ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Određivanje problema koje zakon treba da reši
Predlog zakona o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima je nov zakon koji će u potpunosti da uredi ovu oblast.
Postojeća zakonska regulativa koja definiše ovu oblast se nalazi u više različitih akata, kao što su: Zakon o ratifikaciji evropskog sporazuma o radu posada na vozilima koja obavljaju međunarodne drumske prevoze – AETR („Službeni list SFRJ”, broj 30/74 i „Službeni glasnik RS – MU”, broj 8/11), Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS”, br. 41/09, 53/10, 101/11, 32/13-US i 55/14), Uredba o vremenu odmora i upravljanja vozača motornih vozila kada obavljaju međunarodni prevoz, kao i o primeni sistema digitalnih tahografa („Službeni glasnik RS”, broj 54/10) kao i podzakonska akta doneta na osnovu gorepomenutih propisa.
Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima čl. 243–245. reguliše oblast trajanja upravljanja motornim vozilom odnosno vreme upravljanja i vreme odmora vozača kao i oblast tahografa na teritoriji Republike Srbije dok Uredba o vremenu odmora i upravljanja vozača motornih vozila kada obavljaju međunarodni prevoz, kao i o primeni sistema digitalnih tahografa uređuje vremena odmora i upravljanja vozača motornih vozila registrovanih u inostranstvu, kao i vozača vozila registrovanih u Republici Srbiji kada obavljaju međunarodni prevoz i primenu sistema digitalnih tahografa. Pored navedenih akata, na vozače se trenutno odnose i odredbe Zakona o radu („Službeni glasnik RS”, br. 24/04, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/15) kojim se pravi okvir kada je u pitanju radno vreme, pauze, odmori itd. Imajući u vidu navedeno, ukazala se potreba da se jednim propisom uredi celokupna oblast.
Uzimajući u obzir Direktivu 2002/15/EU sa kojom se usklađuje ovaj predlog zakona a koja definiše radno vreme posade vozila u drumskom prevozu, zaključuje se da dolazi do određenih neusaglašenosti sa važećim Zakonom o radu odnosno pomenuti Zakon ne poznaje institut skraćenog i podeljenog dnevnog odmora, a pod radnim vremenom obuhvata i pauze i vreme raspoloživosti što je u suprotnost sa odredbama EU propisa. Zbog svega navedenog, srpski prevoznici se nalaze u podređenom položaju u odnosu na konkurenciju u međunarodnom saobraćaju. Odredbama ovog zakona ispravlja se navedena neusklađenost i omogućava se konkurentnost naših prevoznika na međunarodnom tržištu transportnih usluga.
Uzimajući u obzir da je delatnost profesionalnog vozača koji upravljaju vozilima preko 3,5 tone najveće dozvoljene mase i autobusima, sama po sebi specifična u odnosu na ostala zaposlena lica, Evropska unija je, iz osnovne direktive koja uređuje radne odnose, izuzela ovu oblast i regulisala je posebnim propisom. U skladu sa navedenim, Zakon o radu je predvideo da će se posebnim propisom urediti radno vreme zaposlenih kod poslodavaca u oblasti saobraćaja. Radno vreme ovih radnika moralo je biti precizno definisano i posebno regulisano u slučaju noćnog rada kako bi se osim zaštite zdravlja članova posade vozila obezbedilo i povećanje bezbednosti saobraćaja.
Postojećim propisima nije postojala mogućnost da se vrši naknadna ugradnja graničnika brzine imajući u vidu da je nakon 1. jula 2011. godine na snazi odredba koja definiše obavezu posedovanja graničnika brzine u vozilima koja se prvi put registruju u Republici Srbiji. Kako je graničnik brzine tehnološki vezan za tahograf, potrebno je rešiti uočeni nedostatak.
Takođe, tehničari zaposleni u radionicama za tahografe nisu imali obavezu unapređivanja stečenog znanja nakon dobijanja licence. Uzimajući u obzir da se na tržištu pojavljuju novi modeli tahografa, potrebno je tehničarima omogućiti periodične seminare obnove znanja u cilju stručnog i savesnog obavljanja poslova.
Članom 61. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Republika Srbija je u obavezi da uskladi svoje zakonodavstvo sa propisima EU koji se primenjuju u oblasti kopnenog transporta dok je članom 16. Protokola 4. o kopnenom transport propisano da će Republika Srbija, kao ugovorna strana AETR Sporazuma, i Evropska Unija u najvećoj mogućoj meri uskladiti svoju politiku u vezi sa vremenom vožnje, pauzama i periodima odmora posade vozila kao i da će sarađivati u primeni i sprovođenju socijalnog zakonodavstva u oblasti drumskog transporta. Uzimajući u obzir navedeno, ovaj zakon će u najvećoj mogućoj meri izvršiti usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa propisima EU iz oblasti vremena upravljanja, pauza i odmora posade vozila i tahografima.
Uvidom u stanje zakonodavstva u državama članicama EU i zemalja iz okruženja, propisi EU iz ove oblasti se uglavnom prenose u nacionalno zakonodavstvo u vidu zakona, npr:
– Zakon o radnom vremenu i obaveznim odmorima mobilnih radnika u drumskom transportu i tahografima, Republika Slovenija,
– Zakon o radnom vremenu, obaveznim odmorima mobilnih radnika i uređajima za bilježenje u cestovnom prijevozu, Republika Hrvatska,
– Zakon o radnom vremenu i pauzama u toku radnog vremena mobilnih radnika i uređajima za evidentiranje u drumskom prevozu, Republika Crna Gora,
– Zakona o radnom vremenu, obveznim odmorima mobilnih radnika i uređajima za evidentiranje u cestovnom prijevozu, Republika Bosna i Hercegovina.
Ciljevi koji se donošenjem zakona postižu
Osnovni cilj koji se postiže donošenjem ovog zakona je uspostavljanje jednakih pravila za posadu vozila koja obavlja međunarodni prevoz i posadu vozila koja obavlja prevoz koji se u celini odvija na teritoriji Republike Srbije a u cilju unapređenja bezbednosti saobraćaja na putevima.
Takođe, odredbama ovog zakona se štite prava članova posade vozila u smislu ograničavanja vremena upravljanja, pauza i dnevnog i nedeljnog obaveznog odmora čime se poboljšava bezbednost i zdravlje na radu ovih posada.
Ovim Zakonom odnosno njegovim kaznenim odredbama se prvi put u naše zakonodavstvo uvodi pozivanje na odredbe AETR Sporazuma odnosno da prilikom povrede odredaba članova ovog zakona i AETR Sporazuma prvi put se u aktima kojima se izriče prekršajna sankcija moraju navesti i odredbe AETR Sporazuma čija se povreda sankcioniše.
Prema direktivi 2006/22/EZ uvodi se sistem srazmernih prekršajnih sankcija koji je, prema težini prekršaja, podeljen na tri kategorije. Za manje prekršaje predviđena je kazna u fiksnom iznosu odnosno uvodi se prekršajni nalog kao rešenje iz važećeg Zakona o prekršajima. Samo teži prekršaji se prosleđuju na sudsko odlučivanje, čime se ubrzava i pojednostavljuje sankcionisanje prekršaja.
Odredbama ovog zakona uspostavljen je sistem naknadne ugradnje graničnika brzine propisivanjem uslova koje mora da ispuni radionica da bi mogla da vrši pomenutu naknadnu ugradnju, kao i sistem periodične obuke tehničara zaposlenih u radionici za tahografe.
Ovim zakonom uređuju se: radno vreme, pauze i odmori posade vozila u drumskom prevozu; vreme upravljanja vozilom; uslovi koje mora da ispuni tahograf u pogledu odobrenja tipa i način korišćenja tahografa, tahografskih listića i tahografskih kartica kao i vozila u koja mora biti ugrađen tahograf; naknadna ugradnja i kontrola graničnika brzine; izdavanje tahografskih kartica i uslovi za izbor proizvođača tahografskih kartica; poslovi u vezi sa tahografima i uslovi za izdavanje dozvole radionice za tahografe; službene evidencije i nadzor nad sprovođenjem ovog zakona u cilju povećanja bezbednosti saobraćaja na putevima, bezbednosti i zdravlja na radu članova posade vozila.
Druge mogućnosti za rešavanje problema
U toku analize razmatrane su dve mogućnosti:
1) izmene i dopune važećih propisa iz ove oblasti (Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, Uredba o vremenu odmora i upravljanja vozača motornih vozila kada obavljaju međunarodni prevoz, kao i o primeni sistema digitalnih tahografa, kao i podzakonskih akata donetih na osnovu gorepomenutih propisa,
2) donošenje novog zakona koji bi preciznije definisao mehanizme za njegovo sprovođenje.
Zašto je donošenje zakona najbolje za rešavanje problema
Svi navedeni problemi su mogli teoretski biti rešeni izmenom postojećih propisa koji regulišu ovu oblast ali se pravnom analizom došlo do zaključka da se željeni ciljevi i rezultati najbolje mogu rešiti donošenjem novog zakona. Takođe, praksa zemalja u regionu kao i činjenica da Republika Srbija ima obavezu usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa propisima Evropske unije, je dovela do toga da je najbolji način za rešavanje problema i uređenje ove oblasti donošenje novog zakona koji sveobuhvatnim pristupom tretira sve segmente vezane za ovu oblast.
Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u zakonu
Rešenja u Predlogu zakona imaće pozitivan uticaj na većinu učesnika u oblasti koju zakon obrađuje. Rešenja iz Predloga zakona će najvećim delom uticati na posadu vozila, prevoznike, radionice za tahografe, tehničare zaposlene u radionicama za tahografe, proizvođače tahografskih kartica, Agenciju za bezbednost saobraćaja, ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja i Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Što se tiče posade vozila, odredbe postojeće Uredbe koje se odnose na vreme upravljanja vozilom, pauze i odmore za prevoznike koji učestvuju u međunarodnom prevozu su u skladu sa AETR Sporazumom tako da nova rešenja koja se predlažu ovim zakonom neće dodatno uticati na njih. Međutim, kada su u pitanju posade vozila koje obavljaju prevoz koji se u celini obavlja na teritoriji Republike Srbije, predloženim rešenjima će se izbeći neusaglašenost važećih propisa sa EU propisima odnosno odredbama AETR Sporazuma. Dakle, ovim zakonom se uspostavljaju ista pravila koje se odnose na vreme upravljanja vozilom, pauze i odmore, bez obzira da li je u pitanju obavljanje međunarodnog ili unutrašnjeg saobraćaja.
Prevoznici će biti u obavezi da vode evidencije o radnom vremenu članova posade vozila na način propisan ovim zakonom što je do sada bila obaveza na osnovu propisa koji regulišu radne odnose. Imajući u vidu da je profesija vozača i ostalih članova posade vozila u pogledu radnog vremena izuzetno specifična odnosno različita od ostalih profesija, odredbama ovog zakona se propisuje radno vreme posade vozila. Uzimajući u obzir Direktivu 2002/15/EU sa kojom se usklađuje ovaj predlog zakona, a koja definiše radno vreme posade vozila u drumskom prevozu, zaključuje se da dolazi do određenih neusaglašenosti sa važećim Zakonom o radu odnosno pomenuti Zakon ne poznaje institut skraćenog i podeljenog dnevnog odmora, a pod radnim vremenom obuhvata i pauze i vreme raspoloživosti što je u suprotnost sa odredbama EU propisa. Zbog svega navedenog, srpski prevoznici se nalaze u podređenom položaju u odnosu na konkurenciju u međunarodnom saobraćaju. Odredbama ovog zakona ispravlja se navedena neusklađenost i omogućava se konkurentnost naših prevoznika na međunarodnom tržištu transportnih usluga.
Uzimajući u obzir da je delatnost profesionalnog vozača koji upravljaju vozilima preko 3,5 tone najveće dozvoljene mase i autobusima, sama po sebi specifična u odnosu na ostala zaposlena lica, Evropska unija je, iz osnovne direktive koja uređuje radne odnose, izuzela ovu oblast i regulisala je posebnim propisom. U skladu sa navedenim, Zakon o radu je predvideo da će se posebnim propisom urediti radno vreme zaposlenih kod poslodavaca u oblasti saobraćaja. Radno vreme ovih radnika moralo je biti precizno definisano i posebno regulisano u slučaju noćnog rada kako bi se osim zaštite zdravlja članova posade vozila obezbedilo i povećanje bezbednosti saobraćaja.
Što se tiče radionica za tahografe, odredbama ovog zakona dodatno su definisani uslovi za izdavanje dozvole za rad radionice jer su tokom primene odredbi iz postojeće Uredbe (koja definiše uslove za rad radionice) konstatovani nedostaci u vezi tumačenja uslova koji su potrebni za dobijanje dozvole, kao i uslovi koje radionica mora da ispuni da bi se bavila poslovima naknadne ugradnje graničnika brzine. Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, u periodu od septembra 2012. godine do juna 2014. godine, od ukupno 115 podnetih zahteva za izdavanje dozvole, izdato je ukupno 75 dozvola za rad radionica.
Imajući u vidu da se odredbama ovog zakona propisuje da se stari modeli analognih tahografa (Continental VDO – 1311 i Continental VDO – 1314) mogu koristiti do isteka Uverenja a najkasnije jednu ili tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, korisnici ovih tahografa biće izloženi troškovima zamene ovih tahografa uređajima novije generacije. Učešće ova dva modela tahografa u ukupnom broju tahografa čini oko 20 %. Trošak koji podnose vlasnici vozila zbog obaveze ugradnje novijeg modela tahografa uporedivi su sa troškovima češćih pregleda, opravki i održavanja predmetnih tahografa usled njihove nepouzdanosti i neispravnosti. Zbog nedostatke rezervnih delova, radionice za tahografe nisu u mogućnosti da propisno održavaju predmetne modele tahografa, čime je otežano, pa čak i onemogućeno evidentiranje radnog vremena, vremena upravljanja i odmora vozača, što može značajno da ugrozi bezbednost saobraćaja i da naruši postavljeni sistem kada je u pitanju rad radionica. Osim toga obezbediće se dodatni prihod radionicama za tahografe od ugradnje novijih modela.
U periodu od jula 2012. godine do juna 2014. godine, od ukupno 580 kandidata koji su polagali ispit za tehničara zaposlenog u radionici za tahografe, položilo je 210 kandidata i steklo uslov za dobijanje licence. Odredbama ovog zakona licenca tehničara će se obnoviti ukoliko je on prisustvovao na najmanje dva seminara unapređenja znanja koje organizuje i sprovodi Agencija za bezbednost saobraćaja i koje je potrebno iz razloga tehničko-tehnološkog napretka u razvoju uređaja (tahografi i graničnici brzine). Ovim će se unaprediti nivo znanja tehničara i njihov kvalitet rada što će dovesti do pružanja kvalitetnije i efikasnije usluge prevoznicima.
Prema postojećim propisima Agencija za bezbednost saobraćaja je nadležna za izdavanje Odobrenja tipa tahografa, modela tahografskog listića ili memorijske kartice, sertifikat o odobrenju tipa tahografa, za izdavanje i oduzimanje dozvole za rad radionice za tahografe za obučavanje i licenciranje tehničara, za poslove izdavanja kartica za vozača, prevoznika, nadzorne organe i radionice, za vođenje evidencije o izdatim Sertifikatima o odobrenju tipa tahografa, za vođenje evidencije o izdatim odnosno oduzetim dozvolama radionica, o popisu kartica radionica, žigova i popisu pečata, o nestalim ili neispravnim karticama, o izdatim karticama, kao i za nadzor nad radom radionica. Prema dostupnim podacima, u periodu od septembra 2012. godine do juna 2014. godine Agencija je izdala 75 dozvola za rad, jedno rešenje o oduzimanju dozvole radionici za tahografe, 6 rešenja o zabrani rada tehničara i izvršila 5 kontrola nad radom radionica. U periodu od 12. januara 2012. godine do juna 2014. godine Agencija je izdala 17.246 memorijskih kartica za vozače, 814 kartica za prevoznike, 126 kartica za radionice i 45 kartica za kontrolni organ MUP-a. Odredbama ovog zakona sve navedene poslove, Agencija će da nastavi da obavlja.
Prema postojećim propisima, inspekcija za drumski saobraćaj Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je nadležna za vršenje kontrole tahografa i propisa vezanih za vreme trajanja upravljanja vozilom. U svom radu oni koriste dotrajalu opremu za rad ili vrlo često istu i ne poseduju što dovodi do toga da inspektori određene poslove ne mogu da obavljaju adekvatno. Kao posledica harmonizacije propisa sa propisima EU iz ove oblasti, odredbama ovog zakona propisano je da nadzor nad radom posade vozila i prevoznika obuhvata najmanje 3% od ukupnog broja dana rada vozača, od čega se najmanje 30% kontroliše na putu a najmanje 50 % u prostorijama prevoznika. Time su proširena ovlašćenja inspektora za drumski saobraćaj u delu koji se odnosi na nadzor u prostorijama prevoznika koja stupaju na snagu tri godine nakon usvajanja zakona. U cilju adekvatnog sprovođenja propisanog nadzora planirana je, u narednom petogodišnjem periodu, nabavka neophodne opreme za vršenje nadzora: 4 specijalizovana vozila sa neophodnom opremom. Pored toga planira se i adekvatna obuka inspektora.
Prema postojećim propisima, policijski službenici vrše nadzor nad poštovanjem propisa o bezbednosti saobraćaja od strane prevoznika i članova posade vozila. U cilju sprovođenja nadzora, tokom 2014. godine obučeno je 60 policijskih službenika i nabavljeno je 15 uređaja za kontrolu digitalnih tahografa. Odredbama ovog zakona, nakon tri godine od usvajanja, nadzor u prostorijama prevoznika biće sprovođen samo od strane inspektora za drumski saobraćaj imajući u vidu da već, na osnovu dva zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, inspektori vrše nadzor u prostorijama prevoznika.
Kakve troškove će primena zakona stvoriti građanima i privredi
(naročito malim i srednjim preduzećima)
Odredbama ovog zakona propisuje da se stari modeli analognih tahografa (Continental VDO – 1311 i Continental VDO – 1314) mogu koristiti do isteka Uverenja a najkasnije jednu ili tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, tako da će korisnici ovih tahografa biti izloženi troškovima zamene ovih tahografa uređajima novije generacije. Prema podacima iz radionica za tahografe, prosečni novčani iznos koji vlasnik vozila godišnje potroši za stare modele tahografa, uključujući opravke, zamene ugaonih adaptera, instalacija, davača impulsa i izdavanje Uverenja o ispravnosti tahografa iznosi oko 27 000 dinara. Ovi troškovi ne treba da postanu toliko visoki da vlasnici vozila ne budu u mogućnosti da svoje tahografe adekvatno održavaju u funkcionalnom stanju i time da prouzrokuju još veću štetu. Prema podacima sa tržišta kompletni troškovi, koji obuhvataju nabavku, ugradnju i baždarenje novih modela tahografa su oko 53 000 dinara za novi tahograf i oko 38 000 dinara za polovni tahograf.
Ovim zakonom stvoriće se troškovi i za sve radionice za tahografe i tehničare zaposlene u tim radionicama, jer dozvole za rad radionice izdate do dana stupanja na snagu ovog zakona važe do isteka roka na koje su izdate, a licence tehničara izdate do dana stupanja na snagu ovog zakona važe najduže pet godina od dana izdavanja. Uredbom o cenama usluga koje vrši Agencija za bezbednost saobraćaja („Službeni glasnik RS”, broj 121/12) utvrđena je cena usluga koje se odnose na radionice za tahografe (1-Cena usluga utvrđivanja ispunjenosti uslova za izdavanje dozvole radionici za tahografe iznosi 110.000,00 dinara; 2-Cena usluga utvrđivanja ispunjenosti uslova za produženje važenja dozvole radionici za tahografe iznosi 80.000,00 dinara; 3-Cena usluga izdavanja/produženja dozvole radionici za tahografe iznosi 10.000,00 dinara; 4- Cena obrasca uverenja o ispravnosti tahografa iznosi 300,00 dinara.), kao i cena u vezi sa polaganjem ispita za tehničara iz oblasti poznavanja, ispitivanja i ugradnje tahografa (1-Cena usluga polaganja ispita za tehničara iz oblasti poznavanja, ispitivanja i ugradnje tahografa iznosi 15.000,00 dinara; 2-Cena usluga izdavanja uverenja o položenom ispitu za tehničara iz oblasti poznavanja, ispitivanja i ugradnje tahografa iznosi 3.000,00 dinara; 3- Cena usluga izdavanja licence tehničaru za obavljanje poslova u radionici za tahografe iznosi 5.000,00 dinara.). Uz ove troškove, dodaju se i troškovi za plaćanje propisane republičke administrativne takse.
Takođe, izdavanje memorijskih kartica od strane Agencije za bezbednost saobraćaja, zahteva troškove za onog kome se izdaje ova kartica. Odlukom o ceni izdavanja memorijskih kartica za digitalne tahografe („Službeni glasnik RS”, broj 100/11), definisano je da troškovi izrade memorijskih kartica iznose 40 evra u dinarskoj protivvrednosti (bez PDV), a da trošak u vezi poslova za izdavanje kartice iznosi 1 500 dinara. Uz ove troškove, dodaju se i troškovi za plaćanje propisane republičke administrativne takse
Ostali potencijalni troškovi su sledeći:
– Troškovi zapošljavanja osoba (najmanje jedno novo radno mesto) u Ministarstvu nadležnom za poslove saobraćaja, koje bi bile zadužene za poslove u vezi radnih vremena članova posada vozila i tahografa. S tim u vezi, napominjemo da je Odlukom Vlade na snazi zabrana zapošljavanja novih kadrova do kraja 2015. godine, pa će pomenuti poslovi biti preraspodeljeni na kadrove koji su trenutno zaposleni u ministarstvu;
– Troškovi donošenja podzakonskih akata. Postoji Metodologija za procenu troškova izrade zakona i podzakonskih akata, ali u ovom trenutku neće biti dodatnih troškova jer će se izradom podzakonskih akata baviti zaposleni u ministarstvu;
– Troškovi opremanja inspekcije za obavljanje inspekcijskog nadzora, kao i troškovi obuke inspektora. U cilju adekvatnog sprovođenja propisanog nadzora planirana je, u narednom petogodišnjem periodu, nabavka neophodne opreme za vršenje nadzora: 4 specijalizovana vozila sa neophodnom opremom. Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja planira da se kroz IPA program finansiranja obezbede finansijska sredstva za ovu namenu;
– Troškovi vođenja evidencija (prevoznik vodi evidenciju o radnom vremenu članova posade vozila, dok Agencija za bezbednost saobraćaja vodi evidencije o izdatim Sertifikatima o odobrenju tipa, o izdatim karticama, o radionicama za tahografe i tehničarima). Za potrebe vođenja i ažuriranja ovih evidencija neće biti potrebni dodatni troškovi jer će ove poslove obavljati trenutno zaposleni i kod prevoznika i u Agenciji za bezbednost saobraćaja;
– Troškovi izrade memorijskih kartica. Ovi poslovi su bili predviđeni i postojećim propisima tako da se, usvajanjem ovog zakona, neće pojaviti novi dodatni troškovi.
Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve
da opravdavaju troškove koje će stvoriti
Troškovi koji su identifikovani su opravdani u smislu pozitivnih efekata koje ovaj zakon donosi. Zakon o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima svojim rešenjima stvara uslove za bezbedno odvijanje drumskog saobraćaja, povećava bezbednost na radu članova posade vozila, doprinosi kvalitetnijem i efikasnijem radu radionica za tahografe, povećava konkurentnost naših prevoznika u međunarodnom drumskom saobraćaju. Ugradnjom modernijih modela tahografa smanjuje se mogućnost neispravnog rada tahografa (odstupanja u merenju) ili kvara tahografa, smanjuje se broj odlazaka u radionicu za tahografa radi popravke ili zamene tahografa. Radionice za tahografe imaju problem sa nabavkom novih originalnih rezervnih delova za stare modele tahografa, što može dovesti do nesavesnog rada radionica a samim tim i do eventualnog oduzimanja dozvole za rad radionice.
Nepoštovanje odredaba koje se tiču radnog vremena članova posade vozila dovodi prevoznike u poziciju da se suoče sa plaćanjem visokih novčanih kazni za načinjene prekršaje. Ilustracije radi, kazne za prevoznike, u pojedinim državama, iznose od 1500 evra do nekoliko hiljada evra. Nepoštovanjem propisa naši prevoznici koji obavljaju međunarodne prevoze često plaćaju kazne zbog kojih umesto očekivane dobiti od obavljenog prevoza najčešće imaju gubitke. Odredbama ovog zakona vrši se usklađivanje sa zakonodavstvom EU u ovoj oblasti, pa će i pravilna primena ovog zakona smanjiti mogućnost činjenja mogućih prekršaja. Naravno, sve se ovo odnosi i na prevoz koji se odvija u Republici Srbiji, gde će se obavljati efikasniji inspekcijski nadzor nad poštovanjem odredbi ovog zakona, čime su troškovi ulaganja u inspekcijske organe i te kako opravdani.
Povećavanjem bezbednosti saobraćaja na putevima, smanjuju se broj poginulih i povređenih u saobraćajnim nezgodama, kao i potencijalni troškovi koji se pojavljuju prilikom saobraćajnih nezgoda.
Da li zakon podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu
i tržišnu konkurenciju
Uređenje sistema u ovoj oblasti podstiče stvaranje novih privrednih subjekata i tržišnu konkurenciju između prevoznika, kao i između radionica za tahografe, kao privrednih subjekata na koje se odnose rešenja iz ovog zakona. Svi oni će imati ravnopravan tretman i moći će svojim radom da izgrade svoje pozicije na tržištu usluga koje pružaju. Naši prevoznici će biti konkurentni i na međunarodnom tržištu.
Da li su zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o zakonu
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je rešenjem obrazovao Radnu grupu za izradu Nacrta zakona čiji su članovi bili predstavnici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Agencije za bezbednost saobraćaja i Saobraćajnog fakulteta u Beogradu.
Nacrt zakona je bio objavljen na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i na sajtu E-uprave. Tekst Nacrta zakona predstavljen je na javnim raspravama o Nacrtu zakona o radnom vremenu posada vozila u drumskom prevozu i tahografima koje su održane 27. februara 2015. godine u Nišu u Regionalnoj privrednoj komori, 2. marta 2015. godine u Novom Sadu u Privrednoj komori Vojvodine i 4. marta 2015. godine u Beogradu u Privrednoj komori Srbije, u skladu sa odobrenim Programom javne rasprave. Osim predstavnika ministarstava nadležnih za poslove saobraćaja, unutrašnjih poslova i rada, kao i predstavnika Prekršajnog suda Beograda, Agencije za bezbednost saobraćaja i Saobraćajnog fakulteta iz Beograda, na javnoj raspravi su učestvovali predstavnici Privrednih komora (organizatori), predstavnici preduzeća koja obavljaju prevoz putnika i stvari u međunarodnom i unutrašnjem saobraćaju, predstavnici radionica za tahografe, udruženja prevoznika u drumskom transportu kao i ostale zainteresovane strane. Predstavnici prevoznika su dali predloge na tekst Nacrta zakona u delu koji se odnosi na definicije, prekršajne odredbe, izuzeća za određena vozila, kaznene poene, pauze i vremena upravljanja. Od strane preduzeća „Niš ekspres” a.d. dati su predlozi za promenom u definicijama (kondukter, pripravnik, nedelja, pun dnevni odmor) i uvođenja modela proporcionalnosti u proceni rizika broja prekršaja. Od strane preduzeća JP „Pošta Srbije” dati su predlozi za izuzeće teretnih vozila do 7,5 tona za poštanske usluge od poštovanja odredaba radnog vremena, pauza, odmora i vremena upravljanja vozilom. Od strane preduzeća „Bugarinović Transport” d.o.o. predloženo je uvođenje kaznenih poena za pojedine prekršaje vozača u oblasti ovog zakona. Od strane preduzeća „Panontransport” predloženo je da vozač mora da koristi pauzu u trajanju od najmanje 5 minuta na svakom polaznom stajalištu kao i da dnevno vreme upravljanja vozilom ne sme da bude duže od 8 časova u javnom linijskom gradskom i prigradskom prevozu putnika, kao i na međumesnim linijama dužine do 50 km koji se obavlja u celini na teritoriji Republike Srbije. Od strane preduzeća „Stup Vršac” a.d. navedeno je da se ponavlja isti prekršaj u kaznenim odredbama u članovima 59. stav 1. tačka 6) i člana 60. stav 1. tačka 18). Od strane preduzeća „SP Lasta Beograd” predloženo je da je ograničavanje vremena nepotrebno kada drugi vozač mora da bude prisutan u vozilu kao član posade. Predstavnici udruženja prevoznika tražili su pojašnjenje odredaba koje se tiču preraspodele rada, vođenja evidencija o radu članova posade vozila, izračunavanja prosečnog nedeljnog radnog vremena člana posade vozila u periodu od četiri meseca.
Prihvaćene su sledeće primedbe: izuzeće za vozila najveće dozvoljene mase do 7,5 t iz oblasti poštanskih usluga za isporuku pošiljki kao univerzalne usluge koja se koriste najdalje do 100 km od sedišta preduzeća; uvođenje kaznenih poena; korišćenje pauze u trajanju od najmanje 5 minuta na svakom polaznom stajalištu kao i da dnevno vreme upravljanja vozilom ne sme da bude duže od 8 časova u javnom linijskom gradskom i prigradskom prevozu putnika; usaglašeni su prekršaji u kaznenim odredbama, kao i odredbe vezane za preraspodelu rada, vođenje evidencija o radu članova posade vozila, izračunavanje prosečnog nedeljnog radnog vremena člana posade vozila u periodu od četiri meseca.
Neki od predloga koji su izneti tokom javne rasprave nisu prihvaćeni jer nisu u skladu sa zakonodavstvom EU.
Takođe, Nacrt zakona je prezentovan i na skupu domaćih prevoznika koji je održan u okviru Sajma automobila u Beogradu.
Koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da bi se
ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava
Nakon donošenja ovog zakona propisano je i donošenje podzakonskih akata, od strane ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja, čime će se obezbediti primena zakona u celosti. U rokovima predviđenim prelaznim i završnim odredbama (12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona), ministar nadležan za poslove saobraćaja propisaće:
1. način izračunavanja prosečnog nedeljnog radnog vremena člana posade vozila, kao i sadržaj i način vođenja evidencije o radnom vremenu članova posade vozila, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove rada;
2. način korišćenja tahografa;
3. opis poslova radionice i kontrole graničnika brzine, izgled obrasca i sadržinu
Uverenja o ispravnosti tahografa i informativne nalepnice i način vođenja evidencija, na predlog Agencije za bezbednost saobraćaja;
4. uslove koje mora da ispuni privredno društvo, odnosno javno preduzeće način dokazivanja ispunjavanja uslova i sadržinu zahteva za izdavanje, produžetak i izmenu dozvole za rad radionice, na predlog Agencije za bezbednost saobraćaja;
5. izgled, sadržaj i način popunjavanja potvrde o aktivnostima vozača ;
6. sadržinu i način vođenja evidencija o radionicama za tahografe i tehničarima, na
predlog Agencije za bezbednost saobraćaja;
7. zapisnik čiji će izgled i sadržinu zapisnika o nadzoru na putu, uz saglasnost ministra unutrašnjih poslova;
8. kriterijume za procenu rizika, postupak sprovođenja procene rizika i učestalost vršenja inspekcijskog nadzora na osnovu procene rizika;
9. uslove koje moraju da ispunjavaju vozila u saobraćaju na putu u pogledu ugradnje i upotrebe graničnika brzine.
Mere za sprovođenje predloženih rešenja ovog zakona možemo svrstati u:
Institucionalne – za sprovođenje ovog zakona biće zaduženi Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Agencija za bezbednost saobraćaja. Potrebno je da se ojačaju administrativni kapaciteti u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (minimalno jedno novo radno mesto). S tim u vezi, napominjemo da je Odlukom Vlade na snazi zabrana zapošljavanja novih kadrova do kraja 2015. godine, pa će pomenuti poslovi biti preraspodeljeni na kadrove koji su trenutno zaposleni u ministarstvu. Imajući u vidu da su se aktivnosti i poslovi i postojećim odredbama iz ove oblasti već obavljali u drugim pomenutim institucijama, smatramo da neće postojati potreba za jačanje njihovih institucionalnih kapaciteta.
Neregulatorne – ove mere će biti sprovedene u okviru postojećih ekonomskih i organizacionih kapaciteta, osim u pogledu nabavke opreme potrebne za inspekcijski nadzor i obuke inspektora. Još nije donešena odluka na koji način će se finansirati ova aktivnost. Takođe, intenziviraće se inspekcijski nadzor nad primenom zakona.
Ostale-mere za praćenje i analizu ostvarivanja ciljeva koje će se postići ovim zakonom, sprovodiće se kroz redovnu saradnju institucija.
Svakako da će se sprovođenje ovog zakona i efekti koji se očekuju, analizirati i pratiti i kroz eventualne sugestije svih zainteresovanih strana i celokupnog društva, a sve u cilju postizanja koristi zbog kojih se ovaj zakon i donosi.