Na osnovu člana 45. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RSˮ, br. 55/05, 71/05-ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12-US, 72/12, 7/14-US i 44/14),
Vlada donosi
NACIONALNU STRATEGIJU
ZA UNAPREĐENJE OBJEKATA U KOJIMA SE POSLUJE HRANOM ŽIVOTINJSKOG POREKLA ZA PERIOD OD 2016. DO 2021. GODINE
Nacionalna strategija za unapređenje objekata u kojima se posluje hranom životinjskog porekla za period od 2016. do 2021. godine tematski je podeljena u pet celina, i to:
uvodna razmatranja sa osnovnim informacijama o strateškom, pravnom i institucionalnom okviru;
stanje objekata u kojima se posluje sa hranom životinjskog porekla;
dugoročni ciljevi i mere za unapređenje objekata u kojima se posluje hranom životinjskog porekla;
mehanizmi za sprovođenje Nacionalne strategije;
akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije.
Skraćenice koje se koriste u tekstu:
EK – Evropska komisija;
EU – Evropska unija;
IPARD program – Instrument pretpristupne pomoći za ruralni razvoj;
MPZŽS – Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine;
Nacionalna strategija – Nacionalna strategija za unapređenje objekata u kojima se posluje hranom životinjskog porekla za period od 2016. do 2021. godine;
Nacionalni program – Nacionalni program za unapređenje objekata u kojima se posluje hranom životinjskog porekla;
NPAA – Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU;
SSP – Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane i Republike Srbije sa druge strane.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovoj strategiji imaju sledeće značenje:
1) objekti u kojima se posluje hranom životinjskog porekla jesu objekti za proizvodnju, preradu, pakovanje i skladištenje hrane životinjskog porekla (meso, mleko, riba, jaja, med, žabe i puževi);
2) Savet za unapređenje sektora za proizvodnju hrane jeste savet koji učestvuje u izradi nacrta akata nadležnih organa u oblasti proizvodnje i prerade hrane životinjskog porekla i upravljanja sporednim proizvodima životinjskog porekla, koji se odnose na ispunjavanje EU uslova i daje savete za pronalaženje najboljih rešenja za privredu Republike Srbije.
1. UVODNA RAZMATRANJA SA OSNOVNIM INFORMACIJAMA
O STRATEŠKOM, INSTITUCIONALNOM I PRAVNOM OKVIRU
Vlada je kao pripremu za otvaranje pristupnih pregovora usvojila dokument pod nazivom Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU – NPAA.
NPAA definiše razvojne i strateške ciljeve kao i politike, reforme i mere potrebne za realizaciju ovih ciljeva, utvrđuje detaljni plan usklađivanja zakonodavstva i definiše ljudske, budžetske resurse i ostale fondove potrebne za sprovođenje planiranih zadataka.
NPAA utvrđuje ne samo obaveze koje se tiču prenošenja prava EU u domaći pravni sistem, već i zadatke koji se moraju sprovoditi kako bi se ispunili potrebni kriterijumi, kao detaljan plan, vremenski okvir i prioritete usvajanja propisa i određuje organe odgovorne za njihovu pripremu.
Prilikom određivanja prioriteta za usklađivanje propisa sa propisima EU, uzeti su u obzir:
1) Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane i Republike Srbije sa druge strane;
2) stavovi i ocene EU izneti na sastancima skrininga, za poglavlja za koja su sastanci skrininga održani u momentu izrade revizije NPAA;
3) sektorske i opšte državne strategije, kako bi se postigla koherentnost u planiranju i izvršavanju mera.
U periodu koji prethodi pristupanju EU, od Republike Srbije, kao zemlje kandidata za članstvo u EU, zahteva se da utvrdi mere i aktivnosti budućih reformi sektora poljoprivrede, posebno proizvodnje hrane životinjskog porekla.
Definisanje ciljeva, prioriteta i okvira političkih i institucionalnih reformi u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije, moraju biti usvojeni kao osnovni i dugoročni strateški dokument, u cilju potpune primene higijenskih standarda EU u objektima u kojima se posluje hranom životinjskog porekla.
Usklađivanje sa propisima EU i njihovo sprovođenje u sektoru poslovanja hranom veoma su zahtevni i predstavljaju ključni deo priprema za preuzimanje obaveza koje donosi članstvo u EU.
Nacionalna strategija definiše glavne pravce unapređenja objekata, kako bi se omogućilo subjektima u poslovanju hranom da ispune nove zakonske uslove o higijeni hrane i nastave sa radom na ravnopravan i konkurentan način na domaćem i međunarodnom tržištu. Nacionalna strategija definiše dugoročne ciljeve i mere za unapređenje objekata kao i Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije i obuhvata posebne aktivnosti i mere za ocenjivanje i unapređenje opštih i posebnih uslova higijene u objektima, koji u skladu sa propisima EU, moraju da se odobre za stavljanje u promet hrane životinjskog porekla na tržište EU. Nacionalna strategija pripremljena je u saradnji sa ekspertima EU preko IPA projekata, koristeći najbolju praksu za kategorizaciju i unapređenje objekata u zemljama članicama, tokom procesa pristupanja. Naime, zemlje koje su se pripremale za ulazak u EU odabrale su formu dokumenta u vidu strategije, uzimajući u obzir značaj ocene, kategorizacije i praćenja postupka unapređenja objekata i obavezu na koju mora da se obaveže sama vlada jedne zemlje.
U tom smislu, izrada Nacionalne strategije ukazuje na potrebu da se novim konceptom reaguje na izazove tokom procesa pregovaranja:
tehnološki razvoj u preradi hrane na način kakav je u evropskim zemljama i efikasno suočavanje poljoprivrednog sektora sa novim tehnologijama i postupcima proizvodnje;
povećanje efikasnosti svih strana u lancu hrane i postizanje konkurentnosti poljoprivredno – prehrambenog sektora;
obezbeđivanje stabilnog dohotka i poslovnog okruženja za proizvođače hrane;
ostvarivanje ekonomskih, ekoloških i socijalnih ciljeva održivog razvoja, u čemu multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj imaju posebno mesto.
Na osnovu Nacionalne strategije, MPZŽS će izraditi Nacionalni program. Nacionalni program treba da definiše i opiše proces unapređenja objekata, kriterijume koji će se koristiti tokom procesa unapređenja objekata i pomogne subjektima da ispune odgovarajuće standarde EU, rokove za transponovanje propisa „Higijenskog paketa” i aktivnosti i mere koje nadležni organi treba da sprovedu u zadatom vremenskom periodu.
Nacionalni program se donosi nakon usvajanja Nacionalne strategije u roku od šest meseci.
Nacionalni program bliže propisuje:
1) listu propisa koje treba usaglasiti sa zakonodavstvom EU u oblasti higijene hrane i dobrobiti životinja;
postupak pripreme za sprovođenje procesa unapređenja objekata;
3) vrste objekata koji će biti kategorisani;
4) imenovanje Centralne radne grupe;
5) imenovanje posebnih inspekcijskih timova;
6) organizacija i programi obuka posebnih inspekcijskih timova;
7) priprema i usvajanje dokumenata o kategorizaciji;
8) jačanje institucionalnih kapaciteta;
9) kampanja podizanja svesti o procesu unapređenja objekata, kategorizacija i praćenje procesa unapređenja.
Nacionalni program treba da omogući subjektima obuhvaćenim programom da ispune nove zakonske zahteve i da nastave sa radom u cilju ravnopravnog i konkurentnog uključivanja na nacionalno, evropsko i svetsko tržište.
MPZŽS strateški podstiče poboljšanje higijenskih standarda u objektima u oblasti veterinarskog javnog zdravstva. Ovo strateško opredeljenje i dosledno sprovođenje odluka o realizaciji Nacionalnog programa treba da doprinese višem nivou bezbednosti hrane i da omogući objektima da nastave sa proizvodnjom, preradom i prometom hrane na domaćem i međunarodnom tržištu, sa pozitivnim uticajem na nacionalnu privredu i društveni status zaposlenih u sektoru proizvodnje hrane životinjskog porekla.
Nacionalna strategija obuhvata:
procenu stanja u objektima – nadležni organ/veterinarska inspekcija izvršiće službene kontrole opštih i posebnih uslova u objektima i izvršiti ocenu svih objekata, kako bi se procenio nivo usaglašenosti strukturnih i higijenskih uslova u objektima, u skladu sa zahtevima EU;
kategorizaciju objekata – na osnovu ocene, objekti će biti kategorizovani kao objekti koji jesu ili nisu usaglašeni sa zahtevima EU;
unapređenje stanja u objektima – ukoliko subjekti u poslovanju hranom, čija struktura objekata nije usaglašena sa zahtevima EU odluče da nastave sa radom, obavezni su da izrade individualni akcioni plan za unapređenje uslova u objektima, a u cilju postizanja usaglašenosti sa propisima EU. U individualnom akcionom planu subjekti utvrđuju aktivnosti i rokove koje planiraju da sprovedu u cilju otklanjanja svih neusaglašenosti utvrđenih njihovom ocenom. Tokom procesa unapređenja MPZŽS, odnosno Uprava za veterinu kao organ u sastavu, pratiće realizaciju svih individualnih akcionih planova. Tokom procesa unapređenja, objekti će obavljati proizvodnju hrane bez prekida, u skladu sa uslovima za bezbednost hrane koja se stavlja u promet.
Nacionalna strategija je pripremljena u skladu sa savremenim principima kao načinom za kreiranje i operacionalizaciju javnih politika. Postoji nekoliko faza strateškog planiranja, koje se mogu definisati u tri osnovna koraka:
kreiranje javne politike – kreiranje politike bezbednosti hrane podrazumeva utvrđivanje razvojnih ciljeva i očekivanih rezultata, kroz definisanje problema u sistemu bezbednosti hrane i predlaganje ciljeva čija realizacija vodi do njihovog rešenja;
sprovođenje (implementacija) – podrazumeva uspešnu primenu svih aktivnosti definisanih u okviru procesa kreiranja politike bezbednosti hrane, koje će dovesti do uspešnog ispunjenja svih planiranih ciljeva. Sprovođenje politike bezbednosti hrane zahteva definisanje odgovornosti pojedinih organa i organizacija, njihovu horizontalnu i vertikalnu povezanost, određivanje stabilnih i transparentnih finansijskih izvora za realizaciju predviđenih rešenja;
kontrola i ocenjivanje – svaka strategija, program i akcioni plan podležu kontroli i ocenjivanju sprovedenih aktivnosti i mera. Faza ocene i nadgledanja sprovođenja politike predstavlja završni korak, odnosno fazu u kojoj se utvrđuju rezultati i efektivnost sprovedene politike. Ocenom se osigurava stalno unapređenje kvaliteta sa korektivnim merama. Za svaku od opisanih faza određena su ili će biti utvrđena pravila i procedure, koja su definisana zakonskim ili drugim pravnim mehanizmima.
U Republici Srbiji je tokom poslednjih nekoliko godina usvojen veliki broj dokumenata, strategija i zakona kojima se regulišu značajna pitanja vezana za poljoprivredu i bezbednost hrane.
Usvajanjem Nacionalne strategije, praktično će biti ispunjene zakonske pretpostavke za donošenje nacionalnih programa za razvoj poljoprivrede i ruralnog razvoja. Na taj način, država će svim zainteresovanim stranama obezbediti jasnu platformu za buduće aktivnosti.
Osnovni pravci razvoja Republike Srbije, kao i razvoja poljoprivrede i prerađivačke industrije hrane određeni su kroz nacionalne strateške dokumente: NPAA, Nacionalna strategija održivog razvoja („Službeni glasnik RS”, broj 57/08), Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014-2024. godine („Službeni glasnik RS”, broj 85/14) i Zaključak o usvajanju IPARD programa za Republiku Srbiju za period 2014-2020. godine („Službeni glasnik RS”, broj 30/16).
Pravni okvir za unapređenje objekata definisan je nizom nacionalnih i međunarodnih pravnih akata.
Preduslov za proces unapređenja objekata je usvajanje i sprovođenje nacionalnih propisa koji su usaglašeni sa zahtevima za higijenu hrane („higijenski paket”) i sa drugim odgovarajućim propisima EU.
Pravni osnov za proces ocene, kategorizacije i unapređenja objekata je i Nacionalna strategija na osnovu koje će MPZŽS doneti pravne akte za nesmetano sprovođenje sledećih planiranih aktivnosti:
ocena i kategorizacija objekata od strane nadležnog organa;
dostavljanje individualnih akcionih planova za unapređenje objekata od strane subjekata u poslovanju hranom;
ocena individualnih akcionih planova za unapređenje objekata od strane nadležnog organa;
praćenje sprovođenja individualnih akcionih planova unapređenja objekata od strane nadležnog organa;
preduzimanje zakonskih mera od strane nadležnog organa.
Zakoni i podzakonski akti koji su relevantni za oblast unapređenja objekata su: Zakon o bezbednosti hrane („Službeni glasnik RS”, broj 41/09); Zakon o veterinarstvu („Službeni glasnik RS”, br. 91/05, 30/10 i 93/12); Zakon o dobrobiti životinja („Službeni glasnik RS”, broj 41/09); Pravilnik o uslovima higijene hrane („Službeni glasnik RS”, broj 73/10); Pravilnik o veterinarsko-sanitarnim uslovima, odnosno opštim i posebnim uslovima za higijenu hrane životinjskog porekla, kao i o uslovima higijene hrane životinjskog porekla („Službeni glasnik RS”, br. 25/11 i 27/14); Pravilnik o načinu i postupku sprovođenja službene kontrole hrane životinjskog porekla i načinu vršenja službene kontrole životinja pre i posle njihovog klanja („Službeni glasnik RS”, broj 99/10); Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane („Službeni glasnik RS”, br. 85/13 i 101/13); Pravilnik o načinu razvrstavanja i postupanja sa sporednim proizvodima životinjskog porekla, veterinarsko-sanitarnim uslovima za izgradnju objekata za sakupljanje, preradu i uništavanje sporednih proizvoda životinjskog porekla, načinu sprovođenja službene kontrole i samokontrole, kao i uslovima za stočna groblja i jame grobnice („Službeni glasnik RS”, br. 31/11, 97/13 i 15/15); Pravilnik o utvrđivanju mera ranog otkrivanja i dijagnostike zarazne bolesti transmisivnih spongioformnih encefalopatija, načinu njihovog sprovođenja, kao i merama za sprečavanje širenja, suzbijanje i iskorenjivanje ove zarazne bolesti („Službeni glasnik RS”, br. 96/10 i 33/16); Pravilnik o opštim i posebnim uslovima higijene hrane u bilo kojoj fazi proizvodnje, prerade i prometa („Službeni glasnik RS”, broj 72/10); Uputstvo o postupku utvrđivanja larvi Trichinella Spiralis u mesu svinja, konja i divljači i proizvodima od mesa svinja, konja i divljači (Broj: 323-02-2873/2002-09, 12. novembar 2002. godine); Pravilnik o načinu uspostavljanja i organizacije sistema brzog obaveštavanja i uzbunjivanja za bezbednost hrane i hrane za životinje („Službeni glasnik RS”, broj 62/13); Pravilnik o uslovima i sredstvima za lišavanje životinja života, načinu postupanja sa životinjama neposredno pre klanja, načinu omamljivanja i iskrvarenja životinja, uslovima i načinu klanja životinja bez prethodnog omamljivanja, kao i programu obuke o dobrobiti životinja tokom klanja („Službeni glasnik RS”, broj 14/10).
Evropski savet je 28. juna 2013. godine doneo odluku o otvaranju pristupnih pregovora sa Republikom Srbijom i pozvao EK da izradi Pregovarački okvir za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije EU. Nakon odluke Evropskog saveta da zemlja kandidat može da počne sa pregovorima za ulazak u EU i usvojenog pregovaračkog okvira (Negotiating Framework), od 21. januara 2014. godine održana je prva Međuvladina konferencija, kojom je označen formalni početak pregovora.
Potpisivanjem SSP Republika Srbija prepoznala je važnost usaglašavanja postojećih nacionalnih propisa sa zakonodavstvom EU, kao i njegovog efektivnog sprovođenja. Republika Srbija obavezala se da postepeno usklađuje postojeće i buduće zakone sa pravnim tekovinama EU, kao i da ih primenjuje i sprovodi.
Pravovremena implementacija propisa EU, kao i sprovođenje procesa unapređenja objekata, od ključne je važnosti za pripremljenost nadležnih organa i subjekata u poslovanju hranom na mogućnosti i izazove koje donosi period pristupanja/pregovora sa EU, kao i članstvo u EU.
Ključni propisi EU sa kojim treba da se uskladi domaće zakonodavstvo vezano za oblast bezbednosti hrane, nisu definisani jedinstvenim zakonskim aktom, već grupom propisa koji definišu implementaciju sistema bezbednosti hrane („higijenski paket”) EU: Uredba (EZ) broj 178/2002 Evropskog parlamenta i Saveta od 28. januara 2002. godine o utvrđivanju opštih principa i uslova zakona o hrani, osnivanju Evropske agencije za bezbednost hrane i utvrđivanju procedura koje uređuju oblast bezbednosti hrane; Uredba (EZ) broj 882/2004 Evropskog parlamenta i Saveta od 29. aprila 2004. godine o službenim kontrolama koje se sprovode radi utvrđivanja usaglašenosti sa zakonom o hrani i hrani za životinje, kao i sa propisima iz oblasti zdravlja i dobrobiti životinja; Uredba (EZ) broj 852/2004 Evropskog parlamenta i Saveta od 29. aprila 2004. godine o higijeni prehrambenih proizvoda; Uredba (EZ) broj 853/2004 Evropskog parlamenta i Saveta od 29. aprila 2004. godine o utvrđivanju posebnih pravila o higijeni hrane životinjskog porekla; Uredba (EZ) broj 854/2004 Evropskog parlamenta i Saveta od 29. aprila 2004. godine o utvrđivanju posebnih pravila organizacije službenih kontrola proizvoda životinjskog porekla namenjenih za ishranu ljudi; Direktiva (EZ) broj 2000/13 Evropskog parlamenta i Saveta od 20. marta 2000. godine o usklađivanju zakona zemalja članica koji se odnose na deklarisanje, prezentaciju i oglašavanje prehrambenih proizvoda; Uredba (EZ) broj 1069/2009 Evropskog parlamenta i Saveta od 21. oktobra 2009. godine o zdravstevnim pravilima za sporedne proizvode koji nisu namenjeni za ishranu ljudi; Uredba Saveta (EZ) broj 142/2011 Evropskog parlamenta i Saveta od 25. februara 2011. godine kojom se primenjuje Uredba (EZ) broj 1069/2009 o zdravstevnim pravilima za sporedne proizvode koji nisu namenjeni za ishranu ljudi i Direktiva Saveta 97/78 koja se odnosi na neke uzorke i predmete koji se izuzimaju od veterinarske kontrole na granici; Uredba Saveta (EZ) broj 999/2001 Evropskog parlamenta i Saveta od 22. maja 2001. godine o pravilima za prevenciju, kontrolu i iskorenjivanje određenih transmisivnih spongiformnih encefalopatija; Uredba Saveta (EZ) broj 2073/2005 o mikrobiološkim kriterijumima za hranu; Uredba (EZ) broj 2075/05 o kontroli mesa svinja, divljih životinja i konja na prisustvo Trichinella vrsta; Uredba Saveta (EU) broj 16/2011 o sprovođenju mera za Sistem brzog obaveštavanja i uzbunjivanja za hranu i hranu za životinje (RASFF); Uredba Saveta (EZ) broj 1099/2009 od 24. septembra 2009. godine o dobrobiti životinja u vreme klanja i ubijanja; Uredba (EK) br. 2074/2005 od 5. decembra 2005. godine kojom se utvrđuju mere koje se sprovode za određene proizvode na osnovu Uredbe (EK) br. 853/2004.
Nakon završetka procesa procene i kategorizacije, a na osnovu liste objekata sa neusaglašenostima i rokovima za njihovo otklanjanje, Republika Srbija će moći da pregovara sa EK o prelaznom periodu samo za objekte u kojima proces unapređenja ne bude završen do dana pristupanja.
Vlada uspostavlja i sprovodi strateški i zakonski okvir kojim se na svim nivoima državne uprave omogućava sprovođenje sistema bezbednosti hrane i kontrole higijene hrane životinjskog porekla, utiče na razvijanje javne svesti i uspostavljanje komunikacije između zainteresovanih strana u cilju uspostavljanja partnerstva u sistemu. Institucionalna odgovornost u doslednoj primeni akcionog plana, izveštavanja o napretku u sprovođenju Nacionalne strategije, kao i izveštaji o praćenju sprovođenja planiranih mera, uz podršku i posvećenost Vlade, kao i finansiranje, najvažniji su elementi implementacije Nacionalne strategije.
Organi i organizacije nadležni za upravljanje sistemom bezbednosti hrane su:
MPZŽS – predstavlja centralni organ za vršenje poslova državne uprave koji predlaže Vladi Nacionalnu strategiju, priprema i donosi propise, koordinira i vrši poslove razvoja poljoprivrede i prehrambene industrije, izdaje dozvole, saglasnosti, potvrde i druge akte propisane zakonom i o tome vodi evidenciju i drugim aktima koje su izdali drugi nadležni organi, utvrđuje ovlašćene organizacije u skladu sa zakonom, vrši nadzor i kontrolu primene mera postupanja u procesu kontrole prehrambene industrije, preduzima druge mere i aktivnosti u skladu sa međunarodnim ugovorima i sporazumima, organizuje i sprovodi inspekcijski nadzor u oblasti poljoprivrede, organizuje i prati rad Saveta za unapređenje sektora za proizvodnju hrane;
Uprava za veterinu – organ u sastavu MPZŽS, obavlja poslove zaštite zdravlja i dobrobiti životinja, veterinarsko-sanitarne kontrole u proizvodnji i u unutrašnjem i međunarodnom prometu životinja, hrane i proizvoda životinjskog porekla i sporednih proizvoda životinjskog porekla; registracije, odobravanja i kontrole rada objekata;
Sektor za ruralni razvoj – obavlja poslove koji se odnose na izradu, praćenje i sprovođenje programa za ruralni razvoj u cilju povećanja efikasnosti, unapređenje efektivnosti mera ruralnog razvoja i socioekonomskih aspekata života, obezbeđivanje donatorske pomoći za realizaciju razvojnih programa i projekata u oblasti poljoprivrede;
Uprava za agrarna plaćanja – pruža podršku programima koji se odnose na investicije u poljoprivredi za unapređenje konkurentnosti i dostizanje standarda kvaliteta, održivi ruralni razvoj, unapređenje ruralne ekonomije, pripremu i sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja;
Ministarstvo zdravlja – obavlja poslove koji se odnose na proizvodnju i promet lekova, medicinskih sredstava i pomoćnih lekovitih sredstava, uključujući bezbednost dijetetskih proizvoda, hrane za bebe i malu decu, arome, enzime, vodu za piće i drugo, oblast zaštite stanovništva od zaraznih bolesti;
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave – obavlja poslove koji se odnose na usmeravanje i podršku jedinicama lokalne samouprave u obezbeđivanju zakonitosti i efikasnosti rada i stvaranju povoljnih uslova za razvoj prehrambene industrije, stvaranje uslova za pristup i realizaciju projekata koji se finansiraju iz sredstava pretpristupnih fondova EU i donacija, donošenje lokalnog plana i obezbeđivanje uslova za nesmetano poslovanje i stara se o sprovođenju, izdavanju dozvola, odobrenja i drugih akata u skladu sa zakonom, vodi evidenciju i podatke dostavlja MPZŽS;
Privredna komora Srbije – vrši praćenje preko svojih udruženja i analiziranje privrednih kretanja u oblasti prehrambene industrije i predlaganje mera radi unapređenja uslova rada i poslovanja članova udruženja, kroz mere ekonomske politike, poreskog i carinskog sistema, učestvuje u predlaganju i izradi zakona i podzakonskih akata, prati usaglašavanja i primenu međunarodnih tehničkih standarda i normative, učestvuje u stvaranju ambijenta za aktuelne procese integracije u evropsko i svetsko tržište, predlaže mere za zaštitu interesa domaće proizvodnje, otklanjanje monopolskog položaja na domaćem tržištu, unapređenje poslovnog morala, informiše članove udruženja o predstojećim evropskim i svetskim integracionim tokovima (CEFTA, EU, STO i dr), realizuje aktivnosti iz oblasti šumarstva, drvne industrije, celuloze i papira, vezane za unapređenja razvoja ruralnih područja, učestvuje u radu Saveta za unapređenje sektora za proizvodnju hrane;
Stručne organizacije za razvijanje sistema bezbednosti hrane (instituti, fakulteti i dr).
U predstojećem periodu potrebno je osim pravno – normativnih instrumenata, urediti prava, obaveze i odgovornosti države, subjekata u poslovanju hranom, državnih organa, privrednih i drugih pravnih subjekata i drugih delatnosti i aktivnosti u Republici Srbiji koji imaju veze sa unapređenjem objekata u kojima se posluje hranom životinjskog porekla. Uz podršku MPZŽS i drugih državnih organa i organizacija potrebno je uspostaviti instrumente za unapređenje stanja i aktiviranje potrebnih kapaciteta i potencijala u sektoru iz oblasti kontrole i nadzora bezbednosti hrane životinjskog porekla.
Tokom procesa tranzicije u Republici Srbiji, sproveden je najveći deo procesa privatizacije i promena vitalnih delova privrede, postignuta je makroekonomska stabilnost, započeta je liberalizacija tržišta i državna politika je bila fokusirana na uspostavljanje i održavanje makroekonomske stabilnosti i ostvarivanje visoke stope privrednog rasta.
Akcenat je stavljen na podsticanje privrednog ambijenta za investitore, reformu poreskog sistema i javnog sektora, stvaranje uslova za uspostavljanje privatnog i javnog partnerstva, smanjenje sive ekonomije, kao i druge aktivnosti koje treba da pomognu jačanju države. Međutim, u nekim segmentima reformisanje je samo započeto, u nekima proces reformi nije tekao kontinuirano, dok je napredak nekih sistemskih reformi daleko odmakao.
Od druge polovine 2008. godine, Republika Srbija počinje da se suočava sa negativnim efektima prelivanja globalne krize na domaće ekonomske i finansijske tokove. Efekti krize su se manifestovali najpre u usporavanju, a potom i padu privredne aktivnosti, nastalim kao posledice pada tražnje na domaćem i svetskom tržištu, kao i smanjenog priliva stranog kapitala.
Ovakva situacija uslovila je povećanje proizvodnje i prerade hrane, jer je ta aktivnost predstavljala brzu mogućnost da se obezbedi egzistencija subjekata. Vreme tranzicije dovelo je do pojave velikog broja objekata, najčešće malog kapaciteta, sa malim brojem edukovanih radnika i jednostavnim sistemima samokontrole, koji su imali interes plasiranja proizvoda na domaćem tržištu. U dugom periodu eksploatacije, subjekti su iz ekonomskih razloga malo ulagali u održavanje i investiranje u strukturne uslove u objektima za proizvodnju i preradu hrane životinjskog porekla.
Istovremeno, tržište Republike Srbije se postepeno otvaralo ka drugim tržištima i rasla je svest proizvođača hrane o ograničenosti domaćeg tržišta, potrebi izlaza na evropsko i druga međunarodna tržišta, ali i svest potrošača o značaju bezbednosti hrane i odgovornosti subjekata u poslovanju hranom. Takođe, prisustvo i razvoj nacionalnih i međunarodnih tržišnih lanaca za snabdevanje hranom, otvorili su nove perspektive, ali i obaveze subjekata u vezi građevinske i tehničko-tehnološke strukture objekata i uslova higijene u proizvodnji i prometu hrane, sistema samokontrole i bezbednosti proizvoda koji se stavljaju na tržište.
Obaveza preuzimanja pravnih tekovina EU u oblasti bezbednosti hrane zahteva nacionalni konsenzus oko promene pravnog pristupa i primene odgovarajuće pravne tehnike, koja će da obezbedi potpuno prenošenje zahteva propisa EU koji se primenjuju na opšte i posebne uslove higijene hrane životinjskog porekla, bezbednost hrane i službene kontrole kojima se potvrđuje ispunjenost zahteva propisa o hrani. Svi objekti koje se bave hranom životinjskog porekla su odobreni i upisani u Centralni registar objekata i Registar odobrenih objekata koji vodi Uprava za veterinu, u kome se nalaze podaci o svim objektima koji se bave delatnošću proizvodnje i prometa hrane životinjskog porekla.
Postoji potreba za pojednostavljivanjem procesa registracije za objekte koji se bave proizvodnjom proizvoda od mleka, mesa i meda u domaćinstvu, koji sada moraju da poštuju kompletnu proceduru za odobravanje, umesto da se na njih primenjuje postupak registracije.
Donošenjem propisa kojim će se bliže urediti postupak registracije i odobravanja objekata biće omogućeno da se izrade procedure za odobravanje objekata, na osnovu delatnosti koje će subjekat u poslovanju hranom obavljati u objektima. Ovim će biti omogućeno da se objekti grupišu u vrste po delatnostima koje se u objektu obavljaju, što će značiti i ažuriranje evidencije objekata.
Neusaglašenost nacionalnih propisa o higijeni hrane po sadržaju i strukturi, dovodi do rizika neadekvatne i netransparentne primene zahteva u procesu kategorizacije i unapređenja objekata, kao osnove za ravnopravno i konkurentno uključivanje svih subjekata u poslovanju hranom životinjskog porekla na buduće zajedničko tržište EU u koje je uključena i Republika Srbija. Posebno je važno da se realno usklade prelazni periodi za primenu određenih odredbi propisa koji zahtevaju podizanje kapaciteta i obezbeđenje neophodnih resursa.
U Republici Srbiji je u Registar odobrenih objekata trenutno upisano preko tri i po hiljade objekata koji su registrovani i odobreni za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla, od čega će Nacionalnim programom biti obuhvaćeno oko hiljadu i po objekata, bez obzira na kapacitet, pretežno onih koji se bave proizvodnjom, preradom i prometom mesa i mleka (Tabela 1 – Vrsta i broj objekata u Registru odobrenih objekata Uprave za veterinu koji će biti obuhvaćeni Nacionalnom strategijom i Tabela 2 – Vrsta i broj objekata u Registru odobrenih objekata Uprave za veterinu koji neće biti obuhvaćeni Nacionalnom strategijom).
Međutim, procenom nivoa usaglašenosti strukturnih uslova i kategorizacijom, odnosno Nacionalnim programom, neće biti obuhvaćeni objekti koji su odobreni za izvoz u EU za delatnosti za koje ispunjavaju zahteve propisa EU. Na osnovu procene rizika koju određena proizvodnja hrane može da nosi sa sobom, EU obavezuje zemlje koje se pridružuju da izvrše ocenu i kategorizaciju objekata za proizvodnju mesa i mleka. Neusaglašeni uslovi u objektima koji se bave proizvodnjom mesa i mleka mogu dovesti do pojave bolesti koje se prenose hranom, te je zato stalni nadzor i podizanje stepena ispunjenosti uslova od primarnog značaja za sprovođenje ovog procesa.
Nacionalnim programom posebno će biti razrađen način, obim i dinamika kontrole objekata iz Tabele 2, u skladu sa raspoloživim kapacitetima Uprave za veterinu i uslovima koje pregovarački tim Republike Srbije sa EU utvrdi za pojedine vrste objekata iz ove tabele.
Tabela 1: Vrsta i broj objekata u Registru odobrenih objekata Uprave za veterinu koji će biti obuhvaćeni Nacionalnom strategijom *
Vrsta objekta Broj objekata (1) Broj objekata (2)odobrenih za izvoz u EU OBJEKTI ZA KLANJE (goveda, svinje, ovce, konji) 151 2 OBJEKTI ZA KLANJE (živina) 25 – KOMBINOVANI OBJEKTI (klanje, rasecanje, prerada – goveda, svinje, ovce, konji) 306 7 KOMBINOVANI OBJEKTI(klanje, rasecanje, prerada – živina) 65 1 PRERADA MESA (goveda, svinje, ovce, konji) 362 2 PRERADA MESA (živina) 2 – RASECANJE MESA(goveda, svinje, ovce, konji) 9 – RASECANJE MESA (živina) 4 – RASECANJE I PRERADA MESA (goveda, svinje, ovce, konji) 232 1 RASECANJE I PRERADA MESA (živina) 3 – TOPLJENA ŽIVOTINJSKA MAST I ČVARCI (prerada) 2 OBRADA MESA DIVLJAČI 10 – OBRADA MESA GAJENE DIVLJAČI 3 – PRERADA MLEKA 262 8 OBRADA I PRERADA RIBE 43 4 OBRADA CREVA 13 1 OBRADA/PRERADA PUŽEVA/ ŽABLJIH BATAKA 7 – PRERADA JAJA 2 1 UKUPNO 1501 27
* Broj objekata se menja na dnevnom nivou
(1) Ukupan broj objekata, uključujući i broj objekata odobrenih za izvoz u EU
(2) Broj objekata objavljen na Listi trećih zemalja EU
Tabela 2: Vrsta i broj objekata u Registru odobrenih objekata Uprave za veterinu koji neće biti obuhvaćeni Nacionalnom strategijom*
Vrsta objekta Broj objekata(1) Broj objekata(2) odobrenih za izvoz u EU SABIRALIŠTA (mleko) 1470 – SVEŽA JAJA – SORTIRANJE/PAKOVANJE 1 – OBRADA – PRERADA MEDA 46 8 SAKUPLJANJE I PAKOVANJE MEDA (domaćinstva) 364 – HLADNJAČE 260 13 UKUPNO 2141 21
* Broj objekata se menja na dnevnom nivou
(1) Ukupan broj objekata, uključujući i broj objekata odobrenih za izvoz u EU
(2) Broj objekata u Registru odobrenih objekata Uprave za veterinu
Dobrobit životinja u svim segmentima poljoprivrede, od primarne proizvodnje (uslovi na farmama), prostorija za privremeni smeštaj životinja, do omamljivanja i klanja trenutno se ne nalazi na dovoljno visokom nivou, ali će u budućnosti predstavljati veliki izazov za sve subjekte u lancu proizvodnje hrane životinjskog porekla.
Subjekti u poslovanju hranom suočeni su sa nedostatkom finansijskih sredstava neophodnih za ozbiljna strukturna poboljšanja, ali i sa određenim nedostacima znanja iz oblasti proizvodnje, tehnologije i bezbednosti hrane. Međutim, neophodno je da se u Republici Srbiji podigne nivo svesti subjekata u poslovanju hranom o značaju bezbednosti hrane i dobrobiti životinja, povećanju konkurentnosti na međunarodnim tržištima i mogućnosti korišćenja nacionalnih i evropskih mera podrške u vidu opreme i izgradnje objekata.
Dugoročni ciljevi obuhvataju opšte i specifične ciljeve i mere za unapređenje objekata koji se bave proizvodnjom hrane životinjskog porekla.
3.1. Opšti ciljevi su:
visok nivo zaštite zdravlja ljudi, kao i zaštita interesa potrošača i nacionalne ekonomije, kroz održiv i efikasan prerađivački sektor;
obezbeđenje higijenskih standarda tako da hrana zadovoljava potrebe potrošača u pogledu bezbednosti i kvaliteta;
ispunjavanje opštih zahteva higijene hrane EU, kao i svih posebnih zahteva koji se odnose na hranu životinjskog porekla i dobrobit životinja;
usklađenost sa zahtevima EU u oblasti zaštite životne sredine, uključujući zaštitu od negativnih efekata proizvodnje i prerade hrane životinjskog porekla;
priprema sektora proizvodnje hrane za pristup i integraciju na tržište EU, kao i za prihvatanje pravila Svetske trgovinske organizacije.
Specifični ciljevi su:
unapređenje higijenskih uslova u objektima u kojima se rukuje hranom životinjskog porekla;
nesmetana primena pravila i standarda EU, uz konsenzus i saradnju svih zainteresovanih strana;
poboljšanje zaštite zdravlja ljudi, životinja, kao i zaštite životne sredine;
povećanje konkurentnosti proizvoda na domaćem i međunarodnom tržištu;
promovisanje jednakih uslova konkurentnosti;
podizanje svesti i unapređenje nivoa stručnosti svih zainteresovanih strana za primenu i sprovođenje propisanih zahteva o dobrobiti životinja;
poboljšanje i održavanje visokog nivoa znanja i kompetentnosti nadležnog organa u oblasti bezbednosti hrane;
očuvanje tradicionalnih metoda proizvodnje kod subjekata u poslovanju hranom u objektima malog kapaciteta.
Mere za unapređenje objekata su:
formiranje Centralne radne grupe odgovorne za sprovođenje mera Nacionalne strategije, koju će činiti predstavnici zaduženi za oblast veterinarskog javnog zdravstva, veterinarske inspekcije i pravne službe, koja će pripremiti planove i dokumenta za sprovođenje procesa unapređenja objekata;
organizacija i sprovođenje programa obuke posebnih inspekcijskih timova koji će biti ovlašćeni da vrše procenu objekta i druge aktivnosti u procesu kategorizacije objekata;
procena i kategorizacija objekata, i to: pregled objekata, procena strukturalnih uslova objekata i svrstavanje u jednu od četiri kategorije objekata;
priprema i dostavljanje individualnih akcionih planova za unapređenje objekata od strane subjekata svrstanih u kategoriju 3 i njihova evaluacija;
praćenje procesa unapređenja objekata.
3.4. Kategorije objekata u odnosu na stepen usaglašenosti sa propisima EU
Nakon završenog procesa procene stepena usaglašenosti propisima EU, objekti se svrstavaju u jednu od sledećih kategorija:
1) kategorija 1: objekat koji je u saglasnosti sa EU propisima;
2) kategorija 2: objekat sa manjim neusaglašenostima sa EU propisima koje se mogu otkloniti u kraćem vremenskom periodu tj. u roku od šest meseci;
3) kategorija 3: objekat sa neusaglašenostima za čije otklanjanje je potreban duži vremenski period. Objekti su u obavezi da izrade akcioni plan za unapređenje i dostave ga Centralnoj radnoj grupi;
4) kategorija 4: objekti koji nisu u saglasnosti sa propisima EU i ne mogu da ispune standarde EU.
3.5. Centralna radna grupa i inspekcijski timovi
Centralna radna grupa biće nosilac organizacije i koordinacije posla unapređenja objekata. Posle analize podataka, iz Centralnog registra objekata, a na osnovu utvrđenog broja objekata koji će ući u proces unapređenja, Centralna radna grupa odrediće koliko je potrebno inspekcijskih timova, koji će obavljati proces kategorizacije, koliko inspektora čini tim, kao i plan rada inspekcijskih timova. Centralna radna grupa izradiće potrebne procedure i kontrolne liste u skladu sa propisima EU, koje će biti korišćene u procesu unapređenja.
Da bi imenovani inspekcijski timovi bili u mogućnosti da jednakim pristupom izvrše procenu i kategorizaciju objekata, potrebno je da prođu obuku i upoznaju se sa kontrolnim listama.
Da bi se omogućilo da javnost i sve zainteresovane strane u ovom procesu unapređenja budu jasno informisane o Nacionalnoj strategiji, sprovodiće se kampanje podizanja svesti, od strane subjekata u poslovanju hranom, veterinarskih inspektora, udruženja potrošača i drugih relevantnih institucija i službi.
Procena i kategorizacija objekata vršiće se na osnovu odluke o vršenju procene i kategorizacije, a odnosiće se na uslove za izgradnju, uređenje i opremanje objekta.
U objektima koji su svrstani u kategoriju 2, nakon šest meseci posebni inspekcijski timovi izvršiće ponovnu procenu i na osnovu zatečenog stanja kategorizovaće objekat u kategoriju 1. ili kategoriju 3.
Za sve objekte, koji su svrstani u kategoriju 3, subjekti u poslovanju hranom dostaviće, preko posebnih inspekcijskih timova, Centralnoj radnoj grupi individualne akcione planove za unapređenje objekata do tačno određenog datuma za dostavu. U individualnom akcionom planu biće jasno definisani rokovi za otklanjanje uočenih neusaglašenosti.
Nadležni organ će pregledati akcione planove i dati privremeno odobrenje na osnovu pozitivno ocenjenog akcionog plana. Krajnji rok za otklanjanje svih neusaglašenosti je 31. decembar 2021. godine.
Objekti koji će biti svrstani u kategoriju 4, neće moći da obavljaju delatnost za koju su do tada imali saglasnost i odobrenje MPZŽS i dodeljen veterinarski kontrolni broj, odnosno biće brisani iz Registra odobrenih objekata Uprave za veterinu, ukinuće im se veterinarski kontrolni broj i zabraniće im se obavljanje delatnosti.
U proces procene i kategorizacije biće uključeni svi objekti u kojima se posluje hranom životinjskog porekla i koji u skladu sa posebnim zahtevima za higijenu hrane životinjskog porekla EU moraju biti odobreni za stavljanje hrane na tržište EU.
Nakon izvršene procene i kategorizacije i prikupljanja svih podataka o objektima, Uprava za veterinu doneće odluku koji objekti se izuzimaju iz procesa unapređenja, primenom principa fleksibilnosti, odnosno mogućnosti prilagođavanja ili odstupanja od zahteva utvrđenih u zakonodavstvu EU, a koji mogu da se primenjuju na objekte u kojima se proizvode tradicionalni proizvodi, kao i na određene objekte malog kapaciteta.
Principi fleksibilnosti, definicija subjekta u poslovanju hranom malog kapaciteta, tradicionalni proizvodi i tradicionalna proizvodnja, kao i određivanje geografski udaljenih područja biće prepoznati i razvijeni i u nacionalnom zakonodavstvu u skladu sa zahtevima EU.
Predstavnici sektora proizvodnje i prerade mesa i mleka smatraju da će im sledeća pitanja biti najveći izazovi u procesu unapređenja objekata:
potpuna primena usaglašenih nacionalnih propisa sa opštim i posebnim uslovima higijene hrane EU;
potpuna i pravovremena informisanost o obavezama i mogućnostima subjekata u poslovanju hranom u skladu sa propisima o higijeni hrane i dobrobiti životinja; potpuna i pravovremena informisanost o mogućnostima pretpristupne finansijske pomoći iz fondova EU i nacionalnih mera podrške.
4.1. Institucionalni mehanizmi
Sprovođenje Nacionalne strategije ključni je proces koji sledi nakon usvajanja.
Institucionalni mehanizmi za proces unapređenja obuhvatiće sledeće:
usvajanje propisa iz okvira nacionalnog zakonodavstva i pratećih dokumenata (vodiča, procedura, kontrolnih lista, itd), koji se odnose na proces unapređenja objekata u skladu sa zahtevima EU. Ovo je preduslov za proces unapređenja;
primenu principa fleksibilnosti, odnosno mogućnosti prilagođavanja ili odstupanja od zahteva utvrđenih u zakonodavstvu EU, a koji može da se primenjuje na objekte u kojima se proizvode tradicionalni proizvodi, objekte sa posebnim geografskim ograničenjima, kao i na određene objekte malog kapaciteta;
uključivanje svih zainteresovanih strana kroz rad Saveta za unapređenje sektora proizvodnje hrane da bi se osigurala transparentnost i prihvatanje procesa unapređenja objekata;
sprovođenje kampanje podizanja svesti usmerene na sve zainteresovane strane (subjekti u poslovanju hranom, inspektori, potrošači);
uspostavljanje sistema za procenu, kategorizaciju i unapređenje objekata od strane MPZŽS, a preko Uprave za veterinu;
jačanje institucionalnih kapaciteta nadležnog organa (na centralnom, regionalnom i lokalnom nivou), kako bi se osigurao jedinstven pristup;
razmatranje i priprema nacionalnih i međunarodnih finansijskih izvora kako bi se podržalo unapređenje objekata;
korišćenje uspostavljenog mehanizma koordinacije između nadležnog organa i službe zadužene za IPARD program.
Uspešno sprovođenje Nacionalne strategije, podrazumeva jasno definisane zadatke i odgovornosti svih zainteresovanih strana. Od ključne važnosti je dosledna primena Akcionog plana za sprovođenje Nacionalne strategije, kao i obezbeđeno finansiranje, praćenje i revizija.
MPZŽS, kroz uže organizacione jedinice, uspostaviće sistem sprovođenja, praćenja i verifikacije procesa unapređenja objekata kontrolom i nadzorom nad primenom mera postupanja u procesu unapređenja, preduzimanjem aktivnosti u skladu sa zahtevima propisa EU i praćenjem stepena realizacije akcionih planova subjekta i rada Saveta za unapređenje sektora za proizvodnju hrane.
Subjekti u poslovanju hranom imaju odgovornost za potpunu ispunjenost zakonskih uslova u svakoj fazi proizvodnje, prerade i prometa hrane. Kako bi osigurali ispunjenost zahteva za bezbednost hrane, u obavezi su da pripreme individualne akcione planove za unapređenje svojih objekata, praćenje realizacije aktivnosti i sprovedenih mera, u cilju ispunjenja zahteva propisa EU.
Udruženja subjekata u proizvodnji hrane treba da imaju glavnu ulogu u podršci svojim članovima, kroz praćenje usaglašavanja i primene standarda, podršku u procesu integracije u evropsko i svetsko tržište, predlaganje mera za zaštitu interesa prerađivačke industrije i pomoć kod aplikacija za dobijanje sredstava iz pretpristupnih i nacionalnih fondova.
Institucionalna odgovornost za izveštavanje o napretku i sprovođenju Nacionalne strategije su redovni izveštaji o napretku i sprovođenju planiranih mera. Inspekcijski timovi će redovno podnositi izveštaje Centralnoj radnoj grupi koja će nakon toga izveštavati MPZŽS o statusu unapređenja objekata dva puta godišnje.
MPZŽS je u obavezi da na godišnjem nivou dostavlja EK izveštaj o napretku i sprovođenju Nacionalne strategije i stepenu usaglašenosti objekata u odnosu na EU zahteve.
4.2. Indikatori za praćenje realizacije strateških ciljeva
Kako bi se zadati ciljevi Nacionalne strategije mogli pravilno primeniti, neophodna je redovna kontrola napretka u realizaciji postavljenih strateških ciljeva jer se ovim procesom obezbeđuje da se na vreme preduzmu neophodna prilagođavanja usled nepredviđenih okolnosti.
Napredak u ostvarivanju strateških ciljeva, odnosno prioritetnih mera sprovodi se procesom provere indikatora za sprovođenje mera, dostignuti rezultati u zadatom vremenskom okviru i uticaj Nacionalne strategije na promene u oblasti gde se primenjuje.
Postupci merenja napretka u dostizanju ciljeva u okviru Nacionalne strategije, odnosi se na:
1) procenu napretka predviđenih aktivnosti;
2) procenu relevantnosti i efektivnosti;
3) ulazne i podatke za prilagođavanje u aktivnostima gde je to potrebno, kako bi se obezbedilo ostvarivanje ciljeva;
4) analiza razlika između očekivanih rezultata i konačnih rezultata;
5) obaveštavanje javnosti o ostvarenim rezultatima.
Postupci merenja napretka se po pravilu sprovode nakon procesa monitoringa, izveštavanja i revizije programskih ciljeva i rešenja. Indikatorima za merenje napretka primene Nacionalne strategije treba da se procenjuju njene sledeće karakteristike:
1) relevantnost, odnosno da li Nacionalna strategija doprinosi prioritetnim potrebama zainteresovanih strana. Potrebno je proceniti u kojoj su meri ciljevi i mere usmereni na rešavanje ključnih problema sektora proizvodnje hrane u postojećim uslovima (koji se mogu menjati tokom njene primene), kao i da li su ciljevi u skladu sa nacionalnim razvojnim prioritetima;
2) efikasnost, odnosno da li je dostignuta vrednost rezultata koji su proizišli iz sprovođenja Nacionalne strategije u odnosu na uložene aktivnosti i učinak angažovanih strana. Cilj provere efikasnosti je da se proceni da li je usvojeni pristup najefikasniji mogući;
3) efekti i uticaj, odnosno da li je dostignuti stepen efikasnosti koristan za zainteresovane strane primenom Nacionalne strategije. U tom procesu moraju da se procene efekti i uticaji svih mera i aktivnosti, svih vidova intervencije na društvene, ekonomske, ekološke i ostale razvojne ciljeve;
4) održivost, odnosno procena posledice rezultata ostvarenih Nacionalnom strategijom u smislu njihove dugoročnosti; meri održivost postavljenih ciljeva, rešenja i aktivnosti u dugoročnoj perspektivi, uključujući i moguće rizike.
Nadzor nad procesom evaluacije sprovodi Centralna radna grupa koja je zadužena za operativno upravljanje sprovođenjem Nacionalne strategije, od njenog usvajanja, preko odobrenja rezultata periodičnih izveštaja o proceni realizacije zadatih ciljeva, pa do odlučivanja o neophodnim korektivnim merama.
Navedeni set indikatora definisan je na nivou strateških ciljeva, pri čemu se imalo u vidu da oni prate mogućnosti kontinuiranog ili periodičnog praćenja stanja u pojedinim segmentima (videti tabele 3. i 4).
Tabela 3 – Indikatori za praćenje strateških ciljeva i rezultata sprovođenja Nacionalne strategije – opšti ciljevi:
Redni broj Strateški ciljevi Početna vrednost Indikatora za praćenje/merljivi rezultati Izvor praćenja 2. Ispunjavanje opštih zahteva higijene hrane EU, kao i svih posebnih zahteva koji se odnose na hranu životinjskog porekla i dobrobit životinja 1500 objekata odobrenih za unutrašnji promet Smanjen broj neusaglašenosti u skladu sa higijenom hrane i dobrobiti životinja za 50%Povećan broj subjekata u poslovanju hranom za 10% Izveštaji veterinarske inspekcije MPZŽS/Uprava za veterinu 48 objekata odobrenih za izvoz u EU Povećan izvoz iz unapređenih objekata za 50% MPZŽS /Uprava za veterinu 3. Usklađenost sa zahtevima EU u oblasti zaštite životne sredine, uključujući zaštitu od negativnih efekata proizvodnje i prerade hrane životinjskog porekla 80% propisa je usklađeno sa propisima EU Propisi iz oblasti bezbednosti hrane koji su usaglašeni sa EU zakonodavstvom su usvojeni i objavljeni u Službenom glasniku Republike Srbije -100% usklađeni propisi MPZŽS /Uprava za veterinuIzveštaji EU Delegacije Smanjen broj neusaglašenosti u skladu sa zakonodavstvom iz oblasti bezbednosti hrane i dobrobiti životinja za 80% Izveštaji veterinarske inspekcije 4. Priprema sektora proizvodnje hrane za pristup i integraciju na tržište EU, kao i za prihvatanje pravila Svetske trgovinske organizacije 80% propisa je usklađeno sa propisima EU Propisi iz oblasti bezbednosti hrane koji su usaglašeni sa EU zakonodavstvom su usvojeni i objavljeni u Službenom glasniku Republike Srbije -100% usklađeni propisi MPZŽS /Uprava za veterinuIzveštaji EU Delegacije
Tabela 4 – Indikatori za praćenje strateških ciljeva i rezultata sprovođenja Nacionalne strategije – specifični ciljevi:
Redni broj Specifični ciljevi Početna vrednost Indikatora za praćenje/merljivi rezultati Izvor praćenja Nema kategorisanih objekata Broj objekata koji je ocenjen i svrstan u određenu kategoriju – 100% kategorisani Povećanje broja objekata koji su svrstani u kategoriju 1 za 50% Izveštaji veterinarske inspekcije Izveštaji Centralne radne grupe 2. Nesmetana primena pravila i standarda EU, uz konsenzus i saradnju svih zainteresovanih strana Osnovan je Savet za unapređenje sektora hrane Održani sastanci sa Savetom za unapređenje sektora hrane – ukupno šest sastanaka MPZŽS /Uprava za veterinu Planirane su kampanje jačanja svesti Sprovedene kampanje jačanja svesti – četiri kampanje MPZŽS /Uprava za veterinu Pripremljeni su nacrti vodiča za subjekte u poslovanju hranom Izrađeni vodiči za subjekte u poslovanju hranom MPZŽS /Uprava za veterinu 3. Povećanje konkurentnosti proizvoda na domaćem i međunarodnom tržištu Zaklano stoke u 2015. godini: 162.000 goveda, 2.218.000 svinja, 70.000 ovacaživineProizvedeno je 1.501.000 tona mleka Povećanje proizvodnje u objektima za proizvodnju hrane za 20% Zavod za statistiku Povećan izvoz iz unapređenih objekata za 30% 4. Promovisanje jednakih uslova konkurentnosti Nema početnog stanja Stalni nadzor nad sprovođenjem od strane Centralne radne grupe Izveštaji Centralne radne grupe dva puta godišnje Sprovedene obuke za inspektore MPZŽS /Uprava za veterinu 5. Podizanje svesti i unapređenje nivoa stručnosti svih zainteresovanih strana za primenu i sprovođenje propisanih zahteva o dobrobiti životinja Planirane su kampanje jačanja svesti Sprovedene kampanje jačanja svesti – četiri kampanje MPZŽS /Uprava za veterinu Planirane su obuke za kampanju jačanja svesti Održane posebne obuke za inspektore za primenu i sprovođenje propisanih zahteva o dobrobiti životinja – ukupno osam obuka 6. Poboljšanje i održavanje visokog nivoa znanja i kompetentnosti nadležnog organa u oblasti bezbednosti hrane Planirane su kontinuirane obuke za inspektore i subjekte u poslovanju hranom Održane obuke za inspektore i subjekte u poslovanju hranom za primenu propisanih zahteva u oblasti bezbednosti hrane – minimum dve obuke godišnje MPZŽS /Uprava za veterinu 7. Očuvanje tradicionalnih metoda proizvodnje kod subjekata u poslovanju hranom u objektima malog kapaciteta Ne postoji propis o primeni principa fleksibilnosti kod proizvođača malih količina Pripremljen i objavljen Pravilnik o primeni principa fleksibilnosti kod proizvođača malih količina u II kvartalu 2017. godine MPZŽS/Uprava za veterinu
5. AKCIONI PLAN
Nacionalna strategija sadrži i Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije za unapređenje objekata u kojima se posluje hranom životinjskog porekla za period od 2016. do 2021. godine, koji je odštampan uz ovu strategiju i čini njen sastavni deo.
Navedeni akcioni plan sadrži mere za realizaciju smernica Nacionalne strategije, indikatore, rok i osnovne nosioce realizacije.
6. ZAVRŠNI DEO
Radi unapređenja stanja u objektima u kojima se posluje hranom životinjskog porekla neophodno je kontinuirano praćenje i ocenjivanje realizacije definisanih smernica i mera.
Ovu strategiju objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Broj: 320-12740/2016
U Beogradu, 29. decembra 2016. godine
VLADA
PREDSEDNIK
Aleksandar Vučić, s.r.
4827016.0125.15/1
AKCIONI PLAN
ZA SPROVOĐENJE NACIONALNE STRATEGIJE
ZA UNAPREĐENJE OBJEKATA U KOJIMA SE POSLUJE HRANOM ŽIVOTINJSKOG POREKLA
ZA PERIOD OD 2016. DO 2021. GODINE
|Mere za sprovođenje Nacionalne strategije |Indikatori |Rok za sprovođenje mera |Nosilac aktivnosti |Izvori finansiranja i visina sredstava u 2017. godini |Izvori finansiranja i visina sredstava u 2018. godini |Izvori finansiranja i visina sredstava u 2019. godini |Izvori finansiranja i visina sredstava u 2020. godini | | |formiranje Centralne radne grupe, posebnih inspekcijskih timova i obuka |Odluka o imenovanju članova Centralne radne grupe i timova
Održane obuke za formirane inspekcijske timove
|I kvartal 2017. godine |MPZŽS |budžet RS
za ovu meru nisu planirana sredstva |budžet RS
za ovu meru nisu planirana sredstva |budžet RS
za ovu meru nisu planirana sredstva |budžet RS
za ovu meru nisu planirana sredstva | | |procena i kategorizacija objekata |objekti ocenjeni i svrstani u određene kategorije |III kvartal 2017. godine |MPZŽS |budžet RS
za ovu meru su planirana sredstva
u iznosu od 2.500.000,00 dinara |budžet RS
za ovu meru su planirana sredstva
u iznosu od 2.200.000,00 dinara |budžet RS
za ovu meru su planirana sredstva
u iznosu od 2.200.000,00 dinara |budžet RS
za ovu meru su planirana sredstva
u iznosu od 2.500.000,00 dinara
| | |priprema i dostavljanje individualnih akcionih planova za unapređenje objekata od strane subjekata
|individualni akcioni planovi dostavljeni Centralnoj radnoj grupi |IV kvartal 2017. godine |subjekat u poslovanju hranom |sopstveni izvori subjekata u poslovanju hranom i/ili pretpristupni fondovi EU |sopstveni izvori subjekata u poslovanju hranom i /ili pretpristupni fondovi EU |sopstveni izvori subjekata u poslovanju hranom i/ili pretpristupni fondovi EU |sopstveni izvori subjekata u poslovanju hranom i/ili pretpristupni fondovi EU | | |praćenje procesa unapređenja objekata |usklađenost sa rokovima iz individualnih akcionih planova subjekata u poslovanju hranom |kontinuirano |MPZŽS |budžet RS
planirana sredstva za ovu meru su navedena u tački 2. Akcionog plana sa merama za sprovođenje Nacionalne strategije, iz razloga što su mere iz tačke 2. i iz tačke 4. direktno povezana
|budžet RS
planirana sredstva za ovu meru su navedena u tački 2. Akcionog plana za sprovođenje Nacionalne strategije, iz razloga što su mere iz tačke 2. i iz tačke 4. direktno povezana
|budžet RS
planirana sredstva za ovu meru su navedena u tački 2. Akcionog plana za sprovođenje Nacionalne strategije, iz razloga što su mere iz tačke 2. i iz tačke 4. direktno povezana
|budžet RS
planirana sredstva za ovu meru su navedena u tački 2. Akcionog plana za sprovođenje Nacionalne strategije, iz razloga što su mere iz tačke 2. i iz tačke 4. direktno povezana | |