PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PRAVU NA BESPLATNE AKCIJE I NOVČANU NAKNADU KOJU GRAĐANI OSTVARUJU U POSTUPKU PRIVATIZACIJE
Član 1.
U Zakonu o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije („Službeni glasnik RS”, br. 123/07 i 30/10), u članu 1. stav 1. reči: „koji se vodi u skladu sa Zakonom o privatizaciji („Službeni glasnik RS”, br. 38/01, 18/03 i 45/05)” brišu se.
Član 2.
U članu 10v stav 2. tačka 1) menja se i glasi:
„1) akcija i udela subjekata privatizacije prenetih na Fond u skladu sa propisima kojima se uređuje privatizacija.”
U tački 2) reči: „15% kapitala iskazanog u akcijama” zamenjuju se rečju: „kapitala”.
Član 3.
U članu 10d posle stava 1. dodaju se novi st. 2, 3. i 4. koji glase:
„Agencija zastupa Fond u postupku pred sudovima i drugim državnim organima i vrši druge poslove u skladu sa zakonom i aktima Fonda.
Agencija koristi pravo glasa po osnovu akcija, odnosno udela u vlasništvu Fonda u skladu sa zakonom.
Agencija po osnovu akcija, odnosno udela u vlasništvu Fonda, može da koristi pravo nesaglasnog akcionara, u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava.”
Član 4.
U članu 10đ stav 8. tačka 4) menja se i glasi:
„4) donosi odluku o prodaji akcija van tržišta hartija od vrednosti metodom javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem i prihvatom ponude za preuzimanje, osim u slučaju kada se prodaja sprovodi u skladu sa odrebama zakona kojim se uređuje privatizacija;”
Tačka 6) menja se i glasi: „usvaja šestomesečni izveštaj o poslovanju Fonda i godišnji finansijski izveštaj Fonda”.
U tački 8) posle reči: „poslovnik o svom radu” dodaju se zapeta i reči: „pravila poslovanja za obavljanje poslova u ime i za račun Fonda i druge akte značajne za rad Fonda.”
Član 5.
U članu 10e stav 2. tačka 3) briše se.
Član 6.
U članu 11. posle zagrade dodaju se zapeta i reči: „odnosno prenetih Fondu.”
Član 7.
Član 12. menja se i glasi:
„Član 12.
Agencija prodaje akcije odnosno udele iz člana 10v ovog zakona koji su preneti Fondu, u skladu sa Programom Fonda.
Akcije iz stava 1. ovog člana prodaju se na tržištu hartija od vrednosti u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti.
Akcije Fonda mogu se prodavati i van tržišta hartija od vrednosti metodom javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem u skladu sa propisima kojima se uređuje privatizacija i prihvatom ponude za preuzimanje u skladu sa zakonom kojim se uređuje preuzimanje akcionarskih društava, kao i korišćenjem instituta za prodaju akcija, odnosno udela u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava.
Istovremeno sa ponudom za prodaju akcija/udela metodom javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem, mogu se nuditi na prodaju i akcije/udeli pojedinačnih akcionara/udeličara pravnog lica čije se akcije/udeli nude na prodaju, radi prodaje većinskog paketa akcija/udela.
Agencija je dužna da u postupku prodaje akcija poštuje principe javnosti i nediskriminacije.
Vlada bliže uređuje postupak i način prodaje udela i akcija u akcionarskim društvima čije akcije nisu uključene u trgovanje na regulisanom tržištu, odnosno multilateralnoj trgovačkoj platformi u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala, u vlasništvu Fonda, kao i u vlasništvu Fonda za razvoj Republike Srbije i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje kada se prodaju zajedno sa akcijama odnosno udelima Fonda.”
Član 8.
Naziv člana i član 14. menjaju se i glase:
„Uslovi pretvaranja javnih akcionarskih društava u akcionarska društva čije akcije nisu uključene u trgovanje na regulisanom tržištu, odnosno multilateralnoj trgovačkoj platformi u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala i promena pravne forme akcionarskog društva u društvo sa ograničenom odgovornošću
Član 14.
Javno akcionarsko društvo ne može promeniti pravnu formu u društvo s ograničenom odgovornošću niti javno akcionarsko društvo može povući jednu ili više klasa akcija sa regulisanog tržišta, odnosno multilateralne trgovačke platforme u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala, do ispunjenja jednog od sledećih uslova:
1) okončanja postupka prodaje svih akcija tog društva u skladu sa ovim zakonom;
2) okončanja postupka isplate Fonda u slučaju da je Agencija u obavljanju poslova u ime i za račun Fonda koristila pravo nesaglasnog akcionara.”
Član 9.
U članu 15. stav 2. briše se.
Dosadašnji stav 3, postaje stav 2.
Član 10.
U članu 19a stav 3. briše se.
Član 11.
U članu 19v st. 1. i 2. brišu se.
U stavu 3. koji postaje stav 1, posle reči: „za prvu prodaju besplatnih akcija”, reč: „Fonda” briše se.
U stavu 4. koji postaje stav 2, reči: „iz stava 3.” zamenjuju se rečima: „ iz stava 1.”
U stavu 5. koji postaje stav 3, posle reči: „prvu prodaju akcija” reč: „Fonda” briše se.
Član 12.
Član 19g briše se.
Član 13.
Stupanjem na snagu ovog zakona Fond nastavlja sa radom u formi akcionarskog društva čijim akcijama se ne trguje na regulisanom tržištu hartija od vrednosti i na poslovanje Fonda shodno se primenjuju propisi kojima se uređuje pravni položaj privrednih društava.
Član 14.
Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi Uredba o postupku i načinu prodaje akcija i udela u vlasništvu Akcionarskog fonda metodom javne aukcije („Službeni glasnik RS”, broj 72/10).
Član 15.
Troškovi brokerskih usluga padaju na teret budžeta Republike Srbije za besplatne akcije čiju prvu prodaju nosilac prava izvrši do 31. decembra 2016. godine.
Član 16.
Beogradska berza ne obračunava i ne naplaćuje naknadu za prvu prodaju besplatnih akcija koja se izvrši do 31. decembra 2016. godine.
Centralni registar ne obračunava i ne naplaćuje naknadu za saldiranje prve prodaje besplatnih akcija koja se izvrši do 31. decembra 2016. godine.
Član 17.
Osnivač Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije” Beograd dužan je da obezbedi da ovo preduzeće promeni pravnu formu i svoj osnovni kapital iskaže u akcijama određene nominalne vrednosti na osnovu korigovane knjigovodstvene vrednosti kapitala do 31. decembra 2016. godine.
Član 18.
Podzakonski akt za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 19.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E NJ E
I. USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 97. tačka 6. i 7. Ustava Republike Srbije, prema kojoj Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti i svojinske odnose.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Akcionarski fond osnovan je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije („Službeni glasnik RS”, broj 30/10), koji je stupio na snagu 15. maja 2010. godine (u daljem tekstu: Zakon). Tokom tri i po godine postojanja i rada Akcionarskog fonda, uočeno je da neka rešenja treba unaprediti, a usled promena nekih od sistemskih zakona, postoji i potreba usaglašavanja odredaba. Osnovno pitanje je pravna forma u kojoj posluje Akcionarski fond (u daljem tekstu: Fond). Sadašnjim zakonom je predviđeno da se Fond osniva kao zatvoreno akcionarsko društvo, dok iz odredbi zakona proizilazi da će kasnije (nije preciziran rok) promeniti pravnu formu u otvoreno akcionarsko društvo, odnosno da će se akcijama Akcionarskog fonda trgovati na tržištu hartija od vrednosti. Kako je za promenu pravne forme u Agenciji za privredne registre potrebna izmena osnivačkog akta privrednog društva, što je u slučaju Akcionarskog fonda Zakon, a u proteklom periodu nije bilo izmena i dopuna Zakona pa samim tim nije ni došlo do promene pravne forme Fonda. U međuvremenu je donet i novi Zakon o privrednim društvima, kojim su utvrđeni novi oblici organizovanja privrednih društava, kao i rokovi u kojima su društva dužna da se usaglase sa odredbama novog zakona. Akcionarski fond i dalje nije usklađen sa Zakonom o privrednim društvima, jer se čeka izmena Zakona kao osnivačkog akta. Uzimajući u obzir vreme donošenja Zakona, posledice ekonomske krize na poslovanje privrednih društava, kao i efekte krize na trgovanje na organizovanom tržištu hartija od vrednosti, došlo se do zaključka da je prvobitna namera zakonodavca da Fond preraste u otvoreno akcionarsko društvo izgubila smisao, odnosno da bi Akcionarski fond trebalo da nastavi da posluje kao akcionarsko društvo čijim akcijama se ne trguje na organizovanom tržištu hartija od vrednosti, odnosno da se odustane od prvobitne ideje da se akcijama Fonda trguje na berzi. Naime, prvobitna ideja je bila da se građanima omogući da trguju akcijama Fonda ukoliko ne žele da čekaju konačnu isplatu novca koji Fond prikuplja prodajom svoje imovine. Kako je od donošenja zakona 2010. godine prošlo skoro četiri godine, a imajući u vidu da građanima i dalje nije omogućeno da trguju besplatnim akcijama Fonda kao i gore navedene uzroke, trgovanje akcijama ne bi donelo očekivane efekte. Stoga je predlog da Fond nastavi da radi kao nejavno akcionarsko društvo, a da se novčana sredstva koja se prikupe prodajom imovine Fonda isplate građanima na tekuće račune (kao što je već rađeno u januaru 2010. godine), uz istovremeno poništavanje određenog broja akcija koje bi na taj način bile „otkupljene“ od građana i smanjenje osnovnog kapitala Fonda. Na taj način bi se ostvario osnovni cilj da građani dobiju novčana sredstva (najveći broj nosilaca prava na besplatne akcije od skoro pet miliona građana koji su stekli to pravo nije zainteresovan da postane aktivan akcionar i berzanski ekspert već su pretežno zainteresovani da dobiju novčanu naknadu i na taj način iscrpi svoje pravo na besplatne akcije). Prilikom razmatranja rešenja o izmeni koncepta isplate akcija građanima iz Akcionarskog fonda, uzeti su u obzir krajnji cilj kao i modeli za ostvarenje tog cilja. Naime, Zakon o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu donet je sa idejom da najveći broj građana, koji nisu ostvarili pravo na besplatne akcije u postupku privatizacije kao zaposleni ili bivši zaposleni u subjektima privatizacije, ostvare pravo na besplatne akcije 6 velikih državnih firmi, kao i novčanu naknadu od prodaje dela kapitala subjekata privatizacije koji su bili privatizovani metodom javnog tendera. Kako bi se uvećala imovina od čije prodaje bi se prikupila sredstva za isplatu novčane naknade, izmenama zakona iz 2010. godine osnovan je Akcionarski fond u čiju imovinu je prenet značajan kapital izražen u akcijama i udelima. Na osnovu imovine koja mu je preneta, Akcionarski fond je izdao akcije koje je bez naknade preneo svim građanima koji su stekli status nosioca prava u skladu sa zakonom. Svaki građanin je dobio po 7 akcija Akcionarskog fonda, nominalne vrednosti od 550 dinara, odnosno akcije u nominalnoj vrednosti od 3.850 dinara. Prvi model isplate novčane naknade građanima je predviđao da se akcije Akcionarskog fonda uključe na tržište hartija od vrednosti, kako bi se omogućilo građanima koji to žele da pre unovčavanja imovine Fonda i obezbeđivanja sredstava za isplatu novčane naknade, prodaju svoje akcije na tržištu i time ubrzaju ostvarivanje svog prava na novčanu naknadu. Oni koji to ne bi želeli, sačekali bi da se unovči imovina Fonda nakon čega bi dobili novčanu naknadu. Međutim, kako zbog zakonskih prepreka u protekle četiri godine trgovanje akcijama nije omogućeno, postavlja se pitanje opravdanosti zadržavanja istog modela. Pored toga, treba uzeti u obzir i troškove koji bi nastali korišćenjem prvog modela jer bi se određen iznos sredstava Akcionarskog fonda morao iskoristiti za plaćanje raznih provizija (broker, korporativni agent, izrada prospekta, provizija Beogradske berze, troškovi oglašavanja, troškovi javne kampanje…), a i sama država bi imala određene troškove jer je zakonom predviđeno da država snosi troškove prve prodaje besplatnih akcija (provizija brokera za ispostavljanje naloga od 1-3% vrednosti transakcije, provizije Beogradske berze od 0,09-0,1% vrednosti transakcije i provizije Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti u iznosu od 0,1% vrednosti transakcije). Dalje, postavlja se i pitanje da li bi bilo tražnje na tržištu za hartijama Akcionarskog fonda. Naime, atraktivnost akcija Fonda mogla bi da se ostvari eventualnim unosom nove imovine koja bi im potencijalno uvećala vrednost. Međutim, zbog ekonomske krize, sve težih uslova poslovanja i posledično loših poslovnih rezultata, društva u kojima Fond ima učešće u kapitalu posluju sve lošije i samim tim vrednost njihovih akcija pada, a veliki broj društava odlazi u stečaj, tako da je portfelj Akcionarskog fonda sve manje atraktivan. Ukoliko bi i bilo tražnje za ovima akcijama na tržištu, velika je verovatnoća da bi ta tražnja bila isključivo špekulativnog karaktera, da bi vrednost akcija značajno pala, a rizik bio u potpunosti prenet na građane, koji nisu previše edukovani za berzansko poslovanje. Pored toga, i sam postupak otkupa sopstvenih akcija od građana bi predstavljao zahtevan poduhvat u smislu da bi blizu pet miliona građana moralo da se fizički javi brokeru radi davanja naloga za prodaju akcija u postupku sticanja sopstvenih akcija Fonda, a nastali bi i troškovi koje bi snosili bilo sami građani bilo država. Imajući u vidu sve navedeno, u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije, predložen je drugačiji model ostvarivanja prava na novčanu naknadu. Naime, radi pojednostavljenja procedure, ali i ekonomičnosti postupka, predlaže se odustajanje od prvog modela sa trgovanjem akcijama na berzi i nastavak poslovanja Fonda u formi nejavnog akcionarskog društva. Fond nastavlja sa unovčavanjem svoje imovine, a novčanu naknadu isplaćuje direktno nosiocima prava na tekuće račune koje Agencija za privatizaciju ima u svojoj evidenciji. Pored toga što će se na ovaj način ostvariti uštede izbegavanjem svih troškova koji bi nastali primenom prvog modela, isplata novčane naknade direktno na račune građana je komfornija za same građane jer ne podrazumeva nikakvo angažovanje s njihove strane. Ispunjava se i načelo ravnopravnosti jer bi svim građanima u istom trenutku bio isplaćen isti iznos sredstava. Takođe, rizik ostvarivanja zadatog cilja i obezbeđenje iznosa novčane naknade je na državi, a ne na samim građanima. S tim u vezi, predložene su izmene ili brisanje svih odredaba zakona koja se odnose na uključivanje akcija Fonda na tržište hartija od vrednosti, a u prelaznim odredbama je definisano da Fond nastavlja da posluje kao akcionarsko društvo čijim akcijama se ne trguje na organizovanom tržištu hartija od vrednosti.
III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA
Uz član 1. Predloga zakona
U Zakonu o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije („Službeni glasnik RS”, br. 123/07 i 30/10) u članu 1. interveniše se u smislu da se briše pozivanje na Zakon o privatizaciji čije je važenje prestalo stupanjem na snagu Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS”, broj 83/14).
Uz član 2. Predloga zakona
10v interveniše se u delu kojim se uređuje povećanje imovine Fonda, tako da se imovina Fonda povećava unosom akcija i udela subjekata privatizacije prenetih na Fond u skladu sa propisima kojima se uređuje privatizacija, kapitala javnih komunalnih preduzeća koja budu privatizovana u skladu sa propisima kojima se uređuje privatizacija i dividende po osnovu akcija, odnosno raspodeljene dobiti po osnovu udela, u vlasništvu Fonda.
Uz član 3. Predloga zakona
U članu 10d se dodatno preciziraju neki od poslova koje Agencija obavlja u ime i za račun Fonda – poslovi zastupanja i ostvarivanje prava glasa po osnovu akcija u vlasništvu Fonda i korišćenje prava nesaglasnog akcionara.
Uz član 4. Predloga zakona
U članu 10đ se preciziraju nadležnosti Saveta Fonda i vrši usklađivanje sa članom 18. stav 3. Zakona o Agenciji za privatizaciju, koji propisuje da Vlada dostavlja polugodišnji izveštaj o poslovanju Fonda Narodnoj skupštini.
Uz član 5. Predloga zakona
Članom 5. Predloga zakona se interveniše u članu 10e u smislu da se programom Fonda uređuje dinamika i obim prodaje akcija odnosno udela; usklađivanje dinamike prodaje akcija odnosno udela sa planiranim prihodima Fonda; i druga pitanja od značaja za delatnost Fonda, ali se iz navedene odredbe briše vođenje javne kampanje i promocije prodaje akcija koje izdaje Fond, a sve u skladu sa izmenom koncepta predloženog Predlogom zakona, shodno kome Akcionarski fond posluje kao akcionarsko društvo čijim akcijama se ne trguje na organizovanom tržištu hartija od vrednosti.
Uz član 6. Predloga zakona
Članom 6. Predloga zakona dopunjuje se odredba člana 11, tako da nosilac prava ostvaruje pravo na novčanu naknadu iz sredstava koja se ostvare prodajom akcija odnosno udela evidentiranih u Privatizacionom registru, odnosno prenetih Fondu.
Uz član 7. Predloga zakona
U članu 12. vrši se usklađivanje odredaba o metodima prodaje sa novim Zakonom o privatizaciji. S tim u vezi, brišu se odredbe koje su se odnosila na prodaju metodom javnog tendera i javne aukcije, a uvodi kao metod javno prikupljanje ponuda sa javnim nadmetanjem. Takođe, uvodi se mogućnost da se akcije Fonda prodaju i prihvatanjem ponude za sticanje sopstvenih akcija, što do sada nije bio slučaj. Usklađuje se i ovlašćenje Vladi za donošenje podzakonskog akta kojim će bliže biti uređen novi metod prodaje akcija i udela.
Uz član 8. Predloga zakona
Član 14. je izmenjen kako bi se rešila neusaglašenost zakonskih propisa. Naime, dosadašnjim članom 14. je propisano da otvorena (javna) akcionarska društva ne mogu da menjaju pravnu formu do prodaje akcija u vlasništvu Akcionarskog fonda. Ova odredba je do sada postojala jer je osnovni metod prodaje akcija bila prodaja na berzi te se na ovaj način sprečavalo da društva povuku akcije sa tržišta berze i na taj način otežaju prodaju. Međutim, poslednjih godina, usled pada indeksa Beogradske berze, prodaja akcija na berzi procentualno učestvuje sve manje u ukupnoj prodaji imovine Fonda, a sve više se koriste alternativni metodi prodaje koji omogućavaju ostvarivanje jednog od osnovnog cilja Fonda, a to je maksimiziranje prihoda od prodaje. S druge strane, član 474. Zakona o privrednim društvima omogućava akcionarima da budu nesaglasni sa odlukama skupštine akcionara koje se odnose na promenu pravne forme i povlačenju akcija sa nekog od tržišta Beogradske berze. Međutim, članom 11b Zakona o Agenciji za privatizaciju je definisano u kojim slučajevima Agencija koristi pravo glasa po osnovu akcija u vlasništvu Fonda, a ti slučajevi ne obuhvataju promenu pravne forme i povlačenje akcija s tržišta. Imajući u vidu sve navedeno, novi član 14. ostavlja istu restriktivnu normu, ali predviđa mogućnost da Agencija koristi pravo glasa kada se donosi odluka o promeni pravne forme i povlačenju akcija sa tržišta i koristi pravo nesaglasnog akcionara, čime se omogućava ispunjenje jednog od ciljeva Fonda, odnosno prodaja akcija po najpovoljnijim uslovima (najveća od tržišne, procenjene ili knjigovodstvene vrednosti akcija).
Uz član 9. Predloga zakona
Članom 9. Predloga zakona interveniše se u članu 15, u smislu da se briše odredba kojom je bilo propisano da Centralni registar vrši obračun dividende za akcionarska društva čije su akcije evidentirane u Fondu, sa ciljem usaglašavanja navedene odredbe sa propisima kojima se uređuje rad Centralnog registra.
Uz član 10. Predloga zakona
Članom 10. Predloga zakona interveniše se u članu 19a, u smislu da se briše odredba kojom je bilo propisano da pojedini akcionar kao ni privredno društvo u kojem se taj akcionar smatra kontrolnim članom ili kontrolnim akcionarom, u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva, ne može imati više od 10% akcija Fonda. Navedeno iz razloga što se novim konceptom ne predviđa trgovanje akcijama na organizovanom tržištu, pa ne može ni da dođe do koncentracije vlasništva.
Uz član 11. i 12. Predloga zakona
Članom 11. interveniše se u članu 19v a članom 12. Predloga zakona predviđa se brisanje odredaba člana 19g. Navedeno sa ciljem usaglašavanja sa izmenom koncepta predloženog ovim zakonom, shodno kome Akcionarski fond posluje kao akcionarsko društvo čijim akcijama se ne trguje na organizovanom tržištu hartija od vrednosti.
Uz član 13. Predloga zakona
Navedenom odredbom propisuje se da stupanjem na snagu ovog zakona Fond nastavlja sa radom u formi akcionarskog društva čijim akcijama se ne trguje na organizovanom tržištu hartija od vrednosti, kao i da se na poslovanje Fonda shodno se primenjuju propisi kojima se uređuje položaj privrednih društava.
Uz član 14. Predloga zakona
Navedenom odredbom propisuje se da stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi Uredba o postupku i načinu prodaje akcija i udela u vlasništvu Akcionarskog fonda metodom javne aukcije („Službeni glasnik RS”, broj 72/10), a sve sa ciljem usaglašavanja sa Zakonom o privatizaciji, koji više ne propisuje javnu aukciju kao metod prodaje.
Uz čl. 15. i 16. Predloga zakona
Navedenim odredbama propisuje se da troškovi brokerskih usluga iz člana 21. stav 1. zakona padaju na teret budžeta Republike Srbije za besplatne akcije čiju prvu prodaju nosilac prava izvrši do 31. decembra 2016. godine. Takođe, navedenim odredbama propisuje se da Beogradska berza neće obračunavati i naplaćivati naknadu za prvu prodaju besplatnih akcija koja se izvrši do 31. decembra 2016. godine, odnosno da Centralni registar ne obračunava i ne naplaćuje naknadu za saldiranje prve prodaje besplatnih akcija koja se izvrši do 31. decembra 2016. godine
Uz član 17. Predloga zakona
Navedenom odredbom menja se rok za korporativizaciju JP „Elektroprivreda Srbije”, jer je prvobitni rok istekao.
Uz član 18. Predloga zakona
Navedenom odredbom određuje se rok za donošenje podzakonskog akta kojim se bliže uređuje postupak i način prodaje udela i akcija u akcionarskim društvima čije akcije nisu uključene u trgovanje na regulisanom tržištu, odnosno multilateralnoj trgovačkoj platformi u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala, u vlasništvu Fonda, kao i u vlasništvu Fonda za razvoj Republike Srbije i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje kada se prodaju zajedno sa akcijama odnosno udelima Fonda.
Uz član 19. Predloga zakona
Odredbom člana 19. propisuje se da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže donošenje ovog zakona po hitnom postupku, u skladu je sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/12 – prečišćen tekst), kako bi se primenom izmenjenog i dopunjenog zakonskog okvira uskladile norme sa novim Zakonom o privatizaciji i omogućila potpuna primena.
VI. PREGLED ODREDABA KOJE SE MENJAJU I DOPUNJUJU
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se ostvarivanje prava građana na novčanu naknadu po osnovu prodaje akcija ili udela (u daljem tekstu: novčana naknada) evidentiranih u Privatizacionom registru koji se vodi u skladu sa Zakonom o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 38/01, 18/03 i 45/05) i prenos bez naknade akcija preduzeća i privrednih društava koja su određena ovim zakonom (u daljem tekstu: prenos akcija).
Ovim zakonom uređuje se i ostvarivanje prava zaposlenih i bivših zaposlenih u preduzećima i privrednim društvima iz stava 1. ovog člana na prenos bez naknade akcija tih preduzeća i privrednih društava.
Ovim zakonom osniva se Akcionarski fond i uređuje prenos građanima akcija bez naknade Akcionarskog fonda.
Član 10v
Imovinu Fonda čini pravo svojine koju Fond ima na nenovčanom ulogu i to:
1) na akcijama i udelima evidentiranim u Privatizacionom registru;
2) na akcijama i udelima koje je Akcijski fond preneo Fondu, u skladu sa zakonom.
Imovina Fonda povećava se unosom:
1) 15% kapitala iskazanog u akcijama subjekata privatizacije koji se privatizuju metodom javnog tendera;
1) AKCIJA I UDELA SUBJEKTA PRIVATIZACIJE PRENETIH NA FOND U SKLADU SA PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJE PRIVATIZACIJA;
2) 15% kapitala iskazanog u akcijama KAPITALA javnih komunalnih preduzeća koja budu privatizovana u skladu sa propisima kojima se uređuje privatizacija;
3) dividende po osnovu akcija, odnosno raspodeljene dobiti po osnovu udela, u vlasništvu Fonda.
Imovina Fonda može se povećati i unosom kapitala drugih pravnih lica u javnoj svojini, u skladu sa aktom koji donosi Vlada.
Ukupna imovina Fonda iz st. 1. i 2. ovog člana iskazuje se u akcijama Fonda koje se bez naknade prenose nosiocima prava.
Član 10d
Agencija za privatizaciju (u daljem tekstu: Agencija) obavlja poslove Fonda u ime i za račun Fonda.
AGENCIJA ZASTUPA FOND U POSTUPKU PRED SUDOVIMA I DRUGIM DRŽAVNIM ORGANIMA I VRŠI DRUGE POSLOVE U SKLADU SA ZAKONOM I AKTIMA FONDA.
AGENCIJA KORISTI PRAVO GLASA PO OSNOVU AKCIJA, ODNOSNO UDELA U VLASNIŠTVU FONDA U SKLADU SA ZAKONOM.
AGENCIJA PO OSNOVU AKCIJA, ODNOSNO UDELA U VLASNIŠTVU FONDA, MOŽE DA KORISTI PRAVO NESAGLASNOG AKCIONARA, U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE PRAVNI POLOŽAJ PRIVREDNIH DRUŠTAVA.
Član 10đ
Organ Fonda je Savet Fonda (u daljem tekstu: Savet).
Savet ima predsednika i četiri člana, koje imenuje i razrešava Vlada, na predlog ministra.
Predsednik Saveta zastupa Fond.
Mandat predsednika i članova Saveta traje pet godina, sa pravom ponovnog izbora.
Za predsednika i člana Saveta može biti izabrano lice koje je stručnjak u jednoj ili više oblasti iz delokruga Fonda, koje ima visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, koje nije zaposleno u Agenciji, koje imenovanjem za predsednika ili člana Saveta ne bi bilo u sukobu javnog i privatnog interesa, koje nije pravnosnažno osuđivano za krivična dela iz oblasti radnih odnosa, privrede, imovine, pravosuđa, javnog reda i pravnog saobraćaja, službene dužnosti, mita i korupcije ili za krivična dela i privredne prestupe utvrđene zakonima kojima se uređuje tržište hartija od vrednosti, privatizacija, delatnost osiguranja, banaka i drugih finansijskih organizacija.
Za predsednika i člana Saveta ne može biti birano lice koje je istovremeno akcionar ili član privrednog društva sa udelom većim od 5% u osnovnom kapitalu društva u kojem Fond ima akcije odnosno udeo, odnosno član uprave, nadzornog odbora ili izvršnog odbora direktora privrednog društva u kome Fond ima akcije odnosno udeo.
Predsednik i član Saveta za svoj rad u Savetu primaju naknadu, čiju visinu propisuje ministar.
Savet:
1) usvaja Program Fonda;
2) utvrđuje broj i nominalnu vrednost akcija koje izdaje Fond;
3) donosi odluke o izdavanju akcija Fonda;
4) utvrđuje cenu po kojoj Fond otkupljuje sopstvene akcije;
4) DONOSI ODLUKU O PRODAJI AKCIJA VAN TRŽIŠTA HARTIJA OD VREDNOSTI METODOM JAVNOG PRIKUPLJANJA PONUDA SA JAVNIM NADMETANJEM I PRIHVATOM PONUDE ZA PREUZIMANJE, OSIM U SLUČAJU KADA SE PRODAJA SPROVODI U SKLADU SA ODREBAMA ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE PRIVATIZACIJA;
5) vrši kontrolu rada Agencije u poslovima koje Agencija obavlja u ime i za račun Fonda;
6) usvaja periodični i godišnji izveštaj o poslovanju Fonda, na predlog Agencije;
6) USVAJA ŠESTOMESEČNI IZVEŠTAJ O POSLOVANJU FONDA I GODIŠNJI FINANSIJSKI IZVEŠTAJ FONDA;
7) usvaja izveštaj o obavljenoj reviziji o poslovima koje Agencija obavlja u ime i za račun Fonda;
8) donosi poslovnik o svom radu, PRAVILA POSLOVANJA ZA OBAVLJANJE POSLOVA U IME I ZA RAČUN FONDA I DRUGE AKTE ZNAČAJNE ZA RAD FONDA;
9) obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom.
Član 10e
Program Fonda donosi Savet na predlog Agencije, za svaku kalendarsku godinu.
Programom Fonda uređuje se:
1) dinamika i obim prodaje akcija odnosno udela;
2) usklađivanje dinamike prodaje akcija odnosno udela sa planiranim prihodima Fonda;
3) vođenje javne kampanje i promocije prodaje akcija koje izdaje Fond;
4) i druga pitanja od značaja za delatnost Fonda.
Član 11.
Nosilac prava ostvaruje pravo na novčanu naknadu iz sredstava koja se ostvare prodajom akcija odnosno udela evidentiranih u Privatizacionom registru (u daljem tekstu: akcije i udeli), ODNOSNO PRENETIH FONDU.
Član 12.
Agencija prodaje akcije odnosno udele iz člana 10v ovog zakona koji su preneti Fondu, u skladu sa Programom Fonda.
Akcije iz stava 1. ovog člana prodaju se na tržištu hartija od vrednosti u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, Agencija može prodavati akcije van tržišta hartija od vrednosti putem javne ponude, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti, metodom javnog tendera ili javne aukcije i prihvatanjem ponude za preuzimanje.
Na postupak prodaje metodom javnog tendera ili javne aukcije iz stava 3. ovog člana, primenjuju se propisi kojima se uređuje privatizacija, a prihvatanje ponude za preuzimanje, vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuje preuzimanje akcionarskih društava.
Odluku o trgovanju akcijama koje su prenete Fondu van tržišta hartija od vrednosti donosi Savet.
Istovremeno sa ponudom za prodaju akcija metodom javnog tendera ili javne aukcije, mogu se nuditi na prodaju i akcije pojedinačnih akcionara pravnog lica čije se akcije nude na prodaju.
Udeo čija je računovodstvena vrednost, prema poslednjem finansijskom izveštaju, manja od 200.000 dinara prodaje se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju privredna društva.
Agencija u postupku trgovine akcijama poštuje principe javnosti i nediskriminacije.
Vlada bliže uređuje postupak i način prodaje akcija i udela metodom javne aukcije.
AGENCIJA PRODAJE AKCIJE ODNOSNO UDELE IZ ČLANA 10V OVOG ZAKONA KOJI SU PRENETI FONDU, U SKLADU SA PROGRAMOM FONDA.
AKCIJE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA PRODAJU SE NA TRŽIŠTU HARTIJA OD VREDNOSTI U SKLADU SA ODREDBAMA ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE TRŽIŠTE HARTIJA OD VREDNOSTI.
AKCIJE FONDA MOGU SE PRODAVATI I VAN TRŽIŠTA HARTIJA OD VREDNOSTI METODOM JAVNOG PRIKUPLJANJA PONUDA SA JAVNIM NADMETANJEM U SKLADU SA PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJE PRIVATIZACIJA I PRIHVATOM PONUDE ZA PREUZIMANJE U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE PREUZIMANJE AKCIONARSKIH DRUŠTAVA, KAO I KORIŠĆENJEM INSTITUTA ZA PRODAJU AKCIJA ODNOSNO UDELA U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE PRAVNI POLOŽAJ PRIVREDNIH DRUŠTAVA.
ISTOVREMENO SA PONUDOM ZA PRODAJU AKCIJA/UDELA METODOM JAVNOG PRIKUPLJANJA PONUDA SA JAVNIM NADMETANJEM, MOGU SE NUDITI NA PRODAJU I AKCIJE/UDELI POJEDINAČNIH AKCIONARA/UDELIČARA PRAVNOG LICA ČIJE SE AKCIJE/UDELI NUDE NA PRODAJU, RADI PRODAJE VEĆINSKOG PAKETA AKCIJA/UDELA.
AGENCIJA JE DUŽNA DA U POSTUPKU PRODAJE AKCIJA POŠTUJE PRINCIPE JAVNOSTI I NEDISKRIMINACIJE.
VLADA BLIŽE UREĐUJE POSTUPAK I NAČIN PRODAJE UDELA I AKCIJA U AKCIONARSKIM DRUŠTVIMA ČIJE AKCIJE NISU UKLJUČENE U TRGOVANJE NA REGULISANOM TRŽIŠTU, ODNOSNO MULTILATERALNOJ TRGOVAČKOJ PLATFORMI U SMISLU ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE TRŽIŠTE KAPITALA, U VLASNIŠTVU FONDA, KAO I U VLASNIŠTVU FONDA ZA RAZVOJ REPUBLIKE SRBIJE I REPUBLIČKOG FONDA ZA PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE KADA SE PRODAJU ZAJEDNO SA AKCIJAMA ODNOSNO UDELIMA FONDA.
Zabrana pretvaranja otvorenih akcionarskih društava u zatvorena akcionarska društva i društva s ograničenom odgovornošću
Član 14.
Otvoreno akcionarsko društavo ne može promeniti pravnu formu u društvo s ograničenom odgovornošću niti se otvoreno akcionarsko društvo može pretvoriti u zatvoreno akcionarsko društvo do okončanja postupka prodaje svih akcija tog društva u skladu sa ovim zakonom.
Zatvoreno akcionarsko društvo i društvo sa ograničenom odgovornošću čije su akcije bez naknade prenete nosiocima prava dužno je da se u roku od devedeset dana od dana kada Agencija dostavi spisak akcionara Centralnom registru pretvori u otvoreno akcionarsko društvo.
USLOVI PRETVARANJA JAVNIH AKCIONARSKIH DRUŠTAVA U AKCIONARSKA DRUŠTVA ČIJE AKCIJE NISU UKLJUČENE U TRGOVANJE NA REGULISANOM TRŽIŠTU, ODNOSNO MULTILATERALNOJ TRGOVAČKOJ PLATFORMI U SMISLU ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE TRŽIŠTE KAPITALA I PROMENA PRAVNE FORME AKCIONARSKOG DRUŠTVA U DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU
ČLAN 14.
JAVNO AKCIONARSKO DRUŠTVO NE MOŽE PROMENITI PRAVNU FORMU U DRUŠTVO S OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU NITI JAVNO AKCIONARSKO DRUŠTVO MOŽE POVUĆI JEDNU ILI VIŠE KLASA AKCIJA SA REGULISANOG TRŽIŠTA ODNOSNO MULTILATERALNE TRGOVAČKE PLATFORME U SMISLU ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE TRŽIŠTE KAPITALA, DO ISPUNJENJA JEDNOG OD SLEDEĆIH USLOVA:
1) OKONČANJA POSTUPKA PRODAJE SVIH AKCIJA TOG DRUŠTVA U SKLADU SA OVIM ZAKONOM;
2) OKONČANJA POSTUPKA ISPLATE FONDA U SLUČAJU DA JE AGENCIJA U OBAVLJANJU POSLOVA U IME I ZA RAČUN FONDA KORISTILA PRAVO NESAGLASNOG AKCIONARA.
Član 15.
Dividenda po osnovu akcija, odnosno dobit po osnovu udela, evidentiranih u Fondu isplaćuje se Fondu do okončanja postupka prodaje akcija, odnosno udela, u skladu sa ovim zakonom.
Centralni registar vrši obračun dividende za akcionarska društva čije su akcije evidentirane u Fondu.
Po osnovu akcija i udela ne može se ostvarivati pravo na upravljanje do njihove prodaje u skladu sa ovim zakonom.
Član 19a
Nosioci prava stiču pravo na jednak broj akcija Fonda.
Akcije Fonda koje se prenose nosiocima prava su obične akcije, iste nominalne vrednosti, glase na ime i imaju pravo glasa, koje ostvaruje Republika Srbija preko Agencije.
Pojedini akcionar kao ni privredno društvo u kojem se taj akcionar smatra kontrolnim članom ili kontrolnim akcionarom u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva, ne može imati više od 10% akcija Fonda.
Član 19v
Akcije Fonda biće uključene na tržište hartija od vrednosti.
Zakoniti imalac akcija Fonda može trgovati tom akcijom na tržištu hartija od vrednosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti ili direktnom prodajom akcija Fondu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj privrednih društava.
Zakoniti imalac akcija Fonda koji trguje na tržištu hartija od vrednosti daje nalog brokeru za prvu prodaju besplatnih akcija Fonda.
Pod realizacijom prvog naloga za prodaju akcija iz stava 3. IZ STAVA 1. ovog člana podrazumeva se prodaja svih akcija koje su bile predmet prvog naloga datog brokeru.
Vlada bliže uređuje postupak i način na koji zakoniti imalac akcije Fonda daje nalog brokeru da sprovede prvu prodaju akcija Fonda.
Član 19g
Fond stiče sopstvene akcije kada zakoniti imalac akcija Fonda direktno proda akcije Fondu.
Fond ne može sticati sopstvene akcije sporazumom sa zakonitim imaocem već samo putem ponude za otkup upućene svim zakonitim imaocima akcija Fonda.
Ponuda za otkup sopstvenih akcija objavljuje se u sredstvima javnog informisanja (štampa, televizija, internet).
Ponuda za otkup naročito sadrži: broj akcija koje se otkupljuju, cena po kojoj se akcije otkupljuju i vreme trajanja otkupa akcija.
Savet utvrđuje cenu po kojoj Fond otkupljuje sopstvene akcije.
Fond plaća otkup sopstvenih akcija u novcu.
Fond je dužan da poništi sopstvene akcije.
ČLAN 13.
STUPANJEM NA SNAGU OVOG ZAKONA, FOND NASTAVLJA SA RADOM U FORMI AKCIONARSKOG DRUŠTVA ČIJIM AKCIJAMA SE NE TRGUJE NA REGULISANOM TRŽIŠTU HARTIJA OD VREDNOSTI I NA POSLOVANJE FONDA SHODNO SE PRIMENJUJU PROPISI KOJIMA SE UREĐUJE POLOŽAJ PRIVREDNIH DRUŠTAVA.
ČLAN 14.
STUPANJEM NA SNAGU OVOG ZAKONA, PRESTAJE DA VAŽI UREDBA O POSTUPKU I NAČINU PRODAJE AKCIJA I UDELA U VLASNIŠTVU AKCIONARSKOG FONDA METODOM JAVNE AUKCIJE („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BROJ 72/10).
ČLAN 15.
TROŠKOVI BROKERSKIH USLUGA PADAJU NA TERET BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE ZA BESPLATNE AKCIJE ČIJU PRVU PRODAJU NOSILAC PRAVA IZVRŠI DO 31. DECEMBRA 2016. GODINE.
ČLAN 16.
BEOGRADSKA BERZA NE OBRAČUNAVA I NE NAPLAĆUJE NAKNADU ZA PRVU PRODAJU BESPLATNIH AKCIJA KOJA SE IZVRŠI DO 31. DECEMBRA 2016. GODINE.
CENTRALNI REGISTAR NE OBRAČUNAVA I NE NAPLAĆUJE NAKNADU ZA SALDIRANJE PRVE PRODAJE BESPLATNIH AKCIJA KOJA SE IZVRŠI DO 31. DECEMBRA 2016. GODINE.
ČLAN 17.
OSNIVAČ JAVNOG PREDUZEĆA „ELEKTROPRIVREDA SRBIJE” BEOGRAD DUŽAN JE DA OBEZBEDI DA OVO PREDUZEĆE PROMENI PRAVNU FORMU I SVOJ OSNOVNI KAPITAL ISKAŽE U AKCIJAMA ODREĐENE NOMINALNE VREDNOSTI NA OSNOVU KORIGOVANE KNJIGOVODSTVENE VREDNOSTI KAPITALA DO 31. DECEMBRA 2016. GODINE.
ČLAN 18.
PODZAKONSKI AKT ZA SPROVOĐENJE OVOG ZAKONA DONEĆE SE U ROKU OD 90 DANA OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA.
ČLAN 19.
OVAJ ZAKON STUPA NA SNAGU OSMOG DANA OD DANA OBJAVLJIVANJA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”.
VII. ANALIZA EFEKATA
1. Određivanje problema koje zakon treba da reši
Zakonom o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije uređuje se pitanje ostvarivanja prava na novčanu naknadu, prenos bez naknade akcija preduzeća i privrednih društava određenih zakonom, kao i osnivanje Akcionarskog fonda. Kroz izmene i dopune tog zakona, neophodno je regulisati pravnu formu u kojoj će poslovati Akcionarski fond, radi usaglašavanja sa odredbama zakona kojim se uređuju privredna društva, a što će uticati i na način na koji će građani koji su stekli status nosilaca prava ostvariti svoje zakonsko pravo na novčanu naknadu od prodaje akcija i udela. Tako je predložena izmena zakona, kao osnivačkog akta Akcionarskog fonda, kojom je predviđeno da Akcionarski fond nastavlja da posluje u formi akcionarskog društva čijim akcijama se ne trguje na organizovanom tržištu hartija od vrednosti, što implicira i izmene u delu zakona koji reguliše način isplate novčane naknade građanima koji su stekli status nosilaca prava, odnosno otkupa akcija koje je Akcionarski fond bez naknade preneo građanima. Takođe, interveniše se i u delu produžetka rokova koji su istekli.
2. Ciljevi koji se donošenjem zakona postižu
Osnovni cilj predloženih izmena i dopuna je usaglašavanje poslovanja Akcionarskog fonda sa odredbama novog Zakona o privrednim društvima, koji je propisao nove oblike organizovanja za privredna društva. Kako je zakon istovremeno i osnivački akt Akcionarskog fonda, izmene u neophodne radi promene forme u kojoj će Fond nastaviti da posluje. Dalje, izmene zakona treba da omoguće više mogućnosti za unovčavanje imovine Akcionarskog fonda, što je neophodno u uslovima ekonomske krize, povlačenja investitora i nedovoljno brzog oporavka tržišta kapitala, a sa ciljem da se na što efikasniji način unovči imovina Fonda kako bi se građanima koji su stekli status nosioca prava isplatila novčana naknada od prodaje te imovine. Takođe, izmene zakona treba da doprinesu jednostavnijem i ekonomičnijem načinu isplate novčane naknade građanima u odnosu na prvobitno predviđeni koncept, čime bi se ostvarile uštede troškova kako samim građanima, tako i budžetu Republike Srbije.
3. Druge mogućnosti za rešavanje problema
U toku analize razmatrane su mogućnosti prevazilaženja problema postojećim rešenjima, međutim, s obzirom da je zakon ujedno i osnivački akt Akcionarskog fonda, koji posluje u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje položaj privrednih društava, nije moguće urediti poslovanje Akcionarskog fonda bez izmena osnivačkog akta, odnosno postojećeg zakona.
4. Zašto je donošenje zakona najbolje za rešavanje problema
U toku rada na ovom zakonu nije razmatrana mogućnosti donošenja novog zakona, s obzirom da donošenje novog zakona nije potrebno pošto izmene nisu toliko obimne da bi to iziskivalo. Takođe, izmene i dopune zakona su nužne, s obzirom da se radi o usaglašavanju odredbi ovog zakona sa odredbama Zakona o privrednim društvima kao i odredbama novog Zakona o privatizaciji. Razlozi za noveliranje postojeće regulative umesto donošenja drugog zakona sadržani su i u nastojanju da se u radu organa javne uprave direktno primene načela sadržana u Strategiji regulatorne reforme i potrebe da se broj propisa smanjuje ili bar ne povećava u periodu već pojačane zakonodavne aktivnosti uslovljene prilagođavanjem važeće regulative propisima Evropske unije.
5. Na koga će i kako uticati predložena rešenja
Ovaj zakon ima efekata privredna društva koja posluju kapitalom u vlasništvu Akcionarskog fonda, kao i na građane koji su stekli status nosilaca prava na isplatu novčane naknade i prenos akcija bez naknade.
6. Troškovi koje će primena zakona izazvati kod građana i privrede, posebno malih i srednjih preduzeća
Primena ovog zakona neće izazvati troškove građanima i privredi, posebno malim i srednjim preduzećima, pošto se predloženim rešenjem ne predviđa uvođenje troškova građanima ili privredi.
7. Da li pozitivni efekti opravdavaju troškove
Ovaj zakon neće izazvati troškove građanima i privredi, a pozitivni efekti primene zakona mogu se ogledati u smanjenju troškova po budžet Republike Srbije.
8. Da li akt stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju
S obzirom da zakon tretira prava građana i zaposlenih iz postupka privatizacije već postojećih privrednih subjekata, kao i da je postupak privatizacije u velikoj meri već okončan, isti nema uticaja na pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju.
9.Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove
U predlog su unete sugestije svih nadležnih organa, a izmene artikulišu opšte mišljenje da postojeća rešenja, iz razloga bitno promenjenih okolnosti kao i izmena druge zakonske regulative nisu dalje održiva, te da postoji potreba otklanjanja problema korektivnim regulisanjem.
OBRAZAC IZJAVE O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Ovlašćeni predlagač propisa – V l a d a
Obrađivač – Ministarstvo privrede
2. Naziv propisa
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa
/
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma
/
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
/
g) Razlozi za delimično ispunjavanje,odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
/
d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju
/
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije
a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
/
b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
/
v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenst sa njima
/
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost
/
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije
/
5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.
Ne postoji obaveza usklađivanja, jer predloženi propis nije predmet regulisanja u propisima EU.
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
/
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?
/
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti.
/