IZVEŠTAJ O PORESKOJ POLITICI
Fiskalnom strategija za period 2013-2015. godine postavljena su tri osnovna cilja poreske politike:
1. povećanje poreskih prihoda,
2. povećanje efikasnosti poreskog sistema, odnosno smanjenje njegovog uticaja na relativne cene i poslovne odluke i
3. smanjenje troškova administriranja
Ovi ciljevi će se ostvariti sledećim planiranim izmenama poreskih zakona koje predstavljaju nastavak poreske reforme započete 2012. godine:
1. Povećanje stope poreza na dobit pravnih lica sa 10% na 15% i sužavanje poreskih podsticaja na dva: opšti poreski kredit za investicije i poreski kredit za veliku investiciju. Pored toga, izmenama Zakona o porezu na dobit pravnih lica predviđeno je i uvođenje poreza po odbitku na usluge, pre svega kao anti evaziona mera, budući da će se ovaj porez primenjivati na usluge iz zemalja koje sa Srbijom nemaju ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Takođe, predložene izmene ovog zakona uvode OECD pravila kod utvrđivanja transfernih cena, kao i druge poresko-tehničke promene koje će poreskim obveznicima smanjiti troškove primene zakona (pravila za otpis potraživanja, tretman likvidacionog ostatka, način utvrđivanja akontacije, rokovi za podnošenje poreskih prijava i drugo).
2. Donošenje Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara kojim će se na jednom mestu objediniti sve dažbine koje se plaćaju za korišćenje prirodnih vrednosti, dobara od opšteg interesa i dobara u opštoj upotrebi koje su sada propisane u 17 neporeskih zakona. Donošenjem ovog zakona značajno će se unaprediti transparentnost sistema javnih prihoda, obezbediti predvidivost troškova poslovanja privredi i povećati prihodi iz ovih izvora jasnom dodelom nadležnosti za njihovu kontrolu i naplatu. Istovremeno će se onemogućiti uvođenje skrivenih poreza propisivanjem naknada koje nisu povezane sa korišćenjem određenog dobra.
3. Postupno usaglašavanje akcizne politike sa pravilima EU:
U domenu akcizne politike na duvanske prerađevine ono podrazumeva donošenje srednjoročnog plana postupnog povećavanja akciznog opterećenja. Kod cigareta ono će biti usmereno kroz specifičnu akcizu kako bi se do 2020. godine postigao EU minimum od 1,8 evra po paklici najjeftinije cigarete, a kod ostalih duvanskih prerađevina kroz povećanje minimalne akcize kako bi se postupno ujednačilo njihovo akcizno opterećenja sa cigaretama i izbegle promene u strukturi tražnje koje bi ugrozile poreske prihode i bile suprotne ciljevima javne zdravstvene politike.
U oblasti akciza na naftne derivate ono podrazumeva postupno izjednačavanje akciznog opterećenja različitih derivata u istoj upotrebi. Plan je da se ovo ujednačavanje ostvari kroz postupno povećanje akcize na gasna ulja i tečni naftni gas koji se upotrebljavaju za pogon putničkih vozila, uz zadržavanje realnog iznosa akciza ovih derivata u drugim upotrebama u momentu njihovog dostizanja minimalnih iznosa propisanih u EU.
U oblasti akciza na alkoholna pića predviđa se postupno usaglašavanje akciznog oporezivanja svih alkoholnih pića prema procentu alkohola koji sadrže. Dinamika ovih promena biće usaglašena sa rastom administrativnog kapaciteta Poreske uprave.
4. Donošenje novog Zakona o porezu na dohodak građana kojim će se kroz proširenje poreske osnovice i smanjenje razlika u efektivnom poreskom opterećenju prihoda od rada u odnosu na izvor ili ugovorni osnov prihoda, obezbediti povećanje horizontalne i vertikalne pravednosti oporezivanja kao i samih poreskih prihoda.
5. Izmene Zakona o porezu na imovinu koje će pre svega biti usmerene na promenu načina vrednovanja poreske osnovice za lica koja vode poslovne knjige. Postojeće, načelno ispravno, rešenje kod kojeg je poreska osnovica za porez na imovinu ovih lica utvrđena kao vrednost u njihovim knjigama trenutno je izvor značajne poreske evazije, budući da veliki broj obveznika sistematski potcenjuje ovu vrednost iz poreskih razloga. Stoga je neophodno da se za poreske svrhe uvede obavezna nezavisna procena tzv. fer vrednosti imovine ovih lica koja bi se sprovodila svakih 3 do 5 godina. Ova izmena je neophodna i kao delimična prihodna kompenzacija već zakonski predviđenog ukidanja naknade za korišćenje građevinskog zemljišta koja je značajan prihod lokalnih samouprava, ali i izrazito diskriminatorana i diskreciona javna dažbina.
6. Zakon o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga ima za cilj da olakša izmirenje poreskih dugova i stvori uslove za redovno izmirivanje tekućih obaveza. Ideja je da se obvezniku koji redovno izmiruje tekuće obaveze uslovno otpiše dug po osnovu kamata, dok bi glavnica duga mirovala najviše dve godine. Nakon ispunjavanja uslova za otpis kamate obveznik će moći da plati glavni poreski dug u 24 mesečne rate, naravno uz izvršavanje tekućih obaveza.
Pored prethodno navedenih krupnih promena u poreskom sistemu u narednom periodu planiran je sistematski rad na pojednostavljivanju poreskih procedura kroz smanjenje broja poreskih prijava, optimizaciji rokova za njihovo podnošenje i svođenjem njihovog sadržaja na informacije bitne za proveru ispravnosti poštovanja povezanih poreskih propisa. To podrazumeva, pored promena poreskih zakona i odgovarajuće izmene ili donošenje novih podzakonskih akata za gotovo svaki poreski oblik. Primera radi, planirana je zamena 4 poreske prijave za poreze i doprinose po odbitku (3 periodične i jedna godišnja) jednom periodičnom poreskom prijavom.
Prethodne mere poreske politike olakšaće i planirano poboljšanje kontrole poštovanja poreskih propisa, a time i naplate poreskih prihoda. U ovom domenu ključan je plan izgradnje informacionog sistema Poreske uprave i njenih drugih materijalnih, kao i kadrovskih kapaciteta. Osnovni cilj je da se tokom ovog perioda obezbedi praktično funkcionisanje integrisanog informacionog sistema Poreske uprave koji će svakog poreskog obveznika jednoznačno povezivati sa svim njegovim poreskim obavezama, omogućiti preciznu analizu poreskih rizika i na njoj zasnovano planiranje kontrola, kao i pružiti efikasan servis poreskim obveznicima. Predviđeno je da dinamika razvoja ovog sistema omogući da svi poreski obveznici do 30. juna 2014. godine pređu na elektronsko podnošenje poreskih prijava. Takođe, za 2013. godinu planirano je objedinjavanje naloga za plaćanje svih poreza i doprinosa na zaradu i druge ugovorene naknade. To će, s jedne strane, značajno smanjiti administrativene troškove obveznicima, a, s druge strane, bitno olakšati kontrolu plaćanja ovih javnih prihoda, posebno doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Ostvarivanje ovog cilja u relativno kratkom roku omogućeno je i formiranjem Centralnog registra osiguranika svih fondova obaveznog socijalnog osiguranja u 2012. godini. Planirana administrativna unapređenja, između ostalog, omogućiće i povećavanje napora Poreske uprave na suzbijanju klasične poreske evazije, ali i obima sive ekonomije i njeno svođenje u uobičajene okvire.
Konačno, u zavisnosti od obima ušteda proisteklih iz efekata mera planiranih u oblasti obaveznog socijalnog osiguranja, pre svega u domenu obima prava i organizaciji njihovog administriranja, planira se prihodno neutralno smanjenje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje kojim bi se smanjilo i ukupno fiskalno opterećenje rada, čime bi se povećala izvozna konkurentnost srpske privrede i dodatno pojačala privlačnost Srbije kao investicione destinacije.