VI. ANALIZA EFEKATA PROPISA
Određenje problema koji zakon treba da reši
Zakonom o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama („Službeni glasnik RSˮ, br. 119/12 i 68/15), uređeni su rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, u cilju sprečavanja neizmirenja novčanih obaveza u roku.
Na osnovu tog zakona, a radi vršenja nadzora koji sprovodi Ministarstvo finansija – Odeljenje za budzetsku inspekciju, subjekti javnog sektora, kao dužnici, dostavljaju podatke o preuzetim obavezama od poverilaca u navedenim komercijalnim transakcijama, kroz informacioni sistem Uprave za trezor i budzetsko informacioni sistem trezora autonomne pokrajine.
U postupku nadzora Ministarstva finansija – Odeljenja za budzetsku inspekciju, kao i analizom podataka iz informacionog sistema Uprave za trezor – RINO, kao i iz sistema izvršenja budzeta Republike Srbije i platnog prometa, došlo se do zaključka da subjekti javnog sektora, dužnici u navedenim komercijalnim transakcijama, nisu dostavljali podatke o svim preuzetim obavezama od poverilaca u navedenim komercijalnim transakcijama, odnosno nisu ih unosili u navedene sisteme, u propisanom roku, zbog čega se nije mogao utvrditi ukupan iznos obaveza tih subjekta u navedenim komercijalnim transakcijama, a samim tim nisu se mogle utvrditi docnje u izmirivanju tih obaveza, u odnosu na rokove propisane Zakonom o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama.
Zbog napred navedenog, postoji potreba da se Predlogom zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama uredi i registrovanje faktura, kao i drugih zahteva za isplatu, koje izdaju poverioci subjektima javnog sektora u navedenim komercijalnim transakcijama, po osnovu kojih nastaju novčane obaveze čiji se rokovi uređuju tim zakonom, a koje bi vršili poverioci pre ispostavljanja dužnicima.
Na taj način bi se postigao bolji sistem sagledavanja potraživanja poverilaca od subjekata javnog sektora, u komercijalnim transakcijama u kojima su subjekti javnog sektora dužnici, kao i obaveza subjekata javnog sektora u komercijalnim transakcijama, prema tim poveriocima, što prethodni sistem nije obezbeđivao, a samim tim bi se unapredio sistem praćenja i sprovođenja nadzora nad izmirivanjem navedenih obaveza subjekata javnog sektora u rokovima propisanim Zakonom o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama.
To bi sve dovelo do blagovremenog izmirenja navedenih obaveza subjekata javnog sektora, u komercijalnim transakcijama, kao i bolju i bržu naplatu potraživanja poverilaca od subjekata javnog sektora u tim komercijalnim transakcijama, čime se postiže ispunjenje ciljeva navedenih u tački 2. ove analize efekata propisa.
Ciljevi koji se donošenjem zakona postižu
Ciljevi koji se Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, postižu su:
– Unapređenje sistema praćenja i sprovođenja nadzora nad izmirivanjem navedenih obaveza subjekata javnog sektora u komercijalnim transakcijama, u rokovima propisanim važećim Zakonom;
– Veća efikasnost i sigurnost naplate navedenih potraživanja poverilaca, čime se štiti interes poverilaca;
– Uspešnije planiranje i upravljanje likvidnim sredstvima, kako kod privrednih subjekata, tako i u javnom sektoru;
– Transparentnost podataka o obavezama subjekata javnog sektora u navedenim komercijalnim transakcijama, kao i podataka o docnjama u izmirenju tih obaveza.
Druga mogućnost za rešavanje problema
U cilju rešavanja navedenih problema razmotrena je mogućnost da se pojača nadzor Odeljenja za budzetsku inspekciju, od čega se odustalo zbog velikog broja subjekta javnog sektora koji, u skladu sa zakonom, podležu tom nadzoru, i ograničenog broja budzetskih inspektora.
Došlo se do zaključka da bi digitalizacija, odnosno registrovanje faktura i drugih zahteva za isplatu u navedenim komercijalnim transakcijama, od strane poverilaca, pre ispostavljanja subjektima javnog sektora, u sistemu koji bi uspostavilo i vodilo Ministarstvo finansija – Uprava za trezor, rešilo te probleme.
S tim u vezi, a imajući u vidu da se uvode obaveze poveriocima za registrovanje faktura i drugih zahteva za isplatu u navedenim komercijalnim transakcijama, pre ispostavljanja subjektima javnog sektora, kao i da se određuje obaveza tim dužnicima da plaćanje po tim fakturama mogu da izvrše samo ako su registrovane, zatim da je potrebno uspostavljanje i vođenje centralnog registra faktura u Upravi za trezor, kao i da je potrebno propisati kaznene odredbe u slučaju nepoštovanja tih zakonskih odredbi, ne postoje druge mogućnosti za postizanje tih rešenja i navedenih ciljeva, osim izmena i dopuna Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama.
Zašto je donošenje zakona najbolje za rešavanje problema
Imajući u vidu objašnjenja u tački 3. ove analize efekata zakona, donošenje ovog zakona, u postojećem normativnom okviru, je jedini način za rešavanje problema.
Na koga će i kako uticati predložena rešenja
Predložena rešenja u Predlogu zakona uticaće na privredne subjekte kao poverioce, tako što će se povećati troškovi zbog registrovanja faktura i drugih zahteva za isplatu, ali će ti troškovi biti daleko manji od koristi koje će ti privredni subjekti imati, zbog sigurnije i brže naplate tih svojih potraživanja.
Predložena rešenja u Predlogu zakona uticaće na subjekte javnog sektora kao dužnike, u komercijalnim transakcijama između subjekata javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, u kojima su subjekti javnog sektora dužnici, jer će na taj način biti prinuđeni da svoje obaveze prema tim poveriocima, izmire u zakonom propisanim rokovima, a imaće obavezu da pre plaćanja fakture provere ispravnost dobijene fakture i ispravnost evidentiranja faktura u centralnom registru faktura.
Troškovi koje će primena zakona izazvati kod građana i privrede, posebno malih i srednjih preduzeća
Primena ovog zakona će izazvati veoma male troškove kod privrednih subjekata, imajući u vidu da će se registrovanje faktura vršiti unosom u informacioni sistem putem interneta, kroz određenu aplikaciju, ali će naplata potraživanja na taj način biti sigurnija i brža, zbog čega će korist privrednih subjekata biti daleko veća od navedenih troškova.
Uvođenjem centralnog registra faktura i Ministarstvo finansija – Uprava za trezor će imati rashode, za koje će za naredne godine biti obezbeđena sredstva u okviru limita koje Ministarstvo finansija odredi za Upravu za trezor.
Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti?
Korist, kao pozitivna posledica donošenja Predloga zakona, je daleko veća u odnosu na troškove koje će primena ovog zakona izazvati.
Da li akt stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju?
Predlog zakona nema uticaja na stvaranje novih privrednih subjekata i tržišnu konkurenciju.
Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove
Zainteresovane strane nisu imale priliku da iznesu svoje stavove, imajući u vidu da se ne radi o sistemskom zakonu, te da se predloženim izmenama i dopunama Zakona bitno ne menjaju rešenja iz postojećeg zakona, već upravo unapređuje primena zakona u svim njegovim bitnim aspektima, a na napred navedeni način, zbog čega nije potrebna javna rasprava pre utvrđivanja predloga tog zakona.
Koje će mere biti preduzete da bi se ostvarili razlozi donošenja zakona
Doneće se poseban akt kojim će se bliže urediti način i postupak registrovanja faktura, kao i način vođenja i sadržaj centralnog registra faktura, i uspostaviće se centralni registar faktura, kao sistem (baza podataka) u Ministarstvu finansija – Upravi za trezor, u kojem će se registrovati fakture, kao i drugi zahtevi za isplatu, izdati od strane poverilaca u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, u kojima su subjekti javnog sektora dužnici.
Takođe, na veb stranici Uprave za trezor biće objavljeno i korisničko uputstvo za unos podataka u centralni registar faktura, što je inače praksa te uprave kod uvođenja novih projekata.