NACIONALNI AKCIONI PLAN ZAPOŠLJAVANJA
ZA 2018. GODINU
I UVOD
U skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti („Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10, 38/15 i 113/17), osnovni instrument sprovođenja aktivne politike zapošljavanja na godišnjem nivou predstavlja Nacionalni akcioni plan zapošljavanja.
Ciljevi i prioriteti, odnosno programi i mere aktivne politike zapošljavanja utvrđeni Nacionalnim akcionim planom zapošljavanja za 2018. godinu usmereni su ka poboljšanju stanja na tržištu rada, unapređenju zapošljivosti i zapošljavanju i u funkciji su ostvarivanja Nacionalne strategije zapošljavanja za period 2011-2020. godine („Službeni glasnik RS”, broj 37/11).
Učešćem relevantnih institucija, socijalnih partnera i drugih zainteresovanih strana, obezbeđena je usklađenost Nacionalnog akcionog plana zapošljavanja za 2018. godinu sa sektorskim politikama i tekućim reformskim procesima od značaja i uticaja na oblast politike zapošljavanja. Istovremeno, zasnovanost ovog dokumenta i na strateškim dokumentima i smernicama evropske politike zapošljavanja, jasno ukazuje na opredeljenje dostizanja pune usklađenosti nacionalne politike zapošljavanja i institucija tržišta rada sa pravnim tekovinama Evropske unije.
Makroekonomski trendovi
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) u drugom kvartalu 2017. godine ostvaren je realan rast privredne aktivnosti od 1,3%. Posmatrano sa proizvodne strane, rast BDP u drugom kvartalu vođen je sektorom usluga koji doprinosi sa 1,2 procentnih poena (p.p.). Prerađivačka industrija, uz oporavak elektro-energetskog sektora, dala je doprinos od 0,6 p.p. Pad poljoprivredne proizvodnje bio je veći od očekivanog i negativno uticao sa 0,6 p.p. Negativan doprinos zabeležen je i kod građevinske aktivnosti (drugi kvartal za redom).
Rast ukupne industrije od 3,1% međugodišnje (mg) ostvaren u drugom kvartalu 2017. godine dominantno je determinisan pozitivnim kretanjima u prerađivačkoj industriji koja je sa povećanjem od 5,1% dala doprinos od 4,2 p.p. Proizvodnja električne energije imala je negativan uticaj od 1,4 p.p.
Tokom prvih sedam meseci 2017. godine izvezeno je robe u vrednosti 8,7 mlrd evra, dok je uvezeno robe u vrednosti od 11,2 mlrd evra (što je rast od 13,2% i 13,1% mg), dok je spoljnotrgovinski deficit uvećan za 12,7% u odnosu na isti period prethodne godine.
Ukupan spoljni dug na kraju prvog kvartala 2017. godine iznosio je 26,2 mlrd evra, i u poređenju sa krajem prethodne godine smanjen je za 374,2 mil.evra.
Inflacija se u avgustu 2017. godine na međugodišnjem nivou kretala u granicama dozvoljenog odstupanja od cilja Narodne banke Srbije (3%±1,5p.p). U ovom periodu inflacija je iznosila 2,5%, što je bilo uslovljeno, pre svega, povećanjem cena naftnih derivata, duvana, usluga mobilne telefonije i turističkih aranžmana.
Prosečna neto zarada u periodu januar-jul 2017. godine povećana je za 0,9% realno, mg. Smanjene su razlike između prosečnih zarada javnog i privatnog sektora, prevashodno kao rezultat bržeg rasta zarada u privatnom sektoru.
Povećanje broja zaposlenih registrovano je u svim proizvodnim sektorima, dok su najznačajnija poboljšanja ostvarena u sektorima usluga i industrije.
Rast broja zaposlenih registrovan je i u segmentu formalne i u segmentu neformalne zaposlenosti. Povećanju formalne zaposlenosti, kao kvalitetnom delu ukupne zaposlenosti, pored ostvarenog privrednog rasta, dodatno je doprinelo i efikasnije angažovanje inspekcijskih službi u cilju suzbijanja sive ekonomije. Rast zaposlenosti zabeležen je u prerađivačkoj industriji, rudarstvu, trgovini i dr, što je u skladu sa povoljnim ekonomskim kretanjima u ovim sektorima. Rast neformalne zaposlenosti u drugom kvartalu 2017. godine, najvećim delom je rezultat većeg angažovanja sezonskih radnika u poljoprivrednoj proizvodnji usled dobre poljoprivredne godine.
Rast zaposlenosti, ali i podsticanje neaktivnih lica, unapređenjem i proširenjem obuhvata mera aktivne politike zapošljavanja, uz dodatnu motivisanost rastom realnih zarada, doprinelo je mg povećanju stope aktivnosti.
Od posebnog značaja za produktivno zapošljavanje u narednom periodu jeste usaglašavanje politika zapošljavanja, obrazovanja i naučno-tehnološkog razvoja radi prilagođavanja nivoa znanja i veština i zapošljavanja prema potrebama tržišta rada.
S tim u vezi, u narednom srednjoročnom periodu, očekuje se nastavak reformi u oblasti tržišta rada i obrazovanja (uvođenje sistema dualnog obrazovanja, kojim će se obezbediti povezanost kvalifikovane radne snage sa stvarnim potrebama tržišta rada). U narednom periodu očekuje se i da će rast realnih neto zarada u privatnom sektoru pratiti rast produktivnosti u privredi. Sporiji rast realnih neto zarada od rasta realnog BDP, kao i rast zarada u skladu sa rastom produktivnosti uticaće na smanjivanje jediničnih troškova rada i na poboljšanje konkurentske pozicije zemlje. Realnom rastu zarada doprineće i povećanje minimalne cene rada od 1. januara 2018. godine sa 130 na 143 dinara po radnom času, što će se pozitivno odraziti na agregatnu tražnju, a imaće i pozitivan fiskalni efekat.
Okvir makroekonomske politike i strukturnih reformi
Fokus ekonomske i fiskalne politike u narednom srednjoročnom periodu usmeren je na ostvarenje sledećih ciljeva:
održavanje makroekonomske stabilnosti uz dalje smanjenje javnog duga i njegovo vraćanje u održive okvire;
nastavak primene strukturnih reformi, posebno u domenu javnih preduzeća, kao i podizanje efikasnosti javnog sektora.
Vlada će aktivnim merama u narednom trogodišnjem periodu nastaviti sa unapređivanjem poslovnog ambijenta. Uspostavljen je model rasta koji se zasniva na povećanju investicija i izvoza a posebne podsticajne mere biće realizovane i od strane Ministarstva privrede sa ciljem daljeg razvoja privrede i ravnomernog regionalnog razvoja. Dugoročnu održivost rasta treba dodatno da podrže kompleksni i sveobuhvatni reformski procesi, koje će Vlada nastaviti da sprovodi, kako bi se otklonile postojeće barijere i rizici. Time se stimuliše privatna inicijativa, budi preduzetništvo i inovativnost i afirmiše razvoj zasnovan na znanju i tehnološkom napretku, što će u krajnjoj liniji doprineti otvaranju novih radnih mesta i smanjenju nezaposlenosti.
Realizacija postavljenih ciljeva Vlade doprineće povećanju životnog standarda stanovništva i uspostavljanju održivog, pametnog i inkluzivnog rasta, koji podrazumeva podsticanje konkurentnosti i efikasniju upotrebu resursa, razvoj ekonomije zasnovan na znanju i inovacijama uz bolju participaciju na tržištu rada, smanjenje siromaštva i socijalnu koheziju.
Trendovi na tržištu rada
Na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku (RZS) iz Ankete o radnoj snazi (ARS), prate se kretanja i vrši procena ukupne radne snage u Republici Srbiji.
Anketa o radnoj snazi objavljuje se kvartalno, a poslednji objavljeni podaci odnose se na treći kvartal 2017. godine. Takođe, RZS svake godine objavljuje ARS – godišnji bilten sa prosečnim podacima za prethodnu godinu.
U trećem kvartalu 2017. godine zabeležen je najveći broj zaposlenih (2.881.900) u periodu 2014–2017. godine, zbog čega su i stope aktivnosti (55,3%) i zaposlenosti (48,2%) najviše.
Tabela 1. Trendovi na tržištu rada, za stanovništvo starosti 15 i više godina
Godina Stanovništvo starosti 15+ Ukupno Ukupno Aktivno Zaposleno Nezaposleno 2016. (prosek) Stopa aktivnosti 65,6% 64,0% 67,0% 68,4% Stopa zaposlenosti 55,2% 54,3% 58,8% 59,2% Stopa nezaposlenosti 15,9% 15,2% 12,3% 13,5% Stopa neaktivnosti 34,4% 36,0% 33,0% 31,6% Starosna kategorija 15+ Stopa aktivnosti 53,3% 51,8% 54,5% 55,3% Stopa zaposlenosti 45,2% 44,2% 48,1% 48,2% Stopa nezaposlenosti 15,3% 14,6% 11,8% 12,9% Stopa neaktivnosti 46,7% 48,2% 45,5% 44,7%
Izvor: ARS, RZS
Regionalni aspekt indikatora tržišta rada
U strukturi stanovništva prema radnom statusu, regioni imaju sličnu raspodelu. U trećem kvartalu 2017. godine stope aktivnosti i zaposlenosti za stanovništvo 15 i više godina su nešto veće u Beogradskom regionu (56,7% i 49,0%, respektivno) i u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (57,0% i 49,7%, respektivno), dok su nešto niže u Regionu Vojvodine (54,0% i 47,7%, respektivno) i u Regionu Južne i Istočne Srbije (53,4% i 45,9%, respektivno).
Tabela 4. Kretanje osnovnih indikatora tržišta rada po regionima
Starosna kategorija15+ Stopa aktivnosti Stopa aktivnosti Stopa aktivnosti Stopa aktivnosti Muškarci Muškarci Muškarci Muškarci 38,2% 26,9% 40,0% 28,7% 15-24 80.000 77.400 62.600 70.900 25-34 161.000 147.300 130.200 132.600 35-44 117.500 105.900 92.400 100.500 45-54 84.900 79.700 59.400 76.600 55-64 44.900 41.200 37.100 44.600 Ukupno 15-64 488.300 451.400 381.500 425.200 Ukupno 15+ 489.400 452.800 384.100 428.200
Izvor: ARS, RZS
Položaj mladih (15-24) na tržištu rada
U trećem kvartalu 2017. godine u odnosu na isti period prethodne godine, kod mladih (15–24 god.), nije bilo bitnih promena u broju zaposlenih i nezaposlenih, ali je usled negativnih demografskih trendova, došlo do smanjenja neaktivnog, odnosno ukupnog stanovništva tog uzrasta, što je dovelo do povećanja stopa zaposlenosti i nezaposlenosti mladih za 1,3 odnosno 0,4 p.p., respektivno.
Stopa zaposlenosti mladih u trećem kvartalu 2017. godine iznosi 23,7%, a stopa nezaposlenosti 28,8%. U odnosu na prethodni kvartal broj zaposlenih mladih (15–24 god.) je veći za 20.800, a stopa zaposlenosti mladih je veća za 2,9 p. p.
Tabela 7. Indikatori tržišta rada za mlade (15-24)
Stanovništvo starosti 15-24 2016.(prosek) I kvartal 2017. II kvartal 2017. III kvartal 2017. Stopa aktivnosti % 30,3 28,0 29,2 33,3 Stopa zaposlenosti % 19,7 17,6 20,8 23,7 Stopa nezaposlenosti % 35,0 37,1 28,9 28,8 Stopa neaktivnosti % 69,7 72,0 70,8 66,7
Izvor: ARS, RZS
Udeo mladih koji niti rade niti su u bilo kakvom sistemu obrazovanja i obuke u ukupnoj populaciji mladih između 15 i 24 godine starosti (tzv. NEET stopa), iznosi 17,1% i u odnosu na isti period prethodne godine manji je za 1,1 p.p.
Tabela 8. NEET stopa za mlade (15-24)
Stanovništvo starosti(15–24) 2016.(prosek) I kvartal 2017. II kvartal 2017. III kvartal 2017. Stopa zaposlenosti % 42,7 42,9 47,4 47,2 Stopa nezaposlenosti % 9,0 8,3 6,9 8,3 Stopa neaktivnosti % 53,1 53,2 49,1 48,6
Izvor: Izračunato na osnovu podataka iz ARS, RZS
Stopa zaposlenosti ove starosne grupe u trećem kvartalu 2017. godine iznosi 47,2%., a stopa nezaposlenosti starijih iznosi 8,3%.
Dugoročna nezaposlenost
Stopa dugoročne nezaposlenosti predstavlja procenat nezaposlenih godinu dana i duže u ukupnom broju aktivnih stanovnika uzrasta (15+).
U trećem kvartalu 2017. godine stopa dugoročne nezaposlenosti iznosi 7,7%, što je za 0,3 p.p. više u odnosu na prethodni kvartal.
Tabela 10. Dugoročno nezaposleni,
stanovništvo starosti 15 i više godina
Starosna kategorija 15+ 2016.(prosek) I kvartal 2017. II kvartal 2017. III kvartal 2017. Učešće – udeo dugoročno nezaposlenih 65,1% 60,05% 62,6% 59,6% Stope dugoročne nezaposlenosti 9,9% 8,8% 7,4% 7,7%
Izvor: ARS, RZS
Neformalna zaposlenost
Stopa neformalne zaposlenosti predstavlja udeo lica koja rade bez formalnog ugovora o radu u ukupnom broju zaposlenih.
Tabela 11. Stopa neformalne zaposlenosti,
stanovništvo starosti 15 i više godina
Starosna kategorija 15+ 2016. (prosek) 5.2. Program sticanja praktičnih znanja za nekvalifikovana lica, viškove zaposlenih i dugoročno nezaposlena lica koja se nalaze na evidenciji nezaposlenih duže od 18 meseci – podrazumeva sticanje praktičnih znanja i veština kroz obavljanje konkretnih poslova zasnivanjem radnog odnosa kod poslodavca koji pripada privatnom sektoru. Program je namenjen sledećim kategorijama nezaposlenih lica, bez obzira na godine života: – licima bez završene srednje škole, odnosno bez kvalifikacija i licima koja su završila funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih; – licima iz kategorije viškova zaposlenih i licima koja se nalaze na evidenciji nezaposlenih duže od 18 meseci – sa najmanje srednjim obrazovanjem, bez obzira na vrstu stečenog obrazovanja i radno iskustvo, a koja nemaju adekvatna i primenljiva znanja, veštine i kompetencije za obavljanje specifičnih poslova. Poslodavac zasniva radni odnos na određeno vreme sa nezaposlenim licem i ostvaruje pravo na naknadu troškova zarade za uključena lica u trajanju od 3 meseca. Poslodavac ima obavezu da zadrži lice u radnom odnosu još 3 meseci nakon završetka programa. U slučaju da poslodavac zasnuje radni odnos na neodređeno vreme sa nezaposlenim licem na početku programa ili do isteka trećeg meseca, odnosno završetka programa, ima pravo na naknadu troškova zarade za još tri meseca, odnosno u ukupnom trajanju od 6 meseci. Poslodavac ima obavezu da zadrži lice u radnom odnosu još najmanje 6 meseci nakon isteka finansiranja. 5.3. Obuke za tržište rada – sticanje stručnih dodatnih teorijskih i praktičnih znanja i veština u skladu sa potrebama tržišta rada i poslodavaca, a sa ciljem unapređenja zapošljivosti nezaposlenih lica prvenstveno teže zapošljivih bez kvalifikacija ili sa niskim kvalifikacijama. 5.3.1. Specijalističke informatičke obuke u skladu sa potrebama tržišta rada – sticanje novih znanja, veština i sposobnosti nezaposlenih lica u oblasti informacionih tehnologija, sa ciljem povećanja nivoa konkurentnosti i zapošljivosti. 5.4. Obuke na zahtev poslodavca – za nezaposlene – sticanje dodatnih znanja i veština potrebnih za obavljanje poslova na konkretnom radnom mestu, na zahtev poslodavca koji pripada privatnom sektoru, kao i preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom koja posluju sa većinskim državnim kapitalom, ukoliko na evidenciji nezaposlenih NSZ nema lica sa potrebnim znanjima i veštinama za konkretno radno mesto, odnosno postojeća znanja i veštine ne odgovaraju potrebama konkretnog radnog mesta. Obaveza poslodavca je da zasnuje radni odnos, u skladu sa zakonom, sa licem koje završi obuku (uz mogućnost da, na osnovu podnetog obrazloženog zahteva, sa licem zasnuje radni odnos i za vreme trajanja obuke). 5.5. Obuka za potrebe poslodavca za zaposlenog – poslodavac može podneti zahtev NSZ za učešće u finansiranju troškova obuke za zaposlenog kome nedostaju dodatna znanja i veštine za obavljanje poslova i radnih zadataka sa ciljem održanja zaposlenja kod tog poslodavca. Troškove učešća u finansiranju obuke za zaposlenog može da snosi NSZ u skladu sa raspoloživim sredstvima i propisima za dodelu državne pomoći, a na predlog tela nadležnog za ekonomski razvoj i po pribavljenoj saglasnosti ministra nadležnog za poslove zapošljavanja. Bliže kriterijume i uslove za uključivanje zaposlenog u obuke za potrebe poslodavca propisuje ministar nadležan za poslove zapošljavanja. 5.6. Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih – sticanje osnovnog obrazovanja u skladu sa zakonom, uz mogućnost sticanja kompetencije za obavljanje jednostavnih poslova. Program je namenjen nezaposlenim licima bez osnovnog obrazovanja.
Naknada troškova dodatnog obrazovanja i obuke kao i visina učešća NSZ u troškovima realizacije dodatnog obrazovanja i obuke, u zavisnosti od vrste programa, definišu se Programom rada NSZ za 2018. godinu u skladu sa raspoloživim sredstvima.
Podsticaji za zapošljavanje korisnika novčane naknade za slučaj nezaposlenosti
Nezaposlenom licu, koje je korisnik novčane naknade za slučaj nezaposlenosti najmanje tri meseca od momenta priznavanja prava, a zasnuje radni odnos na neodređeno vreme, jednokratno se isplaćuje 30% ukupnog iznosa novčane naknade (bez doprinosa za obavezno socijalno osiguranje) koja bi mu bila isplaćena za preostalo vreme do isteka prava na novčanu naknadu.
Javni radovi
Javni radovi se organizuju u cilju radnog angažovanja prvenstveno teže zapošljivih nezaposlenih lica i nezaposlenih u stanju socijalne potrebe, radi očuvanja i unapređenja radnih sposobnosti nezaposlenih, kao i ostvarivanja određenog društvenog interesa.
U ukupnom broju nezaposlenih lica uključenih u program javnih radova, osim osoba sa invaliditetom čiji je broj posebno utvrđen, najmanje 70% nezaposlenih lica treba da pripada sledećim kategorijama:
radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći;
Romi;
lica bez kvalifikacija/sa niskim kvalifikacijama;
viškovi zaposlenih;
lica koja posao traže duže od 18 meseci.
Utvrđeni procenat učešća navedenih kategorija nezaposlenih lica odnosi se na javni rad koji kroz redovne javne konkurse sprovodi samostalno NSZ.
Poslodavac koji sprovodi javne radove zaključuje sa nezaposlenim ugovor o radnom angažovanju u skladu sa propisima o radu i javnim konkursom. Sredstva namenjena za organizovanje javnih radova koriste se za:
1) isplatu naknade za obavljen posao licima angažovanim na javnim radovima (po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima u visini do 18.000,00 dinara na mesečnom nivou za pun fond radnih časova odnosno srazmerno vremenu radnog angažovanja na mesečnom nivou, koja se uvećava za pripadajući porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje);
2) naknadu troškova dolaska i odlaska sa rada angažovanih lica (maksimalno do 2.000 dinara po licu, za svaki mesec angažovanja);
3) naknadu troškova sprovođenja javnih radova poslodavcu (maksimalno do 2.000 dinara po licu, jednokratno, u zavisnosti od trajanja javnog rada);
4) naknadu troškova obuke (u jednokratnom iznosu od 1.000,00 dinara po angažovanom licu koje je završilo obuku), koja se u zavisnosti od vrste i složenosti poslova može organizovati po internom programu poslodavca izvođača javnog rada ili programu obrazovne ustanove. Po završetku obuke licu se izdaje potvrda o stečenim kompetencijama.
U 2018. godini organizovaće se javni radovi u oblasti socijalnih i humanitarnih delatnosti, održavanja i obnavljanja javne infrastrukture i održavanja i zaštite životne sredine i prirode.
Javni radovi se mogu organizovati i za oblast kulture na kojima se isključivo angažuju osobe sa invaliditetom.
Pravo učestvovanja u postupku organizovanja javnih radova imaju organi autonomne pokrajine i organi jedinica lokalne samouprave, javne ustanove i javna preduzeća, privredna društva, preduzetnici, zadruge i udruženja.
Mere aktivne politike zapošljavanja za osobe sa invaliditetom
Pored prioritetnog uključivanja u programe i mere aktivne politike zapošljavanja utvrđene ovim akcionim planom, za nezaposlene osobe sa invaliditetom, u cilju podsticanja zapošljavanja, realizuju se i mere u skladu sa Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom i to:
Subvencija zarade za osobe sa invaliditetom bez radnog iskustva – poslodavac
koji na neodređeno vreme zaposli osobu sa invaliditetom bez radnog iskustva, ima pravo na subvenciju zarade za tu osobu u trajanju od 12 meseci. Subvencija zarade se odobrava u visini do 75% ukupnih troškova zarade sa pripadajućim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, ali ne više od iznosa minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu.
Podrška osobama sa invaliditetom koje se zapošljavaju pod posebnim uslovima
uz:
– prilagođavanje radnog mesta (kroz tehničko i tehnološko opremanje radnog mesta, sredstava za rad, prostora i opreme u skladu sa mogućnostima i potrebama zaposlene osobe sa invaliditetom) refundacijom poslodavcu primerenih troškova prilagođavanja radnog mesta u visini do 400.000,00 dinara stvarnih troškova za prilagođavanje radnog mesta po osobi sa invaliditetom,
– pružanje stručne podrške novozaposlenoj osobi sa invaliditetom (radna asistencija kod uvođenja u posao ili na radnom mestu) refundacijom poslodavcu troškova zarade za lice koje je angažovano na pružanju stručne podrške u visini do 50.000,00 dinara mesečno za pun fond radnih sati odnosno srazmerno broju radnih sati pružene stručne podrške osobi sa invaliditetom na mesečnom nivou, uvećanih za pripadajući porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, u trajanju do 12 meseci.
Sufinansiranje programa ili mera aktivne politike zapošljavanja predviđenih lokalnim akcionim planovima zapošljavanja (LAPZ)
Autonomna pokrajina odnosno jedinica lokalne samouprave, može do 15. februara 2018. godine, putem NSZ, podneti ministarstvu nadležnom za poslove zapošljavanja zahtev za učešće u finansiranju programa ili mera aktivne politike zapošljavanja predviđenih LAPZ.
U 2018. godini odobravaće se učešće u finansiranju programa ili mera aktivne politike zapošljavanja iz sredstava opredeljenih za realizaciju NAPZ, i to:
Program javnih radova – u program javnih radova mogu se uključiti nezaposlena lica iz svih kategorija teže zapošljivih, u skladu sa stanjem i potrebama lokalnog tržišta rada utvrđenim u LAPZ;
Obuka na zahtev poslodavca – u obuku se uključuju nezaposlena lica ukoliko na evidenciji nezaposlenih NSZ nema lica sa potrebnim znanjima i veštinama odnosno postojeća znanja i veštine ne odgovaraju potrebama konkretnog radnog mesta;
Program sticanja praktičnih znanja za nekvalifikovana lica, viškove zaposlenih i dugoročno nezaposlene;
Subvencija za samozapošljavanje – odobrava se radi osnivanja radnje, zadruge ili drugog oblika preduzetništva kao i za osnivanje privrednog društva ukoliko osnivač zasniva u njemu radni odnos, u delatnostima definisanim u skladu sa potrebama lokalnog ekonomskog razvoja u LAPZ;
Subvencija za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih – može se dodeliti za zapošljavanje nezaposlenih lica iz jedne ili više kategorija teže zapošljivih, a koje su utvrđene u skladu sa stanjem i potrebama lokalnog tržišta i navedene u LAPZ;
Uslov za podnošenje zahteva za finansiranje programa ili mera aktivne politike zapošljavanja iz sredstava opredeljenih za realizaciju NAPZ je da autonomna pokrajina odnosno jedinica lokalne samouprave ima:
formiran lokalni savet za zapošljavanje;
usvojen LAPZ;
usaglašen LAPZ sa NAPZ i pokrajinskim APZ,
obezbeđeno više od polovine potrebnih sredstava za finansiranje određenog programa ili mere. Izuzetno, ukoliko se radi o nerazvijenoj jedinici lokalne samouprave, ministar nadležan za poslove zapošljavanja, u skladu sa članom 60. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti („Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10, 38/15 i 113/17) može odobriti učešće u finansiranju i kada je obezbeđeno manje od polovine potrebnih sredstava.
Kriterijumi na osnovu kojih se odobrava visina iznosa sredstava po zahtevu jedinice lokalne samouprave za učešće u finansiranju programa ili mera su:
stepen razvijenosti jedinice lokalne samouprave,
pripadnost jedinice lokalne samouprave grupi III i IV stepena razvijenosti i posebno devastirana područja, utvrđeni u skladu sa posebnim propisom Vlade),
formiran lokalni savet za područje više jedinica lokalnih samouprava i usvojen zajednički plan zapošljavanja za područje tih jedinica lokalnih samouprava.
Po isteku roka za podnošenje zahteva, NSZ proverava ispunjenost uslova za finansiranje programa ili mera aktivne politike zapošljavanja, priprema mišljenje o svakom pojedinačnom LAPZ (usklađenost sa ciljevima lokalnog ekonomskog razvoja i indikatorima na lokalnom tržištu rada) i daje predlog za učešće u finansiranju programa ili mera aktivne politike zapošljavanja na osnovu kriterijuma i raspoloživih sredstava.
NSZ dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove zapošljavanja predlog za učešće u finansiranju programa ili mera aktivne politike zapošljavanja u roku od 30 dana od dana isteka roka za podnošenje zahteva, na osnovu koga ministar nadležan za poslove zapošljavanja donosi odluku.
NSZ i jedinice lokalne samouprave obuhvaćene odlukom zaključuju sporazume o načinu i postupku realizacije programa ili mera aktivne politike zapošljavanja, kao i drugim pitanjima od značaja za sprovođenje ove odluke.
Jedinice lokalne samouprave mogu, u skladu sa potrebama lokalnog tržišta rada, planirati i druge programe ili mere aktivne politike zapošljavanja, utvrditi ih u LAPZ i njihovu realizaciju finansirati u celosti iz sredstava budžeta autonomne pokrajine i/ili budžeta jedinica lokalne samouprave. U realizaciji programa ili mera aktivne politike zapošljavanja koje se u celosti finansiraju iz budžeta autonomne pokrajine i/ili budžeta jedinica lokalne samouprave, NSZ pruža stručnu i tehničku podršku.
Plan uključivanja lica u mere aktivne politike zapošljavanja
u 2018. godini
MERE AKTIVNE POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA Broj lica uključen u mere (1) 2.7. Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih 1.500 0 1.500 1. DODATNO OBRAZOVANJE I OBUKA 487 426 87,47% 1.2. Obuka na zahtev poslodavca – za nezaposlene 400 400 100% 2. SUBVENCIJE ZA ZAPOŠLJAVANJE 1.025 1.025 100% 2.1. Subvencija za samozapošljavanje 525 525 100% 2.2. Subvencija za zapošljavanje nezaposlenih iz kategorije teže zapošljivih 500 500 100% UKUPNO 1.512 1.451 95,96%
Finansiranje aktivne politike zapošljavanja obavlja se iz sredstava doprinosa za slučaj nezaposlenosti, budžeta Republike Srbije, budžeta autonomne pokrajine i budžeta jedinice lokalne samouprave, sredstava donacija, kredita, kao i iz drugih izvora.
Za realizaciju planiranih programa i mera aktivne politike zapošljavanja, obezbeđeno je 3.650.000.000,00 dinara iz sredstava doprinosa za slučaj nezaposlenosti, dok je za realizaciju mera profesionalne rehabilitacije i podsticanja zapošljavanja osoba sa invaliditetom obezbeđeno 550.000.000,00 dinara iz Budžetskog fonda za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom.
Takođe, obezbeđen je iz direktnog granta NSZ (direktno dodeljenih sredstava), iz IPA 2013 programskog ciklusa, iznos od 554.065.000,00 dinara za sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja u okviru Finansijskog plana NSZ za 2018. godinu.
Planirana su u Finansijskom planu NSZ za 2018. godinu i sredstva u iznosu od 750.000.000,00 dinara za realizaciju mera aktivne politike zapošljavanja predviđenih lokalnim akcionim planovima zapošljavanja koja se obezbeđuju iz budžeta autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.
U okviru poglavlja VIII TABELA PRIORITETA, MERA I AKTIVNOSTI ZA REALIZACIJU NAPZ, u koloni Izvori finansiranja, prikazani su i donatori/projekti SDC, GIZ, IPA 15 (RSS) i dr. koji svojim sredstvima direktno finansiraju obuke, seminare i druge aktivnosti.
Mere aktivne politike zapošljavanja i planirane aktivnosti u okviru NAPZ, sprovodi ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja, NSZ i drugi organi, institucije i socijalni partneri.
Efikasnost i efektivnost mera aktivne politike zapošljavanja utvrđenih NAPZ koje sprovodi NSZ,prati se na osnovu Sporazuma o učinku Nacionalne službe za zapošljavanje koji se, u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, zaključuje između ministarstva nadležnog za poslove zapošljavanja i NSZ. Ovim sporazumom bliže se uređuju zadaci, obaveze, ciljevi i rezultati za 2018. godinu, rokovi za sprovođenje pojedinih programa i mera, odgovornosti, izveštavanje i dr.
Ključnu ulogu u procesu sprovođenja i izveštavanja ima NSZ, dok centralnu ulogu u praćenju, koordinaciji, upravljanju implementacijom NAPZ i izveštavanju ima ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja. U zavisnosti od vrste i nivoa na kome se realizuju aktivnosti, ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja direktno prati aktivnosti koje se ostvaruju na nacionalnom nivou i za čije ostvarivanje je nadležno.
U skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, teže zapošljiva lica su nezaposlena lica koja zbog zdravstvenog stanja, nedovoljnog ili neodgovarajućeg obrazovanja, sociodemografskih karakteristika, regionalne ili profesionalne neusklađenosti ponude i tražnje na tržištu rada, ili zbog drugih objektivnih okolnosti teže nalaze posao. Posebno su ugrožena lica koja se istovremeno suočavaju sa više faktora ranjivosti/otežane zapošljivosti. Određenim programima i merama aktivne politike zapošljavanja podstiče se ravnopravniji položaj ovih lica na tržištu rada.
U 2018. godini status teže zapošljivih lica, a u skladu sa procenom zapošljivosti, koja će imati prioritet pri uključivanju u mere aktivne politike zapošljavanja su: mladi do 30 godina života, viškovi zaposlenih, stariji od 50 godina, lica bez kvalifikacija i niskokvalifikovani, osobe sa invaliditetom, Romi, radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći, dugoročno nezaposleni (na evidenciji duže od 12 meseci a posebno nezaposlena lica koja traže posao duže od 18 meseci), mladi do 30 godina starosti koji su imali/imaju status deteta bez roditeljskog staranja i žrtve porodičnog nasilja.
Takođe, u programe i mere aktivne politike zapošljavanja potrebno je uključivati i ostala teže zapošljiva lica iz posebno osetljivih kategorija nezaposlenih kao što su: žene (posebno žene žrtve trgovine ljudima), izbegla i raseljena lica, povratnici prema sporazumu o readmisiji, samohrani roditelji, supružnici iz porodice u kojoj su oba supružnika nezaposlena, roditelji dece sa smetnjama u razvoju, bivši izvršioci krivičnih dela i sl. na način kojim se omogućava njihova integracija na tržište rada.
Poseban prioritet pri uključivanju u mere aktivne politike zapošljavanja imaju nezaposlena lica koja se istovremeno suočavaju sa više faktora otežane zapošljivosti.
Zbog neophodnosti intenziviranja aktivnosti u cilju unapređenja položaja mladih, viškova zaposlenih, lica bez kvalifikacija ili niskokvalifikovanih, dugoročno nezaposlenih i osoba sa invaliditetom, pripremljeni su posebni paketa usluga:
Paket usluga za viškove zaposlenih – za viškove zaposlenih čija se prijava na evidenciju nezaposlenih očekuje zbog završetka procesa restrukturiranja, kao i zbog racionalizacije javnog sektora, pripremljen je paket usluga koji podrazumeva nekoliko koraka, i to u zavisnosti od toga da li su u pitanju aktivnosti kojima se reaguje unapred, pre prestanka radnog odnosa ili nakon prijave na evidenciju nezaposlenih.
Radi prevencije nezaposlenosti, pre nego što se potencijalni viškovi zaposlenih prijave na evidenciju nezaposlenih, NSZ će realizovati informativne sastanke sa poslodavcem koji se suočava sa viškom zaposlenih i sindikatima i sa potencijalnim viškovima zaposlenih u prostorijama poslodavca i organizovati savetovanja za zapošljavanje sa potencijalnim viškovima zaposlenih koji su se izjasnili da žele individualno savetovanje.
Na osnovu popunjenog upitnika ili individualnog razgovora sa savetnikom za zapošljavanje, potencijalni viškovi zaposlenih će se uključivati u sledeće mere: klub za traženje posla (petodnevni program posebno dizajniran za viškove zaposlenih), radionicu za psihološku podršku planiranju karijere (jednodnevni program posebno dizajniran za potencijalne viškove zaposlenih), obuku za razvoj preduzetništva i obuku za aktivno traženje posla.
Nakon prijave viškova zaposlenih na evidenciju nezaposlenih, NSZ će prioritetno uključivati viškove zaposlenih u programe i mere aktivne politike zapošljavanja, a posebno:
1) izvršiti procenu zapošljivosti lica;
2) utvrditi individualni plan zapošljavanja i odrediti mere koje su najpogodnije za aktivaciju i unapređenje zapošljivosti (radionica za prevladavanje stresa usled gubitka posla, program sticanja praktičnih znanja za nekvalifikovana lica, viškove zaposlenih i dugoročno nezaposlene i druge mere);
3) organizovati posebno informisanje o mogućnostima i prednostima ulaganja otpremnina u samozapošljavanje, udruživanje otpremnina radi zapošljavanja i sl.
Takođe, NSZ će, u cilju preveniranja dugoročne nezaposlenosti, odnosno brže reintegracije na tržište rada viškova zaposlenih, intenzivirati posete poslodavcima, posebno u jedinicama lokalne samouprave u kojima se planira realizacija programa rešavanja viška zaposlenih, sa ciljem prikupljanja podataka o potrebama za zapošljavanjem.
Paket usluga za mlade – podrazumeva set koraka koje NSZ, za svaku mladu osobu prijavljenu na evidenciju nezaposlenih lica, realizuje sa ciljem prevencije zastarevanja kompetencija (znanja i veština) od značaja za konkurentno istupanje na tržištu rada i pada u dugoročnu nezaposlenost i obuhvata:
1) procenu zapošljivosti lica;
2) utvrđivanje individualnog plana zapošljavanja i mera koje su najpogodnije za aktivaciju i podizanje zapošljivosti mladih;
3) posredovanje u zapošljavanju ili uključivanje u mere aktivne politike zapošljavanja koje mogu doprineti zapošljavanju (profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere, program stručne prakse, subvencija za zapošljavanje i samozapošljavanje, program funkcionalnog osnovnog obrazovanja i dr.).
Paket usluga za lica bez kvalifikacija, niskokvalifikovane i dugoročno nezaposlene obuhvata:
1) procenu zapošljivosti lica;
2) utvrđivanje individualnog plana zapošljavanja i mera koje su najpogodnije za aktivaciju i podizanje zapošljivosti lica bez kvalifikacija i dugoročno nezaposlene;
3) uključivanje u mere za aktivno traženje posla (trening samoefikasnosti za kvalifikovana dugoročno nezaposlena lica i motivaciono-aktivacione obuke za lica bez kvalifikacija i niskokvalifikovane);
4) uključivanje u programe dodatnog obrazovanja i obuke (program funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih, program sticanja praktičnih znanja za nekvalifikovana lica, viškove zaposlenih i dugoročno nezaposlene i dr.), javne radove i dr.
Paket usluga za osobe sa invaliditetom – podrazumeva posredovanje u zapošljavanju i uključivanje osoba sa invaliditetom u mere aktivne politike zapošljavanja pod opštim uslovima i po prilagođenim programima, u skladu sa potrebama osoba sa invaliditetom, procenjenim profesionalnim mogućnostima, radnom sposobnošću i identifikovanim potrebama na tržištu rada, i obuhvata:
procenu profesionalnih mogućnosti, odnosno procenu zapošljivosti lica;
utvrđivanje individualnog plana zapošljavanja i mera koje su najpogodnije za aktivaciju i podizanje zapošljivosti osoba sa invaliditetom;
posredovanje u zapošljavanju ili uključivanje u mere aktivne politike zapošljavanja koje doprinose podizanju zapošljivosti i zapošljavanju.
PRIORITET 1. – POBOLJŠANJE USLOVA NA TRŽIŠTU RADA I UNAPREĐENJE INSTITUCIJA TRŽIŠTA RADA Mera Aktivnost Nosioci aktivnosti Partneri na realizaciji aktivnosti Indikator Izvor finansiranja 1.1.Unaprediti zakonodavni okvir u oblasti rada i zapošljavanja Usvojiti zakonska rešenja kojima se doprinosi poboljšanju regulatornog okvira u oblasti rada i zapošljavanja. MRZBSP Nadležna ministarstvaSocijalni partneri Usvojena zakonska rešenja u oblasti rada i zapošljavanja (Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, Zakon o radu preko agencija za privremeno zapošljavanje, Zakon o štrajku, Zakon o socijalnom preduzetništvu). Nema troškova – zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti 1.2.Unaprediti kapacitete NSZ za efikasnije pružanje usluga posredovanja u zapošljavanju, uključujući i sistem karijernog vođenja i savetovanja Povećati iznos raspoloživih sredstava za realizaciju mera APZ. NSZ / Povećan iznos raspoloživih sredstava za realizaciju mera APZ. Finansijski plan NSZ Povećati broja savetnika u NSZ koji rade direktno sa nezaposlenim licima, aktivnim tražiocima zaposlenja, kroz unutrašnju reorganizaciju NSZ i dodatno zapošljavanje. NSZ / Povećan broj savetnika u NSZ koji rade direktno sa nezaposlenim licima, aktivnim tražiocima zaposlenja, kroz unutrašnju reorganizaciju NSZ i dodatno zapošljavanje. Finansijski plan NSZ Realizovati program stručnog osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih u NSZ i sistem provere stručne osposobljenosti. NSZ / Program stručnog osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih u NSZ i sistem provere stručne osposobljenosti u primeni. Finansijski plan NSZSvetska banka Realizovati savetovanje za zapošljavanje u svim filijalama NSZ. NSZ / Broj individualnih razgovora sa tražiocima zaposlenja.Broj utvrđenih individualnih planova zapošljavanja. Nema troškova – zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti Unaprediti stručni savetodavni rad sa nezaposlenim licima u skladu sa aktivnostima utvrđenim u Akcionom planu NSZ za unapređenje kvaliteta usluga koje se pružaju poslodavcima i nezaposlenim licima. NSZ / Broj profila rizika nezaposlenih lica izrađenih u skladu sa novom metodologijom. Nema troškova – zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti Svetska banka Unaprediti saradnju sa poslodavcima. NSZ / Broj kontakata/obilazaka poslodavaca.Povećan broj poslodavaca koji koriste usluge i mere aktivne politike zapošljavanja Nema troškova – zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti Unaprediti upravljanje obimom klijenata na nivou filijala NSZ. NSZ / Standardna devijacija srednje vrednosti obima posla savetnika za zapošljavanje među filijalama NSZ. Nema troškova – zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti Realizovati mere APZ u svim filijalama NSZ. NSZ / Broj i struktura nezaposlenih lica uključenih u mere APZ, po filijalama NSZ. Finansijski plan NSZ Povećati broj nezaposlenih korisnika usluga karijernog vođenja i savetovanja, posebno mladih. NSZ / Broj i struktura korisnika usluga karijernog vođenja i savetovanja, posebno iz kategorije nezaposlenih mladih. Nema troškova – zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti 1.3.Unaprediti kapacitete agencija za zapošljavanje i razviti različite oblike saradnje agencija i NSZ Ojačati kapacitete agencija za zapošljavanje, posebno za obavljanje poslova profesionalne orijentacije, savetovanja o planiranju karijere, vođenje evidencija i dr. MRZBSP NSZ Agencije za zapošljavanje Broj obuka/radionica/seminara organizovanih po zahtevu agencija za zapošljavanje. Višekorisnička IPA 2015 Sprovođenje pripremnih aktivnosti za pristupanje EURES mreži. NSZ Agencije za zapošljavanje Broj organizovanih obuka/radionica koje se odnose na regulativu EURES mreže Višekorisnička IPA 2015 1.4.Jačati kapacitete lokalnih saveta za zapošljavanje i podsticati dijalog i saradnju na lokalnom i regionalnom nivou Razvijati partnerstva i saradnju jedinica lokalne samouprave u cilju podsticanja razmene primera dobre prakse i koordinacije lokalnih politika. MRZBSPNSZ Jedinice lokalne samoupraveStalna konferencija gradova i opština (SKGO) Broj formiranih zajedničkih lokalnih saveta za zapošljavanje. Nema troškova – zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti SDC GIZ Realizovan set obuka za planiranje lokalne politike zapošljavanja za predstavnike lokalnih saveta za zapošljavanje, jedinica lokalne samouprave i filijala NSZ. MRZBSP NSZJedinice lokalne samoupraveSKGO Broj realizovanih obuka.Broj i struktura polaznika obuka.Broj podnetih zahteva za učešće u finansiranju programa ili mera APZ predviđenih LAPZ. SDC GIZ 1.5.Unaprediti metode evaluacija mera aktivne politike zapošljavanja (APZ) Primeniti revidiranu metodologiju monitoringa i evaluacije aktivne politike zapošljavanja u skladu sa Akcionim planom za monitoring i evaluaciju mera APZ usvojenim od strane NSZ. MRZBSPNSZ / Evalucioni izveštaji za mere APZ na lokalnom i nacionalnom nivou. Svetska banka 1.6.Sprovođenje ankete za praćenje potreba i prognoziranja kretanja na tržištu rada i unapređenje procedura za planiranje na nacionalnom i lokalnom nivou Sprovesti anketu poslodavaca o potrebama za zanimanjima, kvalifikacijama i znanjima i veštinama radne snage koju zapošljavaju ili nameravaju da zaposle, na nivou filijala NSZ. NSZ Udruženja poslodavacaPrivredna komora Srbije Izveštaji o prognozama kretanja na tržištu rada na lokalnom i nacionalnom nivou. Finansijski plan NSZ PRIORITET 2. – PODSTICANJE ZAPOŠLJAVANJA I UKLJUČIVANJA TEŽE ZAPOŠLJIVIH LICA NA TRŽIŠTE RADA I PODRŠKA REGIONALNOJ I LOKALNOJ POLITICI ZAPOŠLJAVANJA Mera Aktivnost Nosioci aktivnosti Partneri na realizaciji aktivnosti Indikator Izvor finansiranja 2.1.Poboljšati efikasnost posredovanja u zapošljavanju Posredovati po podnetim prijavama potrebe za zapošljavanjem. NSZ / Broj traženih izvršilaca po prijavama potrebe za zapošljavanjem podnetih od strane poslodavaca. Broj i struktura lica zaposlenih uz posredovanje NSZ. Nema troškova – zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti 2.2.Sprovoditi paket usluga zaviškove zaposlenih Intenzivirati saradnju NSZ, jedinica lokalne samouprave i poslodavaca koji imaju viškove zaposlenih i poslodavaca koji imaju potrebe za novim zapošljavanjem, u cilju prevencije pasivizacije i dugoročne nezaposlenosti lica iz kategorije viškova. NSZ Jedinice lokalne samouprave Broj kontakata NSZ za jedinicama lokalne samouprave u kojima se rešava višak zaposlenih.Broj kontakata NSZ sa poslodavcima koji rešavaju višak zaposlenih.Broj i struktura lica obuhvaćenih paketom usluga za viškove zaposlenih, uključujući i obuhvat merama APZ. Nema troškova – zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti 2.3.Uključivati nezaposlena lica starija od 50 godina u mere aktivne politike zapošljavanja Povećati broj nezaposlenih lica starijih od 50 godina uključenih u mere APZ NSZ Jedinice lokalne samouprave Broj i struktura nezaposlenih lica starijih od 50 godina uključenih u mere APZ. Finansijski plan NSZIPA 2013 2.4.Sprovoditi paket usluga za mlade Povećati broj mladih uključenih u mere APZ NSZ Jedinice lokalne samouprave Broj i struktura nezaposlenih mladih uključenih u mere APZ. Finansijski plan NSZIPA 2013SDCGIZ Podsticati preduzetništvo među mladima. NSZ Jedinice lokalne samouprave Broj i struktura nezaposlenih mladih kojima je odobrena subvencija za samozapošljavanje. Finansijski plan NSZIPA 2013SDCGIZ 2.5.Sprovoditi paket usluga za lica bez kvalifikacija, niskokvalifikovane i dugoročno nezaposlene Povećati broj nezaposlenih bez kvalifikacija, niskokvalifikovanih i dugoročno nezaposlenih u mere APZ. NSZ Jedinice lokalne samouprave Broj nezaposlenih bez kvalifikacija, niskokvalifikovanih i dugoročno nezaposlenih uključenih u mere APZ.Broj nezaposlenih bez kvalifikacija, niskokvalifikovanih i dugoročno nezaposlenih uključenih u programe dodatnog obrazovanja i obuke. Finansijski plan NSZIPA 2013 2.6.Podsticati zapošljavanje osoba sa invaliditetom (OSI) Povećati broj nezaposlenih OSI uključenih u mere APZ. NSZ Jedinice lokalne samouprave Broj i struktura nezaposlenih OSI uključenih u mere APZ. Budžetski fond za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja OSIIPA 2013 Obezbediti podršku za radno-socijalnu integraciju na tržište rada OSI koje se mogu zapošljavati pod posebnim uslovima. NSZ / Broj prilagođenih radnih mesta OSI koje se zapošljavaju pod posebnim uslovima na otvorenom tržištu.Broj OSI kojima je obezbeđena stručna podrška (radna asistencija kod uvođenja u posao ili na radnom mestu). Budžetski fond za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja OSI Informisati poslodavce o mogućnostima korišćenja subvencije zarade u trajanju od 12 meseci za OSI bez radnog iskustva, zaposlene na neodređeno vreme u skladu sa Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, kao i o mogućnosti korišćenja olakšica, dela doprinosa i poreza na dohodak građana za zaposlene OSI u skladu sa Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i Zakonom o porezu na dohodak građana. NSZ Ministarstvo finansija Broj nezaposlenih OSI zaposlenih uz program subvencije zarade za nezaposlene OSI bez radnog iskustva.Broj poslodavaca koji koristi olakšice za zapošljavanje OSI sa evidencije NSZ. Finansijski plan NSZ 2.7.Intenzivirati aktivnosti usmerene ka povećanju motivacije za uključivanje na tržište rada Roma Informisati Rome o uslugama koje pruža NSZ kroz karavane zapošljavanja i mobilne timove.Povećati broj nezaposlenih Roma uključenih u mere APZ.Realizovati edukativne seminare i obuke o preduzetništvu za nezaposlene Rome. NSZ Jedinice lokalne samoupraveOrganizacije civilnog društva Broj Roma na evidenciji NSZ.Broj i struktura nezaposlenih Roma uključenih u mere APZ.Broj realizovanih edukativnih seminara i obuka o preduzetništvu za nezaposlene Rome. Finansijski plan NSZDonatori 2.8. Intenzivirati aktivnosti na aktivaciji na tržište rada radno sposobnih korisnika novčane socijalne pomoći Povećan broj korisnika novčane socijalne pomoći uključenih u mere APZ. MRZBSPNSZ Centri za socijalni radJedinice lokalne samouprave Broj nezaposlenih korisnika novčane socijalne pomoći uključenih u mere APZ. Finansijski plan NSZSvetska banka 2.9.Podsticati zapošljavanje nezaposlenih žena Povećati broj nezaposlenih žena uključenih u mere APZ, posebno iz osetljivih kategorija (samohrane majke, žrtve porodičnog nasilja, žrtve trgovine ljudima, korisnice novčane socijalne pomoći i Romkinje) uključenih u mere APZ.Podsticati preduzetništvo među ženama. NSZ Jedinice lokalne samoupraveOrganizacije civilnog društva Broj i struktura nezaposlenih žena uključenih u mere APZ.Broj i struktura nezaposlenih žena kojima je odobrena subvencija za samozapošljavanje. Finansijski plan NSZDonatori 2.10. Podsticati razvoj regionalne i lokalne politike zapošljavanja Odobriti sredstva autonomnoj pokrajini odnosno jedinici lokalne samouprave za učešće u finansiranju programa ili mera APZ predviđenih LAPZ iz budžeta opredeljenog za realizaciju mera aktivne politike zapošljavanja. MRZBSP NSZ Autonomna pokrajna/jedinica lokalne samouprave Broj odobrenih zahteva za učešće u finansiranju programa ili mera APZ predviđenih LAPZ.Broj zaključenih sporazuma o realizaciji LAPZ. Finansijski plan NSZBudžet AP/JLS PRIORITET 3. – UNAPREĐENJE KVALITETA RADNE SNAGE I ULAGANJE U LJUDSKI KAPITAL Mera Aktivnost Nosioci aktivnosti Partneri na realizaciji aktivnosti Indikator Izvor finansiranja 3.1.Promovisati i dalje razvijati karijerno vođenje i savetovanje Obezbediti praćenje sprovođenja programa u skladu sa metodologijom karijernog vođenja i savetovanja za mlade u sistemu srednjeg i visokog obrazovanja i na tržištu rada. MPNTR ZUOVZVKOVCentri za razvoj karijere pri visokoškolskim ustanovamaEuroguidance centar Organizacije civilnog društva Uspostavljena metodologija praćenja sprovođenja programa karijernog vođenja i savetovanja zasnovana na standardima usluga karijernog vođenja i savetovanja. Nema troškova – zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti Aktivno učestvovati u sprovođenju strategija koje se odnose i na karijerno vođenje i savetovanje i potpisani protokoli o saradnji u cilju realizacije konkretnih aktivnosti. MPNTRMOS NSZ Organizacije civilnog društvaSocijalni partneri Broj potpisanih protokola o saradnji u cilju realizacije konkretnih aktivnosti. Nema troškova – zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti Donatori Formirani timovi za karijerno vođenje i savetovanje u osnovnim, srednjim školama kao i centri za karijerno vođenje i savetovanje u visokoškolskim ustanovama. MPNTR ŠkoleVisokoškolske ustanoveEuroguidance centarOrganizacije civilnog društva Broj timova i centara za karijerno vođenje i savetovanje funkcionalno uspostavljenih prema standardima usluga karijernog vođenja i savetovanja. Nema troškova – zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti Organizovani sajmovi profesionalne orijentacije. NSZŠkoleOrganizacije civilnog društva MPNTRMOS Broj održanih sajmova i ukupan broj učesnika po sajmu. Nema troškova – zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnostiDonatori Organizovane medijske kampanje za promociju karijernog vođenja i savetovanja. MPNTRMOSOrganizacije civilnog društva Euroguidance centar Broj sprovedenih kampanji. Nema troškova – zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnostiDonatori Pripremljeno uputstvo srednjim školama sa smernicama za razvoj programa karijernog vođenja i savetovanja. MPNTRMOSZUOV NSZŠkole Euroguidance centarOrganizacije civilnog društva Broj realizovanih obuka i seminara za razvoj programa karijernog vođenja u skladu sa standardima i smernicama. Nema troškova – zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnostiDonatori 3.2.Dalje razvijati nacionalni sistem klasifikacije zanimanja Radna grupa pripremila usaglašenu klasifikaciju zanimanja sa međunarodnim standardom ISCO 08 MRZBSPMPNTR NSZRZSPKSCROSOZUOV Nacionalna klasifikacija zanimanja usvojena. Nema troškova – zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti 3.3.Dalje razvijati nacionalni okvir kvalifikacija (NOK) Uspostavljen zakonski okvir za implementaciju NOK MPNTR Međuministarska radna grupa Doneta podzakonska akta za implementaciju NOK. Nema troškova – zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti Uspostavljen institucionalni okvir za implementaciju NOK MPNTR Međuministarska radna grupa Osnovane institucije i tela za implementaciju NOK. Nema troškova – zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti Razvijena tri profila sektora za uspostavljanje sektorskih veća. MPNTR / Razvijena tri profila sektora. SDC Ažuriranje Baze kvalifikacija MPNTR ZUOV Broj kvalifikacija unetih u Bazu. EACEA 3.4.Promovisati koncept celoživotnog učenja Kontinuirano sprovođenje postupka akreditacije javno priznatih organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih MPNTR ZUOV Broj akreditacija javno priznatih organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih. Nema troškova – zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti Sprovedene aktivnosti na promovisanju koncepta funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih MPNTR ŠkoleNSZ Broj polaznika programa FOOO.Broj škola koje sprovode program FOOO. Nema troškova – zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti 3.5.Nastavak reforme stručnog obrazovanja Razmenjene informacije o potrebama tržišta rada za potrebe planiranja i razvoja politike formalnog obrazovanja u cilju boljeg odgovora obrazovanja na potrebe tržišta rada. MPNTR PKSNSZ Broj sastanaka sa socijalnim partnerima. Nema troškova – zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti Razvijen određen broj programa obrazovanja odnosno obuka – kvalifikacija u skladu sa identifikovanim potrebama tržišta rada. MPNTR ZUOV Broj razvijenih programa obrazovanja/obuka u skladu sa identifikovanim potrebama tržišta rada. Nema troškova – zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti Sprovedene obuke čiji su ishodi učenja u skladu sa standardom kvalifikacija odnosno stvarnim potrebama tržišta rada. MPNTR Škole Broj sprovedenih obuke čiji su ishodi učenja u skladu sa standardom kvalifikacija odnosno stvarnim potrebama tržišta rada. Nema troškova – zaposleni rade u okviru redovnih radnih aktivnosti
CILJ INDIKATOR Izvor podataka Povećanje stope aktivnosti 15(64 Stopa aktivnosti ( proporcija radno aktivnih stanovnika u ukupnom stanovništvu radnog uzrasta. RZS Povećanje stope zaposlenosti 15(64 Stopa zaposlenosti ( proporcija zaposlenih lica u ukupnom stanovništvu radnog uzrasta. RZS Smanjenje stope nezaposlenosti 15(64 Stopa nezaposlenosti ( proporcija nezaposlenih lica u aktivnom stanovništvu radnog uzrasta. RZS Smanjenje dugoročne nezaposlenosti Učešće dugoročne nezaposlenosti ( udeo dugoročno nezaposlenih lica u ukupnom broju nezaposlenih radnog uzrasta.Stopa dugoročne nezaposlenosti – proporcija dugoročno nezaposlenih lica u aktivnom stanovništvu radnog uzrasta.Broj dugoročno nezaposlenih lica na evidenciji NSZ.Učešće dugoročno nezaposlenih lica u ukupnom broju nezaposlenih na evidenciji NSZ. RZSNSZ Smanjenje regionalnih razlika Stopa zaposlenosti po regionima.Stopa nezaposlenosti po regionima. RZS Smanjenje udela neformalne ekonomije Broj zaposlenih u neformalnoj ekonomiji.Učešće neformalno zaposlenih u ukupnom broju zaposlenih. RZS Izdvajanje većeg iznosa finansijskih sredstava za mere APZ Iznos sredstava opredeljen za realizaciju mera APZ.Učešće finansijskih sredstava izdvojenih za APZ na godišnjem nivou u BDP. MRZBSPNSZMF Veći broj nezaposlenih lica uključen u mere APZ Broj nezaposlenih lica uključenih u mere APZ u toku jedne godine.Učešće nezaposlenih uključenih u mere APZ u prosečnom broju nezaposlenih na evidenciji NSZ. NSZ Veći broj nezaposlenih lica zaposlen nakon uključivanja u mere APZ Broj zaposlenih lica šest meseci nakon uključivanja u mere APZ, razvrstan po merama APZ. NSZ Zapošljavanje mladih do 30 godina Stopa aktivnosti mladih ( proporcija aktivnih stanovnika starosti 15–24 u ukupnom stanovništvu radnog uzrasta.Stopa zaposlenosti mladih ( proporcija zaposlenih mladih 15–24 u ukupnom stanovništvu radnog uzrasta.Stopa nezaposlenosti mladih ( proporcija nezaposlenih mladih 15–24 u aktivnom stanovništvu radnog uzrasta.Broj mladih (15-30) obuhvaćenih merama APZ, razvrstan po merama APZ.Učešće mladih (15-30) uključenih u mere APZ u ukupnom broju nezaposlenih uključenih u mere APZ.Broj mladih (15-30) zaposlenih sa evidencije NSZ. RZSNSZ Zapošljavanje viškova zaposlenih Broj viškova zaposlenih obuhvaćen merama APZ, razvrstan po merama APZ.Učešće viškova zaposlenih uključenih u mere APZ u ukupnom broju nezaposlenih uključenih u mere APZ.Broj viškova ,zaposlenih sa evidencije NSZ. NSZ Zapošljavanje starijih od 50 godina Stopa aktivnosti starijih ( proporcija aktivnih stanovnika starosti 50–64 u ukupnom stanovništvu radnog uzrasta.Stopa zaposlenosti starijih ( broj zaposlenih starijih 50–64 u ukupnom stanovništvu radnog uzrasta.Stopa nezaposlenosti starijih ( broj nezaposlenih starijih 50–64 u aktivnom stanovništvu radnog uzrasta.Broj starijih (50–65) obuhvaćenih merama APZ, razvrstan po merama APZ.Učešće starijih (50–65) uključenih u mere APZ u ukupnom broju nezaposlenih uključenih u mere APZ.Broj starijih od 50 godina zaposlenih sa evidencije NSZ. RZSNSZ Zapošljavanje nezaposlenih bez kvalifikacija i niskokvalifikovanih Broj nezaposlenih bez kvalifikacija i niskokvalifikovanih obuhvaćenih merama APZ, razvrstan po merama APZ.Učešće nezaposlenih bez kvalifikacija i niskokvalifikovanih uključenih u mere APZ u ukupnom broju nezaposlenih uključenih u mere APZ.Broj nezaposlenih bez kvalifikacija i niskokvalifikovanih zaposlenih sa evidencije NSZ. NSZ Zapošljavanje osoba sa invaliditetom(OSI) Broj OSI obuhvaćenih merama APZ, razvrstan po merama APZUčešće OSI uključenih u mere APZ u ukupnom broju nezaposlenih uključenih u mere APZ.Broj OSI zaposlenih sa evidencije NSZ. NSZ Zapošljavanje Roma Broj Roma obuhvaćenih merama APZ, razvrstan po merama APZ.Učešće Roma uključenih u mere APZ u ukupnom broju nezaposlenih uključenih u mere APZ.Broj Roma zaposlenih sa evidencije NSZ. NSZ Zapošljavanje korisnika NSP Broj korisnika NSP obuhvaćenih merama APZ, razvrstan po merama APZ.Učešće korisnika NSP uključenih u mere APZ u ukupnom broju nezaposlenih uključenih u mere APZ.Broj korisnika NSP zaposlenih sa evidencije NSZ. NSZ Zapošljavanje dugoročno nezaposlenih Broj dugoročno nezaposlenih (na evidenciji duže od 12 meseci odnosno 18 meseci) obuhvaćenih merama APZ, razvrstan po merama APZ.Učešće dugoročno nezaposlenih uključenih u mere APZ u ukupnom broju nezaposlenih uključenih u mere APZ.Broj dugoročno nezaposlenih koji su se zaposlili sa evidencije NSZ. NSZ Zapošljavanje mladih do 30 godina starosti koji su imali/imaju status detetabez roditeljskog staranja Broj mladih do 30 godina starosti koji su imali/imaju status deteta bez roditeljskog staranja obuhvaćenih merama APZ, razvrstan po merama APZ.Učešće mladih do 30 godina starosti koji su imali/imaju status deteta bez roditeljskog staranja uključenih u mere APZ u ukupnom broju nezaposlenih uključenih u mere APZ.Broj mladih do 30 godina starosti koji su imali/imaju status deteta bez roditeljskog staranja zaposlenih sa evidencije NSZ. NSZ Zapošljavanje žrtava porodičnog nasilja Broj žrtava porodičnog nasilja obuhvaćenih merama APZ, razvrstan po merama APZ.Učešće žrtava porodičnog nasilja uključenih u mere APZ u ukupnom broju nezaposlenih uključenih u mere APZ.Broj žrtava porodičnog nasilja zaposlenih sa evidencije NSZ. NSZ
Ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja učestvuje ili prati realizaciju sledećih projekata:
Red. br. Projekat Trajanje projekta Izvor finansiranja 1. „Unapređenje konkurentnosti i zapošljavanja”Projekat ima za cilj unapređenje delotvornosti i koordinacije između odabranih javnih politika i programa radi ublažavanja i otklanjanja prepreka za povećanje konkurentnosti i zaposlenosti. Jedna od komponenti ovog projekta odnosi se na reformu tržišta rada. Reforma tržišta rada podržana je kroz unapređenje usluga NSZ u posredovanju u zapošljavanju (i prema nezaposlenim licima i prema poslodavcima) i kroz unapređenje delotvornosti mera aktivne politike zapošljavanja. januar 2016 – jun 2019. godine Svetska banka 2. „Tehnička pomoć za jačanje kapaciteta u oblasti politike zapošljavanja”U okviru projekta planiran je dalji razvoj i unapređenje sistema obuka, odnosno programa obuka za tržište rada, sa ciljem smanjenja neusaglašenosti ponude i potražnje, kao i povećavanje efikasnosti politike zapošljavanja prema osobama sa invaliditetom. Kroz ovaj programski ciklus planirana je direktna dodela sredstava NSZ za sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja i to: subvencija za zapošljavanje i samozapošljavanje, obuke na zahtev poslodavca – za nezaposlene i obuke za tržište rada. 2017-2019. godina EUD, uz učešće iz budžeta RS, programski ciklus IPA 2013, sprovodi MRZBSP i NSZ 3. „Podrška implementaciji Programa reforme politike zapošljavanja i socijalne politike, sa fokusom na politiku zapošljavanja i zapošljivosti mladih”Projekat treba da doprinese povećanju zapošljavanja i zapošljivosti mladih, kroz sprovođenje Programa reformi politike zapošljavanja i socijalne politike, sa ciljem unapređenja kreiranja i implementacije zakonodavnog okvira na nacionalnom i lokalnom nivou. glavna faza Projekta oktobar 2016 – decembar2019. godine Vlada Švajcarske Konfederacije/SDCSIPRU 4. „Podsticanje zapošljavanja mladih”Projekat ima za cilj unapređenje uslova za bolje pozicioniranje mladih između 15 i 35 godina starosti na tržištu rada, uz uspostavljanje i jačanje lokalnih incijativa za zapošljavanje mladih. Projekat je inicirao stručni Nacionalni dijalog za podsticanje zapošljavanja mladih koji će preporuke, iskustva i znanja stečena u toku sprovođenja projekta integrisati u politički dijalog u okviru Nemačko-srpske inicijative za održivi rast i zapošljavanje. jul 2015 – jun 2019. godine Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) 5. „Platforma za zapošljavanje i socijalnu politiku” (ESAP)Employment and Social Affairs PlatformProjekat ima za cilj da doprinese unapređenju politika, institucionalnom okviru i rezultatima, kao i regionalnoj saradnji u oblastima zapošljavanja, ljudskog kapitala i socijalne politike u zemljama zapadnog Balkana. 2016-2018. godina Regionalni savet za saradnju (RSS)IPA 2015 višekorisnička grant šema
APZ Aktivna politika zapošljavanja ARS Anketa o radnoj snazi BDP Bruto domaći proizvod GIZ EACEAEuroguidance Nemačka organizacija za međunarodnu saradnjuEvropska agencija za obrazovanje i kulturuEvropska mreža za podršku karijernom vođenju i savetovanju EUD Delegacija Evropske unije ESAP Platforma za zapošljavanje i socijalnu politiku EURES Evropska mreža javnih službi za zapošljavanje ZVKOV Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja ZUOV Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja IPA Instrument za pretpristupnu pomoć LAPZ Lokalni akcioni plan zapošljavanja MOS Ministarstvo omladine i sporta MPNTR Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja MRZBSP Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja MF Ministarstvo finansija NAPZ Nacionalni akcioni plan zapošljavanja NEET Lica koja nisu zaposlena i nisu u obrazovanju i obuci NOKS Nacionalni okvir kvalifikacija Srbije NSZ Nacionalna služba za zapošljavanje NSKZ Nacionalni sistem klasifikacije zanimanja NSP Novčana socijalna pomoć OSI Osoba sa invaliditetom RZS Republički zavod za statistiku RS Republika Srbija RSS Regionalni savet za saradnju SDC Švajcarska agencija za razvoj i saradnju SIPRU Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva SKGO Stalna konferencija gradova i opština FOOO Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih CROSO Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja