UGOVOR O KONCESIJI
ZA
IZGRADNjU, KORIŠĆENjE I ODRŽAVANjE
AUTOPUTSKOG PRAVCA OD HORGOŠA DO POŽEGE
PRILOG 15
EKOLOŠKI ASPEKTI I OLAKŠAVAJUĆE MERE
Sadržaj
1. Zaštita životne sredine – predlog mera zaštite 6
2.Opšte mere zaštite životne sredine 6
3. Tehničke mere zaštite životne sredine 7
4. Mere zaštite u fazi izvođenja radova 7
4.1.Stanovništvo 7
4.2.Vode 10
4.3.Vazduh 11
4.4.Tlo 11
4.5.Flora i fauna 13
4.6.Pejzaž 14
4.7.Prirodno i kulturno-istorjisko nasleđe 14
4.8.Buka, vibracije i svetla 15
4.9.Infrastruktura 15
5. Mere zaštite u fazi eksploatacije 16
5.1.Stanovništvo 16
5.2.Vode 16
5.3.Tlo 17
5.4.Vazduh 18
5.5.Flora i fauna 18
5.6.Pejzaž 19
5.7.Prirodno i kulturno-istorijsko nasleđe 20
5.8.Buka i vibracije 20
5.9.Infrastruktura 21
6. Posebne mere zaštite 21
7. Administratvine mere zaštite životne sredine 22
8. Organizacione mere zaštite životne sredine 23
9. Ekološka politika preduzeća 23
10. Identifikacija ekoloških aspekata 23
11. Zakonske obaveze i standardi 23
12. Okvirni i operativni zadaci 24
13. Program i struktura upravljanja 24
14. Implementacija, nadzor, evidentiranje i sprovođenje korektivnih mera 24
15. Evidencija, periodični pregled i ocena aktivnosti – presek stanja 25
16. Informisanje javnosti 25
17. Akcioni plan zaštite životne sredine 25
17.1.Faza projektovanja 25
17.2.Faza izgradnje 26
17.3.Faza održavanja 26
18. Management Plan 27
19. Monitoring i kontrola 42
20. Zakonska i druga regulativa 54
UVOD
Zone i uslovi zaštite LOT 1
Prethodnom analizom ekoloških uticaja, u okviru Generalnog projekta, sagledane su ekološki rizici i posledice koje autoput ostavlja na životnu sredinu u svom neposrednom okruženju. Ova saznanja su bila jedan od opredeljujućih faktora za donošenje odluke o izboru koridora budućeg puta.
Sastavni deo Idejnog projekta je i elaborat o ekološkim uticajima autoputa na neposrednu okolinu: „Procena uticaja na životnu sredinu“. Na ovom nivou projektovanja sagledavaju se i kvantifikuju prihvatljivi rizici uz izbor adekvatnih mera ekološke zaštite kao osnov za izradu Glavnog projekta mera ekološke zaštite.
Zavisno od lokalnih uslova na konkretnim lokacijama analiziraju se nivoi zagađenosti i predviđaju odgovarajuće mere zaštite:
– aerozagađenje,
– nivo buke (u naseljima),
– zagađenje zamljišta (obradivo zemljište, pašnjaci, voćnjaci i šume),
– koncentracija štetnih materija u atmosferskim vodama i
– koncentracija štetnih materija u vodotocima.
Mere zaštite se izvode za uslove redovne eksploatacije sa prognoziranim saobraćajnim opterećenjem i za icididentne situacije ekstremnih rizika i nivoa zagađenosti.
Kroz Elaborate o ekološkim uticajima pojedinih deonica predložene su aktivne i pasivne mere zaštite od buke u vidu zidova i intervencija na ugroženim objektima.
Posmatrana deonica autoputa E-75 deonica granični prelaz Horgoš – petlja “Feketić“ od stac. 1+125.000 km do stac. 70+400.00 km prolazi kroz sledeća zaštićena nepokretna kulturna i prirodna dobra:
Nepokretna kulturna dobra
Izdvajanje postojećih kulturnih dobara vršeno je na osnovu podataka datih u Nacrtu prostornog plana područja infrastrukturnog koridora autoputa E-75 Subotica-Beograd ( Batajnica) kao i prema podacima međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Subotici. Prema navedenim izvorima, u neposrednom pojasu autoputa na datom potezu prisutna si sledeća registovana i potencionalna arheološka mesta:
Tabela arheoloških lokaliteta
ARHEOLOŠKI LOKALITET STACIONAŽA (km) STRANA AUTOPUTA Sarmatsko naselje 1+100 leva Srednjovekovno naselje i nekropola 5+800 leva Potencionalni lokalitet 12+900 leva Potencionalni lokalitet 13+900 leva Naselje iz kasnog srednjeg veka 18+750 leva Naselje iz kasnog srednjeg veka 33+000 leva Potencionalni lokalitet 56+900 leva Sarmatsko naselje 69+650 leva
Navedena arheološka nalazišta su u nadležnosti međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Subotici. Njihov položaj u okviru koridora puta prikazan je u priloženoj karti zaštićenih prirodnih i kulturnih dobara.
Zaštićena prirodna dobra
Kada su u pitanju prirodna dobra infrastrukturni koridor autoputa E-75 obuhvata prostor na kome se nalaze sledeće značajne prirodne vrednosti:
1. zaštićena prirodna dobra
2. ekološki koridori
3. ekološki osetljiva područja
1. Od zaštićenih prirodnih dobara na predmetnom prostoru izdvojena su sledeća:
Specijalni rezervat prirode ‘Selevenjske pustare’, ( Sl.glasnik RS, br.37/97)
Specijalni rezervat prirode ‘ Ludoško jezero’, ( Sl.glasnik RS, br.56/94)
Park prirode ‘Kamaraš’ ( nalazi se pod predhodnom zaštitom na osnovu ‘ Rešenja o predhodnoj zaštiti vlažnih područja u okolini Horgoša’, Sl.glasnik RS, br.112/03)
Park prirode ‘Palić’, zaštićen je odlukom Skupštine opštine Subotica
2. Ekološki koridori povezuju prostorne jedinice izolovanih prirodnih staništa. Oni omogućuju odvijanje sezonskih migracija, razmenu genetskog materijala između pojedinačnih lokalnih subpopulacija i opstanak postojećih metapopulacija životinja na prostorno izolovanim i/ili prostorno udaljenim staništima. Radi očuvanja biodiverziteta regiona neophodno je obezbediti slobodno kretanje jedinki između očuvanih subpopulacija. Vodotoci i njihove doline predstavljaju prirodne ekološke koridore koji povezuju prirodna staništa unutrašnjoski Bačkog lesnog platoa sa poplavnim područjem Tise, koji se smatra kao jedan od glavnih ekoloških koridora Panonske nizije.
3. Ekološki osetljiva područja ističu se ranjivošću zbog svojih geoloških, pedoloških ili hidroloških odlika. U ovu kategoriju spadaju plavna područja i doline vodotokova, površina Subotičko-Horgoške peščare i slatine.
Posmatrana deonica autoputa E-75 deonica granični prelaz petlja “Feketić“ – zona Novi Sad od stac. 70+400.00 km do stac. 108+000.00 km prolazi kroz sledeća zaštićena nepokretna kulturna i prirodna dobra:
Nepokretna kulturna dobra
Pokrajinski Zavod za zaštitu spomenika kulture Novi Sad je konstatovao sledeće arheološke lokalitete:
Lokalitet se nalazi na prostoru od km 71+500 km 71+850, na osnovu konfiguracije terena i blizine vodotoka Krivaje predpostavlja se postojanje naselja iz ranijih istorijskih epoha.
Lokalitet se nalazi između km 72+150 i km 72+750 i predstavlja višeslojno arheološko nalazište sa naseljima iz perioda kasne antike (Sarmati) i srednjeg veka (XII-XIV vek).
Lokalitet se prostire od km 81+200 do km 81+450 i predstavlja naselje ranog srednjeg veka.
Lokalitet se nalazi na prostoru od km 81+700 do km 81+900, naselje srednjeg veka (XII-XIV vek).
Lokalitet od km 88+750 do km 88+850, nalazi se praistorijsko i srednjevekovno naselje (XII-XIV vek).
Lokalitet od km 91+700 do km 91+900, nalazi se ranosrednjevekovno naselje.
Lokalitet od km 91+950 do km 92+250 kasnoantičko naselje (Sarmati).
Lokalitet od km 96+900 do km 97+000, naselja starijeg neolita (starčevačka kultura) i srednjeg veka (XII-XIV vek).
Lokalitet od km 98+600 do km 99+000, kasnoantičko naselje i naselje srednjeg veka (XII-XIV vek).
Lokalitet od km 99+100 do km 99+200, kasnoantičko naselje.
Lokalitet od km 100+400 do km 100+800, praistorijsko (neolit) i srednjevekovno (XIII-XV vek).
Lokalitet od km 102+700 do km 103+100, naselja bronzanog doba i srednjeg veka (XIII-XIV vek).
Lokalitet od km 105+400 do km 105+650, naselje srednjeg veka (XII-XIV vek).
Lokalitet od km 105+800 do km 106+550, kasnoantičko i ranosrednjevekovno naselje.
Zaštićena prirodna dobra
Pregledom deonice i dostupne literature, na posmatranom području postoje sledeća zaštićena prirodna dobra:
U toku je postupak za zaštitu prirodnog dobra Parka prirode “Jegrička“. Ovo opredenjelje ugrađeno je u Prostorni plan Republike Srbije. Reka – Kanal Jegrička, od Temerinskih salaša do ušća, na površini od 5400 ha proglašena je za međunarodno značajno stanište ptica (IBA područje). Vodotok Jegrička prirpada sporotekućim vodama sa bogatom obodnom močvarnom vegetacijom. Uz obalu se nalaze fragmenti žbunaste i šumske vegetacije, koji pružaju optimalne uslove za opstanak većeg broja vrsta od međunarodnog značaja. Značaj ovog fragmenta prirode je utoliko veći, jer se vodotok nalazi u agrarnom regionu u kojem gotovo da nema očuvanog prirodnog staništa. Zona neposrednog uticaja na prirodno dobro pruža se od km 91+750 do km 92+150.
Botanički lokalitet stepske vegetacije na mestu zvanom „Čarnok“ zaštitila je Skupština opštine Vrbas na K.O. Bačko Dobro Polje, k.p. br. 1320 u površini od 3,2183 ha. Ovo prirodno dobro je na takvoj udaljenosi od autoputa tako da ne trpi posledice njegove izgradnje i eksploatacije.
Za obe predmetne deonice od Horgoša do Feketića (Km 1+125 – Km 70+400) i od Feketića do Novog Sada (Km 70+400 – Km 108+000) urađene su Studije o proceni uticaja na životnu sredinu i predate na uvid nadležnim ministarstrvima. Proces usvajanja je u toku. U okviru ovih studija (Knjiga 06 predmetnih projekata) detaljno je obrađen uticaj na životnu sredinu i dat predlog mera zaštite.
1. Zaštita životne sredine – predlog mera zaštite
Uvažavajući sve relevantne podatke dobijene na osnovu studijskih analiza uticaja na životnu sredinu kao i lokalne prostorne uslove koji bitno određuju moguće akcije, mere zaštite životne sredine su sistematizovane u nekoliko osnovnih grupa:
opšte mere zaštite životne sredine,
tehničke mere zaštite životne sredine,
administrativne mere zaštite životne sredine,
posebne mere zaštite životne sredine.
2. Opšte mere zaštite životne sredine
Kompleks opštih mera zaštite životne sredine obuhvata globalna saznanja iz ovog domena koja su primerena globalnoj strategiji i lokalnim prostornim uslovima i karakteristikama projekta.
U toku izgradnje autpouta sve aktivnosti iz oblati zaštite životne sredine moraju biti u saglasnosti sa važećom zakonskom regulativom Republike Srbije,
Sve aktivnosti koje su proklamovane u sklopu opšte razvojne politike na nivou Republike Srbije a koje su konkretizovane kroz najviše planske dokumente potrebno je uvažiti u smislu racionalnog upravljanja životnom sredinom,
U sklopu opšte razvojne politike obezbediti dosledno poštovanje regulative od šireg značaja u pogledu graničnih vrednosti pojedinih uticaja kao i regulative o karakteristikama voznog parka u pogledu nivoa buke i kvaliteta izduvnih gasova,
Obezbediti pretpostavke za konstantno praćenje stanja životne sredine u zoni planiranog puta obezbeđivanjem podataka koji su dobijeni merenjima na terenu,
Obezbediti pretpostavke za kontinualno održavanje autoputa,
Obezbediti blagovremene planove za održavanje autoputa u zimskim mesecima pri čemu treba posebno razmotriti mogućnosti da se minimizira korišćenje natrijum hlorida, ili nekog alternetivnog sredstva.
3. Tehničke mere zaštite životne sredine
Kompleks tehnčkih mera zaštite životne sredine obuhvata sve one mere koje su neophodne za dovođenje kvantifikovanih negativnih uticaja u dozvoljene granice kao i za preduzimanje određenih mera kako bi se uticaji u procesu izgradnje minimizirali. Na bazi dokumentacije Idejnog projekta – Procene uticaja na životnu sredinu, predložene su tehničke mera za otklanjanje ili smanjenje štetnih uticaja. Ovaj pregled mera ima opšti karakter.
4. Mere zaštite u fazi izvođenja radova
4.1. Stanovništvo
Ukoliko se pokaže potrebno izvršiti iseljavanje zbog fizičke ugroženosti od opasnosti pri izvođenju radova, kao meru koja je poželjna iako neprijatna; ipak, predlaže se sistematski pristup iseljavanju, gde bi ugroženo stanovništvo dobilo adekvatne zamenske lokacije sa kompletnom infrastrukturom, kako bi bez većih šteta po svoj socio-ekonomski status podneli preseljenje.
U sklopu rešavanja ukupne integracije novog autoputa u dati prostor, gledano s aspekta izgradnje, potrebno je najpre uspostaviti (izgraditi) „devijacije” postojećih ili izgraditi novu saobraćajnu infrastrukturu koja odgovara potrebama i navikama lokalnog stanovništva. Nikako se ne sme dopustiti da stanovništvo – iz nužde – zonu izvođenja radova koristi kao „svoju” saobraćajnicu. Zone interferencije postojećih i gradilišnih saobraćajnica naglašeno označiti primenom: saobraćajnih znakova, bočnih oznaka, tabli sa upozorenjem, signalnih traka, svetlosnih signala a po potrebi uvesti i službu regulacije saobraćaja.
Da bi neželjeni efekti bili umanjeni u najranijim projektantskim fazama trebalo bi da se odredi približan broj poseda, kuća, prodavnica i delatnosti pored puta koje mogu da budu pogođene oduzimanjem. Ovakva procedura pruža prve indikacije o obimu mogućih problema vezanih za zauzimanje zemlje i raseljavanje.
Dokumentacijom o ekspropijaciji precizno i realno utvrditi ekonomski bonitet zemljišta i kroz investicioni program osigurati sredstva za pravično obeštećenje, odnosno za osiguranje zamenjenih lokacija za vršenje poljoprivredne delatnosti stanovništva još u fazi izvođenja radova (bez gubitka poljoprivredne sezone).
U nekim nezvaničnim delatnostima nije lako odrediti ko je pogođen ili pak prirodu mogućih dugoročnih uticaja. Mnoge pijace ili mali ugostitljski objekti pored puta nisu zvanično organizovane i često ne poseduju dokumentaciju o vlasništvu, zakupu, prihodu ili periodu zakupa. Poseban problem leži u činjenici da je čest slučaj da predviđene mere kompenzacije ne dolaze do oštećenih posebno ako su alternativna sredstva boljeg kvaliteta nego ona koja su izgubljena pa su tada, privlačnija drugim uticajnijim grupama. Primer mogućih uticaja i akcija za njihovu sanaciju dat je u sledećoj tabeli.
Posledice Akcije Izgubljena kuća i sva zemlja Preseljavanje posednika, sagraditi kuću i dati zemlju na novom mestu Izgubljena kuća i nešto zemlje(zemlja koja je ostala nije u uslovima za korišćenje) Preseljavanje posednika, sagraditi kuću i dati zemlju na novom mestu Izgubljena kuća i nešto zemlje (zemlja koja je ostala može da se koristi) Obnoviti kuću na preostalom zemljištu, kompenzovati gubitak zemlje Izgubljena kuća, zemlja je ostala Rekonstruisati kuću na preostaloj zemlji Izgubljena kućuvlasnik bez zemlje Rekonstrusitati kuću na novom placu u toj istoj ili novoj oblasti onako kako vlasnik želi Izgubljena kućavlasnik je zakupac Pomoći prilikom nalaženja novog doma u staroj ili novoj oblasti u zavisnosti od želje zakupca Izgubljena kućabezpravna gradnja Pomoć pri nalaženju novog doma u staroj ili novoj oblasti u zavisnosti od njegove želje Izgubljena zemlja ali ne i kuća Obezbditi zemlju u okviru razumne udaljenosti od kuće, u drugom slučaju preseliti vlasnika, obezbediti kuću i zemlju u novoj oblasti Izgubljeno nešto zemlje, (zemlja koja je ostala ne može da se korsti), nije izgubljena kuća Dati zemlju unutar razumne udaljenosti od kuće ukoliko je to moguće Izgubljeno nešto zemlje(zemlja koja je ostala može da se koristi), nije izgubio kuću Kompenzovati izgubljenu zemlju Izgubio prihod od posla koji je obavljao kod kuće (privremno), ali ne i kuću Rekonstruisati kuću u toj ili nekoj novoj oblasti po želji vlasnika, nadoknaditi izgubljeni prihod tokom procesa preseljavanja Izgubio posao koji je obavljao kod kuće ili posao Nema akcije Izgubio je poslovnu lokaciju, zakupac ili bespravni korisnik Obezbediti alternativnu lokaciju sa jednakim ili boljim pristupima, uslugama i potencijalima za posao.
Još u toku izvođenja radova, kroz Projekat tehnologije i organizacije građenja predvideti, izgraditi i održavati poprečne prelaze/prolaze za lokalno stanovništvo koje putuje preko zone gradilišta. Izvođač radova treba redovno da održava postojeće lokalne puteve koje koriste kao gradilišne saobraćajnice.
Radničko naselje – kamp mora biti kroz Projekat uređenja gradilišta oblikovan tako da pokriva sve potrebne životne, društvene, higijenske, i zdravstvene sadržaje. Posebnim programom društvenog i socijalnog rada sa zaposlenicima (animacija, kulturno-zabavni i edukacioni sadržaji) treba eliminisati socijalno devijantna ponašanja i nemoral koji bi se eventualno odrazio na lokalno stanovništvo. Uporedo predvideti i disciplinske mere za prekršioce.
Investitor i izvođač radova treba zajedno da planiraju izgradnju i korištenje privremenih objekata i infrastrukture, kako bi se nakon izgradnje mogli koristiti u funkciji održavanja autoputa ili druge svrhe.
Posebno voditi računa da prilikom miniranja budu primenjene sve potrebne mere obaveštavanja i ograničenja kretanja, kako bi okolno stanovništvo bilo osigurano od eventualnih negativnih posledica.
U radu sa otpadnim materijama primenjivati odredbe koje su propisane Zakonom o postupanju sa otpadnim materijama „Službeni glasnik RS”, broj: 25/96, 26/96, odnosno, Pravilnikom o načinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstvo opasnih materija „Službeni glasnik RS”, broj: 12/95 i Pravilnikom o kriterijumima za određivanje lokacije i uređenje deponija otpadnih materija „Službeni glasnik RS”, broj: 54/92. Sa otpadnom ambalažom je potrebno postupati u skladu sa Pravilnikom o uslovima i načinu razvrstavanja, pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina „Službeni glasnik RS”, broj: 55/01.
Provoditi učestalo i kontrolisano zbrinjavanje komunalnog i opasnog otpada na propisan način, odnosno zabraniti bilo kakvo privremeno ili trajno odlaganje otpadnog materijala i osigurati nepropusne kontejnere za otpad. Istovremeno disciplinski sankcionisati prekršioce utvrđenih pravila ponašanja.
Može se očekivati da će izvođači tokom građenja na više mesta zateći evidentirane ili neevidentirane (divlje) deponije raznog otpada. Sve ovakve lokacije potrebno je, u zavisnosti od vrste otpada, sanirati prema posebnim projektima.
Kao jedna od preventivnih mera je i ograđivanje gradilišta, gde je to moguće, čime bi se ograničio pojas negativnog delovanja, ogradom visine do 2 m.
4.2. Vode
Zbog mogućnosti zagađenja površinskih voda gradilište se mora formirati tako da se najveći deo aktivnosti obavlja na prostoru van kontakta sa površinskim i podzemnim vodama. U koliko se određene aktivnosti moraju skoncentrisati na ovim prostornim celinama potrebno je izraditi poseban plan delovanja u akcidentnim situacijama.
U najvećoj mogućoj meri sačuvati biljni pokrivač, odnosno ostaviti pufer zone formirane od biljnog pokrivača između saobraćajnice i vodnih tela. Sečenje drveća u zoni obale, kao i kretanje obalom reka izbegavati.
U blizini vodotoka koristiti samo čisti materijal za nasip, kao što je šljunak, bez primesa zemlje ili drugih nečistoća. Deponovanje materijala ne vršiti u koritu i uz obale vodotoka, ili zonama sanitarne zaštite kao i zonama koje su obeležene kao vodonosnici. U slučaju da se ovi lokaliteti nađu na vodnom dobru i javnom vodnom dobru potrebno je tražiti vodoprivrednu saglasnost.
Upotrebljene vode sa gradilišta prihvatiti sistemima kanalizacije, sakupljati u odgovarajućim rezervoarima i prečišćavati na propisani način (bilo na licu mesta, bilo na udaljenoj lokaciji), a pre ispuštanja u vodene tokove. Na lokalitetima gradilišta, za potrebe radnika obavezno postaviti ekološke toalete.
Osigurati prostore sa nepropusnom podlogom za smeštaj i servisiranje mehanizacije, izvan zona neprihvatljivog i visokog rizika na podzemne vode. Zauljene vode sa ovih prostora prikupiti i prečistiti na separatoru, pre upuštanja u recipijent.
Zabraniti popravku mehanizacije, u zonama visokog rizika od zagađenja podzemnih voda. Obavezna je zabrana pranja mašina i vozila u zoni radova kao i pranje miksera za beton i nekotrolisano odstranjivanje preostalih delova betonske mase na bilo koje površine van neposredne trase puta.
Sve površine gradilišta i ostale zona privremenog uticaja potrebno je sanirati u skladu sa planom sanacije (rekultivacija, remedijacija i dr.), odnosno, prema budućoj nameni prostora dovesti u potrebno stanje.
Primenjivati takav način miniranja kako se ne bi poremetili podzemni tokovi voda na potezima gde trasa prolazi u blizini osetljivih zona, odnosno zona neprihvatljivog i visokog rizika na podzemne vode.
Sav materijal od iskopa, koji neće biti odmah upotrebljen u građevinskim aktivnostima, mora biti deponovan na za to predviđenim lokacijama (u skladu sa Projektom organizacije gradilišta) – tzv. deponijama viška materijala, zaštićenim od pojave erozije, i obavezno van osetljivih zona.
U slučaju pojave štetnih uticaja na izvorima koji se koriste za vodosnabdevanje, u najkraćem mogućem periodu osigurati alternativno vodosnabdevanje za stanovništvo u ugroženom području. Postaviti oznake sa upozorenjem na prolaz kroz zonu neprihvatljivog i visokog rizika na podzemne vode.
4.3. Vazduh
Redovnim (periodičnim), odnosno po potrebi vanrednim, tehničkim pregledima opreme i vozila osigurati maksimalnu ispravnost i funkcionalnost u cilju obezbeđenja minimalnih emisija.
U toku transporta praškastih materijala obavezno vršiti orošavanje istih ili transport obavljati uz primenu tekstilnog ili nekog drugog pokrivača. Fugitivnu prašinu koja je redovan pratilac na gradilištima i privremenim saobraćajnicama sprečavati povremenim kvašenjem – prskanjem kolovoznih i operativnih površina.
Prilikom miniranja, odabrati tip eksploziva koji ima najmanje štetne uticaje na vazduh; primenjivati tehniku milisekundnog aktiviranja minskih punjenja sa usmerenim delovanjem eksplozije, kako bi se smanjio efekat superpozicije dinamičkih udara (vibracije, seizmika), buke i emisije prašine. Alternativno koristiri tehniku iskopa primenom hidrauličkih čekića ili mehanički otkop glodalicama, „krticama” i sl.
4.4. Tlo
Izrađivati „Probne deonica” na svakom karakterističnom inženjenjersko-geološkom području trase autoputa, u cilju provere ispravnosti projektovanih nagiba kosina, a tek onda pristupiti izvođenju zemljanih radova.
Površinski sloj plodnog zemljišta koji se nalazi u zahvatu radova, u celoj njegovoj dubini treba iskopati i deponovati van zone izvođenja radova radi kasnijeg korišćenja za rekultivaciju građevinskih (kosine nasipa i useka) i drugih (rudnici, iskrčeno zemljište itd.) površina. Privremena deponija ne može biti na mestu koje će ugroziti zatečeno prirodno tlo. Na mestima deponija humusnog materijala nivo podzemne vode treba da bude takav da ne utiče na dodatno vlaženje humusnog materijala.
Mora postojati zabrana otvaranja nekontrolisanih pristupnih puteva gradilištu.
Po potrebi, poljoprivredno zemljište zaštititi od taloženja prašine biološkim prekrivačima (asure, trska, slama). Taloženje vodenog nanosa preduprediti na mestu nastanka erozije, merama kontrolisanog prihvatanja i vođenja atmosferskih i podzemnih voda.
U slučaju da se uređenjem terena pojave potrebe za posebnim merama zaštite od erozije one se moraju primenti. Sistem ovih mera mora biti predmet posebnog projekta.
U fazi izgradnje autoputa, odnosno u slučajevima kad će zbog regulacije vodotoka biti onemogućen pristup parcelama, potrebno je izvesti odgovarajuće zahvate kojima se mora omogućiti pristup svim parcelama kako ne bi došlo do prekida u poljoprivrednim radovima.
Parkiranje mašina vršiti samo na uređenim površinama. Na mestu parkiranja mašina, preduzeti posebne mere zaštite od zagađenja tla uljem, naftom i naftinim derivatima.
Sve manipulacije sa naftom i njenim derivatima u toku procesa građenja, snabdevanje mašina, neophodno je obavljati na posebno definisanom mestu i uz maksimalne mere zaštite kako ne bi došlo do prosipanja. Sva ambalaža za ulje i druge derivate nafte, mora se sakupljati i odnositi na kontrolisane deponije.
U koliko dođe do havarije vozila koje nosi opasni teret u praškastom ili granularnom stanju, zaustavlja se saobraćaj i upućuje se zahtev specijalizovanoj službi koja treba da obavi operaciju uklanjanja opasnog tereta i asanaciju. Rasuti praškasti ili granularni materijal se mora ukloniti sa kolovoza isključivo mehaničkim putem (vraćanjem u novu prikladnu ambalažu, čišćenjem, usisavanjem, itd.), bez ispiranja vodom.
U koliko dođe do havarije vozila sa tečnim opasnim materijama, odmah se zaustavlja saobraćaj i alarmira nadležna služba i angažuju specijalizovane ekipe za sanaciju havarije. Prosuta materija se uklanja sa kolovoza posebnim sorbentima. U koliko je tečnost zagadila tlo sanacija se vrši njegovim uklanjanjem. Sve materije prikupljene na ovaj način tretiraju se prema posebnim postupcima regeneracije ili se deponuju na, za takve materije, predviđenim deponijama.
Kako bi se izbegli efekti nepotrebnog zbijanja tla, čime se gube neke od njegovih bitnih karakteristika, racionalizovati sva kretanja voznog parka. Ovo se naročiti odnosi na tla sa visokim nivoom podzemnih voda. Iskop u ovakvom tlu vršiti pri optimalnim uslovima u pogledu njegove vlažnosti. Pri skidanju humusnog materijala nastojati da čitav sloj bude skinut u jednom prelazu kako bi se izbeglo nepotrebno zbijanje drugog sloja humusnog materijala.
4.5. Flora i fauna
U cilju izbegavanja nepotrebnog gubitka biotopa kao i negativnih uticaja gradilište se ne sme locirati u zonama sa izraženim karakteristikama flore i faune a na svim ostalim mestima gradilište se mora ograničiti na minimalnoj mogućoj površini.
U okviru Projekta organizacije radova i uređenja gradilišta treba vrlo pažljivo i precizno planirati optimalne trase privremenih saobraćajnica i drugih operativnih površina (deponije, skladišta, parkirališta, radionice itd.), i tokom izvođenja radova strogo se ograničavati na korišćenje ovih prostora. Građevinske mašine se ne smeju kretati van gradilišta.
Tehnološki postupci i redosled radova treba da budu tako razrađeni da se uništavanje biljnog sveta svede na minimum (sprečavanje nekontroliranog obrušavanja materijala ili namernog guranja niz padinu; plansko formiranje deponija, odnosno pozajmišta).
Posebna je obaveza izvođača radova da tehnički zaštiti pojedine vredne primerke (ili grupe) biljaka /posebno drveća/ koji mogu biti ugroženi izvođenjem radova.
Gde god je to moguće odmah na zasejanu površinu postaviti busenje ili zaštitnu mrežu kako bi se zaštitila površina od udara kapi kiše i erozije koja sa sobom ne nosi samo zemlju već i zasejano seme. Održavanje tokom celog perioda u toku i nakon izgradnje je obavezno.
Planom i prostornim rasporedom izvođenja radova treba, što je moguće duže, ostaviti neporemećene zone koje su identifikovane kao prirodni koridori kretanja životinja tim prostorom.
U slučaju nalaženja mladih ili gnezda sa jajima ptica neophodno je njihovo izmeštanje na očuvane delove habitata,
Izgradnja i održavanje alternativnih pojilišta i hranilišta treba da prethodi izgradnji autoputa, kako bi se stvorila refleksna navika kod životinja da ih koriste. Osim toga, životna sredina vodenih životinja biće očuvana kroz posebne mere zaštite voda.
Nepažljivo postupanje koje dovodi do ugrožavanja života životinja treba da bude sankcionisano disciplinskim merama u organizaciji izvođača. Kroz sve tehničke aktivnosti izbegavati faktore koji pogoduju nastanku uslova za razmnožavanje prenosilaca zarasnih bolesti – adekvatnom odvodnjom u toku izvođenja radova, isušivanjem blata i sl.
Uklanjanje drveća i žbunja mora se vršiti u toku zime da bi se izbeglo vreme ležanja na jajima koje je u periodu od 1. marta do 30. septembra. Uklonjene strukture biotopa treba nadoknaditi nakon završetka radova.
4.6. Pejzaž
Tehnološkim postupcima i organizacijom radnog prostora izbeći nekontrolisano obrušavanje materijala niz padine.
Privremene deponije mogu postojati samo u fazi grubih zemljanih radova, a nakon toga treba sistematski ukloniti sve privremene deponije, a teren na kojem su one stajale treba reaktivirati prema ranijoj funkciji.
Za sva pozajmišta i deponije materijala moraju se uraditi posebni projekti rekultivacije kako bi se sprečilo degradiranje većih površina i narušavanje pejzažnih karakteristika.
4.7. Prirodno i kulturno-istorjisko nasleđe
Opšte mere zaštite arheoloških područja ili eventualno novih lokaliteta podrazumevaju stalni arheološko – konzervatorski nadzor tokom izvođenja radova na celokupnoj trasi. U slučaju otkrivanja arheoloških lokaliteta nužno je provesti postupak istraživanja i dokumentovanje lokaliteta.
U zavisnosti od karaktera nalaza, razmotriće se mogućnosti i metode njegove zaštite i očuvanja primenom neke od predloženeih mera:
konzervacija nalaza ponovnim zatrpavanjem,
preseljenje nalaza,
preseljenje dela nalaza uz konzervaciju preostalog dela lokaliteta ponovnim zatrpavanjem,
U smislu navedenih činjenica zaštita mogućih lokaliteta sprovodila bi se u tri faze koje bi prema razvoju konkretne situacije sledile jedna drugu.
Prva faza – predstavlja sondažna arheološka istraživanja na evidentiranim lokalitetima pri čemu bi se odredila tačna kulturna pripadnost samih lokaliteta, stratigrafija arheoloških slojeva , hronološka determinacija, očuvanost kulturnih slojeva i ostataka arhitekture ako postoje na njima. Istraživanja u ovoj fazi morala bi se obaviti pre početka radova na trasi.
Druga faza – na osnovu rezultata arheoloških istraživanja tokom prve faze, planirala bi se zaštitna arheološka iskopavanja na određenim delovima lokaliteta koji će biti ugroženi izgradnjom. Ukoliko se prilikom istraživanja u prvoj fazi utvrdi da na lokalitetima nije sačuvan kulturni sloj ili da ih trasa predmetne saobraćajnice zaobilazi, istraživanja koja se predviđaju drugom fazom, neće se izvoditi.
Treća faza – predstavlja nadzor stručne službe, odnosno kontrolu prilikom izvođenja zemljanih radova na trasi, uz obavezno obavljanje zaštitnih arheoloških iskopavanja ukoliko se prilikom ovih radova naiđe na arheološke lokalitete koji su do sada bili nepoznati.
4.8. Buka, vibracije i svetla
Redovnim (periodičnim), odnosno po potrebi vanrednim, tehničkim pregledima opreme i vozila osigurati maksimalnu ispravnost i funkcionalnost u cilju obezbeđenja minimalnog generisanja buke i vibracija.
Na svim građevinskim mašinama, vozilima i ostaloj opremi koja se koristi pri izgradnji autoputa, obavezno ugraditi zvučnu zaštitu/izolaciju pogonskog motora i drugih sklopova koji proizvode ili doprinose razvoju buke.
U slučaju primene miniranja za iskope primeniti tehniku milisekundnog aktiviranja minskih punjenja sa usmerenim delovanjem eksplozije, kako bi se smanjio efekat superpozicije dinamičkih udara (vibracije, seizmika) i buke.
Ukoliko je to moguće, a posebno u blizini naseljenih mesta, rad sa opremom koja generiše visok nivo buke treba organizovati tako da što je moguće više koristiti zaklone, kao na primer postavljanje opreme iza prirodnih zvučnih barijera, gomila, konteinera i slično.
Potrebno je da izvođač radova planira takvu organizacija poslova kojom bi se predvidelo funkcionisanje u okviru uobičajenih radnih sati u toku dana. Takođe, oragnizovati transport tako da putevi u što je to većoj meri izbegnu naselja.
Prilikom izvođenja radova na zbijanju materijala u blizini objekata, a posebno u blizini zaštićenih kulturno-istrojskih spomenika, primenjivati one mašine koje rade u frkventnom opsegu iznad 35Hz, čime će se smanjiti uticaj vibracija.
4.9. Infrastruktura
Na mestima kolizije sa postojećim instalacijama struje (dalekovodi) kroz prethodne radove izmestiti vodove; odnosno tehničkim merama odvojiti, zaštititi ili izolovati vodove. Primenu ovih mera razraditi kroz posebne projekte.
Na mestima kolizije sa postojećim saobraćajnicama višeg ranga: magistralnim putevima i železničkom prugom obavezno izvesti potrebne privremene zaštitne konstrukcije koje će odvojiti saobraćajnice od zone izvođenja radova. Takođe, primeniti svu propisanu saobraćajnu signalizaciju i po potrebi osigurati prisustvo saobraćajne policije.
5. Mere zaštite u fazi eksploatacije
5.1. Stanovništvo
U konkretnim uslovima jasno se mogu izdvojiti dve osnovne socijalne grupe koje su pod uticajem planiranog autoputa. Jednu grupu čine korisnici puta a drugu grupu čine stanovnoici duž puta kao i vlasnici nepokretnosi koje su pod uticajem zbog planirane izgradnje.
Izgradnjom planiranog puta treba očekivati povećanje mobilnosti stanovništva šireg prostora čime se otvaraju mogućnosti za razvoj određenih delatnosti kojima se poboljšava socijalna struktura.
Ukoliko se u toku pripreme dokumentacije i izgradnje ispoštuju sve planirane mere zaštite uz primenu svih planiranih mera zaštite u toku eksploatacije (buka, tlo, vode i dr.) za zaštitu stanovništva neće biti potrebno specifirati posebne zahteve.
5.2. Vode
Uticaji u domenu zagađenja voda koji su kvantifikovani preko koncentracija polutanata u atmosferskim vodama i karakteristikama sistema za prihvatanje sanitarnih voda kod pratećih sadržaja pokazuju da su moguće određene negativne posledice. S obzirom na potencijale voda na analiziranom prostoru neophodno je preduzeti sledeće mere zaštite:
Zaštitu površina osetljivih na eroziju sredstvima stabilizacije i biljkama koje sprječavaju eroziju.
Sistem za odvodnjavanje autoputa projektovan je tako da se atmosferske vode sa kolovoza odvode do recipijenata preko segmentnih kanala sa jedne i druge strane autoputa. S obzirom na prisutne probleme kanalisanja atmosferskih voda i potrebu da se one prikupljaju u posebno projektovanim retenzijama ove objekte izvesti tako da se obezbede posebni uslovi oblikovanja i ozelenjavanja. Retenzije redovno prazniti i čistiti od mulja, kao i njegovo deponovanje na za to propisano mesto. Vodu iz retenzije je moguće ispuštati u prirodni recipijent samo nakon prethodnog prečišćavanja primenom koalescentnih filtera.
Sanitarne vode iz objekata pratećih sadržaja pre ispuštanja u recipijent moraju biti tretirane u sistemu za prečišćavanje sanitarnih voda.
Sve atmosferske vode sa platoa pratećih sadržaja (parkinzi i stanice za snabdevanje gorivom) moraju biti kanalisane i pre ispuštanja u recipijent tretirane na taložniku i separatoru. Separator mora biti projektovan prema merodavnim količinama padavina i karakteristikama taloga koji se prečišćava. Učestanost vađenja i odvoženja taloga i ulja iz taložnika i separatora biće određen tokom eksploatacije uređaja. Pražnjenje taložnika i separatora organizovati preko ovlašćenog preduzeća
Nakon malterisanja unutrašnjih površina taložnika i separatora potrebno je da se izvrši izolacija istih penetratom koji je otporan na naftne derivate,
Definisati lokacije i načina skladištenja hemikalija koje se koriste pri održavanju autoputa i okolnog protora (so, đubriva, pesticidi itd.), a koje moraju biti van osetljivih zona. Upotrebu sredstva treba svesti na minimum. Za postupke zimskog održavanja neophodno je uraditi posebne operativne planove.
5.3. Tlo
Usled zagađenja tla koje je posledica eksploatacije autoputa potrebno je obezbediti minimalni zaštitni pojas koji se neće obrađivati. S obzirom na dobijene koncentracije polutanata ovaj pojas ne treba da bude širi od 20 metara od ivice saobraćajnih traka. Trava koja se dobija održavanjem zelenih površina autoputa ne sme se koristiti kao stočna hrana.
Za suzbijanje korova na zelenim površinama izbegavati korišćenje herbicida već putni pojas održavati košenjem.
U smislu minimiziranja efekta zasoljavanja zemljišta u okolini autoputa kao posledice zimskog održavanja korišćenje natrijum hlorida supstituisati sa drugim materijama koje imaju sličan ili bolji efekat odmrzavanja. U slučaju da se natrijum hlorid koristi u procesu održavanja od velikog značaja je tačno planiranje vremenske raspodele i količina.
U koliko dođe do havarije vozila sa tečnim opasnim materijama, odmah se zaustavlja saobraćaj i alarmira nadležna služba na nivou opštine i angažuju specijalizovane ekipe za sanaciju havarije. Prosuta materija se uklanja sa kolovoza posebnim sorbentima. U koliko je tečnost dospela van profila i zagadila tlo sanacija se vrši njegovim uklanjanjem. Sve materije prikupljene na ovaj način tretiraju se prema posebnim postupcima regeneracije ili se deponuju na za takve materije predviđenim deponijama.
5.4. Vazduh
Projektovani zidovi za zaštitu od buke pored osnovne namene, umanjuju i difuziju emitovanih zagađujućih materija, odnosno lokalizuju njihovo kretanje i povećavaju taloženje uz sam objekat.
Projektovati lokalno smanjenje brzine u područjima sa većom koncentracijom naseljenosti.
Predviđena sadnja guste vegetacije sa puno lišća u pojasu između puta i naselja kako bi se delimično izvršilo filtriranje polutanata s autoputa.
Povišen nivo koncentracija javiće se na mestima naplatnih stanica, a rezultat ovih koncentracija su otežani uslovi za rad osoblja na naplatnoj stanici. U smislu izbegavanja negativnih posledica neophodno je izvršiti pravilnu raspodelu radnog vremena sa rotacijom zaposlenih. Radnici koji su zaposleni na naplatnoj stanici moraju imati redovne lekarske kontrole.
5.5. Flora i fauna
U zoni autoputa ne treba zasnivati biotope koji mogu imati visoke vrednosti. Ptice će biti privučene i koristiće ove biotopne strukture pored puta kao novo stanište, ali nažalost, neće moći razviti stabilnu populaciju, zbog stradanja životinja od saobraćaja i usled drugih negativnih uticaja. Sadnju drveća i grmlja treba svesti na funkcionalni minimum koji je dovoljan za potrebe pejzaža i sprečavanje erozije, ali ne i za stvaranje novih biotopa. Sadnja na usecima je nešto manje problematična jer je drveće i grmlje locirano iznad puta i usled toga ne dolazi do preplitanja vozila i ptica.
Gubitak šumskih staništa se može kompenzovati pošumljavanjem u preporučenom odnosu 1:3 (gubitak 1 ha prirodnih šumskih staništa treba zameniti sa 3 ha pošumljenih površina). Da bi se sprečilo uništavanje sadnica potrebno je ograditi i zaštititi ovo područje u toku prvih nekoliko godina rasta.
Kod sadnje grmlja, žbunja i drugog niskog rastinja treba obratiti pažnju na prirodne osobine ambijenta i druge karakteristike, kao i efekte koji se ostvaruju ovom merom. Kod izbora ovih kultura treba voditi računa o tome da koren treba biti vrlo krupan i jak, a grane razgranate kako bi prekrile što veću površinu. Žbunje ne bi smelo brzo da raste u visinu, već osrednje i polako radi izbegavanja stvaranja „efekta zida” što uznemirava vozače i ometa preglednost. Zasadi treba da su visoko rezidentni na napade parazita i zimskih rastvora (soli) kojima će biti izložene. Isto tako treba koristiti biljke koje podnose podrezivanje bez štetnih posledica na njihov dalji rast, a način sadnje može biti u rov, u manjim grupama, a između izvršiti zatravljivanje. Po potrebi u živicu staviti i mrežu odgovarajućih dimenzija.
Uz autoput mora biti izvedena ograda kako bi se sprečio izlazak, odnosno stradanje, životinja. U toku eksploatacije vršiti redovnu kontrolu ispravnosti i njeno održavanje. Popravke na eventualno oštećenim delovima sprovoditi odmah, obzirom da autoputna ograda sprečava i pojavu saobraćajnih udesa usled pojave životinja na kolovozu (posebno u noćnim uslovima).
Potrebno je stalno nadgledanje broja i vrsta ptica nastradalih duž puta. Konsultacije i odgovarajuće mere zaštite radi smanjenja rizika bi trebalo sprovesti na uočenim „ugroženim” deonicama puta.
Za potrebe migracija životinja preko autoputa izgraditi potrebne prelaze, u vidu propusta, odnosno „ekoloških” mostova. Dimenzije ovih objekata nisu uslovljene telesnim dimenzijama životinja, već njihovim ponašanjem. Konstruktivno rešenje prolaza treba da bude takvo da usmerava životinje ka ulazu u prolaz. Takođe, sam ulaz kao i širi prostor oko njega treba da bude uređen takvom vegetacijom koja će usmeravati životinje ka prolazu.
Potrebno je uvesti monitoring u smislu praćenja ponašanja elemenata faune u okolini autoputa. Prethodna napomena ima svoj puni smisao u činjenici da će autoput biti ograđen zaštitnom ogradom što će pretstavljati elemenat koji do sada nije bio prisutan u prostoru.
5.6. Pejzaž
Elementi projektne geometrije moraju zadovoljavati principe homogenosti i moraju biti uklopljeni u lokalne morfološke karakteristike. Pogled sa puta može da bude posebno potenciran namernim oblokovanjem elemenata situacionog i nivelacionog plana. Nagibi kosina useka i nasipa treba da budu promenljivi i u skladusa lokalnim morfološkim karakteristikama.
Mostovi, vijadukti i tuneli mogu da se koriste kada put prelazi preko strmih padina radije nego da se koriste useci i nasipi. Na ovaj način se čuva vizuelni i fizički kontinuitet pejzaža.
U smislu sprečavanja negativnih efekata koje su prisutni zbog narušavanja morfoloških karakteristika pejzaža i umanjenja efekata površinske erozije kosine nasipa neophodno je hortikulturno urediti i predvideti sve mere za rekultivaciju putnog zemljišta.
Posebno značajni efekti mogu se postići u koliko se posebna pažnja posveti ozelenjavanju područja kroz koje put prolazi pri čemu se mora voditi računa da:
Put treba da bude uklopljen u lokalnu vegetaciju (drveće, grmlje, drvorede, živica), odnosno, predvideti sadnju onih vrste vegetacije koje postoje u okolnom protoru,
Treba izvršiti presađivanje biljaka u smislu skladnog uklapanja u postojeći pejzaž,
Izabrane vrste treba da budu reprezentativne za kategoriju puta i njegovu funkciju,
Zasađena vegetacije ne ograničava vizure i da se biljke ne sade samo da bi popunile prostor,
Zasađena vegatacija ograniči i „podvuče” različite pejzažne celine koje se smenjuju duž trase.
Vegetacija potencira različite uslove odvijanja saobraćaja (promene u situacionom planu).
Obrati pažnja na korišćenje lokalnih materijala za objekte na trasi.
Vizuelna zagađenja mogu se umanjiti ako se posebno povede računa o oblokovanju različitih zaštitnih i potpornih konstrukcija (različite konstrukcije za zaštitu od buke), uvedu posebne kaznene mere, reguliše sistem reklamiranja duž puta i sl.
Negativni uticaji na pejzaž mogu da se kompenziraju do nekih granica pošumljavanjem predela da bi se nadomestilo ono drveće koje je moralo biti odsečeno pri izgradnji puta i rehabilitacijom područja u kojima postoje problemi.
5.7. Prirodno i kulturno-istorijsko nasleđe
U cilju umanjenja indirektnih uticaja autoputa na kulturno nasleđe važno je pri projektovanju pejzaža, pratećih sadržaja i vizualnih komunikacija voditi računa o pravilnoj prezentaciji nasleđa, vizualnoj usklađenosti puta sa kulturnim pejzažom u njegovom okruženju, kao i o osiguranju premenom zaštitnih konstrukcija i mera kojima će biti smanjene vibracije tla, promena podzemnih vodenih tokova i hemijskih zagađenja koja ugrožavaju spomenike indirektno.
5.8. Buka i vibracije
Na osnovu podataka koji su dobijeni u procesu kvantifikacije pokazatelja buke na autoputu dokazano je da s obzirom na karakteristike prostornih celina uz autoputa posebne mere zaštite su potrebne u pojedinim zonama. Ova zaštita biće obezbeđena izgradnjom posebnih konstrukcija za zaštitu od buke – zvučnih barijera. Tip i samo konstruktivno rešenje ovih konstrukcija zavisi od lokalnih uslova (topografija, pejzažnih karakteristika, zone eksproprijacije i dr.),
Kao eventualna mera može se uzeti i restriktivno ograničenje brzine. Takođe, izgradnja posebne vrste kolovoza smanjuje emisiju buke od točkova vozila, ali je značajno skuplja varijanta od standardnog kolovoza sa asfalt-betonom,
Na mestim gde to nije ekonomski opravdano biće predviđene tzv. pasivne mere zaštite od buke na pojedinačnim objektima.
Primenom navedenih mera zaštite uticaj buke se mora dovesti na nivoe propisane Pravilnikom o dozvoljenom nivou buke u životnoj sredini, „Službeni glasnik RS”, broj: 54/92. Ukoliko nije moguće uticaje svesti u propisane granice izvršiti raseljavanje ugroženih.
Povišeni nivo buke koji se javlja na naplatnoj rampi uticaće pre svega na radne uslove zaposlenog osoblja. S obzirom na ove zaključke objekti moraju biti projektovani tako da se ovi negativni uticaji što više umanje. Kabine za osoblje na naplatnoj rampi moraju biti projektovane i atestirane na uticaje buke.
5.9. Infrastruktura
Svi eventualni uticaji na objekte infrastrukture su preduperđeni u fazi projektovanja. Posebno treba voditi računa o mogućim akcidentima, kao i eventualnu pojavu novih objekata koji imaju određen rizik od udesa.
6. Posebne mere zaštite
S obzirom na sve zaključke koji su dobijeni u fazi analize uticaja, a prvenstveno u smislu sprovođenja adekvatnih mera zaštite, neophodno je definisati i određene postupke koji se moraju sprovoditi u fazi eksploatacije objekta. Ove mere podrazumevaju sledeće aktivnosti:
Autoput je potrebno opremiti odgovarajućom horizontalnom i vertikalnom signalizacijom koja obuhvata sve vidove potrebnih zabrana i obaveštenja. Zone priobalja i posebno osetljivih mesta je potrebno opremiti posebnim znakovima obaveštenja zbog opasnosti od mogućih havarijskih zagađenja.
Autoput je potrebno opremiti automatskim meteorološkim stanicama. Stanice treba postaviti prema lokalnim uslovima (red veličine na svakih 5km) pri čemu u svakoj karakterističnoj zoni jedna treba da meri sve relevantne meteorološke parametare.
Za postupke zimskog održavanja neophodno je uraditi posebne operativne planove vodeći prvenstveno računa o zaštiti voda i tla a zatim i o globalnim problemima zaštite životne sredine.
U koliko dođe do havarije vozila koje nosi opasni teret u praškastom ili granularnom stanju, zaustavlja se saobraćaj i upućuje se zahtev specijalizovanoj službi koja treba da obavi operaciju uklanjanja opasnog tereta i asanaciju kolovoza. Rasuti praškasti ili granularni materijal se mora ukloniti sa kolovoza isključivo mehaničkim putem (vraćanjem u novu prikladnu ambalažu, čišćenjem, usisavanjem, itd.), bez ispiranja vodom.
U koliko dođe do havarije vozila sa tečnim opasnim materijama, odmah se zaustavlja saobraćaj i alarmira nadležna služba i angažuju specijalizovane ekipe za sanaciju havarije. Prosuta materija se uklanja sa kolovoza posebnim sorbentima. U koliko je tečnost dospela van profila i zagadila tlo sanacija se vrši njegovim uklanjanjem. Sve materije prikupljene na ovaj način tretiraju se prema posebnim postupcima regeneracije ili se deponuju na, za takve materije predviđenim deponijama.
Mere predviđene u okviru prethodno definisanih postupaka predstavljaju obavezu koja mora biti ispunjena kako bi uticaji autoputa bili svedeni u prihvatljive granice.
7. Administratvine mere zaštite životne sredine
Kompleks administarativnih mera zaštite obuhvata niz aktivnosti u smislu administrativnog regulisanja određenih pojava koje, u koliko se na vreme ne regulišu, mogu izazvati odrećene negativne posledice koje se vrlo teško dovode u prihvatljive granice. Ove mere zaštite obuhvataju sledeće aktivnosti:
U fazi izrade tehničke dokumentacije, a pre početka izvođenja radova, neophodno je administrativnim merama sankcionisati moguću individualnu izgradnju u neposrednom okruženju autoputa. Na ovaj način sprečavaju se negativni uticaji kojima bi takvi objekti bili izloženi i naknadni zahtevi za merama zaštite.
Obezbediti instrumente u okviru saglasnosti koje izdaju nadležne republičke ustanove (nadležna ministarstva) da se u toku izvođenja radova vrši permanentna kontrola mogućih uticaja na životnu sredinu.
Obezbediti instrumente, u okviru ugovorne dokumentacije koju Investitor bude formirao sa izvođačima, o neophodnosti poštovanja svih propisanih mera zaštite u fazi izvođenja radova.
Obezbediti instrumente da na realizaciji poslova iz domena izgradnje i eksploatacije budu angažovani oni subjekti koji imaju stručnog kadra za ispunjenje definisanih zadataka iz domena zaštite životne sredine.
Obezbediti instrumente o neophodnosti stručnog usavršavanja stručnjaka u domenu eksploatacije autoputa sa aspekta upravljanja životnom sredinom u konkretnim prostornim okolnostima.
Za lokacije gradilišnih baza, servisa, asfaltnih baza, pozajmišta i drugih objekata zatražiti zasebne uslove nadležnih institucija.
Pored definisanih mera zaštite životne sredine neophodno je preduzeti i niz drugih postupaka i akcija koje su najčešće organizacione prirode a usmerene su na redukciju mogućih negativnih posledica.
8. Organizacione mere zaštite životne sredine
Izvođač/Preduzeće mora uvesti mere zaštite kroz sistem upravljanja zaštitom životne sredine, kao deo opšteg sistema upravljanja, koji osigurava sistemski odnos organizacije prema životnoj sredini, odgovorno rukovođenje, proizvodnju i ponašanje.
Osnovni delovi sistema upravljanja su:
vlastita politika bazirana na standardima,
identifikacija ekoloških aspekata na bazi proizvodne aktivnosti koncesionara sa rangiranjem uticaja po važnosti,
zakonske obaveze i standardi,
uspostava prioriteta delovanja – izvođenje pogodnih operativnih zadataka iz evidentiranih okvirnih ekoloških zadataka,
programi i organizaciona struktura za sprovođenje politike i operativnih zadataka,
implementacije, nadzor, evidentiranje i sprovođenje korektivnih mera,
evidencija – periodična procena i pregled aktivnosti (presek stanja),
informisanje javnosti.
9. Ekološka politika preduzeća
Ekološka politika je vodič za sprovođenje i usavršavanje sistema upravljanja zaštitom životne sredine, tako da ona može da održava i poboljšava njene ekološke aspekte. Politika preduzeća iskazuje obavezu najvišeg rukovodstva za udovoljenje zakona koji se odnose na zaštitu životne sredine kao i na stalno usavršavanje te aktivnosti.
10. Identifikacija ekoloških aspekata
Identifikacija obuhvata četiri ključna područja:
zakonsku regulativu,
identifikaciju značajnih ekoloških aspekata (emisije polutanata u vazduh, ispuštanje u vodu, upravljanje otpadom, kontaminacija tla, upotreba sirovina i prirodnih resursa, druga ekološka pitanja prema zajednici)
ispitivanje postupaka i procedura sa stanovišta upravljanja zaštitom životne sredine
ispitivanje podataka – rezultata istraživanja eventualnih prethodnih incidenata
11. Zakonske obaveze i standardi
Pored relevantnih zakona koji se tiču zaštite životne sredine, preduzeće mora uzeti u obzir i druge zahteve, kao što su: posebni propisi i standardi koji tretiraju tematiku koja nije direktno obuhvaćena projektom, sporazume sa lokalnim vlastima i sve neobavezujuće smernice.
12. Okvirni i operativni zadaci
Okvirni zadaci treba da budu navedeni opšte, a operativni da budu konkretizirani. Preporučuje se primena (BAT) najboljih dostupnih tehnika – ako je to ekonomski održivo i troškovno efikasno.
13. Program i struktura upravljanja
Program treba da opiše kako će se okvrni i operativni zadaci organizacije realizovati, odnosno postići ciljevi organizacije, uključujući vremensku dimenziju i osoblje odgovorno za implementaciju okolinske politike. U pogledu proizvoda program može da se odnosi na projektiranje, materijale, proizvodne procese, korištenje i konačno odlaganje.
Što se tiče prakse u građevinskim preduzećima, potrebno je da se postojeći Projekti tehnologije, organizacije i ekonomike građenja (kraće Projekat građenja), prošire sa elementima upravljanja zaštitom životne sredine. Uobičajeni sadržaj Projekat građenja obuhvata:
tehnološke postuke, resurse i sredstva („tehnologija građenja”)
ljudske resurse, organizaciju, planiranje izvršenja zadataka, sistem rukovođenja, uređenje gradilišta, projekat zaštite na radu („organizacija građenja“)
analiza troškova i ocjena ekonomičnosti projekta („ekonomika građenja“).
Nova komponenta Projekta građenja treba da bude program upravljanja zaštite životne sredine koji treba da prezentira glavne elemente sistema upravljanja (informacije o procesu, organizacione dijagrame, interne propise i radne procedure, te planove za iznenadne događaje), a zatim posebno treba da definira KO, ŠTA, KADA i KAKO radi u odnosu na životnu sredinu.
14. Implementacija, nadzor, evidentiranje i sprovođenje korektivnih mera
Posebno je važno da se u preduzeću odrede nosioci odgovornosti u sistemu menadzementa za sprovođenje upravljanja zaštite životne sredine: od najvišeg rukovodstva preduzeća (izvršni direktor), preko nivoa gradilišta (direktor gradilišta) i rukovodioca sektora, do poslovođe na radnom mestu. Takođe, treba da budu osigurana potrebna sredstva (novčana, materijalno-tehnička) za implementaciju sistema upravljanja. Posebno je značajno da se uspostavi sistem obuke/osposobljavanja zaposlenih za izvršenje operativnih zadataka, kao arhiviranje i održavanja odgovarajuće dokumentacije.
15. Evidencija, periodični pregled i ocena aktivnosti – presek stanja
Preduzeće treba da uspostavi procedure za evidentiranje, dokumentovanje, transfer i odgovar na bitne informacije i zahteve svih strana uključenih u sistem upravljanja zaštitom životne sredine. Potrebna evidencija podrazumeva:
informacije o primenjenim zakonskim ili drugim zahtevima,
zapisi o prigovorima,
zapisi o osposobljavanju,
informacije o proizvodnom postupku,
informacije o proizvodima,
zapisi o pregledu, održavanju i kalibraciji,
informacije o prikladnim dobavljačima i ugovaračima.
Ocena sistema upravljanja zaštitom životne sredine obuhvata: opis aktivnosti i područja koji će se ocenjivati, učestalost ocenjivanja, odgovornost u vezi sa vođenjem ocenjivanja, veza rezultata i ocene, nadležnosti ocenjivača, kako će ocene biti sprovedene – primena.
Rukovodstvo treba periodično da razmatra i procenjuje sistem upravljanja, prema sledećem: rezultati ocene, opseg u kojem su okvirni ciljevi zadovoljeni, održavanje prikladnosti sistema upravljanja u odnosu na promenljive uslove, odnose među relevantnim zainteresovanim stranama.
16. Informisanje javnosti
Veoma važan element sistema upravljanja jest obaveštavanje svih zainteresovanih strana o rezultatima i postignutom napretku. Time preduzeće/investitor dobija poželjnu društvenu verifikaciju svojih napora u pogledu odgovornog upravljanja zaštitiom životne sredine.
17. Akcioni plan zaštite životne sredine
Akcioni Plan zaštite životne sredine je sastavni deo dokumentacije procene uticaja na životnu sredinu čija je namena da omogući adekvatno sprovođenje predloženih mera zaštite. Takođe akcioni plan olakšava sagledavanje efekata zaštitnih mera i uvođenja neophodnih poboljšanja i ispravki.
U okviru akcionog plana su date preporuke za monitoring životne sredine. Za odabir konkretnih aktivnosti formirane su tabele za sprovođenje plana ublažavanja uticaja u fazi projektovanja, izgradnje i održavanja puta.
17.1. Faza projektovanja
U fazi projektovanja, Studija o proceni uticaja na životnu sredinu, urađena u Idejnom Projektu, biće dopunjena i kompletirana a ček lista u fazi projektovanja je neophodna da bi se ispravno sagledali i uzeli u obzir svi ekološki aspekti i problemi, odnosno da si se ispravno uradili projekti mera zaštite. Zone posebne zaštite koje su utvrđene projektom, moraju se ispoštovati i u odnosu na njih usvojiti posebne mere zaštite. Ovo se takođe odnosi i na fazu izgradnje i mora se naglasiti u tenderskoj dokumentaciji.
17.2. Faza izgradnje
U fazi izgradnje objekta potrebno je ispunjenje svih zahteva iz domena zaštite životne sredine što generiše potrebu za angažovanje inženjera za zaštitu životne sredine koji bi nadgledao način izvođenja radova i na taj način štitio interes investitora.
Akcionim planom je takođe predviđeno da je izvođač radova u obavezi da ima osobu odnosno osobe odgovorne za monitoring sprovođenja zahteva iz domena zaštite životne sredine a prema tenderskoj dokumentaciji.
17.3. Faza održavanja
U okviru sprovođenja akcionog plana predviđeno je da stručna osoba za zaštitu životne sredine ima zadatak da obezbedi detaljnu proceduru, tehnički priručnik/instrukcije za redovno održavanje drenažnog sistema, bezbednosne i svetlosne signalizacije, saniranje akcidentnih situacija (prosipanje/izlivanje hazardnih materija) kao i održavanje zelenih površina.18.
faza komponenta problem mere ublaŽavanja cena institucionalna odgovornost komentar Erozija U projektu sagledati sve uzroke erozije i njenog sprečavanja: zaštita kosina i stubova, betona. Zagađenje voda Vodonepropusna kolovozna konstrukcija sa zatvorenim sistemom odvodnjavanja i sistemom za prečišćavanje. Seizmičke aktivnosti Uvrstiti u projekat posebne mere zaštite. Okolina puta Odroni i klizišta Uvrstiti u projekat posebne građevinske radove (drenaže, zemljane radove, tretman kosina i sl.) Biće uključeno u troškove projekta Direktor projektaEksperti za zaštitu životne sredine Erozija Stabilizacija kosina, sadnja drveća i žbunja i zatravnjivanje terena, poboljšanje lokalnog sistema drenaže. Bezbednosni prolazi za životinje Obezbeđivanje životinjskih prolaza/staza. Sečenje drveća u okolini puta (drvoredi, grmlje, sl.) Program presađivanja drveća i grmlja. Zelene površine u blizini puta (drvoredi, grmlje i sl.), blizina naselja i obradivih površina. U projektu treba da se naglase zaštićene zone. Putna bezbednost Pomoćna sredstva i instrumenti za smanjenje brzine vozila u gradskoj zoni. Infrastrukturni i komunalni servisi. Istražiti lokacije postojećih infrastrukturnih servisa (linija napajanja, cevi, telefonskih inastalacija i dr.) Zemljani radovi Deponije iskopanog materijala (u koliko su loše projektovane dovode do gubitka obradivih površina i narušavanja pejzaža). Pažljivo sagledanje i precizan odabir lokacija pozajmišta i deponija sa aspekta zaštite životne sredine. Kontaktirati: lokalno stanovništvo i rukovodstvo. projekat ovanje Zemljani radovi Lokalno narušavanje percepcije pejzaža za lokalnu populaciju. Pokušati da se nasipima i usecima prati prirodan pad terena. Program presađivanja stabala i ozelenjavanja. Biće uključeno u troškove projekta Direktor projektaEksperti za životnu sredinu – Drenažni radovi Životinjske staze. Odgovarajuće oblikovanje odvodnih kanala u skladu sa specijalnim zahtevima za kretanje i prelazak puta za malu faunu. – Površinske vode, menaxment i kvalitet Izgradnja vodonepropusnih jarkova u blizini vodenih površina sa prihvatnim drenažama, retenzijama i taložnicima. Kontrolisano vođenje površinskih voda. – Pozajmišta i deponije Koristiti postojeće deponije i pozajmišta. Locirati sve postojeće deponije, kamenolome i pozajmišta. Biće uključeno u troškove projekta. Direktor projektaEksperti za životnu sredinu Asfaltne baze Nepravilna lokacija privremenih asfaltnih baza može da ugrozi zelene površine u okolini puta, u blizini naselja i obradivih površina. Zone od posebnog značaja se indentifikuju u toku projektne faze i naglašavaju se u dokumetaciji za tender. – Skladištenje hazardnih materijala. Zahtevi za lokacije ovog tipa trebaju da se naglase u projektu. Kontakt: Lokalne ekološke organizacije. izgradnja Priprema radova Organizacija radova Nadgledanje ekoloških aktivnosti projekta. – Direktor odeljenja za puteve – Zahtevati od izvođača da se upozna sa ekološkim aspektima ugovora. Da bi se ispunili ekološki zahtevi investitora, izvođač mora da ima inženjera za zaštitu životne sredine odgovornog za sva pitanja životne sredine na gradilištu Biće uključeno u zahteve za izvođača Izvođač/ Inženjeri zaštite životne sredine – Izvođačkiradovi Erozija Ograničiti uklanjanje vegetacijeČuvati površinski sloj tla i ponovo ga koristiti za nivelisanje terena.Zaštita od erozije. Monitoring od strane ekoloških eksperata Direkcije za puteve (odeljenja za puteve) izgradnja Izvođačkiradovi Površine za odlaganje otpada Otpad se mora odlagati na način prihvaćen od strane ekoloških nadležnika. Biće uključeno u zahteve za izvođača Izvođač radova / inženjeri zaštite životne sredine Kontaktirati: lokalne ekološke organizacije Monitoring od strane eksperata za zaštitu životne sredine Direkcije za puteve Ometanje i gubitak staništa za floru i faunu u rekama i na rečnim obalama (periodi mrešćenja riba i razmnožavanja ptica) Izgradnja mostova u toku sezone suše (na primer od kasnog leta do sredine zime) da bi se smanjio negativan uticaj na ptice, ribe, kvalitet vode (zamućenost) i sl. Zelene površine u blizini puta (drvoredi, žbunje i sl.) Sadnja drveća u zonama gde je ono oštećeno ili uništeno. Izbegavati izvođenje radova u blizini staništa ptica u toku njihovog gneždenja (ležanja na jajima). Zahtevi za izvođača radova treba da sadrže i sve neophodne mere zaštite. Skladištenje opasnih i toksičnih hemikalija (na primer: farbe, rastvarači, ulja) Odgovarajuće skladištenje hemikalija.Zaštititi zone duž reka da se ne u njihovoj blizini bi bi obavljalo čišćenje mašina, parkiranje, zagađenje tla ili skladištenje otpada. Monitoring od strane eksperata za zaštitu životne sredine Direkcije za puteve Incidenti izazvani prosipanjem hemikalija u toku rada, gubitak plodnog zemljišta, flore,faune, ugrožavanje zdravlja radnika i sl. Izvođač radova je obavezan da ima poseban plan delovanja i brze sanacije, u akcidentnim situacijama. Prašina Vlaženje transportnih puteva koji su u blizini naselja. Koristiti kamione sa ciradom (zatvorene) za transport materijala. Buka Kontrola buke, merenjem.,Vremenski ograničiti aktitivnosti na prihvatljive dnevne časove. Zabraniti noćni rad u zoni naselja. Ograničiti brzinu vozila. izgradnja Izvođačkiradovi Ometanje saobraćaja Preuzeti odgovarajuće mere za preusmeravanje saobraćajaOdabir adekvatne putanje. Izvođač radova Kontaktirati lokalnu upravi Bezbednost pešaka i vozača Odgovarajuća rasveta – osvetljenje i pravilno postavljanje sigurnosnih znakova. Izvođač radova Gubitak prinosa žetve usled zauzimanja površina za potrebe gradilišta. Izbegavati okupriranje poljoprivrednog zemljišta i ukoliko se nemože izbeći tražiti kompenzaciju. Direkcija za puteve Otpadne vode iz gradilišnog kampa (ako postoji) utiču na kvalitet površinskih i podzemnih voda. Poštovati zahteve za tretman otpadnih voda Biće uključeno u zahteve za izvođača Izvođač radova / inženjeri ekologije Izvođač radova / inženjeri ekologije Monitoring od strane Ekoloških eksperata Direkcije za puteve Narušavanje pejzaža Uklanjanje i čuvanje površinskog sloja zemljišta i njegova upotreba pri korišćenje Remedijacija gradilišta, transportnih puteva i skladišta. Biće uključeno u zahteve za izvođačaBiće uključeno u zahteve za izvođača zemljanih radova Monitoring od strane Ekoloških eksperata Direkcije za puteve Gubitak poljoprivrednog zemljišta može izazvati veliku ekonomsku štetu. Zemljani radovi Deponovanje viška iskopanog materijala: ukoliko je lokacija loše određena projektom može uticati na gubitak obradivih površina i narušavanje pejzaža.Neprikladno deponovanje viška materijala u reke. Kontrola u toku izgradnje, detalji se definišu ugovorom. nabavka materijala Pozajmišta BukaPrašinaPovršinske vode Zdravlje i bezbednost radnika Vizualni uticaj Mere zaštite od buke.Vlaženje transportnih puteva koji su u blizini naselja. Koristiti kamione sa ciradom (zatvorene) za transport materijala. Kanalisati vodu sa kolovoznih površina i obnoviti regulaciju vodenog režima na pozajmištu.Izvršiti remedijaciju gradilišta pre kraja koncesije. Izvođač radova nabavka materijala Pozajmište peska/šljunka Ometanje dna reke i kvaliteta vode. Negativan uticaj na vodeni ekosistem Zahtevi za oficijalnu dozvolu za otvaranje pozajmišta od nadležnog ministarstva. Firma koja nabavlja pesak i šljunak Monitoring od strane nadležnog ministarstva Kamenolom BukaPrašinaPovršinska vodaZdravlje/bezbednost radnikaMiniranjeVizuelni uticaji Zahtevi za oficijalnu dozvolu za otvaranje kamenoloma od nadležnih institucija navedenih u ugovornoj dokumentaciji. Kamenolom Asfaltne baze BukaPrašinaPodzemna i površinska vodaZemljišteZdravlje i bezbednost radnika Da bi se izbeglo ometanje bukom u blizini naselja, asfaltne baze se postavljaju na minimalnom rastojalju od oko 300m. Asfaltna baza Monitoring od strane Ekoloških eksperata Direkcije za puteve Transport materijala Transport asfalta Prašina i izduvni gasovi Prevoz prekrivenim kamionima Biće uključeno u zahteve za izvođača Izvođač radova / inženjeri ekologije Transport kamena Prašina Prevoz prekrivenim kamionima i/ili kvašenje kamena Transport peska i šljunka Prašina Prevoz prekrivenim kamionima Saobraćajni menaxment Bika i izduvni gasovi Zagušenje saobraćaja Izbegavati prevoz materijala u saobraćajnim špicevima.Minimilizovati transportne distance. eksploatacija Održavanje drenažnog sistema Neadekvatno održavanje može uzrokovati poplave i eroziju kosina. Plan za redovno održavanje drenažnog sistema. Biće uključeno u buxet za održavanje puta. Direkcija za puteve Monitoring od strane Ekoloških eksperata Direkcije za puteve Održavanje bezbednosne opreme i saobraćajne signalizacije Neadekvatno održavanje bezbednosne opreme i saobraćajne signalizacije može uzrokovati udese. Plan za redovno održavanje bezbednosne opreme i saobraćajne signalizacije.. eksploatacija Transport hazardnih hemikalija U slučaju akcidentnog razlivanja otrovnih hemikalija, može doći do zagađenja zemljišta, vode za navodnavanje, vode za piće i podzemnih voda. Plan u slučaju akcidenta izlivanja hazardnih materijala. Kvalitet tla Kvalitet zemljišta na putevima sa teškim saobraćajnim opterećenjem koji prolaze kroz ranjive zone. Monitoring zagađenja tla ugljovodonicima i teškim metalima. Biće uključeno u buxet za održavanje puta Direkcija za puteve Monitoring od strane Ekoloških eksperata Direkcije za puteve Kvalitet vode Kvalitet vode duž puta sa teškim saobraćajnim opterećenjem i/ili duž ranjivih zona. Monitoring kvaliteta vode u reprezentativnim vodama sa kolovoznih površina.
(1) Koji parametar? (2) Gde se vrši monitoring? (3) Kako se vrši monitoring odbranog parametra/ vrsta opreme za monitoring? (4) Kada se vrš monitoring, stalan ili povremeni monitoring? (5) Zašto se vrši monitoring datog parametra?
Komponenta JUS U.C4.051 Površinski čvorovi- Tipovi složenih čvorova JUS U.C4.062 Tipovi odvodnjavanja kolovoza i pribrežnih strana puteva JUS U.C4.104 Zaštitne ograde JUS U.C4.110 Zaštitne ograde čelične JUS U.C4.012 Dimenzionisanje novih asfaltnih kolovoznih konstrukcija . i drugi.
a) Savezne i Republičke zakone
Zakon o putevima, Službeni glasnik R.Srbije br.42/98
Zakon o izgradnji objekata, Službeni glasnik R.Srbije br.47/03
Zakon o građevinskom zemljištu, Službeni glasnik R.Srbije br.44/95 i br. 16/97
Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, Službeni list Srbije i Crne Gore 03/02
Zakon o planiranju i uređenju prostora i naselja, Službeni glasnik R.Srbije,
br. 44/95 i 16/97
Zakon o zaštiti životne sredine, službeni glasnik R.Srbije br. 66/91, 83/92, 13/95,135/04
Zakon o nacionalnim parkovima, Sdlužbeni glasnik R.Srbije br. 39/93
Zakon o zaštiti kulturnih dobara,Službeni glasnik SRS br. 28/77
Zakon o vodama, Službeni glasnik SRS br. 46/91
Zakon o zaštiti na radu, Službeni glasnik SRS br. 42/91
Zakon o eksproprijaciji, Službeni glasnik SRS br. 53/95
Prostorni plan Republike Srbije, Službeni glasnik R.Srbije br.13/96
b) Propise i pravilnike
Pravilnik o osnovnim uslovima koje javni putevi i njihovi elementi moraju da ispunjavaju sa gledišta bezbednosti saobraćaja Službeni list SFRJ br.35 i 45/81
Tehnički uslovi za sastav i opremu projektne dokumentacije vangradskih puteva, Beograd, Građevinski fakultet, 1989 god.
Metodologija projektovanja puteva, Beograd, Građevinski fakultet, 1993. god.
Tehnički propisi i uputstva iz oblasti putnog inženjerstva i dodirnih oblasti, standarde JUS-ISO.
TRANS-EUROPEAN NORTH-SOUTH MOTORWAY (TEM), kao i dr. propise stranih zemalja za delove i pozicije koje nisu regulisane našim propisima, a navedeni su u ostalim delovima ovog idejnog projekta.