ANALIZA EFEKATA PROPISA
1.Određivanje problema koje zakon treba da reši.
1.Sistem standardizacije u Republici Srbiji uređen je Zakonom o standardizaciji iz 2009. godine. Imajući u vidu da su se evropska pravila početkom 2013. godine promenila, stupanjem na snagu Uredbe 1025/2012 Evropskog parlamenta i Saveta od 25. oktobra 2012. godine (u daljem tekstu: Uredba) neophodno je rešiti problem nepotpune usklađenosti važećeg Zakona, kako bi Institut ostvario punopravno članstvo u evropskim organizacijama za standardizaciju, što je neophodan uslov za evropske integracije Republike Srbije.
Navedenom Uredbom se utvrđuju pravila koja se odnose na saradnju između evropskih organizacija za standardizaciju, nacionalnih tela za standardizaciju, država članica i Evropske komisije. Takođe, Uredbom se uređuje način donošenja evropskih standarda i srodnih dokumenata koji su rezultat evropske standardizacije kao podrška zakonodavstvu i politici Evropske unije, identifikuju tehničke specifikacije u oblasti informaciono komunikacionih tehnologija, finansiranje evropske standardizacije, kao i podsticanje i olakšavanje učešća zainteresovanih strana u evropskoj standardizaciji, posebno naglašavajući ulogu i značaj malih i srednjih privrednih društava.
2.Važećim Zakonom bila je ograničena mogućnost Instituta da se bavi dodatnim delatnostima, imajući u vidu da je u skladu sa Nacionalnim programom integracija bilo neophodno preuzimanje više od 80% svih evropskih standarda u kratkom roku, što je podrazumevalo angažovanje postojećih resursa isključivo na ostvarenju ovog cilja. Ostvarivanjem ovoga cilja, Institut je u mogućnosti da svoje resurse angažuje na drugim poslovima koji će doprineti povećanju sopstvenih sredstava, a što će mu omogućiti stabilnost i nezavisnost u radu i ostvarivanju svojih ciljeva, što predstavlja jedan od zahteva za punopravno članstvo u evropskim organizacijama za standardizaciju.
3.Važećim Zakonom nije dovoljno precizno utvrđeno koji se standardi i srodni dokumenti koriste kao osnova za donošenje srpskih standarda i srodnih dokumenata, i u kojim slučajevima. Naime, odredbama Zakona nije jasno utvrđeno da se nacionalni standardi drugih država mogu koristiti kao osnova za donošenje srpskih standarda samo u slučaju kada u određenoj oblasti ne postoje evropski i međunarodni standardi, kao i da se u tom slučaju mogu donositi i izvorni srpski standardi i srodni dokumenti.
4.Važećim Zakonom je utvrđena obaveza objavljivanja rešenja o donošenju i povlačenju srpskih standarda i srodnih dokumenata u „Službenom glasniku Republike Srbije”, što predstavlja utrošak budzetskih sredstava koji nije zanemarljiv. Informacija o donošenju jednog standarda u velikom broju slučajeva objavljuje dva puta i to kao rešenje Instituta, kojim se taj standard donosi, i kao lista standarda koja služi kao podrška tehničkoj i drugoj regulativi.
Dodatno, ovakvim načinom objavljivanja nije postignuta jasna razlika između standarda na koje se pozivaju tehnički propisi i drugih standarda koji nisu deo tehničkih propisa i čija primena je fakultativna.
2.Ciljevi koji se donošenjem zakona postižu.
Ciljevi koji se postižu predloženim izmenama i dopunama Zakona:
1.Usklađenost domaćeg propisa sa Uredbom.
U skladu sa evropskom regulativom, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o standardizaciji (u daljem tekstu: Predlog zakona) izmenjene su postojeće ili uvedene nove definicije određenih pojmova kao što su standard, tehnička specifikacija, srodni dokument, harmonizovani standard, nacionalni standard, nacrt standarda, nacionalno telo za standardizaciju, itd. Predlogom zakona se precizira da je Institut jedino nacionalno telo za standardizaciju u Republici Srbiji što je u skladu sa principima evropske regulative iz ove oblasti.
Predloženim rešenjima ovog zakona predviđeno je blagovremeno obaveštavanje o pokretanju postupka za donošenje srpskog standarda i srodnog dokumenta, kada je to potrebno, kao i obaveštenje o stavljanju nacrta standarda, odnosno srodnog dokumenta, na javnu raspravu. Ova obaveštenja Institut će objavljivati u svom glasilu i obezbeđivati svim zainteresovanim stranama pristup tim nacrtima. Ono što je posebno važno, omogućiće se i lakše učešće svih zainteresovanih strana u svim fazama izrade i donošenja standarda i srodnih dokumenata, a posebno će se podsticati one koje nisu u mogućnosti da ravnopravno učestvuju u standardizaciji. Na ovaj način naročito se olakšava malim i srednjim privrednim društvima učešće u postupku standardizacije, kako u izradi i donošenju nacionalnih tako i u izradi i donošenju evropskih standarda, na čemu insistira evropska regulativa.
Predloženim rešenjima će se, takođe, u skladu sa evropskom regulativom, ispuniti svi zahtevi koji se odnose na transparetnost rada Instituta u postupku donošenja srpskog standarda i dati podsticaj svim privrednim subjektima, a posebno malim i srednjim privrednim društvima da aktivno učestvuju u postupku standardizacije.
2.Stvaranje mogućnosti da Institut obavlja i dodatne poslove, radi uspostavljanja održivog i stabilnog izvora finansiranja, što je jedan od uslova za punopravno članstvo u evropskim organizacijama za standardizaciju, u skladu sa preporukom evropskog Uputstva 20, kojim su definisani uslovi za to članstvo.
Institut bi se pored poslova standardizacije, bavio i poslovima sertifikacije (u početku samo sertifikacijom sistema menadzmenta), kao i pružanjem stručne pomoći za primenu odnosno ispunjavanje zahteva srpskih standarda, na zahtev zainteresovanih strana.
Istovremeno je predviđeno da se pružanje stručne pomoći za primenu odnosno ispunjavanja zahteva srpskih standarda i poslovi sertifikacije ne smeju obavljati za potrebe istog pravnog subjekta. Na taj način su ispunjeni zahtevi vezani za nepristrasnost i nezavisnost u obavljanju dodatnih delatnosti.
3.Preciznije utvrđivanje koji se standardi i srodni dokumenti koriste kao osnova za donošenje srpskih standarda i srodnih dokumenata, i u kojim slučajevima.
Predviđeno je da se nacionalni standardi drugih država mogu koristiti kao osnova za donošenje srpskih standarda samo u slučaju kada u određenoj oblasti ne postoje evropski, odnosno međunarodni standardi, kao i da se u tom slučaju mogu donositi i izvorni srpski standardi i srodni dokumenti;
Predloženim izmenama postiže se usklađenost sa principima evropske regulative iz ove oblasti, odnosno pravilima CEN/CENELEC-a, kao i sa zahtevima Svetske trgovinske organizacije.
4.Ušteda budzetskih sredstava i jasnija razlika između standarda koji služe kao podrška tehničkoj i drugoj regulativi i standarda i srodnih dokumentata koji to nisu.
Izmenama i dopunama Zakona ukida se obaveza Instituta da rešenja o donošenju i povlačenju srpskih standarda i srodnih dokumenata objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije”. Ušteda budzetskih sredstava postiže se time što se nazivi i oznake srpskih standarda neće objavljivati dva puta: 1) u okviru rešenja o donetim standardima i 2) u okviru liste standarda čija primena obezbeđuje pretpostavku o usaglašenosti sa zahtevima propisa na koji se ta lista odnosi.
Pored uštede budzetskih sredstava, korisnicima se olakšava snalaženje u sistemu standardizacije, što je od posebnog značaja za mala i srednja privredna društva, koja imaju ograničene administrativne i stručne kapacitete. Naime, predloženim izmenama postiže se bolja preglednost informacija o važećim standardima, jer se objavljivanjem odluke o donošenju standarda u glasilu i na internet stranici Instituta omogućava korisnicima da bez dodatnih troškova pronađu sve informacije o donetim standardima (povlačenje, zamena, ukidanje standarda koji se zamenjuje donetim standardom i sl). Istovremeno, u „Službenom glasniku Republike Srbije” objavljivaće se samo oznake i nazive srpskih standarda čija primena obezbeđuje usaglašenost sa zahtevima tehničkih i drugih propisa.
Takođe, ovim izmenama postiže se i potpuno usklađivanje sa praksom Evropske komisije i evropskih nacionalnih tela za standardizaciju, koje informacije o donošenju i povlačenju standarda objavljuju na svojim interenet stranicama.
3.Druge mogućnosti za rešavanje problema.
Tokom primene važećeg Zakona primećeni su određeni problemi koji su pobrojani i objašnjeni u prvoj tački analize.
U kontekstu uočenih problema, ocenjeno je da je nemoguće da se problemi reše na drugi način sem izmenama i dopunama Zakona, jer su odredbe koje predstavljaju problem za funkcionisanje sistema standardizacije upravo propisane važećim Zakonom o standardizaciji (u daljem tekstu: Zakon).
4.Zašto je donošenje zakona najbolje za rešavanje problema?
Jedino je donošenjem izmena i dopuna Zakona moguće na sveobuhvatan način rešiti sve uočene probleme. Naime, usklađivanje domaće regulative sa promenama evropske regulative u oblasti standardizacije moguće je postići samo izmenama Zakona. Imajući u vidu da su poslovi i obaveze Instituta predmet zakonskih odredbi, dodatni poslovi i nove obaveze Instituta mogu se utvrditi samo izmenama i dopunama Zakona.
5.Na koga će i kako uticati predložena rešenja?
Predložena rešenja će uticati na:
Institut, tako što će se stvoriti uslovi da Institut ostvari održiv dodatni izvor finansiranja, kao i da ispuni ostale zahteve za punopravno članstvo u evropskim organizacijama za standardizaciju, što će posredno pomoći Republici Srbiji u ispunjavanju uslova za evropske integracije;
Budzet Republike Srbije, tako što će omogućiti uštede na osnovu ukidanja obaveze objavljivanja rešenja o donošenju i povlačenju srpskih standarda i srodnih dokumenata u „Službenom glasniku Republike Srbije”;
organe državne uprave, privredna društva i druge pravne subjekte koja donose granske i interne standarde i srodne dokumente u specifičnim oblastima, kao što su odbrana zemlje, železnički, vazdušni, vodni saobraćaj, računovodstvene usluge i drugo, na taj način što im se pruža mogućnost da u svojim oblastima urede pitanja od značaja za standardizaciju;
-privredne subjekte, a pre svega mala i srednja privredna društva, kojima se omogućava lakše praćenje i sagledavanje standarda, kao i olakšano učešće u postupku donošenja standarda, koji na posredan način predstavljaju deo zakonodavstva i standarda koji doprinose bezbednosti, kvalitetu i konkurentnosti njihovih proizvodnih procesa, proizvoda i usluga;
-druge zainteresovane strane (udruženja potrošača, nevladine organizacije, predlagači propisa na republičkom i lokalnom nivou i dr), tako što će im omogućiti blagovremno učešće u postupku donošenja standarda, koji doprinose bezbednosti i kvalitetu proizvoda i usluga, kao i dostupnost svih standarda na koje se tehnički propisi pozivaju;
-subjekte koji trenutno obavljaju poslove sertifikacije, u pogledu njihove motivacije za dalje usavršavanje i podizanje kvaliteta rada.
6.Troškovi koje će primena zakona izazvati kod građana i privrede, posebno malih i srednjih preduzeća.
Primena predloženih rešenja neće izazvati dodatne troškove kod građana i privrede odnosno malih i srednjih privrednih društava, jer se izmenama ne uvode dodatne finansijske obaveze.
Privreda, posebno mala i srednja privredna društva često ne mogu da primene odnosno ispune zahteve srpskih standarda i srodnih dokumenata bez stručne pomoći konsultanata. Imajući u vidu da na tržištu ne postoji dovoljan broj stručnih konsultanata koji imaju potrebna znanja i iskustva da efikasno pruže ovu pomoć, Predlogom zakona Institutu je omogućeno da na zahtev zainteresovane strane pruži uslugu stručne pomoći za primenu odnosno ispunjavanje zahteva srpskih standarda i srodnih dokumenata, kao još jednu dodatnu delatnost.
Blagovremeno i potpuno ispunjavanje zahteva srpskih standarda, a posredno i tehničkih propisa predstavlja neophodan preduslov za povećanje konkurentnosti proizvoda, procesa i usluga, a samim tim i ostvarivanje značajnijeg tržišnog učešća domaće privrede, posebno za mala i srednja privredna društva na nacionalnom i regionalnom nivou. Stoga su pozitivni efekti blagovremenog ispunjavanja tih zahteva pre svega u njihovom interesu i višestruko opravdavaju ulaganja za usluge stručne pomoći za primenu odnosno ispunjavanje zahteva srpskih standarda i srodnih dokumenata.
U pogledu poslova sertifikacije, Institut bi prevashodno obavljao poslove sertifikacije sistema menadzmenta. Trenutno je u Republici Srbiji za te poslove akreditovano osam sertifikacionih tela. Imajući u vidu da je planirano da Institut svojim članovima ne odobrava posebne popuste za obavljanje ovih poslova, mišljenja smo da Institut neće bitno uticati na kretanje tržišnih cena za sertifikaciju sistema menadzmenta.
Istovremeno je predviđeno da se pružanje stručne pomoći za primenu odnosno ispunjavanje zahteva srpskih standarda i poslovi sertifikacije ne smeju obavljati za potrebe istog pravnog subjekta čime su ispunjeni zahtevi vezani za nepristrasnost i nezavisnost u obavljanju sertifikacije.
7.Da li pozitivni efekti opravdavaju troškove?
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva iz budzeta Republike Srbije.
Primenom zakona, odnosno prestankom objavljivanja rešenja o donošenju i povlačenju srpskih standarda u „Službenom glasniku Republike Srbije”, očekuje se da će se ostvariti ušteda od 1.500.000. dinara na godišnjem nivou. Ušteda je procenjena na osnovu očekivanog broja standarda koji će biti doneti u narednom periodu, kao i procenjenog povećanja cena objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”. U poslednje tri godine troškovi Instituta po osnovu objavljivanja standarda u „Službenom glasniku Republike Srbije” iznosili su 1.907.430 za 2010, 3.339.625 za 2011, i 3.134.740 za 2012. godinu. Kako je Institut već preneo 95 % evropskih standarda očekuje se smanjenje donošenja novih standarda u narednom periodu, pa samim tim ni troškovi objavljivanja ne bi bili toliko visoki kao do sad, ali bi i dalje bili značajni.
Imajući u vidu da je Institut ostvario cilj i preuzeo više od 95% evropskih standarda, kao i kompetentnost i obučenost zaposlenih u oblasti sertifikacije, za obavljanje nove, dodatne delatnosti nije potrebno angažovanje novih kadrova, već će se oni obezbediti preraspodelom troje zaposlenih u Institutu, koji su do sada obavljali poslove standardizacije.
Što se tiče opreme i neophodnih sredstava za početak rada, takođe će se izvršiti preraspodela postojećih resursa.
Analiza koristi i troškova sastavljena je na osnovu troškova Instituta koji se očekuju u naredne četiri godine, procenjenih na osnovu troškova potrebnih za dobijanje i održavanje akreditacije, koja je neophodna za obavljanje dodatne delatnosti, kao i očekivanih prihoda Instituta od dodatne delatnosti za isti period. Procenjenih prihodi utvrđeni su na osnovu broja klijenata u periodu pre 2005. godine, kada je tada važećim zakonom Institut imao mogućnost pružanja usluga sertifikacije, kao i cena pružanja usluge sertifikacije na tržištu. Navedena analiza troškova i koristi data je u Prilogu 1 koji je odštampan uz ovu analizu i predstavlja njen sastavni deo.
Predloženim rešenjima Institutu će biti omogućeno i da pruža stručnu pomoć za primenu odnosno ispunjavanje zahteva srpskih standarda i srodnih dokumenata na zahtev zainteresovanih strana. Pružanjem ove usluge od strane stručnih i obučenih zaposlenih u Institutu, koji imaju znanja i iskustva u postupku donošenja i tumačenja standarda, s jedne strane, obezbediće se privrednim subjektima na našem tržištu preko potrebna stručna pomoć radi podizanja kvaliteta i konkurentnosti njihovih procesa, proizvoda i usluga, a s druge druge strane, Institutu će se omogućiti dodatni izvor finansiranja.
8.Da li akt stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju?
Povećanjem transparentnosti u postupku donošenja srpskog standarda ili srodnog dokumenta, putem objavljivanja obaveštenja o pokretanju postupka i o stavljanju nacrta standarda ili srodnog dokumenta na javnu raspravu, koje Institut objavljuje u svom glasilu i na internet stranici, predloženi zakon će uticati na širenje svesti celokupne javnosti o značaju standardizacije. Time što će što će privredi, a pre svega malim i srednjim privrednim društvima omogućiti učešće u postupku donošenja standarda, lakše praćenje i sagledavanje standarda koji na posredan način predstavljaju deo zakonodavstva, kao i standarda koji doprinose bezbednosti, kvalitetu i konkurentnosti njihovih proizvodnih procesa, proizvoda i usluga, na posredan način će stimulisati tržišnu konkurenciju i pojavu novih privrednih subjekata.
9.Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove?
Kroz sprovedenu javnu raspravu, koja je održana u periodu od 5. decembra do 26. decembra 2013. godine u izradu Nacrta zakona uključili su se i drugi zainteresovani subjekti, predstavnici državnih organa, kao i eminentni stručnjaci u ovoj oblasti.
Sve zainteresovane strane imale su priliku da iznesu svoje stavove i na okruglom stolu koji je, u okviru održavanja javne rasprave, organizovan 20. decembra 2013. godine u prostorijama Instituta za standardizaciju Srbije.
Predlozi i sugestije dati u pravcu preciziranja i poboljšanja teksta su prihvaćeni i ugrađeni u tekst Nacrta zakona. Nakon sugestije iznete od strane Ministarstva odbrane u tekst Nacrta zakona ugrađena je odredba kojom se stvara pravni osnov da organi državne uprave, privredna društva i druga pravna lica u specifičnim oblastima donose granske i interne standarde i srodne dokumente za svoje potrebe.Takođe su dopunjeni pojedini pojmovi definisani u tekstu Nacrta zakona i usklađeni sa definicijama u Uredbi 1025.
Po okončanju javne rasprave i izrade konačnog teksta Nacrta zakona zatražena su mišljenja od organa državne uprave sa čijim delokrugom rada je povezano pitanje na koje se Nacrt zakona odnosi.
10. Koje će mere biti preduzete da bi se ostvarili razlozi donošenja zakona?
Izvršiće se neophodne izmene Uredbe o postupku prijavljivanja i načinu informisanja koja se odnose na tehničke propise, ocenjivanje usaglašenosti i standarde („Službeni glasnik RS”, broj 45/10), odluke o osnivanju Instituta, izmena statuta Instituta, internih pravila za donošenje standarda i srodnih dokumenata, kao i internih procedura. Takođe, biće donet novi akt o sistematizaciji koji će preraspodelom postojećih kadrovskih kapaciteta, uz podnošenje prijave za akreditaciju i uspešnu realizaciju ovog postupka, omogućiti efikasno obavljanje predviđenih dodatnih delatnosti. Izmene Uredbe i odluke o osnivanju izvršiće se u roku od šest meseci, a izmene ostalih akata u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu zakona.
Institut će u narednom periodu podneti prijavu za punopravno članstvo u evropskim organizacijama za standardizaciju uz koju će dostaviti sva potrebna prateća dokumenta. Istovremeno će preduzeti sve potrebne mere kako bi se pripremio da uspešno odgovori postavljenim uslovima i ostvari pozitivnu ocenu prilikom posete ocenjivačkog tima.
Takođe, Institut će kontinuirano vršiti neophodne izmene i tehnička unapređenja internet stranice Instituta, da bi informacije koje se na njoj objavljuju bile preciznije i dostupnije zainteresovanim stranama.
Prilog 1
Tabela: 1. Procenjeni troškovi ISS-a u pstupku pribavljanja i održavanja akreditacije
1
2
3
4
5=1+2+3+4
6
7=5×6
God.
Početna prijavaATS-u
Ocenjivanje na1lokaciji
Osvedočenje urealnim uslovima2
Održavanjeakreditacije
Ukupnigodišnji troškovi
Diskontni3faktor
Sadašnjavrednost
1.
48000
144000
1750000
90000
2032000
0.9259
1.881.481
2.
144000
90000
234000
0.8573
200.617
3.
144000
90000
234000
0.7938
185.758
4.
144000
90000
234000
0.7350
171.996
2.439.852
Sadašnja vrednost procenjenih troškova akreditacije neophodnih za obavljanje poslova sertifikacije iznosi 2.439.852RSD. Ove troškove će snositi ISS.
1Troškovi ocenjivanja sertifikacionog tela koje se vrši svake godine.
2Planirano je da se obavi 30 osvedočenja u realnim uslovima.
3Diskontni faktor je izračunat na osnovu referentne kamatne stope Narodne banke Srbije, koja je na dan 22. decembra 2014. godine iznosila 8 %.
Tabela: 2. Procenjeni prihodi ISS-a od dodatne delatnosti
1
2
3
4
5=1×2+3×4
6
7=5×6
God.
Cena uslugesertifikacije
Procenjenibroj klijenata
Cena uslugenadzora
Procenjenibroj klijenata
Ukupnigodišnji prihodi
Diskontnifaktor
Sadašnjavrednost
1.
91200
10
912000
0.9259
844.444
2.
91200
12
57000
10
1664400
0.8573
1.426.955
3.
91200
30
57000
22
3990000
0.7938
3.167.421
4.
91200
20
57000
12
2508000
0.7350
1.843.440
7.282.260
Sadašnja vrednost procenjenih prihoda ISS-a od obavljanja poslova sertifikacije iznosi 7.282.260 RSD.
Kako je sadašnja vrednost procenjenih prihoda ISS-a od obavljanja poslova sertifikacije veća od sadašnje vrednostiprocenjenih troškova ISS-a u postupku pribavljanja i održavanja akreditacije za obavljanje poslova sertifikacije za4.842.407 RSD, smatramo da će se stvaranjem zakonske mogućnosti za obavljanje poslova sertifikacije, kao dodatne delatnosti,omogućiti ISS-u alternativni izvor finansiranja.