OBRAZLOŽENJE
USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. stav 1. tač. 5, 6 i16. i članu 17. Ustava Republike Srbije.
Prema navedenim odredbama Ustava, Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem kontrole prometa robe, jedinstveno tržište, pravni položaj privrednih subjekata, sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti, sistem u oblasti ekonomskih odnosa sa inostranstvom, kao i sistem u oblasti rada republičkih organa i druge odnose od interesa za Republiku Srbiju u skladu sa Ustavom.
RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Važeći Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda („Službeni glasnik Republike Srbije”, broj 41/09-u daljem tekstu: Zakon), donet je sa ciljem da obezbedi visok nivo zaštite zdravlja i bezbednosti potrošača i drugih korisnika proizvoda, uzimajući u obzir proizvode koji se koriste za lične potrebe kao i proizvode za obavljanje profesionalnih delatnosti. Stoga je zakonom propisana obaveza stavljanja na tržište isključivo bezbednih proizvoda i zabrana proizvodnje, uvoz i stavljanje na tržište obmanjujućih proizvoda, kao i njihov izvoz.
Zakon je u znatnoj meri preuzeo odredbe Direktivu EZ o opštoj bezbednosti proizvoda (2001/95/EZ). Takođe, važeći zakon je preuzeo Direktivu EEZ o obmanjujućim proizvodima (87/357/EEZ).
U procesu dalje harmonizacije sa Direktivom EZ o opštoj bezbednosti proizvoda (2001/95/EZ), sa istom svrhom, da se obezbedi da proizvodi stavljeni na tržište budu bezbedni, urađen je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, kojim se potpunije i preciznije preuzimaju odredbe Direktivu EZ o opštoj bezbednosti proizvoda (2001/95/EZ). Donošenje ovog zakona planirano je Nacionalnim planom za usvajanje Acquis Communautaire.
Imajući u vidu obaveze Republike Srbije iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, neophodno je da svi nadležni organi ubrzaju aktivnosti na ispunjavanju preuzetih obaveza. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju zahteva od države koja ga zaključuje sa EU da se prilikom harmonizacije fokusira na ključne elemente pravne tekovine EU u oblasti unutrašnjeg tržišta, uz isticanje, između ostalog, zaštite potrošača, standardizacije i ocenjivanja usaglašenosti.
S obzirom da ovaj zakon ima značajnu ulogu u navedenim oblastima bitnim za ispunjenje preuzetih obaveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, pristupa se njegovoj izmeni i dopuni u skladu sa predviđenim planom i na osnovu sveobuhvatne analize i rezultata primene važećeg zakona koji je usvojen 2009. godine, a koji je obuhvaćen analizom od strane angažovanih EU eksperata uz učešće nacionalnih eksperata. U vezi sa Zakonom kao i sa odredbama ovog zakona, pribavljeni su komentari Evropske komisije koji su u procesu izrade Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda doprineli pojašnjenju bitnih pojmova u oblasti opšte bezbednosti proizvoda, kriterijuma za ocenu usaglašenosti, obaveza proizvođača i distributera, razmene informacija i obaveze informisanja javnosti o opasnim proizvodima, nadležnostima i ovlašćenjima organa za nadzor u ovoj oblasti.
OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA
Član 1.
Ovom dopunom člana 1. Zakona, opredeljuje se svrha zakona tako što se nadzor u oblasti opšte bezbednosti proizvoda usmerava prema ostvarenju cilja da proizvodi stavljeni na tržište budu bezbedni. Na osnovu ove dopunjene odredbe, u uvodnom delu zakona se upućuje na uređivanje i zabrane koje se odnose na obmanjujuće proizvode.
Član 2.
Ovim članom menja se pojam proizvoda u smislu ovog zakona, koji se do sada odnosio na finalne proizvode, a sada, obuhvata sve proizvode, uključujući i one proizvode koji nisu finalni a bez kojih se određeni finalni proizvodi ne mogu koristiti kao npr. baterije. Pored toga, dopunjena je definicija obmanjujućih proizvoda tako što je pojašnjeno koje rizike sa sobom nose obmanjujući proizvodi koji nisu hrana ali svojim izgledom podsećaju na hranu i mogu biti opasni za potrošače, naročito decu, uz navođenje primera da takvi proizvodi mogu izazvati npr. gušenje, trovanje ili perforaciju ili opstrukciju digestivnog trakta. Takođe, vrši se terminološko usklađivanje pojmova „opoziv” i „harmonizovani standard”.
Čl. 3-4.
U kontekstu ranije propisane obaveze proizvođača da stavlja na tržište isključivo bezbedne proizvode, izvršena je dopuna kojom se pojašnjava kada se proizvodi smatraju bezbednim. Kao prvi i osnovi uslov za pretpostavku usaglašenosti, uzima se ispunjenost zahteva u skladu sa propisima kojima se preuzimaju relevantni propisi EU kojima se uređuje opšta bezbednost proizvoda, a u nedostatku tih propisa, pretpostavka usaglašenosti zahteva ispunjenost zahteva prema drugim propisima koji uređuju zdravstvene i bezbednosne zahteve koje proizvod mora da ispuni da bi se stavio na tržište.
Ove odredbe prave razliku između odgovarajućih srpskih standarda kojima se preuzimaju evropski standardi doneti radi ispunjenja opšteg zahteva za bezbednost, kada se smatra da je proizvod usaglašen sa tim zahtevima u odnosu na primenu onih standarda kojima se preuzimaju drugi evropski standardi ili se radi o nacionalnim standardima i drugim situacijama kada se ne može pretpostavljati usaglašenost sa opštim zahtevom za bezbednost već je potrebna ocena usaglašenosti. Ovo je bitno pojašnjenje u pogledu kriterijuma za ocenu usaglašenosti proizvoda sa opštim zahtevima za bezbednost i kriterijumima za primenu pretpostavke usaglašenosti sa navedenim zahtevom.
Član 5.
Ovim članom se vrši dopuna člana 10. Zakona kojim se utvrđuju obaveze proizvođača i na taj način daje mogućnost proizvođaču da aktivnosti u vezi sa opozivom opasnih proizvoda od potrošača, može sprovoditi i primenom pravila dobre prakse (kodeksa). Primena pravila dobre prakse je sada postavljena šire od prakse koja je ustanovljena u Srbiji tako da ako dobra praksa za određene vrste ili kategorije rizika nije uspostavljena u Srbiji ali postoji u državi članici EU gde posluje isti privredni subjekt koji tu praksu primenjuje u drugoj državi, da ta pravila dobre prakse može da primeni u Srbiji bez obzira što do tog trenutka takva praksa nije uspostavljena u Srbiji.
Član 6.
Predloženom dopunom člana 12. Zakona, uvodi se obaveza nadležnog organa da ustanovi procedure za dijalog sa proizvođačima i distributerima u vezi sa pitanjima bezbednosti proizvoda.
Član 7.
U pogledu uslova i načina informisanja javnosti i razmene informacija, u celosti se menjaju odredbe člana 13. Zakona tako što se propisuje da informacije koje su dostupne nadležnim organima u vezi rizika koje proizvodi predstavljaju po zdravlje i bezbednost potrošača i drugih korisnika biće dostupne javnosti u skladu sa uslovima transparentnosti, bez obzira na ograničenja koja nameću aktivnosti praćenja i istraživanja.
Pojašnjava se da će javnosti posebno biti dostupne informacije o identifikaciji proizvoda, prirodi rizika i preduzetim merama.
U opravdanim slučajevima, neće se objavljivati informacije dobijene u svrhu primene ovog zakona koje, po svojoj prirodi predstavljaju poslovnu tajnu, osim informacija koje se odnose na bezbednosna svojstava proizvoda koje se moraju objaviti ako to zahtevaju okolnosti da bi se zaštitilo zdravlje i bezbednost potrošača i drugih korisnika proizvoda. Na ovaj način vrši se dodatno usklađivanje sa navedenom direktivom EU i pojašnjava ovaj veoma važan mehanizam koji doprinosi efikasnijoj primeni zakona i efikasnijem ostvarivanju cilja zbog kojeg se zakon donosi.
Pored toga, propisana zaštita poslovne tajne ne sprečava davanje informacija nadležnim organima koje su važne za obezbeđenje efikasnog praćenja i nadzora tržišta.
Čl. 8. i 9.
Ovim članovima se detaljnije uređuje način razmene informacija sa Evropskom komisijom i reguliše dodatna mogućnost razmene takvih informacija zasnovanih na aktivnostima proizvođača i distributera koje oni preduzimaju na dobrovoljnoj osnovi ili po zahtevu nadležnog organa.
Čl. 10. i 11.
Ovim članovima vrše se izmene i dopune odredbi čl. 17. i 18. Zakona tako što se određuje nadležnost tržišne inspekcije za opštu bezbednost svih proizvoda iz člana 2. Zakona, osim ako posebnim zakonom za određenu kategoriju proizvoda ili vrstu rizika nije određena nadležnost drugog organa. Takođe, precizira se nadležnost sanitarne inspekcije u delu primene odredbi o obmanjujućim proizvodima. Shodno tome preciziraju se odredbe o primeni prava na žalbu i drugim pravnim sredstvima za osporavanje odluka o preduzetim merama. Propisuje se da preduzete mere ograničenja neće uticati na utvrđivanje krivične odgovornosti shodno krivičnom zakonu koji se primenjuje na konkretni slučaj.
Član 12.
Ovim članom vrši se izmena u pogledu obaveze nadležnih organa da međusobno sarađuju i u pogledu odgovornosti nadležnih organa da nadzor u vezi sa izvršavanjem obaveza proizvođača i distributera sprovode na način kojim se ostvaruje cilj zakona, što znači na način kojim se obezbeđuje stavljanje na tržište bezbednih proizvoda.
Pored ostalog, dopuna shodno ovim odredbama odnosi se i na način informisanja Evropske komisije. Uvodi se obaveza redovnog informisanja Evropske komisije. Na taj način pojašnjeno je da se, u sistemu razmene informacija sa državama članicama EU, informacije upućuju Evropskoj komisiji koja je odgovorna za dalje prosleđivanje tih informacija državama članicama.
Novina u odnosu na dosadašnji propis jeste to što će, u smislu ovog člana, nadležni organi podsticati i promovisati delovanje proizvođača i distributera na dobrovoljnoj osnovi u skladu sa obavezama iz ovog zakona a posebno sa obavezama iz čl. 10-12. ovog zakona, uključujući gde je to moguće, donošenje i primenu pravila dobre prakse.
Takođe, propisuje se obaveza nadležnih organa da preduzimaju mere sa dužnom pažnjom kada se radi o ozbiljnom riziku i da uzimaju u obzir okolnosti svakog pojedinačnog slučaja.
U cilju obezbeđenja efikasnog nadzora, obaveza je nadležnih organa da uspostave periodično ažuriranje i sprovođenje programa nadzora prema kategorijama proizvoda ili rizika i praćenje aktivnosti nadzora, nalaza i rezultata.
Pored toga, nadležni organi se obavezuju na praćenje i ažuriranje naučnih i tehničkih znanja u vezi sa bezbednošću proizvoda i na periodično razmatranje i procenjivanje funkcionisanja i efikasnosti nadzora i ako je potrebno, revidiranje usvojenog pristupa nadzora.
Propisuje se da su nadležni organi u obavezi da prime, uzmu u razmatranje pritužbe i druge podneske potrošača i drugih zainteresovanih strana u vezi sa bezbednošću proizvoda i u vezi sa aktivnostima nadzora i kontrole i da aktivno informišu potrošače i druge zainteresovane strane o postupcima koji su u tu svrhu predviđeni i preduzeti.
Dodatno se uređuje pitanje saradnje i komunikacije nadležnih organa sa proizvođačima i distributerima u vezi sa ispunjenjem njihovih obaveza u oblasti opšte bezbednosti proizvoda u skladu sa relevantnom direktivom EU.
Član 13.
Ovim članom se dopunjuju kaznene odredbe. Dodaje se novi član 25a, a kojim se propisuju novčane kazne za fizičko lice proizvođača i distributera (preduzetnike) za radnje prekršaja koje do sada nisu imali sankciju za fizičko lice, dok su za pravno lice propisne kazne za privredni prestup.
Član 14.
Ovim članom propisano je da zakon stupa na snagu osmog dana od dana njegovog objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije.
FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENJE OVOG ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije.
Sredstva za rad nadležnih organa obezbeđuju se u budžetu za redovno finansiranje organa državne uprave, odnosno za finansiranje aktivnosti predviđenih programom koje donose nadležni organi za sprovođenje aktivnosti u oblasti nadzora i preduzimanje mera za koje su ovlašćeni.
Ovim zakonom uređuje se opšta bezbednost proizvoda koji su stavljeni na tržište, kriterijumi za ocenjivanje usaglašenosti proizvoda sa opštim zahtevom za bezbednost, obaveze proizvođača i distributera, uslovi i način informisanja i razmene informacija u vezi sa rizicima koje proizvod predstavlja po zdravlje i bezbednost potrošača i drugih korisnika, kao i vršenje nadzora SA CILJEM DA SE OBEZBEDI DA PROIZVODI STAVLJENI NA TRŽIŠTE BUDU BEZBEDNI.
OVIM ZAKONOM UREĐUJE SE I ZABRANA PROIZVODNJE, UVOZA, IZVOZA I PROMETA OBMANJUJUĆIH PROIZVODA, KOJI SVOJIM OBMANJUJUĆIM IZGLEDOM, UGROŽAVAJU ZDRAVLJE I BEZBEDNOST POTROŠAČA.
Pojedini izrazi u smislu ovog zakona imaju sledeće značenje:
1) proizvod jeste svaki finalni proizvod, uključujući i proizvod u vezi sa pružanjem usluga, koji se u obavljanju delatnosti isporučuje ili čini dostupnim potrošaču ili drugom korisniku, uz naknadu ili bez naknade, bez obzira na to da li je nov, upotrebljavan ili prepravljen, osim upotrebljavanog proizvoda koji se isporučuje kao antikvitet, kao i proizvoda koji pre upotrebe treba popraviti ili prepraviti, pod uslovom da isporučilac o tome na jasan način unapred obavesti lice kome isporučuje takve proizvode;
2) antikvitet jeste predmet koji ima kulturnu, istorijsku, umetničku, naučnu ili drugu sličnu vrednost i koji je star najmanje 100 godina, ili predmet manje starosti ako je postao retkost zbog toga što se više ne proizvodi ili izrađuje;
3) bezbedan proizvod jeste svaki proizvod koji, pod redovnim ili razumno predvidljivim uslovima upotrebe, uključujući period u kome se proizvod upotrebljava, kao i puštanje u rad, instaliranje i zahteve u pogledu održavanja, kada je to potrebno, ne predstavlja nikakav rizik ili predstavlja minimalan rizik koji je primeren upotrebi proizvoda i koji se smatra prihvatljivim i usklađenim sa visokim nivoom zaštite bezbednosti i zdravlja potrošača i drugih korisnika, uzimajući u obzir naročito:
(1) svojstva proizvoda, uključujući njegov sastav, pakovanje odnosno ambalažu, uputstvo za sklapanje, instaliranje i održavanje kada je to potrebno;
(2) uticaj na druge proizvode, u slučaju kada se može razumno predvideti da će se upotrebljavati sa drugim proizvodima;
(3) predstavljanje proizvoda, u smislu njegovog pokazivanja, označavanja, upozorenja i uputstava za njegovu upotrebu i odlaganje, smeštaja ili uništavanja posle upotrebe, kao i bilo koje druge oznake ili obaveštenja o proizvodu;
(4) kategorije potrošača i drugih korisnika koji su izloženi riziku kada upotrebljavaju određeni proizvod, naročito decu i starija lica;
4) opasan proizvod jeste svaki proizvod koji nije bezbedan u smislu ovog zakona, s tim da mogućnost postizanja viših nivoa bezbednosti ili dostupnost drugih proizvoda koji predstavljaju manji stepen rizika, ne može biti dovoljan osnov da se određeni proizvod smatra opasnim;
5) obmanjujući proizvod jeste opasan proizvod koji svojim izgledom, oblikom, veličinom, bojom, mirisom, pakovanjem, odnosno ambalažom, oznakom, količinom ili na drugi način podseća na prehrambeni proizvod, a nije prehrambeni proizvod, tako da postoji znatna verovatnoća da ga potrošači, naročito deca, upotrebe kao prehrambeni proizvod što bi moglo da predstavlja opasnost po njihovo zdravlje ili život;
5) OBMANJUJUĆI PROIZVOD JESTE PROIZVOD KOJI, IAKO NIJE PREHRAMBENI PROIZVOD, POSEDUJE OBLIK, MIRIS, BOJU, IZGLED, PAKOVANJE, OBELEŽAVANJE, OBIM ILI VELIČINU PREHRAMBENOG PROIZVODA, TAKO DA JE VEROVATNO DA ĆE GA POTROŠAČI, POSEBNO DECA POMEŠATI SA PREHRAMBENIM PROIZVODOM I S TOGA STAVITI U USTA ILI SISATI ILI PROGUTATI, ŠTO MOŽE BITI OPASNO I IZAZVATI, NA PRIMER, GUŠENJE, TROVANJE ILI PERFORACIJU ILI OPSTRUKCIJU DIGESTIVNOG TRAKTA.
6) ozbiljan rizik jeste svaki rizik koji zahteva hitno postupanje nadležnih organa, uključujući i rizik čije posledice nisu trenutne, odnosno neposredne, a čija se ozbiljnost procenjuje naročito na osnovu ozbiljnosti mogućih posledica po zdravlje i bezbednost potrošača i drugih korisnika, kao i na osnovu učestalosti tih posledica;
7) proizvođač jeste:
(1) pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje izrađuje proizvod ili se predstavlja kao proizvođač stavljanjem na proizvod svog poslovnog imena, imena ili naziva, žiga ili neke druge prepoznatljive oznake ili na drugi način, odnosno lice koje je prepravilo proizvod, ako su upisani u odgovarajući registar nadležnog organa u Republici Srbiji, odnosno ako imaju prebivalište na njenoj teritoriji;
(2) zastupnik proizvođača ako proizvođač nije upisan u odgovarajući registar nadležnog organa u Republici Srbiji, odnosno nema prebivalište na njenoj teritoriji;
(3) uvoznik ako proizvođač, odnosno njegov zastupnik nije upisan u odgovarajući registar nadležnog organa u Republici Srbiji, odnosno nema prebivalište na njenoj teritoriji;
(4) drugo pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje je, u granicama delatnosti koju obavlja, uključeno u lanac isporuke i čija aktivnost utiče na bezbednost proizvoda;
8) distributer jeste pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje je, u granicama delatnosti koju obavlja, uključeno u lanac isporuke i čija aktivnost ne utiče na bezbednost proizvoda;
9) potrošač jeste fizičko lice kome se proizvod isporučuje ili čini dostupnim i koji upotrebljava proizvod za lične potrebe ili potrebe svog domaćinstva;
10) drugi korisnik jeste svako lice kome se proizvod isporučuje ili čini dostupnim i koje upotrebljava, odnosno koristi proizvod za sopstvene potrebe, odnosno za obavljanje svoje delatnosti;
11) opozivanje OPOZIV proizvoda jeste svaka aktivnost ili mera kojom se vrši povraćaj opasnog proizvoda koji je proizvođač ili distributer već isporučio ili učinio dostupnim potrošačima i drugim korisnicima;
12) povlačenje proizvoda jeste svaka aktivnost ili mera kojom se sprečava distribucija, izlaganje ili nuđenje opasnog proizvoda koji je na tržištu;
13) sistem brze razmene informacija jeste sistem brzog obaveštavanja i uzbunjivanja između nadležnih i drugih organa i organizacija u Republici Srbiji o merama i aktivnostima koje se preduzimaju u vezi sa rizicima koje opasan proizvod predstavlja po zdravlje i bezbednost potrošača i drugih korisnika;
14) RAPEX jeste sistem brze razmene informacija između država članica Evropske unije i Komisije Evropskih zajednica (u daljem tekstu: Komisije EZ) o merama i aktivnostima koje se preduzimaju u vezi sa ozbiljnim rizikom koje opasan proizvod predstavlja po zdravlje i bezbednost potrošača;
15) harmonizovani evropski standard jeste standard koji je, po nalogu Komisije EZ, donela odgovarajuća evropska organizacija za standardizaciju i koji je objavljen u Službenom listu Evropskih zajednica.
15) HARMONIZOVANI STANDARD JESTE EVROPSKI STANDARD KOJI JE DONELA ODGOVARAJUĆA EVROPSKA ORGANIZACIJA ZA STANDARDIZACIJU NA OSNOVU ZAHTEVA EVROPSKE KOMISIJE I KOJI JE OBJAVLJEN U „SLUŽBENOM LISTU EVROPSKE UNIJE”.
Ako ne postoje odgovarajući posebni propisi iz člana 2. ovog zakona, proizvod se smatra bezbednim ako ispunjava zahteve srpskih standarda kojima se preuzimaju harmonizovani evropski standardi doneti radi ispunjenja opšteg zahteva za bezbednost proizvoda i čija lista je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Listu standarda iz stava 1. ovog člana utvrđuje ministar nadležan za poslove standardizacije. „ Proizvod se smatra bezbednim i u slučaju kada nema propisa kojima se preuzimaju propisi Evropske unije kojim se uređuju odgovarajući aspekti za bezbednost tog proizvoda, ako ispunjava zdravstvene i bezbednosne zahteve posebnog propisa.
Proizvod se smatra bezbednim u pogledu vrste i kategorije rizika obuhvaćenih odgovarajućim srpskim standardima kojima se preuzimaju harmonizovani standardi iz člana 4. tačka 15. ovog zakona, ako je usaglašen sa zahtevima tih standarda.
PROIZVOD SE SMATRA BEZBEDNIM I U SLUČAJU KADA NEMA PROPISA KOJIMA SE PREUZIMA SADRŽINA PROPISA EVROPSKE UNIJE KOJI UREĐUJU ODGOVARAJUĆE ASPEKTE ZA BEZBEDNOST TOG PROIZVODA, AKO ISPUNJAVA ZDRAVSTVENE I BEZBEDNOSNE ZAHTEVE POSEBNOG PROPISA.
PROIZVOD SE SMATRA BEZBEDNIM U POGLEDU VRSTE I KATEGORIJE RIZIKA OBUHVAĆENIH ODGOVARAJUĆIM SRPSKIM STANDARDIMA KOJIMA SE PREUZIMAJU HARMONIZOVANI STANDARDI IZ ČLANA 4. TAČKA 15. OVOG ZAKONA, AKO JE USAGLAŠEN SA ZAHTEVIMA TIH STANDARDA.
MINISTAR NADLEŽAN ZA POSLOVE STANDARDIZACIJE UTVRĐUJE LISTU SRPSKIH STANDARDA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA, KOJA SE OBJAVLJUJE U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”.
Ako ne postoje odgovarajući posebni propisi iz člana 2. ovog zakona, odnosno standardi iz člana 7. ovog zakona, usaglašenost proizvoda sa opštim zahtevom za bezbednost ocenjuje se uzimajući u obzir:
1) srpske standarde kojima su preuzeti odgovarajući evropski standardi koji nisu na listi iz člana 7. ovog zakona;
2) druge srpske standarde;
3) preporuke Komisije EZ kojima se utvrđuju smernice za ocenu bezbednosti proizvoda;
4) pravila dobre prakse u vezi sa bezbednošću proizvoda u odgovarajućoj oblasti;
5) dostignuti nivo razvijenosti nauke i tehnike, odnosno tehnologije;
6) razumna očekivanja potrošača u vezi sa bezbednošću proizvoda.
U SLUČAJEVIMA KOJI NISU OBUHVAĆENI ČLANOM 7. OVOG ZAKONA, USAGLAŠENOST PROIZVODA SA OPŠTIM ZAHTEVOM ZA BEZBEDNOST OCENJUJE SE UZIMAJUĆI U OBZIR:
SRPSKE STANDARDE KOJIMA SE PREUZIMAJU OGOVARAJUĆI EVROPSKI STANDARDI KOJI NISU STANDARDI IZ ČLANA 7. OVOG ZAKONA;
DRUGE SRPSKE STANDARDE, A UKOLIKO NEMA OBJAVLJENIH SRPSKIH STANDARDA U ODGOVARAJUĆOJ OBLASTI, EVROPSKE ILI NACIONALNE STANDARDE DRUGIH DRŽAVA;
PREPORUKE EVROPSKE KOMISIJE KOJIMA SE UTVRĐUJU SMERNICE ZA OCENU BEZBEDNOSTI PROIZVODA;
PRAVILA DOBRE PRAKSE U VEZI SA BEZBEDNOŠĆU PROIZVODA U ODGOVARAJUĆEM SEKTORU;
DOSTIGNUTI NIVO RAZVIJENOSTI NAUKE I TEHNIKE, ODNOSNO TEHNOLOGIJE;
RAZUMNA OČEKIVANJA POTROŠAČA U VEZI SA BEZBEDNOŠĆU PROIZVODA.
Proizvođač je dužan da, u granicama delatnosti koju obavlja, pruža potrebne informacije potrošačima i drugim korisnicima koje će im omogućiti da procene rizik koji proizvod može da predstavlja tokom perioda njegove upotrebe koji određuje proizvođač ili razumno predvidljivog perioda upotrebe, ako takav rizik nije očigledan bez odgovarajućeg upozorenja i koje će im omogućiti da preduzmu odgovarajuće mere predostrožnosti u odnosu na takav rizik.
Pružanje potrebnih informacija i upozorenja iz stava 1. ovog člana ne oslobađa proizvođača drugih obaveza i zahteva propisanih ovim zakonom i drugim propisima.
Proizvođač je obavezan da, u zavisnosti od svojstava proizvoda, a u granicama delatnosti koju obavlja, preduzima aktivnosti i mere koje će mu omogućiti da:
1) blagovremeno izvrši analizu i procenu rizika koje bi ti proizvodi mogli da predstavljaju;
2) upozori potrošače i druge korisnike na procenjene, odnosno utvrđene rizike;
3) opozove i povuče proizvode sa tržišta, sa ciljem otklanjanja, odnosno smanjenja rizika na prihvatljiv nivo, u smislu člana 4. tačka 3) ovog zakona.
3) PREDUZME ODGOVARAJUĆE AKTIVNOSTI, AKO JE TO NEOPHODNO DA BI SE IZBEGAO RIZIK, DA POVUČE PROIZVOD SA TRŽIŠTA I UPOZORI POTROŠAČE I DRUGE KORISNIKE NA ADEKVATAN I EFIKASAN NAČIN ILI DA OPOZOVE PROIZVOD.
Pod aktivnostima i merama iz stava 3. ovog člana naročito se smatraju:
1) ukazivanje na identitet proizvođača (na proizvodu ili njegovom pakovanju, odnosno ambalaži) i na druge podatke o proizvođaču i proizvodu (serijski broj, partija, šarža, lot i sl.) ILI , GDE JE TO MOGUĆE, SERIJU KOJOJ PROIZVOD PRIPADA, OSIM U SLUČAJEVIMA GDE JE OPRAVDANO IZOSTAVITI TAJ PODATAK;
2) ispitivanje uzoraka proizvoda na tržištu kada je to potrebno i obrada informacija, a kada je to neophodno i vođenje registra reklamacija i informisanje distributera o ovim merama.
Mere i aktivnosti iz stava 3. tač. 2) i 3) i stava 4. ovog člana, proizvođači preduzimaju samoinicijativno ili po nalogu nadležnog organa.
Meru opozivanja proizvoda proizvođač preduzima samoinicijativno samo kao krajnju meru ako proceni da druge mere nisu dovoljne za otklanjanje, odnosno smanjenje rizika, a može je sprovesti i na osnovu pravila dobre prakse u vezi sa opozivanjem proizvoda, ako takva pravila postoje u Republici Srbiji.
MERE I AKTIVNOSTI IZ STAVA 3. TAČ. 2) I 3) I STAVA 4. OVOG ČLANA, PROIZVOĐAČI PREDUZIMAJU DOBROVOLJNO ILI NA OSNOVU MERE NADLEŽNOG ORGANA.
OPOZIV PROIZVODA PROIZVOĐAČ PREDUZIMA DOBROVOLJNO KAO KRAJNJU MERU AKO PROCENI DA DRUGE MERE NISU DOVOLJNE ZA SPREČAVANJE RIZIKA ILI KADA JE OBAVEZAN DA TO URADI NA OSNOVU PREDUZETE MERE NADLEŽNOG ORGANA.
OPOZIV MOŽE DA SE SPROVEDE U OKVIRU PRAVILA DOBRE PRAKSE (KODEKSA) AKO TAKVA PRAVILA POSTOJE.
Ako proizvođač, odnosno distributer, na osnovu raspoloživih informacija i svog profesionalnog znanja i iskustva, zna ili bi trebalo da zna da je proizvod koji je stavio na tržište opasan, dužan je da o tome hitno obavesti nadležni organ.
Obaveštenje iz stava 1. ovog člana dostavlja se u pisanoj formi i naročito sadrži:
1) podatke koji omogućavaju identifikaciju proizvoda, odnosno seriju proizvoda (šarža, lot, partija i sl.);
2) detaljan opis rizika koji proizvod predstavlja;
3) sve raspoložive informacije potrebne za praćenje proizvoda;
4) opis mera i aktivnosti preduzetih sa ciljem otklanjanja rizika.
Proizvođač i distributer su dužni da, u granicama delatnosti koju obavljaju, a po nalogu nadležnog organa, sarađuju sa tim organom u postupcima i merama koje se preduzimaju da bi se otklonili ili smanjili rizici koje predstavljaju proizvodi koji se isporučuju ili su već isporučeni.
Ako proizvođač, odnosno distributer ne dostavi obaveštenje iz stava 1. ovog člana, odnosno ne postupi po nalogu iz stava 3. ovog člana u roku određenom u nalogu, nadležni organ postupa u skladu sa ovlašćenjima utvrđenim ovim zakonom ili drugim propisima.
Ministar nadležan za poslove trgovine (u daljem tekstu: ministar) USTANOVLJAVA PROCEDURE ZA DIJALOG SA PROIZVOĐAČIMA I DISTRIBUTERIMA U VEZI SA PITANJIMA BEZBEDNOSTI PROIZVODA I bliže propisuje oblik i sadržinu obaveštenja iz stava 2. ovog člana.
Informacije kojima raspolaže nadležni organ u vezi sa rizikom koji proizvod predstavlja po zdravlje i bezbednost potrošača i drugih korisnika jesu informacije od javnog značaja i dostupne su javnosti, bez obzira da li su propisom ili drugim aktom određene kao poslovna tajna.
Nadležni organ je dužan da svakom licu, na njegov zahtev, dostavi informacije iz stava 1. ovog člana koje sadrže podatke od značaja za identifikaciju proizvoda, kategoriju i vrstu rizika koji proizvod predstavlja, kao i podatke o preduzetim merama i aktivnostima nadležnog organa, proizvođača, odnosno distributera, sa ciljem otklanjanja ili smanjenja rizika na prihvatljiv nivo.
Podaci o preduzetim merama i aktivnostima proizvođača odnosno distributera iz stava 2. ovog člana, ne mogu biti dostupni javnosti ako se ti podaci odnose na naučno, tehničko, odnosno tehnološko rešenje koje predstavlja poslovnu tajnu.
Na ostvarivanje prava na pristup informacijama iz st. 1. i 2. ovog člana, shodno se primenjuje zakon kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.
INFORMACIJE KOJIMA RASPOLAŽU NADLEŽNI ORGANI U VEZI SA RIZIKOM KOJE PROIZVODI PREDSTAVLJAJU PO ZDRAVLJE I BEZBEDNOST POTROŠAČA I DRUGIH KORISNIKA DOSTUPNE SU JAVNOSTI U SKLADU SA USLOVIMA TRANSPARENTNOSTI I BEZ OBZIRA NA OGRANIČENJA KOJA NAMEĆU AKTIVNOSTI PRAĆENJA I ISTRAŽIVANJA.
JAVNOSTI SU POSEBNO DOSTUPNE INFORMACIJE O IDENTIFIKACIJI PROIZVODA, PRIRODI RIZIKA I PREDUZETIM MERAMA.
U OPRAVDANIM SLUČAJEVIMA, NEĆE SE OBJAVLJIVATI INFORMACIJE DOBIJENE U SVRHU PRIMENE OVOG ZAKONA KOJE, PO SVOJOJ PRIRODI PREDSTAVLJAJU POSLOVNU TAJNU, OSIM INFORMACIJA KOJE SE ODNOSE NA BEZBEDNOSNA SVOJSTVA PROIZVODA KOJE SE MORAJU OBJAVITI AKO TO ZAHTEVAJU OKOLNOSTI DA BI SE ZAŠTITILO ZDRAVLJE I BEZBEDNOST POTROŠAČA I DRUGIH KORISNIKA PROIZVODA.
ZAŠTITA POSLOVNE TAJNE NE SPREČAVA DAVANJE INFORMACIJA NADLEŽNIM ORGANIMA KOJE SU VAŽNE ZA OBEZBEĐENJE EFIKASNOG PRAĆENJA I NADZORA TRŽIŠTA.
ORGANI KOJI PRIME INFORMACIJE KOJE PREDSTAVLJAJU POSLOVNU TAJNU, OBEZBEDIĆE NJIHOVU ZAŠTITU.
Nadležni organ koristi sistem brze razmene informacija u vezi sa ozbiljnim rizikom, kao i sa drugim rizicima koje opasan proizvod predstavlja po zdravlje i bezbednost potrošača i drugih korisnika, a naročito kad:
1) naloži meru povlačenja ili opozivanja proizvoda koji predstavlja ozbiljan rizik;
2) preduzima ili preporučuje, odnosno koordinira ili organizuje preduzimanje odgovarajućih aktivnosti i mera proizvođaču ili distributeru, u vezi sa rizikom;
3) je upoznat sa namerom proizvođača i distributera za sprovođenje njihovih DA PROIZVOĐAČI I DISTRIBUTERI PREDUZIMAJU aktivnosti sa ciljem otklanjanja, odnosno smanjenja rizika na prihvatljiv nivo koji predstavlja proizvod stavljen na tržište.
Vlada će, na predlog ministarstva nadležnog za poslove trgovine bliže propisati način uspostavljanja i rada sistema brze razmene informacija i odrediti organ nadležan za objedinjavanje i distribuciju informacija iz stava 1. ovog člana.
ORGAN IZ STAVA 2. OVOG ČLANA ODREĐEN ZA OBJEDINJAVANJE I DISTRIBUCIJU INFORMACIJA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, OBAVESTIĆE EVROPSKU KOMISIJU O PREDUZETIM MERAMA KOJIMA SE OGRANIČAVA STAVLJANJE PROIZVODA NA TRŽIŠTE ILI ZAHTEVA NJIHOVO POVLAČENJE ILI OPOZIV PROIZVODA KAO ŠTO SU PROIZVODI NAVEDENI U ČLANU 18. STAV 1. TAČ. 2)-7) OVOG ZAKONA, U MERI U KOJOJ NE POSTOJI OBAVEZA OBAVEŠTAVANJA U SMISLU ČLANA 15. OVOG ZAKONA.
AKO ORGAN IZ STAVA 2. OVOG ČLANA SMATRA DA POSLEDICE RIZIKA KOJE PREDSTAVLJA PROIZVOD STAVLJEN NA TRŽIŠTE REPUBLIKE SRBIJE, NE PRELAZE ILI NE MOGU PREĆI NJENU TERITORIJU, OBAVESTIĆE EVROPSKU KOMISIJU O PREDUZETIM MERAMA OD INTERESA ZA DRUGE DRŽAVE ČLANICE EVROPSKE UNIJE, A NAROČITO AKO SU MERE PREDUZETE RADI SPREČAVANJA, OTKLANJANJA ILI SMANJENJA NOVOG RIZIKA KOJI DO TADA NIJE BIO PRIJAVLJEN EVROPSKOJ KOMISIJI.
Organ nadležan za objedinjavanje i distribuciju informacija iz člana 14. stav 2. ovog zakona dužan je da informiše Komisiju EZ putem sistema RAPEX o ozbiljnom riziku koji opasan proizvod predstavlja i preduzetim merama, navodeći razloge za njihovo preduzimanje, izmene ili ukidanje.
Ako organ iz stava 1. ovog člana smatra da posledice rizika koji predstavlja proizvod stavljen na tržište Republike Srbije ne prelaze ili ne mogu preći njenu teritoriju, dužan je da informiše Komisiju EZ o preduzetim merama od interesa za druge države, a naročito ako su one preduzete radi sprečavanja, otklanjanja ili smanjenja novog rizika koji do tada nije bio prijavljen Komisiji EZ.
ORGAN IZ ČLANA 14. STAV 2. NADLEŽAN ZA OBJEDINJAVANJE I DISTRIBUCIJU INFORMACIJA, ODMAH ĆE OBAVESTITI EVROPSKU KOMISIJU PREKO RAPEX-A, AKO JE ODLUČENO, PREPORUČENO ILI DOGOVORNO SA PROIZVOĐAČIMA I DISTRIBUTERIMA, BILO POD OBAVEZOM KOJU ZAHTEVA NADLEŽNI ORGAN ILI NA DOBROVOLJNOJ OSNOVI, O MERAMA ILI POSLEDICAMA U CILJU SPREČAVANJA, OGRANIČENJA ILI UVOĐENJA POSEBNIH USLOVA O MOGUĆEM STAVLJANJU NA TRŽIŠTE ILI KORIŠĆENJU PROIZVODA IZ RAZLOGA OZBILJNOG RIZIKA, I BEZ ODLAGANJA ĆE INFORMISATI EVROPSKU KOMISIJU O IZMENI ILI UKIDANJU SVAKE TAKVE MERE.
AKO ORGAN IZ STAVA 1. OVOG ČLANA SMATRA DA RIZIK NE PRELAZI ILI NE MOŽE PREĆI TERITORIJU REPUBLIKE SRBIJE SLEDIĆE POSTUPAK IZ ČLANA 14. OVOG ZAKONA, UZIMAJUĆI U OBZIR RELEVANTNE KRITERIJUME KOJI SU PREDVIĐENI PROCEDURAMA I SMERNICAMA ZA PRIMENU RAPEX-A U POGLEDU FORME I SADRŽINE OBAVEŠTENJA ZA EVROPSKU KOMISIJU.
Vlada će bliže propisati način i postupak informisanja Komisije EZ iz st. 1. i 2. ovog člana, na predlog ministarstva nadležnog za poslove trgovine.
Nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih za njegovo sprovođenje vrše ministarstva nadležna za odgovarajuću oblast, u skladu sa zakonom kojim se uređuje organizacija državne uprave i zakonom kojim se uređuje delokrug poslova ministarstava.
AKO OVIM ILI POSEBNIM ZAKONOM NIJE PROPISANA NADLEŽNOST DRUGOG ORGANA, NADZOR U POGLEDU OPŠTE BEZBEDNOSTI PROIZVODA IZ ČLANA 2. OVOG ZAKONA SPROVODI MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE TRGOVINE.
Inspekcijski nadzor vrše ministarstva iz stava 1. ovog člana preko nadležnih inspektora, u skladu sa zakonom kojim se uređuje organizacija državne uprave i drugim zakonima kojima se uređuje inspekcijski nadzor ODNOSNO MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE TRGOVINE PREKO TRŽIŠNIH INSPEKTORA.
Inspekcijski nadzor nad primenom odredaba ovog zakona u delu kojim se uređuju obmanjujući proizvodi, vrši ministarstvo nadležno za poslove zdravlja preko nadležnih inspektora SANITARNIH INSPEKTORA.
Nadležni carinski organ neće dozvoliti uvoz proizvoda, odnosno serije proizvoda (partije, šarže, lota i sl.) koje ne prati propisana dokumentacija o usaglašenosti sa zahtevima za bezbednost proizvoda, odnosno koji nisu označeni propisanom oznakom usaglašenosti sa zahtevima za bezbednost proizvoda.
Ako nadležni carinski organ utvrdi da, i bez obzira na postojanje dokumentacije i oznaka iz stava 4. STAVA 5. ovog člana, proizvod izaziva opravdanu sumnju u pogledu postojanja ozbiljnog rizika po zdravlje i bezbednost potrošača i drugih korisnika, dužan je da o tome hitno obavesti nadležni inspekcijski organ.
Obaveštenje iz stava 5. STAVA 6. ovog člana sadrži, naročito podatke koji omogućavaju identifikaciju proizvoda, odnosno serije proizvoda (partije, šarže, lota i sl.), proizvođača, uvoznika, krajnjeg korisnika uvoza, opis rizika za koji postoji sumnja i raspoložive informacije potrebne za praćenje proizvoda.
Nadležni carinski organ privremeno će prekinuti carinski postupak uvoza ili izvoza i puštanje proizvoda za koji posumnja da je obmanjujući, o čemu će hitno obavestiti nadležnog SANITARNOG inspektora koji je dužan da u roku od 24 časa od dobijanja obaveštenja izvrši inspekcijski nadzor i utvrdi da li je proizvod obmanjujući.
Nadležni carinski organ neće dozvoliti uvoz ili izvoz proizvoda, u smislu člana 6. ovog zakona, za koji je nadležni SANITARNI inspektor utvrdio da je obmanjujući i za koji je izrekao meru zabrane uvoza ili izvoza.
Ako nadležni inspektor u roku iz stava 7. SANITARNI INSPEKTOR U ROKU IZ STAVA 8. ovog člana ne utvrdi da se radi o obmanjujućem proizvodu, nadležni carinski organ nastavlja carinski postupak uvoza ili izvoza i puštanje proizvoda.
NADLEŽNA MINISTARSTVA OBEZBEĐUJU DA PROIZVOĐAČI I DISTRIBUTERI ISPUNJAVAJU SVOJE OBAVEZE U SKLADU SA OVIM ZAKONOM NA TAKAV NAČIN DA PROIZVODI KOJI SE STAVLJAJU NA TRŽIŠTE BUDU BEZBEDNI.
Nadležni inspektor je ovlašćen da u kontroli bezbednosti proizvoda, pored mera za čije je preduzimanje ovlašćen drugim propisima, preduzme i druge mere:
1) za svaki proizvod:
(1) da organizuje, u odgovarajućem obimu, provere svojstava proizvoda koja utiču na njegovu bezbednost, sve do poslednje faze njegove upotrebe, odnosno korišćenja i trošenja;
(2) da naloži dostavljanje informacije proizvođačima, distributerima ili drugim licima;
(3) da uzima uzorke proizvoda radi ispitivanja svojstava koja utiču na njegovu bezbednost;
2) za svaki proizvod koji bi mogao da predstavlja rizik u određenim okolnostima:
(1) da naloži da proizvod na tržištu bude označen odgovarajućim, jasnim i razumljivim upozorenjima o rizicima koje proizvod može da predstavlja, na jeziku koji je u službenoj upotrebi u Republici Srbiji;
(2) da naloži stavljanje na tržište takvog proizvoda prethodnim ispunjenjem dodatnih uslova kako bi se taj proizvod učinio bezbednim;
3) za svaki proizvod koji bi mogao da predstavlja rizik za određena lica da naloži da ta lica budu blagovremeno i na odgovarajući način upozorena na rizik, uključujući i objavljivanje upozorenja preko sredstava javnog informisanja;
4) za svaki proizvod koji bi mogao da bude opasan da privremeno zabrani nuđenje, izlaganje, isporučivanje i činjenje dostupnim proizvoda, za vreme koje je potrebno da se izvrše provere svojstava proizvoda koja mogu da utiču na bezbednost i zdravlje potrošača i drugih korisnika;
5) za svaki opasan proizvod da zabrani nuđenje, izlaganje, isporučivanje i činjenje dostupnim proizvoda i odgovarajućim merama obezbedi sprovođenje te zabrane;
6) za svaki opasan proizvod koji je stavljen na tržište:
(1) da naredi ili organizuje njegovo hitno povlačenje i upozori potrošače i druge korisnike na rizike koje proizvod predstavlja;
(2) da naredi, koordinira ili, po potrebi, organizuje sa proizvođačima i distributerima i drugim organima, opozivanje proizvoda od potrošača i drugih korisnika, uključujući i prinudno sprovođenje mere opozivanja proizvoda, kao i uništavanje takvog proizvoda na odgovarajući način od strane i na teret proizvođača, odnosno distributera;
7) za svaki obmanjujući proizvod da zabrani proizvodnju, uvoz, izvoz ili stavljanje na tržište, I PRODAJU, ODNOSNO POVUČE ILI ZAHTEVA NJEGOVO POVLAČENJE SA TRŽIŠTA.
AKO POSTOJE DOKAZI DA JE PROIZVOD OPASAN, NADLEŽNI ORGANI PREDUZIMAJU MERE OGRANIČENJA STAVLJANJA NA TRŽIŠTE ILI OPOZIVA OPASNIH PROIZVODA BEZ OBZIRA NA USAGLAŠENOST SA OPŠTIM ZAHTEVOM ZA BEZBEDNOST PREMA KRITERIJUMIMA IZ ČL. 7. I 8. OVOG ZAKONA.
Meru opozivanja proizvoda iz stava 1. tačka 6) podtačka (2) ovog člana, nadležni inspektor nalaže kao krajnju meru, ako sve ostale aktivnosti i mere iz čl. 10, 11, 12. i 18. ovog zakona koje proizvođač i distributer preduzme, samoinicijativno DOBROVOLJNO ili po nalogu nadležnog inspektora, nisu dovoljne ili zadovoljavajuće.
Troškove koji nastanu u postupku inspekcijskog nadzora snosi proizvođač ako se utvrdi da proizvod nije bezbedan.
REŠENJE KOJIM SE PREDUZIMA MERA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, KOJA U SKLADU SA OVIM ZAKONOM PREDSTAVLJA OGRANIČENJE ZA STAVLJANJE NEKOG PROIZVODA NA TRŽIŠTE ILI ZAHTEV ZA NJEGOVIM POVLAČENJEM ILI OPOZIVOM, MORA BITI OBRAZLOŽENA RAZLOZIMA NA KOJIMA SE TAKVA MERA ZASNIVA UZIMAJUĆI U OBZIR I STAVOVE STRANKE KOJA SE PO PRAVILU IZJAŠNJAVA PRE DONOŠENJA REŠENJA, OSIM KADA ZBOG HITNOSTI PREDUZIMANJA MERE U INTERESU ZDRAVLJA I BEZBEDNOSTI POTROŠAČA I DRUGIH KORISNIKA, TO NIJE UČINJENO, U KOM SLUČAJU ĆE NADLEŽNI INSPEKTOR POZVATI STRANKU DA SE IZJASNI NAKON DONOŠENJA REŠENJA KOJIM SE PREDUZIMA NAVEDENA MERA OGRANIČENJA.
MERA KOJOM SE ZAHTEVA POVLAČENJE PROIZVODA ILI NJIHOV OPOZIV, TREBA DA BUDE PREDUZETA NA NAČIN KOJIM SE PODSTIČU DISTRIBUTERI, KORISNICI I POTROŠAČI DA TAKVU MERU SPROVEDU.
Protiv rešenja nadležnog inspektora kojim je preduzeta mera iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba nadležnom ministru u roku od osam dana od dana dostavljanja tog rešenja.
Protiv rešenja kojim se zabranjuje uvoz ili izvoz obmanjujućih proizvoda iz stava 1. tačka 7) ovog člana, može se izjaviti žalba ministru nadležnom za poslove zdravlja u roku od dva dana od dana prijema rešenja.
Ministarstvo nadležno za poslove zdravlja dužno je da odluči o žalbi iz stava 5.STAVA 8. ovog člana u roku od dva dana od dana prijema žalbe.
Žalba protiv rešenja iz stava 5. STAVA 8. ovog člana ne odlaže izvršenje rešenja.
PROTIV KONAČNOG REŠENJA O PREDUZETOJ MERI MOŽE SE POKRENUTI UPRAVNI SPOR PRED NADLEŽNIM SUDOM.
PREDUZETE MERE NA OSNOVU OVOG ZAKONA KOJIMA SE OGRANIČAVA STAVLJANJE PROIZVODA NA TRŽIŠTE ILI SE ZAHTEVA NJIHOVO POVLAČENJE ILI OPOZIV NEĆE UTICATI NA UTVRĐIVANJE KRIVIČNE ODGOVORNOSTI RELEVANTNE STRANKE U SMISLU KRIVIČNOG ZAKONA KOJI SE PRIMENJUJE NA KONKRETNI SLUČAJ.
Radi obezbeđenja efikasnog nadzora u primeni ovog zakona, nadležni organi dužni su da međusobno sarađuju.
U CILJU OBEZBEĐENJA EFIKASNOG NADZORA KOJIM SE GARANTUJE VISOK NIVO ZAŠTITE ZDRAVLJA I BEZBEDNOSTI POTROŠAČA, OBAVEZA JE NADLEŽNIH ORGANA DA MEĐUSOBNO SARAĐUJU U KOORDINACIJI PRAĆENJA SARADNJE PREKO SAVETA ZA BEZBEDNOST PROIZVODA OSNOVANOG NA OSNOVU ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE TRŽIŠNI NADZOR, OBEZBEĐUJUĆI NAROČITO SLEDEĆE:
USPOSTAVLJANJE, PERIODIČNO AŽURIRANJE I SPROVOĐENJE PROGRAMA NADZORA SEKTORA PREMA KATEGORIJAMA PROIZVODA ILI RIZIKA I PRAĆENJE AKTIVNOSTI NADZORA, NALAZA I REZULTATA;
PRAĆENJE I AŽURIRANJE NAUČNIH I TEHNIČKIH ZNANJA U VEZI SA BEZBEDNOŠĆU PROIZVODA;
PERIODIČNO RAZMATRANJE I PROCENJIVANJE FUNKCIONISANJA I EFIKASNOSTI NADZORA I AKO JE POTREBNO REVIDIRANJE ORGANIZACIJE I USVOJENOG PRISTUPA NADZORA.
NADLEŽNI ORGANI SU OBAVEZNI DA PRIME I AKO JE TO POTREBNO, NA ODGOVARAJUĆI NAČIN OBRADE PRITUŽBE I DRUGE PODNESKE POTROŠAČA I DRUGIH ZAINTERESOVANIH STRANA U VEZI SA BEZBEDNOŠĆU PROIZVODA I U VEZI SA AKTIVNOSTIMA NADZORA I KONTROLE I DA AKTIVNO INFORMIŠU POTROŠAČE I DRUGE ZAINTERESOVANE STRANE O POSTUPCIMA KOJI SU U TU SVRHU PREDVIĐENI I PREDUZETI.
NADLEŽNI ORGANI ĆE PODSTICATI I PROMOVISATI DELOVANJE PROIZVOĐAČA I DISTRIBUTERA NA DOBROVOLJNOJ OSNOVI U SKLADU SA OBAVEZAMA IZ ČL. 10-12. OVOG ZAKONA, UKLJUČUJUĆI GDE JE TO MOGUĆE, DONOŠENJE I PRIMENU PRAVILA DOBRE PRAKSE.
NADLEŽNI ORGANI SU OVLAŠĆENI DA PREDUZIMAJU NEOPHODNE RADNJE DA BI SE SA DUŽNOM PAŽNJOM PRIMENILE ODGOVARAJUĆE MERE IZ ČLANA 18. STAV 1. TAČ. 2)-7), U SLUČAJU KADA, CENEĆI SVAKI POJEDINAČNI SLUČAJ ZA SEBE I UZIMAJUĆI U OBZIR SMERNICE ZA UPRAVLJANJE SISTEMOM BRZE RAZMENE INFORMACIJA O OPASNIM PROIZVODIMA (RAPEX).
2) ISPORUČI ILI UČINI DOSTUPNIM PROIZVOD SUPROTNO ČLANU 11. TAČKA 1) OVOG ZAKONA.
VI. ANALIZA EFEKATA PROPISA
1. Određivanje problema koje ovaj zakon treba da reši
Donošenje ovog zakona, zasnovano je na Nacionalnom programu usklađivanja sa pravnim tekovinama EU i obavezama usklađivanja i primene propisa, pravila konkurencije i zaštite potrošača preuzetih Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju sa očekivanim efektom da se na tržište stavljaju samo bezbedni proizvodi i da se postigne visok nivo zaštite zdravlja i bezbednosti potrošača.
Opšta bezbednost proizvoda koja se uređuje ovim zakonom predstavlja važan segment pravnog okvira u oblasti zaštite potrošača. S obzirom da detaljno uređuje kriterijume za ocenu usaglašenosti proizvoda sa opštim zahtevom za bezbednost i da se zasniva na principima saradnje i komunikacije svih zainteresovanih strana, uz mogućnost preduzimanja mera od strane privrednih subjekata na dobrovoljnoj osnovi i uređuje odnos ovog zakona sa drugim propisima, pojašnjava nadležnost i primenu ovlašćenja nadležnih organa, zakon treba da bude podsticajan za stvaranje povoljnijeg poslovnog okruženja. Istovremeno zakon treba da doprinese povećanju svesti privrednih subjekata o njihovim obavezama i informisanost potrošača o njihovim pravima i načinu ostvarivanja tih prava u oblasti opšte bezbednosti proizvoda.
Razvoj i korišćenje informacionih sistema, baza podataka i sistema za razmenu informacija između nadležnih organa za nadzor u oblasti opšte bezbednosti proizvoda i carinskog organa i objedinjavanje tih podataka u usklađenom sistemu, predstavlja mehanizme koji funkcionišu na osnovu ovog zakona sa ciljem da se unapredi pravni okvir u ovoj oblasti i stvori osnova za izgradnju modernih institucija za nadzor tržišta. Iz tog razloga, očekivani efekat ovog zakona jeste dalji korak u unapređenju poslovnog ambijenta za odgovorno plasiranje bezbednih proizvoda i jasnija pravila ponašanja u oblasti zaštite potrošača.
Primena mera od strane nadležnih organa je uslovljena primenom načela srazmernosti mere u odnosu na ozbiljnost rizika za zdravlje i bezbednost potrošača i drugih korisnika proizvoda uz mogućnost preduzimanja mere na osnovu principa predostrožnosti, kada za to postoji potreba.
Prema sadašnjem stanju razvoja sistema za brzu razmenu informacija o opasnim proizvodima koji je ustanovljen 2010. godine i podržan softverom NEPRO, ovaj sistem je u aktivnoj primeni u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, gde je preko Sektora tržišne inspekcije obezbeđena kontakt osoba za koordinaciju razmene informacija i obaveštavanje javnosti o opasnim proizvodima. U daljem razvoju ovog sistema potrebno je, pre svega, unaprediti pravni okvir u delu preciziranja podataka koji se čine dostupni javnosti i koji približavanu nacionalni sistem međunarodnom sistemu razmene informacija koji se koristi u komunikaciji nadležnih organa država članica Evropske unije.
Za sada ovaj sistem u Republici Srbiji funkcioniše kao nacionalni sistem za razmenu informacija između nadležnih organa u nacionalnim okvirima i za komunikaciju sa privrednim subjektima koji preduzimaju dobrovoljne aktivnosti u svrhu povlačenja ili opoziva proizvoda sa ozbiljnim rizikom za zdravlje i bezbednost korisnika. Ovaj sistem je omogućio i početnu fazu u uspostavljanju regionalne mreže kontakt tački orana tržišnog nadzora koja, za sada razmenjuje informacije o opasnim proizvodima putem elektronske pošte.
U periodu 2017-2018. godine potrebno je veće učešće svih organa tržišnog nadzora, koji sprovode aktivnosti i preduzimaju mere da bi sprečili stavljanje na tržište opasnih proizvoda, u razmeni informacija preko nacionalnog sistema za brzu razmenu informacija o opasnim proizvodima. Na taj način treba stvoriti pretpostavke za pristup RAPEX i ICSMS (međunarodne baze podataka o opasnim proizvodima).
Navedena projekcija za 2017-2018. godinu urađena je na bazi rezultata postignutih u okviru projekta IPA 2010 Jačanje sistema tržišnog nadzora u Srbiji, kojim je realizovan Plan profesionalnog obrazovanja i edukacije inspektora (485 učesnika) obuhvatajući oblasti primene propisa o bezbenosti električnih proizvoda (LVD), mašina (MD), elektromagnetske kompatibilnosti (EMC), i procene rizika. U okviru istog projekta urađen je softver za upravljanje informacijama u oblasti tržišnog nadzora (MIS MI) kojim se unapređuju baze podataka za efikasnije obavljanje tržišnog nadzora, kao i sistem za brzu razmenu informacija o opasnim proizvodima (NEPRO Plus).
2. Ciljevi koji se donošenjem ovog zakona postižu
Zakon predstavlja segment horizontalnog pravnog okvira koji doprinosi razvoju ekonomije, izgradnje moderne strukture trgovine, uključivanje Republike Srbije u tokove na jedinstvenom tržištu Evropske Unije, uspostavljanje mehanizama koji omogućavaju visok nivo zaštite potrošača i drugih korisnika proizvoda.
Ovaj zakon podržava primenu tehničkog zakonodavstva i dobrovoljnih standarda u cilju daljeg unapređenja tržišne ekonomije koja pruža veće šanse privrednicima, a potrošačima veću mogućnost izbora proizvoda koji su usaglašeni sa opštim zahtevom za bezbednost u skladu sa propisanim kriterijumima.
Sa aspekta primene kriterijuma za ocenu usaglašenosti proizvoda sa opštim zahtevom za bezbednost, uspostavljanje efikasnog nadzora na tržištu za postizanje bezbednosti proizvoda, uz minimalno opterećenje privrede, je ključni zadatak nadležnih organa i cilj ovog zakona.
Ovaj zakon obavezuje na dalji razvoj koordiniranog sistema razmene informacija između nadležnih organa, uključujući i saradnju i razmenu informacija sa privrednim subjektima kada oni preduzimaju aktivnosti na dobrovoljnoj osnovi ili po zahtevu nadležnog organa da bi povukli sa tržišta ili opozvani od potrošača opasne proizvode. Ovaj sistem zasnovan na uspostavljenim pravilima funkcionisanja Sistema brze razmene informacija o opasnim proizvodima u EU (RAPEX) ima jedinstven pristup kada se radi o primeni propisa koji sadrže zahteve za bezbednost neprehrambenih proizvoda sa ciljem da nadležni organi efikasno sprovode aktivnosti na celoj teritoriji Republike Srbije.
Posebno je značajno što se ovim zakonom precizira nadležnost iz delokruga tržišne inspekcije u okviru ministarstva nadležnog za poslove trgovine, za opštu bezbednost proizvoda i nadležnost sanitarne inspekcije u okviru ministarstva nadležnog za poslove zdravlja u oblasti obmanjujućih proizvoda. Nadležni organi u čijem delokrugu je sprovođenje aktivnosti i primena mera nadzora tržišta koje imaju za cilj opštu bezbednost neprehrambenih proizvoda, obavezuju se tako na primenu načela i procedura propisanih ovim zakonom. U vezi sa primenom posebnih propisa koji uređuju nadležnost dugih organa za nadzor u pogledu ispunjenosti zahteva bezbednosti proizvoda sa istim ciljem da se zaštite potrošači i drugi korisnici proizvoda, ovaj zakon ne isključuje nadležnost tih organa, ali im daje nove mehanizme za efikasniji rad u okviru već utvrđene nadležnosti, uključivanjem u ustavnovljeni sistem brze razmene informacija o opasnim proizvodima i primenom savremenih metod rada i komunikacije sa zainteresovanim stranama i efikasnijom primenom ovlašćenja koja uključuju i opoziv opasnog proizvoda od potrošača, odnosno korisnika.
3. Druge mogućnosti za rešavanje problema
Analizom metoda za postizanje ciljeva koji su u osnovi donošenja ovog zakona evidentno je da su predložena zakonska rešenja zasnovana na savremenim metodama i najboljim praksama koje se primenjuju sa istim ciljem. Postavljeni principi rada nadležnih organa zasnovani na međusobnoj saradnji i razmeni informacija što uključuje komunikaciju sa privrednim subjektima i drugim zainteresovanim strana, nema alternativu. Stoga su predložena zakonska rešenja bolja od alternativnih mogućnosti primenjenih pre donošenja zakona a koje bi usporavale primenu metoda saradnje i komunikacije nosilaca obaveza propisanih zakonom i zainteresovanih strana.
4. Zašto je donošenje ovog zakona najbolje za rešavanje problema
Ovaj zakon daje mogućnost unapređenja saradnje između nadležnih organa i privrednih subjekata u svrhu ostvarivanja cilja zakona koji se ovim izmenama i dopunama nedvosmisleno povezuje sa većim nivoom zaštite i bezbednosti potrošača i drugih korisnika proizvoda. Ovaj ustanovljeni pristup u sprovođenju aktivnosti nadzora u Srbiji, koji stalno treba unapređivati, obavezuje nadležne organe da u sprovođenju ovog zakona preuzmu odgovornost za primenu načela koja nadzor čine delotvornim tako da doprinose ostvarenju njegovog cilja.
5. Na koga će i kako uticati predložena rešenja
Pored uloge organa tržišnog nadzora, ovaj zakon daje značajno mesto i određuje ulogu organa carinskog nadzora. Zakonom o opštoj bezbednosti proizvoda i podzakonskim aktima za sprovođenje tog zakona, Uprava carine je preuzela obavezu saradnje sa nadležnim organima tržišnih nadzora. Na osnovu Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda i donošenjem Uredbe o načinu uspostavljanja i rada sistema brze razmene informacija o opasnim proizvodima, omogućena je saradnja i koordinacija u razmeni informacija o opasnim proizvodima između organa tržišnog nadzora i Uprave carina, uz koordinaciju tog sistema preko ministarstva nadležnog za trgovinu, kao kontaktne tačke. Ovaj sistem služi i za informisanje javnosti o opasnim proizvodima, što se ovim zakonom dodatno usklađuje sa savremenim metodama rada i sa odredbama relevantne Direktive EZ o opštoj bezbednosti proizvoda. Činjenje dostupnih javnosti informacija o opasnim proizvodima je nedvosmisleno utvrđeno za razliku od dosadašnjih nejasnoća u pogledu zahteva za dostavljanje informacija. Informacije o opasnim proizvodima moraju biti dostupne javnosti bez podnošenja zahteva za dostupnost tih informacija.
Ovaj zakon će dodatno obezbediti pravnu sigurnost svim učesnicima na tržištu, s obzirom na to da propisana opšta pravila za ocenjivanje usaglašenosti, obaveze proizvođača i distributera i pravila za rad organa nadzora nad tržištem zahtevaju od tih organa da postupaju u skladu sa donetim programima nadzora koji sadrže unapred utvrđen obim nadzora i vrstu mera i da obezbede praćenje i ocenu efekata tih mera i ažuriranje programa, kada za to postoje opravdani razlozi, uz obavezu nadležnih organa da prime i razmotre prijave potrošača, odnosno zainteresovanih strana i da ih izveste o preduzetom..
Primena ovog zakona znatno će uticati na sprečavanje nelojalne konkurencije, jer će se za sve proizvođače i distributere uspostaviti jednaka i jasna pravila u pogledu proizvodnje, uvoza i distribucije isključivo bezbednih proizvoda i usaglašenih proizvoda.
Predloženim rešenjima građani i privredni subjekti će biti u potpunosti informisani, ne samo o opasnim proizvodima već i o vrsti i ozbiljnosti rizika za zdravlje i bezbednost i o preduzetim merama.
Navedene informacije će biti dostupne na veb adresi unapređene verzije softvera koji podržava rad nacionalnog sistema za brzu razmenu informacija o opasnim proizvodima: www.nepro.gov.rs. Unapređenje softvera je obezbeđeno u okviru projekta IPA 2010-Razvoj sistema tržišnog nadzora u Republici Srbiji, koji je implementiran u koordinaciji Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, preko Sektora tržišne inspekcije, u saradnji sa Ministarstvom finansija-Upravom carina, Ministarstvom zdravlja-Sanitarnom inspekcijom, Ministarstvom privrede i drugim oranima tržišnog nadzora i zainteresovanim stranama (Privredna komora Srbije, oranizacije potrošača). Nadležni državni orani su učestvovali u realizaciji navedenog projekta a njihovi predstavnici sada učestvuju u radu Saveta za bezbednost proizvoda koji koordinira saradnju svih navedenih orana u oblasti tržišnog nadzora i njihovu komunikaciju sa zainteresovanim stranama.
Takođe, ovim zakonom ne uvode se nove obaveze, niti se ustanovljavaju novi troškovi za privredne subjekte, obzirom da su obaveze (pružanje na uvid dokumentacije, dostavljanje informacija, dostupnost poslovnih prostorija, uzimanje uzoraka i dr.) i troškovi (troškovi analiza i ispitivanja, troškovi postupka i dr. u slučajevima opasnih, nebezbednih i neusaglašenih proizvoda) već propisani zakonima koji su u primeni.
6. Kakve troškove će primena ovog zakona stvoriti građanima i privredi (naročito malim i srednjim preduzećima)
Cilj ovog zakona je da se smanji mogućnost nastupanja štetnih posledica po zdravlje i bezbednost potrošača i drugih korisnika, kao i njihove imovine. Stoga se očekuju pozitivni efekti primene zakona bez dodatnih troškova njegove primene.
7. Da li pozitivni efekti opravdavaju troškove
I pored toga što zakon ne uvodi dodatne troškove, neophodno je naglasiti nemerljivost pozitivnih efekata koji se očekuju u vezi sa povećanjem nivoa zaštite od rizika opasnih proizvoda, zaštite bezbednosti, života i zdravlju ljudi i zaštiti životne sredine.
Propisani kriterijumi za ocenu usaglašenosti proizvoda sa opštim zahtevom za bezbednost, identifikacija vrste rizika za zdravlje i bezbednost, ocenjivanje stepena opasnosti i procena verovatnoće njegovog uticaja , odnosno nastupanja posledica rizika, kao i propisana ovlašćenja nadležnih organa tržišnog nadzora koja su fokusirana na opasne proizvode i ozbiljne rizike, uključujući i primenu novih metoda komunikacije i razmene informacija o opasnim proizvodima, omogućavaju efikasniji rad u oblasti opšte bezbednosti proizvoda. Navedene metode rada treba posmatrati u okvirima razumnog nivoa bezbednosti potrošača i drugih korisnika proizvoda pri čemu se, pored ostalog, mora uzeti u obzir razvoj ukupne infrastrukture kvaliteta i trenutni razvoj nauke i tehnologije.
8. Da li akt stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju
Donošenjem ovog zakona, stvoriće se uslovi za ulazak novih privrednih subjekata na tržište, jer će se eliminisati oni privredni subjekti koji na tržište svesno stavljaju opasne proizvode, nastale snižavanjem troškova proizvodnje i distribucije na uštrb bezbednosti proizvoda.
9. Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove
Sve zainteresovane strane su imale priliku da se izjasne na zakonska rešenja koja sadrži Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda. U pogledu izmena i dopuna navedenog zakona, pribavljena su mišljenja zainteresovanih strana na koje se izmene i dopune odnose, kao i mišljenje Evropske komisije u pogledu usklađenosti sa relevantnim direktivama EU koje su predmet analize u okviru Pregovaračkog poglavlja 28-zaštita potrošača i javno zdravlje, i to sa Direktivom o opštoj bezbednosti proizvoda 2001/95 (EZ) i Direktivom o obmanjujućim proizvodima 87/357 /EEZ).
Nacrt zakona je usaglašen sa svim zainteresovanim stranama, koje su učestvovale, kako u analitičkom procesu ocene važećeg zakona i ocene potrebe za njegovom izmenom kroz implementaciju projekta IPA 2010-Jačanje sistema tržišnog nadzora tako i u procesu praćenja rada nadležnih organa na primeni tog zakona, preko Saveta za bezbednost proizvoda na sednicama od 1. februara i 28 jula 2016. godine. Na navedenim sednicama bili su prisutni predstavnici nadležnih državnih organa u oblasti tržišnog nadzora i u oblasti infrastrukture kvaliteta, uključujući predstavnike ključnih organa koji su nosioci izrade tehničkih propisa, kao i predstavnici Privredne komore Srbije i Nacionalne organizacije potrošača. Sednice su održane u Beogradu, u zgradi ministarstva, Nemanjina 22-26, uz administrativnu i stručnu podršku Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Kako je postojala detaljna analiza zakona i, kroz zajednički projekat, postignuta saglasnost o izmenama i dopunama zakona, nije bilo suprotstavljenih mišljena u tom pogledu.
U vezi sa tim, nadležni Odbor Vlade je doneo Zaključak kojim se prihvata predlog Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija da nije potrebno sprovoditi javnu raspravu o Nacrtu zakona.
10. Koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava
Za ostvarivanje onoga što se donošenjem ovog zakona namerava, biće ustanovljene procedure za komunikaciju nadležnih organa sa privrednim subjektima, proizvođačima i distributerima proizvoda.
Nadležni organi će podsticati i promovisati delovanje privrednih subjekata na dobrovoljnoj osnovi u skladu sa predloženim zakonskim rešenjima sa obavezom preduzimanja restriktivnih mera, uključujući opoziv proizvoda od korisnika, kao krajnje mere kada je to neophodno u cilju otklanjanja rizika za zdravlje i bezbednost potrošača i drugih korisnika proizvoda.
Aktivnosti i mere nadzora sprovodiće se preko nadležnih organa tržišnog nadzora, u delu opšte bezbednosti proizvoda preko tržišnih inspektora i u delu „opasnih imitacija” preko sanitarnih inspektora. U okviru sistema za brzu razmenu informacija o opasnim proizvodima navedene inspekcije u koordinaciji Saveta za bezbednost proizvoda čiji rad administrira Ministarstvo trgovine turizma i telekomunikacija, ostvariće saradnju sa drugim organima tržišnog nadzora koji će se, sukcesivno, uključivati u ovaj vid saradnje i komunikacije. Za komunikaciju okviru sistema brze razmene informacija biće zadužena kontakt osobe iz reda zaposlenih u odgovarajućem organu tržišnog nadzora.
Imajući u vidu rezultate postignute u okviru projekta – IPA 2010.- Jačanje srpskog sistema tržišnog nadzora, a koji se odnose na uvođenje sistema kvaliteta u oblast tržišnog nadzora, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija – Sektor tržišne inspekcije će nastaviti rad na analizi i daljem razvoju procedura nadzora obuhvaćenih Priručnikom kvaliteta. Razvoj procedura i lista provera koje treba da podrže operativni rad inspektora na terenu, biće dostupne inspektorima preko informacionog sistema za upravljanje informacijama u oblasti nadzora tržišta, uključujući i procedure i liste provera, kako u oblasti bezbednosti proizvoda, tako i u oblasti zaštite ekonomskih interesa potrošača.
Nastaviće se regionalna saradnja u oblasti tržišnog nadzora.
U toku 2018. godine će se uraditi detaljna analizu u pogledu ispunjenosti informacionih, tehničkih i kadrovskih kapaciteta za pristup RAPEX i ICSMS i shodno rezultatima te analize podneti formalni zahtev za pristup navedenim sistemima.