivo poznavanja zakonske regulative, posebno podzakonskih akata koji se odnose na nadležnosti i funkcionisanje državne uprave. Zbog toga je opšta konstatacija bila ta, da je neophodno predvideti aktivnosti u pravcu informisanja i edukacije OCD, koje će omogućiti podizanje njihovih kapaciteta u pogledu institucionalnog i pravnog okvira za saradnju organa vlasti sa civilnim društvom. U okviru projekta „Stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva“ koji je sprovela Kancelarija uz podršku USAID-a, izvršena je procena kapaciteta i potreba OCD u cilju izrade dugoročnog plana obuka za podizanje kapaciteta OCD, koje Kancelarija u okviru svog mandata sprovodi. Nalazi navedeni u Strateškom okviru Kancelarije za podizanje kapaciteta OCD za period 2016-2018. godine ukazuju na potrebu za unapređenjem dijaloga između civilnog i javnog sektora. U tom smislu, prepoznata je neophodnost za podizanjem kapaciteta i predstavnika javnog i civilnog sektora i u tom smislu organizovanje obuka za podizanje kapaciteta OCD za saradnju sa institucijama javne uprave i učešće u procesu donošenja propisa. Osnovni cilj Unapređeni kapaciteti organizacija civilnog društva za saradnju sa institucijama javne uprave i učešće u kreiranju i sprovođenju dokumenata javnih politika. Kratak opis obaveze – mere (do 140 karaktera) Planirano je da se, u saradnji sa Građanskim inicijativama, a na osnovu raspisanog javnog poziva za prijavu zainteresovanih OCD za predmetnu oblast, organizuju 4 obuke za predstavnike OCD u vezi sa primenom Smernica za uključivanje organizacija civilnog društva u proces donošenja propisa, u više gradova u Republici Srbiji. Planirano je da minimum 30 predstavnika OCD prođe ovu obuku. POU izazov koji na koji se obaveza odnosi Poboljšanje javnih usluga, Jačanje javnog integriteta Relevantnost.Ukratko opišite na koji način je obaveza relevantna za dalje unapređenje POU vrednosti u odnosu na pristup informacijama, javnu odgovornost, učešće javnosti i tehnologiju i inovacije u službi otvorenosti i odgovornosti (Detaljniji opis POU vrednosti nalazi se u Vodiču o POU vrednostima) Podizanjem kapaciteta OCD za učešće u postupku donošenja propisa a u vezi sa primenom Smernica za uključivanje organizacija civilnog društva u proces donošenja propisa, doprineće se većem razumevanju uloge i značaja saradnje organa javne uprave sa OCD, što će doprineti većem uključivanju građana u rad organa javne uprave i izradi kvalitetnijih propisa. Time će se doprineti većoj transparentnosti u radu vlasti, kao i odgovornosti. Ambicioznost. Ukratko opišite rezultate koji se očekuju od ispunjenja ove obaveze i kako će ona dopirneti otvorenosti vlasti ili poboljšanju vlasti kroz veći stepen otvorenosti. Unapređenje kapaciteta OCD za saradnju sa organima javne uprave uticaće na uspešnije primenu već uspostavljenih mehanizama saradnje i time doprineti većem i kvalitetnijem uključivanju građana u izradu i sprovođenje propisa i javnih politika i time obezbediti donošenje kvalitetnijih propisa i njihovu efikasniju primenu. KoraciAktivnosti sa proverljivim rezultatom i datumom realizacije Datum početka Datum završetka Priprema Programa obuke IV kvartal 2016. godine(decembar 2016. godine) IV kvartal 2017. godine(decembar 2016. godine) Organizovanje obuka I kvartal 2017. godine(februar 2017. godine) IV kvartal 2017. godine(decembar 2017. godine) Izrada Izveštaja o sprovedenim obukama sa preporukama za dalje unapređenje procesa saradnje III kvartal 2017. godine(oktobar 2017. godine) IV kvartal 2017. godine(decembar 2017. godine)

TEMAUnapređenje uloge građana u sistemu upravljanja javnim politikama Naziv i broj obavezeOBAVEZA 4: Unapređenje sistema za prikupljanje inicijativa građana i privrede Vremenski period – datum početka i završetka obaveze (npr. 1. jul 2016. – 30. jun 2017.) U toku – II kvartal 2017. godine Naziv odgovorne institucije – ministarstva, organa u sastavu ministarstva, agencije, itd. Republički sekretarijat za javne politike Ime odgovorne osobe iz institucije koja je nosilac aktivnosti Ninoslav Kekić Zvanje, Sektor Viši savetnik, rukovodilac Grupe za saradnju sa privrednim subjektima i građanima i pokretanje inicijativa Email [email protected] Telefon 3349-818 Ostali učesnici Uprava Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave – Direkcija za e Upravu, Ministarstvo privrede Organizacije civilnog sektora, privatni sektor, radne grupe Organizacije civilnog društva i privredna društva Trenutno stanje ili problem kojim se obaveza bavi Kontinuirane konsultacije sa zainteresovanim stranama su izuzetno važne u postupku izrade i donošenja propisa i dokumenata javnih politika, jer se kroz njih prikupljaju neophodni specifični podaci i dolazi se do informacija o sprovodivosti određene opcije politike koja se razmatra, kao i o spremnosti subjekata da im se propišu dodatne obaveze. Donosioci odluka vrlo često predlažu, izrađuju i donose propise bez konsultovanja ključnih zainteresovanih strana čije se ponašanje reguliše. Na taj način, propušta se mogućnost prikupljanja značajnih informacija za materiju koja je predmet regulisanja, postojeći problemi u praksi ne razmatraju se ili se ne sagledavaju u potpunosti, te se u određenim slučajevima usvajaju neadekvatna rešenja koja nisu zasnovana na kvalitetno sprovedenoj analizi potencijalnih efekata i mogućih opcija za rešavanje problema. Da bi se unapredila uloga građana i privrede u postupku donošenja odluka, potrebno je obezbediti različite modele uključivanja građana i privrede u proces donošenja odluka. Osnovni cilj Unapređenje uloge građana i privrede u sistemu upravljanja javnim politikama i donošenju propisa Kratak opis obaveze – mere (do 140 karaktera) Potrebno je obezbediti različite modele uključivanja građana i privrede u proces donošenja odluka. Jedan od značajnih mehanizama za proces donošenja odluka je unapređenje sistema za prikupljanje inicijativa građana i privrede. Ova obaveza podrazumeva postavljanje odgovarajućeg online softvera i obezbeđenje funkcionalnosti internet strane RSJP kroz bolji, brži i lakši pristup građana i privrednih subjekata sadržaju internet strane RSJP. Takođe, u planu je i uspostavljanje Foruma za inicijative za izmenu neefikasnih propisa u zakonodavnom procesu. Zahvaljujući pomenutom sistemu, građani i privreda će moći da podnose inicijative za izmene i dopune postojećih propisa, odnosno za donošenje novih. Za pravilno funkcionisanje pomenutog sistema, neophodno je i podizanje kapaciteta zaposlenih u RSJP koji su angažovani na ovim poslovima. POU izazov koji na koji se obaveza odnosi Jačanje javnog integriteta Relevantnost.Ukratko opišite na koji način je obaveza relevantna za dalje unapređenje POU vrednosti u odnosu na pristup informacijama, javnu odgovornost, učešće javnosti i tehnologiju i inovacije u službi otvorenosti i odgovornosti (Detaljniji opis POU vrednosti nalazi se u Vodiču o POU vrednostima) Obaveza omogućava šire građansko učešće u donošenju odluka, odnosno doprinosi unapređenju saradnje i aktivnijem učešću građana u postupku izrade i donošenja propisa. Građani će moći da podnose inicijative za izmenu i stavljanje van snage nepotrebnih propisa, uz praćenje postupaka po inicijativama. Ambicioznost.Ukratko opišite rezultate koji se očekuju od ispunjenja ove obaveze i kako će ona dopirneti otvorenosti vlasti ili poboljšanju vlasti kroz veći stepen otvorenosti. Realizacijom ove obaveze biće:omogućeno podnošenje inicijativa na internet strani RSJP za izmenu loših i stavljanje van snage nepotrebnih propisa i praćenja postupka po tim inicijativama i dostupnost informacijama o podnetim inicijativama i toku predmeta;formiran Forum sastavljen od predstavnika OCD, privrede (privrednih udruženja) i ODU koji će se sastajati kvartalno i na kojem će se raspravljati o unapred utvrđenim temama u skladu sa prikupljenim inicijativama za izmenu i donošenje propisa;usvojene interne procedure za prikupljanje i obradu inicijativa građana i privrede. KoraciAktivnosti sa proverljivim rezultatom i datumom realizacije Datum početka Datum završetka Uspostavljanje interaktivnog elektronskog portala za prikupljanje inicijativa građana i privrede u toku I kvartal 2017. godine (mart 2017. godine) Uspostavljanje Foruma za inicijative za izmenu neefikasnih propisa i unapređenje zakonodavne procedure I kvartal 2017. godine (mart 2017. godine) II kvartal 2017. godine (jun 2017. godine) Izrada procedura (internih) za prikupljanje i obradu inicijativa građana i privrede I kvartal 2017. godine (januar 2017. godine) II kvartal 2017. godine (april 2017. godine)

TEMAUnapređenje uloge građana u sistemu upravljanja javnim politikama Naziv i broj obavezeOBAVEZA 5: Uvođenje standarda za učešće građana u sistemu upravljanja javnim politikama Vremenski period – datum početka i završetka obaveze (npr. 1. jul 2016. – 30. jun 2017.) U toku – 30. jun 2017. Naziv odgovorne institucije – ministarstva, organa u sastavu ministarstva, agencije, itd. Republički sekretarijat za javne politike Ime odgovorne osobe iz institucije koja je nosilac aktivnosti Dragana Aleksić Zvanje, Sektor Viši savetnik, rukovodilac Grupe za poslove u vezi procesa integracije u EU i saradnju sa međunarodnim organizacijama u oblasti javnih politika Email [email protected] Telefon 3349-818 Ostali učesnici Uprava Ministarstvo finansija, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Generalni sekretarijat, Republički sekretarijat za zakonodavstvo, Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Organizacije civilnog sektora, privatni sektor, radne grupe Trenutno stanje ili problem kojim se obaveza bavi Jedan od ključnih uzroka postojanja određenih neefikasnih nesprovodivih dokumenata javnih politika je što je učešće zainteresovanih strana i ciljnih grupa na koje se odnose javne politike ograničena i neujednačeno se primenjuju. U pravnom sistemu Srbije, konsultacije sa zainteresovanim stranama i pravila za njihovo sprovođenje prilikom izrade dokumenata javnih politika nisu propisana. Takođe, proces donošenja dokumenata javnih politika je često netransparentan, odnosno javnost nije upoznata sa činjenicom da je u toku izrada neke javne politike, pa učešće institucija i građana koje svojim stručnim znanjem (na osnovu prethodno izvršenih analiza i studija) mogu da doprinesu kvalitetu dokumenata javnih politika, ostaju nedostupni organima državne uprave. Osnovni cilj Unapređenje uloge građana u sistemu upravljanja javnim politikama Kratak opis obaveze – mere (do 140 karaktera) U okviru ove obaveze najznačajnije je regulisati konsultacije, odnosno propisati obavezu organima državne uprave da sprovode konsultacije u procesu izrade predloga dokumenata javnih politika. Potrebno je utvrditi pravni okvir koji bi definisao postupak konsultacija, kriterijume pomoću kojih bi se mogli utvrditi adekvatne vrste i obim konsultacija, kriterijumi za odabir reprezentativnih predstavnika građana i privrede koji se bave konkretnom materijom a koji bi mogli da uzmu učešće u konsultacijama, kao i propisati javni poziv za učešće zainteresovanih strana i ciljnih grupa.Drugi značajan oblik učešća građana u proces odlučivanja jeste javna rasprava. Potrebno je propisati metodološka pravila za sprovođenje javne rasprave, standardizovati proces sprovođenja javne rasprave i obezbediti odgovarajuće učešće zainteresovanih strana i ciljnih grupa u postupku donošenja dokumenata javnih politika. POU izazov koji na koji se obaveza odnosi Jačanje javnog integriteta Relevantnost.Ukratko opišite na koji način je obaveza relevantna za dalje unapređenje POU vrednosti u odnosu na pristup informacijama, javnu odgovornost, učešće javnosti i tehnologiju i inovacije u službi otvorenosti i odgovornosti (Detaljniji opis POU vrednosti nalazi se u Vodiču o POU vrednostima) Obaveza omogućava šire građansko učešće u donošenju odluka i veću transparentnost javne uprave. Donošenjem pomenutog zakona i uredbe omogućiće se obaveza sprovođenja konsultacija i javne rasprave u postupku izrade predloga dokumenta javne politike. Ambicioznost.Ukratko opišite rezultate koji se očekuju od ispunjenja ove obaveze i kako će ona dopirneti otvorenosti vlasti ili poboljšanju vlasti kroz veći stepen otvorenosti. Realizacijom ove obaveze biće propisana obaveza sprovođenja konsultacija u procesu izrade predloga javnih politika i obaveza ODU da objave početak rada na dokumentima javnih politika na portalu eUprave i svojoj internet stranici. Takođe, propisaće se metodološka pravila za sprovođenje konsultacija i javne rasprave prilikom izrade i donošenja dokumenata javnih politika. KoraciAktivnosti sa proverljivim rezultatom i datumom realizacije Datum početka Datum završetka Izrada Zakona o planskom sistemu u Republici Srbiji U toku I kvartal 2017. godine (mart 2017. godine) Izrada Uredbe o metodologiji za upravljanje javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika U toku II kvartal 2017. godine (jun 2017. godine)

B. PRISTUP INFORMACIJAMA

TEMAUnapređenje pristupa informacijama od javnog značaja Naziv i broj obavezeOBAVEZA 6: Unapređenje proaktivne transparentnosti – Informatora o radu Vremenski period – datum početka i završetka obaveze (npr. 1. jul 2016. – 30. jun 2017.) U toku – Istekom četrnaestog meseca od dana stupanja na snagu novog Uputstva Naziv odgovorne institucije – ministarstva, organa u sastavu ministarstva, agencije, itd. Nosilac aktivnosti 1,3,4,5,6 : MDULSNosilac aktivnosti 2: Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Ime odgovorne osobe iz institucije koja je nosilac aktivnosti MDULS: Dražen Maravić Poverenik:Slavoljupka Pavlović Zvanje, Sektor MDULS: pomoćnik ministra, Sektora za razvoj dobre upravePoverenik:Šef kabineta, sa nalogom za obavljanje poslova pomoćnika generalnog sekretara Službe poverenika u Sektoru za harmonizaciju i saradnju Email [email protected] [email protected] Telefon 011-3345-532064 847-9-111 Ostali učesnici Nezavisno regulatorno telo Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podatak o ličnosti Organizacije civilnog sektora, privatni sektor, radne grupe CRTA – Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornostBeogradska otvorena škola (BOŠ)UNDP Trenutno stanje ili problem kojim se obaveza bavi Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, na snazi od 2004. godine, predviđa dva načina za obezbeđivanje transparentnosti rada organa javne uprave, proaktivni i reaktivni. Proaktivna transparentnost podrazumeva pravovremeno objavljivanje dokumenata i pružanje razumljivih informacija građanima na uvid. Informator o radu i njegov sadržaj definisani su Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i obuhvataju informacije koje u svom radu koriste ili proizvode organi javne vlasti. Trenutni način objavljivanja Informatora (Word/PDF) i sistem ažuriranja za posledicu imaju nedovoljnu popunjenost podataka, otežan nadzor nad primenom i ograničenu mogućnost upoređivanja informacija, čime se umanjuje opšta informisanost građana.Rezultati istraživanja koje je sprovela Beogradska otvorena škola, na nivou jedinica lokalnih samouprava, pokazali su da informatorima o radu najčešće nedostaju najosetljivije informacije i to, u 69% slučajeva, informacije o budžetu. Informacije o javnim nabavkama objavljuje svega 16% opština, a podatke o dodeljenoj državnoj pomoći i raznim vidovima finansijske podrške javnim i ostalim preduzećima 11%. Oko polovine informatora o radu JLS u Srbiji (47%) nema podatke o, na primer, potrebnim dokumentima i uslovima za sticanje nekog socijalnog prava, ili o izdavanju uverenja o upisu u matičnu knjigu rođenih. Osnovni cilj Unapređenje pristupa informacijama uz puno sprovođenje načela proaktivne transparentnosti, kroz uspostavljanje jedinstvene aplikacije za unos podataka u Informator o radu organa javne vlasti.Predviđena izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja – člana 39. i člana 3. koji definiše pojam organa javne vlasti i pojam državnog organa u smislu ovog zakona na koju kategoriju organa se odnosi obaveza objavljivanja Informatora o radu, kao i Uputstva za izradu informatora o radu, omogućiće reformatiranje informatora u cilju otvaranja njegovih podataka i unapređenju proaktivne transparentnosti. Takođe, prilagođavanje ova dva dokumenta omogućilo bi povećanje spremnosti administracije na svim nivoima za otvaranje podataka u skladu sa „Ocenom spremnosti za otvaranje podataka“ objavljenom u decembru 2015. Kratak opis obaveze – mere (do 140 karaktera) Predviđena izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja – člana 39. i člana 3. koji definiše pojam organa javne vlasti i pojam državnog organa u smislu ovog zakona na koju kategoriju organa se odnosi obaveza objavljivanja Informatora o radu, kao i Uputstva za izradu informatora o radu državnog organa bila bi usmerena ka reformatiranju informatora u cilju otvaranja njegovih podataka i unapređenja proaktivne transparentnosti, kao i ka proširivanju kruga organa koji imaju zakonsku obavezu objavljivanja informatora i obuhvatila bi:1) Izrada jedinstvenog informacionog sistema za pristupanje, obradu i prezentovanje Informatora o radu 2) Uređivanje segmenta onlajn platforme koji bi vršio ulogu Informatora o radu, uz obavezu objavljivanja istog u PDF formatu od strane organa javne vlasti3) Obuka zaposlenih u državnim organima radi korišćenja jedinstvenog informacionog sistema4) Pilotiranje primene aplikacije5) Promocija aplikacije (jedinstvenog informacionog sistema) ka javnosti, civilnom sektoru, poslovnom sektoru i medijima. Izmena člana 39. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, imao bi odložnu primenu do kreiranja onlajn platforme. POU izazov koji na koji se obaveza odnosi Jačanje javnog integriteta Relevantnost.Ukratko opišite na koji način je obaveza relevantna za dalje unapređenje POU vrednosti u odnosu na pristup informacijama, javnu odgovornost, učešće javnosti i tehnologiju i inovacije u službi otvorenosti i odgovornosti (Detaljniji opis POU vrednosti nalazi se u Vodiču o POU vrednostima) Princip proaktivne transparentnosti u potpunosti je u skladu sa principima otvorene uprave koje proklamuje i inicijativa POU. Pravovremeno objavljivanje informacija u otvorenom formatu direktno bi unapredilo dostupnost podataka, što rad javne uprave čini transprentnim i odgovornim, i unapređuje učešće građana i uticaj na rad javne uprave. Objavljivanje informacija u open data formatu omogućava naknadnu obradu informacija i lakši razvoj usluga i digitalnih rešenja za određene socijalne usluge ili društvene promene (npr. kreiranje veb ili mobilne aplikacije koja bi građanima pružala potrebne informacije o potrebnoj dokumentaciji). Ambicioznost.Ukratko opišite rezultate koji se očekuju od ispunjenja ove obaveze i kako će ona doprineti otvorenosti vlasti ili poboljšanju vlasti kroz veći stepen otvorenosti. U cilju unapređenja učešća građana važno je pre svega kvantitativno i kvalitativno unaprediti nivo informisanosti građana. U tom smislu treba imati u vidu i stepen razumljivosti informacija koje javna uprava pruža na uvid građanima. Tek uz razumevanje proaktivno pruženih informacija građani se mogu smatrati informisanima. Reformatiranje informatora o radu podrazumevalo bi izmenu načina unošenja i ažuriranja informacija a njima bi se direktno omogućila bolja informisanost građana, olakšao rad državnim službenicima i olakšalo praćenje sprovođenje zakona.Usvajanjem ove mere:, – Organi javne vlasti bi efikasnije i brže mogli da popunjavaju informatore o radu- Smanjio bi se broj podnetih zahteva za pristup informacijama – Značajno bi se unapredila javna uprava, budući da bi sve informacije bile dostupne u centralnoj jedinstvenoj bazi, kako drugim organima, tako i građanima – Sistem kontrole poštovanja Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja bio bi efikasniji, povećanjem brzine kojom se vrši kontrola kao i samim povećanjem kvaliteta nadzora. – Zainteresovane strane bi lakše i brže mogle da pristupe potrebnim informacijama, da ih preuzimaju u otvorenom formatu, upoređuju, ukrštaju i dalje koriste za analizu, istraživanja i kreriranje različitih aplikacija. – Participacija građana bi bila značajno unapređena, kao i watchdog uloga medija i nadzor građana nad radom organa javne vlasti. KoraciAktivnosti sa proverljivim rezultatom i datumom realizacije Datum početka Datum završetka Izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (u daljem tekstu: Zakon) U toku IV kvartal 2016. godine Donošenje novog Uputstva za izradu i objavljivanje informatora o radu (u daljem tekstu: Uputstvo) Dan stupanja na snagu Zakona Istekom drugog meseca od dana stupanja na snagu Zakona Izrada jedinstvenog informacionog sistema za pristupanje, obradu i prezentovanje Informatora o radu Dan stupanja na snagu novog Uputstva Istekom jednog meseca od dana stupanja na snagu novog Uputstva Obuka zaposlenih u državnim organima radi korišćenja jedinstvenog informacionog sistema Nakon isteka drugog meseca od dana stupanja na snagu novog Uputstva Istekom četrnaestog meseca od dana stupanja na snagu novog Uputstva Pilotiranje primene aplikacije Početkom četvrtog meseca od dana stupanja na snagu novog Uputstva Istekom devetog meseca od dana stupanja na snagu novog Uputstva Promocija aplikacije (jedinstvenog informacionog sistema) ka javnosti, civilnom sektoru, poslovnom sektoru i medijima. Nakon isteka drugog meseca od dana stupanja na snagu novog Uputstva Istekom četrnaestog meseca od dana stupanja na snagu novog Uputstva

TEMAUnapređenje pristupa informacijama od javnog značaja Naziv i broj obaveze OBAVEZA 7: Izmena zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja Vremenski period – datum početka i završetka obaveze (npr. 1. jul 2016. – 30. jun 2017.) IV kvartal 2016. godine – IV kvartal 2016. godine Naziv odgovorne institucije – ministarstva, organa u sastavu ministarstva, agencije, itd. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave – MDULS Ime odgovorne osobe iz institucije koja je nosilac aktivnosti Dražen Maravić Zvanje, Sektor Pomoćnik ministra, Sektor za razvoj dobre uprave Email [email protected] Telefon 011-3345-532 Ostali učesnici Uprava Posebna radna grupa za izradu teksta Nacrta zakona o izmenama i dounama Zakona o slobodnom pristupu imformacijama od javnog značaja Organizacije civilnog sektora, privatni sektor, radne grupe CRTA – Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost Trenutno stanje ili problem kojim se obaveza bavi Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja je u postupku revizije. Prilikom primene zakona u praksi uočeni su određeni nedostaci koji su predmet trenutne revizije. Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja usvojen je još 2004. godine. Zakon je ocenjen kao odličan na polju zakonodavne regulisanosti, uz određene nedostatke prilikom primene u praksi. Poverenik za informacije od javnog značaja je u 2014. i 2015. godini primio sličan broj žalbi, koji iznosi oko 4,000, uglavnom zbog slučajeva tzv. ćutanja uprave. To ukazuje na nemogućnost da se zakonski mehanizmi prinudnog izvršenja primene u praksi u celosti. Takođe, nadzorni organ za sprovođenje ovog zakona – Upravni insprektorat nije često koristio mogućnost kažnjavanja zbog kršenja Zakona. Naime, u prethodnih nekoliko godina, postojala je mogućnost da subjekti koji krše odredbe ovog zakona prođu nekažnjeno. U prethodne dve godine, u ovoj oblasti evidentiran je napredak koji je doveo do toga da je prema određenom broju subjekata pokrenut prekršajni postupak. Ipak, imajući u vidu da Poverenik godišnje uputi upravnoj inspekciji između 300 i 400 inicjativa za pokretanje prekršajnog postupka u slučajevima drastičnog kršenja prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, kada organi javne vlasti ne postupe po rešenju Poverenika, broj pokrenutih prekršajnih postupaka je i dalje dosta nizak.Imajući u vidu da je trenutno Zakon u postupku revizije, otvara se mogućnost da se uklone gorenavedeni i drugi nedostaci u cilju podizanja svesti obveznika Zakona o značaju slobode pristupa informacijama, kao ustavne kategorije.Takođe, u skladu sa Akcionim planom za razvoj elektronske uprave, u narednom periodu je predviđeno i razmatranje regulisanja pravnog okvira za otvaranje podataka i njihovu ponovnu upotrebu (transponovanje Evropske direktive o ponovnoj upotrebi informacija u javnom sektoru). Osnovni cilj Unapređenje pristupa informacijama od javnog značajaPotrebno je da se u budući Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja uključe sledeće odredbe:1. Obezbediti delotvornu kontrolu zakonitosti rada organa državne uprave i drugih subjekata upravno-inspekcijskog nadzora zbog povrede prava na pristup informacijama od javnog značaja uz poštovanje načela nezavisnosti kontrolnog organa i principa dobre uprave 2. Utvrditi obaveznost da se u postupku donošenja propisa pribavlja mišljenje Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ukoliko akt sadrži pitanja iz delokruga ovog organa3. Unaprediti stanje u oblasti prinudnog izvršenja odluka Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti4. Usaglasiti visinu novčanih kazni sa Zakonom o prekršajima i ustanoviti zaštitni mehanizam kako se ostvareni nivo prava na pristup informacijama ne bi mogao snižavati drugim propisima5. Ustanoviti obavezu organa koji su obveznici ovoga zakona, da proaktivno objavljuju informacije od javnog značaja Kratak opis obaveze – mere (do 140 karaktera) Potrebno je izmeniti Zakon o slobodnom pristupu informacijama radi obezbeđenja poštovanja prava na pristup informacijama, kao i zakonom zacrtanih rokova. Ujedno treba i ustanoviti obavezu proaktivnog objavljivanja informacija POU izazov koji na koji se obaveza odnosi Jačanje javnog integriteta Relevantnost.Ukratko opišite na koji način je obaveza relevantna za dalje unapređenje POU vrednosti u odnosu na pristup informacijama, javnu odgovornost, učešće javnosti i tehnologiju i inovacije u službi otvorenosti i odgovornosti (Detaljniji opis POU vrednosti nalazi se u Vodiču o POU vrednostima) Unapređenje pristupa informacijama od javnog značaja putem izmene Zakona omogućava da se podigne nivo slobode pristupa informacijama, koja ujedno predstavlja jedno od osnovnih vrednosti Partnerstva. Takođe, istinsko zalaganje za bolju javnu upravu i borbu protiv korupcije nužno podrazumeva transparentan rad organa vlasti, a odsustvo odgovornosti za uskraćivanje informacija javnosti ohrabruje na kršenje Zakona, o čemu svedoči rastući broj žalbi Povereniku. Upravo putem navedenih izmena Zakona bilo bi omogućeno da se ova pitanja adekvatno reše. Ambicioznost.Ukratko opišite rezultate koji se očekuju od ispunjenja ove obaveze i kako će ona dopirneti otvorenosti vlasti ili poboljšanju vlasti kroz veći stepen otvorenosti. Izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja rešili bi se problemi koji su nastali primenom u praksi ovog Zakona. Adekvatnim nadzorom nad primenom Zakona i primenom instituta prinudnog izvršenja odluka Poverenika pospešilo bi se ostvarivanje prava na pristup informačijama i podigla bi se svest o značaju prava kod subjekata ovog Zakona. Takođe, izmenama i dopunama Zakona, u pravcu pružanja Povereniku ovlašćenja da daje mišljenje u okviru procesa donošenja zakona, omogućilo bi se da se postojeći nivo zaštite prava ne snižava drugim zakonima i propisimaIzmenama zakona u pravcu proaktivnog objavljivnja informacija bi doprinelo da se smanji broj žalbi koje se izjavljuju Povereniku zbog povrede prava na pristup informacijama od javnog značaja, a i ujedno da se poveća poštovanje prava na pristup informacijama koje predstavlja i Ustavnu kategoriju. KoraciAktivnosti sa proverljivim rezultatom i datumom realizacije Datum početka Datum završetka Održavanje konsultacija između organizacija civilnog društva i Radne grupe za izradu izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja IV kvartal 2016. godine IV kvartal 2016. godine Izrada nacrta izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja U toku IV kvartal 2016. godine Utvrđen i objavljen program javne rasprave IV kvartal 2016. godine IV kvartal 2016. godine Sprovođenje javne rasprave IV kvartal 2016. godine IV kvartal 2016. godine Upućivanje Nacrta zakona Vladi radi razmatranja i utvrđivanja Predloga zakona IV kvartal 2016. godine IV kvartal 2016. godine

V. OTVORENI PODACI

TEMARazvoj Portala otvorenih podataka Naziv i broj obavezeOBAVEZA 8: Izrada Portala otvorenih podataka Vremenski period – datum početka i završetka obaveze (npr. 1. jul 2016. – 30. jun 2017.) U toku – III kvartal 2017. Naziv odgovorne institucije – ministarstva, organa u sastavu ministarstva, agencije, itd. MDULS – Direkcija za elektronsku upravu Ime odgovorne osobe iz institucije koja je nosilac aktivnosti Dušan Stojanović Zvanje, Sektor direktor, Direkcija za elektronsku upravu E-mejl [email protected] Telefon 011-3341 885 Ostali učesnici Uprava Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave Organizacije civilnog sektora, privatni sektor, radne grupe UNDP, Radna grupa za otvorene podatkeSlužba za upravljanje kadrovima-aktivnost 4 Trenutno stanje ili problem kojim se obaveza bavi Trenutno je u Srbiji završeno snimanje spremnosti za otvaranje podataka, organizovan je hakaton na bazi prvih setova otvorenih podataka i objavljen je veb sajt na kome se nalaze otvoreni podaci i dokumenti koji su do sada objavljeni. Za koordinirano dalje otvaranje podataka neophodno je objaviti prepoznatljivo, jedistveno i tehnološki savremeno softversko rešenje Portala otvorenih podataka. Osnovni cilj Cilj je da se objavi Portal otvorenih podataka na kome bi sve institucije otvarale svoje setove podataka i koji bi bio prepoznatljivo mesto za korisnike otvorenih podataka. Kratak opis obaveze – mere (do 140 karaktera) Kao priprema za izradu Portala izvršiće se analiza potreba i sagledati pozitivna iskustva na osnovu već postojećih Portala i izrada tehničkih zahteva za softver. Na osnovu dobijenih rezultata izradiće se softver koji će biti tehnološki u skladu sa globanom dobrom praksom, a koji će biti moguće dalje unapređivati uz aktivno učešće zajednice korisnika otvorenih podataka. Zatim će se na Portalu objaviti svi postojeći, do tog trenutka otvoreni setovi podataka, uz obuku korisnika u cilju što kvalitetnijeg i sveobuhvatnijeg objavljivanja. Portal će obuhvatiti i metaregistre otvorenih podataka. Nakon toga, Prtal će biti promovisan i izvršiće se obuka i drugih kategorija korisnika otvorenih podataka. Portal će omogućavati linkove prema drugim portalima otvorenih podataka koje objavljuju pojedinačni organi. POU izazov koji na koji se obaveza odnosi Jačanje javnog integriteta Relevantnost.Ukratko opišite na koji način je obaveza relevantna za dalje unapređenje POU vrednosti u odnosu na pristup informacijama, javnu odgovornost, učešće javnosti i tehnologiju i inovacije u službi otvorenosti i odgovornosti (Detaljniji opis POU vrednosti nalazi se u Vodiču o POU vrednostima) Portal otvorenih podatka omogućava objavljivanje podataka o radu javne uprave i na taj način unapređuje transparentnost, informisanost građana i daje mogućnost da se razviju aplikacije koje potencijalno osim unpaređenih usluga građanima pomažu ekonomski razvoj i razvoj malih i srednjih preduzeća. Otvoreni podaci koji su dostupni i razumljivi obezbeđuju učešće javnosti u radu uprave, kao i mogućnost tehnoloških inovacija, aplikacija i servisa od velike koristi. Portali otvorenih podataka rezultiraju uštedama u budžetu jer uprava otvaranjem podataka smanjuje potrebu korišćenja budžetskih resursa za izradu usluga i aplikacija nad setovima otvorenih podataka i unapređuje efikasnost u radu. Ambicioznost.Ukratko opišite rezultate koji se očekuju od ispunjenja ove obaveze i kako će ona doprineti otvorenosti vlasti ili poboljšanju vlasti kroz veći stepen otvorenosti. Portal otvorenih podataka treba da bude softversko rešenje izrađeno u skladu sa prihvaćenim tehnološkim standardima za ovakve portale. Na njemu će biti objavljeni setovi otvorenih podataka organa javne uprave, linkovi ka podportalima otvorenih podataka kao i vizuelizacije i mogućnost pretrage. Time će se omogućiti korišćenje podataka u svrhu analiza i donošenja zaključaka na osnovu velikih skupova podataka (big data). Korisnici Portala će biti građani, zaposleni u upravi, civilno društvo, akademska zajednica, IT zajednica, privreda i mediji. KoraciAktivnosti sa proverljivim rezultatom i datumom realizacije Datum početka Datum završetka Izrada portala U toku IV kvartal 2016.(decembar 2016.) Testiranje i puštanje u produkcioni rad IV kvartal 2016.(decembar 2016.) IV kvartal 2016.(decembar 2016.) Obuka korisnikaPromocija i obuka korisnika setova otvorenih podataka I kvartal 2017.(januar 2017.)I kvartal 2017.(januar 2017.) I kvartal 2017.(februar 2017.)III kvartal 2017.(jul 2017.)

TEMAUspostavljanje uslova radi uvođenja koncepta otvorenih podataka podzakonskim aktom Zakona o elektronskoj upravi Naziv i broj obavezeOBAVEZA 9: Izrada podzakonskog akta zasnovanog na Smernicama za ocenjivanje veb prezentacija Vremenski period – datum početka i završetka obaveze (npr. 1. jul 2016. – 30. jun 2017.) U toku – III kvartal 2017. Naziv odgovorne institucije – ministarstva, organa u sastavu ministarstva, agencije, itd. MDULS – Direkcija za elektronsku upravu Ime odgovorne osobe iz institucije koja je nosilac aktivnosti Dražen MaravićDušan Stojanović Zvanje, Sektor pomoćnik ministra, Sektor za dobru uravudirektor, Direkcija za elektronsku upravu E-mejl [email protected]@deu.gov.rs Telefon 011-3345-532011-3341 885 Ostali učesnici Uprava MDULS, Poverenik za informacije od javnog značaja, Radna grupa za izradu Smernica Organizacije civilnog sektora, privatni sektor, radne grupe CRTA- Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost Trenutno stanje ili problem kojim se obaveza bavi Direkcija za elektronsku upravu već više od deset godina vrši godišnje ocenjivanje veb prezentacija organa državne uprave. U ocenjivanje su uključeni i sajtovi organa Autonomne Pokrajine Vojvodine i lokalnih samouprava, Inicjativa za otvaranje podataka je u usponu u Republici Srbiji ali još uvek koncept otvorenih podataka, kao i pozitivni efekti koje može imati, nije dovoljno prepoznat od strane državnih institucija. Određeni pomaci su napravljeni (izrađena ocena spremnosti za otvaranje podataka u Republici Srbiji) formirana je Radna grupa za otvorene podatke i pokrenuta je inicijativa za izradu zakonskog okvira za otvorene podatke i ponovno korišćenje informacija javne uprave. Smernice su prepoznate kao jedan od mehanizama za podsticanje inicijative za otvorene podatke. U tom smislu se stalno radi na unapređenju Smernica. Istovremeno je pokrenuta je izrada Zakona za elektronsku upravu, koji bi kao jedan od pratećih podzakonskih akata imao Pravilnik za izradu veb prezentacija i objavljivanje elketronskih usluga bazirano na Smernicama. Osnovni cilj Cilj je da se Smernice i dalje budu u funkciji unapređenja pristupa informacijama od javnog značaja ali i da podstaknu objavljivanje podataka u mašinski čitljivom formatu. Podaci koji su obavezni u Informatoru o radu organa zahtevaju se i kod ocenjivanja veb prezentacija organa državne uprave i JLS pomoću metodologije koju je prihvatila Vlada a sadržana je u Smernicama za ocenjivanje veb prezentacija organa državne uprave. Ova metodologija treba da preraste u podzakonski akt, tj. Pravilnik, koji će pratiti novi Zakon o elektronskoj upravi.Zakon o elektronskoj upravi treba da predvidi i uspostavljanje metaregistara kojim će se definisati podaci koji se vode u službenim evidencijama (bazama podataka) organa, kao i vođenje metaregistara otvorenih podataka koji će biti objavljeni na portalu otvorenih podataka. Pravilnikom baziranom na Smernicama treba regulisati objavljivanje svih podataka od javnog značaja, elektronskih usluga, budžeta, kao i objavljivanje građanskih budžeta lokalnih samouprava i AP. Kratak opis obaveze – mere (do 140 karaktera) Obaveza obuhvata izmenu Smernica i Kriterijuma za ocenjivanje u delu koji se odnosi na objavljivanje podataka od javnog značaja, u otvorenom formatu. Ova će obaveza uključiti i način na koji se unose podaci od javnog značaja, korišćenjem platforme za automatizovano unošenje i generisanje informatora o radu, kao i objavu sadržaja informatora u nekoliko formata čitljivih za ljude, ali i u otvorenom i mašinski čitljivom formatu. Ovom merom će se definisati i drugi aspekti veb prezentacija kao što je struktura veb prezentacije državnih organa i uspostavljanje metaregistra kojim su definisani podaci koji se vode u službenim evidencijama i metaregistara otvorenih podataka i objavljivanja svih delova internet prezentacije koji se odnose na informacije od javnog značaja u otvorenom formatu. POU izazov koji na koji se obaveza odnosi Jačanje javnog integriteta Relevantnost.Ukratko opišite na koji način je obaveza relevantna za dalje unapređenje POU vrednosti u odnosu na pristup informacijama, javnu odgovornost, učešće javnosti i tehnologiju i inovacije u službi otvorenosti i odgovornosti (Detaljniji opis POU vrednosti nalazi se u Vodiču o POU vrednostima) Smernice za ocenjivanje veb prezentacija koje se odnose kako na organe državne uprave, organe autonomne pokrajine i na lokalnu samoupravu, prerastanjem u podzakonski akt mogu da budu instrument za podizanje kvaliteta i obuhvata objavljivanja informacija od javnog značaja, elektronskih usluga, kao i podršku otvaranja novih setova podataka. Treba da se, kao jedan od koraka u cilju izvršavanja ove mere, dorade Smernice i na osnovu njih izradi i usvoji podzakonski akt, koji prati Zakon o elektronskoj upravi. Izrada Nacrta ovog zakona se očekuje u decembru 2016. godine. Na taj način bi se prikazala i dodata vrednost koju Parnterstvo za otvorenu upravu ima u Republici Srbiji. Ambicioznost.Ukratko opišite rezultate koji se očekuju od ispunjenja ove obaveze i kako će ona doprineti otvorenosti vlasti ili poboljšanju vlasti kroz veći stepen otvorenosti. Uspostavljanje pravne regulative koja će obezbediti kontinuirano unapređivanje internet prezentacija svih organa javne uprave i objavljivanje elektronskih servisa i otvaranja podataka u cilju transparentnosti i korisničke orijentiranosti. KoraciAktivnosti sa proverljivim rezultatom i datumom realizacije Datum početka Datum završetka Izrada Nacrta Zakona o elektronskoj upravi U toku IV kvartal 2017.(deembar 2016.) Unapređenje i izmene Smernica koje obuhvata objavljivanje otvorenih podataka, automatizaciju unosa Informatora o radu pomoću aplikacije i objavljivanje standardizovane verzije Informatora na naslovnoj stranici veb prezentacije, kao i objavljivanje svih setova otvorenih podataka i metapodataka U toku IV kvartal 2016.(oktobar 2016.) Izrada Nacrta Pravilnika o sadržaju veb prezentacija i objavljivanju elektronskih usluga organa državne uprave IV kvartal 2016. IV kvartal 2016.(decembar 2016.) Usvajanje Pravilnika I kvartal 2017.(januar 2017.) I kvartal 2017.(januar 2017.)

G. INTEGRITET VLASTI

TEMAINTEGRITET VLASTI-BORBA PROTIV KORUPCIJE Naziv i broj obavezeOBAVEZA 10: Unapređenje instituta javne rasprave u procesu pripreme zakona Vremenski period – datum početka i završetka obaveze (npr. 1. jul 2016. – 30. jun 2017.) IV kvartal 2016. godine – II kvartal 2017. godine Naziv odgovorne institucije – ministarstva, organa u sastavu ministarstva, agencije, itd. Nosilac aktivnosti 1, 2: MDULS Nosilac aktivnosti 3, 4: Generalni sekretarijat Vlade//Republički sekretarijat za zakonodavstvo Ime odgovorne osobe iz institucije koja je nosilac aktivnosti 1. MDULS: Dražen Maravić2. Generalni sekretarijat Vlade: Suzana Otašević, i Ljubinka Knežević3. RSZ: Darko Radojičić Zvanje, Sektor 1. pomoćnik ministra, Sektor za razvoj dobre uprave2. Suzana Otašević, rukovodilac Grupe, Sektor za planiranje, nadzor, koordinaciju politika i poslove u vezi sa procesom integracije u EU Ljubinka Knežević, samostalni savetnik3.pomoćnik direktora, Sektor za pripremu propisa Email [email protected] [email protected], [email protected] [email protected] Telefon 011-3345-532011-3620-099011-363-3527 Ostali učesnici Uprava Agencija za borbu protiv korupcijeRepublički sekratarijat za javne politike Organizacije civilnog sektora, privatni sektor, radne grupe Organizacije civilnog društva Trenutno stanje ili problem kojim se obaveza bavi Ne tako retko dešava se da Vlada upućuje predloge zakona u skupštinsku proceduru bez prethodno sprovedene javne rasprave. Imajući u vidu da kriterijumi za utvrđivanje kada je obavezno organizovati javnu raspravu prilikom pripreme zakona nisu dovoljno jasno propisani u Zakonu o državnoj upravi i Poslovniku Vlade, odnosno da su podložni različitim tumačenjima u praksi, ovo pitanje je neophodno detaljno urediti izmenama i dopunama ovih propisa. Pored toga, i kada dođe do sprovođenja javnih rasprava, u određenim slučajevima dešava se da se primedbe i sugestije zainteresovane javnosti ne uzmu u obzir, kao i da ministarstva u izveštajima o sprovedenim javnim raspravama ne obrazlože na koji način su date sugestije i predloge razmatrali i da li su i u kojoj meri te sugestije i predloge prihvatili. Neodržavanje javnih rasprava i donošenje zakona po hitnom postupku negativno utiču na participativnost i transparentnost, a s druge strane tako doneti zakoni, po pravilu, imaju izvesne manjkavosti i sa sobom nose određene koruptivne rizike. Osnovni cilj Stvaranje zakonske pretpostavke za organizovanje javne rasprave, vodeći pritom računa o tome da tekst nacrta zakona upućen na javnu raspravu kasnije bude menjan prvenstveno kao posledica prihvatanja primedbi i sugestija iznetih tokom javne rasprave, za sve zakone, osim u slučajevima kada su ispunjeni precizno propisani uslovi i kriterijumi, čija ispunjenost nalaže hitnost u postupanju; kada se radi o zakonima o potvrđivanju međunarodnih ugovora, ili kada se radi o izmenama zakona tzv. „tehničke prirode“, kojima se ne utiče na već propisane uslove i način ostvarivanja prava i obaveza fizičkih i pravnih lica i sl.Donošenje zakona bez prethodnog sprovođenja javne rasprave trebalo bi svesti na nužnu meru, u hitnim i neodložnim situacijama, u skladu sa precizno propisanim kriterijumima. Dodatno, propisivanje obaveze organa koji priprema zakon da pre detaljnog izveštaja o sprovedenoj javnoj raspravi objavi na svojoj internet stranici sve prispele predloge i komentare, kao i razloge zbog kojih jeste ili nije prihvatio upućene predloge. Uspostavljanje interaktivnog odnosa sa predstavnicima zainteresovane javnosti da bi predlozi i sugestije dati tokom javne rasprave bili jasno koncipirani, konzistentni i u što je moguće većoj meri konkretizovani. Kratak opis obaveze – mere (do 140 karaktera) Izmene Zakona o državnoj upravi i Poslovnika Vlade u pogledu obaveznog održavanja javne rasprave u postupku pripreme zakona. POU izazov koji na koji se obaveza odnosi Jačanje javnog integriteta Relevantnost.Ukratko opišite na koji način je obaveza relevantna za dalje unapređenje POU vrednosti u odnosu na pristup informacijama, javnu odgovornost, učešće javnosti i tehnologiju i inovacije u službi otvorenosti i odgovornosti (Detaljniji opis POU vrednosti nalazi se u Vodiču o POU vrednostima) Uvođenjem ove obaveze jasno se doprinosi svim proklamovanih principima Partnerstva za otvorenu upravu – transparentnosti i učešću javnosti. Naime, izmene pomenutih propisa treba da obezbede redovno održavanje javnih rasprava, vodeći pritom računa o tome da tekst nacrta zakona upućen na javnu raspravu kasnije bude menjan prvenstveno kao posledica prihvatanja primedbi i sugestija iznetih tokom javne rasprave, te objavljivanje svih prispelih predloga i komentara, kao i razloga zbog kojih upućeni predlozi jesu ili nisu prihvaćeni. Ambicioznost.Ukratko opišite rezultate koji se očekuju od ispunjenja ove obaveze i kako će ona dopirneti otvorenosti vlasti ili poboljšanju vlasti kroz veći stepen otvorenosti. Javna rasprava se sprovodi za sve zakone u postupku njihovog donošenja, osim u slučajevima kada su ispunjeni precizno propisani uslovi i kriterijumi, čija ispunjenost nalaže hitnost u postupanju; kada se radi o zakonima o potvrđivanju međunarodnih ugovora, ili izmenama zakona tzv. „tehničke prirode“, kojima se ne utiče na već propisane uslove i način ostvarivanja prava i obaveza fizičkih i pravnih lica i sl. Pored toga, organi koji pripremaju zakone objavljuju na svojim internet stranicama sve prispele predloge i komentare tokom javne rasprave, kao i razloge zbog kojih jesu ili nisu prihvatili upućene predloge. Na ovaj način, doprinosi se povećanju transparentnosti zakonodavnog procesa i učešća javnosti u procesu donošenja zakona, kao i poboljšanju kvaliteta donetih zakona. KoraciAktivnosti sa proverljivim rezultatom i datumom realizacije Datum početka Datum završetka Izrada Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi 1. IV kvartal 2016. godine Upućivanje Nacrta zakona Vladi radi razmatranja i utvrđivanje Predloga zakona. 2. IV kvartal 2016. godine 2. IV kvartal 2016. godine Izrada izmena i dopuna Poslovnika Vlade 3. I kvartal 2017. godine 3. II kvartal 2017. godine 4. Upućivanje Predloga poslovnika Vlade Vladi radi razmatranja i usvajanja 4. II kvartal 2017. godine 4. II kvartal 2017. godine

D. FISKALNA TRANSPARENTNOST

TEMAUnapređenje procedura za sprovođenje javnih konkursa za dodelu javnih sredstava na svim nivoima vlasti, uključujući tu pitanja evaluacije i pravnih lekova. Naziv i broj obaveze OBAVEZA 11: Izrada jedinstvene metodologije planiranja, praćenja realizacije i ocene uspešnosti realizovanih programa i projekata organizacija civilnog društva i praćenja utroška dodeljenih finansijskih sredstava Vremenski period – datum početka i završetka obaveze (npr. 1. jul 2016. – 30. jun 2017.) I kvartal 2017. – II kvartal 2017. godine(januar-jun 2017. godine) Naziv odgovorne institucije – ministarstva, organa u sastavu ministarstva, agencije, itd. Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Ime odgovorne osobe iz institucije koja je nosilac aktivnosti Milena Banović Zvanje, Sektor šef Odseka za planiranje i stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva Email [email protected] Telefon +381 11 311 3895 Ostali učesnici Uprava Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave Organizacije civilnog sektora, privatni sektor, radne grupe Organizacije civilnog društva Trenutno stanje ili problem kojim se obaveza bavi Podaci prikupljeni kroz Godišnji zbirni izveštaj o utrošku budžetskih sredstava koja su kao podrška programskim aktivnostima, obezbeđena i isplaćena udruženjima i drugim organizacijama civilnog društva iz sredstava budžeta Republike Srbije ukazuju na nedovoljnu praksu korišćenja ukrštenih metoda praćenja realizacije podržanih projekata i programa. Podaci takođe ukazuju da je osnovni način praćenja sprovođenja programa i projekata pregled završnog finansijskog i narativnog izveštaja, dok su monitoring posete udruženjima zastupljene u najmanjem broju slučajeva. Ovo upućuje na potrebu usaglašavanja praksi praćenja sprovođenja podržanih programa i projekata OCD, uz korišćenje više različitih metoda praćenja i ocene njihove uspešnosti. Osnovni cilj Unapređenje procesa praćenja i ocene uspešnosti podržanih programa i projekata ima za cilj da obezbedi kvalitetnije praćenje njihovog sprovođenja u cilju obezbeđivanja kvalitetnije realizacije. Takođe organi javne uprave će na ovaj način imati bolji uvid u postignute rezultate u odnosu na uložena sredstava, što će predstavljati osnov za kvalitetnije planiranje i svrsishodniji utrošak budžetskih sredstava, u skladu sa ciljevima definisanim u dokumentima javnih politika. Kratak opis obaveze – mere (do 140 karaktera) Izrada i usvajanje metodološkog uputstva za izradu plana monitoringa i evaluacije odobrenih programa i projekata organizacija civilnog društva i praćenja utroška dodeljenih finansijskih sredstava. POU izazov koji na koji se obaveza odnosi Efikasnije upravljanje javnim resursima Relevantnost.Ukratko opišite na koji način je obaveza relevantna za dalje unapređenje POU vrednosti u odnosu na pristup informacijama, javnu odgovornost, učešće javnosti i tehnologiju i inovacije u službi otvorenosti i odgovornosti (Detaljniji opis POU vrednosti nalazi se u Vodiču o POU vrednostima) Jačanjem sistema fiskalne odgovornosti i informisanje šire javnosti o projektima i programima organizacija civilnog društva finansiranih iz budžeta Republike Srbije, podstiče se i razvija integritet i odgovornost u radu državnih institucija, jačanje poverenja građana u rad državnih institucija, ali i u rad organizacija civilnog društva. Ambicioznost.Ukratko opišite rezultate koji se očekuju od ispunjenja ove obaveze i kako će ona dopirneti otvorenosti vlasti ili poboljšanju vlasti kroz veći stepen otvorenosti. Usvajanjem metodološkog uputstva za izradu plana monitoringa i evaluacije odobrenih programa i projekata, uvodi se obaveza unifikovanog pristupa organa javne uprave u planiranju, praćenju sprovođenja i evaluaciji odobrenih programa i projekata OCD. Ovaj jednobrazan pristup sagledavanju rezultata podržanih projekata i programa predstavlja osnov za sagledavanje i javno objavljivanje ostvarenih rezultata. Ova mera u skladu je sa obavezom 12 ovog akcionog plana, kojim je predviđena izmena Uredbe o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja realizuju udruženja, u smislu uvođenja obaveze izveštavanja o postignutim rezultatima podržanih programa i projekata OCD i definisanje sadržine i forme Izveštaja o evaluaciji konkursnog ciklusa. Na taj način postići će se bolja informisanost javnosti o utrošku sredstava u odnosu na realizovane rezultate, kao i veća odgovornost, kako organa javne uprave tako i OCD u odnosu na trošenje javnih sredstava. KoraciAktivnosti sa proverljivim rezultatom i datumom realizacije Datum početka Datum završetka Izrada jedinstvene Metodologije planiranja, praćenja realizacije i ocene uspešnosti realizovanih programa i projekata organizacija civilnog društva i praćenja utroška dodeljenih finansijskih sredstava I kvartal 2017. godine(januar 2017. godine) I kvartal 2017. godine(mart 2017. godine) Upućivanje predloga Zaključka o usvajanju jedinstvene Metodologije planiranja, praćenja realizacije i ocene uspešnosti realizovanih programa i projekata organizacija civilnog društva i praćenja utroška dodeljenih finansijskih sredstava radi razmatranja i usvajanja od strane Vlade RS I kvartal 2017. godine(mart 2017. godine) II kvartal 2017. godine(april 2017. godine) Usvajanje i objavljivanje u Službenom glasniku RS jedinstvene Metodologije planiranja, praćenja realizacije i ocene uspešnosti realizovanih programa i projekata organizacija civilnog društva i praćenja utroška dodeljenih finansijskih sredstava. II kvartal 2017. godine(april 2017. godine) II kvartal 2017. godine(april 2017. godine) Dostavljanje svim organima javne uprave jedinstvene Metodologije planiranja, praćenja realizacije i ocene uspešnosti realizovanih programa i projekata organizacija civilnog društva i praćenja utroška dodeljenih finansijskih sredstava. II kvartal 2017. godine(maj 2017. godine) II kvartal 2017. godine(jun 2017. godine)

TEMAUnapređenje procedura za sprovođenje javnih konkursa za dodelu javnih sredstava na svim nivoima vlasti, uključujući pitanja evaluacije i pravnih lekova. Naziv i broj obaveze OBAVEZA 12: Izmene i dopune Uredbe o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja realizuju udruženja Vremenski period – datum početka i završetka obaveze (npr. 1. jul 2016. – 30. jun 2017.) IV kvartal 2016. godine – I kvartal 2017. godine(decembar 2016. godine-april 2017. godine) Naziv odgovorne institucije – ministarstva, organa u sastavu ministarstva, agencije, itd. Nosilac aktivnosti 1,2: KancelarijaNosilac aktivnosti 2,3: MDULS Ime odgovorne osobe iz institucije koja je nosilac aktivnosti Natalija Pavlović Šiniković Zvanje, Sektor pomoćnik ministra, Sektor za ljudska i manjinska prava i slobode i registre Email [email protected] Telefon 011/2645-231 Ostali učesnici Uprava Organizacije civilnog sektora, privatni sektor, radne grupe Organizacije civilnog društva Trenutno stanje ili problem kojim se obaveza bavi Prema trenutnom zakonodavno-pravnom poretku Republike Srbije, ne postoji obaveza objaljivanja izveštaja o postignutim rezultatima programa i projekata podržanih iz sredstava budžeta Republike Srbije. Osnovni cilj Informisanje šire javnosti o rezultatima podržanih projekata i programa finansiranih iz budžeta Repbulike Srbije, doprinosi uvidu u značaj saradnje organa janve uprave i OCD u sprovođenju mera javnih politika, a takođe i da se jača poverenje građana u rad OCD. Kratak opis obaveze – mere (do 140 karaktera) Izmene i dopune Uredbe o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja realizuju udruženja, podrazumevaju uvođenje obaveze objave izveštaja o postignutim rezultatima podržanih programa i projekata OCD i definisanje sadržine i forme Izveštaja o evaluaciji konkursnog ciklusa. POU izazov koji na koji se obaveza odnosi Efikasnije upravljanje javnim resursima Relevantnost.Ukratko opišite na koji način je obaveza relevantna za dalje unapređenje POU vrednosti u odnosu na pristup informacijama, javnu odgovornost, učešće javnosti i tehnologiju i inovacije u službi otvorenosti i odgovornosti (Detaljniji opis POU vrednosti nalazi se u Vodiču o POU vrednostima) Informisanjem šire javnosti o projektima i programima organizacija civilnog društva finansiranih iz budžeta Repbulike Srbije i ostvarenim razultatima, podstiče se i razvija integritet i odgovornost u radu državnih institucija, jačanje poverenja građana u rad državnih institucija, ali i u rad organizacija civilnog društva. Ambicioznost.Ukratko opišite rezultate koji se očekuju od ispunjenja ove obaveze i kako će ona dopirneti otvorenosti vlasti ili poboljšanju vlasti kroz veći stepen otvorenosti. Realizacijom ove mere uvela bi se obaveza objave ostvarenih rezultata programa i projekata OCD-a podržanih iz budžetskih sredstava, čime bi se omogućio detaljniji uvid javnosti za koju namenu su budžetska sredstva utrošena i koji su rezultati na ovaj način postignuti, što bi doprinelo unapređenju osnovnih vrednosti POU (fiskalna transparentnost, otvorenost i odgovornost javne uprave). KoraciAktivnosti sa proverljivim rezultatom i datumom realizacije Datum početka Datum završetka Priprema Inicijative za izmenu i dopunu Uredbe o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja realizuju udruženja IV kvartal 2016. godine(decembar 2016. godine) I kvartal 2017. godine(januar 2017. godine) Upućivanje inicijative Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave I kvartal 2017. godine(januar 2017. godine) II kvartal 2017. godine(mart 2017. godine) Usvajanje izmena i dopuna Uredbe o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja realizuju udruženja I kvartal 2017. godine(mart 2017. godine) II kvartal 2017. godine(april 2017. godine)

Đ. JAVNE USLUGE

TEMAUnapređenje pravnog okvira u oblasti elektronskog poslovanja Naziv i broj obaveze OBAVEZA 13: Donošenje Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju Vremenski period – datum početka i završetka obaveze (npr. 1. jul 2016. – 30. jun 2017.) U toku – IV kvartal 2017. godine Naziv odgovorne institucije – ministarstva, organa u sastavu ministarstva, agencije, itd. Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija Ime odgovorne osobe iz institucije koja je nosilac aktivnosti Sava Savić Zvanje, Sektor pomoćnik ministra, Sektor za informaciono društvo E-mejl [email protected] Telefon 011-20 20 072 Ostali učesnici Uprava Organizacije civilnog sektora, privatni sektor, radne grupe Trenutno stanje ili problem kojim se obaveza bavi Poverenje u on-line usluge je ključno za unapređenje rada državne uprave, kao i za društveni razvoj. Postojećim propisima (Zakon o elektronskom potpisu i Zakon o elektronskom dokumentu) nisu regulisani pojedini segmenti upotrebe podataka u elektronskom obliku, sredstava elektronske komunikacije i elektronske obrade podataka u obavljanju poslova fizičkih i pravnih lica, uključujući organe javne vlasti (elektronsko poslovanje) čime se stvara utisak da se ne može obezbediti proces provere identiteta pravnog ili fizičkog lica; elektronska identifikacija i garantovati verodostojnost određenih podataka, a što sve utiče na otvorenost državne uprave. Pripremljen je Nacrt zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju koji je bio na javnoj raspravi u periodu od 7. do 30. septembra 2016. godine. U toku je analiza predloga i sugestija učesnika u javnoj raspravi i priprema teksta Nacrta zakona koji će se uputiti nadležnim državnim organima na mišljenje radi usvajanja Nacrta na Vladi u skladu sa Poslovnikom. Osnovni cilj Donošenjem predloženog zakona i podzakonskih akata upotpunjava se pravni okvir, kojim se omogućava stvaranje zajedničke osnove za elektronsku interakciju između građana, preduzeća i organa javne vlasti i povećanje poverenja u elektronske transakcije, elektronsko poslovanje i elektronsku trgovinu. Posebno je značajno da se potpunije uredi: kreiranje i validacija elektronskog potpisa i elektronskog pečata i njihova punovažnost i dokazna snaga; usluga registrovane elektronske dostave kao usluga prenosa podataka elektronskim putem u okviru koje pružalac usluge obezbeđuje dokaze o postupanju sa prenetim podacima; konverzija – prevođenje dokumenta iz jednog oblika u drugi tako da se očuva sadržaj dokumenta; digitalizacija dokumenta koji nisu izvorno u elektronskom obliku; pružanje usluge od poverenja, odnosno usluge elektronske identifikacije; autentikacija veb sajtova; uvođenje odgovarajućih registara u oblasti elektronskog poslovanja; uslovi za čuvanje i arhiviranje elektronskog dokumenta. Kratak opis obaveze – mere (do 140 karaktera) Novim zakonom će se unaprediti pravni okvir u Republici Srbiji, a ujedno i uskladiti sa najnovijim propisima EU u ovoj oblasti tako što će se urediti elektronski dokument, elektronska identifikacija i usluge od poverenja u elektronskom poslovanju. Uvode se registri pružaoca usluga elektronske identifikacije, pružaoca usluga od poverenja i kvalifikovanih sredstava za kreiranje sertifikata; uređuje se dugoročno čuvanje informacija i pravna valjanost elektronskih potpisa i elektronskih pečata i omogućava njihova validacija nezavisno od budućih tehnoloških promena. POU izazov koji na koji se obaveza odnosi Poboljšanje javnih usluga Relevantnost.Ukratko opišite na koji način je obaveza relevantna za dalje unapređenje POU vrednosti u odnosu na pristup informacijama, javnu odgovornost, učešće javnosti i tehnologiju i inovacije u službi otvorenosti i odgovornosti (Detaljniji opis POU vrednosti nalazi se u Vodiču o POU vrednostima) Donošenje novog zakona i podzakonskih akata, omogućiće lakši i brži pristup informacijama i uslugama koje pružaju organi državne uprave, a sve u službi efikasnog, transparetnog i odgovornog rada državne uprave i pružanja boljih javnih usluga prilagođenih potrebama građana i privrednih subjekata Zakon će doprineti ispunjenju POU vrednosti – tehnologija i inovacije u službi otvorenosti i odgovornosti, stvaraju se uslovi za povećanje poverenja u elektronske transakcije i elektronsko poslovanje, a samim tim i veća otvorenost i odgovornost državne uprave i učešće javnosti u kreiranju propisa i procesu donošenja odluka olakšaće se pristup informacijama i učešće javnosti. Ambicioznost.Ukratko opišite rezultate koji se očekuju od ispunjenja ove obaveze i kako će ona doprineti otvorenosti vlasti ili poboljšanju vlasti kroz veći stepen otvorenosti. Donošenjem novog zakona sa podzakonskim aktima:unapređuje se pravni okvir u Republici Srbiji i usaglašava sa najnovijim propisima u EUstvaraju se preduslovi za povećanje poverenja u elektronsko poslovanje i korišćenje novih tehnologija od strane građana i državne uprave i učešće javnosti u kreiranju propisa i procesu donošenja odluka KoraciAktivnosti sa proverljivim rezultatom i datumom realizacije Datum početka Datum završetka Pribavljanje i usaglašavanje mišljenja i teksta Nacrta zakona IV kvartal 2016. godine IV kvartal 2016. godine(novembar 2016. godine) Usvajanje Nacrta zakona na Vladi IV kvartal 2016. godine(decembar 2016. godine) IV kvartal 2016. godine(decembar 2016. godine) Predlog zakona u skupštinskoj proceduri i usvajanje zakona IV kvartal 2016. godine(decembar 2016. godine) I kvartal 2017. godine(mart 2017. godine) Izrada podzakonskih akata II kvartal 2017. godine IV kvartal 2017. godine

TEMAUnapređenje kvaliteta usluga koje javna uprava obezbeđuje građanima i privredi i smanjenje nivoa administrativnih troškova za privredu i građane Naziv i broj obaveze OBAVEZA 14: Uspostavljanje jedinstvenog javnog registra administrativnih postupaka i ostalih uslova poslovanja Vremenski period – datum početka i završetka obaveze (npr. 1. jul 2016. – 30. jun 2017.) U toku – IV kvartal 2018. Naziv odgovorne institucije – ministarstva, organa u sastavu ministarstva, agencije, itd. Republički sekretarijat za javne politike Ime odgovorne osobe iz institucije koja je nosilac aktivnosti Ninoslav Kekić Zvanje, Sektor viši savetnik, rukovodilac Grupe za saradnju sa privrednim subjektima i građanima i pokretanje inicijativa Email [email protected] Telefon 3349-818 Ostali učesnici Uprava Ministarstvo privrede, Ministarstvo finansija, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave,Služba za upravljanje kadrovima-aktivnost 2 (u delu koji se tiče obuke) Organizacije civilnog sektora, privatni sektor, radne grupe Privredna komora Srbije Trenutno stanje ili problem kojim se obaveza bavi Postojeći sistem javne uprave ne raspolaže objedinjenom bazom važećih administrativnih zahteva (procedura). Iz tog razloga, građani često ne znaju kome da se obrate i na koji način da se informišu o procedurama i cenama usluga organa državne uprave. To često dovodi do stvaranja neopravdanih dodatnih troškova i utroška vremena potražioca javnih usluga. Formiranjem sveobuhvatne i ažurne elektronske baze administrativnih zahteva, građanima i privredi bi se omogućio lak pristup potrebnim informacijama i time izbeglo stvaranje pomenutih dodatnih troškova. Osnovni cilj Povećanje transparentnosti javne uprave u postupanju i smanjenje sveobuhvatnih administrativnih troškova za privredne subjekte i građane prilikom ostvarenja svojih prava i izvršavanja zakonom propisanih obaveza Kratak opis obaveze – mere (do 140 karaktera) Uvođenje jedinstvenog javnog registra administrativnih postupaka i ostalih uslova poslovanja omogućiće građanima i privrednim subjektima pregled svih administrativnih zahteva i postupaka koje je potrebno ispuniti i realizovati da bi se obezbedilo pružanje određene usluge, uključujući i sve troškove u vidu naknada, taksi i sl. Pojednostavljenjem postupaka i ukidanjem nepotrebnih nameta obezbediće se preduslov za povećanje predvidljivosti poslovanja i smanjenje troškova koje građani i privredni subjekti snose pri ostvarivanju zagarantovanih prava i ispunjenju obaveza. Posebno je bitno da se građanima i predstavnicima privrede pruži pregled objedinjenih postupaka, tj. onih koje su u nadležnosti više različitih organa javne uprave, čime bi se na jasan način utvrdile sve aktivnosti koje je neophodno učiniti da bi se određena procedura okončala u što kraćem roku. POU izazov koji na koji se obaveza odnosi Poboljšanje javnih usluga, Jačanje javnog integriteta Relevantnost.Ukratko opišite na koji način je obaveza relevantna za dalje unapređenje POU vrednosti u odnosu na pristup informacijama, javnu odgovornost, učešće javnosti i tehnologiju i inovacije u službi otvorenosti i odgovornosti (Detaljniji opis POU vrednosti nalazi se u Vodiču o POU vrednostima) Uvođenje registra doprinosi povećanju transparentnosti u postupanju javne uprave i olakšava svakodnevno poslovanje privrednih subjekata i život građana. Građani i privreda će na jednom mestu da se upoznaju sa detaljima svih postupaka, troškovima učesnika u postupku i informacijama o organima koji ih sprovode. Ambicioznost.Ukratko opišite rezultate koji se očekuju od ispunjenja ove obaveze i kako će ona dopirneti otvorenosti vlasti ili poboljšanju vlasti kroz veći stepen otvorenosti. Realizacijom ove obaveze biće besplatno dostupna, preko interneta, jedinstvena i ažurna baza administrativnih postupaka i ostalih uslova poslovanja, čime bi se građanima i privredi omogućio lak pristup potrebnim informacijama i izbeglo stvaranje neopravdanih dodatnih troškova, ušteda vremena potražioca javnih usluga i povećanje efikasnosti pružaoca javnih usluga. KoraciAktivnosti sa proverljivim rezultatom i datumom realizacije Datum početka Datum završetka Izrada i donošenje operativnog plana aktivnosti za uspostavljanje jedinstvenog javnog registra administrativnih postupaka i dr. uslova poslovanja II kvartal 2016. godine(maj 2016.) IV kvartal 2016. godine(novembar 2016.) Izrada formulara i sprovođenje obuka za popis administrativnih postupaka II kvartal 2016. godine(jun 2016.) I kvartal 2017. godine(mart 2017.) Popis administrativnih postupaka I kvartal 2017. godine(januar 2017.) II kvartal 2017. godine(april 2017.) Popis procedura od strane privrede II kvartal 2017. godine(april 2017.) IV kvartal 2017. godine(decembar 2017.) Izrada metodologije za optimizaciju popisanih administrativnih zahteva IV kvartal 2017. godine(oktobar 2017.) IV kvartal 2017. godine(decembar 2017.) Izrada softvera za e-portal jedinstvenog javnog registra administrativnih postupaka I kvartal 2018. godine(mart 2018.) IV kvartal 2018. godine(decembar 2018.)

Ostavite komentar