IX. ANALIZA EFEKATA PREDLOGA ZAKONA O ENERGETICI
Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u zakonu
Rešenja sadržana u Zakonu o energetici imaće uticaj na :
– kupca, krajnjeg kupca i kupca iz kategorije domaćinstvo koji mogu slobodno da biraju svog snabdevača na tržištu električne energije, imaju pravo na besplatnu promenu snabdevača, imaju veću zaštitu kroz propisivanje obaveze energetskim subjektima da osnuju posebnu organizacionu jedinicu i propišu procedure za postupanje po prigovorima i pritužbama, pravo da potpuno i blagovremeno budu obavešteni o promeni cena, o povoljnijim uslovima snabdevanja, kao i mogućnostima plaćanja obaveza za utrošenu električnu energiju na jedan od više ponuđenih načina plaćanja, pravo na pristup podacima o sopstvenoj potrošnji čime se omogućava racionalizacija sopstvene potrošnje, da ostvari pravo na status energetski ugroženog kupca električne energije, odnosno prirodnog gasa, odnosno pravo na određenu količinu električne energije, odnosno prirodnog gasa za koju mu se umanjuje mesečna obaveza plaćanja;
– energetske subjekte, kojima se propisuju dužnosti u cilju obezbeđivanje uslova za sigurno, pouzdano i kontinuirano snabdevanje električnom energijom i prirodnim gasom, uspostavlja se svojina na mrežama koje su po Zakonu o javnoj svojini dobra od opšteg interesa, čime se omogućava efikasnije upravljanje i korišćenje tih objektima, energetskim subjektima koji obavljaju delatnost transport i upravljanje transportnim sistemom za prirodni gas stvara se obaveza da svoju organizaciju, rad i poslovanje usklade sa odredbama ovog zakona, da izvrše razdvajanje ostalih energetskih delatnosti, odnosno aktivnosti koje se ne odnose na upravljanje sistemom. Zatim energetskim subjektima koji obavljaju energetsku delatnost snabdevanja prirodnim gasom i energetskim subjektu koji snabdeva javne snabdevače prirodnog gasa stvora se obaveza da obezbede obavezne rezerve prirodnog gasa koje su najmanje jednake tridesetodnevnim prosečnim potrebama tih kupaca u tekućoj godini.
Predložena rešenja će energetskim subjektima koji obavljaju delatnost proizvodnje derivata nafte i trgovine naftom, derivatima nafte, biogorivom i komprimovanim prirodnim gasom, osim onih koji obavljaju samo trgovinu komprimovanim prirodnim gasom stvoriti obavezu da, pored obaveznih rezervi nafte i derivata nafte prema posebnom zakonu, obezbede i operativne rezerve derivata nafte koje su najmanje jednake petnaestodnevnoj prosečnoj prodaji tih derivata nafte u prethodnoj godini. Energetskim subjektima koji obavljaju delatnost proizvodnje električne energije i/ili kombinovane proizvodnje električne i/ili toplotne energije stvara se obaveza da obezbede operativne rezerve derivata nafte i/ili uglja u količini koja će omogućiti najmanje petnaest dana njihove prosečne proizvodnje električne i/ili toplotne energije u januaru, februaru i martu za prethodnih pet godina.
Energetskim subjektima koji obavljaju delatnost proizvodnje toplotne energije za snabdevanje krajnjih kupaca toplotnom energijom stvara se obaveza da obezbede operativne rezerve derivata nafte i/ili uglja u količini koja će omogućiti najmanje petnaest dana njihove prosečne proizvodnje električne i/ili toplotne energije u januaru, februaru i martu za prethodnih pet godina. Subjektima koji obavljaju skladištenje nafte, derivata nafte i biogoriva za sopstvene potrebe i snabdevanje sopstvenih vozila na sopstvenim stanicama stvara se obaveza da pribave saglasnost Ministarstva, a energetskim subjektima koji obavljaju delatnost proizvodnje, distribucije i snabdevanja toplotnom energijom stvora se obaveza da svoju organizaciju, rad i poslovanje usklade sa odredbama ovog zakona, pojačava se odgovornost energetskih subjekata za prekoračenje obaveza.
Vezano za operatora tržišta električne energije, kroz uspostavljanje organizovanog tržišta električne energije u Republici Srbiji, kao potencijalnog nukleusa za buduće jedinstveno regionalno dan-unapred tržište, što je u potpunosti u skladu sa usvojenim evropskim ciljnim modelom tržišta, kao i Akcionim planom za uspostavljanje regionalnog tržišta električne energije u Jugoistočnoj Evropi, sa čijom primenom se već krenulo u okviru institucija Energetske zajednice jugoistočne Evrope i ENTSO-E regionalne grupe.
Uspešna implementacija organizovanog tržišta električne energije u Srbiji i regionu bi donela brojne prednosti, kako za Republiku Srbiju i lokalnu zajednicu tj. lokalne interesne strane, tako i za sve učesnike na tržištu. Najveću korist za širu zajednicu predstavlja, svakako, formiranje pouzdane referentne cene, koja predstavlja osnovni preduslov za uspostavljanje podsticajnog investicionog okvira, i to ne samo u oblasti eneregetike, već i u ostalim oblastima privrede.
Takođe, kao jedan od benefita izdvaja se i brzo i efikasno uspostavljanje složene infrastrukture, uz manje angažovanje resursa i umanjen rizik, što bi donelo i niže operativne troškove, visok nivo transparentnosti, pristup širokom spektru iskustava, praktičnih znanja i resursa, jasan ekonomski signal putem formiranja jedinstvene tržišne cene, kao i regionalno pozicioniranje i podsticaj evropskim integracionim procesima Republike Srbije u celini.
Svi navedeni benefiti bi, kao krajnju konsekvencu nižih troškova rizika i optimizacije poslovanja učesnika na tržištu električne energije, svakako doveli i do niže cene električne energije za krajnje kupce.
-investitore – Predloženim rešenjima se u velikoj meri precizira administrativna procedura čime se stvaraju uslovi za ulaganje u energetske objekte koji koriste obnovljive izvore energije. Naročito je značajno predloženo rešenje da privremeni status povlašćenog proizvođača koji mogu steći svi investitori pre sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije, čime se povećava sigurnost investicije, a ujedno omogućava ažurnije adminstrativno praćenje razvoja investicija u oblasti obnovljivih izvora energije i visokoefikasne kogeneracije.
Koncept proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora omogućava funkcionisanje sistema garancija porekla u skladu praksom članica Evropske unije u oblasti obnovljivih izvora energije
Propisana je obaveza donošenja transparentne procedure za priključenje objekata na prenosni sistem, omogućeno je investitorima da grade priključak neophodan za priključenje objekta.
– fizička lica – Omogućavanje fizičkim licima da steknu status povlašćenog proizvođača električne energije u elektranama instalisane snage do 30 kW, stvoriće se uslovi za uvođenje većeg broja elektrana na obnovljive izvore energije u elektroenergetski sistem, veći broj novih radnih mesta u oblasti proizvodnje i tehničkih usluga, naročito u manje razvijenim krajevima gde postoje značajni potencijali obnovljivih izvora energije, kao i razvoj domaće privrede, naročito malih i srednjih preduzeća.
– Agenciju za energetiku, kojoj se novim rešenjima uvode značajnija ovlašćenja i odgovornosti, utvrđuju mehanizmi za efikasniju kontrolu energetskih subjekata, kao i izricanje kazni energetskim subjektima;
– državne organe, zbog pripreme propisa čija izmena će se inicirati, a bez čije izmene primena pojedinih odredbi Zakona o energetici će biti dovedena u pitanje, misli se pre svega na Zakon o Vladi, Zakon o ministarstvima, Zakon o javnim preduzećima, a u vezi odredbi o razdvajanju operatora sistema, odredbe o serifikaciji operatora sistema, odredbe oko javne usluge.
Donošenjem ovog zakona za obavljanje izvršnih i stručnih poslova koji se odnose na obavezne rezerve prirodnog gasa i druge obavezne rezerve u skladu sa zakonom kojim se uređuju robne rezerve obrazuje se Uprava za rezerve energenata, kao organ uprave u sastavu Ministarstva i utvrđuje njena nadležnost
Kada je u pitanju Zakon o javnim preduzećima i obavljanje delatnosti od opšteg interesa, direktive prepoznaju samo javnu uslugu kao uslugu dostupnu svima, te kako u našem pravnom sistemu egzistira više vrsta usluga npr. usluga od opšteg ekonomskog interesa, usluga od univerzalnog značaja, usluga od javnog značaja, to je za ujednačavanje tih termina nužno i neophodno da se izmeni Zakon o javnim preduzećima i usaglasi termin u skladu sa propisima Evropske unije. Tek nakon toga stvoriće se uslovi za primenu ovog zahteva direktive u oblasti električne energije.
– organe autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kroz propisivanje određenih obaveza u pogledu dostavljanja podataka za potrebe izrade energetskog bilansa i Programa ostvarivanja Strategije.
2. KAKVE TROŠKOVE ĆE PRIMENA ZAKONA STVORITI GRAĐANIMA I PRIVREDI, NAROČITO MALIM I SREDNjIM PREDUZEĆIMA
Primena Zakona će stvoriti – prouzrokovati troškove:
– za podnosioca zahteva za izdavanje licence za obavljanje energetske delatnosti, (troškovi za izdavanje licenci) u visini koju će Agencija za energetiku utvrđivati u skladu sa aktom o visini troškova koji ona donosi;
– za podnosioca zahteva za izdavanje licence za obavljanje energetske delatnosti, u postupku pribavljanja dokumentacije: izveštaja nadležnih inspektora, koji se podnose uz zahtev za izdavanje licence, u iznosu propisanom zakonom kojim se uređuju administrativne takse;
– za podnosioca zahteva za izdavanje licence za obavljanje energetske delatnosti, u postupku pribavljanja dokumentacije koja se podnose uz zahtev za izdavanje licence, a za polaganje stručnog ispita za obavljanje poslova tehničkog rukovođenja, rukovanja i održavanja energetskih objekata, u iznosu utvrđenom posebnim aktom;
– za podnosioca zahteva za izdavanje energetske dozvole za izgradnju energetskih objekata u iznosu propisanom zakonom kojim se uređuju administrativne takse;
– za podnosioca zahteva za priključenje objekata na sistem u visini koja se utvrđuje u skladu sa Metodologijom o određivanju troškova priključenja koju donosi Agencija za energetiku Republike Srbije;
– za podnosioca zahteva za izdavanje saglasnosti za skladištenje nafte, derivata nafte i biogoriva za sopstvene potrebe ukupnog kapaciteta preko 5 tona i za snabdevanje sopstvenih prevoznih sredstava na sopstvenim stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava, za koje se ne izdaje licenca, u iznosu koji je propisan zakonom kojim se uređuju administrativne takse;
– za energetske subjekte koji obavljaju energetsku delatnost snabdevanja prirodnim gasom i energetske subjekte koji snabdevaju javne snabdevače prirodnog gasa, u vidu naknade za formiranje obaveznih rezervi prirodnog gasa u visini koju propisuje Vlada na predlog ministarstva nadležnog za poslove energetike;
– za energetske subjekte koji obavljaju delatnost proizvodnje derivata nafte i trgovine naftom, derivatima nafte, biogorivom i komprimovanim prirodnim gasom, osim onih koji obavljaju samo trgovinu komprimovanim prirodnim gasom, za energetske subjekte koji obavljaju delatnost proizvodnje električne energije i/ili kombinovane proizvodnje električne i/ili toplotne energije, za energetske subjekte koji obavljaju delatnost proizvodnje toplotne energije za snabdevanje krajnjih kupaca toplotnom energijom, usled obaveze formiranja operativnih rezervi derivata nafte;
– za krajnje kupce električne energije je definisana naknada za obnovljive izvore energije u visini koju propisuje Vlada na predlog ministarstva nadležnog za poslove energetike i koja se prikazuje na računima za isporučenu električnu energiju, a izražava se po utrošenom kWh električne energije;
– za podnosioca zahteva za sticanje statusa privremeno povlašćenog proizvođača električne energije, statusa povlašćenog proizvođača električne energije i statusa proizvođača iz obnovljivih izvora u iznosu koji je propisan zakonom kojim se uređuju administrativne takse;
– za eneregetske subjekte koji obavljaju energetsku delatnost proizvodnje derivata nafte i trgovine naftom, derivatima nafte, biogorivima i komprimovanim prirodnim gasom u iznosu visine naknade za potrebe podsticaja za upotrebu biogoriva u saobraćaju, a koja će biti propisana posebnim aktom Vlade;
– za eneregetske subjekte koji obavljaju energetsku delatnost snabdevanja i javnog snabdevanja prirodnim gasom u iznosu visine naknade za formiranje obaveznih rezervi prirodnog gasa, a koja će biti propisana posebnim aktom Vlade.
Posebno ukazujemo da Predlogom zakona o energetici nisu propisani novi troškovi privrede i građana, u odnosu na važeći zakon, osim u delu koji se odnosi na formiranje rezervi energenata i podsticaja upotrebe biogoriva u sektoru saobraćaja. Način utvrđivanja troškova propisan je ovim zakonom, podzakonskim aktima i Zakonom o republičkim administrativnim taksama.
Ulaganje u novu opremu, potrebne investicije, jednokratni troškovi prilagođavanja i slično predstavljaju investicije u razvoj i održavanje sistema, koje energetski subjekti planiraju kroz programe razvoja i investicija i godišnjih programa poslovanja, a na koje saglasnost daju ili Vlada ili Agencija za energetiku, ne predstavljaju nove troškove u odnosu na važeći zakon.
Direktni i indirektni troškovi državnih organa koji će nastati kao rezultat primene zakona – proširenjem nadležnosti Agencije za energetiku i inspekcijskog nadzora, odnose se pre svega na proširenje nadležnosti kod inspekcijskog nadzora (uvođenje energetskog inspektora). Ukazujemo da će ovo rešenje da se primenjuje tek od 2016. godine, a do tada će poslove energetskog inspektora obavljati inspektor opreme pod pritiskom i elektroenergetski inspektor. Do tada je potrebno izvršiti izmenu akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, obezbediti potrebna sredstva i uslove za rad energetskog inspektora.
Što se tiče Agencije za energetiku, napominjemo da se Agencija finansira iz prihoda koje ostvari u svom radu na način propisan ovim zakonom i nije korisnik budzetskih sredstava.
3. DA LI SU POZITIVNE POSLEDICE DONOŠENjA ZAKONA TAKVE DA OPRAVDAVAJU TROŠKOVE KOJE ĆE ON STVORITI
Pozitivne posledice donošenja zakona su takve da opravdaju troškove koje će izazvati.
Uvođenje obaveze pribavljanje saglasnosti za skladištenje nafte, derivata nafte i biogoriva za sopstvene potrebe i snabdevanje sopstvenih vozila na sopstvenim stanicama stvoriće mogućnost kontrole i evidencije tokova derivata nafte i suzbijanje crnog tržišta.
Obezbeđivanje obaveznih rezervi prirodnog gasa, pre svega, podiže nivo sigurnosti snabdevanja kupaca, čime se smanjuju troškovi koji mogu nastati u slučaju poremećaja na tržištu energije i energenata.
Donošenjem ovog zakona za obavljanje izvršnih i stručnih poslova koji se odnose na obavezne rezerve prirodnog gasa i druge obavezne rezerve u skladu sa zakonom kojim se uređuju robne rezerve obrazuje se Uprava za rezerve energenata, kao organ uprave u sastavu Ministarstva i utvrđuje njena nadležnost.
Pored poslova u vezi sa u vezi formiranja i upravljanja obaveznim rezervama prirodnog gasa, Uprava za rezerve energenata obavljaće i poslove u vezi formiranjem, održavanjem, investiranjem i izveštavanjem o obaveznim rezervama nafte i derivata nafte, saglasno zakonu kojim se uređuju robne rezerve.
Na ovaj način omogućava se sigurno i efikasno snabdevanje energentima, a otpuštanjem obaveznih rezervi na tržište u slučaju poremećaja snabdevanja, koje su nabavljene po povoljnijim cenama u odnosu na cene u slučaju energetske krize, obezbeđuju se znatne uštede u budzetu Republike Srbije i smanjuju negativni efekti energetske krize na privrednu aktivnost u zemlji. Na ovaj način obezbediće se investicije u domaću privredu u narednih 10 godina od oko 100 miliona evra.
Važećim zakonom nije bilo propisano adekvatno praćenje tokova derivata nafte, kao ni potpuna mogućnost suzbijanje crnog tržišta derivata nafte, pre svega iz razloga što je kontrola vršena nad energetskim subjektima koje poseduju licence za obavljanje energetskih delatnosti, a nepravilnosti u oblasti derivata nafte uočene su pre svega kod subjekata koji pojedine delatnosti obavljaju za sopstvene potrebe. Ovim zakonom stvara se osnov za kontrolu i evidenciju tokova derivata nafte i suzbijanje crnog tržišta derivata nafte propisana je obaveza za pribavljanje saglasnosti za skladištenje nafte i derivata nafte i biogoriva za sopstvene potrebe i snabdevanje sopstvenih vozila na sopstvenim stanicama.
Važećim Zakonom o energetici stvoren je osnov za obeležavanje (markiranje) derivata nafte na težištu Republike Srbije omogućena je kontrola tržišnih tokova goriva u Republici Srbiji i otkrivanje goriva koje na tržište nije stavljeno na propisan način. Markiranje goriva započelo je u februaru 2014. godine, a finansijski efekti su se odrazili na povećanu uplatu od akciza u budzet Republike Srbije za preko 30 miliona evra.
Propisanim odredbama Predloga zakona o energetici nastavlja se suzbijanje crnog tržišta derivatima nafte uvođenjem obaveze pribavljanja saglasnosti za snabdevanje sopstvenih prevoznih sredstava na sopstvenim stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava (interne stanice), kao i za skladištenje nafte, derivata nafte i biogoriva za sopstvene potrebe. Do sada se interne stanice nisu zvanično evidentirale i na njima se nije vršila kontrola ispravnosti i legalnosti goriva kojima se snabdevaju vozila. Imajući u vidu da se oko 40% ukupne potrošnje goriva tipa evro dizel prodaje direktnim potrošačima koji dalje snabdevaju svoja vozila preko internih stanica, uvođenjem saglasnosti biće omogućena kontrola i ovih mesta snabdevanja.
Koristi koje će ovakvo rešenje doneti energetskim subjektima koji obavljaju svoju delatnost saglasno Zakonu o energetici su: povećanje nivoa prodaje derivata nafte na tržištu (npr. u slučaju markiranja povećano je učešće energetskih subjekata na tržištu derivata nafte za oko 5-6%, što direktno prikazuje dosadašnji udeo nelegalnog tržišta derivata nafte); jačanje brenda kompanije potvrdom ispravnosti i kvaliteta derivata nafte kojima se snabdevaju potrošači i smanjen broj reklamacija potrošača.
Takođe, Zakonom o energetici predviđeno je formiranje odgovarajućih operativnih rezervi energenata koje suštinski predstavljaju komercijalne rezerve i privredna društva sa njima slobodno raspolažu, ali njihova visina u svakom momentu treba da bude na određenom propisanom nivou. U slučaju kratkoročnih poremećaja na tržištu energije i energenata, energetski subjekti će koristiti sopstvene rezerve bez dodatnih hitnih nabavki energije i energenata koji su u momentima nestašice ili nedostupni ili su skuplji zbog povećane potražnje. Nestašice, odnosno uvećane cene dalje izazivaju štetne posledice za rad ne samo tih privrednih društva, već i za korisnike njihovih usluga.
Formiranje obaveznih rezervi prirodnog gasa koje će biti u svojini Republike Srbije, i koje će se koristiti u slučaju velikih poremećaja na tržištu energije i energenata, omogućiće stvaranje stabilnog tržišta energije i energenata što je jedan od preduslova daljeg razvoja privrednih aktivnosti. Takođe, formiranje ovih rezervi stvara potrebu za investiranjem u skladišne kapacitete prirodnog gasa.
Troškovi formiranja svih vrsta rezervi nadoknađuju se kroz krajnju cenu energije i energenata po jedinici mere, odnosno proizvoda. Imajući u vidu da je predviđeno njihovo postepeno formiranje, te kasnije samo održavanje i skladištenje, troškovi formiranja se svode na razumnu meru. Imajući u vidu da u nedostatku ovih rezervi privreda mora da radi smanjenim kapacitetom ili da potpuno obustavi svoju delatnost to ima negativne finansijske konsekvence u vidu troškova ponovnog pokretanja proizvodnje, penala za ne realizovane ugovore, gubljenja poverenja kupaca i tome slično. Ovako izazvani troškovi prevazilaze troškove samih energetskih privrednih društava, tako da očekivanu korist treba posmatrati u odnosu na ranije navedeno.
4. DA LI SE ZAKONOM PODRŽAVA STVARANjE NOVIH PRIVREDNIH SUBJEKATA NA TRŽIŠTU I TRŽIŠNA KONKURENCIJA
Predložena zakonska rešenja imaju pozitivan efekat u smislu povećanja broja energetskih subjekata na tržištu električne energije i prirodnog gasa što će dovesti do veće konkurencije i uspešnijeg funkcionisanja tržišta.
Naime, potpunim otvaranjem tržišta električne energije i prirodnog gasa od 1. januara 2015. godine stvara se mogućnost pojave novih energetskih subjekata na tržištu, pre svega snabdevača čime će se podstaći konkurentnost na tržištu električne energije i prirodnog gasa, a kupcima omogućiti slobodan izbor snabdevača u zavisnosti od ponuđenih uslova. Prema podacima Agencije za energetiku trenutno ima preko 80 licenciranih snabdevača električnom energijom i 33 snabdevača prirodnim gasom. Polazeći od toga da zakon daje osnov da se i strana pravna lica mogu licencirati za obavljanje delatnosti snabdevanja električnom energijom na veliko očekuje se pojava i više stranih energetskih kompanija koje će se baviti snabdevanjem električnom energijom na veliko na tržištu Republike Srbije.
Pravo kupca na slobodan izbor snabdevača omogućava kupcu da bira snabdevača koji nudi najpovoljnije uslove odnosno povoljniju cenu snabdevanja, zatim svaki snabdevač može da se javi na tender za izbor garantovanog snabdevača, stranim pravnim licima je omogućeno da se bave snabdevanjem na veliko električnom energijom u Republici Srbiji bez obaveze osnivanja privrednog subjekta u RS ako ispuni uslove iz člana 19. stav 1. tač. 5), 7) i 9) ovog člana i druge uslove propisane aktom iz člana 27. stav 7. Zakona. Time su stvoreni uslovi za implementaciju i dalji razvoj organizovanog tržišta električne energije, u skladu sa najboljom evropskom praksom i tekućim aktivnostima na uspostavljanju jedinstvenog internog tržišta električne energije u Evropskoj Uniji, kao i za obezbeđivanje neophodne likvidnosti organizovanog tržišta električne energije, kako bi napred opisani benefiti mogli biti iskorišćeni u svom punom potencijalu, a u cilju jačanja tržišne konkurencije.
Takođe, podsticajne mere propisane Predlogom zakona uticaće na povećanje broja energetskih subjekata koji koriste OIE na tržištu i omogućiti im da vremenom postanu konkurentni i ravnopravni učesnici na tržištu sa energetskim subjektima koji koriste fosilna goriva. Pored toga, očekuje se značajno povećanje broja novih energetskih subjekata koji koriste OIE na tržištu i to kako onih koji energiju proizvode u energetskim objektima relativno male snage (do 30kW), tako i onih koji su spremni da ulažu u velike elektrane, posebno vetroelektrane instalisane snage od nekoliko stotina MW. Mogućnost da fizička lica steknu status povlašćenog proizvođača u malim elektranama instalisane snage do 30 kW, predstavlja široku platformu za razvoj male privrede, pogotovu u ruralnim i slabo razvijenim područjima gde postoje značajni potencijali obnovljivih izvora energije.
Konačan broj izgrađenih elektrana u oblasti OIE koji treba da proistekne iz primene normi ovog Predloga zavisiće prvenstveno od raspoloživosti i dostupnosti kapitala za privatne investicije, što prevazilazi mogućnosti detaljnije analize.
5. DA LI SU SVE ZAINTERESOVANE STRANE IMALE PRILIKU DA SE IZJASNE O ZAKONU
Odbor za privredu i finansije je 17. decembra 2013. godine, doneo Zaključak o sprovođenju javne rasprave o Nacrtu Zakona o energetici i odredio Program javne rasprave kojim je utvrđen način i period sprovođenja. Javna rasprava je održana u više gradova u Republici Srbiji, i to Kragujevcu, Beogradu i Novom Sadu, a Nacrt je bio objavljen i na internet stranici Ministarstva, tako da su na tekst Nacrta zakona sva zainteresovana lica mogla da upute primedbe.
U toku javne rasprave, primedbe na Nacrt Zakona o energetici dostavili su: JP „Elektromreža Srbije” Beograd, LM Hydro eco d.o.o, PD Elektrosrbija Kraljevo, Advokatska kancelarija Stanković, Agencija za energetiku Republike Srbije, Akademija inženjerskih nauka Srbije, CEKOR Subotica, EBRD/IFC/OPIC, Europe&Central Asia-Advisory Services, IFC, JKP Beogradske elektrane, JP „Elektroprivreda Srbije”, JP Toplana Kikinda, PD EDB Beograd, Direkcija za distribuciju električne energije JP EPS, PD Jugoistok Niš, Srpsko udruženje za energiju vetra (SEWEA), Ministarstvo saobraćaja Uprava za transport opasnog tereta, Nis a.d., Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine, PD Elektrovojvodina Novi Sad, JP Transnafta, Zastava Oružje a.d., JP Srbijagas.
Nakon održane javne rasprave obrađene su sve pristigle primedbe a radna grupa je vodeći računa o balansu državnih interesa i interesa zainteresovanih strana, a posebno vodeći računa o usklađenosti sa propisima Evropske unije prihvatila sve primedbe koje su doprinele poboljšanju teksta zakona i ugradila u tekst Nacrta zakona.
Takođe, oko Nacrta zakona se u tri navrata razgovaralo i usaglašavalo sa Sekretarijatom Energetske zajednice, a Sekretarijat Energetske zajednice je svojim aktom od 6. novembra 2014. godine, koji u prilogu dostavljamo, dostavio pozitivan stav u pogledu Nacrta zakona.
Napominje se da su u postupku pripreme teksta nacrta Zakona o energetici aktivno učestvovali energetski subjekti, regulatorna Agencija, u dva navrata predstavnik Ministarstva za oblast građevinarstva po pitanju usaglašavanja odredbi oko priključenja objekata na sistem, zatim u tri navrata predstavnik Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo i Republičkog geodetskog zavoda po pitanju normi oko uspostavljanja prava svojine na mrežama.
6. KOJE ĆE SE MERE TOKOM PRIMENE ZAKONA PREDUZETI DA BI SE OSTVARILO ONO ŠTO SE DONOŠENjEM ZAKONA NAMERAVA
Primena ovog zakona zahteva izmenu mnogih propisa u Republici Srbiji kako bi se obezbedilo sprovođenje trećeg paketa direktiva EU koji se kroz ovaj zakon transponuje kako je navedeno u prelaznim i završnim odredbama Predloga zakona.
U oblasti obnovljivih izvora energije (OIE ) Republika Srbija, svojim članstvom U EnZ, preuzela je obavezu dostizanja obavezujućeg udela OIE od 27% u bruto finalnoj potrošnji energije 2020. godine. Nacionalnim Akcionom Planom za korišćenje OIE (u daljem tekstu: NAPOIE) je predviđena dinamika rasta udela počev od baznog iznosa iz 2009. godine od 21,2% . O sprovođenju Akcionog plana Ministarstvo jednom godišnje izveštava Vladu, čime se prati njegova realizacija. Konstatovano je da i pored uvedenih mera podsticaja, koje su na snazi od 2009. godine, a unapređene 2013. godine, planirani rast udela OIE nije zadovoljavajući. Organizovanjem stručnih seminara o promociji korišćenja OIE, analizom primenjenih pravnih rešenja u zemljama EU i regionu, kao i redovnoj komunikaciji sa strankama u postupku, kao i potencijalnim investitorima u ovoj oblasti, prepoznati su nedostaci i administrativne barijere koje ograničavaju brži razvoj korišćenja obnovljivih izvora energije. Kako bi se što pre obavezujuća dinamika rasta udela OIE koja je planirana NAPOIE-om dostigla, Predlogom su izvršena određena unapređenja procedura u oblasti OIE koja predviđaju sledeće olakšice za investitore koji planiraju da koriste OIE:
– svi proizvođači koji koriste obnovljive izvore energije mogu da ostvare privremeni status i time povećaju bankabilnost svojih projekata;
– pored priveremenog statusa, statusa povlašćenog proizvođača električne energije uvodi se i status proizvođača iz obnovljivih izvora čime se stvara preduslov da svi proizvođači električne energije koji koriste obnovljive izvore, pribave garancije porekla
– Uveden je jedan model ugovora o otkupu električne energije sa odložnim uslovom umesto dosadašnja 3 ugovora. Investitor koji planira da koristi obnovljive izvore energije za proizvodnju električne energije imaće pre početka građenja definisane sve uslove i podsticajne mere u fazi probnog rada, i nakon sticanja statusa povlašćenog proizvođača
– Status povlašćenog proizvođača, privremeni status povlašćenog proizvođača i status proizvođača iz obnovljivih izvora može steći i fizičko lice koje proizvodi električnu energiju iz obnovljivih izvora samo za jednu elektranu instalisane snage do 30 kW.
– Na zahtev proizvođača električne energije, operator distributivnog sistema je dužan da izda ovlašćenje proizvođaču da u ime operatora sistema sam izgradi priključak o svom trošku. U tom slučaju proizvođaču će se umanjiti troškovi priključenja na sistem u skladu sa metodologijom za određivanje troškova priključenja na sistem za prenos i distribuciju
– Investitori koji grade elektrane iz OIE instalisane snage do 100 kW nisu u obavezi da prilikom sticanja privremenog statusa pribave finansijski instrument obezbeđenja.
Posebno treba naglasiti da kada su u pitanju odredbe oko razdvajanja koje se odnose na operatora prenosnog sistema iz Direktive 2009/72 i razdvajanja koje se odnose na operatora transportnog sistema prirodnog gasa u skladu sa Direktivom 2009/73, sprovođenje navedenog, zahteva izmenu zakonskih propisa kao što su Zakon o Vladi, Zakon o ministarstvima, Zakon o javnim preduzećima i drugih propisa. Za sprovođenje napred navedenog neophodan je zajednički i koordniran rad svih organa i organizacija, a u skladu sa Zakonom o ministarstvima i Zakonom o državnoj upravi.