OBRAZLOŽENjE
I USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona utvrđen je članom 97. stav 1. tačka 9. Ustava Republike Srbije, kojim je propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, održivi razvoj, zaštitu i unapređenje biljnog i životinjskog sveta.
II RAZLOZI ZA POTVRĐIVANjE MEĐUNARODNOG SPORAZUMA
Konvencija o biološkoj raznovrsnosti je otvorena za potpisivanje 5. juna 1992. godine na konferenciji Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i razvoju („Zemaljski samit u Riju”) i stupila je na snagu 29. decembra 1993. godine. Konvencija je jedini međunarodni instrument koji u celosti obuhvata biološku raznovrsnost i obuhvata očuvanje biološke raznovrsnosti, održivo korišćenje njenih komponenti i pravednu i jednaku raspodelu dobrobiti koje proizilaze iz korišćenja genetičkih resursa. Depozitar Konvencije i svih protokola je Generalni sekretar Ujedinjenih nacija. Savezna Republika Jugoslavija je potvrdila Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti Zakonom o potvrđivanju Konvencije o biološkoj raznovrsnosti („Službeni list SRJ– međunarodni ugovori ”, broj 11/01).
Konvencija o biološkoj raznovrsnosti ima tri najvažnija cilja, a to su: očuvanje biološke raznovrsnosti, održivo korišćenje komponenti biološke raznovrsnosti i pravednoj raspodela koristi koje proističu iz korišćenja genetičkih resursa. Osim što su pristup i korišćenje genetičkih resursa i pravedna raspodela koristi koje proističu iz korišćenja korišćenja genetičkih resursa treći i jedan od najvažnijih ciljeva postojanja same Konvencije, problematika pristupa i korištenja genetičkih resursa obuhvaćena je i članom 15. Konvencije (pristup genetičkim izvorima).
Sa ciljem unapređenja implementacije trećeg cilj Konvencije, na Svetskom samitu o održivom razvoju (Johanesburg, septembar 2002.) pozvalo se na dogovor o jednom međunarodnom režimu, koji bi se nalazio u okviru Konvencije, a koji bi promovisao i garantovao pravednu i jednaku raspodelu dobiti koje proizilaze iz korišćenja genetičkihresursa. Na Konvenciji Konferencije strana ugovornica 2004. godine, tj. na njenom sedmom zasedanju, dat je mandat ad hoc otvorenoj radnoj grupi o pristupu i raspodeli dobrobiti da razradi i usvoji jedan međunarodni režim o pristupu genetičkim resursima i raspodeli dobrobiti u cilju efikasne implementacije člana 15. (pristup genetičkim resursima) i člana 8.(j) (tradicionalna znanja) pomenute Konvencije i njena tri cilja.
Protokol iz Nagoje o pristupu genetičkim resursima i pravednoj i jednakoj raspodeli koristi koje proizilaze iz njihovog korišćenja usvojen je nakon šest godina pregovora, na desetom sastanku Konferencije Strana, 29. oktobra 2010. godine u Nagoji, Japan, a Republika Srbija je potpisala Nagoja protokol 20. septembra 2011. godine.
Protokol značajno unapređuje treći cilj Konvencije obezbeđujući čvrstu osnovu za veću pravnu sigurnost i transparentnost kako davalaca, tako i korisnika genetičkih resursa. Posebne obaveze koje se tiču podrške usklađivanju nacionalnih zakonskih propisa i regulatornih zahteva Strane koja daje genetičke resurse i ugovornih obaveza koje su date u međusobno ugovorenim uslovima su značajna inovacija ovog Protokola. Ove odredbe o usklađivanju, kao i odredbe koje ustanovljavaju predvidljive uslove za pristup genetičkim resursima doprineće obezbeđivanju raspodele koristi kada genetičkiki resursi napuste Stranu koja daje genetičke resurse. Dalje, odredbe Protokola o pristupu tradicionalnim znanjima autohtonih i lokalnih zajednica, a koje su u vezi sa genetičkim resursima, uvećaće mogućnosti ovih zajednica da imaju koristi od korišćenja svog znanja, inovacija i praksi.
Promovišući korišćenje genetičkih resursa, te vezanih tradicionalnih znanja i osnažujući mogućnosti za pravednu i jednaku raspodelu dobrobiti koje proizilaze iz njihovog korišćenja, ovaj protokol će kreirati inicijative za očuvanje biološke raznovrsnosti, održivog korišćenja njenih komponenti i daljeg poboljšanja doprinosa biološke raznovrsnosti održivom razvoju i dobrobiti čovečanstva.
Na osnovu odredaba Protokola iz Nagoje o pristupu genetičkim resursima i pravednoj i jednakoj raspodeli koristi koje proističu iz njihovog korišćenja uz Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti, svaka država ima suvereno pravo nad svojim prirodnim resursima i obavezuje se da pristup nacionalnim genetičkim resursima reguliše izdavanja dozvola (prethodno argumentovanim pristankom). Takođe, korisnici i snabdevači genetičkih resursa moraju postići dogovor (međusobno dogovoreni ugovorni uslovi) o uslovima pristupa i podele dobrobiti poreklom od ovih resursa.
Nagoja protokol o pristupu genetičkim resursima i pravednoj i jednakoj raspodeli koristi koje proističu iz njihovog korišćenja, u okviru svoje primene, definiše sledeće obaveze stranama ugovornicama ovog protokola:
1. Obaveza pristupa genetičkim resursima koja propisuje da strane ugovornice Protokola treba da uspostave zakonodavni okvir za pristup genetičkom materijalu i omoguće izdavanje dozvola kojim se omogućava pristup i korišćenje genetičkog materijala. Izdavanje navedenih dozvola potrebno je obavljati uz minimalne administrativne troškove, vodeći računa da pristup genetičkim resursima ne ugrozi životnu sredinu i prirodna staništa, biološku raznovrsnost i pojedine vrste mikroorganizama, divljih biljnih i životinjskih vrsta i gljiva za koje se traži pristup genetičkom materijalu.
2. Obaveza pravedne i jednake raspodele koristi koje proističu iz korišćenja genetičkih resursa kojom strane ugovornice uspostavljaju nacionalne mere koje će regulisati uslove za pravednu i jednaku raspodelu koristi koje proističu iz korišćenja genetičkih resursa. Ove mere se odnose i na sve sledeće korisnike, odnosno treće strane koje će naknadno koristiti genetički materijal prikupljen na teritoriji Republike Srbije, a naročito na one korisnike koji će taj genetički materijal koristiti u komercijalne svrhe. Naročito, u slučaju korišćenja genetičkog materijala u komercijalne svrhe, podela koristi se mora dogovarati bilateralno, odnosno mora obuhvatiti uzajamno dogovorene uslove između strane koja je dozvolila pristup i korištenje genetičkog materijala i strane koja taj isti materijal i koristi. Koristi mogu biti finansijske/novčane ili nenovčane prirode.
3. Obaveza pridržavanja koja obavezuje strane ugovornice ovog protokola da preduzimaju mere koje će omogućiti da su genetički resursi prikupljeni u skladu sa prethodno argumentovanim pristankom o pristupu i da su uspostavljeni uzajamno dogovoreni uslovi o podeli koristi. Strane Protokola podstiču se da u zajednički dogovorene uslove unesu odredbe o rešavanju sporova kao i da osiguraju mogućnost traženja pravnog leka u okviru nacionalnog pravnog sistema u situacijama kada se pojave sporovi vezani uz već dogovorene uslove. Strana ugovornica Protokola ima obvezu preduzeti mere za nadgledanje korišćenja svojih genetičkih resursa sistemom kontrolnih tačaka u bilo kojoj etapi postupka: istraživanja, razvoja, inovacije, pre-komercijalizacije i komercijalizacije. Svaki korisnik, pravno i fizičko lice, sa svoje strane moraju biti upoznati sa pravilima i procedurom o korištenju genetičkog materijala države koja je vlasnik genetičkog materijala i iz koje imaju nameru sakupljati i/ili koristiti ovaj materijal. Takođe, prilikom korišćenja genetičkog materijala imaju obvezu primieniti sve gore navedene ključne odredbe Nagoja protokola.
Potvrđivanjem Protokola iz Nagoje o pristupu genetičkim resursima i pravednoj i jednakoj raspodeli koristi koje proističu iz njihovog korišćenja, stvara se obaveza za Republiku Srbiju da uspostavi nadležna tela za sprovođenje Protokola, što je predviđeno članom 13. Protokola. Takođe, u skladu sa članom 17. stav 1. Protokola, omogućiće se uspostavljanje mehanizma kontrolnih tačaka čija je svrha nadzor korišćenja genetičkog materijala kao i praćenje pridržavanja obaveza od strane korisnika.
Protokolom se uređuju sledeća pitanja:
– odnos s međunarodnim ugovorima i organizacijama (član 4)
– pravedna i jednaka raspodela koristi (član 5)
– pristup genetičkim resursima (član 6)
– pristup tradicionalnom znanju povezanim sa genetičkim resursima (član 7)
– prekogranična saradnja (član 11)
– tradicionalno znanje povezano sa genetičkim resursima (član 12)
– nacionalna odgovorna lica i nadležni državni organi (član 13)
– mehanizam za razmenu specijalizovanih informacija koje se odnose na pristup i podelu koristi nastalih korišćenjem genetičkih resursa (član 14)
– usaglašavanje sa domaćim zakonodavstvom ili regulatornim zahtevima o pristupu i raspodeli koristi (član 15)
– praćenje korišćenja genetičkih resursa (član 17)
– usaglašenost sa međusobno ugovorenim uslovima (član 18)
– kodeksi ponašanja, smernice i najbolje prakse i/ili standardi (član 20)
– izgradnja kapaciteta i jačanje ljudskih resursa i institucionalnih kapaciteta (član 22)
– praćenje i izveštavanje (član 29)
– procedure i mehanizmi kojima se promoviše usklađivanje sa ovim protokolom (član 30).
Za pokretanje postupka potvrđivanja ovog protokola nadležno je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, u skladu sa članom 5. Zakona o ministarstvima („Službeni glasnik RS”, br. 44/14, 14/15 i 54/15).
Protokol iz Nagoje o pristupu genetičkim resursima i pravednoj i jednakoj raspodeli koristi koje proističu iz njihovog korišćenja je stupio na snagu 12. oktobra 2014. godine, 90 dana nakon datuma deponovanja pedesetog instrumenta ratifikacije država potpisnica ovog protokola.
Zakon o potvrđivanju Protokola iz Nagoje o pristupu genetičkim resursima i pravednoj i jednakoj raspodeli koristi koje proističu iz njihovog korišćenja omogućiće primenu odredbi ovog Protokola kada isti stupi na snagu za Republiku Srbiju, u skladu sa članom 33. Protokola, odnosno devedeset dana od dana podnošenja instrumenta ratifikacije. Zakon o potvrđivanju Nagoja protokola o pristupu genetičkim resursima i pravednoj i jednakoj raspodeli koristi koje proističu iz njihovog korišćenja uz Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti utvrdiće zadatke i uspostaviti nadležna tela za za sprovođenje ovog protokola.
U skladu sa članom 15. Konvencije o biološkoj raznovrsnosti strane su dužne da uspostave ujednačeni okvir za pristup genetičkim resursima i pravednu i jednaku raspodeli koristi koje proističu iz njihovog korišćenja. U svrhu očuvanja i zaštite biološke raznovrsnosti, kao i održivog korišćenja komponenata biološke raznovrsnosti, Republika Srbija je dužna da, na svojoj teritoriji, osigura kontrolu nad upotrebom genetičkog materijala autohtonih divljih vrsta, naročito kada je reč o upotrebi genetičkog materijala u razvojno-istraživačke odnosno komercijalne svrhe. Zakon o potvrđivanju Protokola će uspostaviti nadležna tela za sprovođenje ovog Protokola i u skladu sa članom 17. stav 1. Protokola omogućiti uspostavljanje mehanizma kontrolnih tačaka čija je svrha nadzor nad korišćenjem genetičkog materijala kao i praćenje pridržavanja obaveza od strane korisnika genetičkog materijala.
III STVARANjE FINANSIJSKIH OBAVEZA ZA REPUBLIKU SRBIJU IZVRŠAVANjEM MEĐUNARODNOG SPORAZUMA
Izvršavanjem Protokola iz Nagoje o pristupu genetičkim resursima i pravednoj i jednakoj raspodeli koristi koje proističu iz njihovog korišćenja finansijske obaveze koje nastaju za Republiku Srbiju odnose se na plaćanje godišnjih kontribucija.
Ministarstvo nadležno za poslove životne sredine u cilju sprovođenja ovog Protokol ima obavezu godišnjeg plaćanja kontribucija, u skladu sa odlukama Konvencije koje iznose trihiljaeosamstotinapedesetpet američkih dolara (3.855,00 USD).
IV PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTVA POTREBNIH ZA IZVRŠAVANjE MEĐUNARODNOG SPORAZUMA
Finansijska sredstva potrebna za izvršavanje obaveze godišnjeg plaćanja doprinosa (kontribucija), za 2018. godinu, obezbeđena su Zakonom o budzetu Republike Srbije za 2018. godinu (,,Službeni glasnik RS”, broj 113/17), u okviru Razdela 25 – Ministarstvo zaštite životne sredine, Glava 25.0 – Ministarstvo zaštite životne sredine, Program 0404 – Upravljanje zaštitom životne sredine, Funkcija 560 – Zaštita životne sredine neklasifikovana na drugom mestu, Programska aktivnost/Projekat 0004- administracija i upravljanje; 462 – dotacije međunarodnim organizacijama, u ukupnom iznosu od 400.000,00 dinara.
Finansijska sredstva potrebna za sprovođenje ovog zakona odnosno za izvršavanje obaveze godišnjeg plaćanja doprinosa (kontribucija) u 2019 i u 2020. godini obezbediće se u okviru limita planiranih na razdelu ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine, u skladu sa bilansnim mogućnostima budzeta.