Predlog zakona o zadrugama

ANALIZA EFEKATA ZAKONA

I. ODREĐENjE PROBLEMA KOJE ZAKON TREBA DA REŠI

Društvene odnose u oblasti zadruga i zadrugarstva u Republici Srbiji u ovom trenutku uređuju dva zakona, i to:

Zakon o zadrugama („Službeni list SRJ”, br. 41/96 i 12/98 i „Službeni glasnik RS”, br. 101/05 – dr. zakon i 34/06), koji je donet 1996. godine, kao savezni zakon, a danas se, u skladu sa ustavnopravnim promenama koje su se odigrale u međuvremenu, primenjuje kao republički zakon i

Zakon o zadrugama („Službeni glasnik SRS”, br. 57/89 i „Službeni glasnik RS”, br. 67/93, 46/95 i 101/05 – dr. zakon), koji je donet 1989. godine.

Navedena činjenica izaziva pravni dualizam, sukob (koliziju) i preklapanje pojedinih pravnih normi, što izaziva neujednačenost primene, različita tumačenja, nesigurnost i konfuziju u praksi, kao i neusklađenost sa savremenim društveno-ekonomskim okolnostima.

Zadruge i zadrugarstvo u Republici Srbiji izloženi su problemima različite vrste i traže zadovoljenje odgovarajućih potreba, a važeći zakoni koji uređuju zadruge su pokazali niz nedostataka u primeni.

Regulatorni i faktički nedostaci trenutnih zakonskih rešenja se ukratko sastoje u sledećem:

razjedinjenost i međusobna neusklađenost zakonske materije;

zastarelost i nefunkcionalnost zakonskih rešenja donetih u uslovima bitno drugačijih ekonomskih, društvenih i političkih okolnosti;

nerazrešeni imovinsko-pravni odnosi – nefefinisani uslovi i postupak za upis zadružne svojine imovine zadruga i zadružnih saveza koja je evidentirana kao društvena svojina, što, između ostalog, onemogućava zadrugama da istu koriste kao sredstvo obezbeđenja vraćanja kredita uzetih kod banaka a takođe dovodi;

nedorečene i vremenski neograničene odredbe vežećeg zakona o pravima novoosnovanih zadruga na vraćanje imovine, koja je ranije bila u vlasnštvu zadruga, koje otvaraju prostor za zloupotrebu i malverzacije putem osnivanja fiktivnih zadruga i ugrožavaju pravnu sigurnost drugih privrednih subjekata;

propust da se definišu i bliže urede važni pojmovi, kao što su ulog zadrugara, osnovni kapital i njihov međusobni odnos;

postojanje odredbi koje koče dokapitalizaciju zadruga, jer uslovljavaju jednakost uloga, što kao posledicu ima da visinu uloga određuju ekonomski najslabiji zadrugari;

nepotrebno visoko postavljen minimalni broj osnivača zadruge, čime se nepotrebno otežva osnivanje zadruga, pogotovo u selima gde je došlo do osetnog smanjenja broja stanovnika;

neefikasni pravni instituti važećih zakona, pre svega u pogledu vršenja javnih ovlašćenja koja su poverena zadružnim savezima. Ovim ovlašćenjima zadružni savezi su dobili pravo da donose opšta pravila kojima se uređuje primena zadružnih principa i druga pitanja od značaja za poslovanje vrsta zadruga koje povezuju ti savezi, kao i pravila kojima se propisuju uslovi za obavljanje zadružne revizije, sadržina izveštaja o obavljenoj reviziji, kao i druga pitanja od značaja za zadružnu reviziju zadruga. Ovi pravni akti predstavljaju podzakonske akte za sprovođenje zakona koji uređuju zadruge. Pošto su zadružni savezi ovlašćeni za donošenje pomenutih akata, kao i za njihovo sprovođenje, a da pri tome nije bio predviđen efikasan nadzor nad njihovim radom od strane nadležnog državnog organa, nastao je niz nepravilnosti i deformacija u poslovanju zadruga i zadružnih saveza, posebno u pogledu sprovođenja zadružne revizije. S tim u vezi, javlja se potreba za preuređenjem, odnosno zakonskim uređenjem zadružne revizije, a na osnovu iskustava iz prakse;

zakonsko neprepoznavanje i neregulisanje pojedinih novih vrsta zadruga, poput socijalnih zadruga, što otežava njihov nastanak i razvoj, kao i nepostojanje pravnog osnova za dalje udruživanje zadruga na zadružnim principima u sekundarne zadruge (složene zadruge);

potreba da se novim, savremenim rešenjima stvori odgovarajući pravni ambijent za sprovođenje reforme u zadružnom sektoru, kao prvi korak u revitalizaciji zadrugarstva u Republici Srbiji, a u skladu sa modernim svetskim trendovima, što se ne može postići parcijalnim izmenama postojećih zakona.

Članom 2. Zakona o zadrugama („Službeni list SRJ”, br. 41/96 i 12/98 i „Službeni glasnik RS”, br. 101/05 – dr. zakon i 34/06), navedeno je da se zadruge mogu osnivati i kao štedno-kreditne zadruge, te da se na osnivanje, organizaciju, poslovanje i način upravljanja štedno-kreditnim zadrugama primenjuju odredbe saveznog zakona kojim se uređuju banke i druge finansijske organizacije

U više navrata u poslednjih nekoliko godina, Ministarstvo privrede je tražilo od Narodne banke Srbije mišljenje u vezi sa velikim brojem zahteva zadrugara, zadružnih saveza i eksperata da se štedno-kreditne zadruge definišu u tekst Nacrta zakona o zadrugama, a da se osnivanje i način rada uredi posebnim propisima.

U svim mišljenjima Narodne banke Srbije, pa i u poslednjem od 20. novembra 2015. godine, zauzet je izričit stav da u ovom trenutku uspostavljanje štedno-kreditnih zadruga nije potrebno Republici Srbiji, iz koji razloga i predlagač ovog zakona, štedno-kreditne zadruge nije uvrstio u tekst Nacrta zakona o zadrugama.

Trenutno se zadrugarstvo u Srbiji nalazi u veoma teškom položaju. Prema podacima Agencija za privredne registre u Republici Srbiji u oktobru 2015. godine ukupno je registrovano 4.117 zadruga, od čega je svega 2.228 aktivno, dok je 88 zadruga u stečajnom postupku, 139 u procesu likvidacije, a ostale zadruge su brisane iz Registra. Broj aktivnih zadruga uvećan je samo za 10 zadruga u odnosu na 2014. godinu. Od ukupnog broja zadruga:

zemljoradničke zadruge čine preko 65% (ukupno 2691 od čega je aktivnih 1.466, brisanih iz registra 1072, u procesu likvidacije 74, u stečajnom postupku 79),

omladinskih zadruga čine 16,6% (ukupno 686 od čega je aktivnih 418, brisanih iz registra 234, u procesu likvidacije 33 i jedna u stečajnom postupku),

stambenih zadruga čine 7,6% (ukupno 312 od čega aktivnih 113, brisanih iz registra 182, u procesu likvidacije 12 i pet zadruga u stečajnom postupku),

zanatske zadruge čine 4% (ukupno 164 od čega aktivnih 78, brisanih iz registra 78, u procesu likvidacije sedam i jedna zadruga u stečajnom postupku),

potrošačke zadruge (ukupno 0,6% njih 25 od čega aktivnih osam, brisanih iz registra 16 i u procesu likvidacije jedna zadruga).

Finansijske izveštaje za 2014. godinu podnelo je 1.418 zadruga, što je približno 2,8% manje u odnosu na prethodnu godinu.

Iskazani ukupni poslovni prihodi zadruga iznose oko 64,7 milijarde dinara i manji su u odnosu na 2013. godinu (85,4 milijarde dinara), ali je neto finansijski rezultat bio pozitivan i bolji u odnosu na 2013. godinu za 287 miliona dinara.

U zadrugama je prema podacima iz finansijskih izveštaja za 2014. godinu zaposleno ukupno 4707 zaposlenih, ali veliki broj zadruga nema niti jednog prijavljenog zaposlenog.

Zemljoradničko zadrugarstvo je dominantno u ukupnom zadrugarstvu Srbije, ne samo prema učešću u ukupnom broju zadruga, već i prema ostvarenim finansijskim rezultatima. Ukupni poslovni prihodi zemljoradničkih zadruga iznose 58.9 milijardi dinara ili 68% ukupnih prihoda zadružnog sektora i zapošljavaju 3793, odnosno 80,6% od ukupnog broja zaposlenih u zadrugama.

U periodu od 2010-2015. formirano je i u Registar Agencije za privredne registre upisano 371 novih zadruga svih vrsta. Godišnje se osniva između 50-70 zadruga, a broj aktivnih zadruga uglavnom stagnira. Broj novoosnovanih zadruga svih vrsta u 2015. godini znatno je manji od broja novoosnovanih u 2010. godini.

U Registar Agencije za privredne registre upisano je 40 zadružniih saveza, od čega su 33 zadružna saveza aktivna.

II. CILjEVI KOJI SE DONOŠENjEM ZAKONA POSTIŽU

Ciljevi koji se donošenjem ovog zakona postižu jesu:

savremena zakonska rešenja prilagođena modernom tržišnom, ekonomskom, finansijskom, pravnom, ustavnom i društveno-političkom poretku i sistemu;

uspostavljanje jasnih i jednostavnih pravila za osnivanje, upravljanje i rad zadruge, uz ostavljanje prostora da se zadružnim pravilima bliže urede pitanja od značaja za konkretnu zadrugu;

Naime, kako je već navedeno, postojanje dva zakona koja regulišu oblast zadrugarstva stvaralo je konfuziju u njihovoj primeni. Predlogom zakona o zadrugama regulisano je da se zadruga, odnosno zadružni savez osniva na osnivačkoj skupštini, zaključenjem ugovora o osnivanju, usvajanjem zadružnih pravila i izborom organa, a da zadruga, odnosno zadružni savez može da otpočne sa obavljanjem delatnosti od momenta registracije u registar koji vodi organ nadležan za poslove registracije privrednih subjekata. Odredbama Predloga zakona detaljno je regulisano šta ugovor o osnivanju sadrži, koje su nadležnosti organa zadruge, kao i šta je potrebno regulisati zadružnim pravilima.

uklanjanje prepreka za lakše osnivanje i bolju kapitalizaciju zadruga.

Jedna od prepreka za osnivanje novih zadruga bio je i visoko postavljen minimalni broj osnivača zadruge (10), čime se nepotrebno otežavalo osnivanje zadruga, pogotovo u selima gde je došlo do osetnog smanjenja broja stanovnika. Smatramo da je minimalni broj od pet (5) osnivača optimalan. Takođe, za razliku od važeći zakona koji regulišu oblast zadrugarstva, Predlogom zakona o zadrugama detaljno je regulisano šta čini osnovni kapital zadruge i njegovo povećanje i smanjenje. Takođe, za razliku od važećih zakona iz obalsti zadrugarstva, data je mogućnost da ulozi zadrugara ne moraju biti jednaki što znatno olakšava i ubrzava kapitalizaciju zadruge.

razrešenje imovinsko-pravnih odnosa – pravnog statusa imovine na kojoj je imalac prava zadruga, odnosno zadružni savez i koja je evidentirana kao društvena svojina, čime će se, između ostalog, omogućiti zadrugama da istu koriste kao sredstvo obezbeđenja vraćanja kredita uzetih kod banaka;

Razrešenje problema imovine na kojoj je imalac prava zadruga, odnosno zadružni savez, a koja je evidentirana kao društvena svojina je najvažnije pitanje koje se ovim predlogom zakona rešava. Naime, u Prelaznim i završnim odredbama Predloga zakona o zadrugama, detaljno je regulisano na koji način će se vršiti prevođenje društvene imovine u zadružnu i u kojim rokovima, nakon čega će biti stvorene pravne mogućnosti da zadruge i zadružni savezi, između ostalog, koriste takvu imovinu i kao sredstvo obezbeđenja za vraćanja kredita kod banaka, kakvu mogućnost do sada nisu imali.

sprečavanje nastanka novih slučaja zloupotreba odredbi važećeg zakona koje se odnose na povraćaj zadružne imovine od strane novosnovanih fiktivnih zadruga;

objedinjavanje zakonske materije, unutrašnja i spoljna usklađenost zakonske regulative sa drugim propisima;

zakonsko prepoznavanje određenih posebnih oblika zadruga (npr. socijalne zadruge) i udruživanja zadruga na zadružnim principima (složena zadruga), što stvara uslove i pravni okvir za njihov nastanak i razvoj;

Intencija predlagača zakona nije bila da se Predlogom zakona o zadrugama detaljno regulišu sve vrste zadruga, niti je učinjeno njihovo takstativno nabrajanje. Ideja predlagača je bila da se sačini jedan „krovni zakon”, koji bi se primenjivao na sve vrste zadruga, a ujedno dao mogućnost da se, ukoliko nisu zabranjene zakonom, osnuju zadruge za obavljanje i drugih vrsta delatnosti osim onim nabrojanih u tekstu Predloga zakona o zadrugama.

zadružna revizija uređena je na način da su se uvažili trenutni kapaciteti zadružnih saveza, uz poštovanja principa da zadružnu reviziju treba da obavlja sam zadružni sektor, uz odgovarajući nadzor ministarstva;

usklađivanje Predloga zakona o zadrugama sa modernim svetskim trendovima u oblasti zadruga i zadrugarstva, uređeno je na takav način i u takvom obimu da se moralo voditi računa u kakvoj je situaciji zadrugarastvo u našoj zemlji u poslednje dve decenije pa i više, u kakvoj je situaciji zemlja u poglednu privrednog rasta i razvoja i sa kojim finansijskim kapacitetima raspolaže, a ujedno, nastojalo se da se pojedinim rešenjima stvori povoljno tlo za ubrzani rast i razvoj ovog oblika udruživanja i spreče svi vidovi eventualnih zloupotreba i fiktivnog osnivanja zadruga kao i uticaja pravnih lica, ako bi bili članovi zadruga, u odnosu na zdrugare kao fizička lica. Kada se uspostavi dobra i zdrava osnova, stvoriće se uslovi i za uvođenje svih ostalih modernih svetskih trendova u oblasti zakonodavstva.

III. DRUGE MOGUĆNOSTI ZA REŠAVANjE PROBLEMA

Analizom drugih mogućnosti za rešavanje problema ustanovljeno je da je, između svih alternativa, najcelishodniji i najpouzdaniji način za rešavanje napred navedenih problema – donošenje zakona koji će da uredi društvene odnose u oblasti zadruga i zadrugarstva.

Naime, u slučaju status quo opcije (engl. base case – nepromenjeno stanje) odnosno nepreduzimanja mera državne intervencije, koje mogu biti neregulatorne i regulatorne, nije moguće rešiti opisane probleme. Probleme ove oblasti – samo društvo i sam zadružni sektor, bez uticaja države, nisu u stanju da reše, a rešavanje predmetnih problema nije moguće postići ni u slučaju samostalnog delovanja tržišnih mehanizma.

Samo merama vanpravne (neregulatorne) ekonomske prirode, poput subvencija i drugih vrsta državne pomoći, ili merama društvene (socijalne) prirode, sa nižim stepenom državne intervencije, poput različitih vrsta akcija u vidu informacionih, obrazovnih i medijskih kampanja usmerenih na podizanje nivoa svesti zadrugara i korisnika proizvoda i usluga zadruga, te nivoa znanja i informisanosti zadrugara, ne bi bilo moguće rešiti predmetne probleme, a svaka od ovih mera imala bi ograničeno i privremeno dejstvo. Potrebno je da mere ove vrste prate primenu ovog zakona u praksi, ali isključivo one same i izolovane nisu u stanju da reše predmetne probleme.

U okviru mera pravne (regulatorne) prirode jedino odgovarajuće rešenje je bilo donošenje zakona, budući da konkretna materija koja se uređuje ovim zakonom: forma i organizacija privrednog subjekta, upravljanje istim, njegovo finansiranje i imovina, uslovi i postupak prevođenja društvene svojine u zadrugama u zadružnu, kaznene odredbe – po svojoj prirodi ne predstavlja predmet podzakonskih akata, koji se donose na osnovu zakona i radi sprovođenja zakona, nego zakonsku materiju. Upotrebom instrumenata tzv. mekog prava i autonomnog prava (samoregulacija), bez snage zakonskog autoriteta, odnosno donetih od strane zadružnih saveza, takođe, ne bi bilo moguće rešiti opisane probleme zadružnog sektora, imajući u vidu napred navedena objašnjenja tih problema, gde se, između ostalog, nalazi i potreba za reformom zadružnih saveza.

Pri tome, ukoliko bi predmetna materija bila uređena putem zakona o izmenama i dopunama postojećih zakona ili donošenjem više posebnih zakona (donošenje posebnog zakona o pretvaranju imovine u društvenoj svojini u imovinu u zadružnoj svojini, izmene i/ili dopune odredaba važećih zakona o upravljanju zadrugom, zadružnoj reviziji i dr. pitanjima, ustanovljavanje pravnog osnova za finansijske zadruge i socijalne zadruge u sektorskim zakonima itd), stanovište je da bi to bilo necelishodno i ne bi predstavljalo efikasno rešavanje problema. U tom slučaju, i dalje bi postojala dva zakona, odnosno više posebnih zakona, što bi održavalo usložnjavanje i rasipanje zakonske materije, dugotrajne i skupe procedure donošenja i parcijalnu primenjenost, nesistematičnost i mogući sukob zakonskih, odnosno pravnih normi. Takođe, ukoliko bi se menjao i dopunjavao jedan od ova dva zakona, koji bi svojim prelaznim odredbama stavio van snage drugi zakon koji uređuje zadruge, preuzimajući (i modifikujući) njegove odredbe koje treba da budu zadržane u pravnom sistemu, stepen izmena bi prevazišao opseg utvrđen za izmene i soupune zakona. Prema tome, iz navedenog sledi da bi zakonsko uređenje oblasti zadruga i zadrugarstva na opisani način bilo teško razumljivo i otežano za sprovođenje. Prethodnim bi se, dakle, održavalo i povećavalo administrativno opterećenje zadruga i zadrugara u vidu troškova koje bi pravni subjekti imali u cilju upoznavanja sa zakonskim uređenjem navedenih oblasti, kao i zbog ponašanja koje nije u skladu sa odredbama zakona. Sve navedeno bi prouzrokovalo neekonomičnost, nedelotvornost i, posledično, pravnu nesigurnost. Osim toga, moguće je i zakonsko uređenje društvenih odnosa u oblasti zadruga i zadrugarstva u okviru Zakona o privrednim društvima; međutim, stanovište je da ova oblast može da ima pravni osnov, odnosno pravnu vezu u sistemskom zakonu koji uređuje privredne subjekte, ali zbog svih specifičnosti ove vrste privrednih subjekata, njihovo uređenje zahteva poseban zakon, koji će zadružnom sektoru omogućiti poseban tretman u okviru šireg privrednog sektora. Stanovište predlagača ovog zakona je da je sva pitanja i probleme sa kojima se zadružni sektor u Republici Srbiji suočava potrebno urediti jedinstvenim zakonom sa reformskim rešenjima.

IV. ZAŠTO JE DONOŠENjE ZAKONA NAJBOLjE ZA REŠAVANjE PROBLEMA?

Postupak po kome se donosi zakon i njegova pravna snaga daju garancije da će problemi koji su ishodovali donošenje ovog zakona – biti rešeni. Nakon analize postojećeg stanja stvari, regulator je utvrdio da je, u postojećim uslovima, najcelishodniji i optimalan način za sprovođenje određenih mera i reformi uobličavanje tih intencija u formi tzv. tvrdog prava, i to jedinstvenog zakona, čime se stvara veći stepen pouzdanosti i verovatnoće da će te mere i reforme biti sprovedene.

Prvobitna inicijativa i impuls za donošenje ovog zakona, tj. zahtev za državnom regulatornom intervencijom u ovoj oblasti potekao je od samog zadružnog sektora – „odozdo – naviše“ pristup (engl. “bottom – up“), kao rezultat nagomilanih problema koji ugrožavaju opstanak i razvoj zadruga.

U postupku izrade ovog zakona i njegovim rešenjima ostvareno je načelo autonomije volje uz poštovanje imperativnih propisa. Istovremeno, postignuta je ravnoteža između samostalnog uređenja i državne intervencije. Utvrđeno je da bi celokupno uređenje predmetne oblasti bilo necelishodno i nesvrsishodno, jer bi dovelo do preregulisanosti materije i pretilo da prouzrokuje tzv. odnarođenost zakona u odnosu na njegove adresate, u prvom redu zadružni sektor. Stoga je domašaj ovog zakona utvrđen tako da su zakonski uređeni osnovni delovi predmetne materije, a ostali delovi će biti samostalno uređeni od strane zadruga i zadružnih saveza (engl. self-regulation), predstavljenih u formi zadružnih pravila, a uz određeni stepen državne intervencije u vidu okvira, opsega i dometa tih pravila. Ovim se postiže celishodna kombinacija dispozitivnih i imperativnih normi. Aktivnu ulogu u pripremi ovog zakona imao je zadružni sektor predstavljen kroz stručni kadar zadružnih saveza u različitim oblastima (poljoprivredno, stambeno, omladinsko zadrugarstvo), čime je ostvaren regulatorni princip tzv. memoranduma o razumevanju sa zainteresovanim stranama (engl. memoranda of understanding with stakeholders).

Intencija zakonopisca prilikom stvaranja ovog zakona ogledala se u težnji da se realno sagleda stanje društvenih odnosa u oblasti zadruga i zadrugarstva, pronađu najbolje ideje i predlozi za rešavanje postojećih problema, izmene i preobraze postojeći odnosi i stvore novi, sistematizuju i definišu nesistematizovani i nedefinisani pojmovi iz domaće i komparativne prakse, sa zakonskim porukama, rešenjima i zapovestima koja su razumljiva, jasna, pravična, efikasna, ekonomična, reformska, životna, stabilna, dugotrajna i podesna za izvršavanje za zadružni sektor.

V. NA KOGA I KAKO ĆE NAJVEROVATNIJE UTICATI REŠENjA U ZAKONU?

Predložena rešenja će uticati na sledeće subjekte:

zadruge i zadružni savezi (privredni subjekti) – zadružni sektor;

zadrugari – članovi zadruga i potencijalni zadrugari;

korisnici proizvoda i usluga zadruga (fizička i pravna lica);

javni sektor – nosioci javnih ovlašćenja: Vlada Republike Srbije, ministarstva nadležna za poslove privrede, poljoprivrede i druga nadležna ministarstva, Registar privrednih subjekata;

kupce privatizovanih bivših društvenih preduzeća u oblasti agrara, u delu koji se odnosi na sprečavanje pokretanja novih postupaka u kojima se traži povraćaj dela imovine tih preduzeća, koja je bila u društvenoj svojini.

Prvi put su zakonom propisani zadružni principi i zadružne vrednosti na kojima se zasniva organizovanje zadruga i njihovo poslovanje i po kojima se zadruge razlikuju od drugih oblika organizovanja. Principi i zadružne vrednosti su u potpunosti usklađeni sa međunarodnim principima i vrednostima. Takođe, pojednostavljen je način osnivanja i organizovanja zadruga – za osnivanje zadruge će biti dovoljno pet fizičkih lica, omogućeno je zadrugarima da imaju različite visine uloge u cilju povećanja kapitala u zadružnom sektoru, zadruge su rasterećene obaveze osnivanja obaveznog rezervnog fonda i zarobljavanja sredstava u njemu, složene zadruge se uvode u cilju unapređenja poslovanja zadruga udruživanjem kapitala (recimo za unapređenje proizvodnje), minimum je potrebno dve zadruge za osnivanje složene zadruge, predviđeno je i rešavanje pitanja društvene svojine u zadrugama. Naime, važeći zakoni kojima se reguliše oblast zadrugarstva omogućavali su da se imovina, koja je bila u vlasništvu zadruga i zadružnih saveza posle 1. jula 1953. godine, a koja je organizacionim odnosno statusnim promenama ili na drugi način preneta bez naknade drugim korisnicima koji nisu zadruge ili zadružni savezi, bude vraćena osim zadruzi iste vrste čija je imovina bila i zadruzi iste vrste koja posluje na području na kome je poslovala zadruga koja je bila vlasnik imovine čiji se povaćaj traži. Na taj način, stvoreno je pogodno tlo za zloupotrebe i fiktivno osnivanje zadruga čiji je jedini cilj upravo bio dobijanje ovakve imovine. U Prelaznim i završnim odredbama Predloga zakona o zadrugama, detaljno je regulisano na koji način i pod kojim uslovima može doći do upisa zadružne svojine na nepokretnostima u društvenoj svojini. Uslovi su znatno restriktivniji od uslova propisanih važećim zakonima koji regulišu oblast zadrugarstva. S tim u vezi navodimo primer da, samo one zadruge koje su se na osnovu određenih isprava i odgovarajućeg izrađenog i potvrđenog popisa zemljišta u društvenoj, odnosno državnoj svojini, u skladu sa Zakonom o pretvaranju društvene svojine u na poljoprivrednom zemljištu u druge obilke svojine, upisale u javni registar o nepoketnostima i pravima na njima kao imaoci prava na tom zeljištu, mogu na osnovu podnetog zahteva upisati zadružnu svojinu. Na taj način ne postoji mogućnost da se imovina vrati zadruzi iste vrste koja posluje na području na kome je poslovala zadruga koja je bila vlasnik imovine čiji se povaćaj traži, čime je stvorena veća pravna sigurnost i smanjena zloupotreba na najmanju moguću meru.

Zadruga uživa posebnu zaštitu Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave u obavljanju njene pretežne delatnosti koja se ogleda u podsticanju zadrugarstva merama ekonomske i agrarne politike, uključujući davanje odgovarajućih olakšica i pogodnosti, koje se utvrđuju posebnim propisima, kao i mogućnosti osnivanja posebnih fonadova (fondacija) za razvoj zadruga od strane jedinica lokalne samouprave ili autonomne pokrajine ili obezbeđivanjem sredstava u budzetu jedinica lokalne samouprave, autonomne pokrajine i Republike.

VI. KAKVE TROŠKOVE ĆE PRIMENA ZAKONA STVORITI GRAĐANIMA I PRIVREDI (NAROČITO MALIM I SREDNjIM PREDUZEĆIMA)?

Ovaj zakon ne stvara troškove za građane, s obzirom da se istim ne predviđaju nikakve dodatne obaveze za stanovništvo.

Ovim zakonom se ne stvaraju novi troškovi za zadružni sektor, odnosno njihovo dodatno regulatorno ili administrativno opterećenje, budući da zadruge i zadržni savezi već snose te troškove prema važećim zakonskim i podzakonskim rešenjima i ovi troškovi su neophodni da bi sistem registracije privrednih subjekata funkcionisao

Za postupak registracije, evidentiranja, objavljivanja, rezervacije naziva, postupke po ostalim zahtevima, kao i za druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre, podnosilac prijave ili zahteva plaća naknadu u skladu sa propisima kojima se uređuje položaj i nadležnost Agencije, a koji troškovi su postojali i ranije.

U vezi sa troškovima koji mogu nastati za zadruge i zadružne saveze, a u vezi su sa prevođenjem društvene svojine u zadružnu, ističemo da su to troškovi koji se odnose na primenu zakona kojim se regulišu republičke administrativne takse, kao i primenu pravilnika kojim se reguliše visini takse za pružanje usluga Republičkog geodetskog zavoda. Visina takse za usluge koju pruža Republički geodetski zavod utvrđuje se Tarifom taksi za pružanje usluga i usklađuje se godišnje sa indeksom potrošačkih cena u Republici Srbiji prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike u prethodnih 12 meseci, pri čemu se zaokruživanje visine takse vrši na dinar.

S tim u vezi, navodimo primer visine troškova koje će imati zadruga u postupku prevođenja društvene svojine u zadružnu svojinu, ukoliko je upisana kao imalac prava na toj imovini: 300,00 dinara za podnošenje zahteva za prevođenje + 5085,00 dinara za troškove usluge Republičkog geodetskog zavoda = 5385,00 dinara. Dakle, predloženom procedurom prevođenja društvene u zadružnu svojinu nije se promenila vrsta troška za zadrugu, kao ni visina, osim one koja je se odnosi na, već pomenuto, godišnje usklađivanje sa indeksom potrošačkih cena u Republici Srbiji.

U vezi sa troškovima koji se odnose na obavljanje zadružne revizije ukazujemo da odredbama važećih zakona koji regulišu oblast zadrugarstva nije propisana visina naknade za obavljanje zadružne revizije, kao ni odredbama odredbama Pravila zadružnog saveza Jugoslavije („Službeni list SRJ”, br. 26/98 i 28/98-ispr. i „Službeni list SCG”, broj 1/03 – Ustavna povelja). Jedini podaci koji su u vezi sa visinom naknade za obavljanje zadružne revizije bili dostupni predlagaču ovog zakona jesu podaci sa sajta Zadružnog saveza Vojvodine i odnose se na Odluku o Cenovniku usluga broj 01/2-20 od 15.03.2013. godine, gde je u Tabeli cenovnika usluga pod rednim brojem 3. navedeno da cena usluge za obavljanje zadružne revizije iznosi 10.000,00 dinara (sa PDV-om). Predlogom zakona je predloženo da cena za uslugu obavljanja združne revizije ne može biti veća od iznosa polovine mesečne minimalne zarade na teritoriji Republike Srbije u trenutku zaključenja ugovora. Ako minimalna mesečna zarada na teritoriji Republike Srbije za decembar 2015. godine, iznosi 30.000,00 dinara bruto, a neto 22.173,30 dinara, a da polovina iznosi oko 11.086,00 dinara, to je onda samo za oko 1000,00 dinara više u odnosu na cene propisane u navedenom cenovniku Zadružnog saveza Vojvodine.

S tim u vezi, mišljenja smo da je veoma bitno što je odredbama Predloga zakona propisana gornja granice naknade za obavljanje zadružne revizije, čime je sprečena mogućnost da ona i dalje bude proizvoljna, a ujedno je neznatno više u odnosu na cenu za koju smo našli da je propisana bilo kojim aktom zadružnog saveza.

Ujedno, ukazujemo da Predlog zakona o zadrugama propisuje da se kod zadruge koja je prestala likvidacijom preostala imovina te zadruge poverava na privremeno upravljanje odgovarajućim zadružnim subjektima. Međutim, kako se ta imovina koristi za osnivanje nove zadruge, odnosno za razvoj zadruge na teritoriji na kojoj je bilo sedište zadruge koja je prestala likvidacijom, to bi eventualni navedeni troškovi bili vremenski kratki. Ujedno, rešenje da u slučajevima prestanka zadruge posle namirenja poverilaca i povraćaja udela zadrugarima, preostala zadružna imovine se prenosi zadružnom savezu postoji i u važećem zakonu tako da ne predstavlja novi trošak za zadruge, odnosno zadružne saveze. Takođe, na osnovu međunarodnih iskustava ne očekuje se da će ovi slučajevi biti česti u praksi.

VII. DA LI SU POZITIVNE POSLEDICE DONOŠENjA ZAKONA TAKVE DA OPRAVDAVAJU TROŠKOVE KOJE ĆE ON STVORITI?

Shodno napred navedenom značaju oblasti koje će biti uređene ovim zakonom, utvrđuje se da pozitivna dejstva koja će ovaj zakon imati opravdavaju troškove. Naime, troškovi koje će imati pravni subjekti na koje se ovaj zakon odnosi i koji su već navedeni, predstavljaju izdatke finansijske prirode (koje su uglavnom zadruge i zadružni savezi imali i do sada) ali, s druge strane, reformska uređenost jedne veoma bitne grane privrede u celokupnom svom obimu, te ostvarenje načela pravne sigurnosti predstavljaju prednosti nefinansijske prirode koje u celosti opravdavaju troškove usklađivanja ponašanja adresata sa ovim zakonom i opravdavaju transakcione troškove.

Za razliku od razvijenih zemalja, gde zadruge u pretežnom delu ostvaruju tržišnu funkciju, u zemljama u razvoju, kao i u nerazvijenim zemljama, zadruge ostvaruju prvenstveno ulogu samopomoći i solidarnosti (tzv. socijalna funkcija zaduga). Upravo ova druga karakteristika predstavlja bitnu pozitivnu posledicu po privredni, odnosno društveno-ekonomski sistem Republike Srbije. Usklađivanje zadružnog sektora sa ovim zakonom će pomoći ostvarivanje tih načela i vrednosti, kao i porast profesionalnosti zadruga i zadrugara, te povećanje njihove konkurentnosti.

Zadruga ima veliki potencijal za održivi privredni i društveni razvoj u zajednici po principu „odozdo–naviše“. Ovo se odnosi i na situaciju u Republici Srbiji danas. Imajući u vidu širok spektar međunarodnih i domaćih iskustava, utvrđuje se da pravna forma zadruge ima različite privredne i društvene prednosti u odnosu na druge oblike poslovanja, i to:

potencijal za stvaranje sigurnijih i održivih poslova;

potencijal za oživljavanje poljoprivrede, ruralnog i ravnomernog regionalnog razvoja, jer se putem osiguravanja plasmana, snižavanja troškova proizvodnje, ukrupnjavanja ponude i povećanja dodate vrednosti kroz izgradnju skladišnih i preradnih kapaciteta, uvećavaju prihodi i poveća sigurnost poljoprivrednika zadrugara, podstiču ulaganju u poljoprivredu i smanjenju migracija iz sela u gradove;

ponudu usluga boljeg kvaliteta, odnosno usluga koje su potrebne zajednici, koje privatni korporativni sektor ne pruža zbog malog profita, pogotovo u oblasti zdravstvene zaštite, socijalne zaštite, zapošljavanja marginalnih društvenih grupa, seoskog turizma i pružanja osnovnih dobara i usluga (npr. prodavnice na udaljenim mestima);

potencijal za smanjenje nivoa neformalne („sive“) ekonomije, posebno u tradicionalno vrlo neformalnom poljoprivrednom sektoru, što rezultira većim ubiranjem poreza i nižom stopom protivpravnog ponašanja;

pozitivne efekte na razvoj stanogradnje, rešavanje nerešenih stambenih pitanja na ekonomski prihvatljiviji način i održavanje objekata;

održiv model zadovoljenja opštih interesa zajednice, borbe protiv siromaštva i društvene reintegracije ugroženih grupa, (socijalne zadruge i potrošačke zadruge organizovane u formi tzv. SOS marketa);

podsticanje zdrave konkurencije u privrednim granama u kojima su (u našim uslovima i okolnostima) tradicionalno zastupljeni monopolski, duopolski i oligopolski položaji, odnosno dominantni položaji velikih privrednih društava (stanogradnja, potrošnja, agrar);

veliki značaj za lokalni ekonomski razvoj.

Iako je usmerena na vršenje određene privredne delatnosti, zadruga se bitno razlikuje od privrednog društva, pre svega po statusu svojih članova, raspodeli dobiti, pravu glasa i solidarnosti umesto srazmernosti ulaganja. Osnovni interes udruživanja zadrugara nije, kao kod privrednih društava, maksimizacija profita na osnovu uloženog kapitala, već maksimizacija koristi putem poslovanja kroz zadrugu, korišćenja njenih usluga i ostvarivanje drugih ciljeva zbog kojih je osnovana. Zadruga posluje poštujući zadružne vrednosti kao što su samopomoć, samoodgovornost, demokratičnost, jednakost, pravičnost i solidarnost, koji su dalje konkretizovani u zadružnim principima. Shodno tome, bez obzira na razliku u visini uloga, u upravljanju zadrugom svi zadrugari imaju ravnopravno pravo glasa, a primarni kriterijum raspodele dobiti nije učešće u kapitalu, već obim poslovanja putem zadruge.

Zbog čestog pogrešnog razumevanja suštine savremenog zemljoradničkog zadrugarstva, važno je naglasiti da zadrugari koji pristupaju zadruzi nemaju obavezu unošenja poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini, već da oni po pravilu i dalje samostalno proizvode poljoprivredne proizvode, a preko zadruge ih zajednički skladište i prodaju u najpovoljnijem momentu na tržištu, na koji način pored ostalog dobijaju bolju cenu, nabavljaju jeftinije semenski materijal đubrivo i sl, koriste mašinske usluge, ulažu i koriste preradne kapacitete i sl.

U sklopu prednosti zadruga, ovde je potrebno istaći i veoma značajnu otpornost i tzv. elastičnost zadruga ispoljenu tokom globalne ekonomske i finansijske krize. Ovu činjenicu naročito ističu zaključci i podaci Međunarodne organizacije rada, koja brojnim aktivnostima podržava zadružni sektor.

VIII. DA LI SE ZAKONOM PODRŽAVA STVARANjE NOVIH PRIVREDNIH SUBJEKATA NA TRŽIŠTU I TRŽIŠNA KONKURENCIJA?

Ovim zakonom će se obezbediti razvoj tržišne ekonomije. Država je intervenisala u onoj meri i onom vrstom instrumenata koji su neophodni da se osigura funkcionisanje zakonitosti tržišta i preduprede zloupotrebe. Mnoge prepreke za lakše osivanje i bolju kapitalizaciju su otklonjenje, kao što je već navedeno (minimalni broj od pet osnivača, detaljno je regulisano šta čini osnovni kapital zadruge i njegovo povećanje i smanjenje, ulozi zadrugara ne moraju biti jednaki itd.).

Zakonska rešenja omogućavaju pojavu novih privrednih subjekata i razvoj konkurencije i konkurentnosti domaće privrede, odnosno osnivanje, opstanak (preživljavanje na tržištu), razvoj i konkurentnost zadruga i zadružnog sektora. To je posebno bitno u odnosu na male i srednje zadruge. Takođe, predviđena zakonska rešenja doprinose tome da se zadruge, koje se trenutno nalaze u neravnopravnom položaju na tržištu u odnosu na nezadružne privredne i druge tržišne subjekte (praktično, tržišna marginalizacija), koje se u velikom delu stručne i šire javnosti posmatraju kao prevaziđena i anahrona institucionalna forma poslovanja i koje, u celini posmatrano, posluju sa gubitkom, dovedu u ravnopravniji položaj sa drugim tržišnim subjektima.

Ovaj zakon treba da pruži podsticaje za razvoj zadruga, gde se kao posebno značajno može izdvojiti ojačavanje zemljoradničkih, stambenih i potrošačkih zadruga, kao privrednih subjekata koji posluju u privrednim granama u kojima su (u našim uslovima i okolnostima) tradicionalno zastupljeni monopolski, duopolski i oligopolski položaji, odnosno dominantni položaji velikih privrednih društava.

Još jednom treba navesti i pojednostavljen način osnivanja zadruga, kao i smanjen broj osnivača koji je potreban da bi se zadruga osnovala.

IX. DA LI SU SVE ZAINTERESOVANE STRANE IMALE PRILIKU

DA SE IZJASNE O ZAKONU?

U pripremi ovog nacrta zakona, u toku celog postupka aktivno su učestvovali predstavnici organizovanog zadružnog i privrednog sektora u svojstvu članova Radne grupe za izradu Nacrta zakona: Zadružni savez Srbije, Zadružni savez Vojvodine, Savez stambenih zadruga Srbije, Savez omladinskih zadruga Srbije i Privredna komora Srbije, čime je obezbeđeno njihovo aktivno učešće, kao i partnerstvo javnog i privatnog sektora u regulatorim aktivnostima. Neposredna iskustva iz prakse pomenutih zadružnih, odnosno poslovnih asocijacija bila su važna osnova za definisanje, artikulaciju i uobličavanje pravnih normi ovog nacrta zakona (tzv. konsultacije). Prema tome, u toku izrade ovog nacrta zakona zainteresovane strane imale su priliku da se izjasne o predlozima zakonskih rešenja. Takođe, članovi Radne grupe za izradu Nacrta zakona o zadrugama bili su i predstavnici resornih ministarstava i posebnih organizacija, koji su u velikoj meri doprineli svojim predlozima i sugestijama prilikom izrade teksta ovog nacrta zakona.

Odbor za privredu i finansije je na 85. sednici, održanoj 2. septembra 2015. godine, doneo Zaključak o sprovođenju javne rasprave o Nacrtu zakona o zadrugama, na predlog Ministarstva privrede, kojim je utvrđen je Program javne rasprave o Nacrtu zakona o zadrugama.

U skladu sa utvrđenim Programom javne rasprave, Ministarstvo privrede je u postupku pripreme teksta Nacrta zakona o zadrugama i to u periodu od 4. septembra do 24. septembra 2015. godine, sproveo javnu raspravu, u tri grada Republike Srbije, a tekst Zakona bio je zvanično dostupan na sajtu ministarstva www.privreda.gov.rs .

Raspored održanih javnih rasprava je bio sledeći:

1) Novi Sad 4. septembar 2015. godine, sa početkom u 11 časova u sali za sastanke Privredne komore Vojvodine;

2) Niš 8. septembar 2015. godine, sa početkom u 12 časova, u prostorijama Regionalne privredne komore Niš;

3) Beograd 22. septembar 2015. godine sa početkom u 11 časova, u prostorijama Zadružnog saveza Srbije.

Svim javnim raspravama, predviđenim Programom javne rasprave, prisustvovali su predstavnici: zadruga, Ministarstava poljoprivrede i zaštite životne sredine, zadružnih saveza, regionalnih privrednih komora, lokalne samouprave i medija.

U toku javne rasprave svim učesnicima su kroz prezentaciju predstavljena nova rešenja u tekstu ovog zakona, nakon čega su usledile diskusije učesnika javne rasprave.

Prilikom svake javne rasprave pozvana su sva zainteresovana lica da dostave svoje primedbe, predloge i sugestije, na predloženi tekst ovog zakona, putem e-mail adrese ili putem pošte.

Sugestije, komentari i primedbe učesnika na samoj javnoj raspravi, kao i sugestije, komentari i primedbe koje su dostavljene elektronskim putem i putem pošte koji su predloženi i usvojeni:

1) uvođenje zadružne revizije u tekst ovog zakona;

2) brisanje odredbe koja se odnosi na obavezu ministarstava da u roku od godinu dana od dana donošenja zakona, donesu podzakonska akta kojima će se urediti primena zadružnih principa i drugih pitanja od značaja za poslovanje poljoprivrednih, stambenih i omladinsko–studentskih zadruga, a da ostale vrste zadruga mogu u saradnji sa resornim ministarstvima podzakonskim aktima urediti primenu zadružnih principa – imajući u vidu da će donošenje Zakona o zadrugama i opštih akta zadruga i zadružnih saveza biti dovoljno za regulisanje oblasti zadrugarstva.

3) brisanje odredbe da osnivači zadruge ne mogu biti u zajedničkom domaćnistvu – imajući u vidu da to u malim sredinama može biti značajan ograničavajući faktor za osnivanje zadruga;

4) brisanje odredbe da ugovor o osnivanju zadruge sadrži i broj lične karte – imajući u vidu da ugovor već sadrži jedinstven matični broj;

5) brisanje odredbe da predsednik i članovi upravnog odbora, nadzornog odbora, direktor i predsednik skupštine, ne mogu biti međusobno u krvnom srodstvu u pravoj liniji i pobočnoj liniji do trećeg stepena srodstva, u odnosu usvojilac – usvojenik ili supružnici – imajući u vidu da to u malim sredinama može biti značajan ograničavajući faktor za osnivanje zadruga;

6) pojašnjenje dela teksta u kome se pominje pravno lice, da se odnosi na složene zadruge;

7) pojašnjenje odredbe koja se odnosi na upis zadružne svojine na nepokretnostima u društvenoj svojini, na taj način da obuhvati sve vrste upisa koji su se pojavili u praksi (nosilac prava korišćenja, korisnik…);

8) da se zadružnim pravilima može odrediti način predstavljanja zadrugara u skupštini u zadruzi koja ima preko 30 zadrugara, a ne preko 100 zadrugara;

9) da se redovna sednica skupštine održava pre zakonskog roka za predaju završnog računa, umesto da se održava najkasnije u roku od pet meseci od završetka poslovne godine, imajući u vidu da se zakonski rok za predaju završnog računa često menja;

10) da se uvede obaveza zadruge, a ne samo zadrugara, da izmiri svoje obaveze po zaključenim ugovorima ili drugim pojedinačnim poslovima koji dospevaju nakon prestanka statusa zadrugara, ili koji nisu izmireni o roku;

11) da knjiga zadrugara i zadružna knjiga nemaju status javne isprave;

12) da se unese poseban član kojim će se naglasiti da direktor zadruge ne mora biti zadrugar;

13) da obavljanje privremenih i povremenih poslova, preko strudensko–omladinskih zadruga ne bude ograničeno na 90 dana, odnosno, da bude u skladu sa propisima iz oblasti rada;

14) da status zadrugara studentsko omladinske zadruge može steći lice koje je starije od 30 godine, odnosno prihvaćeno je da granica bude 35 godina, ali ne i viša, što je predloženo u više navrata

Sugestije, komentari i primedbe učesnika na samoj javnoj raspravi, kao i sugestije, komentari i primedbe koje su dostavljene elektronskim putem i putem pošte koji nisu usvojeni:

uvođenje štedno–kreditnih zadruga, imajući u vidu stav Narodne banke Srbije;

2) uvođenje mogućnosti da i pravna lica mogu biti članovi zadruge;

3) ostavljena je mogućnost da neaktivni zadrugari budu isključeni iz zadruge u slučaju kada ne ostvaruju poslovnu saradnju sa zadrugom iz delatnosti zadruge, ali nije prihvaćeno da se zakonom odredi koji je to vremenski period, nego je prepušteno zadrugama da zadružnim pravilima propišu navedeni vrmenski period.

3) da ulozi zadrugara budu jednaki – imajući u vidu da članovi zadruge, odnosno zadrugari imaju već jednako pravo glasa („jedan član – jedan glas“), zadrugari sa manjim ulozima stavljeni su ravnopravan položaj sa zadrugarima sa većim ulozima, prilikom odlučivanja. S druge strane, različita visina uloga daje mogućnost veće kapitalizacije zadruge, bez narušavanja načela ravnopravnosti zadrugara;

4) da minimalni osnovni kapital zadruge treba iznosi više od 100 dinara – imajući u vidu da je odredbama Nacrta zakona o zadrugama predviđena mogućnost da se zadružnim pravilima odredi visina minimalnog pojedinačnog uloga, na taj način je data mogućnost zadrugarima da sami odrede koliki će biti minimalni osnovni kapital zadruge, s tim da on ne može biti niži od 100 dinara. Nizak iznos minimalnog osnovnog kapitala, koji je na isti način rešen i u Zakonu o privrednim društvima, ima za cilj smanjenje barijera za osnivanje privrednih subjekata;

5) da se javna ovlašćenja prenesu „nadležnom zadružnom savezu“ – imajući u vidu da nije postojala volja postojećih zadružnih saveza i zadruga da se formira jedan krovni zadružni savez koji bi okupljao sve zadružne saveze i zadruge i kome bi bila preneta javna ovlašćenja, kao što je slučaj sa Zadružnim savezom Jugoslavije u važećem Zakonu o zadrugama, kao i da su sva bitna pitanja regulisana odredbama Zakona, to ne postoji potreba prenošenja javnih ovlašćnjenja zadružnim savezima;

6) da treba ukinuti mogućnost obrazovanja ogranaka zadruge, odnosno da mogućnost obrazovanja ogranaka treba da bude regulisana pravilima zadruge- obrazovanje organaka je stvar unutrašnje organizacije zadruga, ali sama mogućnost njihovog obrazovanja, treba da bude u tekstu Nacrta zakona o zadrugama;

7) da se zakonom ovlasti zadružni savez da vrši funkciju stečajnog upravnika i da ima zakonsku obavezu da sačini izveštaj čijom krivicom je zadruga dospela u stečaj, odnosno u nesposobnost za plaćanje, da funkciju stečajnog upravnika vrši stvarno i mesno nadležni zadružni savez preko svog poverenika na području svakog Privrednog suda u Republici Srbiji i druge primedbe koje se odnose na postupak stečaja zadruge – mišljenja smo da je nepotrebno praviti posebnu vrstu „zadružnog stečaja“, imajući u vidu upućujuću odredbu da se na postupke stečaja shodno primenjuju odredbe zakona kojima se uređuje stečaj;

8) da zadrugu može osnovati deset poslovno sposobnih fizičkih lica, odnosno dva poslovno sposobna fizička lica – mišljenja smo da je broj od pet fizičkih lica, optimalan, imajući u vidu da je to realno smanjenje broja fizičkih lica koji mogu da osnuju zadrugu u odnosu na važeći Zakon o zadrugama koji propisuje da zadrugu može osnovati 10 fizičkih lica, imajući u vidu smanjenje broja seoskog stanovništva u pojedinim sredinama;

9) da status zadrugara studentsko omladinske zadruge može steći lice koje je starije od 35 godina.

Nakon održane javne rasprave, članovima Radne grupe za izradu Zakona o zadrugama u finalizaciji teksta navedenog zakona, pomogli su eksperti dr Hagen Henry, profesor komparativnog prava na Univerzitetu u Helsinkiju i gospodin Peter Vrisk, predsednik Zadružnog saveza Slovenije, čiju je stručnu podrušku obezbedio Food and Agriculture Organizaction of the UN. Zbog izuzetno kratkih rokova za izradu Zakona, kao i već preuzetih obaveza, eksperti nisu bili u mogućnosti da ranije doprinesu svojim sugestijama izradi teksta Zakona. Njihova poseta je bila u periodu od 8. oktobra do 15. oktora 2015. godine.

Na osnovu primedbi dobijenih u postupku javne rasprave i primedbi i sugestija eksperata, Radna grupa za izradu Nacrta zakona o zadrugama, održala je još jedan sastanak na kome je razrešeno nekoliko ključnih pitanja, a nakon toga Ministarstvo privrede je obavilo konsultacije, neposredno ili elektronskim putem sa: Republičkim državnim pravobranilaštvom, Agencijom za privatizaciju, Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Takođe, Ministarstvo privrede se obratilo i Narodnoj banci Srbije, Ministarstvu pravde, Agenciji za restituciju i Agenciji za borbu protiv korupcije.

Imajući u vidu navedeno, smatramo da su u toku izrade ovog nacrta zakona, zainteresovane strane imale su priliku da se izjasne o predlozima zakonskih rešenja.

X. KOJE ĆE SE MERE TOKOM PRIMENE ZAKONA PREDUZETI DA BI SE OSTVARILO ONO ŠTO SE DONOŠENjEM ZAKONA NAMERAVA?

Predlogom zakona o zadrugama nije predviđeno donošenje podzakonskih akata radi sprovođenja zakona, jer je predlagač detaljno regulisao ovu zakonsku materiju.

Za sprovođenje ovog zakona nadležno je Ministarstvo privrede.

Prilikom izrade teksta Predloga zakona o zadrugama predlagač je vodio računa o kapacitetima navedenog ministarstva kako bi se u potpunosti sproveo postupak nadzora, a ujedno je nastojano da zadrži sve posebnosti i specifičnosti koje sa sobom nosi funkcionisanje zadruga i sprovođenje zadružnih proncipa i vrednosti, trudeći se da se sačuva autonomija i nezavisnost zadruge.

U postupak donošenja zakona od početka su uključeni, predstavnici zadružnog sektora kroz rad u Radnoj grupi za izradu Nacrta zakona o zadrugama, kroz učešće u javnim raspravama, podnošenje predloga, primedbi i dopuna.

Kako su predstavnici zadružnog sektora, na taj način, informisani i upoznati sa ciljevima koji se žele postići primenom ovog zakona i kako su neposredo učestovali u njegovoj izradi, to će se lakše oceniti da li će se ciljevi donošenja ovog zakona ispuniti i u kojoj meri. Ukoliko se ciljevi ne budu ispunjavali znaće se da li su razlozi na strani loših propisa ili loše implementacije.

Ostavite komentar