PREDLOG ZAKONA
O PREUZIMANjU AKCIONARSKIH DRUŠTAVA
I. OSNOVNE ODREDBE
Predmet uređivanja
Član 1.
(1) Ovim zakonom uređuju se uslovi i postupak preuzimanja akcionarskih društava, prava i obaveze učesnika preuzimanja, nadzor nad preuzimanjem i druga pitanja od značaja za preuzimanje akcionarskih društava.
(2) Ovaj zakon primenjuje se na preuzimanje akcionarskih društava čije je sedište na teritoriji Republike Srbije (u daljem tekstu: Republika), kao i akcionarskih društava sa sedištem van teritorije Republike ako se akcijama koje su izdala ta društva trguje na organizovanom tržištu u Republici.
Pojam preuzimanja
Član 2.
(1) Preuzimanje, u smislu ovog zakona, jeste zaključenje ugovora, sa svim pratećim radnjama, kojima određeno fizičko ili pravno lice (u daljem tekstu: preuzimalac), stiče kontrolno učešće u određenom akcionarskom društvu (u daljem tekstu: ciljno društvo).
(2) Kontrolno učešće iz stava 1. ovog člana postoji kad jedno lice ima učešće veće od polovine ukupnog broja glasova u skupštini određenog društva (u daljem tekstu: većinsko učešće), kao i kad ima učešće jednako ili manje od polovine glasova u skupštini društva, ako ono po osnovu tog učešća i njegove srazmere prema učešću ostalih akcionara društva odlučujuće utiče na donošenje odluka skupštine društva, u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.
(3) Više lica smatraju se jednim licem iz stava 2. ovog člana, ako zajedno nastupaju u društvu po svim ili uglavnom po svim pitanjima iz nadležnosti njegove skupštine, tako da odlučujuće utiču na njegovo upravljanje i poslovanje (u daljem tekstu: zajedničko kontrolno učešće).
Komisija za hartije od vrednosti
Član 3.
Komisija za hartije od vrednosti (u daljem tekstu: Komisija) vrši nadzor nad primenom ovog zakona i obavlja druge poslove, u skladu sa ovim zakonom.
Ciljno društvo
Član 4.
(1) Ciljno društvo može biti otvoreno društvo, bez obzira da li je kotirano na berzi, kao i zatvoreno društvo ako su akcije koje je izdalo prenosive bez ograničenja.
(2) Otvoreno društvo, u smislu ovog zakona, jeste akcionarsko društvo čije se akcije, koje je izdalo, nalaze u javnom prometu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.
(3) Zatvoreno društvo, u smislu ovog zakona, jeste akcionarsko društvo, čije se akcije, koje je izdalo, ne nalaze u javnom prometu, niti smeju da se javno nude na prodaju ili kupovinu.
(4) Izuzetno od odredaba st. 1 – 3. ovog člana, ciljnim društvom ne smatra se otvoreni investicioni fond, koji je obavezan da iz sopstvenih sredstava otkupljuje akcije i druge hartije, koje je izdao, na zahtev njihovih imalaca.
Zajedničko preuzimanje
Član 5.
(1) Grupe lice u kojima svaki član, u dogovoru sa ostalima, stiče glasačka prava u ciljnom društvu, u nameri zajedničkog sticanja ili omogućavanja sticanja kontrolnog učešća u tom društvu, smatraju se jednim licem u smislu odredaba ovog zakona o preuzimanju kontrolnog učešća u ciljnom društvu.
(2) Članovima grupe iz stava 1. ovog člana (u daljem tekstu: zajednički sticalac) smatraju se, dok suprotno ne dokažu, naročito:
1) povezana lica u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva;
2) povezana društva u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva;
3) društvo preuzimalac i bilo koji član njegovog upravnog odbora i nadzornog odbora;
4) članovi upravnog odbora ili nadzornog odbora ciljnog društva;
5) privredno društvo i njegovi članovi, odnosno akcionari sa više od 10% glasačkih prava ciljnog društva;
6) lice koje u okviru svoje registrovane delatnosti drži hartije od vrednosti za tuđ račun i lice za čiji račun ih drži (klijent, nalogodavac), ako mu je dalo ovlašćenje da raspolaže tim hartijama.
(3) Radnja bilo kog zajedničkog sticaoca u vezi sa preuzimanjem ciljnog društva smatra se radnjom preuzimaoca u smislu ovog zakona. Obaveze koje u smislu ovog zakona ima preuzimalac imaju svi zajednički sticaoci.
(4) Članovi grupe za sticanje dužni su da o svom dogovoru, bez obzira da li je izričit ili prećutan, formalan ili neformalan, kao i o članovima, njihovim postojećim učešćima u glasačkim pravima ciljnog društva i ciljevima obaveste ciljno društvo, Komisiju i berzu ako se akcijama ciljnog društva trguje na berzi, kao i da poštuju druge odredbe ovog zakona i zakona kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata kao da su jedno lice.
(5) Lice koje postupi suprotno odredbi stava 4. ovog člana ne može da ostvaruje glasačka prava u ciljnom društvu po osnovu bilo kojih akcija koje poseduje ili koje je steklo u dogovoru sa ostalim članovima grupe.
Sticanje kontrolnog učešća
Član 6.
(1) Kontrolno učešće u ciljnom društvu može da se stekne samo u skladu sa odredbama ovog zakona.
(2) Ovaj zakon primenjuje se na sticanje kontrolnog učešća putem sticanja akcija sa pravom glasa u ciljnom društvu, akcija bez prava glasa ako su zamenljive za akcije sa pravom glasa, obveznica zamenjivih za akcije sa pravom glasa u ciljnom društvu, potvrda o pravu na upis akcija ciljnog društva (varanti), kao i drugih hartija od vrednosti koje daju ili mogu dati pravo glasa ili pravo na sticanje hartije s pravom glasa u ciljnom društvu, ako se pravo na sticanje tih hartija može ostvariti u roku od šest meseci od dana kad je Komisija dostavila odluku kojom potvrđuje preuzimaocu ishod preuzimanja.
(3) Pod sticanjem akcija i drugih hartija od vrednosti iz stava 2. ovog člana smatra se ne samo njihova kupovina, već i razmena za druge hartije od vrednosti, kao i svaki drugi osnov sticanja, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
(4) Ovaj zakon primenjuje se i kad preuzimalac stiče akcije od akcionara ciljnog društva, kao i kad ih stiče od samog ciljnog društva, bilo da ih ono izdaje ili da ih kao sopstvene akcije prodaje ili na drugi način ustupa sticaocu.
(5) Izuzetno od stava 4. ovog člana, ovaj zakon ne primenjuje se na ponudu ciljnog društva, kojom od svojih akcionara traži da kupi akcije koje je izdalo (sticanje sopstvenih akcija).
Izuzeci od primene zakona
Član 7.
(1) Ovaj zakon ne primenjuje se na trgovinu akcijama kada se one prodaju na berzi i putem javnog tendera, ukoliko su nadležne institucije koje vrše takvu prodaju prethodno javno uputile poziv svim akcionarima određenog društva da pridruže svoje akcije radi istovremene prodaje, i to:
1) akcija koje su prenete Akcijskom fondu u skladu sa zakonom;
2) akcija čiji je zakoniti imalac Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih;
3) akcija čiji je zakoniti imalac Republički fond za razvoj;
4) akcija čiji je zakoniti imalac Republika po osnovu konverzije potraživanja u kapital.
(2) Ako aktom Vlade Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada) nije drukčije određeno, odredbe ovog zakona ne primenjuju se:
1) na prenos svojine bez naknade sa državne zajednice Srbija i Crna Gora na Republiku na akcijama koje su izdale banke, po osnovu Zakona o regulisanju odnosa između Savezne Republike Jugoslavije i pravnih lica i banaka sa teritorije Savezne Republike Jugoslavije koje su prvobitni dužnici ili garanti prema poveriocima Pariskog i Londonskog kluba («Službeni list SRJ», br. 36/02 i 7/03);
2) na trgovinu akcijama koje su izdale banke, kad je zakoniti imalac tih akcija Republika Srbija po osnovu Zakona o regulisanju odnosa između Savezne Republike Jugoslavije i pravnih lica i banaka sa teritorije Savezne Republike Jugoslavije koje su prvobitni dužnici ili garanti prema poveriocima Pariskog i Londonskog kluba («Službeni list SRJ», br. 36/02 i 7/03) i Zakona o regulisanju javnog duga Savezne Republike Jugoslavije po osnovu devizne štednje građana («Službeni list SRJ», broj 36/02);
3) na trgovinu akcijama koje su izdale banke, kad je zakoniti imalac tih akcija Republika;
4) na trgovinu akcijama koje su izdale banke, kada je, u skladu sa zakonom, zakoniti imalac tih akcija agencija nadležna za osiguranje depozita (u daljem tekstu: Agencija za osiguranje depozita);
5) na trgovinu akcijama koje su izdale banke, kad se ta trgovina vrši u postupku unovčenja imovine banaka u stečaju, odnosno likvidaciji u kojima funkciju stečajnog, odnosno likvidacionog upravnika vrši Agencija za osiguranje depozita;
6) na trgovinu akcijama koje su izdale banke, kada su zakoniti imaoci tih akcija posebnim ugovorom, koji mora biti zaključen u pismenoj formi, ovlastili Agenciju za osiguranje depozita, da u njihovo ime i za njihov račun izvrši prodaju takvih akcija trećem licu;
7) na trgovinu akcijama koje su izdala društva za osiguranje kada zakoniti imaoci tih akcija posebnim ugovorom, koji mora biti zaključen u pismenoj formi, ovlaste Agenciju za osiguranje depozita, da u njihovo ime i za njihov račun izvrši prodaju takvih akcija trećem licu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje.
(3) Vlada bliže propisuje postupak i način trgovine hartijama od vrednosti iz odredaba st. 1. i 2. ovog člana.
(4) Na sticaoca akcija iz odredaba st. 1. i 2. ovog člana, ukoliko namerava da dalje stiče akcije tog društva, shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o obavezi isticanja ponude za preuzimanje i postupku preuzimanja.
Načela
Član 8.
Pri preuzimanju kontrolnog učešća u akcionarskom društvu poštuju se sledeća načela:
1) sprečavanje poremećaja cena akcija ciljnog društva i drugih društava umešanih u preuzimanje;
2) obezbeđivanje ravnopravnosti svih akcionara ciljnog društva ili akcionara iste klase, kada se ponuda odnosi samo na jednu klasu akcija;
3) omogućavanje manjinskim akcionarima ciljnog društva da pod istim uslovima prodaju svoje akcije preuzimaocu kao i kontrolni akcionar odnosno akcionari;
4) potpuno, tačno i blagovremeno obaveštavanje akcionara ciljnog društva o nameri preuzimanja, kako bi imali dovoljno vremena da na osnovu tih obaveštenja ispravno ocene svoje interese i da donesu odluku o prihvatanju ili odbijanju ponude za sticanje njihovih akcija;
5) dužnost organa ciljnog društva da deluju u interesu društva kao celine;
6) brzo sprovođenje postupka preuzimanja, kako od ponudioca, tako od ciljnog društva, kako ciljno društvo ne bi bilo opterećeno ponudama za preuzimanja duže vreme nego što je opravdano;
7) sprečavanje poremećaja u poslovanju ciljnog društva usled preuzimanja duže nego što je nužno za preuzimanje;
8) sprečavanje nepoštenih i štetnih borbi konkurenata oko preuzimanja ciljnih društava;
9) očuvanje poverljivosti podataka o ciljnom društvu i njegovom poslovanju, koje ponudilac i Komisija saznaju u postupku preuzimanja, bez njihovog iskorišćavanja za poremećaj tržišta akcija i drugih hartija od vrednosti;
10)sprečavanje podmićivanja, sukoba interesa i zloupotreba poverljivih informacija.
II. PONUDA ZA PREUZIMANjE AKCIJA
Pojam
Član 9.
(1) Ponuda za preuzimanje je javna ponuda za sticanje akcija, kojom njen davalac traži sticanje kontrolnog učešća u ciljnom društvu, koja se upućuje postojećem imaocu kontrolnog učešća u ciljnom društvu, drugim akcionarima ili samom ciljnom društvu.
(2) Javnom ponudom iz stava 1. ovog člana smatra se ponuda koju njen davalac javno upućuje akcionarima ciljnog društva, radi sticanja označenog broja akcija s pravom glasa po označenoj ceni, koja važi do isteka označenog roka.
(3) Ponudom iz stava 1. ovog člana smatra se i ponuda za kupovinu jedne klase akcija, ako ispunjava uslove iz stava 2. ovog člana.
(4) Davaocem ponude iz stava 2. ovog člana smatra se svaki davalac javne ponude, bez obzira da li je fizičko ili pravno lice i da li je akcionar u ciljnom društvu u vreme davanja ponude.
(5) Ciljnom društvu može da bude upućena ponuda u smislu stava 1. ovog člana:
– ako raspolaže sopstvenim akcijama, samo istovremeno sa ponudom upućenom svim akcionarima;
– kad izdaje akcije u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.
1. Vrste ponude za preuzimanje
Dobrovoljna ponuda
Član 10.
(1) Dobrovoljna ponuda za preuzimanje je ponuda koju njen davalac upućuje svim akcionarima ciljnog društva ili svim akcionarima jedne klase akcija radi sticanja njihovih akcija, iako na to nije obavezan po odredbama ovog zakona o obavezi isticanja ponude za preuzimanje.
(2) Preuzimalac koji je dobrovoljnom ponudom za preuzimanje stekao učešće u glasačkim pravima ciljnog društva, koje je veće od učešća predviđenog ovim zakonom za obavezno isticanje ponude (prag), izuzet je od obaveze isticanja nove ponude za preuzimanje, ako je dobrovoljna ponuda bila upućena svim akcionarima za sve njihove akcije bez ikakvog uslovljavanja ishoda preuzimanja.
Uslovna i bezuslovna ponuda
Član 11.
(1) Uslovna ponuda za preuzimanje je ponuda kojom njen davalac traži sticanje akcija ciljnog društva pod jednim ili više označenih uslova, kao što je najmanji broj stečenih akcija ciljnog društva ili drugi uslov, tako da ona prestaje da ga obavezuje ako se označeni uslov ne ispuni do isteka roka za njeno prihvatanje.
(2) Zabranjen je uslov čije ispunjenje isključivo zavisi od ponudioca, zajedničkog sticaoca, ponudiočevih podređenih društava (društvo ćerka), društva koje neposredno ili posredno kontroliše lice koje kontroliše i ponudioca (društvo sestra) ili lica koje pruža usluge ponudiocu u vezi sa preuzimanjem.
(3) Ponuda za preuzimanje je bezuslovna, ako u njoj nije izričito i jasno označen uslov, kao i kad je ponudilac uslov iz stava 2. ovog člana objavio u ponudi, iako prethodno nije bio naznačen u obaveštenju o namerama, koje je podneo upravnom odboru ciljnog društva i Komisiji.
(4) Ako je ponudilac uslovio ponudu sticanjem u njoj označenog najmanjeg broja akcija ciljnog društva, pa taj broj ne bude deponovan do isteka roka za prihvatanje, Komisija donosi odluku o neuspelom ishodu ponude, a ponudilac je dužan da deponovane akcije vrati zakonitim imaocima o svom trošku najkasnije u roku od tri dana od dana prijema odluke Komisije.
Potpuna i delimična ponuda
Član 12.
(1) Smatra se da je ponuda za preuzimanje akcija ciljnog društva upućena svim akcionarima ciljnog društva i da se odnosi na sve njihove akcije, koje nisu ponudiočeve u času njenog upućivanja (potpuna ponuda), ako u njoj nije označeno da se odnosi samo na određenu klasu akcija ili samo na u ponudi najveći označeni broj akcija (delimična ponuda).
(2) Izuzetno od stava 1. ovog člana, ponuda za preuzimanje ne odnosi se na sopstvene akcije ciljnog društva, osim ako je u njoj izričito označeno da ponudilac traži i njihovo sticanje od ciljnog društva, ali samo pod istim uslovima pod kojim traži sticanje akcija od akcionara ciljnog društva.
Ponuda za kupovinu i za razmenu
Član 13.
(1) Akcionarima ciljnog društva naknada za akcije koje prodaju ponudiocu može da se nudi u novcu (ponuda za kupovinu), hartijama od vrednosti ponudioca, bez obzira da li je on njihov izdavalac ili im je izdavalac treće lice (ponuda za razmenu), ili delom u novcu ili hartijama od vrednosti (mešovita ponuda).
(2) Hartije od vrednosti iz stava 1. ovog člana, koje se nude u zamenu za akcije akcionarima ciljnog društva, mogu da budu samo akcije ili obveznice Republike, koje se nalaze u javnom prometu u Republici.
(3) Ako se hartijama koje se nude u zamenu za akcije ciljnog društva ne trguje na berzi, ponudilac je obavezan da alternativno sa hartijama ponudi i novčanu naknadu, u skladu sa odredbama ovog zakona o minimalnoj ceni.
(4) Odredbe ovog zakona o ponudi za kupovinu shodno se primenjuju na ponudu za razmenu, ako izričito nije drukčije propisano.
Zabranjene ponude
Član 14.
(1) Zabranjeno je svako javno isticanje ponude za preuzimanje koja nije upućena svim akcionarima ciljnog društva ili svim akcionarima jedne klase akcija tog društva po istoj ceni i ostalim istim uslovima sticanja (diskriminatorska ponuda).
(2) Ponuda za preuzimanje ne sme da bude delimična niti uslovna, kad je njeno isticanje po ovom zakonu obavezno, osim ako je to u zakonu izričito dopušteno.
(3) Ponuda za preuzimanje je neopoziva i kad je u njoj izričito drukčije označeno.
(4) Izuzetno od stava 3. ovog člana, ponuda za preuzimanje je opoziva, pod uslovom da je pravo na opoziv jasno i izričito označeno u dobrovoljnoj ponudi za preuzimanje, u slučaju kada su se nakon njenog isticanja bitno promenile okolnosti od značaja za njeno isticanje ili za njeno prihvatanje ili ako je nakon njenog objavljivanja istaknuta konkurentska ponuda.
(5) Ništavo je svako sticanje akcija suprotno zabranama iz st. 1 – 4. ovog člana.
Zabrana izigravanja
Član 15.
(1) Ponuda za preuzimanje ističe se javno, u skladu sa ovim zakonom, i to ravnopravno svim akcionarima ili akcionarima jedne klase akcija ciljnog društva.
(2) Zabranjen je suprotno ovom zakonu svaki oglas, reklama, pismo, telefonski poziv ili druga radnja, preduzeta usmeno ili pismeno, kojom se ponuda za kupovinu akcija određenog društva čini dostupnom većem broju unapred neodređenih lica, ako se po osnovu nje stekne ili može da stekne broj akcija koji je dovoljan za kontrolno učešće u društvu.
(3) Ništavo je sticanje akcija ponudom iz stava 2. ovog člana, bez obzira na stečen broj akcija, a sticalac je dužan da nadoknadi svu štetu koju usled toga pretrpe ciljno društvo i akcionari.
(4) Akcionarima zatvorenog društva može da se istakne javna ponuda za preuzimanje samo kad je po ovom zakonu obavezna i time se to društvo ne pretvara u otvoreno društvo (zabranjenost dobrovoljne ponude za preuzimanje zatvorenog društva).
(5) Izuzetno od stava 4. ovog člana, dopuštena je konkurentska ponuda kod zatvorenog akcionarskog društva.
(6) Ništavo je sticanje akcija suprotno stavu 4. ovog člana, a sticalac kontrolnog učešća mora da nadoknadi svu dokazanu štetu društvu i akcionaru koji je prihvatio javnu ponudu za prodaju.
2. Obavezna ponuda za preuzimanje
Dužnost isticanja prema pragovima
Član 16.
Javnu ponudu za preuzimanje obavezno ističe lice koje:
1) stekne obične akcije u ciljnom društvu, po osnovu jednog ili više ugovora, koje mu, zajedno sa onima koje već poseduje, daju najmanje 25 % glasačkih prava;
2) već poseduje između 25% i 50% svih glasačkih prava, kad god namerava da stekne u toku 18 uzastopnih meseci nove akcije, po osnovu kojih povećava broj glasačkih prava najmanje za 3%;
3) stekne učešće od 50% ili više glasačkih prava, zajedno sa akcijama koje već ima.
(2) Učešće preuzimaoca iz stava 1. ovog člana izračunava se prema broju svih akcija sa pravom glasa koje je izdalo ciljno društvo, umanjenom za broj sopstvenih akcija, osim ako se ponudom za preuzimanje stiču i sopstvene akcije kada se ne vrši ovo umanjenje.
(3) U postojeće učešće preuzimaoca u ciljnom društvu uračunava se i učešće:
1) lica koje akcije ciljnog društva drži za račun preuzimaoca (posredno učešće);
2) društva u kojem preuzimalac ima kontrolno učešće u smislu ovog zakona i njemu podređenog društva;
3) društva koje kontroliše u smislu zakona o privrednim društvima isto lice koje kontroliše preuzimaoca, kad je preuzimalac privredno društvo;
4) drugih lica na koje se odnosi član 5. ovog zakona o zajedničkom preuzimanju, ako ne dokažu da između njih nema zajedničkog preuzimanja.
(4) Ponuda iz stava 1. ovog člana ne sme da sadrži cenu nižu od najmanje cene za preuzimanje utvrđene u skladu sa ovim zakonom i ne sme da bude uslovna, niti delimična.
(5) Izuzetno, ponuda iz stava 1. tačka 2) ovog člana može da bude uslovna, odnosno delimična.
(6) Sticanje akcija suprotno stavu 1. ovog člana ništavo je.
Izuzeci od dužnosti isticanja
Član 17.
(1) Sticalac učešća koje prelazi neki od pragova iz člana 16. ovog zakona nije obavezan da istakne javnu ponudu za preuzimanje ako je:
1) stekao akcije nasleđem;
2) stekao akcije deobom bračne ili druge zajedničke imovine;
3) stekao akcije dobročinim pravnim poslom od supružnika, krvnog srodnika u pravoj liniji, bez obzira na stepen srodstva i pobočnog srodnika do drugog stepena srodstva;
4) stekao akcije samo privremeno u obavljanju registrovane delatnosti preuzimanja (pokroviteljstva) emisije ili preprodaje hartija od vrednosti na tržištu, pod uslovom da preuzimalac emisije, odnosno preprodavac ne koristi pravo glasa po osnovu stečenih akcija;
5) stekao učešće preko praga za isticanje obavezne ponude po osnovu dobrovoljne javne ponude za preuzimanje, koja je bila bezuslovna i potpuna u skladu sa članom 10. stav 2. ovog zakona;
6) sticalac samo društvo u postupku sticanja sopstvenih akcija, u skladu sa zakonom kojim su uređena privredna društva;
7) stekao akcije u postupku promene pravne forme društva;
8) stekao akcije u novom društvu nastalom spajanjem postojećih društava ili podelom postojećeg društva, pod uslovom da su zaštićena prava nesaglasnih akcionara prestalih društava;
9) akcije stekao u postupku stečaja ciljnog društva ili u postupku njegove reorganizacije u stečaju;
10) akcije ciljnog društva stekao u postupku prinudnog izvršenja na način predviđen zakonom kojim se uređuje izvršni postupak;
11) isključivi cilj sticanja akcija obezbeđenje potraživanja koje preuzimalac ima prema društvu, pod uslovom da poverilac ne koristi pravo glasa po osnovu stečenih akcija.
(2) U slučajevima iz stava 1. ovog člana sticalac je dužan da pismeno obavesti Komisiju, na način predviđen aktom Komisije, najkasnije u roku od 30 dana od prelaska praga, u suprotnom nema prava glasa po stečenim akcijama, do obaveštenja Komisije.
(3) Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti (u daljem tekstu: Centralni registar) obaveštava Komisiju u roku od tri dana od dana upisa akcija na vlasnički račun lica iz stava 1. ovog člana.
(4) U slučaju da sticalac ne obavesti Komisiju u roku iz stava 2. ovog člana, Komisija daje nalog Centralnom registru da posebno evidentira te akcije kao akcije bez prava glasa do ispunjenja obaveze sticaoca iz stava 2. ovog člana.
(5) Ako Komisija utvrdi da je sticalac zloupotrebio neki od izuzetaka iz stava 1. ovog člana, nalaže isticanje javne ponude za preuzimanje u primerenom roku, koji ne može da bude duži od tri meseca od dana prijema takvog naloga.
(6) Ako sticalac ne istakne ponudu za preuzimanje akcija po nalogu Komisije u ostavljenom roku, takvo sticanje akcija ništavo je.
Izuzeci po odluci Komisije
Član 18.
(1) Komisija može da oslobodi sticaoca, na njegov zahtev, obaveze isticanja javne ponude za preuzimanje:
1) ako je sticalac akcija društvo koje sebi pripaja drugo društvo, pod uslovom da akcionari, odnosno članovi pripojenog društva nisu imali akcije u društvu kojem se pripajaju;
2) ako se akcije u ciljnom društvu stiču u postupku reorganizacije grupe privrednih društava, pod uslovom da se samo vrši preraspodela kapitala između članica grupe i pod uslovom da su zaštićena prava nesaglasnih akcionara u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva;
3) prema akcionaru koji u času sticanja akcija ili isticanja ponude za preuzimanje ima učešće od najmanje 33% u glasačkim pravima ciljnog društva, pod uslovom da je ono veće od učešća sticaoca i da ne deluje zajednički sa sticaocem;
4) ako preuzimalac u roku od pet dana od sticanja kontrolnog učešća iz člana 16. stav 1. ovog zakona obavesti Komisiju i ciljno društvo o svojoj nameri da otuđi višak akcija, pod uslovom da ih i otuđi u roku od tri meseca od dana sticanja i da do otuđenja ne koristi pravo glasa po osnovu stečenog viška akcija;
5) ako je preuzimalac stekao kontrolno učešće iz člana 16. stav 1. ovog zakona nesmotrenom greškom, pod uslovom da u roku od mesec dana kontrolno učešće padne ispod praga za obavezno isticanje javne ponude i da do pada učešća ispod praga ne koristi prava glasa po osnovu akcija preko praga;
6) ako je preuzimalac stekao kontrolno učešće iz člana 16. stav 1. ovog zakona smanjenjem ukupnih glasačkih prava u ciljnom društvu, kao što je slučaj privremenog gubitka prava glasa nekih akcionara;
7) u drugim slučajevima u skladu se aktom Komisije, a naročito imajući u vidu način sticanja kontrolnog učešća, motive preuzimaoca, strukturu akcionara ciljnog društva, ponašanje preuzimaoca nakon sticanja kontrolnog učešća, kao i faktičku mogućnost korišćenja glasačke kontrole od strane preuzimaoca, s tim da se pri odlučivanju uzimaju u obzir i interesi preuzimaoca i akcionara ciljnog društva.
(2) Ako Komisija ne donese odluku u roku od 20 dana od dana kada je primila zahtev sticaoca za izuzimanje od obaveze isticanja javne ponude, smatra se da je zahtev prihvaćen.
Najniža cena i ostali uslovi
Član 19.
(1) Najniža cena koju je preuzimalac dužan da ponudi akcionarima ciljnog društva u slučaju obavezne ponude za preuzimanje je tržišna cena akcija ciljnog društva na koje se ponuda odnosi.
(2) Tržišnom cenom iz stava 1. ovog člana smatra se poslednja tržišna cena na dan koji prethodi danu podnošenja obaveštenja Komisiji, utvrđena na osnovu izveštaja o trgovanju na berzi (u zavisnosti od metode trgovanja – preovlađujuća cena ili cena na zatvaranju).
(3) Izuzetno od stava 2. ovog člana, preuzimalac je dužan da kao cenu iz stava 1. ovog člana ponudi prosek cena koje su na tržištu plaćane za akcije ciljnog društva u poslednjih šest meseci pre isticanja ponude za preuzimanje, ponderisan obimom prometa u istom periodu kad:
se cena akcija iz stava 2. ovog člana ne može utvrditi;
je ponderisan prosek cena iz ovog stava viši od cene iz stava 2. ovog člana.
(4) Ako je preuzimalac ili drugo lice, koje sa njim učestvuje u zajedničkom sticanju pre isticanja ponude za preuzimanje stekao akcije ciljnog društva po višoj ceni nego što je cena utvrđena po st. 1 – 3. ovog člana, onda je preuzimalac dužan da ponudi akcionarima ciljnog društva:
1) najvišu cenu po kojoj je stekao akcije ciljnog društva u poslednjih godinu dana pre objavljivanja ponude;
2) prosečnu cenu po kojoj je u poslednje dve godine pre objavljivanja ponude stekao akcije ciljnog društva, ako je u tom periodu stekao najmanje 10% akcija ciljnog društva, pod uslovom da je ona viša od cene iz tačke 1) ovog stava.
(5) Ako akcije ciljnog društva nemaju tržišnu cenu, niti ih je preuzimalac sticao pre objavljivanja ponude, onda je dužan da akcionarima ciljnog društva ponudi najmanje knjigovodstvenu vrednost akcija.
(6) Ako je preuzimalac pre isticanja ponude sticao akcije ciljnog društva, dužan je da akcionarima ciljnog društva, pored cene utvrđene u smislu st. 1 – 5. ovog člana, ponudi i druge najpovoljnije uslove pod kojima ih je stekao u bilo kom ranijem poslu u poslednjih godinu dana pre isticanja ponude za preuzimanje.
(7) Komisija može svojim aktom bliže urediti način utvrđivanja i proveravanja najniže cene i ostalih uslova preuzimanja.
III. POSTUPAK PREUZIMANjA
Obaveštenje o nameri preuzimanja
Član 20.
(1) Ako se namerava preuzimanje kontrolnog učešća isticanjem javne ponude, bez obzira da li je po ovom zakonu obavezno njeno isticanje, zainteresovano lice dužno je da u pisanoj formi istog dana obavesti o svojoj nameri upravni odbor ciljnog društva, Komisiju, organ nadležan za kontrolu monopola i berzu ako se akcijama ciljnog društva trguje na njoj, ali nije dužno da to obaveštenje objavi, osim u slučajevima iz stava 4. ovog člana.
(2) Obaveštenje o namerama može se dati i elektronskim putem Komisiji, organu za kontrolu monopola i berzi, pod uslovom da im obaveštenje iste sadržine u materijalizovanom obliku stigne najkasnije petog dana od dana kad su primili elektronsko obaveštenje.
(3) Upravni odbor ciljnog društva, Komisija, organ nadležan za kontrolu monopola i berza dužni su da čuvaju kao poslovnu, odnosno službenu tajnu obaveštenje o namerama iz stava 2. ovog člana.
(4) Zainteresovano lice dužno je da izvod iz obaveštenja o nameri preuzimanja objavi najmanje u jednim dnevnim novinama koje se prodaju na celoj teritoriji Republike i izdaju u tiražu od najmanje 50.000 primeraka, a može ga objaviti i na svojoj internet stranici, u skladu sa aktom Komisije, u slučaju kad je:
1) obavezno da istakne javnu ponudu, i to istekom roka od 20 dana od dana nastanka obaveze njenog isticanja;
2) donelo odluku da pokuša sticanje većinskog učešća, a objavljivanje je nužno radi otklanjanja glasina oko preuzimanja, koje štetno utiču na cene akcija ciljnog društva, i to bez odlaganja.
(5) Podaci iz obaveštenja o nameri preuzimanja smatraju se poverljivim, u smislu zabrane zloupotrebe poverljivih informacija na tržištu hartija od vrednosti, od časa kad su lica iz stava 1. ovog člana primila obaveštenje do časa objavljivanja obaveštenja ili objavljivanja ponude za preuzimanje.
Sadržina obaveštenja i prilozi
Član 21.
(1) Obaveštenje sadrži na srpskom jeziku:
1) ime i prebivalište, odnosno poslovno ime i sedište, delatnosti (zanimanje) davaoca obaveštenja i zajedničkih sticalaca;
2) poslovno ime i sedište ciljnog društva;
3) određenje vrste i broja akcija ili drugih hartija od vrednosti za čije sticanje je davalac obaveštenja zainteresovan;
4) učešće koje davalac obaveštenja već ima u glasačkim pravima ciljnog društva, sam ili sa zajedničkim sticaocima, ako ih ima i nominalnu vrednost njegovog učešća u osnovnom kapitalu tog društva, odnosno broj akcija koje poseduje;
5) celokupno učešće koje davalac obaveštenja namerava da ima u glasačkim pravima ciljnog društva u slučaju uspešnog preuzimanja i nominalnu vrednost, odnosno broj akcija;
6) datum do koga davalac obaveštenja namerava da uputi javnu ponudu za preuzimanje, ako želi ili je dužan da je uputi, i rok njenog trajanja;
7) cenu koju je spreman da plati za akcije ili druge hartije i način njene isplate;
8) sve podatke vezane za finansiranje preuzimanja, a naročito izvore i načine obezbeđivanja sredstava za kupovinu akcija;
9) nameravane promene u ciljnom društvu u slučaju uspešnog preuzimanja;
10) dozvole ili odobrenja, ukoliko se zahtevaju za preuzimanje kontrolnog učešća po posebnim propisima;
11) način objavljivanja;
12) druge podatke utvrđene aktom Komisije.
(2) Obaveštenje se daje na obrascu koji Komisija utvrdi svojim aktom.
(3) Lice zainteresovano za preuzimanje dužno je da uz obaveštenje o namerama koje podnosi Komisiji priloži isprave kojima dokazuje svoj identitet i ispunjenost uslova za preuzimanje predviđenih ovim zakonom, a naročito:
1) broj računa za preuzimanje kod Centralnog registra;
2) dokaz o obezbeđenju sredstava za ispunjenje svojih obaveza po ponudi za preuzimanje;
3) akt organa nadležnog za kontrolu monopola o predmetnom preuzimanju u slučaju kad je po propisima o kontroli monopola dužan da najavi ili da prijavi preuzimanje tom organu;
4) nacrt ponude za preuzimanje;
5) način objavljivanja ponude za preuzimanje;
6) druge podatke od značaja za preuzimanje i za odlučivanje Komisije povodom preuzimanja, utvrđene aktom Komisije.
(4) Komisija i berza ako se akcije ciljnog društva na njoj kotiraju (kotirana društva), mogu po potrebi svojim aktima bliže da urede podatke iz stava 1. ovog člana, odnosno da utvrde dodatne podatke, kao obavezne podatke u obaveštenju o namerama, imajući naročito u vidu delatnosti preuzimaoca i ciljnog društva, poreklo preuzimaoca i druge okolnosti značajne da akcionari ciljnog društva ispravno ocene svoje interese u preuzimanju.
(5) Izvod iz obaveštenja o namerama, koji se objavljuje na način iz člana 20. stav 4. ovog zakona, sadrži:
1) ime i prebivalište, odnosno poslovno ime i sedište, delatnosti (zanimanje) davaoca obaveštenja i zajedničkih sticalaca;
2) poslovno ime i sedište ciljnog društva;
3) učešće koje davalac obaveštenja već ima u glasačkim pravima ciljnog društva, sam ili sa zajedničkim sticaocima, ako ih ima, i nominalnu vrednost njegovog učešća u osnovnom kapitalu tog društva, odnosno broj akcija koje poseduje;
4) preciziranje vrste ponude za preuzimanje;
5) celokupno učešće koje davalac obaveštenja namerava da ima u glasačkim pravima ciljnog društva u slučaju uspešnog preuzimanja i nominalnu vrednost, odnosno broj akcija;
6) cenu koju je spreman da plati za akcije ili druge hartije i način njene isplate;
7) datum do koga davalac obaveštenja namerava da uputi javnu ponudu za preuzimanje, ako želi ili je dužan da je uputi i rok njenog trajanja.
Obezbeđenje plaćanja ponude
Član 22.
(1) Kad se namerava preuzimanje kontrolnog učešća javnom ponudom, bez obzira da li je po ovom zakonu isticanje ponude obavezno, zainteresovano lice mora da podnese Komisiji, uz obaveštenje o nameri preuzimanja, ispravu kojom banka potvrđuje da je kod nje položen iznos najmanje u visini sume koju zainteresovano lice planira da utroši za sticanje u obaveštenju označenog broja akcija ciljnog društva, i to u korist budućih prodavaca.
(2) Umesto isprave iz stava 1. ovog člana, zainteresovano lice može Komisiji da podnese ispravu kojom se banka obavezuje da na prvi poziv svakog prodavca plati u celosti i blagovremeno iznos akcija koje mu ovaj bude prodao u skladu sa uslovima nameravanog preuzimanja.
(3) Prilikom isticanja ponude za razmenu, odredbe st. 1. i 2. ovog člana shodno se primenjuju na polaganje na račun hartija od vrednosti koje se nude u zamenu za akcije koje će preuzimalac da traži u preuzimanju.
(4) Ako je preuzimalac lice sa prebivalištem, odnosno sedištem van Republike, dužan je da sredstva iz stava 1. ovog člana položi na račun kod banke sa sedištem na teritoriji Republike ili da obezbeđenje iz stava 2. ovog člana pribavi od banke sa sedištem na teritoriji Republike.
Otvaranje računa preuzimaoca
Član 23.
(1) Preuzimalac je dužan da otvori poseban račun hartija od vrednosti kod člana Centralnog registra, na koji akcionari ciljnog društva deponuju svoje akcije, ako prihvate ponudu za preuzimanje.
(2) Ništavo je sticanje akcija ciljnog društva nakon isticanja javne ponude za preuzimanje, ako su deponovane na račun koji nije preuzimaočev poseban račun namenjen samo za preuzimanje tog društva.
Posebna nadležnost Komisije
Član 24.
(1) Komisija je dužna da u roku od 20 dana od dana prijema obaveštenja o nameri preuzimanja u materijalizovanom obliku, proveri:
1) potpunost podataka iz obaveštenja;
2) da li je cena utvrđena u skladu s ovim zakonom;
3) ispunjenost drugih uslova za sticanje akcija ciljnog društva u skladu s ovim zakonom.
(2) Ukoliko proverom iz stava 1. ovog člana Komisija utvrdi određene nedostatke, nalaže njihovo otklanjanje u primerenom roku.
(3) Komisija u skladu sa svojim aktima može da obustavi trgovinu hartijama od vrednosti do objavljivanja ponude, kao i da zabrani svako oglašavanje radi najavljivanja ponude za preuzimanje koje nije obaveštenje u smislu ovog zakona.
(4) Odluku o odobrenju ili zabrani objavljivanja ponude za preuzimanje Komisija dostavlja preuzimaocu, ciljnom društvu i berzi ako se akcijama ciljnog društva na njoj trguje.
(5) Ako Komisija ne dostavi preuzimaocu odluku o odobrenju isticanja javne ponude u roku iz stava 1. ovog člana, smatra se da je dozvolila njeno isticanje.
(6) Davalac obaveštenja o namerama ne sme da istakne ponudu za preuzimanje pre odobrenja Komisije, odnosno pre isteka roka iz stava 1. ovog člana osim ako mu to Komisija pismeno dopusti.
(7) Ništavo je sticanje akcija suprotno odredbama st. 3. i 6. ovog člana.
Dužnost zabrane
Član 25.
(1) Komisija donosi rešenje o zabrani isticanja javne ponude za preuzimanje:
1) ukoliko bi njenim isticanjem došlo do povrede odredaba ovog zakona, propisa o monopolima i drugih propisa;
2) ukoliko bi se njenim isticanjem znatno poremetilo tržište hartija od vrednosti;
3) ako se dobrovoljnom ponudom za preuzimanje nudi cena koja je niža za više od 10% od najniže cene akcija ciljnog društva po kojoj se može isticati obavezna javna ponuda u skladu sa ovim zakonom.
(2) Komisija je dužna da zabrani isticanje ponude za preuzimanje kad utvrdi da preuzimalac nije postupio po nalogu Komisije za otklanjanje nedostataka iz člana 24. stav 2. ovog zakona, a naročito kad utvrdi:
1) da obaveštenje o namerama i ponuda za preuzimanje ne sadrže iste podatke o istim pitanjima ili da ne sadrže sve podatke propisane ovim zakonom i aktom Komisije ili da sadržani podaci nisu tačni ili da su nejasni ili da stvaraju ili mogu stvoriti pogrešnu predstavu kod akcionara ciljnog društva o isplativosti prihvatanja ponude za preuzimanje;
2) da preuzimalac nije otvorio račun za preuzimanje kod člana Centralnog registra;
3) da preuzimalac nije obezbedio sredstva za finansiranje preuzimanja u skladu sa ovim zakonom;
4) da se ponuda za preuzimanje ne odnosi na sve akcionare ciljnog društva, osim kad je ovim zakonom dopušteno preuzimaocu da akcionara iz člana 18. stav 1. tačka 3) ovog zakona isključi iz ponude;
5) da je suprotno ovom zakonu obavezna ponuda za preuzimanje data kao uslovna ili delimična;
6) da obavezna ponuda za preuzimanje glasi na cenu nižu od najniže cene utvrđene u skladu sa ovim zakonom i aktom Komisije;
7) da utvrđeni način objavljivanja ponude za preuzimanje nije u skladu s ovim zakonom i aktom Komisije;
8) da joj preuzimalac nije podneo akt organa nadležnog za kontrolu monopola o uticaju preuzimanja na stvaranje, prestanak ili zloupotrebu monopolskog položaja, ako je po propisima o kontroli monopola preuzimalac bio dužan da najavi ili prijavi preuzimanje tom organu.
(3) Kad postoje razlozi iz stava 1. ovog člana, Komisija dostavlja odluku o zabrani isticanja ponude preuzimaocu, ciljnom društvu i Centralnom registru, najkasnije u roku od 20 dana od dana prijema obaveštenja o nameri preuzimanja.
(4) Po prijemu odluke Komisije iz stava 3. ovog člana Centralni registar ne sme da dopusti deponovanje akcija ciljnog društva na preuzimaočev račun za preuzimanje, dok od Komisije ne dobije drukčiju odluku.
(5) Kad ponudilac podnese Komisiji dokaze da je otklonio razloge za zabranu isticanja ponude za preuzimanje, ponovo počinje da teče rok od 20 dana za odlučivanje Komisije, s tim da je Komisija dužna da dopusti isticanje ponude za preuzimanje i pre isteka tog roka, ako joj to preuzimalac izričito pismeno zahteva, a Komisija nema drugih primedbi.
Odnos sa drugim organima
Član 26.
(1) Komisija je ovlašćena da traži podatke od lica, organa ili organizacija, a naročito od Centralnog registra, njegovih članova i organa nadležnog za kontrolu monopola, pri čemu ovi organi i lica nemaju pravo da ih uskrate pozivajući se na službenu ili poslovnu tajnu, niti da njihovo saopštavanje uslovljavaju bilo kakvim formalnostima.
(2) Lica iz stava 1. ovog zakona dužna su da dostave tražene podatke u roku koji odredi Komisija.
(3) Komisija, svaki njen član i zaposleni smeju da koriste dobijene podatke iz stava 1. ovog člana samo u okviru svoje nadležnosti i dužni su da ih čuvaju kao službenu tajnu.
(4) Komisija sarađuje sa organima iz inostranstva nadležnim za nadzor nad preuzimanjima, radi ostvarivanja poslova iz svog delokruga, kao i radi pružanja pomoći tim organima u vršenju njihovih funkcija.
Stav upravnog odbora
Član 27.
(1) Upravni odbor ciljnog društva dužan je da obaveštenje o nameri koje je primio od preuzimaoca saopšti svim akcionarima društva i predstavnicima zaposlenih ili neposredno zaposlenima, ako nemaju predstavnika u organima ciljnog društva, sledećeg dana od dana isticanja roka za odlučivanje Komisije iz člana 24. ovog zakona, ako ga zainteresovano lice nije prethodno samo objavilo.
(2) Upravni odbor ciljnog društva dužan je da objavi saopštenje o svom stavu prema preuzimanju najkasnije do početka roka za prihvatanje ponude za preuzimanje na način na koji se u skladu sa ovim zakonom objavljuje ponuda za preuzimanje.
(3) Saopštenje iz stava 2. ovog člana mora da bude obrazloženo i da jasno izražava stav upravnog odbora prema preuzimanju u smislu da li ga podržava, osporava ili je neutralan.
(4) Upravni odbor u saopštenju iz stava 2. ovog člana mora naročito da iznese svoje mišljenje o:
1) ponuđenoj ceni;
2) očekivanim posledicama uspešnog preuzimanja po ciljno društvo, zaposlene i mesto poslovanja ciljnog društva;
3) ciljevima preuzimaoca;
4) namerama članova upravnog odbora i nadzornog organa ciljnog društva, ako ga ima, da prihvate ili odbiju ponudu za preuzimanje u pogledu svojih akcija;
5) naknadama, drugim koristima ili pogodnostima, koje članovi upravnog odbora i nadzornog odbora ciljnog društva, ako ga ima, treba da prime ili su primili od preuzimaoca u vezi sa preuzimanjem, na osnovu njegove ponude ili sporazuma koji su postigli sa njim.
(5) Ako zaposleni daju upravnom odboru svoje mišljenje o preuzimanju do objavljivanja njegovog saopštenja, upravni odbor ga objavljuje o trošku ciljnog društva uz svoje mišljenje.
Odbrana ciljnog društva
Član 28.
(1) Pošto primi obaveštenje o namerama, u slučaju kad je njegovo objavljivanje obavezno, upravni odbor ciljnog društva sme do isteka roka za prihvat ponude za preuzimanje da preduzima samo uobičajene poslove u vezi sa delatnošću ciljnog društva i ne sme da preduzima bilo kakve radnje kojima bi sprečio ili otežao preuzimanje, osim da traži konkurentsku ponudu za preuzimanje.
(2) Upravni odbor ciljnog društva može da preduzima sve odbrambene mere u cilju sprečavanja preuzimanja, ako je na to ovlašćen od strane vanredne skupštine društva posebnom odlukom, koja se donosi najmanje dvotrećinskom većinom glasova prisutnih akcionara, s tim što od njenog sazivanja do zasedanja mora da prođe najmanje 15 dana, u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.
(3) Ako ciljno društvo izdaje akcije u vremenu iz stava 1. ovog člana bez odluke skupštine u skladu sa stavom 2. ovog člana, njihovi sticaoci nemaju pravo glasa po osnovu tako stečenih akcija.
(4) Ništavi su poslovi koje upravni odbor ciljnog društva zaključi suprotno odredbama st. 1. i 2. ovog člana, a članovi upravnog odbora koji su ih preduzeli, odnosno koji su glasali za njihovo preduzimanje odgovaraju solidarno sa ciljnim društvom za štetu koju treća lica pretrpe zbog ništavosti.
Dužnost obaveštavanja akcionara ciljnog društva
Član 29.
(1) Upravni odbor otvorenog ciljnog društva dužan je da o trošku društva objavi posebno obaveštenje najkasnije do početka roka za prihvatanje ponude za preuzimanje na način na koji se u skladu sa ovim zakonom objavljuje ponuda za preuzimanje, koje sadrži podatke o:
1) strukturi kapitala ciljnog društva (osnovni kapital, rezerve, neraspoređena dobit), sa podacima o klasama akcija, ako ih ima, procentualnom učešću svake klase u osnovnom kapitalu i pravima i obavezama, koje imaju imaoci po osnovu svake klase akcija, prema poslednjem godišnjem bilansu stanja i izveštaju o poslovanju;
2) svakom ograničenju prenosivosti akcija predviđenom opštim aktima društva;
3) većinskom i značajnom učešću pojedinih akcionara u glasačkim pravima ciljnog društva, bilo da je neposredno ili posredno, a posebno o učešćima povezanih društava;
4) imaocima hartija sa posebnim kontrolnim pravima sa opisom tih prava;
5) načinu ostvarivanja glasačkih prava po osnovu akcija zaposlenih;
6) svakom ograničenju prava glasa, kao što je najmanji broj akcija za pravo glasa, ili najveći broj glasova koje akcionar može da ima ili krajnji rok za glasanje;
7) svakom značajnom ugovoru između akcionara, ako je poznat upravnom odboru, kojim se može ograničiti prenosivost akcija ili glasačka prava akcionara u ciljnom društvu;
8) pravilu o imenovanju i razrešenju članova upravnog odbora i o izmenama osnivačkog akta, odnosno statuta, ako ga ciljno društvo ima;
9) ovlašćenjima upravnog odbora ciljnog društva, a posebno o ovlašćenju da odluči o izdavanju ili sticanju sopstvenih akcija;
10) svakom značajnom ugovoru ciljnog društva koji počinje da važi, ili se menja ili prestaje usled preuzimanja kontrolnog učešća u ciljnom društvu, i njegovim posledicama, osim u slučaju da je ugovor takve prirode da bi objavljivanje podataka iz ugovora ozbiljno naškodilo ciljnom društvu, pod uslovom da ovo neobjavljivanje nije protivno propisima o obavezi društva da objavljuje izveštaje o poslovanju;
11) svakom ugovoru ciljnog društva sa bilo kojim članom upravnog odbora ili zaposlenim, kojim mu se priznaje pravo na naknadu u slučaju otkaza ili ostavke, kao i u slučaju razrešenja ili otpuštanja bez opravdanog razloga, do kojeg dođe usled preuzimanja.
(2) Upravni odbor otvorenog ciljnog društva nema obavezu objavljivanja podataka iz stava 1. ovog člana, ukoliko je iste objavio u poslednjem godišnjem izveštaju o poslovanju u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.
(3) Zatvoreno ciljno društvo nije dužno da objavi podatke iz stava 1. ovog člana, već samo da ih u pisanom obliku besplatno dostavi svakom akcionaru najkasnije do početka roka za prihvatanje ponude.
2. Postupak po javnoj ponudi
Isticanje javne ponude
Član 30.
(1) Po isteku roka od 20 dana od kada je Komisiji podneto obaveštenje o nameri preuzimanja, ako pre toga Komisija nije dostavila odluku o zabrani preuzimanja, zainteresovano lice ističe javnu ponudu objavljivanjem izvoda iz ponude, najmanje u jednim dnevnim novinama koje se prodaju na celoj teritoriji Republike u tiražu od najmanje 50.000 primeraka.
(2) Ponudilac je dužan da ponudu za preuzimanje besplatno dostavi svakom akcionaru ciljnog društva, pri čemu se kao dan dostavljanja smatra dan kad je ponudilac poslao ponudu akcionaru.
(3) Akcionar kome ponuda za preuzimanje iz stava 1. ovog člana nije lično dostavljena, ima pravo da zahteva od preuzimaoca da otkupi akcije pod uslovima iz ponude i posle isteka roka za njen prihvat, ako je do isteka tog roka preuzimanje bilo uspešno.
(4) Ponuda se objavljuje najkasnije u roku od deset dana od dana kad je ponudilac primio od Komisije dozvolu za isticanje javne ponude, odnosno od isteka roka iz stava 1. ovog člana.
(5) Propuštanjem roka iz stava 4. ovog člana, ponudilac gubi pravo na isticanje dobrovoljne ponude u narednih godinu dana.
(6) Prema ponudiocu koji je dužan da istakne obaveznu ponudu, a propusti rok iz stava 4. ovog člana, Komisija preduzima mere prinudnog izvršenja shodno zakonu.
(7) Komisija svojim aktom utvrđuje sadržinu i formu ponude i izvoda iz ponude.
Posebne obaveze i zabrane po objavljivanja
Član 31.
(1) U periodu od objavljivanja izvoda iz obaveštenja o nameri, odnosno javne ponude, ukoliko ne postoji obaveza objavljivanja izvoda iz obaveštenja, do isteka roka za prihvat ponude:
1) ponudilac ne sme da stiče akcije ciljnog društva van javne ponude i uslova koji su u njoj označeni;
2) kupac u terminskom ugovoru o prodaji hartija ciljnog društva mora da ima pokriće u novcu za potpunu isplatu cene već u času njegovog zaključenja, a prodavac mora da ima potpuno pokriće u hartijama ciljnog društva koje prodaje (obaveza potpunog pokrića u terminskim poslovima);
3) zabranjeno je zaključivanje svakog posla, kojim se jedna strana obavezuje da o dospelosti plati drugoj strani razliku u promeni cene hartija ciljnog društva, ako ta promena ne pređe ugovoreni procenat u odnosu na cenu u času zaključenja posla, pri čemu se druga strana obavezuje da prvoj strani isplati razliku, ako promena cene o dospelosti pređe isti ugovoreni procenat u odnosu na cenu u času zaključenja ugovora;
4) zabranjeno je svim licima zaključivanje uslovnih terminskih poslova hartijama na koje se ponuda za preuzimanje odnosi, kao i trgovina po već zaključenim uslovnim terminskim poslovima, osim ako upravni odbor ciljnog društva ukine tu zabranu za sva lica;
5) zabranjeno je da ponudilac prodaje ili da nudi na prodaju hartije koje je javnom ponudom stekao (zabrana istovremene preprodaje).
(2) Ništavi su poslovi zaključeni suprotno stavu 1. ovog člana.
(3) Berza može svojim aktima da utvrdi dodatna ograničenja i zabrane trgovine, ako se akcije ciljnog društva kotiraju na njoj.
Oglašavanje
Član 32.
(1) Svakom licu, bez obzira da li je učesnik u preuzimanju (ponudilac, akcionar, ciljno društvo, upravni odbor ciljnog društva i upravni odbor ponudioca) ili treće lice, zabranjeno je bilo kakvo oglašavanje preko sredstava javnog obaveštavanja o bilo kojim činjenicama o preuzimanju, bez obzira da li je to na štetu ili u korist bilo kog učesnika u vezi sa preuzimanjem, ako bi time moglo da se utiče na ishod preuzimanja.
(2) Sa oglašavanjem iz stava 1. ovog člana izjednačene su radnje kojima se masovno može uticati na volju akcionara ciljnog društva, kao što su deljenje letaka na ulici, u prostorijama ciljnog društva, na radnim mestima, po kućama ili drugim prostorijama akcionara, usmena ubeđivanja i objašnjavanja akcionarima ciljnog društva bilo pojedinačno ili na skupovima, pozivanja akcionara na skupove radi uticanja na njih da prihvate ponudu za preuzimanje, telefoniranje akcionarima ili slanje elektronskih poruka na lične elektronske adrese.
(3) Izuzetno od odredaba st. 1. i 2. ovog člana, dopušteno je oglašavanje činjenica u vezi sa preuzimanjem preko lica registrovanog za trgovinu hartijama od vrednosti i uz njegovu solidarnu odgovornost sa davaocem oglasa za štetu učinjenu učesnicima u preuzimanju, a po prethodno pribavljenoj dozvoli Komisije.
(4) Oglašeni podaci iz stava 3. ovog člana moraju biti tačni i potpuni i takvi da ne stvaraju pogrešnu predstavu kod lica kojima su upućeni o činjenicama na koje se odnose, kao ni o isplativosti prihvatanja ponude za preuzimanje kod akcionara ciljnog društva.
(5) Zahtev za odobrenje oglašavanja mora biti podnet najkasnije 15 dana pre isteka roka za prihvat ponude.
(6) Komisija donosi odluku o odobrenju oglašavanja u roku od deset dana od dana prijema zahteva.
(7) Ako Komisija ne donese odluku kojom se izričito dopušta oglašavanje u roku iz stava 6. ovog člana, smatra se da je zahtev za oglašavanje odbijen.
Ovlašćenja Komisije po objavljivanju ponude
Član 33.
(1) Po objavljivanju ponude Komisija može da sprovede posebnu proveru u vezi sa svim činjenicama značajnim za predmetno preuzimanje i da preduzme sve potrebne mere za otklanjanje uočenih nezakonitosti ili nepravilnosti, uključujući i meru obustave svake trgovine akcijama ciljnog društva i drugih učesnika u postupku preuzimanja.
(2) Komisija može i bez posebnog obrazloženja da obustavi trgovinu akcijama ciljnog društva dok ne počne da teče u ponudi označen rok za prihvatanje ponude za preuzimanje.
(3) Ništavi su ugovori zaključeni suprotno stavu 2. ovog člana.
(4) Komisija može da naloži ponudiocu da povuče objavljenu ponudu za preuzimanje pre isteka roka za njen prihvat, kada utvrdi da su povređene odredbe ovog zakona, a naročito kada ona sadrži podatke kojima se kod zakonitih imalaca akcija ciljnog društva stvara pogrešna predstava o pogodnostima koje im se nude.
(5) Ako su povrede odredaba ovog zakona otklonjive, Komisija izdaje preuzimaocu nalog da ih odmah otkloni i da o eventualnim izmenama ili ispravkama ponude za preuzimanje objavi odgovarajući oglas u istom sredstvu oglašavanja i na isti način na koji je objavljena ponuda za preuzimanje.
(6) Ako Komisija po objavljivanju ponude za preuzimanje utvrdi da postoji neki od razloga zbog kojih je bila dužna da zabrani isticanje ponude za preuzimanje po osnovu člana 25. ovog zakona, dužna je da odmah naloži preuzimaocu da povuče ponudu za preuzimanje i da objavi to povlačenje najkasnije narednog dana po prijemu naloga Komisije i to u istom sredstvu oglašavanja i na isti način na koji je objavio ponudu za preuzimanje.
(7) Nalog za povlačenje ponude Komisija dostavlja preuzimaocu, ciljnom društvu članu Centralnog registra kod koga je otvoren račun za preuzimanje, kao i Centralnom registru, nakon čijeg prijema Centralni registar ne sme više da prenosi akcije ciljnog društva na račun za preuzimanje dok ne primi odluku kojom Komisija dopušta nastavak preuzimanja.
(8) Ako preuzimalac ne povuče svoju ponudu po nalogu Komisije, nego nastavi da je objavljuje, Komisija će u istom sredstvu oglašavanja objaviti o trošku ponudioca nalog za njeno povlačenje.
(9) Ništavo je svako sticanje akcija ili drugih hartija, ako ponudilac ne povuče ponudu po nalogu Komisije.
(10) U slučaju povlačenja ponude iz st. 4. i 6. ovog člana prestaju da važe prihvati ponude koji su ponudiocu dati do objavljivanja odluke o njenom povlačenju, a ponudilac je dužan da prihvatiocima nadoknadi troškove deponovanja.
Sadržina javne ponude
Član 34.
(1) Javna ponuda sadrži na srpskom jeziku sve podatke iz obaveštenja o nameri preuzimanja iz člana 21. stav 1. ovog zakona, osim podatka o datumu do kog ponudilac namerava da je objavi.
(2) Pored podataka iz stava 1. ovog člana objavljena ponuda sadrži i:
1) određenje načina prihvata javne ponude;
2) broj računa deponovanja kod Centralnog registra;
3) označenje roka za prihvat ponude;
4) uputstvo o načinu prenosa akcija;
5) uslove i način plaćanja cene akcije;
6) plan ponudioca u vezi buduće delatnosti ciljnog društva, mesta njenog obavljanja, kao i u vezi zaposlenih i članova organa društva;
7) imena lica odgovornih za tačnost i potpunost podataka u javnoj ponudi;
8) podatke o naknadi ili nagradi ili budućem ugovoru o radu ili bilo kojoj drugoj pogodbi, koristi ili pogodnosti za bilo kog člana upravnog odbora ili drugog organa ciljnog društva;
9) potpis ovlašćenog lica.
(3) Podaci u ponudi za preuzimanje moraju biti tačni i potpuni u pogledu činjenica značajnih za odlučivanje akcionara da li da prihvate ili odbiju ponudu, kao i da su napisani i sistematizovani tako da su lako razumljivi.
(4) Komisija može, po potrebi, ponudiocu da naloži unošenje u javnu ponudu i dodatnih podataka, ako oceni da propisani podaci nisu dovoljni da zakoniti imaoci akcija ciljnog društva steknu ispravnu predstavu o značaju ponude i svojih interesa u njenom prihvatanju ili odbijanju.
Odgovornost za tačnost i potpunost podataka
Član 35.
(1) Lice koje je prihvatilo ponudu za preuzimanje ima pravo da traži naknadu štete solidarno od ponudioca i lica koja su odgovorna za njeno sastavljanje, ako je pretrpi usled netačnih ili nepotpunih podataka o pravno značajnim činjenicama za preuzimanje.
(2) Ponudilac i lica odgovorna za sastavljanje ponude za preuzimanje ne odgovaraju za štetu iz stava 1. ovog člana ako dokažu da:
1) nisu znala za netačnost ili nepotpunost podatka u ponudi, a da to nije posledica njihove namere ili grube nepažnje;
2) tužiočev prihvat ponude nije bio uslovljen netačnim ili nepotpunim podacima iz javne ponude;
3) je tužilac bio svestan netačnosti ili nepotpunosti podatka iz ponude u času kad ju je prihvatio;
4) je pre prihvatanja ponude tužiocu bila jasno saopštena ispravka netačnog ili nepotpunog podatka u ponudi.
(3) Oštećeno lice iz stava 1. ovog člana ima pravo da zahteva naknadu štete u roku od godinu dana od dana saznanja za netačnost ili nepotpunost podatka i nastalu štetu, a najkasnije u roku od tri godine od dana objavljivanja javne ponude.
(4) Ništava je svaka klauzula u javnoj ponudi ili ugovoru o kupovini akcija ciljnog društva, kojom se umanjuje ili isključuje odgovornost iz st. 1 – 3. ovog člana.
(5) Odredbama ovog člana ne isključuje se pravo oštećenika na naknadu štete u skladu s opštim pravilima obligacionog prava.
Rok za prihvat ponude
Član 36.
(1) Rok za prihvat ponude za preuzimanje traje u ponudi označeno vreme, s tim što ne može da bude kraći od 21 dan, niti duži od 50 dana.
(2) Rok za prihvat ponude ne može početi da teče pre isteka trećeg dana nakon njenog objavljivanja.
(3) Ponudilac ima pravo da produži rok za prihvat ponude, koji je u njoj označen, samo jednom, i to najviše za 15 dana.
(4) Ponudilac je dužan da Komisiji dostavi obaveštenje o nameri produženja sa razlozima za produženje, da pismeno saopšti Komisiji tri dana pre objavljivanja produženja i da produženje objavi tri dana pre isteka prvobitno označenog roka na način na koji je objavio i ponudu, osim ako mu produženje Komisija izričito zabrani.
(5) Odredbe stava 3. i 4. ovog člana ne primenjuju se u slučaju kad je u skladu sa ovim zakonom istaknuta konkurentska ponuda za preuzimanje.
(6) Poslednjih sedam dana trajanja roka za prihvatanje ponude za preuzimanje ponudilac je dužan da saopštava Komisiji i da objavljuje podatke o ukupnom broju akcija ciljnog društva koje tog dana imaju on i lica koja sa njim zajednički stiču akcije ciljnog društva, o broju akcija koje je su do tog dana deponovane na računu preuzimanja i o procentu svog učešća na osnovu navedenih podataka u osnovnom kapitalu i ukupnom broju glasova u skupštini ciljnog društva.
(7) U slučaju da postoji konkurentska ponuda, svi ponudioci su dužni da obavezu iz stava 6. ovog člana ispune i desetog dana pre isticanja roka za prihvatanje ponude.
Izmena ponude
Član 37.
(1) Ponudilac ima pravo da izmeni uslove u istaknutoj ponudi za preuzimanje najkasnije sedam dana pre isteka roka za njeno prihvatanje.
(2) Sve obaveze koje ponudilac ima u smislu odobravanja i upućivanja ponude za preuzimanje, odnose se i na izmenjenu ponudu.
(3) Izmena ponude za preuzimanje može da se odnosi na bilo koji element ponude, ako to nije suprotno ovom zakonu, a naročito može da se izmeni cena ili da se umesto hartija ponuđenih u zamenu za akcije ciljnog društva ponude druge hartije.
(4) Zabranjeno je pogoršanje uslova obavezne ponude nakon njenog objavljivanja.
(5) Tokom roka za prihvat dobrovoljne ponude dopušteno je smanjenje, ali ne i povećanje broja akcija koji je naveden kao uslov za uspešno preuzimanje, a dopušteno je i odricanje od postavljenog uslova.
(6) Ništava je izmena učinjena suprotno odredbama st. 4 . i 5. ovog člana.
(7) Kada su uslovi iz ponude poboljšani, smatra se da se prihvati ponude odnose i na ta poboljšanja, ako ih njihovi davaoci izričito ne povuku, a kada su pogoršani smatra se da su ih davaoci povukli, osim ako ih izričito ne održe.
(8) Preuzimalac je dužan da u obaveštenju o izmeni ponude za preuzimanje upozori akcionare na njihova prava iz stava 7. ovog člana.
(9) Ako se poboljšanje ponude sastoji u povećanju cene, preuzimalac je dužan da prethodno obezbedi dodatna sredstva za potpuno i uredno ispunjenje svojih obaveza u skladu sa odredbama ovog zakona o obezbeđivanju ponude za preuzimanje.
(10) Upravni odbor ciljnog društva može da izda obrazloženo saopštenje akcionarima i zaposlenima ciljnog društva o svakoj izmeni ponude za preuzimanje u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na saopštenje upravnog odbora o ponudi za preuzimanje.
Promenjene okolnosti
Član 38.
(1) Ako za vreme trajanja ponude za preuzimanje nastupe nove činjenice poznate ponudiocu, koje bi bitno uticale na odluku akcionara ciljnog društva u vezi sa prihvatanjem ili odbijanjem javne ponude, ponudilac mora da pismeno obavesti Komisiju, ciljno društvo i sve njegove akcionare o novim činjenicama (promenjene okolnosti).
(2) Obaveštenje iz stava 1. ovog člana mora da sadrži objašnjenje uticaja promenjenih okolnosti na ceo posao preuzimanja i upozorenje akcionarima koji su prihvatili ponudu na njihovo pravo da odustanu od prihvata.
(3) Obaveštenje iz stava 1. ovog člana ponudilac daje na način koji Komisija utvrdi svojim aktom kojim se bliže uređuju i slučajevi u kojima je ponudilac dužan da objavi obaveštenje o novim činjenicama.
(4) Ponudilac ima pravo da izmeni ponudu zbog promenjenih okolnosti, u kom slučaju se pored odredaba ovog člana primenjuju i odredbe ovog zakona o izmeni ponude za preuzimanje.
Konkurentska ponuda
Član 39.
(1) Lice koje nije prvobitni ponudilac (u daljem tekstu: konkurent), može da istakne svoju ponudu za preuzimanje akcionarima ciljnog društva (konkurentska ponuda) tokom roka za prihvat ponude za preuzimanje prvobitnog ponudioca (u daljem tekstu: prvobitna ponuda), ali najkasnije sedam dana pre isteka roka za prihvat prvobitne ponude.
(2) Za konkurentsku ponudu važe isti uslovi i postupak isticanja koji je predviđen za prvobitnu ponudu, s tim što:
1) cena mora biti najmanje za tri posto viša od cene iz prvobitne ponude;
2) je zabranjeno davanje i objavljivanje obaveštenja o namerama davaoca konkurentske ponude ili bilo koje drugo njegovo oglašavanje radi najave konkuretske ponude.
(3) Izuzetno od stava 2. ovog člana, za konkurentsku ponudu se ne primenjuje rok iz člana 36. stav 2. ovog zakona.
(4) Konkurentska ponuda podnosi se Komisiji najkasnije osmog dana pre dana isteka roka za prihvatanje prvobitne ponude, zajedno sa svim ispravama koje se podnose u skladu s ovim zakonom sa prvobitnom ponudom za preuzimanje.
(5) Izuzetno od stava 4. ovog člana, akt nadležnog organa za kontrolu monopola može se i naknadno dostaviti.
(6) Ako je prvobitna ponuda uslovljena najmanjim brojem akcija koje ponudilac treba da stekne, konkurentska ponuda ne sme da glasi na sticanje manjeg broja akcija.
(7) Konkurentsku ponudu ne sme da istakne lice koje je zajednički sticalac sa ponudiocem.
(8) Ništave su konkurentske ponude čije isticanje je zakasnelo, kao i one koje su suprotne odredbama st. 2, 6. i 7. ovog člana.
(9) Rok za prihvatanje prvobitne ponude, u slučaju upućivanja konkurentske ponude za preuzimanje akcija, produžava se za 15 dana i taj petnaesti dan predstavlja dan zatvaranja svih ponuda za preuzimanje akcija određenog akcionarskog društva.
(10) U slučaju isticanja konkurentske ponude, lica koja su već prihvatila prethodnu ponudu za preuzimanje imaju pravo da od nje odustanu i da prihvate konkurentsku ponudu za preuzimanje.
(11) Po objavljivanju konkurentske ponude prvobitni ponudilac ima pravo da svoju ponudu održi, povuče ili izmeni u roku iz člana 37. stav 1. ovog zakona.
(12) Izuzetno od stava 11. ovog člana, prvobitni ponudilac nema pravo da povuče obaveznu ponudu za preuzimanje.
(13) Ukoliko u uslovima postojanja konkurentske ponude ponudioci (prvobitni ili konkurent) menjaju uslove iz ponude za preuzimanje, dužni su da konačne izmene ponude za preuzimanje dostave Komisiji zapečaćene, devetog dana pre isteka roka trajanja ponude, a ako je taj dan neradni, pomera se rok na prvi radni dan i shodno tome pomera se i krajnji rok trajanja ponude.
(14) Svaka izmena prvobitne ili konkuretske ponude može da se vrši samo u skladu sa odredbama ovog zakona o izmeni ponude za preuzimanje.
(15) Komisija može da zabrani isticanje ili da poništi istaknutu konkurentsku ponudu i sve njene prihvate, ako utvrdi da se radi o špekulativnoj ponudi čiji je isključivi cilj da izazove promenu cene akcija, čije se sticanje traži prvobitnom ponudom.
IV. OKONČANjE PREUZIMANjA
Prihvat ponude
Član 40.
(1) Smatra se da je akcionar ciljnog društva prihvatio ponudu za preuzimanje, kad je akcije deponovao na posebnom računu preuzimaoca otvorenom radi preuzimanja kod Centralnog registra (račun deponovanja hartija od vrednosti).
(2) Akcionar koji je prihvatio ponudu ima pravo da odustane od prihvata davanjem pisanog naloga za povlačenje prihvata najkasnije do isteka roka važenja ponude za preuzimanje.
(3) Nalog za povlačenje iz stava 2. ovog člana daje se članu Centralnog registra kod koga je otvoren vlasnički račun hartija od vrednosti, koji je dužan da prenese akcije na račun nalogodavca najkasnije narednog dana od prijema naloga za povlačenje prihvata, ali najkasnije do ponoći poslednjeg dana za prihvatanje ponude za preuzimanje.
(4) Do isteka roka za prihvatanje ponude zabranjeno je bilo kakvo odavanje imena prihvatilaca ponude.
(5) Ponudilac je dužan da kupi sve akcije ciljnog društva za koje su mu stigli prihvati do isteka roka za prihvatanje ponude.
(6) Ako ponudiocu do isteka roka za prihvat ponude stignu prihvati preko označenog broja akcija, dužan je da otkupi i taj višak, pod uslovom da tu obavezu nije unapred u ponudi izričito isključio.
(7) U slučaju kada je ponudom izričito isključio svoju obavezu kupovine viška akcija iz stava 6. ovog člana, ponudilac je dužan da kupi od svakog zakonitog imaoca akcija broj deponovanih akcija, umanjen srazmerno procentu viška u odnosu na ukupno označeni broj akcija u ponudi.
Istek roka
Član 41.
(1) Prihvat ponude daje se najkasnije do isteka roka za preuzimanje, inače se smatra nevažećim i ne uzima se u obzir pri utvrđivanju ishoda preuzimanja.
(2) Izuzetno od stava 1. ovog člana, smatra se da je prihvat blagovremen, u slučaju da je predat članu Centralnog registra do ponoći poslednjeg dana roka za prihvat ponude za preuzimanje, pod uslovom da isti prosledi Centralnom registru najkasnije u roku od 24 časa nakon isteka roka za prihvat ponude za preuzimanje.
(3) Ako član Centralnog registra primi akcionarov prihvat blagovremeno, ali propusti rok od 24 časa iz stava 2. ovog člana, dužan je da akcionaru plati cenu akcija koja je određena u ponudi za preuzimanje, a akcije koje je time kupio nema pravo da preproda u sledeća tri meseca.
(4) Zabranjeno je da preuzimalac nastavi da objavljuje na bilo koji način ponudu nakon isteka roka za prihvat ponude za preuzimanje, stvarajući utisak da rok za prihvat još traje.
(5) Nakon isteka roka za prihvatanje ponude za preuzimanje, ponudilac ne sme da stiče akcije ciljnog društva, u skladu s ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, pod uslovima koji su nepovoljniji od onih iz ponude za preuzimanje najmanje još sledećih 30 dana.
(6) Ako preuzimalac u roku iz stava 5. ovog člana stekne akcije ciljnog društva pod uslovima povoljnijim za akcionare ciljnog društva, poboljšanje se odnosi na sve prihvatioce ponude pre njenog isteka, a ako ih stekne pod lošijim uslovima, naknadni prodavci imaju pravo na razliku u ceni i druge pogodnosti iz ponude za preuzimanje.
Utvrđivanje ishoda
Član 42.
(1) Centralni registar utvrđuje u roku od tri dana od dana isteka roka za prihvatanje ponude za preuzimanje ukupan broj akcija, koje je preuzimalac stekao.
(2) Centralni registar izveštava u pisanom obliku Komisiju, preuzimaoca i ciljno društvo o ishodu preuzimanja u roku od 24 časa po isteku roka iz stava 1. ovog člana, uz prilaganje dokaza o ishodu.
(3) Komisija proverava tačnost ishoda i zakonitost sticanja i o tome dostavlja odluku preuzimaocu u roku od tri dana od kad je primila izveštaj o ishodu od Centralnog registra, inače se smatra da je potvrdila ishod koji joj je prijavio Centralni registar.
(4) Izuzetno od stava 3. ovog člana, kada uz konkurentsku ponudu za preuzimanje nije dostavljen akt organa nadležnog za kontrolu monopola, Komisija dostavlja odluku o potvrđivanju uspešnosti ponude za preuzimanje i organu nadležnom za kontrolu monopola.
(5) Preuzimalac objavljuje u istim dnevnim novinama u kojima je objavio ponudu ukupan broj akcija ciljnog društva koje ima, broj akcija koje je imao pre preuzimanja i broj akcija koje je stekao ponudom za preuzimanje, broj akcija koje pripadaju svakom povezanom licu, odnosno zajedničkom sticaocu, najkasnije u roku od tri radna dana pošto mu Komisija potvrdi ishod preuzimanja.
Dužnosti Centralnog registra
Član 43.
(1) Centralni registar i njegov član dužni su da na zahtev preuzimaoca otvore poseban račun za preuzimanje, da mu u toku svog radnog vremena omoguće uvid u priliv akcija ciljnog društva i u stanje na računu, da ga obaveštavaju o stanju na računu, da mu izdaju izvode sa tog računa, da mu omoguće proveru utvrđenog ishoda preuzimanja i da mu pomažu u toj proveri, u skladu sa ovim zakonom i zakonom koji uređuje tržište hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata i u skladu sa uslovima svog poslovanja.
Isplata cene
Član 44.
(1) Ponudilac isplaćuje cenu akcija akcionarima najkasnije u roku od tri dana od prijema odluke Komisije o ishodu ponude za preuzimanje, odnosno od dana isteka roka za donošenje te odluke.
(2) Ako je preuzimanje obavljeno na osnovu ponude za razmenu, ponudilac je dužan da u roku iz stava 1. ovog člana prenese na račun svakog prodavca ugovorenu vrstu i broj hartija od vrednosti, za kupljene akcije ciljnog društva.
Zabrane
Član 45.
(1) Ako je ponuda za preuzimanje povučena ili na drugi način neuspešna, ponudilac ne sme, bez izričite dozvole Komisije, sledećih 12 meseci od isteka prethodne ponude da istakne novu javnu ponudu za sticanje akcija istog ciljnog društva, niti da u njemu stekne učešće zbog kojeg bi morao da istakne obaveznu javnu ponudu.
(2) Lice koje je javnom ponudom steklo pravo glasa koje mu daje najmanje većinsko učešće u skupštini ciljnog društva, ne sme bez izričite dozvole Komisije, sledećih šest meseci po isteku prvobitne javne ponude, da istakne novu javnu ponudu za sticanje akcija u istom ciljnom društvu, osim ako je po ovom zakonu na njeno isticanje obavezno, niti da od njegovih akcionara stiče akcije pod povoljnijim uslovima od onih iz javne ponude.
(3) Sticanje akcija suprotno odredbama st. 1. i 2. ovog člana je ništavo, a sticalac nema pravo povraćaja naknade koju je isplatio akcionarima.
Posebna pravila za preuzimanje od strane upravnog odbora ciljnog društva
Član 46.
(1) Jedan ili više članova upravnog odbora ciljnog društva, uključujući i članove nadzornog odbora, ako ga društvo ima, ima pravo da stiče akcije ciljnog društva.
(2) Ciljno društvo, kao i društvo koje mu je podređeno u skladu sa zakonom kojim su uređena privredna društva, ne sme da odobri kredit članu upravnog odbora (unutrašnji kredit) za sticanje kontrolnog učešća u ciljnom društvu, inače je sticanje ništavo i na ništavost može da se poziva svako lice.
(3) Ako upravni odbor ciljnog društva uzme kredit za sticanje akcija ciljnog društva od banke ili drugog lica, koje nije društvo iz stava 2. ovog člana (spoljni kredit), zabranjena je njegova otplata iz rezervi i neraspoređene dobiti ciljnog društva.
(4) Ako upravni odbor povredi zabranu iz stava 3. ovog člana, njegovi članovi odgovaraju za štetu društvu, ostalim akcionarima i poveriocima društva solidarno celom svojom imovinom.
V. SHODNA PRIMENA I SUDSKA ZAŠTITA
Član 47.
(1) Na ovlašćenja Komisije shodno se primenjuje zakon kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, osim ako je ovim zakonom drukčije utvrđeno.
(2) Na postupke pred Komisijom u postupku preuzimanja, a naročito u postupku dopuštanja isticanja javne ponude za preuzimanje, nadzora nad sprovođenjem preuzimanja, kao i na utvrđivanje ishoda preuzimanja, shodno se primenjuje zakon kojim se uređuje upravni postupak, osim ako je ovim zakonom drukčije utvrđeno.
(3) Preuzimalac, njegov upravni odbor, ciljno društvo, akcionari ciljnog društva i upravni odbor ciljnog društva, kao učesnici postupka preuzimanja, imaju pravo na sudsku zaštitu protiv nezakonitih odluka Komisije u skladu sa zakonom kojim se uređuje upravni spor.
Sankcije
Član 48.
(1) Preuzimalac koji stekne akcije ciljnog društva suprotno odredbama ovog zakona nema pravo glasa po osnovu tako stečenih akcija dok ne otkloni povrede, osim ako je pojedinim odredbama ovog zakona izričito predviđena ništavost sticanja ili druga sankcija.
(2) Preuzimalac koji zakasni sa objavljivanjem obavezne ponude za preuzimanje, dužan je da svakom akcionaru ciljnog društva koji mu je prihvatio ponudu plati cenu za prodate akcije i zateznu kamatu koja je uvećana za 5% u odnosu na indeks rasta cena na malo u Republici.
Kaznene odredbe
Član 49.
(1) Novčanom kaznom od 100.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice:
1) ako suprotno ovom zakonu bez odlaganja ne obavesti ciljno društvo, Komisiju i berzu o pitanjima vezanim za zajedničko preuzimanje (član 5. stav 4);
2) koje ne istakne javnu ponudu za preuzimanje kad je na to obavezno po ovom zakonu (član 7. stav 4. i član 16. stav 1);
3) ako suprotno ovom zakonu u slučaju neuspešnog ishoda ponude ne vrati akcije akcionarima koji su ponudu prihvatili (član 11. stav 4);
4) ako suprotno ovom zakonu javno istakne diskriminatorsku ponudu za preuzimanje (član 14. stav. 1);
5) ako suprotno ovom zakonu istakne obaveznu delimičnu ili uslovnu ponudu za preuzimanje (član 14. stav 2. i član 16. stav 4);
6) ako stiče kontrolno učešće u ciljnom društvu bez isticanja javne ponude za preuzimanje (član 15. stav 1);
7) koje postupi suprotno zabrani oglašavanja iz člana 15. stav 2. ovog zakona;
8) koje postupi suprotno zabrani isticanja dobrovoljne ponude za preuzimanje zatvorenog društva (član 15. stav 4);
9) ako u obaveznoj javnoj ponudi istakne cenu nižu od najniže cene utvrđene u skladu sa ovim zakonom i aktom Komisije (član 16. stav 4);
10) koje ne obavesti Komisiju na način predviđen ovim zakonom o sticanju glasačkih prava kojim prelazi neki od pragova iz člana 16. ovog zakona, a primenom nekog od izuzetaka od dužnosti isticanja obavezne javne ponude (član 17. st. 1. i 2);
11) ako Komisija utvrdi da je preuzimalac zloupotrebio neki od izuzetaka od dužnosti isticanja javne ponude za preuzimanje (član 17. stav 5);
12) ako na način utvrđen ovim zakonom ne istakne javnu ponudu za preuzimanje po nalogu Komisije (član 17. stav 6);
13) ako u obaveznoj javnoj ponudi istakne druge uslove nepovoljnije od uslova pod kojima ih je stekao u ranijem poslu u roku predviđenom članom 19. stav 6. ovog zakona;
14) ako protivno ovom zakonu ne obavesti nadležne organe o svojoj nameri da istakne javnu ponudu (član 20. stav 1);
15) ako ne objavi ili objavi sa zakašnjenjem obaveštenje o nameri u skladu sa ovim zakonom i aktom Komisije (član 20. stav 4);
16) ne obezbedi sredstva za finansiranje preuzimanja na način predviđen ovim zakonom (član 22);
17) ako ne otvori poseban račun hartija od vrednosti kod člana Centralnog registra (član 23. stav 1);
18) ako ne poštuje naloge i zabrane Komisije iz člana 24. st. 2. i 3. ovog zakona;
19) ako istakne ponudu za preuzimanje ili otpočne sa kupovinom akcija pre nego što Komisija donese odluke o dozvoli preuzimanja (član 24. stav 6);
20) ako ne istakne javnu ponudu za preuzimanje u rokovima i na način propisan ovim zakonom (član 30. st. 1. i 4);
21) ako postupi suprotno obavezama i zabranama iz člana 31. stav 1. ovog zakona;
22) ako postupa suprotno odredbama ovog zakona o zabrani oglašavanja preko sredstava javnog obaveštavnja o bilo kojim činjenicama u vezi sa preuzimanjem (član 32. st. 1. i 2);
23) koje ne postupi po nalozima Komisije iz člana 33. st. 1 – 6. ovog zakona;
24) ako javna ponuda za preuzimanje sadrži netačne podatke o pravno značajnim činjenicama za preuzimanje (član 34);
25) koje ne poštuje rokove trajanja ponude za preuzimanje, način produženja roka za prihvat, kao i pravila o obaveštavanju Komisije (član 36);
26) koje menja ponudu za preuzimanje suprotno odredbama ovog zakona (član 37);
27) ako u slučaju promenjenih okolnosti ne postupi u skladu sa ovim zakonom (član 38);
28) ako istakne špekulativnu konkurentsku ponudu (član 39. stav 15);
29) koje u svojstvu člana Centralnog registra kod koga je otvoren račun preuzimaoca ne postupi u skladu sa nalogom nalogodavca u roku utvrđenom ovim zakonom (član 40. stav 3);
30) ako postupi suprotno ovom zakonu o odavanju imena prihvatilaca ponude (član 40. stav 4);
31) koje kao lice registrovano za trgovinu hartijama ne postupi po blagovremenom nalogu akcionara u rokovima utvrđenim ovim zakonom (član 41. stav 3);
32) ako objavljuju ponudu nakon isteka roka za prihvat (član 41. stav 4);
33) ako nastavi da stiče akcije ciljnog društva nakon isteka isteka roka za prihvatanje ponude pod uslovima drukčijim od onih iz ponude u zakonom utvrđenom roku (član 41. st. 5. i 6);
34) ako ne objavi u skladu sa ovim zakonom ishod ponude za preuzimanje (član 42. stav 5);
35) ako član Centralnog registra postupi suprotno dužnostima navedenim u članu 43. ovog zakona;
36) koje ne isplati cenu akcija prihvatiocima ponude na način i u rokovima utvrđenim ovim zakonom (član 44);
37) ako postupi suprotno zabrani o isticanju nove javne ponude u slučaju da je prvobitna bila bezuspešna, kao i sticanju akcija pod povoljnijim uslovima od onih iz javne ponude (član 45);
38) ako da kredit članovima upravnog odbora suprotno odredbama ovog zakona (član 46. stav 2);
(2) Za radnje iz stava 1. ovog člana, kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 200.000 dinara.
(3) Za radnje iz stava 1. ovog člana, kazniće se za prekršaj fizičko lice novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara i preduzetnik novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 500.000 dinara.
(4) Novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara kazniće se za privredni prestup odgovorni članovi upravnog odbora koji:
1) ne izvrši obaveze o saopštavanju primljenog obaveštenja o nameri, objavljivanju saopštenja o svom stavu prema preuzimanju, kao i objavljivanju mišljenja zaposlenih utvrđene ovim zakonom (član 27);
2) zaključi poslove suprotno članu 28. stav 1. i 2. ovog zakona;
3) postupi suprotno svojim obavezama obaveštavanja akcionara u skladu sa članom 29. ovog zakona.
VI. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 50.
(1) Postupak preuzimanja koji je u toku na dan stupanja na snagu ovog zakona okončaće se po odredbama ovog zakona, ako u njemu ponudilac još nije dobio dozvolu Komisije za isticanje ponude za preuzimanje (započeto preuzimanje).
(2) U slučaju iz stava 1. ovog člana, ponudiočev zahtev podnet Komisiji za izdavanje dozvole za isticanje ponude za preuzimanje smatra se obaveštenjem o namerama preuzimaoca, s tim što rok za odlučivanje Komisije po tom zahtevu počinje da teče tek kad on objavi obaveštenje o nameri preuzimanja u skladu sa ovim zakonom.
(3) Lice koje je po Zakonu o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata («Službeni list SRJ», broj 65/02 i «Službeni glasnik RS», br. 57/03, 55/04 i 45/05 – u daljem tekstu: Zakon) bilo dužno da istakne ponudu za preuzimanje akcija, a nije je istaklo, niti je započelo postupak preuzimanja do dana stupanja na snagu ovog zakona, kao i lice koje po tom zakonu nije bilo dužno da je istakne, ali je do dana stupanja na snagu ovog zakona steklo učešće u osnovnom kapitalu određenog akcionarskog društva preko nekog od pragova utvrđenog ovim zakonom za isticanje obavezne ponude za preuzimanje (nezapočeto preuzimanje), dužno je da je istakne u skladu sa ovim zakonom najkasnije u roku od šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu.
(4) Lice koje je bilo obavezno na isticanje ponude za preuzimanje u skladu sa stavom 3. ovog člana, nema pravo glasa po osnovu svih svojih akcija u društvu do okončanja postupka preuzimanja po ovom zakonu, a lice koje nije bilo dužno da istakne ponudu po Zakonu, ali je po stavu 3. ovog člana dužno da je istakne, gubi pravo glasa po osnovu svih svojih akcija u društvu, ako ne podnese obaveštenje o namerama Komisiji u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
(5) Lica iz stava 3. ovog člana zadržavaju ostala prava akcionara, osim prava glasa, kako je to predviđeno stavom 4. ovog člana.
(6) Odredbe st. 3. i 4. ovog člana ne primenjuju se na lica koja su stekla akcije u postupku privatizacije putem javnog tendera, ako su ugovorom o kupovini akcija zaključenim sa Agencijom za privatizaciju utvrđeni duži rokovi za otkup akcija od preostalih akcionara u skladu sa propisima o privatizaciji.
Otvorena društva
Član 51.
Akcionarska društva koja su otvorena društva u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, smatraju se otvorenim društvima u smislu ovog zakona, do njihovog usklađivanja sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.
Podzakonski akti
Član 52.
(1) Komisija dužna je da donese akte utvrđene ovim zakonom, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
(2) Do donošenja akata iz stava 1. ovog člana, na preuzimanje će se primenjivati Pravilnik o sadržini i formi ponude za preuzimanje akcija («Službeni glasnik RS», br. 102/03, 25/04, 103/04 i 123/04), osim odredaba koje su u suprotnosti sa ovim zakonom.
Prestanak važenja
Član 53.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe čl. 67 – 83. Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata («Službeni list SRJ», broj 65/02 i «Službeni glasnik RS», br. 57/03, 55/04 i 45/05).
Stupanje na snagu
Član 54.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u «Službenom glasniku Republike Srbije».
O B R A Z L O Ž E Nj E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 72. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije, prema kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine, pravni položaj preduzeća i drugih organizacija, njihovih udruženja i komora, finansijski sistem, sistem u oblasti tržišta, kao i druge ekonomske i socijalne odnose od opšteg interesa.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
U uporednim pravnim sistemima kako zemalja sa razvijenim finansijskim tržištima, tako i u zemljama koje tek započinju ovaj razvoj, institut preuzimanja akcionarskih društava (public companies) i ponude za preuzimanje tih društava (take-over bid) detaljno se uređuje i zauzima izuzetno značajno mesto. U pojedinim sistemima ova materija se uređuje jedinstveno, u okviru propisa kojima se uređuje oblast hartija od vrednosti, dok je u drugim pravnim sistemima ova oblast uređena posebnim zakonom o preuzimanju. Tendencija je, međutim, u većini zemalja Evropske unije da se ova oblast reguliše zasebnim zakonom. Značaj ustanove preuzimanja akcionarskih društava posebno je vidljiv ako se uzme u obzir da je na nivou Evropske unije doneta posebna Direktiva o preuzimanju (Trinaesta direktiva o kompanijskom pravu – Take-over Directive) kojom se uređuje ta oblast.
Naime, posle više od 14 godina neprekidnih pregovora država članica Evropske unije, formiranja specijalnih komisija i panela sa zadatkom usaglašavanja stavova tih država, izrade brojnih dokumenata kojima se predlaže usaglašavanje različitih regulatornih sistema, tokom decembra 2003. godine postignut je politički sporazum o toj direktivi. Ovo usaglašavanje stavova postignuto je kao rezultat kontroverznog kompromisa po kom se dve značajne odredbe te direktive čine opcionim, a ne obavezujućim za države članice: (1) član 9. koji zabranjuje ciljnom društvu, tj. društvu koje se preuzima, da preduzima odbrambene strategije u cilju zaštite od preuzimanja bez odobrenja akcionara i (2) član 11. koji daje mogućnost ponudiocu, tj. licu koje vrši preuzimanje, da se ne pridržava određenih propisa ciljnog društva kojima se to društvo štiti od preuzimanja i da tako stekne punu kontrolu nad tim društvom. Evropski parlament je usvojio kompromisni tekst 16. decembra 2003. godine, a države članice Evropske unije imaju obavezu da odredbe ove direktive implementiraju u nacionalno zakonodavstvo u periodu od naredne dve godine. Inače, sam tekst ove direktive sastoji se od 14 članova i većim delom je baziran na tzv. Gradskom propisu o ponudi za preuzimanje (City Code on Take-over Bids) koji je donet u Londonu pre više decenija, tokom 70-ih godina prošlog veka, kad su aktivnosti na polju spajanja i preuzimanja (mergers & acquisitions) naglo uzele maha na globalnom nivou.
Ključni principi Direktive o ponudi za preuzimanje bili su i ostali: (i) ravnopravan tretman svih akcionara ciljnog društva bez izuzetka, (ii) akcionarima ciljnog društva mora se ostaviti dovoljno vremena za razmatranje učinjene ponude za preuzimanje, (iii) uprava ciljnog društva dužna je da postupa u skladu sa interesima
akcionara, (iv) nakon objavljivanja ponude ne sme se kreirati na tržištu lažna cena akcija, kako bi se osujetilo preuzimanje i (v) ponuda za preuzimanje ne sme svojim trajanjem onesposobiti ciljno društvo da regularno posluje. Ovi, kao i drugi principi (uneti u verziju ove direktive od 1999. godine, a odnose se na: (i) uspostavljanje pravične cene kod tzv. mandatorne ponude, (ii) pravo većinskog akcionara na kupovinu preostalih akcija – squeez-out right, (iii) pravo manjinskih akcionara da prodaju akcije većinskom akcionaru – sell-out right, (iv) kreiranje tzv. adekvatnih uslova za igru (level playing field) koji se garantuju kroz adekvatnu informisanost svih učesnika u preuzimanju) našli su svoje mesto i u odredbama Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, čije se donošenje ovde predlaže.
Zakon je harmonizovan sa Direktivom Evropskog parlamenta i Saveta o ponudi za preuzimanje, usvojenom 21. aprila 2004. godine (Official Journal L 142, 30/04/2004, P. 0012 – 0023). Prilikom izrade Zakona, imale su se u vidu i odredbe Sporazuma o uslugama Svetske trgovinske organizacije.
Ovim zakonom uređuje se preuzimanje akcionarskih društava, a posebno uslovi i postupak preuzimanja, prava i obaveze učesnika preuzimanja i nadzor nad preuzimanjem.
Jedan od najznačajnih razloga za uvođenje ustanove preuzimanja u regulatorne tokove sastoji se u potrebi zaštite manjinskih akcionara. Naime, kod akcionarskih društava, zahvaljujući njihovoj korporativnoj strukturi (vlasništvo nad kompanijom je disperzovano na veliki broj lica, što iziskuje delegiranje upravljanja na posebnu strukturu agenata – menadžere), najočiglednije dolazi do izražaja problem u komunikaciji na relaciji vlasnik – menadžer (principal-agent problem). Ovaj problem je u takvoj strukturi jedino moguće prevazići ako se vlasnicima kapitala (akcionarima) omogući da bez ograničenja bilo koje vrste i iz bilo kog razloga mogu da napuste kompaniju prodajom svojih akcija na tržištu. Ovo pravo naročito dolazi do izražaja kad se okolnosti bitne za poslovanje kompanije toliko promene da više ne odgovaraju očekivanjima akcionara koja su oni imali u trenutku sticanja akcija. Jedna od takvih okolnosti svakako se vezuje i za nastupanje većih promena u vlasničkoj strukturi akcionarskog društva, s obzirom da postojećim akcionarima ne može biti svejedno ko je većinski vlasnik tog društva (ekonomski i marketinški položaj većinskog vlasnika u značajnoj meri utiče na ekonomski i marketinški položaj samog akcionarskog društva, te time i na tržišnu vrednost akcija tog društva). Dakle, svim akcionarima mora biti omogućeno da pod jednakim uslovima ostvare zaštitu svojih ekonomskih interesa tako što će, ukoliko procene da im interes to nalaže, prodati svoje akcije novom, većinskom vlasniku. Ovaj vid zaštite akcionara postao je imperativ u međunarodnim okvirima i, s obzirom na takav karakter, uticao je na stabilnost cena akcija (cena akcija ne zavisi od samovolje nijednog učesnika na tržištu, već se racionalno može predviđati, inače tržišta ne bi ni bilo) i likvidnost instrumenata na tržištu kapitala.
U cilju zaštite interesa manjinskih akcionara, preuzimanje akcionarskih društava po prvi put je bilo regulisano odredbama ranije važećeg Zakona o preduzećima (čl. od 411. do 419), gde je uveden i pojam ponude za kupovinu akcija kad neko stiče značajno (25% ili veći procenat akcija) ili većinsko (50% ili više akcija) učešće u tzv. akcionarskom društvu s javnim upisom akcija. Međutim navedene odredbe nisu imale veći uticaj na finansijske tokove i praktično nisu bile u primeni. Tek sa
donošenjem Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata ovaj institut se detaljnije reguliše, na način koji predviđa i uz uvažavanje osnovnih
principa koje definiše tadašnji tekst predloga evropske Direktive o preuzimanju. Pozitivni efekti ovakvog načina regulisanja pokazali su se u praksi pre svega kroz neočekivano velika povećanja vrednosti akcija preduzeća koja su bila predmet preuzimanja (i do 200%) i na taj način kroz povećanje prihoda koja su ostvarili akcionari koji su odgovorili na ponude za preuzimanje. Međutim, zbog razlike u tumačenju pozitivnih propisa u pogledu načina na koji se mogu prodavati akcije čiji je vlasnik država (konkretnije Akcijski fond), odnosno zbog nedoumice da li nadležan državni organ za prodaju tih akcija (Akcijski fond) može odgovoriti i na ponudu za preuzimanje, došlo je do određenih problema u primeni ovog instituta. Takođe, tokom primene propisa o preuzimanju iz Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, pokazalo se da je potrebno na precizniji način urediti datu oblast, kako bi se uočeni nedostaci otklonili.
Ovim zakonom potpunije se uređuje tržišno preuzimanje, kao oblik promene vlasničke strukture akcionarskih društava. Nastoji se da se ostvari ravnopravnost akcionara, odnosno zaštita manjinskih akcionara, očuva integritet tržišta hartija od vrednosti i ostvari transparentnost procesa preuzimanja uz odgovarajući državni nadzor nad njegovom realizacijom, kao i povećanje konkurentnosti na tržištu kapitala i odgovornosti privrednih subjekata. Pri tome, uzeto je u obzir dosadašnje normativno regulisanje ovog instituta, kao i uočeni nedostatci u njegovoj praktičnoj primeni.
Takođe, ukloniće se nedostatci regulative tržišta preuzimanja koji su utvrđeni tokom poslednjih meseci njegovog funkcionisanja.
Ovaj zakon ne primenjuje se na kupovinu, odnosno prodaju akcija koje su prenete Akcijskom fondu u skladu sa zakonom, akcija čiji je zakoniti imalac Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, akcija čiji je zakoniti imalac Republički fond za razvoj, i akcija čiji je zakoniti imalac Republika Srbija po osnovu konverzije potraživanja u kapital, i to u slučajevima kada se prodaja odnosno kupovina ovih akcija vrši putem javnog tendera i/ili putem berze i ukoliko su navedene institucije prethodno javno uputile poziv svim akcionarima određenog društva da pridruže svoje akcije radi istovremene prodaje. Naime, svakodnevna poslovna praksa ukazala je na potrebu da je nužno ostaviti što veći broj mogućih oblika prodaje ovih akcija, a nadležni organi će u svakom konkretnom slučaju uvek moći da odaberu odgovarajući.
Predviđeno je i da se, ako aktom Vlade Republike Srbije nije drukčije određeno, odredbe ovog zakona ne primenjuju:
– na prenos svojine bez naknade na akcijama koje su izdale banke, sa državne zajednice Srbija i Crna Gora na Republiku Srbiju po osnovu Zakona o regulisanju odnosa između Savezne Republike Jugoslavije i pravnih lica i banaka sa teritorije Savezne Republike Jugoslavije koje su prvobitni dužnici ili garanti prema poveriocima Pariskog i Londonskog kluba («Službeni list SRJ», br. 36/02 i 7/03);
– na trgovinu akcijama koje su izdale banke kad je zakoniti imalac tih akcija Republika Srbija po osnovu Zakona o regulisanju odnosa između Savezne Republike Jugoslavije i pravnih lica i banaka sa teritorije Savezne Republike Jugoslavije koje su prvobitni dužnici ili garanti prema poveriocima Pariskog i Londonskog kluba («Službeni list SRJ», br. 36/02 i 7/03) i Zakona o regulisanju javnog duga Savezne Republike Jugoslavije po osnovu devizne štednje građana («Službeni list SRJ», broj 36/02);
– na trgovinu akcijama koje su izdale banke, kad je zakoniti imalac tih akcija Republika Srbija;
– na trgovinu akcijama koje su izdale banke, kada je, u skladu sa zakonom, zakoniti imalac tih akcija Agencija za osiguranje depozita;
– na trgovinu akcijama koje su izdale banke, kada su zakoniti imaoci tih akcija posebnim ugovorom, koji mora biti zaključen u pismenoj formi, ovlastili Agenciju za osiguranje depozita da u njihovo ime i za njihov račun izvrši prodaju takvih akcija trećem licu;
– na trgovinu akcijama koje su izdale banke, kada su zakoniti imaoci tih akcija posebnim ugovorom, koji mora biti zaključen u pismenoj formi, ovlastili Agenciju za osiguranje depozita da u njihovo ime i za njihov račun izvrši prodaju takvih akcija trećem licu.
– na trgovinu akcijama koje su izdala društva za osiguranje kada zakoniti imaoci tih akcija posebnim ugovorom, koji mora biti zaključen u pismenoj formi, ovlaste Agenciju za osiguranje depozita, da u njihovo ime i za njihov račun izvrši prodaju takvih akcija trećam licu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje.
Ovo je vrlo značajna norma iz razloga što je potrebno omogućiti da se u procesu prodaje akcija banaka koje poseduje Republika Srbija, odnosno Agencija za osiguranje depozita, mogu primenjivati odredbe ovog zakona o preuzimanju, ali samo u slučajevima kada Vlada Republike Srbije donese takvu odluku. Kao i da u slučajevima akcija banaka i društava za osiguranje mogu i drugi akcionari da prodaju svoje akcije zajedno sa državnim paketom, odnosno, omogućeno je i zakonitim imaocima akcija banaka i društava za osiguranje da mogu posebnim ugovorom, koji mora biti zaključen u pismenoj formi, da ovlaste Agenciju za osiguranje depozita, da u njihovo ime i za njihov račun izvrši prodaju takvih akcija trećem licu. Na taj način se omogućava stvaranje većih paketa akcija i uspešnija prodaja, koja rezultira većim prihodom svih prodavaca akcija, i većim interesovanjem potencijalnih investitora za kupovinu tako ponuđenih paketa akcija. Isto tako, aktom Vlade Republike Srbije se ne menja, niti se može menjati zakon, kao akt zakonodavne vlasti, već je intencija da se da mogućnost da se aktom izvršne vlasti, u situacijama na koje se inače ne primenjuju odredbe ovog zakona, odredbe tog zakona ipak primene, a sve u funkciji maksimizacije očekivanih efekata od prodaje ovih akcija.
Tržište bi u uslovima koji definiše ovaj zakon trebalo da bude javno i da na njemu budu obezbeđeni uslovi ravnopravne konkurencije. Ovi principi se ostvaruju primenom rešenja koja je prihvatila Evropska unija u poznatom Vinterovom izveštaju. Prva grupa prinicipa je da se manjinskim akcionarima plaća ista cena kao i velikim, odnosno da je preuzimalac dužan da manjinskom vlasniku plati istu cenu kao i većinskom. Druga grupa principa se odnosi na ponašanje uprave tokom preuzimanja, koja je dužna da se ponaša lojalno prema vlasnicima.
Iz navedenih razloga, pristupilo se izradi novog, posebnog pravnog akta kojim bi se na celovit način uredila materija preuzimanja akcionarskih društava i tako izbegle nedoumice u pogledu primene i tumačenja odredbi propisa kojim se uređuje preuzimanje. U tom smislu, izrađen je Predlog zakona o preuzimanju akcionarskih društava, kojim se
stavljaju van snage odredbe o preuzimanju iz Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata koje uređuju materiju preuzimanja. U ovom Predlogu
zakona prihvaćeni su svi bazni principi sadržani u Direktivi o preuzimanju. Takođe, uzeta su u obzir kako iskustva stečena u domaćoj praksi na polju primene odredbi o preuzimanju iz Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata koje uređuju materiju preuzimanja, tako i iskustva u uporednim pravnim sistemima, pre svega evropskih zemalja i zemalja u regionu.
U ovom zakonu propisuje se postupak i uslovi za preuzimanje akcionarskih društava sticanjem kontrolnog učešća u ciljnom društvu. U pogledu postupka za preuzimanje reguliše se sama sadržina ponude, način njenog odobrenja i objavljivanja, način plaćanja i garantovanja plaćanja za akcije, obaveštavanje o nameri preuzimanja, način objavljivanja stava uprave ciljnog društva o ponudi, trajanje i izmena date ponude i radnje u vezi okončanja ponude, kao i nadležnosti Komisije za hartije od vrednosti i drugih organa uprave u ovom postupku. Takođe, definišu se i uređuju osnovne vrste ponude za preuzimanje: kako obavezna (tzv. mandatorna), tako i dobrovoljna (neobavezna) ponuda i propisuju se uslovi za jednu i za drugu vrstu ponude. Definiše se i uređuje i tzv. kontraponuda (takmičarska ponuda).
Ovim zakonom potpunije se uređuje tržišno preuzimanje, kao oblik promene vlasničke strukture akcionarskih društava. Nastoji se da se ostvari ravnopravnost akcionara, odnosno zaštita manjinskih akcionara, očuva integritet tržišta hartija od vrednosti i ostvari transparentnost procesa preuzimanja uz odgovarajući državni nadzor nad njegovom realizacijom, kao i povećanje konkurentnosti na tržištu kapitala i odgovornosti privrednih subjekata. Pri tome, uzeto je u obzir dosadašnje normativno regulisanje ovog instituta, kao i uočeni nedostatci u njegovoj praktičnoj primeni.
Zakon treba da zameni odredbe Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata („Službeni list SRJ“, broj 65/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 57/03, 55/04 i 45/05), koje se odnose na ponudu za preuzimanje akcija (Odeljak 6, članovi 67 – 83). Usklađen je sa Zakonom o privrednim društvima (Službeni glasnik RS, broj 125/04). Odredbe ova dva zakona, posebno pravila o sticanju kontrolnog učešća u akcionarskim društvima iz Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata i odredbe o prinudnoj prodaji i prinudnoj kupovini iz Zakona o privrednim društvima, komplementarne su sa ovim zakonom.
Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši Komisija za hartije od vrednosti.
Načela na osnovu kojih se uređuje postupak preuzimanja akcionarskih društava sadržana su u članu 11. Shodno su preuzeta načela Direktive Evropske unije, uz dodatak specifičnih odredaba koje imaju za cilj da Zakon adekvatno izrazi nacionalne uslove u kojima će biti primenjivan.
Dakle, ovim zakonom se utvrđuje preuzimanje akcionarskih društava kao ugovor ili niz ugovora, sa svim pratećim radnjama, kojim određeno lice, fizičko ili pravno (preuzimalac) stiče kontrolno učešće u određenom akcionarskom društvu (ciljno društvo). Kontrolno učešće u ciljnom društvu postoji kada jedno lice ima učešće veće od polovine ukupnog broja glasova po kapitalu (glasačka prava) u skupštini određenog društva (većinsko učešće), kao i kada ima učešće manje od polovine glasova u društvu,
ako ono po osnovu tog učešća i njegove srazmere prema učešću ostalih akcionara društva odlučujuće utiče na donošenje odluka skupštine društva, u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.
Ciljno društvo u smislu ovog zakona je otvoreno društvo, bez obzira da li je kotirano na berzi, kao i zatvoreno društvo, ako su akcije koje je izdalo prenosive bez ograničenja.
Zakon se primenjuje na preuzimanje relevantnog kapital učešća putem sticanja akcija sa pravom glasa u ciljnom društvu, kao i drugih hartija od vrednosti koje mogu dati pravo glasa ili pravo na sticanje hartija od vrednosti sa pravom glasa u ciljnom društvu.
Kontrolno učešće u ciljnom duštvu može da se stekne samo u skladu sa odredbama ovog zakona, osim ako je njime drukčije predviđeno.
Zakon predviđa dva načina preuzimanja akcionarskih društava, koje prate odgovarajuće javne ponude akcionarima: dobrovoljno i obavezno.
Dobrovoljna javna ponuda za preuzimanje je ponuda, koju njen davalac upućuje svim akcionarima ciljnog društva ili svim akcionarima jedne njegove klase radi sticanja njegovih akcija, iako na to nije obavezan po odredbama ovog zakona o obavezi isticanja ponude za preuzimanje.
Obavezna javna ponuda ističe se kada preuzimalac stekne obične akcije u ciljnom društvu iznad u zakonu predviđenog broja akcija koje mu omogućavaju kontrolu nad akcionarskim društvom, odnosno dominantno učešće u društvu.
Javna ponuda za preuzimanje odnosi se kako na akcije koje su u sekundarnom prometu, tako i na nove emisije akcija, ukoliko su ispunjeni ovim zakonom propisani uslovi za isticanje obavezne javne ponude.
Zakon predviđa izuzetke od obaveze za isticanje javne ponude, kako na zakonu zasnovane, tako i one o kojima odlučuje Komisija za hartije od vrednosti, na zahtev preuzimaoca. Takođe, definišu su se i slučajevi kada ponuda ne sme da bude uslovna niti delimična, što je od posebne važnosti za zaštitu sitnih akcionara.
Zakon sadrži odredbe o ceni po kojoj se preuzimanje vrši i način njenog utvrđivanja, kao i načine plaćanja u gotovom novcu i u hartijama od vrednosti.
Postupak preuzimanja podeljen je na tri perioda: pre isticanja javne ponude, postupak po javnoj ponudi i okončanje preuzimanja.
U odnosu na dosadašnju praksu, uveden je prethodni postupak kao samostalna celina, kako bi se obezbedila zaštita integriteta tržišta. Predviđeni su načini obaveštavanja ciljnog društva, akcionara i javnosti, kao i zaštita društvenog interesa kroz nadležnosti Komisije za hartije od vrednosti i odgovarajućih organa za kontrolu monopolske prakse. Posebno je utvrđena obaveza ciljnog društva da omogući transparentnost procesa preuzimanja, što do sada nije bio slučaj.
Postupak po javnoj ponudi posebno reguliše (za razliku od prakse preuzimanja, koja je stihijski produkovala određena ponašanja u odsustvu odgovarajućih normativnih rešenja): pravila ponašanja preuzimaoca, ciljnog društva i zabranu aktivnosti oglašavanja, pritisaka i širenja zlonamernih informacija u javnosti, koje su onemogućavale akcionarima da donesu meritornu odluku o raspolaganju svojim akcijama.
U postupku okončanja preuzimanja težište je stavljeno na postupak Komisije za hartije od vrednosti i Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti, koji su sa stanovišta ispravnosti i zakonitosti postupka odgovorni za verifikaciju preuzimanja.
Rokovi za preuzimanje određeni su u skladu sa Direktivom Evropske unije, tako da ne mogu biti kraći od 21 niti duži od 50 dana od dana objavljivanja javne ponude. Rokovi se mogu izuzetno produžiti najviše do 15 dana, u slučaju konkurentske ponude, promenjenih okolnosti i izmene ponude, kako bi se omogućio ravnopravan tretman akcionara. Ako je javna ponuda za preuzimanje ostala bezuspešna, Zakon predviđa zabranu nove ponude u roku od 12, odnosno 6 meseci.
Zakon predviđa posebna pravila za preuzimanje koje vrši uprava ciljnog društva.
Preuzimalac koji stekne akcije ciljnog društva protivno odredbama ovog zakona, nema pravo glasa po osnovu stečenih akcija dok ne otkloni povrede, osim ako ovim zakonom nije izričito predviđena ništavost sticanja ili druge sankcije.
Povrede ovog zakona sankcionišu se u postupku po privrednim prestupima i prekršajnom postupku.
Započeta preuzimanja realizovaće se po odredbama ovog zakona, ako u njima ponudilac još nije dobio dozvolu Komisije za isticanje ponude za preuzimanje.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
Članom 1. Predloga Zakona o preuzimanju akcionarskih društava (u daljem tekstu: Predlog Zakona) definisan je predmet zakona, postupak preuzimanja akcionarskih društava, uslovi za davanje ponude za preuzimanje akcionarskih društava – emitenta, prava i obaveze učesnika u postupku preuzimanja, te nadzor nad sprovođenjem postupka preuzimanja akcionarskih društava.
Članom 2. Predloga zakona definisano je značenje pojedinih pojmova upotrebljenih u zakonu, i to: preuzimanje akcionarskog društva, kontrolno učešće u kapitalu određenog društva i zajedničko nastupanje više lica u društvu.
Definisanje određenih pojmova ima za cilj da se u praktičnoj primeni otklone nedoumice u pogledu njihovog delokruga i značenja.
Članom 3. Predloga zakona definisane su nadležnosti Komisije za hartije od vrednosti.
Članom 4. Predloga zakona definisano je značenje pojma ciljnog društva koje može biti otvoreno i zatvoreno. U vezi sa tim jasno je definisano da se pod pojmom
ciljnog društva ne smatra otvoreni investicioni fond, koji je u obavezi da iz sopstvenih sredstava otkupljuje akcije i druge hartije koje je izdao na zahtev njihovih imalaca. Definicija pojma ciljnog društva šira je od definicije iz Direktive EU o ponudama za preuzimanje iz 2004. godine jer uključuje i otvorena i zatvorena akcionarska društva.
Članom 5. Predloga zakona uređeno je zajedničko preuzimanje. Naime, određeno je da se kao jedno lice smatraju grupe lica u kojima svaki član u dogovoru sa ostalima, stiče glasačka prava u ciljnom društvu, a u nameri zajedničkog sticanja ili omogućavanja sticanja kontrolnog učešća u njemu. U tom smislu definisano je ko se smatra članovima grupe kao što je utvrđena i obaveza članova grupe za sticanje da moraju o svom dogovoru, da obaveste ciljno društvo, Komisiju za hartije od vrednosti (u daljem tekstu: Komisija), kao i berzu ako se akcije ciljnog društva na njoj kotiraju. U suprotnom, navedena lica-lice, ne mogu da ostvaruju svoja glasačka prava u ciljnom društvu po osnovu akcija koje poseduju, kao i po osnovu akcija koje su stekli u dogovoru sa ostalim članovima grupe.
Članom 6. Predloga zakona propisan je pravni osnov sticanja kontrolnog učešća u ciljnom društvu. Naime, određeno je da se odredbe ovog zakona primenjuju na sticanje kontrolnog učešća putem sticanja akcija sa pravom glasa u ciljnom društvu, akcija bez prava glasa ako su zamenjive za akcije, obveznica sa pravom glasa čiji je izdavalac ciljno društvo, obveznica zamenjivih za akcije sa pravom glasa u ciljnom društvu, potvrda o pravu na upis akcija ciljnog društva (varanti), kao i drugih hartija koje daju ili mogu dati pravo glasa u ciljnom društvu. Precizira se pojam sticanja ovih akcija i drugih hartija od vrednosti i to tako što se pod sticanjem podrazumeva ne samo njihova kupovina, već i razmena za druge hartije, kao i druge radnje koje su osnov za njihovo sticanje.
Osim toga utvrđuje se primena ovog zakona na slučaj kada preuzimalac stiče akcije od akcionara ciljnog društva, odnosno kad ih stiče od samog ciljnog društva, bilo da ih ono izdaje ili da ih kao sopstvene akcije prodaje ili na drugi način ustupa sticaocu.
Članom 7. Predloga zakona predviđen je izuzetak od primene ovog zakona i to kada je reč o trgovini akcija koje su prenete Akcijskom fondu, Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, Republičkom fondu za razvoj, akcija čiji je zakoniti imalac Republika Srbija po osnovu konverzije potraživanja u kapital, i akcija banaka kada je zakoniti imalac ovih akcija Republika Srbija, pod uslovom da se takve akcije prodaju putem javnog tendera ili na berzi i ako su nadležne institucije koje vrše takvu prodaju prethodno uputile javni poziv svim akcionarima određenog društva da pridruže svoje akcije radi istovremene prodaje.
Takođe, predviđeno je da ukoliko aktom Vlade Republike Srbije nije drukčije određeno, odredbe ovog zakona ne primenjuju se na:
1) na prenos svojine bez naknade sa državne zajednice Srbija i Crna Gora na Republiku Srbiju na akcijama koje su izdale banke, po osnovu zakona o regulisanju odnosa između Savezne Republike Jugoslavije i pravnih lica i banaka sa teritorije Savezne Republike Jugoslavije koje su prvobitni dužnici ili garanti prema poveriocima Pariskog i Londonskog kluba («Službeni list SRJ», br. 36/02 i 7/03);
2) na trgovinu akcijama koje su izdale banke, kad je zakoniti imalac tih akcija Republika Srbija po osnovu Zakona o regulisanju odnosa između Savezne Republike Jugoslavije i pravnih lica i banaka sa teritorije Savezne Republike Jugoslavije koje su prvobitni dužnici ili garanti prema poveriocima Pariskog i Londonskog kluba i Zakona o regulisanju javnog duga Savezne Republike Jugoslavije po osnovu devizne štednje građana («Službeni list SRJ», broj 36/02);
3) na trgovinu akcijama koje su izdale banke, kada je zakoniti imalac tih akcija Republika Srbija po osnovu konverzije potraživanja u osnovni kapital;
4) na trgovinu akcijama koje su izdale banke, kada je, u skladu sa zakonom, zakoniti imalac tih akcija agencija nadležna za osiguranje depozita ( u daljem tekstu: Agencija za osiguranje depozita);
5) na trgovinu akcijama koje su izdale banke, kada se ta trgovina vrši u postupku unovčenja imovine banaka u stečaju, odnosno likvidaciji u kojima funkciju stečajnog, odnosno likvidacionog upravnika vrši Agencija za osiguranje depozita.
6) na trgovinu akcijama koje su izdale banke, kada su zakoniti imaoci tih akcija posebnim ugovorom, koji mora biti zaključen u pismenoj formi, ovlastili Agenciju za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka da u njihovo ime i za njihov račun izvrši prodaju takvih akcija trećem licu.
7) na trgovinu akcijama koje su izdala društva za osiguranje kada zakoniti imaoci tih akcija posebnim ugovorom, koji mora biti zaključen u pismenoj formi, ovlaste Agenciju za osiguranje depozita, da u njihovo ime i za njihov račun izvrši prodaju takvih akcija trećam licu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje.
Vlada Republike Srbije bliže propisuje postupak i način trgovine ovim hartijama od vrednosti.
Članom 8. Predloga zakona propisana su načela koja moraju biti ispoštovana pri preuzimanju kontrolnog učešća u akcionarskim društvima kao što su: sprečavanje poremećaja cena akcija tog društva, obezbeđivanje ravnopravnosti akcionara, omogućavanje manjinskim akcionarima da prodaju svoje akcije, potpuno tačno i blagovremeno obaveštavanje akcionara o nameri preuzimanja ostatka akcija, čuvanje poverljivosti podataka, sprečavanje podmićivanja, sukoba interesa i zloupotreba poverljivosti informacija i dr.
Članom 9. Predloga zakona definisana je ponuda za preuzimanje akcija, pod kojom se podrazumeva javna ponuda kojom njen davalac traži sticanje kontrolnog učešća u ciljnom društvu, bez obzira da li je ponuđeni postojeći imalac kontrolnog učešća ciljnog društva, drugi akcionar ili samo ciljno društvo. Takođe, utvrđuje se da je javna ponuda ona ponuda koju preuzimalac javno upućuje akcionarima ciljnog društva radi sticanja određenog označenog broja akcija sa pravom glasa po označenoj ceni, kao i ponuda za kupovinu jedne klase akcije.
Članom 10. Predloga zakona definisan je pojam dobrovoljne ponude za preuzimanje kao ponude koju njen davalac upućuje svim akcionarima ciljnog društva ili svim akcionarima jedne klase akcija radi sticanja njihovih akcija, iako na to nije obavezan po odredbama ovog zakona. Takođe, predviđeno je da kada je preuzimalac stekao po osnovu dobrovoljne ponude učešće u kapitalu ciljnog društva, koje je veće od učešća predviđenog ovim zakonom za obavezno isticanje javne ponude, izuzet od obaveze isticanja nove ponude za preuzimanje.
Članom 11. Predloga zakona regulisana je uslovna ponude za preuzimanje, kod koje davalac traži sticanje akcija ciljnog društva pod jednim ili više označenih uslova, tako da ona prestaje da ga obavezuje ako se označeni uslov ne ostvari do isteka roka za njeno prihvatanje. Propisani su uslovi koji se ne mogu postavljati, kao i bezuslovnost ponude za preuzimanje.
Članom 12. Predloga zakona definisan je pojam potpune i delimične ponude. Potpuna ponuda za sticanje akcija ciljnog društva je ona ponuda koja je upućena svim akcionarima ciljnog društva i odnosi se na sve njihove akcije, koje nisu ponudiočeve u času njenog upućivanja (opšta i potpuna ponuda), osim ako u njoj nije označeno da se odnosi samo na određenu klasu akcija ili samo na u ponudi najveći označeni broj akcija, u kom slučaju je reč delimičnoj ponudi.
Ovim članom zakona određeno je da se ponuda za preuzimanje ne odnosi na sopstvene akcije ciljnog društva, kao i izuzeci od tog pravila.
Članom 13. Predloga zakona uređena je mogućnost da se akcionarima ciljnog društva ponudi naknada u novcu (ponuda za kupovinu), hartijama od vrednosti ponudioca, bez obzira da li je on njihov izdavalac ili ih je izdalo treće lice (ponuda za razmenu), ili delom u novcu ili hartijama od vrednosti (mešovita ponuda). Ako se hartije koje se nude u zamenu za akcije ciljnog društva ne kotiraju na berzi, ponudilac je u obavezi da pored hartija ponudi i novčanu naknadu.
Članom 14. Predloga zakona predviđena je zabrana javnog isticanja ponude za preuzimanje koja nije upućena svim akcionarima ciljnog društva ili svim akcionarima jedne klase tog društva pod istim uslovima sticanja (diskriminatorska ponuda). Ponuda za preuzimanje ne sme da bude delimična niti uslovna kad je njeno isticanje po ovom zakonu obavezno, osim ako je to zakonom izričito dopušteno. Propisano je da je ponuda za preuzimanje neopoziva, ali uz predviđanje izuzetaka od tog pravila, a svako sticanje akcija protivno zabranama ovog člana ništavno je, dok je ponudilac dužan da nadoknadi štetu koju je usled toga pretrpelo ciljno društvo.
Članom 15. Predloga zakona propisano je da ponuda za kupovinu akcija, u cilju preuzimanja kontrolnog paketa mora biti učinjena na javan način i to ravnopravno svim akcionarima ciljnog društva. Svaki oglas, reklama, pismo, telefonski pozivi ili druga radnja, preduzeta usmeno ili pismeno, kojom se ponuda za kupovinu akcija određenog društva čini dostupnom većem broju unapred neodređenih lica, zabranjena je. Predviđeni su slučajevi ništavosti sticanja akcija. Takođe, određeno je da se ponuda za kupovinu akcija akcionarima zatvorenog društva može javno istaći samo ukoliko je po ovom zakonu to obavezno (zabranjenost dobrovoljne ponude osim konkurentske za preuzimanje zatvorenog društva).
Čl. 16. i 17. Predloga zakona propisani su slučajevi kada postoji obaveza isticanja javne ponude za preuzimanje i način na koji se izračunava učešće preuzimaoca, kao i šta se podrazumeva pod postojećim učešćem. Takođe, predviđeni su i slučajevi u kojima sticalac učešća nije obavezan da ističe javnu ponudu, a koji slučajevi su vezani za način sticanja tog učešća.
Članom 18. Predloga zakona regulisano je pravo Komisije za hartije od vrednosti da može osloboditi sticaoca obaveze isticanja javne ponude za preuzimanje pod određenim uslovima. Komisija je dužna da donese odluku u roku od 20 dana od dana prijema zahteva sticaoca za izuzimanje. Ako se Komisija u propisanom roku ne izjasni smatra se da je zahtev sticaoca prihvaćen.
Članom 19. Predloga zakona određena je najniža cena koju je preuzimalac dužan da ponudi akcionarima, a to je cena akcija utvrđena na osnovu izveštaja o trgovanju na berzi. U slučaju da akcije ciljnog društva nemaju tržišnu cenu, preuzimalac je dužan da ponudi najmanje knjigovodstvenu vrednost akcija.
Zakonom je ostavljena mogućnost Komisiji da svojim propisom uredi način bližeg utvrđivanja i proveravanja najniže cene i ostalih uslova preuzimanja.
Članom 20. Predloga zakona regulisana je obaveza zainteresovanog lica na obaveštavanje upravnog odbora ciljnog društva o nameri preuzimanja kontrolnog učešća isticanjem javne ponude, bez obzira da li je po ovom zakonu obavezno njeno isticanje. Zainteresovano lice je dužno da u pisanoj formi obavesti o svojoj nameri upravu ciljnog društva, Komisiju i berzu, ako se akcije ciljnog društva kotiraju na njoj. Ovim članom propisani su slučajevi u kojima zainteresovano lice mora da obaveštenje o nameri preuzimanja objavi najmanje u jednim dnevnim novinama, koje se prodaju na celom području Srbije i izdaju u tiražu od najmanje u 50.000 primeraka, a može i putem interneta, u skladu sa propisima Komisije. Podaci iz obaveštenja su poverljive prirode od trenutka kada je upravni odbor ciljnog društva primio obaveštenje do objavljivanja ponude za preuzimanje.
Članom 21. Predloga zakona propisana je sadržina, odnosno obavezni elementi obaveštenja o nameri sticanja kontrolnog učešća, kao i to da se obaveštenje daje na obrascu čiju sadržinu i formu utvrđuje Komisija svojim aktom. Predviđena je i obaveza lica zainteresovanog za preuzimanje da uz obaveštenje o namerama priloži isprave kojima dokazuje svoj identitet i ispunjenost uslova za preuzimanje. Takođe, propisana je i sadržina izvoda iz obaveštenja o namerama.
Članom 22. Predloga zakona regulisani su načini obezbeđenja plaćanja. Naime, u slučaju da nameravano lice želi preuzimanje kontrolnog učešća javnom ponudom, bez obzira da li je po ovom zakonu njeno isticanje obavezno, u obavezi je da Komisiji podnese ispravu banke o položenom iznosu koji zainteresovano lice planira da utroši za sticanje u obaveštenju označenog broja akcija ciljnog društva.
Ako je preuzimalac lice sa prebivalištem odnosno sedištem van teritorije Republike Srbije, dužan je da sredstva člana položi na račun u Republici Srbiji kod banke sa sedištem u Republici Srbiji, ili da obezbeđenje pribavi od banke sa sedištem na teritoriji Republike Srbije.
Članom 23. Predloga zakona utvđena je obaveza preuzimaoca da otvori poseban račun hartija od vrednosti kod člana Centralnog registra na koji akcionari ciljnog društva polažu svoje akcije ukoliko prihvate ponudu za preuzimanje.
Članom 24. Predloga zakona propisane su posebne nadležnosti Komisije u postupku preuzimanja koje se odnose na proveru potpunosti podataka iz obaveštenja, pravilno utvrđenom cenom i ispunjenosti drugih uslova. U okviru navedene navedene nadležnosti Komisija donosi odluku o dopuštanju ili zabrani objavljivanja ponude za preuzimanje.
Članom 25. Predloga zakona taksativno su nabrojani slučajevi u kojima je Komisija dužna da zabrani isticanje ponuda za preuzimanje, a u kojim slučajevima svoju odluku o zabrani dostavlja ciljnom društvu i Centralnom registru koji ne sme da
dopusti deponovanje bilo kakvih akcija ciljnog društva na preuzimaočev račun za preuzimanje, dok od Komisije ne dobije drukčiju odluku.
Članom. 26. Predloga zakona regulisan je odnos Komisije sa drugim organima koji podrazumeva ovlašćenje Komisije da u vezi sa razlozima za zabranu isticanja ponude, može da traži podatke od bilo kog organa ili organizacija.
Članom 27. Predloga zakona propisana je obaveza uprave ciljnog društva da obaveštenje o nameri koje je primila od preuzimaoca saopšti svim akcionarima društva, predstavnicima zaposlenih ili neposredno zaposlenima, ako nemaju predstavnika. Takođe, uprava je u obavezi da objavi saopštenje o svom stavu prema preuzimanju najkasnije do početka roka za prihvatanje ponude za preuzimanje. Zakonom su propisani obavezni elementi saopštenja.
Članom 28. Predloga zakona propisano je da uprava ciljnog društva po prijemu obaveštenja o namerama zainteresovanog lica preduzima određene poslovne poteze koji imaju karakter odbrambenih mera. Naime, ovom odredbom zakona ostavljena je mogućnost da vanredna Skupština društva posebnom Odlukom ovlasti upravu ciljnog društva da preduzima sve neophodne mere za odbranu društva.
Članom 29. Predloga zakona propisana je dužnost upravnog odbora otvorenog ciljnog društva da o trošku društva objavi posebno obaveštenje najkasnije do početka roka za prihvatanje ponude za preuzimanje a koje sadrži podatke o strukturi kapitala ciljnog društva, ograničenjima prenosivosti akcija, većinskim i značajnim učešćima pojedinih akcionara u glasačkim pravima ciljnog društva, imaocima hartija sa posebnim kontrolnim pravima i dr.
Članom 30. Predloga zakona uređen je način isticanja javne ponude objavljivanjem, i to u jednim dnevnim novinama koje se prodaju na celom području Srbije u tiražu od najmanje 50.000 primeraka. Propisan je rok za objavljivanje ponude, i to 10 dana od dana kad je preuzimalac primio od Komisije odluku o dozvoli za isticanje ponude, kao i dužnost ponudioca da ponudu za preuzimanje besplatno dostavi svakom akcionaru ciljnog društva.
Članom 31. Predloga zakona propisane su radnje, odnosno poslovi koje zakon zabranjuje da se preduzimaju u periodu od objavljivanja javne ponude pa sve do prihvata ponude. U suprotnom, takve radnje, odnosno poslovi će biti ništavi.
Članom 32. Predloga zakona propisana je zabrana i to svakom licu, bez obzira da li je učesnik u preuzimanju ili treće lice, bilo kakvog oglašavanja preko sredstava javnog obaveštavanja, nezavisno da li je to na štetu ili korist bilo kog učesnika u vezi sa preuzimanjem, ako bi time moglo da se utiče na ishod preuzimanja.
Takođe, predviđeni su i izuzeci koji dopuštaju oglašavanje činjenica u vezi sa preuzimanjem preko lica registrovanog za trgovinu hartijama od vrednosti.
Članom 33. Predloga zakona data su ovlašćenja Komisiji da posle objavljivanja javne ponude, može da sprovede posebnu istragu u vezi sa svim činjenicama značajnim za tekuće pruzimanje i da preduzme sve potrebne mere za otklanjanje uočenih nezakonitosti ili nepravilnosti. Ostavljeno je pravo Komisiji da može da naredi ponudiocu da povuče istaknutu javnu ponudu, kada utvrdi da su povređene odredbe ovog zakona.
U slučaju da ponudilac ne povuče svoju ponudu po nalogu Komisije, Komisija u istom sredstvu obaveštavanja objavljuje nalog za njeno povlačenje. Takođe određeno je da je ništavno svako sticanje akcija ili drugih hartija ako ponudilac ne povuče ponudu po nalogu Komisije.
Članom 34. Predloga zakona propisani su podaci koje javna ponuda mora da sadrži. To su: svi podaci iz obaveštenja o nameri preuzimanja (osim podatka o datumu do kog namerava da je objavi), kao i određenje načina prihvata javne ponude, odnosno načina i mesta zaključenja ugovora o kupovini akcija ciljnog drušgva, označenje roka za prihvat ponude, uputstvo o načinu prenosa akcija, uslove i način plaćanja cene, plan preuzimaoca u vezi buduće delatnosti društva, zaposlenih i članova organa društva, imena lica odgovornih za tačnost i potpunost podataka u javnoj ponudi, potpis ovlašćenog lica.
Pored ovih zakonom propisanih podataka, ostavljena je mogućnost da Komisija propiše i druge podatke kao obavezne u javnoj ponudi.
Članom 35. Predloga zakona propisano je pravo akcionara na naknadu štete i to solidarno, od ponudioca i lica odgovornog za sastavljanje ponude u slučaju da je određeno lice prihvatilo ponudu, a pretrpelo štetu zbog netačnih ili nepotpunih podataka. Istovremeno, propisani su i uslovi pod kojima ponudilac i lica odgovorna za sastavljanje ponude neće odgovarati za štetu.
Oštećeno lice može da zahteva naknadu štete u roku od godinu dana od dana saznanja za netačnost ili nepotpunost podatka i nastalu štetu, a najkasnije u roku od tri godine od dana objavljivanja javne ponude. Ova odgovornost se ne može izbeći.
Članom 36. Predloga zakona propisan je rok za prihvatanje ponude za preuzimanje i trenutak od kada rok za prihvatanje ponude može početi da teče.
Izuzetno, ponudilac ima pravo da produži rok važenja ponude najviše za 15 dana, pod uslovom da to prethodno saopšti Komisiji i objavi na način na koji je objavio i ponudu, osim ako mu produženje Komisija izričito zabrani.
Ponudilac je dužan da u poslednjih sedam dana roka za prihvatanje ponude za preuzimanje saopštava Komisiji i da objavljuje podatke o ukupnom broju akcija ciljnog društva koje u tom času ima on i lica koja sa njim zajednički stiču akcije ciljnog društva, o broju akcija koje je do tada stekao po osnovu ponude i o veličini svog učešća u kapitalu i ukupnim glasovima u skupštini ciljnog društva. Ovim rešenjem omogućava se primena načela objektivnosti obaveštavanja i transparentnosti.
Članom 37. Predloga zakona propisano je da ponudilac ima pravo da izmeni uslove iz javne ponude najkasnije 7 dana pre isteka roka za njeno prihvatanje. U slučaju poboljšanja uslova ponude i prihvatanja od strane akcionara smatra se da je prihvaćena i ponuda i poboljšanje. U slučaju pogoršanih uslova iz ponude smatra se da su je davaoci povukli osim ako ih izričito ne održe.
Upravi ciljnog društva ostavljena je mogućnost da izda obrazloženo saopštenje akcionarima i zaposlenima ciljnog društva o svakoj izmeni ponude za preuzimanje u
skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na njeno saopštenje o samoj ponudi za preuzimanje.
Članom 38. Predloga zakona predviđeno je da ukoliko posle isticanja roka za javnu ponudu (objavljivanja) do utvrđivanja ishoda preuzimanja po javnoj ponudi, nastupe nove činjenice poznate ponudiocu, koje bi bitno uticale na odluku akcionara ciljnog društva, ponudilac mora pismeno da obavesti Komisiju, ciljno društvo i sve njegove akcionare o novim činjenicama, uz objašnjenje njihovog uticaja na ceo posao preuzimanja i upozorenje akcionarima, koji su prihvatili javnu ponudu i na njihovo pravo da odustanu od prihvata.
Članom 39. Predloga zakona propisana je mogućnost da lice, koje nije prvobitni ponudilac, može da istakne svoju javnu ponudu akcionarima ciljnog društva za vreme trajanja javne ponude prvobitnog ponudioca (konkuretska ponuda), ali najkasnije sedam dana pre isteka roka za njeno prihvatanje. Propisuju se uslovi, postupak isticanja konkurentske ponude kao i ograničenja i ništavost u pogledu njenog isticanja.
Članom 40. Predloga zakona precizira se način prihvatanja ponude za preuzimanje i mogućnost povlačenja prihvata ponude.
Članom 41. Predloga zakona reguliše se istek roka za prihvatanje ponude za preuzimanje. Posle isteka roka, ponudilac sme da stiče akcije ciljnog društva pod uslovima koji nisu nepovoljniji od onih iz ponude za preuzimanje najmanje još sledećih 30 dana.
Članom 42. Predloga zakona regulisan je ishod preuzimanja koji utvrđuje Centralni registar a o čemu izveštava Komisiju, preuzimaoca i ciljno društvo. Zadatak Komisije jeste da proverava zakonitost sticanja i tačnost ishoda.
Članom 43. Predloga zakona propisane su dužnosti Centralnog registra i njegovog člana prema preuzimaocu, u pogledu otvaranja posebnog računa za preuzimanje, omogućavanje uvida u priliv akcija ciljnog društva i o stanju na računu preuzimaoca, kao i obaveštavanje o stanju na računu.
Članom 44. Predloga zakona uređen je postupak isplate cene, koja se isplaćuje u roku od tri dana nakon objavljivanja uspešnog ishoda, uplatom na njihove račune.
Članom 45. Predloga zakona uređene su zabrane ponovnog isticanja javne ponude. U slučaju da je javna ponuda povučena ili na drugi način ostala bezuspešna, ponudilac ne sme, bez izričite dozvole Komisije, sledećih 12 meseci, da istakne novu javnu ponudu za kupovinu akcija istog ciljnog društva, niti da u njemu stekne učešće.
Takođe i lice koje je javnom ponudom steklo najmanje većinsko učešće u skupštini ciljnog društva, ne sme bez dozvole Komisije, sledećih šest meseci od isteka prvobitne javne ponude, da istakne novu javnu ponudu za kupovinu akcija u istom ciljnom društvu, niti da od njegovih akcionara kupuje akcije pod povoljnijim uslovima od onih iz javne ponude.
Članom 46. Predloga zakona propisana su posebna pravila za preuzimanje od strane upravnog odbora ciljnog društva. Naime, predviđeno je da jedan ili više
članova upravnog odbora ciljnog društva, uključujući i članove nadzornog organa, imaju pravo da stiču sve ili deo akcija ciljnog društva. Istovremeno je zabranjeno da ciljno društvo, kao i društvo koje mu je podređeno, odobri kredit upravnom odboru ciljnog društva za sticanje kontrolnog učešća u ciljnom društvu, inače će sticanje biti ništavo, a na ništavost može da se poziva svako lice. Ukoliko upravni odbor ciljnog društva uzme kredit za sticanje akcija ciljnog društva od banke ili drugog lica, zabranjena je njegova otplata iz rezervi i neraspoređene dobiti, koje je ciljno društvo ostvarilo do isteka poslovne godine, u kojoj je uprava stekla kontrolno učešće u tom ciljnom društvu.
Novina je da u slučaju da upravni odbor povredi navedenu zabranu, odgovara za štetu društvu, ostalim akcionarima i poveriocima društva solidarno celom svojom imovinom.
Članom 47. Predloga zakona utvrđena je shodna primena upravnog postupka na postupak pred Komisijom. Nezadovoljne strane u ovom procesu imaju pravo na sudsku zaštitu protiv nezakonitih odluka Komisije a shodno zakonu kojim se uređuje upravni spor.
Članom 48. Predloga zakona predviđene su sankcije za postupanja suprotno odredbama ovog zakona.
Članom 49. Predloga zakona propisani su privredni prestupi pravnih lica, odgovornih lica u pravnom licu i odgovornih članova upravnog odbora i novčane kazne.
Članom 50. Nacrta zakona utvrđen je način okončavanja postupaka preuzimanja započetih pre stupanja na snagu ovog zakona, kao i onih koji su započeti do dana stupanja na snagu ovog zakon.
Članom 51. Predloga zakona regulisan je status otvorenih društava koja se u smislu ovog zakona smatraju otvorenim društvima do njihovog usklađivanja sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.
Članom 52. Predloga zakona uređuje se donošenje podzakonskih akata. U tom smislu je propisano da je Komisija dužna da donesa svoje akte predviđene ovim zakonom, a postojeće akte usklade u roku od šest meseci po njegovom stupanju na snagu.
Članom 53. Nacrta zakona propisan je prestanak važenja odredbi članova 67. do 83. Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, jer se ta oblast uređuje Predlogom zakona.
Članom 54. Predloga zakona propisano je da Zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za izmirenje svih obaveza po osnovu ovog Predloga zakona nisu potrebna posebna sredstva koja se obezbeđuju u budžetu Republike Srbije.
V. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
U toku poslednjih nekoliko godina na domaćem finansijskom tržištu odigrale su se promene koje su na to tržište unele značajne novine i neophodne instrumente za njegovo funkcionisanje. Međutim, pored brojnih pozitivnih efekata novih propisa, uočeno je da su pojedine oblasti u domaćim propisima nedovoljno ili neadekvatno normirane, što je za posledicu imalo određenu dozu pravne neusaglašenosti i nedovoljne zaštite učesnika na finansijskom tržištu. Ono što je, međutim, naročito važno u ovoj fazi razvoja domaće ekonomije, jeste obezbeđenje sigurnosti investitora u domaće hartije od vrednosti, a pre svega definisanje i garantovanje sigurnih i čvrstih tokova kapitala. Jedna od najznačajnih institucija kojom se osigurava ova funkcija odnosi se na uređenje preuzimanja akcionarskih društava.
U pogledu potrebe za celovitim uređenjem ustanove preuzimanja akcionarskih društava i ponude koja se u tom cilju daje, treba imati u vidu sve pozitivne sekvence ovog instituta i odraz tog pravnog instituta na finansijske i ukupne privredne tokove. Naime, imajući u vidu obavezu uprave svakog akcionarskog društva da maksimizira tzv. trenutnu vrednost akcijskog kapitala, u savremenim finansijskim sistemima ističu se tri bazna razloga za uvođenje i uređenje ovog instituta: (i) sinergija (povezivanjem kompanija vrednost imovine tih firmi prevazilazi zbir vrednosti svake od njih pojedinačno zbog važenja zakona ekonomije obima – ukupni fiksni i varijabilni troškovi povezanih kompanija se smanjuju, dok profit ostaje isti ili raste), (ii) povoljniji poreski tretman kompanija koje se povezuju (manje su poreske obaveze jednog entiteta nastalog povezivanjem, nego dva ili više takvih lica) i (iii) povećanje tržišne cene akcija (ako je cena akcija ciljnog društva potcenjena na tržištu iz bilo kog razloga, preuzimalac će, kao ekonomski jača strana uticati na povećanje sadašnje vrednosti imovine ciljnog društva i time na povećanje tržišne vrednosti njegovih akcija).
Celovitim definisanjem ovog instituta u domaćim regulatornim okvirima obezbediće se jasni uslovi za realizaciju svih pogodnosti koje mogu nastati iz primene instituta ponude za preuzimanje.
Takođe, reforma zakonodavstva u ovoj oblasti treba da, u kratkom roku, omogući normalizaciju ovog tržišta. Na srednji rok to bi trebalo da obezbedi sigurnost svojine u akcionarskim društvima i stabilizaciju njihove vlasničke strukture.
Želimo da ukažemo i na činjenicu da se upravo ostavljanjem mogućnosti u zakonu da se kao ciljno društvo posmatra i otvoreno društvo, bez obzira da li je kotirano na berzi, kao i zatvoreno društvo, ako su akcije koje je izdalo prenosive bez ograničenja,
postiže ravnopravan i fer tretman svih akcionara, bez obzira da li je ciljno društvo kotirano na berzi.
Preuzimanje naročito treba da bude dozvoljeno u slučajevima kada otvoreno društvo nije uključeno na berzu, jer je to u takvim okolnostima jedini način da akcionari ispune svoje pravo raspolaganja, odnosno prodaje akcija koje poseduju, a to je i način da se odgovorno lice u takvom društvu primora da potpiše prospekt i uključi akcije društva na berzu, jer se u takvim okolnostima gubi smisao isključenja sa berze (motiv odgovornog lica u ovakvim slučajevima jeste zaštita svoje pozicije i upravljanje vlasničkom strukturom društva).
Dakle, ovakvim rešenjem se postiže veća transparentnost i javnost celog postupka preuzimanja.
U slučajevima kada se akcijama ciljnog društva ne trguje na berzi, ili ih preuzimalac nije sticao pre objavljivanja ponude, članom 18. Nacrta zakona definisano je da se u takvim slučajevima primenjuje najmanje knjigovodstvena vrednost akcija, odnosno preuzimalac je dužan u takvim okolnostima da akcionarima ciljnog društva ponudi najmanje knjigovodstvenu vrednost akcija. Knjigovodstvena vrednost akcija u potpunosti štiti interese akcionara, i predstavlja najnižu polaznu cenu koju je preuzimalac dužan da ponudi akcionarima.
Takođe, značajno je ukazati na činjenicu da samim tim što neko društvo nije kotirano na berzi ne znači ugrožavanje ravnopravnog tretmana investitora, jer je zakonom kojim se reguliše tržište hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata propisana obaveza čuvanja privilegovanih informacija, a aktivnosti usmerene u pravcu stvaranja privilegovanog položaja investitora podložne su krivičnom gonjenju, i nemaju nikakve veze sa tim da li je društvo kotirano ili nije na berzi. Treba imati na umu i činjenicu da su osnovni finansijski izveštaji o poslovanju svakog privrednog društva dostupni javnosti, kao i to da sve ostale informacije spadaju u domen čuvanja privilegovanih informacija, pa se ni na koji način ne može govoriti o ugrožavanju položaja investitora u zavisnosti od toga da li se akcije ciljnog društva kotiraju na berzi ili ne.
Ne treba ispustiti iz vida ni činjenicu da je prilikom ponude za preuzimanje inicijativa na kupcu-investitoru, a ne na prodavcu akcija, pa je samim tim stvar slobodnog izbora investitora da li će podneti ponudu za preuzimanje ili ne.
VI. RAZLOZI ZA STUPANjE NA SNAGU ZAKONA NAREDNOG DANA OD
DANA OBJAVLjIVANjA U «SLUŽBENOM GLASNIKU RS»
Naročito opravdani razlozi u smislu člana 120. Ustava RS da Zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u «Službenom glasniku RS» sastoje se u neophodnosti maksimalne pravne zaštite malih akcionara i države kao akcionara, kao i poštovanja principa ravnopravnog i fer tretmana svih akcionara bez obzira na broj akcija koje poseduju. Takođe, Zakonom se oblast preuzimanja uređuje na savremen i tržišni način, u potpunosti u skladu sa direktivama Evropske Unije i potrebno je da Zakon stupi na snagu što pre.