PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA
O BUDŽETSKOM SISTEMU
Član 1.
U Zakonu o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13-ispravka, 108/13, 142/14, 68/15-dr. zakon i 103/15), u članu 2. posle tačke 31) dodaje se tačka 31a), koja glasi:
„31a) Kvota predstavlja ograničenje potrošnje aproprijacije za određeni period;”.
U tački 37) posle reči: „korisnika budžetskih sredstava” dodaju se reči: „i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje”.
Član 2.
U članu 17. stav 1. reči: „određenom subjektu” zamenjuju se rečima: „organu lokalne vlasti”.
Posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:
„Izuzetno od stava 1. ovog člana, posebnim zakonom se može dati pravo korisniku javnih sredstava koji nije korisnik sredstava budžeta Republike Srbije da utvrdi visinu takse za javne usluge koju pruža.”.
U dosadašnjem stavu 2, koji postaje stav 3, reči: „nadležni subjekt iz stava 1. ovog člana” zamenjuju se rečima: „korisnik javnih sredstava”.
Dosadašnji st. 3, 4. i 5. postaju st. 4, 5. i 6.
U dosadašnjem stavu 6, koji postaje stav 7, reči: „iz stava 5.” zamenjuju se rečima: „iz stava 6.”.
U dosadašnjem stavu 7, koji postaje stav 8, reči: „od stava 6.” zamenjuju se rečima: „od stava 7.”.
U dosadašnjem stavu 8, koji postaje stav 9, reči: „Ako visina takse nije utvrđena zakonom, na akt kojim se utvrđuje njihova visina subjekat iz stava 1. ovog člana mora pribaviti saglasnost” zamenjuju se rečima: „U slučaju iz stava 2. ovog člana, na akt kojim se utvrđuje visina taksi mora se pribaviti saglasnost:”.
U dosadašnjem stavu 9, koji postaje stav 10, reči: „iz stava 8.” zamenjuju se rečima: „iz stava 9.”.
Dosadašnji stav 10. postaje stav 11.
U dosadašnjem stavu 11, koji postaje stav 12, reči: „iz stava 10.” zamenjuju se rečima: „iz stava 11.”.
U dosadašnjem stavu 12, koji postaje stav 13, reči: „stava 8.” zamenjuju se rečima: „stava 9.”.
Dosadašnji stav 13. postaje stav 14.
Član 3.
U članu 27e stav 34. broj: „2016.” zamenjuje se brojem: „2017.”.
Dodaju se st. 44, 45. i 46, koji glase:
„Izuzetno od st. 29 – 31. ovog člana, u 2017. godini penzije će se povećati za 1,5 %.
Izuzetno od st. 29 – 31. ovog člana, u 2017. godini mogu se povećati plate zaposlenih u:
– Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu odbrane, Bezbednosno-informativnoj agenciji, Upravi za izvršenje krivičnih sankcija – samo za državne službenike i nameštenike u kazneno-popravnim ustanovama i pravosuđu (osim sudija i tužilaca, državnih službenika i nameštenika koji u skladu sa odredbama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Službeni glasnik RS”, br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04-dr. zakon, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11-dr. zakon, 101/11-dr. zakon i 32/13), kao i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine („Službeni glasnik RS”, br. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11-dr. zakon i 6/15) ostvaruju pravo na platu u duplom iznosu) za 5%;
– ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i učeničkog standarda za 6%;
– ustanovama visokog i višeg obrazovanja i studentskog standarda za 3%;
– naučno-istraživačkoj delatnosti – istraživačima (osim istraživačima koji imaju radni odnos zasnovan na fakultetu) i pomoćnom osoblju za 5%;
– ustanovama kulture za 5%;
– ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite za 5%;
– predškolskim ustanovama za 6%.
Povećanje penzija i plata iz st. 44. i 45. ovog člana vršiće se počev od penzije, odnosno plate za decembar 2016. godine.”
Član 4.
U članu 27j dodaje se stav 5, koji glasi:
„Sadržaj predloga srednjoročnih prioriteta javnih investicija i uslove za njihovo uključivanje u predlog za prioritetne oblasti finansiranja propisuje ministar.”
Član 5.
U članu 28. stav 1. reči: „opšteg dela i posebnog dela” zamenjuju se rečima: „opšteg dela, posebnog dela i obrazloženja”.
U stavu 4. posle reči: „funkcionalnom” dodaju se zapeta i reč: „programskom”.
Stav 5. menja se i glasi:
„Obrazloženje budžeta sadrži:
1) obrazloženje opšteg dela budžeta;
2) programske informacije.”
Stav 6. menja se i glasi:
„Programske informacije iz stava 5. tačka 2) ovog člana sadrže opise programa, programskih aktivnosti i projekata korisnika budžetskih sredstava, ciljeve koji se žele postići u srednjoročnom periodu sprovođenjem programa, programskih aktivnosti i projekata, kao i pokazatelje učinka za praćenje postizanja navedenih ciljeva. Neki od definisanih ciljeva, odnosno pokazatelja učinka programa, programske aktivnosti ili projekta predstavljaju rodno odgovorne ciljeve, odnosno rodne pokazatelje kojima se prikazuju i prate planirani doprinosi programa, programske aktivnosti ili projekta ostvarivanju rodne ravnopravnosti.”
Član 6.
U članu 31. stav 1. tačka 1) podtačka (2) posle reči: „naredne dve fiskalne godine” dodaju se zapeta i reči: „kao i godišnji izveštaj o učinku programa za prethodnu godinu”.
U podtački (12) posle reči: „Ministarstvu” dodaju se zapeta i reči: „koji sadrži izveštaj o učinku programa za prvih šest meseci tekuće godine”.
U tački 2) podtačka (2) posle reči: „naredne dve fiskalne godine” dodaju se zapeta i reči: „koji sadrži izveštaj o učinku programa za prvih šest meseci tekuće godine”.
Član 7.
U članu 36a stav 2. tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom i dodaje se tačka 4), koja glasi:
„4) uslove za uključivanje kapitalnih projekata u budžet lokalne vlasti.”
U stavu 3. posle reči: „daju smernice za planiranje” dodaju se reči: „ukupnog obima prihoda,”, a posle reči: „iz budžeta Republike Srbije,” dodaju se reči: „odnosno pripadajućeg dela poreza na zarade i poreza na dobit pravnih lica,”.
Član 8.
U članu 37. stav 2. tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom i dodaju se tač. 4) i 5), koje glase:
„4) programske informacije;
5) pregled primanja za trogodišnji period na osnovu zaključenih sporazuma o zajmovima, kao i onih čije je zaključivanje izvesno u narednoj fiskalnoj godini, a koji predstavljaju direktnu obavezu budžeta Republike Srbije.”
Dodaje se stav 5, koji glasi:
„Kao prilog predloga finansijskog plana direktni korisnici budžetskih sredstava dostavljaju izveštaj o učinku programa za prvih šest meseci tekuće godine.”
Član 9.
U članu 40. stav 2. tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom i dodaje se tačka 8), koja glasi:
„8) način na koji će se iskazati programske informacije.”
Član 10.
U članu 41. stav 2. posle reči: „U pogledu sadržine” dodaje se reč: „i priloga”.
Član 11.
U članu 45. dodaju se st. 3, 4. i 5, koji glase:
„Zakon o budžetu Republike Srbije sa obrazloženjem objavljuje se na internet stranici Ministarstva.
Odluka o budžetu lokalne vlasti sa obrazloženjem objavljuje se na internet stranici nadležnog organa lokalne vlasti.
Odredbe st. 4. i 5. ovog člana odnose se i na rebalans budžeta, zakon o završnom računu budžeta Republike Srbije, odnosno odluku o završnom računu budžeta lokalne vlasti.”
Član 12.
U članu 50. stav 1. broj: „15” zamenjuje se brojem: „30”.
Stav 2. briše se.
U dosadašnjem stavu 3, koji postaje stav 2, reči: „st. 1. i 2. ovog člana” zamenjuju se rečima: „stava 1. ovog člana”.
Dosadašnji st. 4. i 5. postaju st. 3. i 4.
U dosadašnjem stavu 6, koji postaje stav 5, reči: „iz st. 4. i 5.” zamenjuju se rečima: „iz st. 3. i 4.”.
Član 13.
U članu 51. stav 1. reč: „direktni” briše se.
U stavu 2. reč: „direktnog” briše se.
Član 14.
U članu 53. stav 1. menja se i glasi:
„Korisnici budžetskih sredstava mogu da vrše plaćanja do visine rashoda i izdataka koji su utvrđeni kvotama za određeni period.”
Član 15.
U članu 56. st. 5 – 11. brišu se.
Član 16.
Posle člana 56. dodaju se naziv člana 56a i član 56a, koji glase:
„Prinudna naplata
Član 56a
Izvršavanje naloga dostavljenih od strane Narodne banke Srbije – prinudnu naplatu, u okviru sistema konsolidovanog računa trezora, kada je dužnik korisnik javnih sredstava, sprovodi Uprava za trezor.
Prinudna naplata koja se odnosi na korisnika budžetskih sredstava, a u osnov za prinudnu naplatu je naveden račun izvršenja budžeta, može se sprovesti do iznosa 50% ukupnog obima sredstava opredeljenog tom budžetskom korisniku, odnosno toj vrsti indirektnih korisnika budžetskih sredstava, na teret njegovih aproprijacija, a preko aproprijacije koja je namenjena za ovu vrstu rashoda, čije će se izvršenje obavljati sukcesivno, prema dinamici izvršenja budžeta (kvote).
Kod direktnog korisnika budžetskih sredstava, kod koga je iskorišćena ukupna godišnja aproprijacija za izvršenje prinudne naplate, Uprava za trezor vrši preusmeravanje sredstava umanjenjem druge odgovarajuće aproprijacije za iznos koji treba izvršiti prinudnim putem.
Na način iz stava 3. ovog člana Uprava za trezor postupa i u slučaju kada je ukupna godišnja aproprijacija za izvršenje prinudne naplate opredeljena ministarstvu nadležnom za poslove odbrane iskorišćena, a to ministarstvo dostavi Upravi za trezor predlog iznosa štete koji je potrebno platiti po osnovu zaključenog vansudskog poravnanja ili izvršnog rešenja.
Kod indirektnog korisnika budžetskih sredstava koji plaćanje vrši preko sistema izvršenja budžeta Republike Srbije, kod koga je iskorišćena ukupna godišnja aproprijacija za izvršenje prinudne naplate, direktni korisnik koji je, u budžetskom smislu, odgovoran za tog indirektnog korisnika budžetskih sredstava umanjuje aproprijaciju namenjenu za ovu vrstu rashoda u okviru glave u budžetu Republike Srbije koja se odnosi na tu vrstu indirektnih korisnika budžetskih sredstava, a povećava aproprijaciju namenjenu za ovu vrstu rashoda konkretnog indirektnog korisnika budžetskih sredstava na čiji teret se izvršava prinudna naplata.
Kod korisnika javnih sredstava koji plaćanje ne vrše preko sistema izvršenja budžeta, prinudna naplata se izvršava na teret podračuna ako nisu izuzeti od blokade.
Ukoliko je kao dužnik naveden račun izvršenja budžeta lokalne vlasti, rok za početak izvršenja takvih rešenja je pet dana od dana unosa rešenja.
Prinudnom naplatom ne mogu se teretiti aproprijacije namenjene za finansiranje plata i penzija, za otplatu duga i datih garancija i izvršavanje rashoda i izdataka iz sredstava donacija, za finansiranje učešća Republike Srbije u sprovođenju finansijske pomoći Evropske unije, kao ni aproprijacije koje se finansiraju iz finansijske pomoći Evropske unije kada su ista data na upravljanje Republici Srbiji.”
Član 17.
U članu 59. stav 2. menja se i glasi:
„Ako se sredstva vrate u istoj fiskalnoj godini u kojoj je plaćanje izvršeno, za iznos vraćenih sredstava umanjuje se izvršeni rashod ili izdatak odgovarajuće aproprijacije korisnika budžetskih sredstava kome je izvršen povraćaj, a ako se sredstva vrate u narednoj fiskalnoj godini uvećava se opšti prihod budžeta.”
Član 18.
U nazivu člana 60. reč: „budžetskih” zamenjuje se rečju: „javnih”.
Član 19.
U članu 68b stav 1. reči: „kao i” brišu se, a posle reči: „službama Evropske komisije” dodaju se se zapeta i reči: „kao i administrativne provere prijavljenih nepravilnosti u postupanju sa finansijskim sredstvima Evropske unije”.
Član 20.
U članu 69. stav 3. reči: „do 2,5%” zamenjuju se rečima: „do 4%”.
Član 21.
U članu 78. stav 1. tačka 2) podtačka (2) posle reči: „pripremaju godišnji izveštaj” dodaju se reči: „koji sadrži godišnji izveštaj o učinku programa za prethodnu godinu”, a posle reči: „sastavljaju konsolidovani godišnji izveštaj o izvršenju budžeta” dodaju se reči: „koji sadrži godišnji izveštaj o učinku programa za prethodnu godinu ”.
U podtački (3) posle reči: „završnom računu budžeta lokalne vlasti” dodaju se reči: „sa obrazloženjem koje sadrži godišnji izveštaj o učinku programa za prethodnu godinu”.
U podtački (4) posle reči: „završnom računu budžeta lokalne vlasti” dodaju se reči: „sa obrazloženjem koje sadrži godišnji izveštaj o učinku programa za prethodnu godinu”.
Član 22.
Član 79. menja se i glasi:
„Član 79.
Završni račun budžeta sadrži:
1) godišnji finansijski izveštaj o izvršenju budžeta, koji sadrži godišnji izveštaj o učinku programa, sa dodatnim napomenama, objašnjenjima i obrazloženjima;
2) izveštaj eksterne revizije.
Završni račun organizacija za obavezno socijalno osiguranje sadrži:
1) godišnji finansijski izveštaj o izvršenju plana organizacija za obavezno socijalno osiguranje, kao i godišnji konsolidovani finansijski izveštaj Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, sa dodatnim napomenama, objašnjenjima i obrazloženjima;
2) izveštaj eksterne revizije.
Godišnji finansijski izveštaji iz st. 1. i 2. ovog člana, moraju biti u skladu sa budžetskom klasifikacijom, s tim da se finansijski rezultat u tim izveštajima utvrđuje saglasno Međunarodnim računovodstvenim standardima za javni sektor – gotovinska osnova.
Formu i sadržaj godišnjih finansijskih izveštaja, dodatnih napomena, objašnjenja i obrazloženja iz st. 1. i 2. ovog člana uređuje ministar.”
Član 23.
U članu 84. u uvodnoj rečenici reči: „sa ciljem vršenja inspekcije” zamenjuju se rečima: „sa ciljem vršenja inspekcijske kontrole”.
Član 24.
U članu 85. stav 1. u uvodnoj rečenici reči: „sa ciljem vršenja inspekcije” zamenjuje se rečima: „sa ciljem vršenja inspekcijske kontrole”.
U stavu 3. reč: „inspekcije” zamenjuje se rečima: „inspekcijske kontrole”.
Član 25.
U članu 86. posle reči: „lokalne samouprave je” dodaje se reč: „inspekcijska”.
Član 26.
Član 87. menja se i glasi:
„Član 87.
Budžetska inspekcija, odnosno služba za budžetsku inspekciju autonomne pokrajine, odnosno služba za budžetsku inspekciju jedinice lokalne samouprave nakon sprovedene inspekcijske kontrole sastavlja zapisnik o kontroli i predlaže mere za otklanjanje konstatovanih nezakonitosti i nepravilnosti u radu kontrolisanog subjekta saglasno zakonu i podzakonskim aktima donetim u skladu sa zakonom.
Budžetska inspekcija, služba za budžetsku inspekciju autonomne pokrajine i služba za budžetsku inspekciju jedinice lokalne samouprave dostavljaju zapisnik o kontroli korisnicima budžetskih sredstava, organizacijama, preduzećima, pravnim licima i drugim subjektima iz čl. 84. i 85. ovog zakona, kod kojih je izvršena inspekcijska kontrola.
U slučaju da kontrolisani subjekt ne postupi po predloženim merama iz stava 1. ovog člana, budžetska inspekcija, odnosno služba za budžetsku inspekciju autonomne pokrajine, odnosno služba za budžetsku inspekciju jedinice lokalne samouprave rešenjem nalaže mere za njihovo otklanjanje i preduzima druge zakonom utvrđene radnje.
Rešenje iz stava 3. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Tužba kojom je pokrenut upravni spor ne zadržava izvršenje rešenja iz stava 3. ovog člana.”
Član 27.
U članu 88. posle reči: „u visini nenamenski” dodaju se reči: „i nezakonito”.
Dodaje se stav 2, koji glasi:
Ukoliko korisnici budžetskih sredstava iz člana 85. stav 1. tač. 1), 2) i 3) i stav 3. tač. 1) i 2) ovog zakona ne postupe po konačnom rešenju službe za budžetsku inspekciju, nadležni izvršni organ lokalne vlasti može izdati nalog da im se obustavi prenos sredstava budžeta u tekućem periodu, osim sredstava za plate, u visini nenamenski i nezakonito utrošenih sredstava koja su im po konačnom rešenju službe za budžetsku inspekciju autonomne pokrajine, odnosno službe za budžetsku inspekciju jedinice lokalne samouprave naložena da vrate.
Član 28.
U članu 90. stav 2. reči: „i plan” brišu se.
Posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:
„Program iz stava 2. ovog člana sačinjava se prvenstveno na osnovu prijava, predstavki, prigovora i zahteva za vršenje kontrole pristiglih od organa, organizacija, pravnih i fizičkih lica.”
U dosadašnjem stavu 3, koji postaje stav 4, reči: „st. 1 i 2.” zamenjuju se rečima: „st. 1, 2. i 3.”.
Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.
U dosadašnjem stavu 5, koji postaje stav 6, reči: „iz stava 4.” zamenjuju se rečima: „iz stava 5.”, a reči: „postupka inspekcije” zamenjuju se rečima: „postupka inspekcijske kontrole”.
U dosadašnjem stavu 6, koji postaje stav 7, reči: „iz stava 5.” zamenjuju se rečima: „iz stava 6.”
U dosadašnjem stavu 7, koji postaje stav 8, reči: „vrši inspekcija” zamenjuju se rečima: „vrši inspekcijska kontrola”.
Dosadašnji st. 8. i 9. postaju st. 9. i 10.
Član 29.
U članu 91. stav 1. reč: „inspekciji” zamenjuje se rečima: „inspekcijskoj kontroli”.
Stav 2. briše se.
U dosadašnjem stavu 3, koji postaje stav 2, reči: „sprovedenoj inspekciji” zamenjuju se rečima: „sprovedenoj inspekcijskoj kontroli”.
Dosadašnji stav 4. postaje stav 3.
Član 30.
U članu 92k stav 1. posle reči: „specijalnim savetnicima” dodaju se reči: „i fiskalnim analitičarima”.
Član 31.
U članu 92l stav 1. posle reči: „specijalnim savetnicima” dodaju se reči: „i fiskalnim analitičarima”, a reči: „vrhovni specijalni savetnik” zamenjuju se rečima: „glavni ekonomista”.
Stav 2. menja se i glasi:
„Za glavnog ekonomistu može biti imenovano lice koje je državljanin Republike Srbije, koje ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, koje poseduje fakultetsku diplomu iz oblasti ekonomije, finansija, računovodstva ili neke druge relevantne oblasti, najmanje devet godina radnog iskustva u oblasti makroekonomije, fiskalne politike, javnih finansija, računovodstva i objavljene naučne radove iz tih oblasti.”
Član 32.
U članu 92lj dodaje se stav 3, koji glasi:
„Poslove fiskalnog analitičara obavlja lice koje ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, koje je master ekonomije ili diplomirani ekonomista, koje ima položen državni stručni ispit i najmanje tri godine radnog iskustva u oblasti javnih finansija, fiskalne politike i makroekonomske analize.”
Član 33.
U članu 92o stav 1. reči: „Vrhovni specijalni savetnik” zamenjuju se rečima: „Glavni ekonomista”.
U stavu 2. reči: „vrhovnog specijalnog savetnika” zamenjuju se rečima: „glavnog ekonomiste”.
U stavu 3. reči: „Vrhovni specijalni savetnik” zamenjuju se rečima: „Glavni ekonomista”.
Član 34.
U članu 92r stav 1. posle reči: „Broj specijalnih savetnika” dodaju se reči: „i fiskalnih analitičara”.
Dodaju se st. 6, 7. i 8, koji glase:
„Fiskalni analitičar je u radnom odnosu na neodređeno vreme.
Fiskalni analitičar ima pravo na osnovnu platu u visini od 65 procenata plate koja je određena za specijalnog savetnika.
U pogledu drugih primanja i prava fiskalnog analitičara primenjuju se odredbe zakona koje uređuju ova prava za državne službenike i nameštenike, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano.”
Član 35.
U članu 92t stav 1. reči: „i članom 92r stav 3.” zamenjuju se rečima: „i članom 92r st. 3. i 7. ovog zakona”.
Član 36.
U članu 93. tačka 2) alineja četvrta briše se.
Dosadašnja al. peta i šesta postaju al. četvrta i peta.
Tač. 3) i 4) brišu se.
U tački 6) reči: „programskog dela” brišu se.
U tački 9) alineja jedanaesta menja se i glasi:
„ – izvršenje naloga prinudne naplate;”.
U alineji trinaestoj posle reči: „prema korisnicima javnih sredstava” dodaju se reči: „i prijem gotovinskih uplata korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora na njihove podračune kod Uprave za trezor”.
U alineji četrnaestoj reč: „budžetskih” zamenjuje se rečju: „javnih”.
U tački 14) reč: „javnih” briše se.
Član 37.
U članu 93b stav 1. menja se i glasi:
„Uprava za trezor vrši centralizovani obračun primanja zaposlenih, izabranih, postavljenih i angažovanih lica kod direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava Republike Srbije, izuzev Vojnobezbednosne agencije, Vojnoobaveštajne agencije i Bezbednosno-informativne agencije i njenog indirektnog korisnika.”
Stav 2. briše se.
Dosadašnji stav 3. postaje stav 2.
U dosadašnjem stavu 4, koji postaje stav 3, reči: „tačka 1)” brišu se.
U dosadašnjem st. 5. i 6, koji postaju st. 4. i 5, reči: „st. 3. i 4.” zamenjuju se rečima: „st. 2. i 3.”.
Član 38.
U članu 104. stav 2. reči: „proteknu tri godine” zamenjuju se rečima: „protekne pet godina”.
Član 39.
U članu 112. stav 1. posle reči: „i odluka o budžetima lokalne vlasti za 2015. godinu” dodaju se zapeta i reči: „a za korisnike sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje shodno će se primenjivati od donošenja finansijskih planova za 2020. godinu”.
Član 40.
U članu 113. stav 1. reči: „iz člana 56.” zamenjuju se rečima: „iz člana 56a”.
Član 41.
U članu 18. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, broj 142/14), reči: „u 2015. i 2016. godini” zamenjuju se rečima: „u 2015, 2016. i 2017. godini”.
Član 42.
U članu 43. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, br. 73/10, 93/12, 142/14 i 103/15), reči: „za 2016. godinu” zamenjuju se rečima: „za 2017. godinu”.
Član 43.
Korisnici sredstava budžeta Republike Srbije, koji su visinu takse utvrdili primenom metodologije iz člana 17. Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13-ispravka, 108/13, 142/14, 68/15-dr. zakon i 103/15), dužni su da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona iniciraju dopunu zakona kojim se uređuju republičke administrativne takse, radi propisivanja tim zakonom visine taksi za javne usluge koje pružaju fizičkim i pravnim licima.
Do dana stupanja na snagu zakona kojim se uređuju republičke administrativne takse iz stava 1. ovog člana, korisnici javnih sredstava iz tog stava nastavljaju da primenjuju akta kojima su propisane visine taksi za usluge koje pružaju.
Član 44.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na izveštavanje o učinku programa primenjivaće se počev od 1. januara 2017. godine.
Član 45.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E NJ E
USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbama člana 97. stav 1. tač. 11, 15, 16. i 17. Ustava Republike Srbije, kojim je, između ostalog, utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije utvrđenih Ustavom i zakonom, finansijsku reviziju javnih sredstava, nadležnost i rad republičkih organa, kao i druge odnose od interesa za Republiku, u skladu s Ustavom.
RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Imajući u vidu da je u 2015. godini definitivno napušten linijski model budžetiranja, shodno članu 112. Zakona o budžetskom sistemu, ovim zakonom stvoriće se uslovi za unapređenje programske strukture budžeta kroz uređivanje procesa praćenja i izveštavanja o ostvarenim učincima programa što predstavlja nadogradnju sistema za planiranje i izradu programskog budžeta. Informacije o ostvarenim učincima programa koriste za unapređenje efektivnosti i efikasnosti javne potrošnje, kao i za praćenje kvaliteta javnih usluga.
Praćenje i izveštavanje daju ključne povratne informacije rukovodiocima organa, ministarstvu nadležnom za poslove finansija, Vladi i Narodnoj skupštini, odnosno lokalnom organu uprave nadležnom za finansije i skupštini lokalne vlasti o tome da li se aktivnosti direktnih korisnika budžetskih sredstava sprovode u skladu sa postavljenim ciljevima i finansijskim planom, kao i o tome kakav uticaj rezultat ostvaren u izveštajnom periodu ima na učinke i sredstva planirana za naredni period. Ukoliko se utvrde odstupanja, ove informacije omogućavaju blagovremenu izmenu programskih aktivnosti, odnosno projekata, ili preraspodelu budžetskih sredstva u narednom periodu u cilju ostvarenja boljih rezultata. Obaveznost objavljivanja izveštaja o učinku programa omogućava da i javnost dobije uvid u rezultate ostvarene kroz budžetsku potrošnju.
S obzirom na to da su u 2016. godini mere fiskalne konsolidacije, koje je preduzela Vlada u prethodnom periodu sa ciljem očuvanja stabilnosti javnih finansija, dale bolji rezultat od očekivanog, ocenjeno je opravdanim i ekonomski održivim da se u 2016. godini povećaju penzije i plate zaposlenima u delu javnog sektora.
S druge strane, ovim zakonom predlaže se produženje važenja privremenog režima zabrane zapošljavanja kod korisnika javnih sredstava do kraja 2017. godine, s obzirom na to da je ocenjeno opravdanim očuvanje mehanizma kontrolisanog zapošljavanja, posebno u kontekstu primene Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru.
OBJAŠNJENJE POJEDINAČNIH REŠENJA U ZAKONU
Članom 1. ovog zakona definiše se pojam kvote koja predstavlja ograničenje potrošnje aproprijacije za određeni period.
Članom 2. ovog zakona vrši se izmena člana 17. Zakona o budžetskom sistemu, koji uređuje takse za pružanje javnih usluga od strane korisnika javnih sredstava. Navedena izmena se predlaže s obzirom na to da su važeća rešenja u pogledu propisivanja ovlašćenja za utvrđivanje visine taksi za javne usluge koje pružaju korisnici sredstava budžeta Republike Srbije dovela do toga da se visina republičkih administrativnih taksi propisuje različitim podzakonskim aktima umesto Zakonom o republičkim administrativnim taksama. Predložena rešenja će doprineti unapređenju transparentnosti sistema javnih prihoda ostvarenih od taksi i obezbeđivanju predvidivosti troškova građanima i privredi, a ujedno će se onemogućiti uvođenje različitih taksi za iste spise i radnje.
Članom 3. ovog zakona omogućava se povećanje penzija i plata u delu javnog sektora u 2017. godini, s obzirom na to da su u 2016. godini mere fiskalne konsolidacije, koje je preduzela Vlada u prethodnom periodu sa ciljem očuvanja stabilnosti javnih finansija, dale bolji rezultat od očekivanog, tako da fiskalni prostor dozvoljava odstupanje od posebnog fiskalnog pravila koje uređuje kretanje plata i penzija.
Pored navedenog, ovim članom produženo je važenje zabrane zapošljavanja kod korisnika javnih sredstava do kraja 2017. godine, s obzirom da je navedena mera dala izuzetne rezultate u smanjenju obima rashoda za plate u budžetima svih nivoa vlasti, odnosno u celom javnom sektoru.
Članom 4. ovog zakona daje se ovlašćenje ministru finansija da uredi sadržaj predloga srednjoročnih prioriteta javnih investicija i uslove za njihovo uključivanje u predlog za prioritetne oblasti finansiranja radi realnijeg i preciznijeg sagledavanja finansijskih efekata i svođenja fiskalnih rizika na minimalan nivo.
Čl. 5, 6, 8, 9. i 21. ovog zakona vrši se dopuna postojećih odredaba Zakona o budžetskom sistemu u cilju obezbeđenja uslova za unapređenje programske strukture budžeta pre svega kroz uvođenje obaveze izveštavanja o ostvarenim učincima programa korisnika budžetskih sredstava na svim nivoima vlasti. Takođe, članom 8. ovog zakona nalaže se direktnim korisnicima budžetskih sredstava u predlogu finansijskog plana iskazuju primanja po osnovu zaključenih sporazuma o zajmu iz kojih proističe direktna obaveza za budžet Republike Srbije.
Članom 7. ovog zakona vrši se dopuna člana 36a u pogledu obaveznog sadržaja uputstva za pripremu odluka o budžetu lokalne vlasti.
Članom 10. ovog zakona vrši se upodobljavanje sa izmenama i dopunama člana 37. Zakona o budžetskom sistemu, s obzirom na to da član 41. sadrži upućujuću odredbu.
Članom 11. ovog zakona propisuje se obaveza za nadležne organe da zakon, odnosno odluku o budžetu sa obrazloženjem objavljuju na internet stranicama. Na isti način objavljivaće se i rebalans budžeta, zakon o završnom računu budžeta Republike Srbije, odnosno odluka o završnom računu budžeta lokalne vlasti. Time bi se široj javnosti učinile dostupnim programske informacije, kao i sve druge relevantne informacije o javnoj potrošnji.
Čl. 12. i 13. ovog zakona predlaže se izmena čl. 50. i 51. Zakona o budžetskom sistemu, s obzirom na to da je u toku postupak uvođenja indirektnih korisnika budžetskih sredstava u sistem izvršenja budžeta i koji imaju obavezu da, kao i direktni korisnici budžetskih sredstava, dostavljaju planove za izvršenje budžeta.
Članom 14. ovog zakona omogućava se određivanje kvote, odnosno ograničenja potrošnje aproprijacije za različite periode u toku budžetske godine, u zavisnosti od likvidnosti budžeta.
Čl. 15.i 16. ovog zakona predviđa se brisanje pojedinih odredaba člana 56. Zakona o budžetskom sistemu koje se odnose na prinudnu naplatu i njihovo propisivanje novim članom 56a. Naime, uvođenjem pojedinih indirektnih korisnika budžetskih sredstava (sudovi, tužilaštva i dr) u sistem izvršenja budžeta Republike Srbije, stekli su se uslovi za izmenu člana 56. Zakona o budžetskom sistemu, na taj način što bi se definisao način izvršenja prinudne naplate i za ove korisnike s obzirom na to imaju drugačiji tretman u sistemu za izvršenje budžeta Republike Srbije od direktnih korisnika budžetskih sredstava. Naime, indirektni korisnici nemaju godišnje aproprijacije utvrđene u budžetu pojedinačno za svakog indirektnog korisnika budžetskih sredstava, kao što je to slučaj sa direktnim korisnicima, već se njihove godišnje aproprijacije nalaze na glavi u budžetu koja objedinjuje sve indirektne korisnike određene vrste (viši sudovi, osnovni sudovi, prekršajni sudovi, tužilaštva i drugo). Iz tog razloga nije moguće da se izvršenje prinudne naplate obavlja na isti način kao za direktne korisnike budžetskih sredstava.
Pored navedenog, polazeći od principa ekonomičnosti i efikasnosti, a u cilju smanjenja obima budžetskih rashoda za naknadu štete po osnovu izvršnih sudskih presuda i vansudskog poravnanja, propisano je da u slučaju kada je ukupna godišnja aproprijacija za izvršenje prinudne naplate opredeljena Ministarstvu odbrane iskorišćena, Uprava za trezor postupa kao u slučaju prinudne naplate.
Članom 17. ovog zakona preciziraju se odredbe člana 59. Zakona o budžetskom sistemu, a koje se odnose na povraćaj sredstava u slučaju nepostojanja pravnog osnova za plaćanje, s obzirom na to da se u tom slučaju ne vrši umanjenje aproprijacije već izvršenog rashoda, odnosno izdatka.
Članom 18. ovog zakona vrši se izmena u nazivu člana 60. Zakona o budžetskom sistemu jer se odredbe tog člana odnose na sve vrste javnih prihoda.
Članom 19. ovog zakona vrše se dopuna člana 68b Zakona o budžetskom sistemu, u smislu da Ministarstvo finansija, između ostalog, obavlja i administrativne provere prijavljenih nepravilnosti u postupanju sa finansijskim sredstvima Evropske unije.
Članom 20. ovog zakona definisano je da se tekuća budžetska rezerva može opredeliti najviše do 4% ukupnih prihoda i primanja od prodaje nefinansijske imovine za budžetsku godinu.
Članom 22. ovog zakona vrši se izmena člana 79. Zakona o budžetskom sistemu radi preciznijeg uređenja sadržaja završnog računa koji se sastavlja za budžet Republike Srbije, budžete lokalnih vlasti i organizacije za obavezno socijalno osiguranje i daje se ovlašćenje ministru da uredi sadržaj godišnjeg finansijskog izveštaja o izvršenju budžeta, godišnjeg finansijskog izveštaja o izvršenju plana organizacija za obavezno socijalno osiguranje, kao i godišnjeg konsolidovanog finansijskog izveštaja Republičkog fonda za zdravstveno osiguranja.
Čl. 23, 24, 25. i 29. ovog zakona vrši se preciziranje pojedinih odredaba Zakona o budžetskom sistemu, a obzirom na to da budžetska inspekcija vrši inspekcijsku kontrolu potrošnje javnih sredstava.
Članom 26. ovog zakona predlaže se da rešenje budžetske inspekcije bude konačno i da se protiv njega može pokrenuti upravni spor, s tim što podneta tužba nema suspenzivno dejstvo. Na ovaj način obezbediće se efikasnije sprovođenje naloga budžetske inspekcije, posebno u delu koji se odnosi na povraćaj nenamenskih i nezakonito utrošenih sredstava u budžet.
Članom 27. ovog zakona obezbeđuje se integritet budžetskog sistema kroz davanje ovlašćenja lokalnoj vlasti da obustavlja prenos sredstava iz budžeta kontrolisanim subjektima (u visini nezakonito i nenamensko utrošenih sredstava) u slučaju nepostupanja po rešenju službe za budžetsku inspekciju.
Članom 28. ovog zakona predlaže se da se program budžetske inspekcije sačinjava na osnovu prijava, predstavki, prigovora i zahteva za vršenje kontrole pristiglih od organa, organizacija, pravnih i fizičkih lica, a u cilju obezbeđivanja objektivnosti pri odabiru subjekata kontrole.
Čl. 30-35. ovog zakona vrši se izmena pojedinih odredaba Zakona o budžetskom sistemu kojima se uređuje rad Fiskalnog saveta. Između ostalog, vrši se terminološka izmena naziva rukovodioca stručne službe Fiskalnog saveta, što je u skladu sa međunarodnom praksom i uporedivo je sa većinom drugih fiskalnih saveta u državama članicama Evropske unije.
S obzirom na to da je dosadašnja praksa pokazala da u okviru Fiskalnog saveta postoji preveliki jaz u profesionalnom napredovanju zaposlenih između ekonomista-početnika i specijalnih savetnika koji obavljaju najkomplikovanije fiskalne analize predlaže se uvođenje pozicije fiskalnog analitičara kao „među-pozicije” prilikom profesionalnog napredovanja zaposlenih koji su prevazišli znanja i veštine mlađih saradnika, ali još uvek nisu ovladali iskustvom i znanjima koja se očekuju od specijalnih savetnika. Pored toga, propisuje se način utvrđivanja broja fiskalnih analitičara, njihov radno-pravni status, plata i druga primanja i prava.
Članom 36. ovog zakona vrši se izmena postojećeg člana 93. Zakona o budžetskom sistemu, a koji uređuje delokrug rada Uprave za trezor.
Članom 37. ovog zakona menja se član 93b Zakona o budžetskom sistemu, tako što se predlaže da Uprava za trezor vrši centralizovani obračun primanja zaposlenih, izabranih, postavljenih i angažovanih lica kod direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava Republike Srbije, izuzev Vojnobezbednosne agencije, Vojnoobaveštajne agencije i Bezbednosno-informativne agencije i njenog indirektnog korisnika.
Članom 38. ovog zakona predlaže se da rok zastarelosti za pokretanje prekršajnog postupka za prekršaje iz čl. 103, 103a i 103b bude pet godina, što je u skladu sa članom 84. Zakona o prekršajima koji predviđa da se za prekršaje iz oblasti javnih prihoda i finansija može posebnim zakonom propisati duži rok zastarelosti od tri godine, s tim što ne može biti duži od pet godina.
Članom 39. ovog zakona predviđa se rok za napuštanje linijskog modela budžetiranja od strane korisnika organizacija za obavezno socijalno osiguranje.
Članom 40. ovog zakona vrši se usklađivanje sa izmenama predloženim članom 15. ovog zakona.
Članom 41. ovog zakona propisuje se da se, izuzetno i u 2017. godini, preusmeravanje aproprijacije može vršiti u iznosu do 10% vrednosti aproprijacije čija se sredstva umanjuju, a zbog prilagođavanja korisnika budžetskih sredstava na programski model budžetiranja.
Članom 42. ovog zakona predlaže se produžetak roka iz člana 43. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, br. 73/10, 93/12, 142/14 i 103/15), s obzirom na to da je Akcionim planom za sprovođenje Programa reforme javnih finansija planiran rok za primenu međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor (IPSAS) do 2020. godine.
Član 43. ovog zakona dat je rok za iniciranje dopuna Zakona o republičkim administrativnim taksama, kako bi se njime propisale takse za sve javne usluge koje pružaju korisnici sredstava budžeta Republike Srbije.
Član 44. ovog zakona propisuje da se odredbe ovog zakona, a koje se odnose na izveštavanje o učinku programa primenjuju počev od 1. januara 2017. godine.
Član 45. ovog zakona propisuje njegovo stupanje na snagu.
IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
Ukupan procenjeni finansijski efekat povećanja plata i penzija na budžet Republike Srbije i finansijske planove organizacija obaveznog socijalnog osiguranja u 2017. godine iznosi oko 18 mlrd dinara.
S druge strane, u 2017. godini ostvariće će značajne uštede u budžetu Republike Srbije i odlukama u budžetu lokalnih vlasti kroz očuvanje mehanizma kontrolisanog zapošljavanja u javnom sektoru i sprovođenje racionalizacije u skladu sa Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, imajući u vidu učešće rashoda za plate u ukupnom obimu rashoda budžeta svih nivoa vlasti.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se donošenje ovog zakona po hitnom postupku u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/12 – prečišćen tekst), kako bi se stekli uslovi za primenu predloženih zakonskih rešenja u zakonu o budžetu Republike Srbije za 2017. godinu, kao i u odlukama o budžetu lokalne vlasti za 2017. godinu.
VI. RAZLOZI ZA STUPANJE NA SNAGU ZAKONA PRE OSMOG DANA OD DANA OBJAVLJIVANJA
Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”. Naročito opravdani razlozi za ranije stupanje na snagu ovog zakona, u smislu člana 196. stav 4. Ustava Republike Srbije, sastoje se u potrebi da se predložena rešenja primene u zakonu o budžetu Republike Srbije za 2017. godinu i odlukama o budžetu lokalne vlasti za 2017. godinu.
VII. PREGLED ODREDABA ZAKONA KOJE SE MENJAJU, ODNOSNO DOPUNJUJU
Definicije
Član 2.
Definicije koje se koriste u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) Zakon o budžetu Republike Srbije jeste zakon kojim se procenjuju prihodi i primanja, te utvrđuju rashodi i izdaci za jednu ili tri godine (kapitalni izdaci iskazuju se za tri godine), a donosi ga Narodna skupština; sadrži i odredbe bitne za izvršenje tog zakona; u slučaju kad se budžet donosi za tri godine prihodi i primanja, rashodi i izdaci iskazuju se za svaku godinu posebno;
2) Odluka o budžetu jeste odluka kojom se procenjuju prihodi i primanja, te utvrđuju rashodi i izdaci za jednu ili tri godine (kapitalni izdaci iskazuju se za tri godine), a donosi ga skupština autonomne pokrajine, odnosno skupština opštine, odnosno grada ili grada Beograda (u daljem tekstu: skupština lokalne vlasti); sadrži i odredbe bitne za izvršenje te odluke; u slučaju kad se budžet donosi za tri godine prihodi i primanja, rashodi i izdaci iskazuju se za svaku godinu posebno;
3) Finansijski plan jeste akt direktnog ili indirektnog korisnika budžetskih sredstava, kao i akt organizacije za obavezno socijalno osiguranje, koji uključuje i finansijske planove indirektnih korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, izrađen na osnovu uputstva za pripremu budžeta, u skladu sa smernicama za izradu srednjoročnih planova i projekcijama srednjoročnog okvira rashoda predviđenih Fiskalnom strategijom, koji sadrži procenu obima prihoda i primanja i obim rashoda i izdataka za period od jedne ili tri godine (kapitalni izdaci iskazuju se za tri godine);
4) Javna sredstva su sredstva na raspolaganju i pod kontrolom Republike Srbije, lokalne vlasti i organizacija za obavezno socijalno osiguranje;
5) Korisnici javnih sredstava su direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i javna preduzeća osnovana od strane Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, pravna lica osnovana od strane tih javnih preduzeća, pravna lica nad kojima Republika Srbija, odnosno lokalna vlast ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapitala ili više od 50% glasova u upravnom odboru, druga pravna lica u kojima javna sredstva čine više od 50% ukupnih prihoda ostvarenih u prethodnoj poslovnoj godini, kao i javne agencije i organizacije na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama;
6) Korisnici budžetskih sredstava su direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti;
7) Direktni korisnici budžetskih sredstava su organi i organizacije Republike Srbije, odnosno organi i službe lokalne vlasti;
8) Indirektni korisnici budžetskih sredstava jesu: pravosudni organi, budžetski fondovi; mesne zajednice; ustanove osnovane od strane Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, nad kojima osnivač, preko direktnih korisnika budžetskih sredstava, vrši zakonom utvrđena prava u pogledu upravljanja i finansiranja;
9) Korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje su organizacije za obavezno socijalno osiguranje i korisnici sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (zdravstvene i apotekarske ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno lokalna vlast);
10) Vanbudžetski fondovi obuhvataju pravna lica osnovana zakonom koja se finansiraju iz specifičnih poreza, namenskih doprinosa i neporeskih prihoda;
11) Centralni nivo države obuhvata sve subjekte koji su odgovorni za pružanje, pretežno, netržišnih usluga i preraspodelu dohotka i bogatstva na nivou zemlje kao celine; obuhvata budžet Republike Srbije i vanbudžetske fondove, uključujući i fondove socijalnog osiguranja;
12) Opšti nivo države obuhvata sve subjekte koji su odgovorni za pružanje, pretežno, netržišnih usluga i preraspodelu dohotka i bogatstva na svim nivoima države; obuhvata budžet Republike Srbije, budžete lokalnih vlasti, vanbudžetske fondove, uključujući i fondove socijalnog osiguranja na svim nivoima vlasti, kao i netržišne i neprofitne institucije koje su kontrolisane i finansirane od strane države na svim nivoima vlasti;
13) Javni sektor je deo nacionalne ekonomije koji obuhvata opšti nivo države, kao i nefinansijska preduzeća pod kontrolom države (javna preduzeća) koja se primarno bave komercijalnim aktivnostima;
14) Javni prihodi su svi prihodi ostvareni obaveznim plaćanjima poreskih obveznika, pravnih i fizičkih lica koja koriste određeno javno dobro ili javnu uslugu, kao i svi drugi prihodi koje ostvaruju korisnici budžetskih sredstava i sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje;
14a) Opšti prihodi budžeta su prihodi kojima se finansira javna potrošnja i koji nemaju prethodno utvrđenu namenu;
15) Namenski prihodi i primanja su javni prihodi, odnosno primanja čije je korišćenje i namena utvrđena ugovorom o donaciji, kreditu, odnosno zajmu, kao i sredstva samodoprinosa čija se namena utvrđuje odlukom jedinice lokalne samouprave;
16) BRISANO – sa 93/2012
17) Poreski prihodi su vrsta javnih prihoda koje država prikuplja obaveznim plaćanjima poreskih obveznika bez obaveze izvršenja specijalne usluge zauzvrat;
18) Neporeski prihodi su vrsta javnih prihoda koji se naplaćuju pravnim ili fizičkim licima za korišćenje javnih dobara (naknade), pružanje određene javne usluge (takse), zbog kršenja ugovornih ili zakonskih odredbi (penali i kazne) kao i prihodi koji se ostvare upotrebom javnih sredstava;
18a) Javna dobra su prirodna bogatstva čije je korišćenje uređeno posebnim zakonom, kao i dobra koja su posebnim zakonom utvrđena kao dobra od opšteg interesa i dobra u opštoj upotrebi;
18b) Javne usluge su sve usluge koje su korisnici javnih sredstava u skladu sa zakonom obavezni da pružaju pravnim i fizičkim licima;
19) Primanja države su sredstva koja država ostvaruje prodajom nefinansijske i finansijske imovine i zaduživanjem;
20) Javni rashodi su rashodi za robe, usluge i druga davanja koje država obezbeđuje bez direktne i neposredne nadoknade;
21) Izdaci države su izdaci države za nabavku nefinansijske i finansijske imovine i otplatu kredita;
21a) Kapitalni projekti su projekti izgradnje i kapitalnog održavanja zgrada i građevinskih objekata infrastrukture od interesa za Republiku Srbiju, odnosno lokalnu vlast, uključujući usluge projektnog planiranja koje su sastavni deo projekta, obezbeđivanje zemljišta za izgradnju, kao i projekti koji podrazumevaju ulaganja u opremu, mašine i drugu nefinansijsku imovinu, a u funkciji su javnog interesa;
22) Poreski rashodi su olakšice i oslobođenja od standardne poreske strukture, koji umanjuju iznos naplaćenih prihoda i koji se mogu uvoditi samo zakonima kojima se uvodi odgovarajući porez;
23) Budžet je sveobuhvatan plan prihoda i primanja i plan rashoda i izdataka, organizovan u dva odvojena računa: a) račun prihoda i primanja ostvarenih po osnovu prodaje nefinansijske imovine i rashoda i izdataka za nabavku nefinansijske imovine i b) račun finansiranja; budžet je osnovni dokument ekonomske politike Vlade;
24) Budžetski suficit, odnosno deficit je razlika između ukupnog iznosa prihoda i primanja ostvarenih po osnovu prodaje nefinansijske imovine i ukupnog iznosa rashoda i izdataka za nabavku nefinansijske imovine;
25) Ukupni fiskalni suficit, odnosno ukupni fiskalni deficit je budžetski suficit, odnosno budžetski deficit korigovan za transakcije u imovini i obavezama koje su izvršene u cilju sprovođenja javnih politika; primanja ostvarena privatizacijom imaju tretman finansijske imovine i uključuju se u račun finansiranja; subvencije date u formi kredita, ili nabavke finansijske imovine smatraju se rashodima;
25a) Fiskalna politika predstavlja odluke koje donose ili radnje koje sprovode organi vlasti u vezi sa javnim prihodima i primanjima i rashodima i izdacima i akumulacijom javne imovine i obaveza sa ciljem uticanja na privredna kretanja i ostvarivanje ciljeva fiskalne politike;
25b) Ciljevi fiskalne politike označavaju precizne numerički iskazane ciljne vrednosti glavnih fiskalnih agregata koje Vlada nastoji da ostvari u budžetu;
25v) Anticiklična fiskalna politika podrazumeva da je fiskalni deficit veći od ciljnog u godinama kada je stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (u daljem tekstu: BDP) manja od potencijalne, dok je u godinama kada je stopa rasta BDP veća od potencijalne, fiskalni deficit manji od ciljnog ili se ostvaruje suficit;
25g) Potencijalna stopa rasta BDP je najveća stopa rasta koja može biti dostignuta u određenom periodu, bez povećanja stope inflacije;
25d) Fiskalni principi označavaju principe odgovornog fiskalnog upravljanja;
25đ) Fiskalne procedure sadrže izradu, podnošenje i objavljivanje izveštaja, prognoza, ocena i saopštenja propisanih ovim zakonom;
25e) Fiskalni rizici su kratkoročna i srednjoročna odstupanja fiskalnih promenljivih u odnosu na vrednosti koje su predviđene u budžetu, finansijskim ili drugim izveštajima ili projekcijama javnih finansija;
25ž) Fiskalna pravila predstavljaju postavljanje ograničenja na fiskalnu politiku, kako bi se ojačala budžetska disciplina, poboljšala koordinacija između različitih nivoa vlasti i smanjila nesigurnost kada je u pitanju buduća fiskalna politika;
25z) Fiskalni savet je nezavisan organ koji se obrazuje sa ciljem da unapredi kulturu fiskalne odgovornosti u Republici Srbiji, i to nezavisnom analizom fiskalne politike i podsticanjem stručnih rasprava o fiskalnoj politici;
25i) Fiskalna strategija je dokument u kome se navode ciljevi fiskalne politike Vlade i daje ocena održivosti fiskalne politike, koji Vlada podnosi Narodnoj skupštini;
25j) Fiskalna održivost označava mogućnost sprovođenja date fiskalne politike u dužem vremenskom periodu, bez značajnijih promena u poreskoj politici ili rashodima i izdacima;
25k) Izveštaj o ostvarenom napretku je dodatak Fiskalnoj strategiji koji sadrži ostvarene rezultate predviđene fiskalne politike u Fiskalnoj strategiji koji je usvojen u prethodnoj fiskalnoj godini;
26) Konsolidacija je iskazivanje prihoda i primanja i rashoda i izdataka više međusobno povezanih budžeta i vanbudžetskih fondova, kao da se radi o jedinstvenom subjektu; da bi se izbeglo dvostruko računanje, konsolidacijom se isključuju međusobni transferi između istih, kao i između različitih nivoa vlasti;
27) Konsolidovani budžet centralne države je budžet nakon isključivanja međusobnih transfera između različitih subjekata na centralnom nivou vlasti, kako bi se izbeglo dvostruko računanje, pri čemu se principi za utvrđivanje rezultata za budžet Republike Srbije primenjuju i na konsolidovani budžet centralne države;
28) Konsolidovani budžet opšte države je budžet nakon isključivanja međusobnih transfera između različitih subjekata na istom nivou vlasti, kao i između različitih nivoa vlasti, pri čemu se principi za utvrđivanje rezultata za budžet Republike Srbije primenjuju i na konsolidovani budžet opšte države; ovo je realni indikator finansijske pozicije države, prihoda, rashoda i zaduženosti;
29) Konsolidovani bilans grada, odnosno grada Beograda je bilans ukupnih prihoda i primanja i ukupnih rashoda i izdataka budžeta grada, odnosno grada Beograda i budžeta gradskih opština u njegovom sastavu, koji donosi nadležni organ grada, odnosno grada Beograda i dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove finansija (u daljem tekstu: Ministarstvo) u roku od petnaest dana od dana donošenja odluke o budžetu grada, odnosno grada Beograda;
30) Rebalans budžeta je promena zakona o budžetu Republike Srbije, odnosno odluke o budžetu lokalne vlasti u toku budžetske godine, kojom se menja, odnosno dopunjuje budžet, a rebalans finansijskog plana organizacije za obavezno socijalno osiguranje promena finansijskog plana kojom se u toku budžetske godine, menja, odnosno dopunjuje finansijski plan;
31) Aproprijacija je od strane Narodne skupštine, odnosno skupštine lokalne vlasti, zakonom o budžetu Republike Srbije, odnosno odlukom o budžetu lokalne vlasti, dato ovlašćenje Vladi, odnosno nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti, za trošenje javnih sredstava do određenog iznosa i za određene namene za budžetsku godinu, odnosno iznos sredstava utvrđen u finansijskom planu organizacije za obavezno socijalno osiguranje za određene namene; stalna aproprijacija je aproprijacija u budžetu kojom se obavezno utvrđuju sredstva na ime otplate duga i datih garancija; aproprijacije za indirektne korisnike budžetskih sredstava se iskazuju zbirno po vrstama indirektnih korisnika i namenama sredstava u okviru razdela direktnog korisnika koji je, u budžetskom smislu, odgovoran za te indirektne korisnike budžetskih sredstava;
31A) KVOTA PREDSTAVLJA OGRANIČENJE POTROŠNJE APROPRIJACIJE ZA ODREĐENI PERIOD;
32) Račun finansiranja obuhvata primanja od prodaje finansijske imovine i zaduživanja, te izdatke za nabavku finansijske imovine i za otplatu kredita i zajmova;
33) Finansijska imovina obuhvata novčana sredstva, potraživanja, akcije i udele u kapitalu pravnih lica, hartije od vrednosti i druga ulaganja u pravna lica;
34) Zaduživanje predstavlja ugovaranje kredita, odnosno izdavanje hartija od vrednosti, u skladu sa posebnim zakonom;
35) Državna garancija je instrument osiguranja kojim Republika Srbija garantuje ispunjenje obaveza za koje se daje garancija;
36) Zaduživanje zbog tekuće likvidnosti predstavlja ugovaranje kratkoročnih kredita, odnosno emitovanje kratkoročnih državnih hartija od vrednosti za finansiranje privremene nelikvidnosti budžeta, nastale usled neuravnoteženih kretanja u prihodima i rashodima i izdacima tokom izvršenja budžeta;
37) Preuzimanje obaveza predstavlja angažovanje sredstava od strane korisnika budžetskih sredstava I KORISNIKA SREDSTAVA ORGANIZACIJA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE po osnovu pravnog akta, za koje se, u momentu angažovanja, očekuje da predstavljaju gotovinski trošak, neposredno ili u budućnosti;
38) Plaćanja označavaju sve transakcije koje imaju za rezultat smanjenje stanja finansijskih sredstava na računima;
39) Sistem konsolidovanog računa trezora je objedinjeni račun dinarskih i deviznih sredstava konsolidovanih računa trezora Republike Srbije i trezora lokalne vlasti, preko kojeg se vrše plaćanja između korisnika budžetskih sredstava, sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora, s jedne strane i subjekata koji nisu obuhvaćeni sistemom konsolidovanog računa trezora, s druge strane, obračunavaju međubankarska plaćanja i vodi kod Narodne banke Srbije;
40) Konsolidovani račun trezora Republike Srbije je objedinjeni račun dinarskih i deviznih sredstava korisnika sredstava budžeta Republike Srbije, korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, a koji se otvara Republici Srbiji i vodi u Upravi za trezor;
41) Konsolidovani račun trezora lokalne vlasti je objedinjeni račun dinarskih i deviznih sredstava pripadajućih korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti i drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti, a koji se otvara lokalnoj vlasti i vodi u Upravi za trezor;
42) Glavna knjiga trezora je poslovna knjiga skupa svih računa koja se vodi po sistemu dvojnog knjigovodstva, u kojoj se sistematski obuhvataju stanja i evidentiraju sve promene na imovini, obavezama, kapitalu, prihodima i rashodima;
43) BRISANO – sa 73/2010 – od 1. januara 2010. godine
44) Transferna sredstva su sredstva koja se iz budžeta Republike Srbije, odnosno budžeta lokalne vlasti prenose budžetu na drugom nivou vlasti, budžetu na istom nivou vlasti i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje, kao i između organizacija za obavezno socijalno osiguranje za doprinose za osiguranje;
45) Donacija je namenski bespovratan prihod, koji se ostvaruje na osnovu pisanog ugovora između davaoca i primaoca donacije;
46) Finansijska pomoć Evropske unije su sredstva Evropske unije koja se koriste za namene i sprovode prema pravilima utvrđenim sporazumima između Republike Srbije i Evropske unije;
47) Finansiranje učešća Republike Srbije u sprovođenju finansijske pomoći Evropske unije je finansijsko učešće Republike Srbije u sprovođenju programa finansijske pomoći Evropske unije koje se može obezbediti iz različitih izvora finansiranja;
48) Državna pomoć je svaki stvarni ili potencijalni javni rashod ili umanjeno ostvarenje javnog prihoda, kojim se korisniku državne pomoći, na selektivan način, omogućava povoljniji položaj na tržištu u odnosu na konkurente, čime se narušava ili postoji opasnost od narušavanja konkurencije na tržištu;
49) Podračun je evidencioni račun korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, odnosno transakcioni račun drugih korisnika javnih sredstava, i to dinarskih i deviznih sredstava, koji se otvara u okviru pripadajućeg konsolidovanog računa trezora, a vodi se u Upravi za trezor;
50) Sistem upravljanja javnim finansijama predstavlja skup aktivnosti i postupaka usmerenih na uspostavljanje finansijskog jedinstva u evidentiranju prihoda i primanja i rashoda i izdataka i izvršavanju rashoda i izdataka korisnika sredstava budžeta Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, čime se obezbeđuju integritet budžetskog sistema i budžetski ciljevi;
50a) Sistem upravljanja javnim sredstvima predstavlja skup aktivnosti i postupaka usmerenih na jedinstveno planiranje, raspolaganje, evidentiranje i izveštavanje o javnim sredstvima, koja koriste i kojima raspolažu korisnici javnih sredstava;
51) Sistem izvršenja budžeta, kao deo sistema upravljanja javnim finansijama, obuhvata procese i postupke koji se sprovode elektronskom komunikacijom sa Upravom za trezor, a kojima se izvršavaju rashodi i izdaci korisnika sredstava budžeta Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, utvrđeni zakonom o budžetu, odnosno odlukom o budžetu, kao i rashodii izdaci tih korisnika u periodu privremenog finansiranja;
51a) Upravljačka odgovornost je obaveza rukovodilaca svih nivoa kod korisnika javnih sredstava da sve poslove obavljaju zakonito, poštujući principe ekonomičnosti, efektivnosti, efikasnosti i javnosti, kao i da za svoje odluke, postupke i rezultate odgovaraju onome koji ih je imenovao ili im preneo odgovornost;
51b) Interna finansijska kontrola u javnom sektoru je sveobuhvatni sistem mera za upravljanje i kontrolu javnih prihoda, rashoda, imovine i obaveza, koji uspostavlja Vlada kroz organizacije javnog sektora sa ciljem da su upravljanje i kontrola javnih sredstava, uključujući i strane fondove, u skladu sa propisima, budžetom, i principima dobrog finansijskog upravljanja, odnosno efikasnosti, efektivnosti, ekonomičnosti i otvorenosti;
51v) Finansijsko upravljanje i kontrola je sistem politika, procedura i aktivnosti koje uspostavlja, održava i redovno ažurira rukovodilac organizacije, a kojim se upravljajući rizicima obezbeđuje uveravanje u razumnoj meri da će se ciljevi organizacije ostvariti na pravilan, ekonomičan, efikasan i efektivan način;
51g) Interna revizija je aktivnost koja pruža nezavisno objektivno uveravanje i savetodavna aktivnost, sa svrhom da doprinese unapređenju poslovanja organizacije; pomaže organizaciji da ostvari svoje ciljeve, tako što sistematično i disciplinovano procenjuje i vrednuje upravljanje rizicima, kontrole i upravljanje organizacijom;
52) Zakon o završnom računu budžeta Republike Srbije je akt kojim Narodna skupština za svaku budžetsku godinu utvrđuje ukupno ostvarene prihode i primanja i rashode i izdatke, finansijski rezultat budžeta Republike Srbije (budžetski deficit ili suficit) i račun finansiranja;
53) Odluka o završnom računu budžeta lokalne vlasti je akt kojim skupština lokalne vlasti za svaku budžetsku godinu utvrđuje ukupno ostvarene prihode i primanja i rashode i izdatke i finansijski rezultat budžeta lokalne vlasti (budžetski deficit ili suficit) i račun finansiranja;
54) Odluka o završnom računu organizacije za obavezno socijalno osiguranje je akt kojim nadležni organ organizacije za obavezno socijalno osiguranje za svaku budžetsku godinu utvrđuje ukupno ostvarene prihode i primanja i rashode i izdatke, finansijski rezultat organizacije za obavezno socijalno osiguranje (budžetski deficit ili suficit) i račun finansiranja;
55) Konsolidovani izveštaj grada, odnosno grada Beograda je konsolidovani izveštaj završnog računa budžeta grada, odnosno grada Beograda i završnih računa budžeta gradskih opština u njegovom sastavu, koji sastavlja organ nadležan za poslove finansija grada, odnosno grada Beograda i podnosi Upravi za trezor;
56) Konsolidovani izveštaj Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje je konsolidovani izveštaj završnog računa Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i finansijskih izveštaja o izvršenju prihoda i primanja i rashoda i izdataka korisnika sredstava tog fonda, koji sastavlja Republički fond za zdravstveno osiguranje i podnosi Upravi za trezor;
57) Konsolidovani izveštaj Republike Srbije je konsolidovani izveštaj završnog računa budžeta Republike Srbije, završnih računa organizacija za obavezno socijalno osiguranje, konsolidovanog izveštaja Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, završnih računa budžeta autonomnih pokrajina, završnih računa budžeta opština i konsolidovanih izveštaja gradova i grada Beograda, koji Vlada dostavlja Narodnoj skupštini radi informisanja;
57a) PRESTAJE DA VAŽI – sa 68/2015 – Zakonom o Registru zaposlenih, izabranih, imenovanih, postavljenih i angažovanih lica kod korisnika javnih sredstava
58) Program je skup mera koje korisnici budžetskih sredstava sprovode u skladu sa svojim ključnim nadležnostima i utvrđenim srednjoročnim ciljevima. Sastoji se od nezavisnih, ali tesno povezanih komponenata – programskih aktivnosti i/ili projekata. Utvrđuje se i sprovodi od strane jednog ili više korisnika budžetskih sredstava i nije vremenski ograničen;
58a) Programska aktivnost je tekuća i kontinuirana delatnost korisnika budžetskih sredstava, koja nije vremenski ograničena. Sprovođenjem programske aktivnosti se postižu ciljevi koji doprinose dostizanju ciljeva programa. Utvrđuje se na osnovu uže definisanih nadležnosti korisnika budžetskih sredstava i mora biti deo programa;
58b) Projekat je vremenski ograničen poslovni poduhvat korisnika budžetskih sredstava čijim sprovođenjem se postižu ciljevi projekta, odnosno programa;
58v) Rodno odgovorno budžetiranje predstavlja uvođenje principa rodne ravnopravnosti u budžetski proces, što podrazumeva rodnu analizu budžeta i restrukturiranje prihoda i rashoda sa ciljem unapređenja rodne ravnopravnosti;
59) Srednjoročni plan je sveobuhvatni plan budžetskog korisnika koji sadrži detaljnu razradu svih programa, projekata i programskih aktivnosti za budžetsku godinu sa projekcijama za naredne dve godine, prema utvrđenim srednjoročnim ciljevima i prioritetima, koji služi i kao osnova za izradu obrazloženja finansijskog plana tog korisnika i izrađuje se u skladu sa uputstvom za pripremu budžeta;
60) Srednjoročni okvir rashoda je sastavni deo Fiskalne strategije, kojim Vlada utvrđuje ukupni obim rashoda budžeta Republike u skladu sa utvrđenim prioritetnim oblastima finansiranja; obezbeđuje sveukupnu fiskalnu disciplinu i transparentnost procesa planiranja budžeta i predstavlja osnov za definisanje srednjoročnih obima za planiranje i izradu finansijskih planova budžetskih korisnika.
Takse
Član 17.
Takse se mogu uvoditi samo zakonom kojim se može propisati njihova visina ili se tim zakonom može dati pravo određenom subjektu ORGANU LOKALNE VLASTI da utvrdi njihovu visinu.
IZUZETNO OD STAVA 1. OVOG ČLANA, POSEBNIM ZAKONOM SE MOŽE DATI PRAVO KORISNIKU JAVNIH SREDSTAVA KOJI NIJE KORISNIK SREDSTAVA BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE DA UTVRDI VISINU TAKSE ZA JAVNE USLUGE KOJU PRUŽA.
Taksa se naplaćuje za neposredno pruženu javnu uslugu, odnosno sproveden postupak ili radnju, koju je pružio, odnosno sproveo nadležan subjekat iz stava 1. ovog člana KORISNIK JAVNIH SREDSTAVA.
Taksa se ne može naplaćivati za izdavanje dokaza i bilo kojih podataka koje lice pribavlja od jednog državnog organa, a po nalogu drugog državnog organa.
Visina takse mora biti primerena troškovima pružanja javne usluge, odnosno sprovođenja postupka ili radnje i mora biti utvrđena u apsolutnom iznosu, odnosno ne može biti utvrđena kao procenat od promenljive osnovice, osim ukoliko je zakonom drugačije propisano.
Ministar će urediti metodologiju i način utvrđivanja troškova pružanja javne usluge.
Visina takse čiji iznos nije propisan zakonom utvrđuje se u tekućoj godini za narednu godinu primenom metodologije iz stava 5. IZ STAVA 6. ovog člana i ne može se povećavati tokom godine za tu godinu.
Izuzetno od stava 6. OD STAVA 7. ovog člana, visina takse se može utvrditi u tekućoj godini za tu godinu, ukoliko je ovlašćenom subjektu zakonom data nadležnost za pružanje nove javne usluge, odnosno ako nadležni subjekt prvi put donosi akt o utvrđivanju visine takse u skladu sa zakonom.
Ako visina takse nije utvrđena zakonom, na akt kojim se utvrđuje njihova visina subjekat iz stava 1. ovog člana mora pribaviti saglasnost U SLUČAJU IZ STAVA 2. OVOG ČLANA, NA AKT KOJIM SE UTVRĐUJE VISINA TAKSI MORA SE PRIBAVITI SAGLASNOST:
1) ministarstva nadležnog za finansije u slučaju da visinu takse utvrđuje subjekat centralnog nivoa države;
2) organa nadležnog za finansije u slučaju da visinu takse utvrđuje subjekat pod kontrolom lokalne vlasti.
Akt kojim se utvrđuje visina takse dostavlja se na saglasnost nadležnom organu iz stava 8. iz stava 9. ovog člana najkasnije do 30. septembra tekuće godine za narednu godinu.
Akt o utvrđivanju visine takse na koji je data saglasnost objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije“, odnosno drugom službenom glasilu u kome se objavljuju akti o utvrđivanju visine takse, najkasnije do 31. oktobra tekuće godine za narednu godinu.
Ako se do isteka roka iz stava 10. IZ STAVA 11. ovog člana ne objavi akt o visini takse za narednu godinu, u narednoj godini primenjivaće se njihova visina utvrđena za tekuću godinu.
Odredba stava 8. STAVA 9. tačka 2) ovog člana ne primenjuje se u slučajevima kada visinu takse utvrđuje nadležni organ lokalne vlasti.
Za jednu javnu uslugu može se naplaćivati samo jedna taksa.
Fiskalna pravila
Član 27e
Fiskalna pravila odnose se na opšti nivo države i ona mogu biti opšta i posebna.
U oktobru 2012. godine, plate i penzije povećaće se za 2%.
Posebna fiskalna pravila određuju kretanje plata i penzija, kao i način obuhvata javnih investicija pri računanju fiskalnog deficita i javnih rashoda i izdataka u periodu od 2011. do 2016. godine.
Opšta fiskalna pravila su:
1) ciljni godišnji fiskalni deficit iznosiće u srednjem roku 1 % BDP;
2) dug opšteg nivoa države, ne uključujući obaveze po osnovu restitucije, neće biti veći od 45 % BDP.
Fiskalni deficit će biti manji od ciljnog ili će se ostvarivati fiskalni suficit u godinama kada je stopa rasta BDP veća od potencijalne, dok će se u godinama kada je stopa rasta manja od potencijalne, ostvarivati fiskalni deficit koji je veći od ciljnog deficita.
Da bi se obezbedilo da stvarni fiskalni deficit u srednjem roku bude jednak ciljnom, a da se istovremeno omogući realizacija anticiklične fiskalne politike, primeniće se sledeća formula za određivanje gornje granice fiskalnog deficita u godini t:
dt =dt-1 – a(dt-1-d*)-b(gt-g*)
gde su sa dt i dt-1 označeni deficiti u godinama t i t-1, d* je ciljni fiskalni deficit koji je određen na nivou od 1 % BDP, gt je realna stopa rasta BDP u godini t, a g* je potencijalna srednjoročna realna stopa rasta BDP.
Deficit u formuli je izražen u procentima od BDP, dok su stope rasta BDP izražene u procentima.
Koeficijent prilagođavanja a pokazuje brzinu kojom se stvarni deficit približava ciljnom deficitu, a koeficijent b pokazuje koliko fiskalni deficit u godini t odstupa od ciljnog deficita usled odstupanja stope rasta BDP u godini t od potencijalne stope rasta BDP.
U periodu od 2011. do 2014. godine numerička vrednost koeficijenata je određena na nivou a=0,3 i b=0,4 dok je potencijalna stopa rasta BDP, g*=4 %.
Počev od 2015. godine numeričku vrednost koeficijenata a i b, kao i potencijalnu stopu rasta BDP odrediće Fiskalni savet i ona će važiti u periodu koji ne može biti kraći od tri godine.
Dug opšteg nivoa države obuhvata direktni dug opšteg nivoa države i izdate garancije opšteg nivoa države (indirektni dug), prema domaćim i stranim poveriocima.
Ukoliko dug opšteg nivoa države, bez duga po osnovu restitucije, pređe 45 % BDP, Vlada je dužna da Narodnoj skupštini, zajedno sa budžetom za narednu godinu, podnese i program za smanjenje duga u odnosu na BDP.
Fiskalni savet podnosi Narodnoj skupštini obrazloženo mišljenje o Vladinom programu za smanjenja duga, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlaže mišljenje u Narodnoj skupštini.
Vlada je obavezna da predlog zakona kojim se uređuje pitanje restitucije uskladi sa principima fiskalne odgovornosti.
Fiskalni savet podnosi Narodnoj skupštini obrazloženo mišljenje o tome da li su odredbe koje se odnose na obeštećenje starih vlasnika u novcu ili preko emisije državnih hartija od vrednosti u skladu sa principima fiskalne odgovornosti, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlaže mišljenje u Narodnoj skupštini.
Posebna fiskalna pravila obezbeđuju da se smanjenje fiskalnog deficita u odnosu na BDP, najvećim delom ostvari preko smanjenja tekućih javnih rashoda.
Cilj posebnih fiskalnih pravila je i da se promeni struktura javne potrošnje u pravcu smanjenja tekućih rashoda i povećanja javnih investicija.
Pojedinačne plate i penzije u decembru 2010. godine povećaće se za 2%.
U aprilu 2011. godine, plate i penzije uskladiće se stopom rasta potrošačkih cena u prethodna tri meseca.
U oktobru 2011. godine, plate i penzije uskladiće se zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan.
U aprilu 2012. godine, plate i penzije uskladiće se zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan.
U oktobru 2012. godine, plate i penzije povećaće se za 2%.
U aprilu 2013. godine, plate i penzije povećaće se za 2%.
U oktobru 2013. godine plate i penzije povećaće se za 0,5%.
U aprilu 2014. godine plate i penzije povećaće se za 0,5%.
U oktobru 2014. godine plate i penzije povećaće se za 1%.
U slučaju da se do 1. jula 2014. godine ne donese propis kojim će se urediti ujednačavanje nivoa plata, odnosno zarada zaposlenih u javnom sektoru, neće se vršiti usklađivanje plata i penzija u skladu sa stavom 26. ovog člana.
Principi odgovornog fiskalnog upravljanja nalažu svođenje rashoda za plate i penzije na održiv nivo, tako da će se težiti tome da učešće plata opšteg nivoa države u BDP bude do 7%, odnosno učešće penzija u BDP do 11%.
Povećanje plata i penzija može se vršiti samo u godini u kojoj se na osnovu odgovarajućih planskih dokumenata nadležnih organa očekuje, odnosno procenjuje da će učešće plata opšteg nivoa države u BDP da bude do 7%, odnosno učešće penzija u BDP do 11%, i to najviše dva puta godišnje, ali tako da očekivano učešće plata opšteg nivoa države, odnosno penzija u BDP nakon usklađivanja ne bude iznad navedenih procenata.
Od aprila se plate, odnosno penzije mogu povećati maksimalno do zbira stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i dela stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini iznad 3%, a od oktobra se mogu povećati maksimalno do stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci.
Ukoliko su ispunjeni uslovi za usklađivanje plata, odnosno penzija iz st. 28. i 29. ovog člana, o povećanju plata, odnosno penzija, kao i o procentu tog povećanja odlučuje Vlada, na predlog Ministarstva.
Odredbe st. 28-31. ovog člana primenjuju se nakon 2014. godine.
Usklađivanje plata i penzija primenjuje se na obračun i isplatu plata za navedeni mesec.
Korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31. decembra 2016. 2017. godine.
Izuzetno od stava 34. ovog člana, radni odnos sa novim licima može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva.
Ukupan broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, ne može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih.
Izuzetno od stava 36. ovog člana, broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih, uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva.
Aktom Vlade bliže će se urediti postupak za pribavljanje saglasnosti iz st. 35. i 37. ovog člana.
Prilikom izračunavanja deficita konsolidovane opšte države za 2011. godinu, rashodi i izdaci ne uključuju deo ukupnih javnih investicija koji je veći od 4 % BDP, a u periodu od 2012. do 2015. godine deo javnih investicija koji je veći od 5 % BDP.
Deo javnih investicija iznad najviših nivoa, za koji je dozvoljeno povećati deficit konsolidovane opšte države u skladu sa opštim fiskalnim pravilom, ne sme da bude veći od 2 % BDP.
Fiskalni savet će u saradnji sa Državnom revizorskom institucijom dati mišljenje o tome da li je obuhvat javnih investicija u skladu sa računovodstvenim standardima.
Primena posebnih fiskalnih pravila ne može da ugrozi opšta fiskalna pravila utvrđena u skladu sa ovim zakonom.
Izuzetno od st. 29-31. ovog člana, u 2016. godini penzije se mogu povećati za 1,25%, kao i plate zaposlenih u:
– Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu odbrane za 2%;
– ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i učeničkog standarda za 4%;
– ustanovama visokog i višeg obrazovanja i studentskog standarda za 2%;
– predškolskim ustanovama za 4%;
– ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite za 3%.
IZUZETNO OD ST. 29-31. OVOG ČLANA, U 2017. GODINI PENZIJE ĆE SE POVEĆATI ZA 1,5 %.
IZUZETNO OD ST. 29-31. OVOG ČLANA, U 2017. GODINI MOGU SE POVEĆATI PLATE ZAPOSLENIH U:
– MINISTARSTVU UNUTRAŠNJIH POSLOVA, MINISTARSTVU ODBRANE, BEZBEDNOSNO-INFORMATIVNOJ AGENCIJI, UPRAVI ZA IZVRŠENJE KRIVIČNIH SANKCIJA – SAMO ZA DRŽAVNE SLUŽBENIKE I NAMEŠTENIKE U KAZNENO-POPRAVNIM USTANOVAMA I PRAVOSUĐU (OSIM SUDIJA I TUŽILACA, DRŽAVNIH SLUŽBENIKA I NAMEŠTENIKA KOJI U SKLADU SA ODREDBAMA ZAKONA O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA U SUZBIJANJU ORGANIZOVANOG KRIMINALA, KORUPCIJE I DRUGIH POSEBNO TEŠKIH KRIVIČNIH DELA („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BR. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04,58/04-DR. ZAKON, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11-DR. ZAKON, 101/11-DR. ZAKON I 32/13), KAO I ZAKONA O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA U POSTUPKU ZA RATNE ZLOČINE („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BR. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11-DR. ZAKON I 6/15) OSTVARUJU PRAVO NA PLATU U DUPLOM IZNOSU) ZA 5%;
– USTANOVAMA OSNOVNOG I SREDNJEG OBRAZOVANJA I UČENIČKOG STANDARDA ZA 6%;
– USTANOVAMA VISOKOG I VIŠEG OBRAZOVANJA I STUDENTSKOG STANDARDA ZA 3%;
– NAUČNO-ISTRAŽIVAČKOJ DELATNOSTI – ISTRAŽIVAČIMA (OSIM ISTRAŽIVAČIMA KOJI IMAJU RADNI ODNOS ZASNOVAN NA FAKULTETU) I POMOĆNOM OSOBLJU ZA 5%;
– USTANOVAMA KULTURE ZA 5%;
– USTANOVAMA SOCIJALNE I ZDRAVSTVENE ZAŠTITE ZA 5%;
– PREDŠKOLSKIM USTANOVAMA ZA 6%;
POVEĆANJE PENZIJA I PLATA IZ ST. 44. I 45. OVOG ČLANA VRŠIĆE SE POČEV OD PENZIJE, ODNOSNO PLATE ZA DECEMBAR 2016. GODINE.
Srednjoročni prioriteti javnih investicija
Član 27j
Budžetski korisnici dostavljaju Ministarstvu srednjoročne prioritete javnih investicija u okviru predloga za prioritetne oblasti finansiranja najkasnije do 15. marta.
Srednjoročni prioriteti javnih investicija uključuju se u Fiskalnu strategiju.
Ministarstvo budžetskim korisnicima u okviru uputstva za pripremu budžeta Republike Srbije dostavlja i uputstvo o sadržaju planova kojim se iskazuju srednjoročni prioriteti javnih investicija.
Planovi za sprovođenje srednjoročnih prioriteta javnih investicija izrađuju se kao deo finansijskih planova budžetskih korisnika.
SADRŽAJ PREDLOGA SREDNJOROČNIH PRIORITETA JAVNIH INVESTICIJA I USLOVE ZA NJIHOVO UKLJUČIVANJE U PREDLOG ZA PRIORITETNE OBLASTI FINANSIRANJA PROPISUJE MINISTAR.
Priprema budžeta i finansijskih planova
Član 28.
Budžet se sastoji iz opšteg dela i posebnog dela OPŠTEG DELA, POSEBNOG DELA I OBRAZLOŽENJA.
Opšti deo budžeta obuhvata:
1) račun prihoda i rashoda i neto nabavku nefinansijske imovine (razlika prodaje i nabavke nefinansijske imovine); budžetski suficit, odnosno deficit;
2) ukupni fiskalni suficit, odnosno ukupni fiskalni deficit;
3) račun finansiranja, odnosno predlog za korišćenje suficita, a u slučaju deficita – izvore za njegovo finansiranje iskazane i kvantifikovane pojedinačno po vrstama izvora;
4) pregled očekivanih sredstava iz finansijske pomoći Evropske unije;
5) procenu neophodnih finansijskih sredstava za finansiranje učešća Republike Srbije u sprovođenju finansijske pomoći Evropske unije;
6) procenu ukupnog novog zaduženja, odnosno razduženja Republike Srbije u toku budžetske godine;
7) procenu ukupnog iznosa novih garancija Republike Srbije tokom budžetske godine;
8) pregled planiranih kapitalnih izdataka budžetskih korisnika za tekuću i naredne dve budžetske godine;
9) stalnu i tekuću budžetsku rezervu.
Posebni deo budžeta iskazuje finansijske planove direktnih korisnika budžetskih sredstava, prema principu podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.
Finansijski planovi iz stava 3. ovog člana uključuju rashode i izdatke direktnog korisnika budžetskih sredstava, u skladu sa ekonomskom, funkcionalnom, PROGRAMSKOM i klasifikacijom prema izvorima finansiranja, definisanim u članu 29. ovog zakona.
Posebni deo budžeta može biti iskazan po programskoj klasifikaciji kojom se prikazuju ciljevi, očekivani rezultati, aktivnosti i sredstva potrebna za ostvarivanje navedenih ciljeva.
OBRAZLOŽENJE BUDŽETA SADRŽI:
1) OBRAZLOŽENJE OPŠTEG DELA BUDŽETA;
2) PROGRAMSKE INFORMACIJE.
Prilikom pripreme programskog modela budžeta definišu se rodno odgovorni ciljevi, rodni indikatori učinka, ishoda i rezultata, kojima se prikazuju planirani očekivani doprinosi programa, programske aktivnosti ili projekta ostvarivanju rodne ravnopravnosti.
PROGRAMSKE INFORMACIJE IZ STAVA 5. TAČKA 2) OVOG ČLANA SADRŽE OPISE PROGRAMA, PROGRAMSKIH AKTIVNOSTI I PROJEKATA KORISNIKA BUDŽETSKIH SREDSTAVA, CILJEVE KOJI SE ŽELE POSTIĆI U SREDNJOROČNOM PERIODU SPROVOĐENJEM PROGRAMA, PROGRAMSKIH AKTIVNOSTI I PROJEKATA, KAO I POKAZATELJE UČINKA ZA PRAĆENJE POSTIZANJA NAVEDENIH CILJEVA. NEKI OD DEFINISANIH CILJEVA, ODNOSNO POKAZATELJA UČINKA PROGRAMA, PROGRAMSKE AKTIVNOSTI ILI PROJEKTA PREDSTAVLJAJU RODNO ODGOVORNE CILJEVE, ODNOSNO RODNE POKAZATELJE KOJIMA SE PRIKAZUJU I PRATE PLANIRANI DOPRINOSI PROGRAMA, PROGRAMSKE AKTIVNOSTI ILI PROJEKTA OSTVARIVANJU RODNE RAVNOPRAVNOSTI.
Finansijski plan organizacije za obavezno socijalno osiguranje sastoji se od opšteg i posebnog dela, utvrđen na način koji propisuje ministar.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, poseban deo budžeta Republike Srbije koji se odnosi na rashode i izdatke Bezbednosno-informativne agencije i njenih indirektnih korisnika iskazuje se u ukupnom iznosu, bez navođenja aproprijacija iz finansijskog plana.
Budžetski kalendar
Član 31.
Postupak pripreme i donošenja budžeta i finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje izvršava se prema budžetskom kalendaru, i to:
1) Kalendar za nivo Republike Srbije:
(1) 15. februar – ministar daje instrukciju za predlaganje prioritetnih oblasti finansiranja za budžetske korisnike koje uključuju i srednjoročne prioritete javnih investicija;
(2) 15. mart – direktni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije na osnovu instrukcije iz podtačke (1) ove tačke dostavljaju Ministarstvu predloge za utvrđivanje prioritetnih oblasti finansiranja za budžetsku i naredne dve fiskalne godine, KAO I GODIŠNJI IZVEŠTAJ O UČINKU PROGRAMA ZA PRETHODNU GODINU;
(3) 15. april – ministar u saradnji sa ministarstvima i institucijama nadležnim za ekonomsku politiku i privredni sistem dostavlja Vladi na prethodno razmatranje Fiskalnu strategiju, koja sadrži ekonomsku i fiskalnu politiku Vlade sa projekcijama za budžetsku i naredne dve fiskalne godine;
(4) 25. april – Vlada daje saglasnost ministru da pripremi nacrt Fiskalne strategije koja sadrži konkretne odluke o prioritetnim oblastima finansiranja, koje obuhvataju i srednjoročne prioritete javnih investicija;
(5) 30. april – ministar dostavlja nacrt Fiskalne strategije Fiskalnom savetu;
(6) 15. maj – Fiskalni savet daje mišljenje o nacrtu Fiskalne strategije;
(7) 1. jun – ministar dostavlja Vladi predlog Fiskalne strategije na usvajanje;
(8) 15. jun – Vlada usvaja Fiskalnu strategiju i dostavlja je Narodnoj skupštini na razmatranje, kao i lokalnoj vlasti;
(9) 30. jun – Narodna skupština dostavlja Vladi komentare i preporuke u vezi sa Fiskalnom strategijom;
(10) 5. jul – ministar dostavlja uputstvo za pripremu nacrta budžeta Republike Srbije;
(11) 5. jul – ministar dostavlja uputstvo za pripremu odluke o budžetu lokalnoj vlasti, kao i Fiskalnu strategiju organizacijama za obavezno socijalno osiguranje;
(12) 1. septembar – direktni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije i organizacije za obavezno socijalno osiguranje dostavljaju predlog srednjoročnog i finansijskog plana Ministarstvu, KOJI SADRŽI IZVEŠTAJ O UČINKU PROGRAMA ZA PRVIH ŠEST MESECI TEKUĆE GODINE;
(13) 1. oktobar – Vlada, na predlog ministra, usvaja revidiranu Fiskalnu strategiju, sa informacijama o finansijskim i drugim efektima novih politika, uzimajući u obzir posle 15. aprila ažurirani makroekonomski okvir;
(14) 5. oktobar – Vlada dostavlja Narodnoj skupštini revidiranu Fiskalnu strategiju;
(15) 15. oktobar – ministar dostavlja Vladi nacrt zakona o budžetu Republike Srbije, nacrte odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje sa finansijskim planovima organizacija za obavezno socijalno osiguranje;
(16) 1. novembar – Vlada usvaja predlog zakona o budžetu Republike Srbije i dostavlja ga Narodnoj skupštini, zajedno sa predlozima odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje i finansijskim planovima organizacija za obavezno socijalno osiguranje;
(17) 15. decembar – Narodna skupština donosi zakon o budžetu Republike Srbije i odluke o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje;
2) Kalendar budžeta lokalne vlasti:
(1) 1. avgust – lokalni organ uprave nadležan za finansije dostavlja uputstvo za pripremu nacrta budžeta lokalne vlasti;
(2) 1. septembar – direktni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti dostavljaju predlog finansijskog plana lokalnom organu uprave nadležnom za finansije za budžetsku i naredne dve fiskalne godine, KOJI SADRŽI IZVEŠTAJ O UČINKU PROGRAMA ZA PRVIH ŠEST MESECI TEKUĆE GODINE;
(3) 15. oktobar – lokalni organ uprave nadležan za finansije dostavlja nacrt odluke o budžetu nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti;
(4) 1. novembar – nadležni izvršni organ lokalne vlasti dostavlja predlog odluke o budžetu skupštini lokalne vlasti;
(5) 20. decembar – skupština lokalne vlasti donosi odluku o budžetu lokalne vlasti;
(6) 25. decembar – lokalni organ uprave nadležan za finansije dostavlja ministru odluku o budžetu lokalne vlasti.
Rokovi iz stava 1. ovog člana predstavljaju krajnje rokove u budžetskom kalendaru.
Uputstvo za izradu odluke o budžetu lokalne vlasti
Član 36a
Ministarstvo dostavlja lokalnoj vlasti uputstvo za izradu odluke o budžetu lokalne vlasti.
Uputstvo iz stava 1. ovog člana sadrži:
1) osnovne ekonomske pretpostavke i smernice za pripremu odluke o budžetu lokalne vlasti;
2) metodologiju izrade odluke o budžetu lokalne vlasti;
3) metodologiju izrade predloga finansijskog plana korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti;
4) USLOVE ZA UKLJUČIVANJE KAPITALNIH PROJEKATA U BUDŽET LOKALNE VLASTI.
Ukoliko odluka o budžetu lokalne vlasti bude suprotna smernicama iz uputstva iz stava 1. ovog člana u delu kojim se lokalnoj vlasti daju smernice za planiranje UKUPNOG OBIMA PRIHODA, mase sredstava za plate, broja zaposlenih i subvencija u odluci o budžetu, ministar može privremeno obustaviti prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije, ODNOSNO PRIPADAJUĆEG DELA POREZA NA ZARADE I POREZA NA DOBIT PRAVNIH LICA, do momenta dok se odluka o budžetu ne uskladi sa uputstvom.
Predlog finansijskog plana direktnih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije
Član 37.
Na osnovu uputstva za pripremu nacrta budžeta Republike i srednjoročnih planova, direktni korisnici budžetskih sredstava izrađuju predlog srednjoročnog i finansijskog plana.
Predlog finansijskog plana iz stava 1. ovog člana obuhvata:
1) rashode i izdatke za trogodišnji period, iskazane po budžetskoj klasifikaciji;
2) detaljno pisano obrazloženje rashoda i izdataka, kao i izvora finansiranja;
3) rodnu analizu rashoda i izdataka;
4) PROGRAMSKE INFORMACIJE;
5) PREGLED PRIMANJA ZA TROGODIŠNJI PERIOD NA OSNOVU ZAKLJUČENIH SPORAZUMA O ZAJMOVIMA, KAO I ONIH ČIJE JE ZAKLJUČIVANJE IZVESNO U NAREDNOJ FISKALNOJ GODINI, A KOJI PREDSTAVLJAJU DIREKTNU OBAVEZU BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE.
Predlog finansijskog plana budžetskog korisnika podnosi se u iznosu jednakom iznosu obima sredstava prve godine srednjoročnog okvira rashoda, definisanog u Fiskalnoj strategiji.
Delovi predloga finansijskog plana iz stava 2. ovog člana sastoje se iz pisanog objašnjenja, koje obuhvata i obrazloženje, srednjoročnu kvantifikaciju i procenu efekata novih politika i investicionih prioriteta, na osnovu Uputstva za pripremu budžeta Republike i srednjoročnih planova korisnika sredstava Republike Srbije i finansijskog zahteva.
KAO PRILOG PREDLOGA FINANSIJSKOG PLANA DIREKTNI KORISNICI BUDŽETSKIH SREDSTAVA DOSTAVLJAJU IZVEŠTAJ O UČINKU PROGRAMA ZA PRVIH ŠEST MESECI TEKUĆE GODINE.
Uputstvo za pripremu budžeta lokalne vlasti
Član 40.
Po dobijanju Fiskalne strategije, lokalni organ uprave nadležan za finansije dostavlja direktnim korisnicima sredstava budžeta lokalne vlasti uputstvo za pripremu budžeta lokalne vlasti.
Uputstvo iz stava 1. ovog člana sadrži:
1) osnovne ekonomske pretpostavke i smernice za pripremu nacrta budžeta lokalne vlasti;
2) opis planirane politike lokalne vlasti;
3) procene prihoda i primanja i rashoda i izdataka budžeta lokalne vlasti za budžetsku i naredne dve fiskalne godine;
4) obim sredstava koji može da sadrži predlog finansijskog plana direktnog korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti za budžetsku godinu, sa projekcijama za naredne dve fiskalne godine;
5) smernice za pripremu srednjoročnih planova direktnih korisnika sredstava budžeta lokalnih vlasti;
6) postupak i dinamiku pripreme budžeta lokalne vlasti i predloga finansijskih planova direktnih korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti;
7) način na koji će se u obrazloženju iskazati rodna analiza budžeta lokalne vlasti;
8) NAČIN NA KOJI ĆE SE ISKAZATI PROGRAMSKE INFORMACIJE.
Priprema i dostavljanje predloga finansijskih planova korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti
Član 41.
Na osnovu uputstva za pripremu nacrta budžeta lokalne vlasti, direktni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti izrađuju predlog finansijskog plana i dostavljaju ga lokalnom organu uprave nadležnom za finansije.
U pogledu sadržine I PRILOGA predloga finansijskog plana direktnih korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti shodno se primenjuju odredbe člana 37. ovog zakona.
Indirektni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti obavezni su da pripreme predlog finansijskog plana na osnovu smernica koje se odnose na budžet lokalne vlasti.
Direktni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti obavezni su da, u skladu sa smernicama i u rokovima koje propisuje nadležni izvršni organ lokalne vlasti, traže od indirektnih korisnika budžetskih sredstava za koje su odgovorni, da dostave podatke neophodne za izradu predloga finansijskog plana direktnog korisnika budžetskih sredstava.
Lokalni organ uprave nadležan za finansije može da traži neposredno od indirektnih korisnika budžetskih sredstava podatke o finansiranju korisnika, koji su neophodni za pripremu predloga budžeta lokalne vlasti.
Objavljivanje budžeta, Fiskalne strategije i finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje
Član 45.
Zakon o budžetu Republike Srbije, revidirana Fiskalna strategija, odluke o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje i finansijski planovi organizacija za obavezno socijalno osiguranje objavljuju se u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Odluke o budžetima lokalne vlasti objavljuju se u službenim glasilima lokalne vlasti.
ZAKON O BUDŽETU REPUBLIKE SRBIJE SA OBRAZLOŽENJEM OBJAVLJUJE SE NA INTERNET STRANICI MINISTARSTVA.
ODLUKA O BUDŽETU LOKALNE VLASTI SA OBRAZLOŽENJEM OBJAVLJUJE SE NA INTERNET STRANICI NADLEŽNOG ORGANA LOKALNE VLASTI.
ODREDBE ST. 4. I 5. OVOG ČLANA ODNOSE SE I NA REBALANS BUDŽETA, ZAKON O ZAVRŠNOM RAČUNU BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE, ODNOSNO ODLUKU O ZAVRŠNOM RAČUNU BUDŽETA LOKALNE VLASTI.
Dodeljivanje aproprijacija i finansijsko planiranje
Član 50.
U roku od 15 30 dana od dana stupanja na snagu zakona, odnosno odluke o budžetu, direktni korisnici budžetskih sredstava, koji su, u budžetskom smislu, odgovorni za indirektne korisnike budžetskih sredstava, vrše raspodelu sredstava indirektnim korisnicima u okviru svojih odobrenih aproprijacija i o tome obaveštavaju svakog indirektnog korisnika, po dobijenoj saglasnosti Uprave za trezor, odnosno trezora lokalne vlasti.
Za direktne korisnike koji iskazuju rashode i izdatke u programskom delu budžeta rok iz stava 1. ovog člana je 30 dana.
Direktnom korisniku budžetskih sredstava, koji ne postupi u skladu sa odredbama st. 1. i 2. ovog člana, STAVA 1. OVOG ČLANA neće se dozvoliti korišćenje aproprijacija.
Direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava koji donose finansijske planove na osnovu zakona, dužni su da svoje finansijske planove usklade sa odobrenim aproprijacijama u budžetu.
Direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava koji po zakonu nemaju utvrđenu obavezu donošenja finansijskih planova, donose plan za korišćenje onih aproprijacija za koje obim i namena nije unapred zakonom određena i to po bližim namenama i aktivnostima, kako bi se omogućilo praćenje ostvarivanja budžetskih principa iz člana 4. stav 3. ovog zakona.
Rok za donošenje akata iz st. 4. i 5. IZ ST. 3. I 4. ovog člana je 45 dana od dana stupanja na snagu zakona o budžetu Republike Srbije, odnosno odluke o budžetu lokalne vlasti.
Planiranje likvidnosti budžeta
Član 51.
Ministarstvo – Uprava za trezor, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije, planira likvidnost, odnosno gotovinski tok budžeta na osnovu prihoda i primanja, te rashoda i izdataka, u okviru planova za izvršenje budžeta, koje priprema direktni korisnik budžetskih sredstava, u skladu sa metodologijom i u rokovima koje propisuje ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije.
Plan izvršenja budžeta predstavlja pregled planiranih prihoda i primanja direktnog korisnika budžetskih sredstava prema izvoru finansiranja i pregled planiranih rashoda i izdataka.
Određivanje obima rashoda direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava
u određenom periodu
Član 53.
Direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava mogu da vrše plaćanja do visine rashoda i izdatka koje, za tromesečni ili kraći period, odredi ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije (u daljem tekstu: kvota).
KORISNICI BUDŽETSKIH SREDSTAVA MOGU DA VRŠE PLAĆANJA DO VISINE RASHODA I IZDATAKA KOJI SU UTVRĐENI KVOTAMA ZA ODREĐENI PERIOD.
Prilikom određivanja kvota za direktne korisnike budžetskih sredstava, ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije, imaju u vidu sredstva planirana u budžetu za direktnog korisnika budžetskih sredstava, plan izvršenja budžeta za direktnog budžetskog korisnika i likvidne mogućnosti budžeta.
Ministarstvo, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije, obaveštava direktne korisnike budžetskih sredstava o kvotama, najkasnije u roku od 15 dana pre početka perioda na koji se odnosi.
Ministar propisuje postupak i uslove za određivanje kvota iz st. 1. i 2. ovog člana, kao i mere u slučajevima nepoštovanja kvota.
Upravljanje preuzetim obavezama
Član 56.
Prilikom preuzimanja obaveza, direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava dužni su da se pridržavaju smernica o rokovima i uslovima plaćanja, koje određuje ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije.
Korisnici budžetskih sredstava preuzimaju obaveze na osnovu pisanog ugovora ili drugog pravnog akta, ukoliko zakonom nije drukčije propisano.
Korisnici budžetskih sredstava su dužni da obaveste Upravu za trezor, odnosno trezor lokalne vlasti:
1) o nameri preuzimanja obaveze;
2) nakon potpisivanja ugovora ili drugog pravnog akta kojim se preuzima obaveza, o preuzimanju obaveze i predviđenim uslovima i rokovima plaćanja;
3) o svakoj promeni koja se tiče iznosa, rokova i uslova plaćanja iz tačke 2) ovog stava;
4) podnesu zahtev za plaćanje u roku propisanom aktom ministra iz člana 58. ovog zakona.
Preuzete obaveze čiji je iznos veći od iznosa sredstava predviđenog budžetom, odnosno finansijskim planom ili koje su nastale u suprotnosti sa ovim zakonom ili drugim propisom, ne mogu se izvršavati na teret konsolidovanog računa trezora Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti.
Prinudna naplata koja se odnosi na korisnika budžetskih sredstava, a u osnov za prinudnu naplatu je naveden račun izvršenja budžeta, može se sprovesti do iznosa 50% ukupnog obima sredstava opredeljenog tom budžetskom korisniku, na teret njegovih aproprijacija, a preko aproprijacije koja je namenjena za ovu vrstu rashoda, čije će se izvršenje obavljati sukcesivno, prema dinamici izvršenja budžeta (mesečne kvote).
Kod korisnika budžetskih sredstava kod koga je iskorišćena ukupna godišnja aproprijacija za izvršenje prinudne naplate, Uprava za trezor vrši preusmeravanje sredstava umanjenjem druge odgovarajuće aproprijacije za iznos za koji treba izvršiti prinudnu naplatu.
Izvršavanje naloga prinudne naplate sprovodi Uprava za trezor.
Prinudnom naplatom ne mogu se teretiti aproprijacije za otplatu duga i datih garancija i izvršavanje rashoda i izdataka iz sredstava donacija.
Prinudnom naplatom ne mogu se teretiti aproprijacije namenjene za finansiranje plata i penzija.
Prinudnom naplatom ne mogu se teretiti aproprijacije namenjene za finansiranje učešća Republike Srbije u sprovođenju finansijske pomoći Evropske unije, kao ni aproprijacije koje se finansiraju iz razvojne pomoći Evropske unije kada su ista data na upravljanje Republici Srbiji.
Ukoliko je kao dužnik naveden račun izvršenja budžeta lokalne vlasti, rok za početak izvršenja takvih rešenja je pet radnih dana od dana unosa rešenja.
PRINUDNA NAPLATA
ČLAN 56A
IZVRŠAVANJE NALOGA DOSTAVLJENIH OD STRANE NARODNE BANKE SRBIJE – PRINUDNA NAPLATA, U OKVIRU SISTEMA KONSOLIDOVANOG RAČUNA TREZORA, KADA JE DUŽNIK KORISNIK JAVNIH SREDSTAVA, SPROVODI UPRAVA ZA TREZOR.
PRINUDNA NAPLATA KOJA SE ODNOSI NA KORISNIKA BUDŽETSKIH SREDSTAVA, A U OSNOV ZA PRINUDNU NAPLATU JE NAVEDEN RAČUN IZVRŠENJA BUDŽETA, MOŽE SE SPROVESTI DO IZNOSA 50% UKUPNOG OBIMA SREDSTAVA OPREDELJENOG TOM BUDŽETSKOM KORISNIKU, ODNOSNO TOJ VRSTI INDIREKTNIH KORISNIKA BUDŽETSKIH SREDSTAVA, NA TERET NJEGOVIH APROPRIJACIJA, A PREKO APROPRIJACIJE KOJA JE NAMENJENA ZA OVU VRSTU RASHODA, ČIJE ĆE SE IZVRŠENJE OBAVLJATI SUKCESIVNO, PREMA DINAMICI IZVRŠENJA BUDŽETA (KVOTE).
KOD DIREKTNOG KORISNIKA BUDŽETSKIH SREDSTAVA, KOD KOGA JE ISKORIŠĆENA UKUPNA GODIŠNJA APROPRIJACIJA ZA IZVRŠENJE PRINUDNE NAPLATE, UPRAVA ZA TREZOR VRŠI PREUSMERAVANJE SREDSTAVA UMANJENJEM DRUGE ODGOVARAJUĆE APROPRIJACIJE ZA IZNOS KOJI TREBA IZVRŠITI PRINUDNIM PUTEM.
NA NAČIN IZ STAVA 3. OVOG ČLANA UPRAVA ZA TREZOR POSTUPA I U SLUČAJU KADA JE UKUPNA GODIŠNJA APROPRIJACIJA ZA IZVRŠENJE PRINUDNE NAPLATE OPREDELJENA MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA POSLOVE ODBRANE ISKORIŠĆENA, A TO MINISTARSTVO DOSTAVI UPRAVI ZA TREZOR PREDLOG IZNOSA ŠTETE KOJI JE POTREBNO PLATITI PO OSNOVU ZAKLJUČENOG VANSUDSKOG PORAVNANJA ILI IZVRŠNOG REŠENJA.
KOD INDIREKTNOG KORISNIKA BUDŽETSKIH SREDSTAVA KOJI PLAĆANJE VRŠI PREKO SISTEMA IZVRŠENJA BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE, KOD KOGA JE ISKORIŠĆENA UKUPNA GODIŠNJA APROPRIJACIJA ZA IZVRŠENJE PRINUDNE NAPLATE, DIREKTNI KORISNIK KOJI JE, U BUDŽETSKOM SMISLU, ODGOVORAN ZA TOG INDIREKTNOG KORISNIKA BUDŽETSKIH SREDSTAVA UMANJUJE APROPRIJACIJU NAMENJENU ZA OVU VRSTU RASHODA U OKVIRU GLAVE U BUDŽETU REPUBLIKE SRBIJE KOJA SE ODNOSI NA TU VRSTU INDIREKTNIH KORISNIKA BUDŽETSKIH SREDSTAVA, A POVEĆAVA APROPRIJACIJU NAMENJENU ZA OVU VRSTU RASHODA KONKRETNOG INDIREKTNOG KORISNIKA BUDŽETSKIH SREDSTAVA NA ČIJI TERET SE IZVRŠAVA PRINUDNA NAPLATA.
KOD KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA KOJI PLAĆANJE NE VRŠE PREKO SISTEMA IZVRŠENJA BUDŽETA, PRINUDNA NAPLATA SE IZVRŠAVA NA TERET PODRAČUNA AKO NISU IZUZETI OD BLOKADE.
UKOLIKO JE KAO DUŽNIK NAVEDEN RAČUN IZVRŠENJA BUDŽETA LOKALNE VLASTI, ROK ZA POČETAK IZVRŠENJA TAKVIH REŠENJA JE PET DANA OD DANA UNOSA REŠENJA.
PRINUDNOM NAPLATOM NE MOGU SE TERETITI APROPRIJACIJE NAMENJENE ZA FINANSIRANJE PLATA I PENZIJA, ZA OTPLATU DUGA I DATIH GARANCIJA I IZVRŠAVANJE RASHODA I IZDATAKA IZ SREDSTAVA DONACIJA, ZA FINANSIRANJE UČEŠĆA REPUBLIKE SRBIJE U SPROVOĐENJU FINANSIJSKE POMOĆI EVROPSKE UNIJE, KAO NI APROPRIJACIJE KOJE SE FINANSIRAJU IZ FINANSIJSKE POMOĆI EVROPSKE UNIJE KADA SU ISTA DATA NA UPRAVLJANJE REPUBLICI SRBIJI.
Povraćaj sredstava u budžet
Član 59.
U slučaju da za izvršenje određenog plaćanja nije postojao pravni osnov u skladu sa zakonom, direktni, odnosno indirektni korisnik budžetskih sredstava obavezan je da odmah zatraži povraćaj sredstava u budžet.
Ako se sredstva vrate u istoj fiskalnoj godini u kojoj je plaćanje izvršeno, za iznos vraćenih sredstava umanjuje se odgovarajuća aproprijacija korisnika budžetskih sredstava kome je izvršen povraćaj.
AKO SE SREDSTVA VRATE U ISTOJ FISKALNOJ GODINI U KOJOJ JE PLAĆANJE IZVRŠENO, ZA IZNOS VRAĆENIH SREDSTAVA UMANJUJE SE IZVRŠENI RASHOD ILI IZDATAK ODGOVARAJUĆE APROPRIJACIJE KORISNIKA BUDŽETSKIH SREDSTAVA KOME JE IZVRŠEN POVRAĆAJ, A AKO SE SREDSTVA VRATE U NAREDNOJ FISKALNOJ GODINI UVEĆAVA SE OPŠTI PRIHOD BUDŽETA.
Odredbe st. 1. i 2. ovog člana shodno se primenjuju na povraćaj sredstava korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.
Do isteka fiskalne godine, direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava vratiće u budžet sredstva koja su im preneta u skladu sa aktom o budžetu, a nisu utrošena.
Ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije propisuje način utvrđivanja iznosa i postupak vraćanja neutrošenih sredstava iz stava 4. ovog člana.
Povraćaj više ili pogrešno naplaćenih budžetskih JAVNIH prihoda
Član 60.
Ako je od obveznika naplaćeno više prihoda iz člana 14. stav 1. tač. (1)-(5) ovog zakona, odnosno ako je osnov za naplatu bio pogrešan, izvršiće se povraćaj u skladu sa zakonom kojim se uređuje naplata javnih prihoda.
Povraćaj prihoda iz stava 1. ovog člana vrši se na teret uplatnog računa prihoda.
Ako na uplatnom računu prihoda iz stava 1. ovog člana nema dovoljno sredstava da bi se izvršio povraćaj, a u pitanju je prihod koji u celini pripada budžetu Republike Srbije ili budžetu lokalne vlasti, odnosno koji se deli između budžeta Republike Srbije i budžeta lokalne vlasti, Uprava za trezor je obavezna da na uplatni račun javnog prihoda, sa kojeg treba izvršiti povraćaj, prenese iznos sredstava koja će se vratiti obvezniku, srazmerno propisanom učešću korisnika u raspodeli tog prihoda.
Odredbe st. 1-3. ovog člana shodno se primenjuju na propisani evidentni račun organa nadležnog za poslove carina za uplatu akciza i poreza pri uvozu.
Uprava za trezor izvršava povraćaj prihoda najkasnije pet radnih dana od dana prijema rešenja, odnosno drugog akta za povraćaj.
Član 68b
Poslove koordinacije aktivnosti u oblasti sprečavanja nepravilnosti i prevara u postupanju sa finansijskim sredstvima Evropske unije, podrške radu mreže za suzbijanje nepravilnosti i prevara, kao i koordinacije pravne, operativne i tehničke saradnje sa Evropskom kancelarijom za borbu protiv prevara i drugim nadležnim telima i službama Evropske komisije, KAO I ADMINISTRATIVNE PROVERE PRIJAVLJENIH NEPRAVILNOSTI U POSTUPANJU SA FINANSIJSKIM SREDSTVIMA EVROPSKE UNIJE obavlja Ministarstvo.
Sastav, kao i podelu nadležnosti i način rada mreže iz stava 1. ovog člana, određuje Vlada, na predlog ministra.
Tekuća budžetska rezerva
Član 69.
U okviru budžeta deo planiranih prihoda ne raspoređuje se unapred, već se zadržava na ime tekuće budžetske rezerve.
Sredstva tekuće budžetske rezerve koriste se za neplanirane svrhe za koje nisu utvrđene aproprijacije ili za svrhe za koje se u toku godine pokaže da aproprijacije nisu bile dovoljne.
Tekuća budžetska rezerva opredeljuje se najviše do 2,5% DO 4% ukupnih prihoda i primanja od prodaje nefinansijske imovine za budžetsku godinu.
Vlada, odnosno nadležni izvršni organ lokalne vlasti, donosi na predlog ministra, odnosno lokalnog organa uprave nadležnog za finansije, rešenje o upotrebi tekuće budžetske rezerve.
Sredstva tekuće budžetske rezerve raspoređuju se na direktne korisnike budžetskih sredstava tokom fiskalne godine.
Izuzetno od odredaba st. 1-5. ovog člana, sredstva tekuće rezerve budžeta Republike Srbije mogu se koristiti i za izvršavanje obaveza budžeta lokalne vlasti usled smanjenog obima prihoda budžeta lokalne vlasti.
Kalendar za podnošenje godišnjih finansijskih izveštaja
Član 78.
Postupak pripreme, sastavljanja i podnošenja završnih računa budžeta Republike Srbije, budžeta lokalne vlasti i organizacija za obavezno socijalno osiguranje i godišnjih finansijskih izveštaja korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje izvršava se prema sledećem kalendaru, i to:
1) Kalendar za nivo Republike Srbije:
(1) 28. februar – indirektni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije pripremaju godišnji finansijski izveštaj za prethodnu budžetsku godinu i podnose ga nadležnim direktnim korisnicima sredstava budžeta Republike Srbije; pravosudni organi koji se u budžetu Republike Srbije iskazuju zbirno pripremaju godišnji finansijski izveštaj za prethodnu budžetsku godinu i podnose ga Visokom savetu sudstva, odnosno Državnom veću tužilaca; korisnici sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje pripremaju godišnji finansijski izveštaj za prethodnu budžetsku godinu i podnose ga Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje;
(1a) 28. februar – drugi korisnici javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora osnovani od strane Republike Srbije pripremaju godišnji finansijski izveštaj za prethodnu budžetsku godinu i podnose ga nadležnom državnom organu Republike Srbije;
(2) 31. mart – direktni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije pripremaju godišnji izveštaj i podnose ga Upravi za trezor, a direktni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije koji u svojoj nadležnosti imaju indirektne korisnike sredstava budžeta Republike Srbije kontrolišu, sravnjuju podatke iz njihovih godišnjih izveštaja o izvršenju budžeta i sastavljaju konsolidovani godišnji izveštaj o izvršenju budžeta koji podnose Upravi za trezor; Visoki savet sudstva, odnosno Državno veće tužilaca kontrolišu, sravnjuju podatke iz godišnjih izveštaja o izvršenju budžeta pravosudnih organa koji se iskazuju zbirno u okviru njihovih razdela i sastavljaju konsolidovane godišnje izveštaje o izvršenju budžeta, koje podnose Upravi za trezor;
(3) 30. april – organizacije za obavezno socijalno osiguranje donose odluke o završnim računima organizacija za obavezno socijalno osiguranje, usvajaju izveštaje o izvršenju finansijskih planova i podnose ih Upravi za trezor; Republički fond za zdravstveno osiguranje kontroliše, sravnjuje podatke iz godišnjih izveštaja o izvršenju finansijskog plana korisnika sredstava koji se nalaze u njegovoj nadležnosti, konsoliduje podatke i sastavlja konsolidovani godišnji izveštaj o izvršenju finansijskog plana, koji podnosi Upravi za trezor;
(4) 20. jun – Ministarstvo priprema nacrt zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije i zajedno sa odlukama o završnim računima organizacija za obavezno socijalno osiguranje dostavlja Vladi;
(5) 15. jul – Vlada dostavlja Narodnoj skupštini predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije i odluke o završnim računima organizacija za obavezno socijalno osiguranje;
(6) 1. oktobar – Ministarstvo sastavlja konsolidovani izveštaj Republike Srbije i dostavlja ga Vladi;
(7) 1. novembar – Vlada dostavlja Narodnoj skupštini konsolidovani izveštaj Republike Srbije, radi informisanja;
2) Kalendar završnih računa budžeta lokalne vlasti:
(1) 28. februar – indirektni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti pripremaju godišnji finansijski izveštaj za prethodnu budžetsku godinu i podnose ga nadležnim direktnim korisnicima sredstava budžeta lokalne vlasti;
(1a) 28. februar – drugi korisnici javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora osnovani od strane lokalne vlasti pripremaju godišnji finansijski izveštaj za prethodnu budžetsku godinu i podnose ga nadležnom organu lokalne vlasti;
(2) 31. mart – direktni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti pripremaju godišnji izveštaj KOJI SADRŽI GODIŠNJI IZVEŠTAJ O UČINKU PROGRAMA ZA PRETHODNU GODINU i podnose ga lokalnom organu uprave nadležnom za finansije, a direktni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti koji u svojoj nadležnosti imaju indirektne korisnike sredstava budžeta lokalne vlasti kontrolišu, sravnjuju podatke iz njihovih godišnjih izveštaja o izvršenju budžeta i sastavljaju konsolidovani godišnji izveštaj o izvršenju budžeta KOJI SADRŽI GODIŠNJI IZVEŠTAJ O UČINKU PROGRAMA ZA PRETHODNU GODINU, koji podnose lokalnom organu uprave nadležnom za finansije;
(3) 15. maj – lokalni organ uprave nadležan za finansije priprema nacrt odluke o završnom računu budžeta lokalne vlasti SA OBRAZLOŽENJEM KOJE SADRŽI GODIŠNJI IZVEŠTAJ O UČINKU PROGRAMA ZA PRETHODNU GODINU i dostavlja ga nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti;
(4) 1. jun – nadležni izvršni organ lokalne vlasti dostavlja skupštini lokalne vlasti predlog odluke o završnom računu budžeta lokalne vlasti SA OBRAZLOŽENJEM KOJE SADRŽI GODIŠNJI IZVEŠTAJ O UČINKU PROGRAMA ZA PRETHODNU GODINU;
(5) 15. jun – lokalni organ uprave nadležan za finansije podnosi Upravi za trezor odluku o završnom računu budžeta lokalne vlasti usvojenu od strane skupštine lokalne vlasti i podnosi izveštaj o izvršenju budžeta lokalne vlasti, izuzev lokalnih organa uprave nadležnih za poslove finansija gradskih opština u sastavu grada, odnosno grada Beograda, koji svoje odluke o završnim računima budžeta i izveštaje o izvršenju budžeta dostavljaju, odnosno podnose gradu, odnosno gradu Beogradu;
(6) 1. jul – lokalni organ uprave nadležan za poslove finansija grada sastavlja konsolidovani izveštaj grada i podnosi Upravi za trezor.
Rokovi iz stava 1. ovog člana predstavljaju krajnje rokove u kalendaru za podnošenje godišnjih finansijskih izveštaja i drugih akata.
Sadržaj završnog računa
Član 79.
Završni račun sadrži:
1) godišnji finansijski izveštaj o izvršenju budžeta, sa dodatnim napomenama, objašnjenjima i obrazloženjima;
2) godišnji finansijski izveštaj o izvršenju plana organizacija za obavezno socijalno osiguranje, kao i godišnji konsolidovani finansijski izveštaj Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, sa dodatnim napomenama, objašnjenjima i obrazloženjima;
3) izveštaj eksterne revizije.
Godišnji finansijski izveštaji iz stava 1. ovog člana, koji čine završni račun budžeta Republike Srbije, završni račun budžeta lokalne vlasti i završni račun organizacija za obavezno socijalno osiguranje, moraju biti u skladu sa sadržajem i klasifikacijom budžeta, odnosno plana, s tim da se finansijski rezultat u tim izveštajima utvrđuje saglasno Međunarodnim računovodstvenim standardima za javni sektor – gotovinska osnova.
Oblik i sadržaj dodatnih napomena, objašnjenja i obrazloženja, koja se dostavljaju uz godišnje finansijske izveštaje iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana, uređuju se aktom ministra.
ČLAN 79.
ZAVRŠNI RAČUN BUDŽETA SADRŽI:
1) GODIŠNJI FINANSIJSKI IZVEŠTAJ O IZVRŠENJU BUDŽETA, KOJI SADRŽI GODIŠNJI IZVEŠTAJ O UČINKU PROGRAMA, SA DODATNIM NAPOMENAMA, OBJAŠNJENJIMA I OBRAZLOŽENJIMA;
2) IZVEŠTAJ EKSTERNE REVIZIJE.
ZAVRŠNI RAČUN ORGANIZACIJA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE SADRŽI:
1) GODIŠNJI FINANSIJSKI IZVEŠTAJ O IZVRŠENJU PLANA ORGANIZACIJA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE, KAO I GODIŠNJI KONSOLIDOVANI FINANSIJSKI IZVEŠTAJ REPUBLIČKOG FONDA ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANJE, SA DODATNIM NAPOMENAMA, OBJAŠNJENJIMA I OBRAZLOŽENJIMA;
2) IZVEŠTAJ EKSTERNE REVIZIJE.
GODIŠNJI FINANSIJSKI IZVEŠTAJI IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA, MORAJU BITI U SKLADU SA BUDŽETSKOM KLASIFIKACIJOM, S TIM DA SE FINANSIJSKI REZULTAT U TIM IZVEŠTAJIMA UTVRĐUJE SAGLASNO MEĐUNARODNIM RAČUNOVODSTVENIM STANDARDIMA ZA JAVNI SEKTOR – GOTOVINSKA OSNOVA.
FORMU I SADRŽAJ GODIŠNJIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA, DODATNIH NAPOMENA, OBJAŠNJENJA I OBRAZLOŽENJA IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA UREĐUJE MINISTAR.
Član 84.
Poslove budžetske inspekcije obavlja Ministarstvo finansija, sa ciljem vršenja inspekcije SA CILJEM VRŠENJA INSPEKCIJSKE KONTROLE nad:
1) direktnim i indirektnim korisnicima budžetskih sredstava;
2) organizacijama za obavezno socijalno osiguranje;
3) javnim preduzećima osnovanim od strane Republike Srbije, pravnim licima osnovanim od strane tih javnih preduzeća, pravnim licima nad kojima Republika Srbija ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapitala ili više od 50% glasova u upravnom odboru, kao i nad drugim pravnim licima u kojima javna sredstva čine više od 50% ukupnog prihoda;
4) autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, javnim preduzećima osnovanim od strane lokalne vlasti, pravnim licima osnovanim od strane tih javnih preduzeća, pravnim licima nad kojima lokalna vlast ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapitala ili više od 50% glasova u upravnom odboru, kao i nad drugim pravnim licima u kojima javna sredstva čine više od 50% ukupnog prihoda;
5) pravnim licima i drugim subjektima kojima su direktno ili indirektno doznačena budžetska sredstva za određenu namenu, pravnim licima i drugim subjektima koji su učesnici u poslu koji je predmet kontrole i subjektima koji koriste budžetska sredstva po osnovu zaduživanja, subvencija, ostale državne pomoći u bilo kom obliku, donacija, dotacija i dr.
Član 85.
Poslove budžetske inspekcije na teritoriji autonomne pokrajine obavlja služba za budžetsku inspekciju autonomne pokrajine, koju osniva nadležni organ autonomne pokrajine, sa ciljem vršenja inspekcije SA CILJEM VRŠENJA INSPEKCIJSKE KONTROLE nad:
1) direktnim i indirektnim korisnicima budžetskih sredstava autonomne pokrajine;
2) javnim preduzećima osnovanim od strane autonomne pokrajine, pravnim licima osnovanim od strane tih javnih preduzeća, pravnim licima nad kojima autonomna pokrajina ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapitala ili više od 50% glasova u upravnom odboru, kao i nad drugim pravnim licima u kojima javna sredstva čine više od 50% ukupnog prihoda;
3) jedinicama lokalne samouprave, javnim preduzećima osnovanim od strane jedinica lokalne samouprave, pravnim licima osnovanim od strane tih javnih preduzeća, pravnim licima nad kojima jedinica lokalne samouprave ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapitala ili više od 50% glasova u upravnom odboru, kao i nad drugim pravnim licima u kojima javna sredstva čine više od 50% ukupnog prihoda, u delu sredstava prenetih iz budžeta autonomne pokrajine;
4) pravnim licima i drugim subjektima kojima su direktno ili indirektno doznačena sredstva budžeta autonomne pokrajine za određenu namenu, pravnim licima i drugim subjektima koji su učesnici u poslu koji je predmet kontrole i subjektima koji koriste sredstva budžeta autonomne pokrajine po osnovu zaduživanja, subvencija, ostale državne pomoći u bilo kom obliku, donacija, dotacija i dr.
Nadležni izvršni organ jedinice lokalne samouprave osniva službu za budžetsku inspekciju jedinice lokalne samouprave.
Služba za budžetsku inspekciju jedinice lokalne samouprave nadležna je za sprovođenje inspekcije INSPEKCIJSKE KONTROLE nad:
1) direktnim i indirektnim korisnicima sredstava budžeta jedinice lokalne samouprave;
2) javnim preduzećima osnovanim od strane jedinice lokalne samouprave, pravnim licima osnovanim od strane tih javnih preduzeća, pravnim licima nad kojima jedinica lokalne samouprave ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapitala ili više od 50% glasova u upravnom odboru, kao i nad drugim pravnim licima u kojima javna sredstva čine više od 50% ukupnog prihoda;
3) pravnim licima i drugim subjektima kojima su direktno ili indirektno doznačena sredstva budžeta jedinice lokalne samouprave za određenu namenu, pravnim licima i drugim subjektima koji su učesnici u poslu koji je predmet kontrole i subjektima koji koriste sredstva budžeta jedinice lokalne samouprave po osnovu zaduživanja, subvencija, ostale državne pomoći u bilo kom obliku, donacija, dotacija i dr.
Član 86.
Funkcija budžetske inspekcije, službe za budžetsku inspekciju autonomne pokrajine i službe za budžetsku inspekciju jedinice lokalne samouprave je INSPEKCIJSKA kontrola primene zakona u oblasti materijalno-finansijskog poslovanja i namenskog i zakonitog korišćenja sredstava korisnika budžetskih sredstava, organizacija, preduzeća, pravnih lica i drugih subjekata iz čl. 84. i 85. ovog zakona.
Član 87.
Ako se u postupku inspekcije utvrde nezakonitosti, budžetska inspekcija, odnosno služba za budžetsku inspekciju autonomne pokrajine, odnosno služba za budžetsku inspekciju jedinice lokalne samouprave, rešenjem nalaže mere za njihovo otklanjanje i preduzima druge zakonom utvrđene postupke.
Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba ministru, odnosno nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti u roku od osam dana od dana prijema rešenja.
ČLAN 87.
BUDŽETSKA INSPEKCIJA, ODNOSNO SLUŽBA ZA BUDŽETSKU INSPEKCIJU AUTONOMNE POKRAJINE, ODNOSNO SLUŽBA ZA BUDŽETSKU INSPEKCIJU JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE NAKON SPROVEDENE INSPEKCIJSKE KONTROLE SASTAVLJA ZAPISNIK O KONTROLI I PREDLAŽE MERE ZA OTKLANJANJE KONSTATOVANIH NEZAKONITOSTI I NEPRAVILNOSTI U RADU KONTROLISANOG SUBJEKTA SAGLASNO ZAKONU I PODZAKONSKIM AKTIMA DONETIM U SKLADU SA ZAKONOM.
BUDŽETSKA INSPEKCIJA, SLUŽBA ZA BUDŽETSKU INSPEKCIJU AUTONOMNE POKRAJINE I SLUŽBA ZA BUDŽETSKU INSPEKCIJU JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE DOSTAVLJAJU ZAPISNIK O KONTROLI KORISNICIMA BUDŽETSKIH SREDSTAVA, ORGANIZACIJAMA, PREDUZEĆIMA, PRAVNIM LICIMA I DRUGIM SUBJEKTIMA IZ ČL. 84. I 85. OVOG ZAKONA, KOD KOJIH JE IZVRŠENA INSPEKCIJSKA KONTROLA.
U SLUČAJU DA KONTROLISANI SUBJEKT NE POSTUPI PO PREDLOŽENIM MERAMA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, BUDŽETSKA INSPEKCIJA, ODNOSNO SLUŽBA ZA BUDŽETSKU INSPEKCIJU AUTONOMNE POKRAJINE, ODNOSNO SLUŽBA ZA BUDŽETSKU INSPEKCIJU JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE REŠENJEM NALAŽE MERE ZA NJIHOVO OTKLANJANJE I PREDUZIMA DRUGE ZAKONOM UTVRĐENE RADNJE.
REŠENJE IZ STAVA 3. OVOG ČLANA JE KONAČNO I PROTIV NJEGA SE MOŽE POKRENUTI UPRAVNI SPOR.
TUŽBA KOJOM JE POKRENUT UPRAVNI SPOR NE ZADRŽAVA IZVRŠENJE REŠENJA IZ STAVA 3. OVOG ČLANA.
Član 88.
Ukoliko korisnici budžetskih sredstava iz člana 84. stav 1. tač. 1), 2) i 3) ovog zakona ne postupe po konačnom rešenju budžetske inspekcije, ministar može izdati nalog da im se obustavi prenos sredstava budžeta u tekućem periodu, osim sredstava za plate, u visini nenamenski I NEZAKONITO utrošenih sredstava koja su im po konačnom rešenju budžetske inspekcije naložena da vrate.
UKOLIKO KORISNICI BUDŽETSKIH SREDSTAVA IZ ČLANA 85. STAV 1. TAČ. 1), 2) I 3) I STAV 3. TAČ. 1) I 2) OVOG ZAKONA NE POSTUPE PO KONAČNOM REŠENJU SLUŽBE ZA BUDŽETSKU INSPEKCIJU, NADLEŽNI IZVRŠNI ORGAN LOKALNE VLASTI MOŽE IZDATI NALOG DA IM SE OBUSTAVI PRENOS SREDSTAVA BUDŽETA U TEKUĆEM PERIODU, OSIM SREDSTAVA ZA PLATE, U VISINI NENAMENSKI I NEZAKONITO UTROŠENIH SREDSTAVA KOJA SU IM PO KONAČNOM REŠENJU SLUŽBE ZA BUDŽETSKU INSPEKCIJU AUTONOMNE POKRAJINE, ODNOSNO SLUŽBE ZA BUDŽETSKU INSPEKCIJU JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE NALOŽENA DA VRATE.
Prava i dužnosti
Član 90.
Rad budžetske inspekcije je nezavisan i samostalan. Njen rad, ovlašćenja i obeležja urediće se posebnim aktom Vlade, na predlog ministra.
Program i plan rada budžetske inspekcije i njegove promene utvrđuje ministar .
PROGRAM IZ STAVA 2. OVOG ČLANA SAČINJAVA SE PRVENSTVENO NA OSNOVU PRIJAVA, PREDSTAVKI, PRIGOVORA I ZAHTEVA ZA VRŠENJE KONTROLE PRISTIGLIH OD ORGANA, ORGANIZACIJA, PRAVNIH I FIZIČKIH LICA.
Odredbe st. 1. i 2. ST. 1, 2. I 3. ovog člana shodno se primenjuju i na službu za budžetsku inspekciju autonomne pokrajine i službu za budžetsku inspekciju jedinice lokalne samouprave.
Ministar utvrđuje standarde i metodologiju i bliže uređuje način rada budžetske inspekcije, službe za budžetsku inspekciju autonomne pokrajine i službe za budžetsku inspekciju jedinice lokalne samouprave.
Budžetska inspekcija obavlja kontrolu kvaliteta rada inspekcije iz stava 4. IZ STAVA 5. ovog člana, radi obezbeđenja jedinstvene primene postupka inspekcije INSPEKCIJSKE KONTROLE na teritoriji Republike Srbije.
Služba za budžetsku inspekciju autonomne pokrajine i služba za budžetsku inspekciju jedinice lokalne samouprave dostavljaju dokumentaciju i izveštaj, na zahtev funkcionera koji rukovodi budžetskom inspekcijom, radi kontrole iz stava 5. IZ STAVA 6. ovog člana.
Budžetska inspekcija, služba za budžetsku inspekciju autonomne pokrajine i služba za budžetsku inspekciju jedinice lokalne samouprave imaju pristup svim podacima, dokumentima, izveštajima i informacijama potrebnim za obavljanje funkcija kod korisnika budžetskih sredstava, organizacija, preduzeća, pravnih lica i subjekata iz čl. 84. i 85. ovog zakona, nad kojima se vrši inspekcija VRŠI INSPEKCIJSKA KONTROLA.
Budžetska inspekcija, služba za budžetsku inspekciju autonomne pokrajine i služba za budžetsku inspekciju jedinice lokalne samouprave imaju na raspolaganju odgovarajuće resurse (osoblje, prostor i opremu), koji obezbeđuju vršenje njihovih funkcija.
U vršenju funkcija, budžetska inspekcija, služba za budžetsku inspekciju autonomne pokrajine i služba za budžetsku inspekciju jedinice lokalne samouprave obavezni su da čuvaju tajnost službenih i poslovnih podataka.
Izveštavanje
Član 91.
Budžetska inspekcija, služba za budžetsku inspekciju autonomne pokrajine i služba za budžetsku inspekciju jedinice lokalne samouprave dostavlja ministru, odnosno nadležnom organu lokalne vlasti izveštaj o izvršenoj inspekciji INSPEKCIJSKOJ KONTROLI sa nalazima i merama.
Budžetska inspekcija, služba za budžetsku inspekciju autonomne pokrajine i služba za budžetsku inspekciju jedinice lokalne samouprave dostavljaju zapisnik korisnicima budžetskih sredstava, organizacijama, preduzećima, pravnim licima i drugim subjektima iz čl. 84. i 85. ovog zakona, kod kojih je vršena inspekcija.
Budžetska inspekcija, služba za budžetsku inspekciju autonomne pokrajine i služba za budžetsku inspekciju jedinice lokalne samouprave dostavljaju skupštini lokalne vlasti zapisnik o sprovedenoj inspekciji SPROVEDENOJ INSPEKCIJSKOJ KONTROLI korisnika iz čl. 84. i 85. ovog zakona, radi upoznavanja i preduzimanja odgovarajućih mera iz njene nadležnosti.
Ministar dostavlja godišnji izveštaj o radu budžetske inspekcije Vladi, koja ga podnosi Narodnoj skupštini do 31. marta tekuće za prethodnu budžetsku godinu.
Član 92k
Fiskalni savet ima stručnu službu sa specijalnim savetnicima I FISKALNIM ANALITIČARIMA i prateću službu.
Rukovodioce službi iz stava 1. ovog člana imenuje predsednik Fiskalnog saveta na period od šest godina.
Način obavljanja poslova, organizaciona struktura službi i sistematizacija radnih mesta bliže se uređuju aktom Fiskalnog saveta, uz prethodnu saglasnost nadležnog odbora Narodne skupštine.
Član 92l
Stručnom službom sa specijalnim savetnicima I FISKALNIM ANALITIČARIMA rukovodi vrhovni specijalni savetnik GLAVNI EKONOMISTA.
Za vrhovnog specijalnog savetnika može biti imenovano lice koje je državljanin Republike Srbije, koje ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, koje poseduje doktorat iz oblasti ekonomskih nauka, ima objavljene naučne radove iz oblasti makroekonomije, fiskalne politike, javnih finansija, računovodstva ili neke druge srodne naučne oblasti i najmanje pet godina radnog iskustva.
ZA GLAVNOG EKONOMISTU MOŽE BITI IMENOVANO LICE KOJE JE DRŽAVLJANIN REPUBLIKE SRBIJE, KOJE ISPUNJAVA OPŠTE USLOVE ZA RAD U DRŽAVNIM ORGANIMA, KOJE POSEDUJE FAKULTETSKU DIPLOMU IZ OBLASTI EKONOMIJE, FINANSIJA, RAČUNOVODSTVA ILI NEKE DRUGE RELEVANTNE OBLASTI, NAJMANJE DEVET GODINA RADNOG ISKUSTVA U OBLASTI MAKROEKONOMIJE, FISKALNE POLITIKE, JAVNIH FINANSIJA, RAČUNOVODSTVA I OBJAVLJENE NAUČNE RADOVE IZ TIH OBLASTI.
Član 92lj
Poslove specijalnog savetnika obavlja lice koje je državljanin Republike Srbije, koje ne vrši javnu funkciju, nije osuđivano i koje ima:
1) odgovarajuću fakultetsku diplomu iz oblasti ekonomije, finansija, računovodstva ili neke druge relevantne oblasti;
2) izvanredno teorijsko i praktično znanje o budžetskim i finansijskim pitanjima;
3) najmanje pet godina radnog iskustva u oblasti ekonomije, finansija, računovodstva ili drugoj relevantnoj oblasti.
Specijalni savetnik ne može obavljati druge plaćene poslove, osim naučnog, obrazovnog, umetničkog, književno-savetodavnog, uredničkog ili nekog drugog intelektualnog rada u skladu sa zakonom.
POSLOVE FISKALNOG ANALITIČARA OBAVLJA LICE KOJE ISPUNJAVA OPŠTE USLOVE ZA RAD U DRŽAVNIM ORGANIMA, KOJE JE MASTER EKONOMIJE ILI DIPLOMIRANI EKONOMISTA, KOJE IMA POLOŽEN DRŽAVNI STRUČNI ISPIT I NAJMANJE TRI GODINE RADNOG ISKUSTVA U OBLASTI JAVNIH FINANSIJA, FISKALNE POLITIKE I MAKROEKONOMSKE ANALIZE.
Član 92o
Vrhovni specijalni savetnik GLAVNI EKONOMISTA ima pravo na osnovnu platu u visini od 90 procenata plate koja je određena za članove Fiskalnog saveta.
U pogledu drugih primanja i prava vrhovnog specijalnog savetnika GLAVNOG EKONOMISTE primenjuju se odredbe zakona koje uređuju ova prava za državne službenike na položaju, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano.
Vrhovni specijalni savetnik GLAVNI EKONOMISTA ima pravo na naknadu u visini njemu pripadajuće osnovne plate iz stava 1. ovog člana, ukoliko nije u radnom odnosu u Fiskalnom savetu.
Član 92r
Broj specijalnih savetnika I FISKALNIH ANALITIČARA određuje se aktom Fiskalnog saveta, uz prethodnu saglasnost nadležnog radnog tela Narodne skupštine.
Specijalni savetnik može biti u radnom odnosu na neodređeno ili određeno vreme.
Specijalni savetnik ima pravo na osnovnu platu koja se određuje množenjem osnovice za obračun i isplatu plate i koeficijenta koji pripada državnom službeniku u prvoj grupi položaja – 9,00.
Osnovica za obračun i isplatu plate iz stava 3. ovog člana utvrđuje se u skladu sa zakonom kojim se uređuju plate državnih službenika i nameštenika.
Specijalni savetnik ima pravo na naknadu u visini njemu pripadajuće osnovne plate iz stava 3. ovog člana, ukoliko nije u radnom odnosu u Fiskalnom savetu.
FISKALNI ANALITIČAR JE U RADNOM ODNOSU NA NEODREĐENO VREME.
FISKALNI ANALITIČAR IMA PRAVO NA OSNOVNU PLATU U VISINI OD 65 PROCENATA PLATE KOJA JE ODREĐENA ZA SPECIJALNOG SAVETNIKA.
U POGLEDU DRUGIH PRIMANJA I PRAVA FISKALNOG ANALITIČARA PRIMENJUJU SE ODREDBE ZAKONA KOJE UREĐUJU OVA PRAVA ZA DRŽAVNE SLUŽBENIKE I NAMEŠTENIKE, OSIM AKO OVIM ZAKONOM NIJE DRUKČIJE PROPISANO.
Član 92t
Osnovna plata određena članom 92nj st. 1. i 2, članom 92o stav 1. i članom 92r stav 3. I ČLANOM 92R ST. 3. I 7. OVOG ZAKONA može se, usled posebnih složenosti u radu u Fiskalnom savetu, uvećati za dodatak koji iznosi do 30 procenata.
Kriterijume i visinu dodatka utvrđuje predsednik Fiskalnog saveta.
Dužnosti i odgovornosti trezora Republike Srbije
Član 93.
Uprava za trezor obavlja sledeće poslove:
1) finansijsko planiranje, koje obuhvata:
projekcije priliva i odliva sredstava budžeta Republike Srbije u toku budžetske godine na kvartalnom, mesečnom i dnevnom nivou;
definisanje limita plaćanja;
projektovanje potrebnih iznosa novčanih sredstava na kvartalnom i mesečnom nivou radi finansiranja deficita i otplate dospelih dugova i planiranje održanja adekvatnog nivoa likvidnosti tokom budžetske godine;
2) upravljanje finansijskim sredstvima Republike Srbije, koje obuhvata:
upravljanje likvidnošću putem upravljanja novčanim sredstvima na konsolidovanom računu trezora Republike Srbije i deviznim sredstvima Republike Srbije;
izvršenje budžeta i pripremu periodičnih izveštaja o izvršavanju budžeta;
plasiranje slobodnih novčanih sredstava;
smanjenje izloženosti finansijskim rizicima kroz upotrebu finansijskih derivata;
razradu postupaka za naplatu primanja preko bankarskog sistema;
upravljanje ostalim finansijskim sredstvima (akcijama, obveznicama, potraživanjima itd.) i finansijskim derivatima;
3) procena i upravljanje finansijskim rizicima vezanim za operacije upravljanja likvidnošću budžeta, i to:
kreiranje modela za merenje i upravljanje finansijskim rizicima;
pripremu periodičnih izveštaja o uticaju finansijskih rizika na likvidnost budžeta Republike Srbije;
4) analiza finansijskih tržišta;
5) kontrola rashoda i izdataka, koja obuhvata odobravanje plaćanja do visine utvrđenih aproprijacija;
6) izveštavanje o izvršenju programskog dela budžeta;
7) budžetsko računovodstvo i izveštavanje, koje obuhvata:
računovodstvene poslove za evidentiranje plaćanja i primanja, vođenje dnevnika, glavne knjige za sve prihode i primanja i rashode i izdatke po korisnicima budžetskih sredstava i međunarodne donacije i druge vidove pomoći;
finansijsko izveštavanje;
pripremu akata kojima se reguliše računovodstvena metodologija, uključujući sistem budžetskih klasifikacija, pravila budžetskog računovodstva i izradu zahteva u pogledu internog i eksternog izveštavanja;
8) uspostavlja, razvija i održava informacioni sistem Uprave za trezor, uključujući sistem za upravljanje javnim finansijama Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, kao i prateće podsisteme, registre, projekte i ostala rešenja informacione tehnologije, koja proizlaze iz nadležnosti Uprave za trezor i drugih poslova poverenih Upravi za trezor i upravlja tim sistemom;
9) poslovi u vezi javnih plaćanja koji obuhvataju vođenje evidencija i obavljanje poslova u okviru sistema konsolidovanog računa trezora, i to:
vođenje spiska korisnika javnih sredstava i vođenje evidencije svih korisnika javnih sredstava koji su uključeni i koji nisu uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora, vođenje evidencije pravnih lica korisnika budžetskih sredstava i vođenje drugih evidencija utvrđenih posebnim propisima;
otvaranje i vođenje evidencija o računima za uplatu javnih prihoda;
raspoređivanje uplaćenih javnih prihoda na odgovarajuće podračune različitih nivoa vlasti, u skladu sa zakonom;
otvaranje i vođenje podračuna korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora i korisnika javnih sredstava koji nisu uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora, kao i ostalih pravnih subjekata koji ne pripadaju javnom sektoru;
vođenje deviznih računa korisnika sredstava budžeta Republike Srbije, korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti, korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, kao i drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora;
vođenje drugih računa, u skladu sa zakonom i drugim propisima;
izveštavanje dnevno, nedeljno i mesečno na osnovu podataka iz evidencija Uprave za trezor;
prijem, kontrola i obrada naloga za plaćanja korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora;
kontrola izvršenja aproprijacija primenom sistema izvršenja budžeta Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti;
izdavanje naloga za plaćanja na teret podračuna korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora, na osnovu zakona i dobijenih ovlašćenja, ispravke grešaka i naplata usluga;
izvršenje prinudne naplate sa računa korisnika budžetskih sredstava IZVRŠENJE NALOGA PRINUDNE NAPLATE;
obavljanje gotovinskih isplata korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora;
prijem gotovinskih uplata fizičkih lica na ime izmirivanja obaveza po osnovu javnih prihoda i obaveza prema korisnicima javnih sredstava I PRIJEM GOTOVINSKIH UPLATA KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA KOJI SU UKLJUČENI U SISTEM KONSOLIDOVANOG RAČUNA TREZORA NA NJIHOVE PODRAČUNE KOD UPRAVE ZA TREZOR;
povraćaj više ili pogrešno naplaćenih budžetskih JAVNIH prihoda;
unutrašnja kontrola obavljanja platnog prometa u okviru sistema konsolidovanog računa trezora;
vođenje fiskalne statistike za javna finansijska sredstva, na osnovu podataka koje dostavljaju korisnici javnih sredstava, u skladu sa propisom koji donosi ministar;
praćenje likvidnosti korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora i davanje podataka o tome, saglasno važećim propisima;
10) prima obaveštenje od lokalnog organa uprave nadležnog za finansije o izvršenom investiranju sredstava na domaćem finansijskom tržištu novca;
11) prima obaveštenja od korisnika budžetskih sredstava o nameri preuzimanja obaveza, o preuzimanju obaveza i predviđenim uslovima i rokovima plaćanja, kao i o svakoj promeni koja se tiče iznosa, rokova i uslova plaćanja;
12) prikuplja podatke o preuzetim novčanim obavezama od subjekata javnog sektora u komercijalnim transakcijama, u smislu zakona kojim se uređuju rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, koje oni dostavljaju kroz informacioni sistem Uprave za trezor i na osnovu tih podataka, Ministarstvu – Odeljenju za budžetsku inspekciju, radi vršenja nadzora, dostavlja izveštaje sa podacima o neizmirenim obavezama korisnika javnih sredstava čiji se računi vode u pripadajućem konsolidovanom računu trezora i obezbeđuje preuzimanje podataka o neizmirenim obavezama javnih preduzeća iz informacionog sistema Uprave za trezor;
13) PRESTAJE DA VAŽI – sa 68/2015 – Zakonom o Registru zaposlenih, izabranih, imenovanih, postavljenih i angažovanih lica kod korisnika javnih sredstava
14) vrši centralizovani obračun primanja zaposlenih, izabranih, postavljenih i angažovanih lica kod korisnika javnih sredstava budžeta Republike Srbije, koji obuhvata:
obračun zarada, odnosno plata, uvećanja zarada, odnosno dodataka na platu, naknada, kao i drugih primanja;
održavanje i čuvanje baze podataka o zaposlenima, izabranim, postavljenim i angažovanim licima, koji se odnose na njihova primanja;
15) obavlja druge poslove iz nadležnosti Ministarstva, koje odredi ministar.
Centralizovani obračun primanja
Član 93b
Uprava za trezor vrši centralizovani obračun primanja zaposlenih, izabranih, postavljenih i angažovanih lica kod:
1) direktnih i indirektnih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije, izuzev Vojnobezbednosne agencije, Vojnoobaveštajne agencije i Bezbednosno-informativne agencije i njenog indirektnog korisnika;
2) organizacija za obavezno socijalno osiguranje i korisnika sredstava tih organizacija;
3) javnog preduzeća za održavanje puteva čiji je osnivač Republika Srbija;
4) drugih oblika organizovanja u kojima Republika Srbija ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapitala ili više od 50% glasova u organima upravljanja;
5) agencija i organizacija na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama ili su kontrolisane od strane države.
UPRAVA ZA TREZOR VRŠI CENTRALIZOVANI OBRAČUN PRIMANJA ZAPOSLENIH, IZABRANIH, POSTAVLJENIH I ANGAŽOVANIH LICA KOD DIREKTNIH I INDIREKTNIH KORISNIKA BUDŽETSKIH SREDSTAVA REPUBLIKE SRBIJE, IZUZEV VOJNOBEZBEDNOSNE AGENCIJE, VOJNOOBAVEŠTAJNE AGENCIJE I BEZBEDNOSNO-INFORMATIVNE AGENCIJE I NJENOG INDIREKTNOG KORISNIKA.
Subjekte iz stava 1. tačka 4) ovog člana utvrđuje Vlada, na predlog Ministarstva.
Centralizovani obračun primanja vršiće se na osnovu podataka dostavljenih od strane subjekata iz stava 1. ovog člana, postupnim uvođenjem subjekata, počev od 1. januara 2014. godine, prema dinamici koja će se utvrditi aktom Vlade, na predlog Ministarstva, po uspostavljanju tehničko-tehnoloških uslova.
Izuzetno od stava 1. tačka 1) ovog člana, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo odbrane samostalno vrše obračun primanja zaposlenih, izabranih, postavljenih i angažovanih lica u tim ministarstvima, a po izvršenom obračunu, bez odlaganja, dostavljaju podatke Upravi za trezor.
Podaci iz st. 3. i 4. ST. 2. I 3. ovog člana dostavljaju se na obrascima čiji izgled, sadržinu, rokove i način dostavljanja, kao i način njihove obrade propisuje Vlada, na predlog Ministarstva.
U slučaju da subjekti iz stava 1. ovog člana ne dostave podatke iz st. 3. i 4. ST. 2. I 3. ovog člana, neće im biti obračunata, odnosno isplaćena primanja, dok ne dostave propisane podatke.
Prekršajni postupak
Član 104.
Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz čl. 103, 103a i 103b ovog zakona podnosi budžetska inspekcija, služba za budžetsku inspekciju autonomne pokrajine i služba za budžetsku inspekciju jedinice lokalne samouprave.
Prekršajni postupak iz čl. 103, 103a i 103b ovog zakona ne može se pokrenuti ako proteknu tri godine PROTEKNE PET GODINA od dana kada je prekršaj učinjen.
Prekršajni postupak iz stava 1. ovog člana vodi se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju prekršaji.
Član 112.
Odredbe ovog zakona, koje se odnose na programski deo budžeta, primenjivaće se postupnim uvođenjem za pojedine korisnike sredstava budžeta Republike Srbije, a u celini od donošenja zakona o budžetu Republike Srbije i odluka o budžetima lokalne vlasti za 2015. godinu, A ZA KORISNIKE SREDSTAVA ORGANIZACIJA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE SHODNO ĆE SE PRIMENJIVATI OD DONOŠENJA FINANSIJSKIH PLANOVA ZA 2020. GODINU.
Odredbe ovog zakona, u delu koji se odnosi na pripremu srednjoročnih planova, primenjuju se u postupku pripreme i donošenja zakona o budžetu Republike Srbije za sva ministarstva za 2011. godinu, a postupnim uvođenjem za ostale korisnike budžetskih sredstava.
Član 113.
Do uspostavljanja informacione osnove sistema izvršenja budžeta lokalne vlasti, nalog po osnovu prinudne naplate iz člana 56. IZ ČLANA 56A ovog zakona, Uprava za trezor će izvršiti sa računa izvršenja budžeta lokalne vlasti.
Nadležni organ za finansije lokalne vlasti, dužan je da u roku od pet dana od dana izvršenja naloga, proknjiži izvršeni nalog na teret aproprijacije direktnog korisnika budžeta lokalne vlasti koji je stvarni dužnik.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, broj 142/14)
Član 18.
Izuzetno od člana 12. stav 1. ovog zakona, u 2015. i 2016. godini U 2015, 2016. I 2017. GODINI preusmeravanje aproprijacije može se vršiti u iznosu do 10% vrednosti aproprijacije čija se sredstva umanjuju.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, br. 73/10, 93/12, 142/14 i 103/15)
Član 43.
Odredbe člana 29. ovog zakona primenjivaće se počev od podnošenja završnog računa budžeta Republike Srbije, završnog računa budžeta lokalne vlasti i završnog računa organizacija za obavezno socijalno osiguranje za 2016. godinu ZA 2017. GODINU.
ČLAN 43.
KORISNICI SREDSTAVA BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE, KOJI SU VISINU TAKSE UTVRDILI PRIMENOM METODOLOGIJE IZ ČLANA 17. ZAKONA O BUDŽETSKOM SISTEMU („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BR. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13-ISPRAVKA, 108/13, 142/14, 68/15-DR. ZAKON I 103/15), DUŽNI SU DA U ROKU OD ŠEST MESECI OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA INICIRAJU DOPUNU ZAKONA KOJIM SE UREĐUJU REPUBLIČKE ADMINISTRATIVNE TAKSE RADI PROPISIVANJA TIM ZAKONOM VISINE TAKSI ZA JAVNE USLUGE KOJE PRUŽAJU FIZIČKIM I PRAVNIM LICIMA.
DO DANA STUPANJA NA SNAGU ZAKONA KOJIM SE UREĐUJU REPUBLIČKE ADMINISTRATIVNE TAKSE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, KORISNICI JAVNIH SREDSTAVA IZ TOG STAVA NASTAVLJAJU DA PRIMENJUJU AKTA KOJIMA SU PROPISANE VISINE TAKSI ZA USLUGE KOJE PRUŽAJU.
Član 44.
ODREDBE OVOG ZAKONA KOJE SE ODNOSE NA IZVEŠTAVANJE O UČINKU PROGRAMA PRIMENJIVAĆE SE POČEV OD 1. JANUARA 2017. GODINE.
ČLAN 45.
OVAJ ZAKON STUPA NA SNAGU NAREDNOG DANA OD DANA OBJAVLJIVANJA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”.
OBRAZAC IZJAVE O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Ovlašćeni predlagač: VLADA
Obrađivač: MINISTARSTVO FINANSIJA
2. Naziv propisa
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu
3. Usklađenost propisa s odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum):
a) Odredba Sporazuma koja se odnosi na normativnu sadržinu propisa,
Ne postoje relevantne odredbe Sporazuma
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma
Nema
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma
/
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma
/
d) Veza sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije
/
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije:
a) Navođenje odredbi primarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima
/
b) Navođenje sekundarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima
/
v) Navođenje ostalih izvora prava Evropske unije i usklađenost sa njima
/
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost
/
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije
/
5. Ukoliko ne postoje odgovarajuće nadležnosti Evropske unije u materiji koju reguliše propis, i/ili ne postoje odgovarajući sekundarni izvori prava Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost, potrebno je obrazložiti tu činjenicu. U ovom slučaju, nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa. Tabelu usklađenosti nije potrebno popunjavati i ukoliko se domaćim propisom ne vrši prenos odredbi sekundarnog izvora prava Evropske unije već se isključivo vrši primena ili sprovođenje nekog zahteva koji proizilazi iz odredbe sekundarnog izvora prava.
Ne postoje propisi sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava Evropske unije prevedeni na srpski jezik?
/
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik Evropske unije?
Nije preveden
8. Saradnja sa Evropskom unijom i učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti.
/