Predlog zakona o potvrđivanju Multilateralnog sporazuma o komercijalnim pravima u vanrednom avio-prevozu u Evropi

OBRAZLOŽENJE

I. USTAVNI OSNOV ZA POTVRĐIVANJE MEĐUNARODNOG UGOVORA

Ustavni osnov za potvrđivanje međunarodnog ugovora sadržan je u članu 99. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije, po kojem Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore kad je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja.

II. RAZLOZI ZA POTVRĐIVANJE MEĐUNARODNOG UGOVORA

Multilateralni sporazum o komercijalnim pravima u vanrednom avio-prevozu u Evropi sačinjen je u Parizu 30. aprila 1956. godine, u originalu na engleskom, francuskom i španskom jeziku (u daljem tekstu: sporazum).

Tom prilikom su sporazum potpisale sledeće države: Belgija, Francuska, Luksemburg i Švajcarska. U skladu sa odredbama člana 6. tačka 1, sporazum je stupio na snagu 21. avgusta 1957. godine.

U ovom trenutku, 21 država je strana ugovornice sporazuma, a poslednja mu je pristupila Republika Makedonija, 23. novembra 2002. godine (uz napomenu da je Republika Makedonija jedina i otkazala važenje sporazuma, i to 2010. godine).

Sporazum se odnosi na civilne vazduhoplove registrovane u državi članici Evropske konferencije civilnog vazduhoplovstva (ECAC) koje u neredovnom javnom avio-prevozu koristi državljanin države strane ugovornice koji je propisno ovlašćen za obavljanje takve delatnosti.

Ovim sporazumom se avio-prevoziocima koji obavljaju avio-taksi prevoz, hitan medicinski prevoz, vanredni čarter prevoz i prevoz tereta omogućava da obavljaju navedene vrste avio-prevoza za države strane ugovornice bez posebnog odobrenja. Takav status bi značajno olakšao poslovne pozicije naših avio-prevozilaca koji su nailazili na opravdane, ali teške uslove na tržištu Nemačke, Francuske i Švajcarske.

Multilateralni sporazum se odnosi na izrazito uzak segment vanrednog javnog avio-prevoza: avio-taksi prevoz vazduhoplovima do šest sedišta, hitne medicinske letove, pojedinačne i izuzetne čarter letove (ukoliko avio-prevozilac obavlja let na nekoj liniji manje od jednom mesečno), kargo letove i letove za izdvojena područja.

Preostali, mnogo značajniji deo javnog avio-prevoza, a to su redovni avio-prevoz i vanredni avio-prevoz u cilju prevoza putnika sa više od jednog leta mesečno na istoj liniji, zadržava se u rigoroznom i striktnom režimu odobravanja iz člana 5. stava 2. Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, tj. u okviru nacionalnih uslova i ograničenja država članica Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva.

Napominje se da je pitanje letova za posebna područja za koja ne postoji komercijalni interes redovnih avio-prevozilaca uređen članom 90. Zakona o vazdušnom saobraćaju kroz postupak utvrđivanja potrebe prevoza na liniji u javnom interesu.

Upravo na pitanju prevoza na liniji u javnom interesu otvara se pitanja odnosa ovog sporazuma sa Multilateralnim sporazumom o uspostavljanju Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja (ECAA sporazum) koji je Republika Srbija ratifikovala 13. maja 2009. godine.

U uskom segmentu na koji se odnosi, ovaj sporazum daje prava koja nadmašuju prava koja su ECAA sporazumom data avio-prevoziocima iz Republike Srbije, ali i avio-prevoziocima Zajednice u prvoj i drugoj tranzicionoj fazi ESAA sporazuma.

Usklađivanjem Republike Srbije sa acquis communataire iz Aneksa 1 uz ESAA sporazum postupno će se liberalizovati pristup vazduhoplovnom tržištu Republike Srbije s jedne strane i vazduhoplovnom tržištu država strana ugovornica, partnera i pridruženih strana ESAA sporazuma, s druge strane.

Postepenom liberalizacijom sveukupnog javnog avio-prevoza u Zajedničkom evropskom vazduhoplovnom području će se u dogledno vreme u najvećoj meri dostići režim saobraćajnih prava koje omogućava sporazum u mnogo užem segmentu javnog avio-prevoza.

Međutim, činjenica da su potpisnici ovog sporazuma i države koje nisu strane ugovornice ESAA sporazuma (Švajcarska, Turska, Moldavija), kao i činjenica da u delu koji uređuje predviđa potpuno oslobađanje od bilo kakvih ograničenja ili uslova u pogledu podnošenja zahteva za odobrenje, potvrđuje potrebu za pristupanjem Republike Srbije ovom sporazumu.

III. DA LI SE IZVRŠENJEM MEĐUNARODNOG UGOVORA STVARAJU FINANSIJSKE OBAVEZE ZA REPUBLIKU SRBIJU

Izvršenjem ovog međunarodnog ugovora, ne stvaraju se finansijske obaveze za Republiku Srbiju.

IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA IZVRŠAVANJE MEĐUNARODNOG UGOVORA

Za izvršavanje Multilateralnog sporazuma o komercijalnim pravima u vanrednom vazdušnom avio-prevozu u Evropi nije potrebno izdvajanje sredstava iz budžeta Republike Srbije.

Ostavite komentar