PREDLOG ZAKONA
O SPREČAVANJU DOPINGA U SPORTU
I. UVODNE ODREDBE
Član AUTONUM
Ovim zakonom uređuju se mere i aktivnosti za sprečavanje dopinga u sportu.
Član AUTONUM
Zabranjen je doping u sportu.
Doping u sportu, u smislu ovog zakona, jeste postojanje jedne ili više povreda antidoping pravila utvrđenih članom 3. ovog zakona.
Član AUTONUM
Povreda antidoping pravila postoji u slučajevima:
prisustva zabranjene supstance ili njenih metabolita ili markera u telesnom uzorku sportiste;
korišćenja ili pokušaja korišćenja (primena, unošenje, ubrizgavanje ili konzumiranje na bilo koji način) zabranjene supstance ili zabranjenog metoda (u daljem tekstu: doping sredstva);
odbijanja, ili nepristupanja bez zadovoljavajućeg opravdanja, davanja uzorka posle obaveštenja o doping kontroli ili izbegavanja davanja uzorka na drugi način;
tri vezana neispunjavanja obaveza utvrđenih pravilima ovlašćene antidoping organizacije u pogledu dostupnosti sportiste iz registrovane test grupe za testiranje izvan takmičenja, kao i nepružanja podataka o boravištu i propuštanja objavljenih testiranja izvan takmičenja, u periodu propisanom od strane ovlašćene antidoping organizacije;
neovlašćenog ometanja ili pokušaja ometanja bilo kojeg dela doping kontrole;
nedozvoljenog posedovanja doping sredstava;
neovlašćene prodaje, transporta, slanja, isporuke ili distribucije zabranjene doping supstance ili zabranjenog doping metoda (bilo fizički, elektronski ili nekim drugim načinom) od strane sportiste, osoba koje pomažu sportisti ili posredstvom trećeg lica, bilo kom licu koje je u ingerenciji neke organizacije u oblasti sporta, ili pokušaj takvog postupanja;
davanja ili pokušaja davanja ili propisivanja ili pokušaja propisivanja doping sredstava;
saučesništva, podsticanja, pomaganja, podržavanja, prikrivanja, stvaranja uslova ili bilo kog drugog vida učestvovanja u povredi ili pokušaju povrede antidoping pravila ili u kršenju izrečene mere zbog povrede antidoping pravila;
udruživanja sportiste ili druge osobe koja je u nadležnosti ovlašćene antidoping organizacije sa osobom koja pomaže sportisti kojoj traje izrečena mera zbog povrede antidoping pravila ili je u krivičnom, prekršajnom ili drugom postupku kažnjena zbog dela koje predstavlja povredu antidoping pravila u smislu ovog zakona, ukoliko joj kazna još uvek traje ili je prošlo manje od šest godina od izricanja takve kazne ili sa osobom koja je posrednik ili predstavnik takve osobe.
Povreda antidoping pravila iz stava 1. tač. 1), 2), 6), 7), 8) i 9) ovog člana ne postoji u slučajevima odobrenih izuzetaka za terapeutsku upotrebu.
Pod osobama koje pomažu sportisti u smislu ovog zakona podrazumevaju se vaspitači, treneri, menadžeri, agenti, osoblje tima, zvaničnici, zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici i drugo osoblje koje radi sa ili vrši tretman sportista koji učestvuju ili se pripremaju za sportsko takmičenje.
Član AUTONUM
Pod ovlašćenom antidoping organizacijom, u smislu ovog zakona, podrazumeva se Antidoping agencija Republike Srbije (u daljem tekstu: Antidoping agencija), Svetska antidoping agencija i nadležni međunarodni i nacionalni sportski savez (Međunarodni olimpijski komitet, Međunarodni paraolimpijski komitet, međunarodni sportski savez, Olimpijski komitet Srbije, Paraolimpijski komitet Srbije, Sportski savez Srbije, nacionalni granski sportski savez).
Ovlašćena antidoping organizacija iz stava 1. ovog člana u skladu sa zakonom, prikuplja, čuva i vrši druge radnje obrade ličnih podataka sportiste i drugog lica u nadležnosti ovlašćene antidoping organizacije (ime i prezime, pol, datum rođenja, državljanstvo, broj ličnog dokumenta koji služi kao identifikacija sportiste prilikom doping kontrole, adresu prebivališta i boravišta, kontakt telefon, adresu elektronske pošte, granu sporta i sportsku disciplinu kojom se lice bavi, naziv sportskog kluba u kome se obavljaju sportske aktivnosti, fotografiju sportiste), uključujući i obradu posebno osetljivih podataka (zdravstveno stanje sportiste, korišćena medicinska sredstva), i drugim ovlašćenim antidoping organizacijama prenosi lične podatke sportiste i drugog lica u nadležnosti ovlašćene antidoping organizacije koji su neophodni za sprovođenje doping kontrole, odobravanje izuzetaka za terapeutsku upotrebu i sankcionisanje sportiste i drugog lica zbog povrede antidoping pravila u skladu sa ovim zakonom.
Antidoping agencija i nadležni nacionalni sportski savez može, u skladu sa zakonom, činiti dostupnim podatke iz stava 2. ovog člana ovlašćenoj stranoj antidoping organizaciji ukoliko je to potrebno za:
1) odobravanje izuzetaka za terapeutsku upotrebu;
2) planiranje, koordinaciju u sprovođenju doping kontrole sportiste;
3) obaveštavanje o rezultatima sprovedene doping kontrole i utvrđivanje odgovornosti zbog povrede antidoping pravila.
U slučaju iz stava 3. tačka 1) ovog člana, mogu se dostavljati samo podaci koji su nužni za odobravanje izuzetaka za terapeutsku upotrebu u skladu sa članom 15. ovog zakona, s tim da je za dostavljanje podataka potrebna izričita saglasanost sportiste.
U slučaju iz stava 3. tačka 2) ovog člana, mogu se dostavljati samo podaci koji su potrebni za identifikovanje sportiste i za sprovođenje doping kontrole u skladu sa međunarodnim standardima utvrđenim od strane Svetske antidoping agencije.
Antidoping agencija i nadležni nacionalni sportski savez obavezni su da se u slučajevima iz stava 3. ovog člana staraju o tome da podaci o ličnosti ne budu dostavljeni neovlašćenom licu, kao i da uskrate dostavljanje tih podataka ukoliko organizacija kojoj se podaci dostavljaju ne garantuje odgovarajuću zaštitu podataka.
Zaštita podataka o ličnosti i privatnosti u oblasti sprečavanja dopinga u sportu ostvaruje se u skladu sa odredbama ovog zakona i zakona kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
Obrada podataka o zdravstvenom stanju sportiste i korišćenim medicinskim sredstvima nije uslovljena pristankom sportiste. Ako sportista iz registrovane test grupe iz člana 13. stav 1. ovog zakona obavesti nadležnu antidoping organizaciju iz člana 13. stav 3. ovog zakona da je dostupan za doping kontrolu izvan takmičenja u svom stanu, to se smatra njegovim dobrovoljnim pristankom da mu se kontrola izvrši u stanu na način koji obezbeđuje poštovanje njegove privatnosti. Antidoping agencija i nadležni nacionalni sportski savez mogu objaviti identitet sportiste ili drugog lica protiv koga je pokrenut postupak zbog povrede antidoping pravila tek posle obaveštavanja sportiste ili drugog lica o povredi koja mu se stavlja na teret, kao i obaveštavanja Svetske antidoping agencije i nadležnog međunarodnog sportskog saveza.
Antidoping agencija objavljuje na svom veb sajtu identitet sportiste ili drugog lica, osim ukoliko je u pitanju maloletno lice, za koje je prvostepenom ili konačnom odlukom utvrđeno da je počinilo povredu antidoping pravila, s tim da je ta informacija javno dostupna dok traje vremenski period kazne, odnosno 30 dana ukoliko je vremenski period kazne manji od 30 dana. Uz ime i prezime kažnjenog lica objavljuju se i podaci o grani sporta kojom se lice bavi, povredi antidoping pravila, zabranjenoj supstanci ili metodu koji je korišćen i izrečenim merama.
Podaci iz stava 2. ovog člana čuvaju se deset godina.
Član AUTONUM
Obaveze utvrđene ovim zakonom primenjuju se na sve organizacije u oblasti sporta koje imaju svoje sedište na teritoriji Republike Srbije ili obavljaju sportske aktivnosti i delatnosti na teritoriji Republike Srbije.
Proizvodnja i promet zabranjenih doping supstanci koje u sebi sadrže opojne droge vrši se u skladu sa zakonom.
Obaveze utvrđene ovim zakonom shodno se primenjuju i na doping životinja koje učestvuju u sportskim takmičenjima.
II. MERE ZA SPREČAVANJE DOPINGA U SPORTU
Član AUTONUM
Sportisti i drugi učesnici u obavljanju sportskih aktivnosti i delatnosti, u smislu zakona kojim je uređena oblast sporta, dužni su da dozvole i omoguće obavljanje doping kontrole.
Sportisti koji odbije, ne pristupi, izbegne ili onemogući doping testiranje, izreći će se mera zbog povrede antidoping pravila kao da je na doping testu bio pozitivan, a u slučaju takvog pokušaja, može mu se mera izreći i ako doping test bude negativan.
Sportista je dužan da obavesti lekara koji ga leči o svojoj zabrani da koristi doping sredstva i da se uveri da bilo kakva dobijena medicinska terapija ne sadrži doping sredstva.
Stručno osposobljavanje i usavršavanje sportskih stručnjaka u skladu sa zakonom kojim je uređena oblast sporta obavezno obuhvata i sadržaje vezane za sprečavanje dopinga u sportu.
Član AUTONUM
Antidoping agencija uređuje, određuje, organizuje i sprovodi doping kontrolu na sportskim takmičenjima i izvan sportskih takmičenja, osim one koju sprovodi nadležni međunarodni sportski savez na međunarodnim takmičenjima koja se organizuju u Republici Srbiji.
Pravila Antidoping agencije moraju biti u skladu sa Zakonom o ratifikaciji Evropske konvencije protiv dopingovanja u sportu („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 4/91), Zakonom o potvrđivanju Međunarodne konvencije protiv dopinga u sportu („Službeni glasnik Republike Srbije – Međunarodni ugovori”, broj 38/09), Svetskim antidoping kodeksom i međunarodnim standardima za doping testiranje odobrenim od strane Svetske antidoping agencije.
Doping kontrola je postupak koji uključuje planiranje rasporeda testova, izbor sportista za testiranje, prikupljanje i rukovanje uzorcima, laboratorijsku analizu, vođenje rezultata, pretrese i žalbe.
Doping kontrola organizuje se i sprovodi tako da je isključena svaka mogućnost zamene uzoraka ili manipulacije bilo kakve vrste.
Doping kontrola može se organizovati kako na takmičenjima tako i izvan takmičenja, najavljeno i nenajavljeno.
Doping kontrola sprovodi se uzimanjem uzoraka urina i krvi ili primenom druge autorizovane tehnike za detektovanje zabranjenih supstanci i metoda.
Član AUTONUM
Doping kontrola može se sprovoditi samo od strane ovlašćenih i kvalifikovanih kontrolora, odnosno od strane lica koja poseduju legitimaciju izdatu od strane Antidoping agencije ili koju je ta agencija priznala kao ekvivalentnu.
Član AUTONUM
Antidoping agencija određuje organizaciju u kojoj će se obaviti analiza doping uzoraka sportista, odnosno životinja koje učestvuju na takmičenjima.
Organizacija u kojoj se sprovodi doping analiza mora posedovati važeću homologaciju izdatu od strane ovlašćenog međunarodnog organa ili organizacije (Svetske antidoping agencije), a u postupku doping kontrole uzete uzorke mora skladištiti, njima rukovati i analizirati ih u skladu s odredbama ovog zakona i odgovarajućim međunarodnim standardima odobrenim od strane Svetske antidoping agencije.
Izbor organizacije iz stava 1. ovog člana vrši se u skladu sa zakonom kojim su uređene javne nabavke.
Član AUTONUM
Nadležni nacionalni sportski savez iz člana 4. ovog zakona dužan je:
da sportskim pravilima utvrdi disciplinske mere i uredi postupak njihovog izricanja u slučajevima utvrđene povrede antidoping pravila, u skladu sa ovim zakonom, i da obezbedi da se u postupku izricanja mera licima odgovornim za doping poštuje njihova ličnost i pravo na odgovarajuću pravnu zaštitu (poštovanje privatnosti, pravovremeni pretres, jemčenje prava na pravno izjašnjenje, pošteno i nepristrastno telo za pretres, pravo na zastupnika o ličnom trošku, uvid u spise, podnošenje dokaza, standarde u pogledu dokazivanja dopinga, blagovremeno informisanje, pravovremena, pismena i obrazložena odluka, pravo na žalbu i dr.);
da obezbedi, u okvirima nadležnosti saveza, da sportistima, sportskim stručnjacima i drugim osobama za koje je utvrđena odgovornost za doping budu izrečene odgovarajuće disciplinske mere, u skladu s ovim zakonom i pravilima nadležne antidoping organizacije;
da ne prizna sportski rezultat u čijem postizanju je učestvovao dopingovani sportista;
da ne dozvoli učešće na sportskoj priredbi sportisti, sportskom stručnjaku i drugom licu u ingerenciji nacionalnog sportskog saveza kome je izrečena mera zbog dopinga, ili je izrečena, u skladu sa ovim zakonom, kazna zbog učinjenog krivičnog dela ili prekršaja;
da donese program antidoping delovanja;
da obezbedi stalno individualno medicinsko praćenje kategorisanih sportista i u tom cilju donese potrebne akte i preduzme konkretne mere;
da sportskim pravilima i u saradnji sa antidoping agencijom obezbedi da se članovi saveza, a posebno sportski stručnjaci i registrovani sportisti svih uzrasnih kategorija neprekidno, a najmanje jedanput godišnje, obaveštavaju i edukuju o važećim propisima koji se odnose na doping u sportu i štetnim posledicama po zdravlje upotrebe doping sredstava;
da odgovarajućim opštim aktima obezbedi da članovi saveza poštuju obaveze koje proističu iz primene mera za sprečavanje dopinga u sportu;
da odredi odgovorno lice za nadzor nad sprovođenjem mera za sprečavanje dopinga;
da najmanje 21 dan pre održavanja takmičenja koje organizuje, ili koje je pod njegovom kontrolom, prijavi takmičenje Antidoping agenciji, kao i da najkasnije do kraja tekuće godine dostavi Antidoping agenciji kalendar takmičenja za narednu godinu;
da najmanje jedanput u šest meseci obavesti Antidoping agenciju o planovima treninga i priprema vrhunskih sportista i nacionalnih sportskih reprezentacija;
da uskrati u potpunosti finansiranje sportista, sportskih stručnjaka, sportskih organizacija i drugih lica koja ne poštuju važeća antidoping pravila;
da kontroliše antidoping programe svojih članica, kao i sprovođenje tih programa;
da na kraju godine obavesti ministarstvo nadležno za poslove sporta i Antidoping agenciju o merama za borbu protiv dopinga preduzetim u toku godine;
da u sportu u kome se takmiče životinje utvrdi i sprovede antidoping pravila za životinje koje učestvuju u tom sportu, u skladu sa pravilima Antidoping agencije i nadležnog međunarodnog sportskog saveza;
da ne dozvoli obavljanje bilo koje sportske aktivnosti i sportske delatnosti ili bilo koje funkcije u okvirima nadležnosti saveza licu kome je, u skladu sa ovim zakonom, izrečena mera zbog povrede antidoping pravila ili krivična ili prekršajna kazna, za vreme trajanja izrečene mere, odnosno kazne;
da na polufinalima i finalima nacionalnih prvenstava, kao i polufinalima ili finalima plej of nacionalnih takmičenja organizuju doping kontrolu u skladu sa ovim zakonom, i da snose troškove sprovođenja doping kontrole.
Nacionalni sportski savez koji ne poštuje obaveze iz stava 1. ovog člana ne može dobijati sredstva iz javnih prihoda.
Odredbe stava 1. tač. 2), 3), 4), 5), 7), 8), 9), 10), 13), 17) i stava 2. ovog člana shodno se primenjuju i na druge sportske saveze, sportska društva, sportske organizacije i stručna sportska udruženja.
Sportska pravila nacionalnih sportskih saveza iz stava 1. tačka 1) ovog člana moraju biti u skladu sa pravilima Svetskog antidoping kodeksa i nadležnih međunarodnih sportskih saveza.
Antidoping agencija odlučuje po žalbi na meru iz stava 1. tačka 2) ovog člana koju je izrekao nacionalni sportski savez, osim ako u skladu sa zakonom nije određena, odnosno ugovorena nadležnost međunarodne sportske arbitraže.
U slučaju da nadležni nacionalni sportski savez ne izrekne mere iz stava 1. tačka 2) ovog člana u roku od četiri meseca od podnošenja prijave za učinjenu povredu antidoping pravila, odgovornost lica koje je učinilo povredu antidoping pravila utvrđuje Antidoping agencija.
Član AUTONUM
Nadležni nacionalni sportski savez dužan je da u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu sportskih pravila kojima su utvrđene mere za sprečavanje dopinga u sportu iz člana 10. stav 1. ovog zakona, odnosno njihovih izmena i dopuna, dostavi primerak tih pravila ministarstvu nadležnom za poslove sporta i Antidoping agenciji.
Član AUTONUM
Nadležni sportski savez, organizacija ligaškog sportskog takmičenja, organizator sportskog takmičenja i sportska organizacija, odnosno sportista učesnik sportskog takmičenja može predložiti Antidoping agenciji da sprovede doping kontrolu na određenim takmičenjima ili doping kontrolu izvan takmičenja određenih timova, trening grupa ili pojedinih sportista, uz snošenje troškova sprovođenja doping kontrole.
Član AUTONUM
Kontroli izvan takmičenja podležu sportisti koji su u statusu olimpijskog kandidata, vrhunski i drugi kategorisani sportisti, sportisti međunarodnog ranga, sportisti koji žele da nastave sportsku karijeru nakon isteka mere zabrane učešća na takmičenjima zbog dopinga, kao i druge kategorije sportista koje odredi Antidoping agencija (registrovana test grupa).
Kontrola izvan takmičenja sprovodi se:
na osnovu periodičnog plana kontrole;
na osnovu posebne odluke Antidoping agencije;
na zahtev ministarstva nadležnog za poslove sporta;
na obrazloženi predlog sportiste, njegove sportske organizacije ili nadležnog nacionalnog sportskog saveza, uz snošenje troškova sprovođenja doping kontrole;
Sportisti koji podležu kontroli izvan takmičenja u skladu sa stavom 1. ovog člana, dužni su da Antidoping agenciju i ovlašćeno lice u nadležnom nacionalnom sportskom savezu redovno obaveštavaju o svakoj promeni mesta boravišta i vremenu i mestu održavanja treninga, u skladu sa pravilima Antidoping agencije iz člana 7. stav 1. ovog zakona.
Svi učesnici u doping kontroli dužni su da dobijene informacije iz stava 3. ovog člana čuvaju kao poverljive i mogu ih koristiti isključivo u svrhe planiranja, koordiniranja i sprovođenja testiranja.
Član AUTONUM
Lekar koji prilikom pregleda sportiste u cilju izdavanja sportsko medicinskog izveštaja, odnosno utvrđivanja opšte i posebne zdravstvene sposobnosti za obavljanje sportskih aktivnosti i učešće na takmičenjima, u skladu sa zakonom kojim je uređena oblast sporta, posumnja da je sportista koristio doping sredstva, dužan je da o tome obavesti Antidoping agenciju.
Lekar koji sportisti propiše sredstvo koje sadrži zabranjene doping supstance u cilju lečenja dužan je da o tome obavesti sportistu ako mu je on saopštio da se bavi sportskim aktivnostima.
Član AUTONUM
Sportista može zatražiti od Antidoping agencije da ga oslobodi zabrane upotrebe doping sredstava, u slučaju kada postoji jasna i nužna medicinska potreba.
Antidoping agencija utvrđuje pravila za odobravanje izuzetaka za terapeutsku upotrebu, u skladu sa međunarodnim standardima za proces odobravanja izuzetaka za terapeutsku upotrebu odobrenim od strane Svetske antidoping agencije.
O odobravanju izuzetaka za terapeutsku upotrebu Antidoping agencija donosi odluku, u skladu sa međunarodnim standardima iz stava 2. ovog člana.
Član AUTONUM
Disciplinske mere koje se izriču zbog povrede antidoping pravila jesu:
diskvalifikacija sportskih rezultata;
privremena suspenzija;
zabrana učešća na takmičenjima;
zabrana obavljanja poslova u oblasti sporta;
druge mere utvrđene Svetskim antidoping kodeksom i sportskim pravilima nadležnih nacionalnih i međunarodnih sportskih saveza.
Licu koje je odgovorno za povredu antidoping pravila, mere iz stava 1. ovog člana izriču se u skladu sa sportskim pravilima nadležnih nacionalnih sportskih saveza.
Mere iz stava 1. tač. 3)–5) ovog člana neće biti izrečene ako lice koje je optuženo za povredu antidoping pravila dokaže da nije krivo, odnosno da kod njega nije bilo namere ili nepažnje.
Član AUTONUM
Nijedno lice kome je izrečena mera zbog povrede antidoping pravila ne može, za vreme trajanja mere, učestvovati u bilo kom svojstvu i u bilo kom sportu, na sportskim priredbama ili u aktivnostima (izuzev u ovlašćenim programima antidoping obrazovanja i rehabilitacije) u ingerenciji ovlašćenih antidoping organizacija, kao i onih koje organizuju ili dozvoljavaju organizacije u oblasti sporta u Republici Srbiji, osim ako je pravilima Svetskog antidoping kodeksa i nadležnih međunarodnih sportskih saveza drugačije određeno.
Zabrana iz stava 1. ovog člana obuhvata i zabranu obavljanja bilo kakvog posla, odnosno funkcije ili članstva u organima i radnim telima organizacija u oblasti sporta u Republici Srbiji.
Član AUTONUM
Lica za koja se utvrdi da su odgovorna za doping odgovaraju za štetu koja nastane za druga lica prema opštim pravilima o odgovornosti za štetu.
Član AUTONUM
Sportista ili sportski stručnjak za koga se utvrdi da je odgovoran za doping gubi za vreme trajanja izrečene mere status koji ima na osnovu propisa kojim se uređuje nacionalna kategorizacija sportista, odnosno nacionalna kategorizacija sportskih stručnjaka.
III. ANTIDOPING AGENCIJA
Član AUTONUM
Antidoping agencija posluje kao ustanova, u skladu sa propisima o javnim službama, ako ovim zakonom nije drugačije uređeno.
Sredstva za rad Antidoping agencije obezbeđuju se iz:
budžeta Republike Srbije;
donacija, priloga i sponzorstva domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica;
drugih izvora, u skladu sa zakonom.
Član AUTONUM
Antidoping agencija obavlja sportske delatnosti u vezi sa sprečavanjem dopinga u sportu, a posebno:
preduzima mere za smanjenje dopinga u sportu i njegovo dugoročno otklanjanje;
objašnjava šta se pod određenim pojmom vezanim za problem dopinga u sportu podrazumeva;
stara se o obezbeđenju potrebne opreme za analizu doping uzoraka i potrebnih sredstava za doping kontrolu;
ostvaruje uvid u organizovanje i sprovođenje doping kontrole na međunarodnim takmičenjima koja se organizuju u Republici Srbiji;
utvrđuje godišnji plan doping kontrole koju sprovodi;
izdaje službeni bilten;
ostvaruje međunarodnu stručnu saradnju na pitanjima koja su vezana za sprečavanje dopinga u sportu i zaključuje sporazume o testiranju;
ostvaruje saradnju sa zainteresovanim nadležnim državnim organima i organizacijama u oblasti sporta u vezi sa sprečavanjem dopinga u sportu i oštećenjem zdravlja sportista upotrebom dopinga;
organizuje obrazovne i druge kampanje protiv dopinga u sportu;
informiše javnost o aktivnostima koje se preduzimaju protiv dopinga u sportu, uključujući i organizovanje internet prezentacije (sajta) na kojoj se objavljuju opšta akta i odluke organa Antidoping agencije, kao i odluke zbog povrede antidoping pravila, sa prevodom na srpski jezik, nadležnih međunarodnih antidopig organizacija koje se odnose na državljane Republike Srbije;
daje preporuke i savete za preduzimanje mera od strane državnih organa i organizacija u oblasti sporta u cilju sprečavanja dopinga u sportu;
organizuje istraživanja, savetovanja, seminare, okrugle stolove i izdaje publikacije o pitanjima vezanim za borbu protiv dopinga u sportu;
prati i prikuplja informacije u vezi sa zakonskim i drugim merama koje se u drugim zemljama i međunarodnim organizacijama preduzimaju u borbi protiv dopinga u sportu;
prati i prikuplja informacije o merama koje državni organi i organizacije u oblasti sporta preduzimaju u borbi protiv dopinga u sportu;
utvrđuje izgled markice sa znakom „DOPING FREE” koji se stavlja na testirane proizvode koji sadrže dodatke za ishranu i postupak za izdavanje markice, kao povereni posao;
obavlja druge poslove koji se odnose na sprečavanje dopinga u sportu, u skladu sa zakonom.
Nabavka dobara za doping kontrolu iz stava 1. tačka 3) ovog člana vrši se u skladu sa zakonom kojim su uređene javne nabavke.
Za javne usluge doping kontrole, vođenja postupka utvrđivanja odgovornosti za povredu antidoping pravila i izdavanje markice za znakom „DOPING FREE” korisnik usluga plaća taksu Antidoping agenciji, u skladu sa zakonom.
Član AUTONUM
Antidoping agencija utvrđuje, najmanje jedanput godišnje, Listu zabranjenih doping sredstava za sportiste i Listu zabranjenih doping sredstava za životinje (referentne liste zabranjenih farmakoloških klasa doping supstanci i doping metoda), u skladu sa Evropskom konvencijom o sprečavanju dopinga u sportu, međunarodnim standardima za listu zabranjenih sredstava odobrenim od strane Svetske antidoping agencije i sportskim pravilima nadležnih međunarodnih sportskih saveza za sport u kome učestvuju životinje .
Liste zabranjenih doping sredstava objavljuju se u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Antidoping agencija poslove iz stava 1. ovog člana obavlja kao poverene poslove.
Član AUTONUM
Organi Antidoping agencije jesu: upravni odbor i direktor.
Članovi upravnog odbora i direktor, kao i članovi Antidoping odbora imenuju se na period od četiri godine.
Član AUTONUM
Upravni odbor Antidoping agencije ima 15 članova, i to:
pet lica koja imenuje ministar nadležan za poslove sporta;
dva lica koje imenuje ministar nadležan za poslove zdravlja;
četiri lica koja imenuje Olimpijski komitet Srbije;
tri lica koja imenuje Sportski savez Srbije;
jedno lice koje imenuje Vrhovni kasacioni sud Srbije.
Članovi upravnog odbora biraju predsednika iz svog sastava, u skladu sa statutom.
Članovi upravnog odbora imenuju se isključivo iz reda vrhunskih sportista i istaknutih stručnjaka iz profesija koje su od značaja za sprečavanje dopinga u sportu (eksperti sportske medicine, eksperti za toksikologiju i farmakologiju, pravni eksperti za problem dopinga i sportskog prava, eksperti za kliničku biohemiju, eksperti za biomehaniku, vrhunski sportski stručnjaci).
Upravni odbor može da odlučuje ako je sednici prisutna većina od ukupnog broja članova.
Upravni odbor odlučuje većinom glasova od ukupnog broja članova.
Član AUTONUM
Upravni odbor:
donosi statut Antidoping agencije;
donosi program rada;
donosi godišnji program sprovođenja doping kontrole;
donosi finansijski plan;
donosi izveštaj o poslovanju;
donosi završni račun;
određuje organizacije u kojima će se sprovesti analiza doping uzoraka;
imenuje stručna lica ovlašćena za obavljanje doping kontrole (doping kontrolore);
utvrđuje Listu zabranjenih doping sredstava za sportiste i Listu zabranjenih doping sredstava za životinje;
imenuje predsednika i članove antidoping odbora;
utvrđuje visinu taksi iz člana 21. stav 3. ovog zakona, u skladu sa zakonom;
donosi opšte akte;
donosi poslovnik o radu;
donosi akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta;
imenuje direktora Antidoping agencije;
obavlja i druge poslove utvrđene zakonom i statutom.
Odluke iz stava 1. tač. 1), 4) i 6) ovog člana donose se uz prethodnu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove sporta.
Član AUTONUM
Antidoping agencija utvrđuje odgovornost za povredu antidoping pravila i odlučuje po žalbama iz člana 10. st. 5. i 6. ovog zakona preko Antidoping odbora.
Antidoping odbor ima predsednika i osam članova
Antidoping odbor je stručno radno telo Antidoping agencije nezavisno u donošenju odluka, a njegovi članovi moraju biti istaknuti stručnjaci u oblastima iz člana 24. stav 3. ovog zakona.
Antidoping odbor odlučuje, u pojedinačnim slučajevima, preko Prvostepenog i Žalbenog veća za antidoping prekršaje, sastavljenog od tri člana.
Članove Prvostepenog i Žalbenog veća za antidoping prekršaje imenuje predsednik Antidoping odbora. Za predsednika Prvostepenog i Žalbenog veća imenuje se član Antidoping odbora koji ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na studijama drugog stepena (master-akademske studije, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije) odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine.
U postupku utvrđivanja odgovornosti za povredu antidoping pravila moraju se poštovati prava i principi utvrđeni u članu 10. stav 1. tačka 1) ovog zakona.
Postupak utvrđivanja odgovornosti za povredu antidoping pravila vodi se u skladu sa Svetskim antidoping kodeksom, međunarodnim standardima za doping kontrolu odobrenim od strane Svetske antidoping agencije i pravilima Antidoping agenice, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.
Postupak pred Antidoping odborom je hitan i vodi se bez odugovlačenja i uz što manje troškova.
U postupku pred Antidoping odborom nema mirovanja postupka.
Postupak pred Antidoping odborom vodi se na srpskom jeziku, s tim da sportista ili drugo lice koje je osumnjičeno za povredu antidoping pravila ima pravo na ovlašćenog prevodioca, o sopstvenom trošku.
Član AUTONUM
Postupak pred Antidoping odborom pokreće se prijavom, odnosno žalbom koju mogu da podnesu:
1) direktor Antidoping agencije;
2) nadležni međunarodni sportski savez;
3) Svetska antidoping agencija;
4) sportska organizacija kojoj sportista ili drugo lice pripada;
5) organizator sportskog takmičenja na kome je izvršena doping kontrola;
6) nadležni nacionalni sportski savez;
7) vlasnik dopingovane životinje;
8) sportista ili drugo lice za koje postoji sumnja da je izvršilo povredu antidoping pravila, odnosno kome je izrečena kazna zbog povrede antidoping pravila.
Prijava se podnosi protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je načinilo povredu antidoping pravila.
Žalba na prvostepenu odluku u postupku utvrđivanja odgovornosti zbog povrede antidoping pravila podnosi se Antidoping odboru, kada je to propisano ovim zakonom, u roku od 21 dan od dana dostavljanja odluke.
Troškove postupka snosi lice koje je učinilo povredu antidoping pravila.
Član AUTONUM
Direktora Antidoping agencije imenuje i razrešava upravni odbor.
Za direktora Antidoping agencije može biti imenovano lice koje ima visoku stručnu spremu i koje ispunjava uslove koji su utvrđeni članom 24. stav 3. ovog zakona za članove upravnog odbora.
Direktor:
1) zastupa Antidoping agenciju;
2) organizuje i rukovodi radom Antidoping agencije;
3) izvršava odluke Upravnog odbora i preduzima mere za njihovo sprovođenje;
4) stara se o zakonitosti rada Antidoping agencije i odgovara za zakonitost rada;
5) predlaže program rada;
6) vrši i druge poslove utvrđene zakonom i statutom.
Član AUTONUM
Upravni odbor Antidoping agencije sastaje se najmanje dva puta godišnje, a obavezno se saziva kada to zahteva većina članova, ministar nadležan za poslove sporta, ministar nadležan za poslove zdravlja, predsednik Olimpijskog komiteta Srbije ili predsednik Sportskog saveza Srbije.
Upravni odbor posle svake sednice dostavlja izveštaj o usvojenim odlukama svakom organu odnosno organizaciji koji imaju svog predstavnika u Upravnom odboru, kao i nacionalnim sportskim savezima iz člana 4. ovog zakona.
Član AUTONUM
Upravni odbor može pozvati bilo koju zainteresovanu organizaciju u oblasti sporta da ima svog posmatrača na jednoj ili više sednica.
Član AUTONUM
Antidoping agencija nezavisna je u svom radu.
Za obavljanje pojedinih stručnih poslova iz svoje nadležnosti Antidoping agencija može angažovati druga pravna ili fizička lica, domaća ili strana.
Član AUTONUM
Antidoping agencija dužna je da obavesti ministarstvo nadležno za poslove sporta o svakom slučaju planiranog sprovođenja doping kontrole, najmanje tri dana pre njenog održavanja.
Član AUTONUM
Opšti akti Antidoping agencije jesu: statut, pravilnik i drugi akti kojima se na opšti način uređuju određena pitanja.
Statut je osnovni opšti akt Antidoping agencije.
Statut sadrži odredbe o:
delatnosti Antidoping agencije;
organima i njihovom delokrugu;
zastupanju;
pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih;
drugim pitanjima od značaja za rad Antidoping agencije.
Statut i opšti akti Antidoping agencije kojima se uređuje lista zabranjenih doping sredstava iz čl. 22. stav 1. ovog zakona i uređuje postupak izdavanja markice iz člana 21. stav 1. tačka 15) ovog zakona, objavljuju se u „Službenom glasniku Republike Srbije”, bez naknade.
Član AUTONUM
Antidoping agencija najmanje dva puta godišnje podnosi izveštaj o poslovanju ministarstvu nadležnom za poslove sporta.
IV. NADZOR
Član AUTONUM
Nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, nadzor nad obavljanjem poverenih poslova u skladu sa ovim zakonom i inspekcijski nadzor vrši ministarstvo nadležno za poslove sporta.
Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega, ministarstvo nadležno za poslove sporta vrši preko sportskih inspektora.
Organizacije i pojedinci (sportisti, sportski stručnjaci i dr.) u oblasti sporta dužni su da sportskom inspektoru omoguće obavljanje nadzora.
Član AUTONUM
Sportski inspektor ima pravo i dužnost da u vršenju inspekcijskog nadzora:
kontroliše da li organizacije i pojedinci u oblasti sporta preduzimaju aktivnosti radi sprečavanja dopinga u skladu sa zakonom i sportskim pravilima;
kontroliše da li se mere doping kontrole od strane ovlašćenih organizacija i lica preduzimaju u skladu sa zakonom;
kontroliše da li se sprovode nalozi doneti pri vršenju nadzora;
preduzme druge mere i radnje za koje je ovlašćen zakonom.
Član AUTONUM
U vršenju inspekcijskog nadzora, sportski inspektor je ovlašćen da:
utvrdi identitet lica koja koriste doping ili učestvuju u dopingu sportiste;
privremeno oduzme evidencije, dokumenta i druga sredstva od značaja za utvrđivanje činjeničnog stanja i privremeno oduzme zabranjene doping supstance;
zabrani licu kome je izrečena mera zbog povrede antidoping pravila učestvovanje na sportskoj priredbi ili u aktivnostima u oblasti sporta, u skladu sa ovim zakonom;
zabrani obavljanje poslova u organizaciji u oblasti sporta ili vršenje aktivnosti sa sportistima licu kome je izrečena mera zabrane obavljanja poslova u oblasti sporta zbog učešća u dopingovanju sportiste;
naredi da se utvrđene nepravilnosti i nedostaci otklone u određenom roku i da se u određenom roku izvrši propisana obaveza koja nije izvršena;
zatraži od Antidoping agencije sprovođenje doping kontrole u slučaju kada prilikom inspekcijskog nadzora posumnja da postoji slučaj korišćenja dopinga;
privremeno zabrani obavljanje aktivnosti i delatnosti organizaciji u oblasti sporta, do otklanjanja nedostataka koji su razlog zabrane − ukoliko: onemogućava inspektoru inspekcijski nadzor, ne donese zakonom propisane opšte akte (sportska pravila) vezane za doping ili oni nisu usaglašeni sa Svetskim antidoping kodeksom; ne sprovede nalog dat pri vršenju nadzora ili ne sprovede mere izrečene zbog povrede antidoping pravila;
podnese prijavu nadležnom organu za učinjeno krivično delo ili podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka;
preduzme i druge mere i radnje za koje je zakonom i drugim propisom ovlašćen.
Odluke sportskog inspektora donete u vršenju inspekcijskog nadzora iz stava 1. ovog člana, konačne su u upravnom postupku.
V. KAZNENE ODREDBE
1. Krivična dela
Omogućavanje upotrebe doping sredstava
Član AUTONUM
Ko sportisti u cilju dopinga u sportu da ili propiše ili izda ili na sportisti primeni doping sredstvo, ili navede, pomogne, ili na drugi način omogući sportisti da upotrebi doping sredstvo, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prema maloletniku ili prema više lica, ili je izazvalo naročito teške posledice, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.
Doping sredstva oduzeće se.
Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet doping sredstava
Član AUTONUM
Ko neovlašćeno u cilju dopinga u sportu proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju, ili radi prodaje kupuje, drži, ili prenosi, ili posreduje u prodaji ili kupovini doping sredstava, ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet doping sredstva, kazniće se zatvorom od tri do dvanaest godina.
Ko neovlašćeno u cilju dopinga u sportu pravi, nabavlja, poseduje ili daje na upotrebu opremu, materijal ili supstancije za koje zna da su namenjene za proizvodnju ili pripremanje doping sredstava, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
Doping sredstva i sredstva za njihovo spravljanje, oduzeće se.
2. Prekršaji
Član AUTONUM
Novčanom kaznom od 400.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj nacionalna sportska asocijacija, sportska organizacija i drugo pravno lice:
ako neovlašćeno ometa ili pokuša ometanje bilo kog dela doping kontrole (član 3. stav 1. tačka 5);
ako neovlašćeno prodaje, transportuje, šalje, isporučuje ili distribuira zabranjena doping sredstva (bilo fizički, elektronski ili nekim drugim načinom), neposredno ili posredstvom trećeg lica, bilo kom licu u oblasti sporta, ili pokuša takvo ponašanje (član 3. stav 1. tačka 7);
ako da ili pokuša davanje, ili propiše ili pokuša propisivanje doping sredstva sportisti (član 3. stav 1. tačka 8);
ako podstiče, pomaže, podržava, prikriva, stvara uslove ili na bilo koji drugi način učestvuje u povredi ili pokušaju povrede antidoping pravila ili u kršenju izrečene mere zabrane učestvovanja u sportu (član 3. stav 1. tačka 9);
ako ne dozvoli, odnosno ne omogući obavljanje doping kontrole (član 6. stav 1);
ako uzete uzorke ne skladišti, ili ako njima ne rukuje ili ih ne analizira u skladu s odredbama ovog zakona i odgovarajućim međunarodnim standardima odobrenim od strane Svetske antidoping agencije (član 9);
ako u okviru svojih nadležnosti ne preduzme mere i aktivnosti utvrđene članom 10. stav 1. i 3. ovog zakona;
ako u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu sportskih pravila ne dostavi primerak tih pravila ministarstvu nadležnom za poslove sporta i Antidoping agenciji (član 11);
ako omogući licu kome je izrečena mera zbog povrede antidoping pravila učestvovanje na sportskoj priredbi ili u aktivnosti u oblasti sporta, ili obavljanje poslova, odnosno članstvo u nekom organu ili radnom telu suprotno odredbama člana 17 ovog zakona;
neovlašćeno stavi na proizvod markicu sa znakom „DOPING FREE” koju nije izdala Antidoping agencija (član 21. st. 1. tačka 15);
ako onemogući sportskom inspektoru obavljanje nadzora (član 35. st. 3);
ako ne postupi po nalogu sportskog inspektora (član 37);
ako ne uskladi svoju organizaciju, rad i opšte akte sa odredbama ovog zakona u propisanom roku (član 43. st. 1).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u nacionalnoj sportskoj asocijaciji, odnosno sportskoj organizaciji i drugom pravnom licu u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara.
Član AUTONUM
Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice:
ako kao sportista koristi doping sredstva (član 3. stav 1. tačka 2);
ako odbije ili ne pristupi bez ubedljivog opravdanja davanju uzorka posle obaveštenja ili izbegava davanje uzorka na drugi način (član 3. stav 1. tačka 3);
ako kao sportista iz registrovane test grupe tri vezana puta ne ispuni obaveze utvrđene pravilima ovlašćene antidoping organizacije u pogledu dostupnosti za testiranje izvan takmičenja ili ne pruži podatke o boravištu, ili propusti objavljeno testiranje izvan takmičenja, u periodu propisanom od strane ovlašćene antidoping organizacije (član 3. stav 1. tačka 4. i član 13. stav 3);
ako ometa bilo koji deo doping kontrole (član 3. stav 1. tačka 5);
ako se udruži sa osobom kojoj traje mera zabrane učestvovanja u sportu ili je u krivičnom, disciplinskom ili drugom postupku kažnjena zbog dela koje predstavlja povredu antidoping pravila u smislu ovog zakona, ukoliko joj kazna još uvek traje ili je prošlo manje od 6 godina od izricanja takve kazne ili sa osobom koja je posrednik ili predstavnik takve osobe (član 3. stav 1. tačka 10);
ako ne dozvoli, odnosno ako ne omogući obavljanje doping kontrole (član 6. stav 1);
ako vrši doping kontrolu iako nije za to ovlašćen (član 8);
ako ne obavesti Antidoping agenciju o mogućnosti da je sportista bio dopingovan (član 14. stav 1);
ako ne obavesti sportistu koji mu je saopštio da se bavi sportskim aktivnostima da mu je propisao u cilju lečenja sredstvo koje sadrži zabranjene doping supstance (član 14. stav 2);
ako učestvuje na sportskoj priredbi ili u aktivnosti u oblasti sporta, ili obavlja poslove, odnosno članstvo u nekom organu ili radnom telu organizacije u oblasti sporta suprotno odredbama člana 17. ovog zakona;
ako onemogući sportskom inspektoru obavljanje nadzora (član 35. stav 3);
ako ne postupi po nalogu sportskog inspektora (član 37).
Član AUTONUM
Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara ili kaznom zatvora do 60 dana kazniće se za prekršaj fizičko lice:
1) ako neovlašćeno transportuje, šalje, isporučuje ili distribuira zabranjena doping sredstva (bilo fizički, elektronski ili nekim drugim načinom), neposredno ili posredstvom trećeg lica, bilo kom licu u oblasti sporta, ili pokuša takvo ponašanje (član 3. stav 1. tačka 7);
2) ako na bilo koji način učestvuje u povredi ili pokušaju povrede antidoping pravila ili u kršenju izrečene mere zabrane učestvovanja u sportu (član 3. stav 1. tačka 9).
VI. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član AUTONUM
Postojeće organizacije u oblasti sporta su dužne da usklade svoju organizaciju, rad i opšte akte sa odredbama ovog zakona u roku od šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu.
Antidoping agencija nastavlja sa radom, u skladu sa ovim zakonom.
Antidoping agencija doneće akte na koje je ovlašćena ovim zakonom u roku od dva meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član AUTONUM
Podzakonska akta, koja je kao povereni posao donela Antidoping agencija na osnovu ovlašćenja iz Zakona o sprečavanju dopinga u sportu („Službeni glasnik RS”, broj 101/05), prestaju da važe 1. januara 2015. godine.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o sprečavanju dopinga u sportu („Službeni glasnik RS”, broj 101/05).
Član AUTONUM
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Odredbe člana 3. stav 1. tač. 9) i 10) ovog zakona primenjuju se od 1. januara 2015. godine.
O B R A Z L O Ž E NJ E
I. USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošenje Zakona o sprečavanju dopinga u sportu sadržan je u članu 97. stav 10. Ustava Republike Srbije, kojim je propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti sporta.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE
U Republici Srbiji Zakon o sprečavanju dopinga u sportu donet je 2005. godine, i na taj način Republika Srbija je u tom trenutku bila jedna od manjeg broja država u svetu koje su tada imale poseban zakon za borbu protiv dopinga u sportu. Zakon o sprečavanju dopinga u sportu se temeljio na Evropskoj konvenciji o sprečavanju dopinga u sportu Saveta Evrope i Svetskom antidoping kodeksu iz 2003. godine, uz uvažavanje uporednopravnih rešenja. Od donošenja Zakona o sprečavanju dopinga u sportu situacija u pogledu pravnog uređenja borbe protiv dopinga u sportu na međunarodnom planu je bitno izmenjena, a i veliki broj zemalja u svetu je doneo svoje zakone o sprečavanju dopinga u sportu. Pod okriljem UNESKA doneta je 2005. Međunarodna konvencija protiv dopinga u sportu, koju je Republika Srbija ratifikovala 2009. godine („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 38/09), i time preuzela obavezu da preduzme „dalje i jače akcije usmerene ka eliminaciji dopinga u sportu”. Međunarodna konvencija o dopingu upućuje na jedinstvenu primenu osnovnih odredbi Svetskog antidoping kodeksa u svim zemljama potpisnicama konvencije. Svetski antidoping kodeks je pretrpeo značajne izmene 2009. godine, a od 1. januara 2015. godine na snagu će stupiti i sledeći set izmena ovog kodeksa. Prema odredbama Svetskog antidoping kodeksa postoji određeni broj odredbi koje moraju doslovno biti preuzete i prihvaćene od svih učesnika u sistemu sporta u svetu, inače sportisti iz zemlje koja ne uskladi svoja antidoping pravila sa tim odredbama Kodeksa ne mogu učestvovati na velikim međunarodnim sportskim takmičenjima. U tu grupu posebno spadaju odredbe o tome šta se smatra povredom antidoping pravila i sistem sankcija za povredu tih pravila. Nadzor nad poštovanjem jedinstvene svetske antidoping politike sprovodi Svetska antidoping agencija, koja daje i potvrde nacionalnim antidoping organizacijama da je njihov rad usklađen sa Svetskim antidoping kodeksom. Antidoping agencija Republike Srbije je dobila takvu potvrdu i smatra se jednom od najboljih antidoping organizacija u svetu. Međutim, neusklađenost Zakona o sprečavanju dopinga o sportu sa izmenama Svetskog antidoping kodeksa iz 2009. godine, kao i onima koje će se primenjivati od 2015. godine, preti da ozbiljno ugrozi rad Antidoping agencije Republike Srbije i položaj naših nacionalnih sportskih saveza u međunarodnim sportskim savezima.
Pored razloga koji su vezani za usklađivanje Zakona o sprečavanju dopinga u sportu sa Međunarodnom konvencijom o dopingu i Svetskim antidoping kodeksom, uz uzimanje u obzir pozitivnih uporednopravnih rešenja, potreba za donošenjem novog zakona proističe i iz analize njegove dosadašnje primene i uočenih nedostataka i nepreciznosti.
Antidoping agencija Republike Srbije (ADAS) je u periodu od 1. januara 2006. do 25. novembra 2013. godine sprovela ukupno 4347 doping kontrola, od toga: 1577 kontrola na nacionalnim takmičenjima i 439 kontrola izvan takmičenja unutar nacionalnog programa testiranja, kao i 2279 kontrola na međunarodnim takmičenjima i 52 kontrole izvan takmičenja unutar međunarodnog programa testiranja. U istom periodu otkriveno je 48 doping pozitivnih sportista i 3 druge povrede antidoping pravila. Najviše doping pozitivnih bilo je u rvanju (6), bodibildingu i bodifitnesu (6), boksu (5) i rukometu (5) dok je u ostalim sportovima zabeleženo 26 doping pozitivnih. Kod 48 doping pozitivnih sportista zabeleženo je prisustvo 64 zabranjene doping supstance, od tog broja – 50% anaboličkig agensa i steroida, 18% kanabinoida, 15% diuretika, 13% stimulansa, 2 % beta blokatori i 2% beta 2-agonisti. Tri druge povrede antidoping pravila zabeležene su u biciklizmu, boksu i džudou.
Pored doping kontrola sportista, ADAS shodno odredbama Zakona o sprečavanju dopinga u sportu, vrši i doping kontrolu životinja. U periodu od 1. januara 2006. do 25. novembra 2013. godine, izvršeno je 275 kontrola konja u konjičkom sportu i trkama i registrovano je 20 doping pozitivnih konja i 2 druge povrede antidoping pravila u konjičkom sportu i trkama.
Sistem borbe protiv dopinga u sportu u Republici Srbiji temelji se prema Zakonu o sprečavanju dopinga u sportu i na odgovornom odnosu nacionalnih sportskih saveza prema ovom problemu, kao i drugih organizacija u oblasti sporta. Članom 10. Zakona, propisan je čitav niz obaveza za nacionalne sportske saveze. Međutim, u praksi su uočeni značajni problemi u poštovanju tih obaveza, s tim da je problem delom vezan i za nepreciznost pojedinih zakonskih odredbi.
U proteklom periodu od preko 100 nacionalnih sportskih saveza u Republici Srbiji, 56 nacionalnih sportskih asocijacija izvršilo je obaveze iz člana 10. stav 1. tač. 1), 5), 9), 10) i 16) Zakona o sprečavanju dopinga u sportu, odnosno donelo je opšte akte u vezi sa antidoping borbom – utvrdilo mere i postupak u slučajevima utvrđenog dopingovanja sportiste, donelo program antidoping delovanja i odredilo odgovorno lice za nadzor nad sprovođenjem mera za sprečavanje doping. Ne postoje podaci o sprovođenju obaveza iz člana 10. stav 1. tač. 7) i 14) Zakona o sprečavanju dopinga u sportu – u kojoj meri su nacionalne sportske asocijacije obezbedile stalno individualno medicinsko praćenje vrhunskih sportista, i u tom cilju donele potrebne akte i preduzele konkretne mere, odnosno u kojoj su meri kontrolisale antidoping programe svojih članova. Takvo stanje je neodrživo i zahteva potenciranje uloge i odgovornosti nacionalnih sportskih saveza, ali i drugih organizacija u oblasti sporta, u odnosu na borbu protiv dopinga. Međunarodna konvencija protiv dopinga u sportu jasno je istakla da javne vlasti i organizacije zadužene za sport imaju komplementarnu odgovornost u sprečavanju i borbi protiv dopinga u sportu, posebno u pogledu obezbeđenja odgovarajućeg toka sportskih manifestacija, zasnovanog na principu fer pleja i u zaštiti zdravlja njihovih učesnika. Javne vlasti i organizacije u oblasti sporta, posebno nacionalni sportski savezi, moraju sarađivati u tom cilju, uz obezbeđenje najvišeg stepena nezavisnosti i transparentnosti na odgovarajućim nivoima. Doduše, s druge strane, u svim slučajevima procesuiranih povreda antidoping pravila (51), nacionalne sportske asocijacije su se pridržavale obaveza iz člana 10. stav 1. tač. 2), 3), 4), 6) i 13), Zakona o sprečavanju dopinga u sportu odnosno odgovornim licima su izrečene odgovarajuće mere, nisu priznati rezultati, odgovornim licima nije dozvoljeno učešće na sportskim priredbama i vršeno je uzajamno priznavanje suspenzija, a odgovorna lica nisu finansirana. Isto važi i za nacionalne sportske asocijacije u kojima se takmiče životinje u pogledu procesuiranih povreda antidoping pravila (22).
Prema podacima ADAS, većina nacionalnih sportskih asocijacija nije redovno ispunjavala obaveze iz člana 10. stav 1. tač. 8), 11), 12) i 15) Zakona o sprečavanju dopinga u sportu – u vezi sa edukacijom svojih članova, prijavljivanja ADAS takmičenja koja organizuju, izveštavanja ADAS o planovima treninga i priprema vrhunskih sportista i reprezentativnih selekcija, te obaveštavanja ministarstva nadležnog za poslove sporta i ADAS o merama za borbu protiv dopinga preduzetim u toku godine, odnosno nacionalne sportske asocijacije su ispunjavale svoje obaveze po ovim tačkama isključivo na inicijativu, zahtev ili insistiranje ADAS.
Razlozi za donošenje novog zakona kojim bi se uredila borba protiv dopinga u sportu proističe i iz potrebe usaglašavanja važećeg zakona u ovoj oblastgi sa zakonom o sportu iz 2011. godine, kako u terminološkom tako i u suštinskom smislu.
Cilj ovog zakona je da se oblast borbe protiv dopinga u sportu u Republici Srbije unapredi i uskladi sa promenama koje su u međuvremeno učinjene u međunarodnim dokumentima koji se odnose na sprečavanje dopinga u sportu, uz uzimanje u obzir uporednopravnih rešenja.
U odnosu na Zakon o sprečavanju dopinga u sportu iz 2005. godine, osnovne i suštinske izmene tiču se sledećih pitanja: 1) definisanje povrede antidoping pravila na način utvrđen Svetskim antidoping kodeksom; 2) određivanje da se sankcije sportistima i drugim licima zbog povrede antidoping pravila izriču od strane ovlašćenih antidoping organizacija u Republici Srbiji onako kako je to propisano Svetskim antidoping kodeksom i sportskim pravilima nadležni međunarodnih sportskih saveza (fleksibilniji pristup u odnosu na postojeće rešenje pošto se sistem sankcija menja sa svakom revizijom Svetskog antidoping kodeksa); 3) jasnije utvrđivanje obaveza svih organizacija u oblasti sporta u odnosu na sprečavanje dopinga; 4) preciziranje pojedinih nadležnosti i ovlašćenja Antidoping agencije Republike Srbije; 5) preciznije regulisanje ovlašćenja sportskih inspektora u odnosu na sprečavanje dopinga u sportu; 6) usklađivanje krivično pravne kaznene politike (krivičnih dela) sa uporednopravnim rešenjima, kao i sa uporedivim krivičnim delima iz Krivičnog zakonika Republike Srbije; 7) usklađivanje prekršajnih kazni sa prekršajnim kaznama iz Zakona o sportu.
III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA
U čl. 1–5. Predloga zakona propisana je zabrana dopinga u sportu, utvrđeno je šta se smatra dopingom u sportu i kada postoji povreda antidoping pravila, precizirano je šta se podrazumeva pod osobama koje pomažu sportisti i pod ovlašćenim antidoping organizacijama, utvrđena su prava i obaveze ovlašćenih antidoping organizacija u pogledu obrade ličnih podataka sportista i drugih lica u oblasti sporta, kao i na koga se primenjuju obaveze utvrđene ovim zakonom. Sva ova pitanja su uređena na način kako je to utvrđeno Svetskim antidoping kodeksom, posebno imajući u vidu da naše organizacije u oblasti sporta moraju doslovno (bez ikakvih izmena) prihvatiti određenje šta se smatra dopingom u sportu iz Svetskog antidoping kodeksa, inače ne mogu učestvovati na međunarodnim sportskim takmičenjima niti mogu organizovati takva sportska takmičenja u našoj zemlji. Odredbe ovih članova su najvećim delom preuzete iz važećeg Zakona o sprečavanju dopinga u sportu, uz određena preciziranja i pojašnjenja.
Pored odredbi koje se tiču povreda antidoping pravila, posebno su značajne odredbe iz člana 4. kojima je propisano da ovlašćena antidoping organizacija, u skladu sa zakonom, prikuplja, čuva i vrši druge radnje obrade ličnih podataka sportiste i drugog lica u nadležnosti ovlašćene antidoping organizacije, kao i da drugim ovlašćenim antidoping organizacijama prenosi lične podatke sportiste i drugog lica u nadležnosti ovlašćene antidoping organizacije koji su neophodni za sprovođenje doping kontrole, odobravanje izuzetaka za terapeutsku upotrebu i sankcionisanje sportiste i drugog lica zbog povrede antidoping pravila, a utvrđeno je i koji se lični podaci obrađuju. Istim članom utvrđeni su uslovi pod kojim se lični podaci čine dostupnim ovlašćenim stranim antidoping organizacijama, kao i uslovi pod kojim se lični podaci objavljuju. Utvrđena je obaveza Antidoping agencije i nadležnih nacionalnih sportskih saveza da se staraju da podaci o ličnosti ne budu dostavljeni neovlašćenom licu, kao i da uskrate dostavljanje tih podataka ukoliko organizacija kojoj se podaci dostavljaju ne garantuje odgovarajuću zaštitu podataka. Takođe, utvrđeno je da se zaštita podataka o ličnosti i privatnosti u oblasti sprečavanja dopinga u sportu ostvaruje u skladu sa odredbama ovog zakona i zakona kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti. Obrada podataka je regulisana u skladu sa Svetskim antidoping kodeksom, međunarodnim standardima odobrenim od Svetske antidoping agencije, uključujući tu posebno međunarodne standarde za zaštitu privatnosti, a po ugledu na čl. 21. i 25. Zakona o unapređenju sporta i fizičke aktivnosti Švajcarske (Bundesgesetz ueber die Foerderung von Sport und Bewegung).
U dosadašnjoj praksi, Antidoping agencija nije vršila radnje obrade podataka koji nisu bili neophodni za sprovođenje antidoping aktivnosti, već isključivo podatke utvrđene međunarodnim standardima odobrenim od strane Svetske antidoping agencije, posebno standardima za zaštitu privatnosti. Primera radi, nikada nije vršena obrada niji je prikupljan jedinstveni matični broj sportista i drugih lica koja su u nadležnosti ovlašćene antidoping organizacije.
U članu 6. Predloga zakona koji zadržava rešenje iz važećeg Zakona o sprečavanju dopinga u sportu, propisane se obaveze sportista u vezi omogućavanja obavljanja doping kontrole i sankcije za njeno izbegavanje ili onemogućavanje. Osim toga, u cilju unapređenja preventivnog rada na sprečavanju dopinga u sportu i imajući u vidu značaj i ulogu sportskih stručnjaka, posebno trenera, za razvoj sportista, precizira se da stručno osposobljavanje i usavršavanje sportskih stručnjaka, koje je inače regulisano Zakonom o sportu, obavezno obuhvata i sadržaje vezane za sprečavanje dopinga u sportu.
Članom 7. Predloga zakona predviđa se da Antidoping agencija uređuje, određuje, organizuje i sprovodi doping kontrolu na sportskim takmičenjima i izvan sportskih takmičenja, osim one koju sprovodi nadležni međunarodni sportski savez na međunarodnim takmičenjima koja se organizuju u Republici Srbiji. Ovim članom se i upućuje da pravila Antidoping agencije Republike Srbije moraju biti u skladu i sa Zakonom o potvrđivanju Međunarodne konvencije protiv dopinga u sportu („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 38/09) i Svetskim antidoping kodeksom, a navodi se i zakon kojim je ratifikovana Evropska konvencija o sprečavanju dopinga u sportu.
Članovi 8. i 9. su zadržani iz važećeg Zakona o sprečavanju dopinga u sportu i njima se propisuje da se doping kontrola može sprovoditi samo od strane ovlašćenih i kvalifikovanih kontrolora, a da se analiza doping uzoraka može vršiti samo od strane ovlašćenih organizacija (laboratorija), koje imaju važeću homologaciju izdatu od strane Svetske antidoping agencije.
Članom 10. Predloga zakona se preciziraju i u određenoj meri proširuju dosadašnje obaveze nacionalnih sportskih saveza, ali i drugih sportskih saveza, sportskih organizacija i stručnih sportskih udruženja, u pogledu sprečavanja dopinga u sportu. Preciziranja se, pored terminoloških, odnose na sledeća pitanja: propisano je da se obaveza da se ne dozvoli učešće na sportskim priredbama odnosi ne samo na sportiste nego i na sva druga lica u ingerenciji saveza kojima je izrečena mera zbog povrede antidoping pravila; utvrđeno je da se sportskim pravilima i u saradnji sa Antidoping agencijom obezbedi da se članovi asocijacije, a posebno sportski stručnjaci i registrovani sportisti svih uzrasnih kategorija neprekidno, a najmanje jednom godišnje, obaveštavaju i edukuju o važećim propisima koji se odnose na doping u sportu i štetnim posledicama po zdravlje upotrebe doping sredstava; određen je duži rok (povećan je sa sedam na 21 dan) u kome se ADAS mora obavestiti o održavanju određenog takmičenja, kako bi se preduzele odgovarajuće pripreme za eventualnu doping kontrolu; utvrđena je obaveza da se ADAS obavesti o kalendaru takmičenja za narednu godinu, kako bi godišnji plan rada ADAS bio usklađen sa takmičenjima koja se organizuju u Republici Srbiji; propisano je da ADAS utvrđuje i sprovodi antidoping pravila za životinje; utvrđena je obaveza, u skladu sa Svetskim antidoping kodeksom, da se ne dozvoli obavljanje bilo koje sportske aktivnosti i sportske delatnosti ili bilo koje funkcije u okvirima nadležnosti saveza licu kome je izrečena mera ili kazna zbog dopinga, za vreme trajanja izrečene mere; utvrđena je obaveza za nacionalne sportske saveze da na polufinalima i finalima nacionalnih prvenstava, kao i polufinalima ili finalima plej of nacionalnih takmičenja organizuju doping kontrolu u skladu sa ovim zakonom, i da snose troškove sprovođenja doping kontrole. U slučaju da nadležni nacionalni sportski savez ne izrekne mere zbor povrede antidoping pravila u roku od četiri meseca od podnošenja prijave za učinjenu povredu antidoping pravila, odgovornost lica koje je učinilo povredu antidoping pravila utvrđuje Antidoping agencija. Antidoping agencija odlučuje i o žalbama na mere koje je izrekao nacionalni sportski savez.
Članom 11. Predloga zakona je predviđena obaveza za nacionalne sportske saveze za svoja antidoping pravila dostavljaju u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu ministarstvu nadležnom za poslove sporta i Antidoping agenciji Republike Srbije. Ovakva obaveza je u skladu sa čl. 102. st. 3. Zakona o sportu.
U članu 12. je predviđeno da sprovođenje doping kontrole na određenom takmičenju ili kontrole izvan takmičenja mogu predložiti ne samo nadležni nacionalni sportski savezi već i sportske lige i organizatori sportskih takmičenja, kao i neposredni učesnici tih takmičenja, uz snošenje troškova sprovođenja doping kontrole. Takođe, izvršeno je usklađivanje odredbe čl. 13. st. 1. Zakona o sprečavanju dopinga u sportu sa Zakonom o sportu („Službeni glasnik RS”, br. 24/11 i 99/11 – dr. zakon).
U članu 13. propisano je ko podleže kontroli izvan takmičenja, kao i da se doping kontrola izvan takmičenja može sprovesti i na obrazloženi predlog sportske organizacije određenog sportiste i nadležne nacionalne sportske asocijacije, uz snošenje troškova sprovođenja doping kontrole, kao i na zahtev ministarstva nadležnog za poslove sporta.
Član 14. Predloga zakona suštinski je preuzeto rešenje iz važećeg Zakona o sprečavanju dopinga u sportu i reguliše obaveze lekara koji pregleda sportiste u cilju utvrđivanja opšte i posebne zdravstvene sposobnosti da u slučaju kada posumnja da je sportista koristio doping sredstva o tome obavesti Antidoping organizaciju. S druge strane, lekar koji sportisti propiše sredstvo koje sadrži zabranjene doping supstance u cilju lečenja dužan je da o tome obavesti sportistu ako mu je on saopštio da se bavi sportskim aktivnostima.
U članu 15. Predloga zakona je precizirano da se o odobravanju izuzetaka za terapeutsku upotrebu donosi odluka od strane Antidoping agencije, u skladu sa međunarodnim standardima za proces odobravanja izuzetaka za terapeutsku upotrebu odobrenim od strane Svetske antidoping agencije.
U članu 16. Predloga zakona predviđeno je da se zbog povrede antidoping pravila izriču, pored diskvalifikacije sportskih rezultata, privremene suspenzije, zabrane učešća na takmičenjima, zabrane obavljanja poslova u oblasti sporta i druge disciplinske mere utvrđene Svetskim antidoping kodeksom i sportskim pravilima nadležnih nacionalnih međunarodnih sportskih saveza (tu spadaju, na primer, novčane kazne koje su predviđene pravilima određenih međunarodnih sportskih saveza). Umesto fiksnog propisivanja visine kazne koja se izriče zbog povrede antidoping pravila, kako je to do sada bilo određeno čl. 17. do 21. Zakona o sprečavanju dopinga u sportu, upućeno je na primenu odgovarajućih odredbi Svetskog antidoping kodeksa i pravila nadležnih nacionalnih i međunarodnih sportskih saveza. To je potrebno jer se te mere menjaju periodično, sa svakom izmenom Svetskog antidoping kodeksa. Kada je donet važeći Zakon o sprečavanju dopinga u sportu 2005. godine njegove odredbe o merama koje se izriču zbog povrede antidoping pravila bile su u potpunosti usaglašene sa Svetskim antidoping kodeksom, ali više nisu jer je Kodeks u međuvremenu dva puta menjan.
Članom 17. Predloga zakona predviđeno je, u skladu sa Svetskim antidoping kodeksom, da nijedno lice kome je izrečena mera zbog povrede antidoping pravila ne može, za vreme trajanja mere, učestvovati u bilo kom svojstvu i u bilo kom sportu, na sportskim priredbama ili u aktivnostima (izuzev u ovlašćenim programima antidoping obrazovanja i rehabilitacije) u ingerenciji ovlašćenih antidoping organizacija, kao i onih koje organizuju ili dozvoljavaju organizacije u oblasti sporta u Republici Srbiji, osima ako je pravilima Svetskog antidoping kodeksa i nadležnih međunarodnih sportskih saveza drugačije određeno. Ove zabrane obuhvata i zabranu obavljanja bilo kakvog posla, odnosno funkcije ili članstva u organima i radnim telima organizacija u oblasti sporta u Republici Srbiji.
Član 18. Predloga zakona sadrži rešenje iz važećeg Zakona o sprečavanju dopinga u sportu i reguliše odgovornost za štetu u slučaju dopinga.
U članu 19. Predloga zakona, u odnosu na važeći Zakona o sprečavanju dopinga u sportu, izvršeno je tehničko usklađivanje terminologije iz Zakona o sprečavanju dopinga u sportu sa pojmovima koje koristi Zakon o sportu. Njime je propisano da sportista ili sportski stručnjak za koga se utvrdi da je odgovoran za doping gubi za vreme trajanja izrečene mere status koji ima na osnovu propisa koji uređuje oblast Nacionalne kategorizacije sportista, odnosno Nacionalnej kategorizacije sportskih stručnjaka.
Rad Antidoping agencije Republike Srbije, koja je osnovana važećim Zakonom o sprečavanju dopinga u sportu, uređen je čl. 20–34. Predloga zakona. Odredbe ovih članova u najvećoj meri sadrže rešenja iz važećeg Zakona o sprečavanju dopinga u sportu, uz manja preciziranja. Tako su u članu 21. stav 1. izvršena sledeća preciziranja: 1) precizirano je da ADAS obavlja delatnosti u vezi sa sprečavanjem dopinga u sportu, u celini, a ne samo u vezi sa sportskim takmičenjima; 2) utvrđeno je da ADAS sportsku i drugu javnost informiše i preko svog sajta, na kome se obavezno objavljuju sva opšta akta i odluke Antidoping agencije, ali i odluke nadležnih međunarodnih antidoping organizacija zbog povrede antidoping pravila koje se odnose na lica državljane Republike Srbije; 3) propisano je, u skladu sa uporednopravnim rešenjima, da ADAS utvrđuje izgled markice sa znakom „DOPING FREE” koji se stavlja na testirane proizvode koji sadrže dodatke za ishranu (suplemente) i postupak za izdavanje markice, umesto postojećeg rešenja koje se u svetu ne primenjuje da se utvrđuje izgled znaka upozorenja koji se stavlja na proizvode koji se stavljaju u promet a u sebi sadrže zabranjene doping supstance. Ostale nadležnosti Antidoping agencije preuzete su iz važećeg Zakona o sprečavanju dopinga u sportu. U odnosu na obavljanje poslova Antidoping agencije, članom 21. je precizirano da se nabavka dobara za doping kontrolu vrši se u skladu sa zakonom kojim su uređene javne nabavke, a da za javne usluge doping kontrole, vođenja postupka utvrđivanja odgovornosti za povredu antidoping pravila i izdavanje markice za znakom „DOPING FREE” korisnik usluga plaća taksu Antidoping agenciji, u skladu sa zakonom.
U članu 24. utvrđen je sastav Upravnog odbora ADAS, i način izbora članova Upravnog odbora, a u članu 25, pored terminoloških ispravki ovlašćenja koja ima Upravni odbor u važećem Zakonu o sprečavanju dopinga u sportu, utvrđeno je da Upravni odbor ADAS utvrđuje Listu zabranjenih doping sredstava kako za sportiste tako i za životinje i da utvrđuje u skladu sa zakonom visinu taksi za usluge koje pruža, a precizirano je i da se saglasnost ministarstva odnosi na prethodnu saglasnost.
Čl. 26. i 27. Predloga zakona uređen je rad Antidoping odbora, kao stručnog nezavisnog radnog tela Antidoping agencije, koje utvrđuje odgovornost za povredu antidoping pravila.
Odredbe koje se odnose na nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega sadržane su čl. 35–36. Predloga zakona. Suštinski je i ovaj deo Predloga zakona sadrži rešenja iz važećeg Zakona o sprečavanju dopinga u sportu, uz manja preciziranja. Posebno su precizirana ovlašćenja sportskog inspektora koja ima prilikom vršenja inspekcijskog nadzora u vezi preduzimanja mera na sprečavanju dopinga u sportu.
Kaznene odredbe za krivična dela i za prekršaje sadržane su u odredbama čl. 38–42. Predloga zakona.
Članom 38. Predloga zakona predviđeno je smanjenje visine zaprećene kazne za krivično delo „Omogućavanje upotrebe doping sredstava”. Učiniocu ovog krivičnog dela zaprećena je kazna zatvora od šest meseci do pet godina, umesto ranije zaprećene kazne od jedne do deset godina. Osim toga, ako je delo učinjeno prema maloletniku ili prema više lica, ili je izazvalo naročito teške posledice, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina, za razliku od prethodnog rešenja prema kome je učiniocu pretila kazna zatvora od najmanje tri godine. Ovakvim rešenjima se vrši usklađivanje zaprećene kazne za krivično delo „Omogućavanje upotrebe doping sredstava”, koje je predviđeno ovim predlogom zakona sa zaprećenom kaznom za krivično delo „Omogućavanje upotrebe opojnih sredstava” iz člana 247. Krivičnog zakonika.
Članom 39. Predloga zakona, predviđeno je smanjenje visine zaprećene kazne za krivičnog delo „Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet doping sredstava”, tako da je umesto dosadašnje zaprećene kazne zatvora od najmanje pet godina, učiniocu zaprećena kazna zatvora od tri do dvanaest godina. Ovakvom rešenjima se vrši usklađivanje zaprećene kazne zbog krivičnog dela „Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet doping sredstava”, koje je predviđeno ovim predlogom zakona sa zaprećenom kaznom za krivično delo „Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga” iz člana 246. Krivičnog zakonika. U praksi je visina zaprećene kazne zatvora od najmanje pet godina vodila ka odugovlačenju krivičnog postupka.
Odredbe čl. 38. i 39. Predloga zakona u skladu su sa Preporukom o zajedničkim osnovnim principima za nacionalna zakonodavstva u cilju suzbijanja prometa doping sredstava (2000/16) usvojenoj od strane Komiteta ministara Saveta Evrope, 13. septembra 2000. godine na 72. sastanku zamenika ministara, kojom je preporučeno državama članicama Saveta Evrope da u borbi protiv dopinga „treba koristiti pristup koji primenjuju zakoni kojima se suzbijaju teške droge”, s tim da se „koriste najprimerenija i najefikasnija sredstva”.
Čl. 40–42. Predloga zakona predviđene su izmene koje se odnose na visinu novčanih kazni i kazni zakona, u odnosu na dosadašnje, kao i određene promene u definisanju pojedinih prekršaja. Visina zaprećenih novčanih kazni je određena na način da su one usklađene sa novčanim kaznama za prekršaje iz Zakona o sportu.
Članom 43. Predloga zakona je utvrđen rok za donošenje akata od strane Antidoping agencije koje je ona ovlašćena doneti na osnovu ovog zakona, i utvrđen rok do koga su organizacije u oblasti sporta dužne da usklade svoj rad sa odredbama ovog zakona.
Članom 44. propisano je stupanje na stanu zakona nakon objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, s tim da se odredbe koje se odnose na povrede antidoping pravila iz člana čl. 3. stav 1. tač. 9) i 10), primenjuju se od 1. januara 2015. godine, što je u skladu sa Svetskim antidoping kodeksom.
IV. SREDSTVA ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije, u odnosu na sredstva koja su već obezbeđena za rad Antidoping agencije Republike Srbije i nacionalnih sportskih saveza.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Ovlašćeni predlagač propisa: Vlada
Obrađivač: Ministarstvo omladine i sporta
2. Naziv propisa
PREDLOG ZAKONA O SPREČAVANJU DOPINGA U SPORTU
Draft Law on the prevention of doping in sport
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu sadržinu propisa – NEMA
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma – NEMA
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma – NEMA
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma – NEMA
d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju – NEMA
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije
Ne postoje relevantni propisi Evropske unije sa kojima je potrebno uskladiti odredbe Nacrta zakona o sprečavanju dopinga u sportu.
a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenost sa njima
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije
5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.
Ne postoje relevantni propisi Evropske unije sa kojima je potrebno uskladiti odredbe Nacrta zakona o sprečavanju dopinga u sportu. Napominjemo da je Zakon o sprečavanju dopinga u sportu usklađen sa politikom Evropske unije u ovoj oblasti, izraženoj u više dokumenata: „Bela knjiga o sportu” iz 2007. godine (poglavlje 2.2: „Udruženim snagama u borbi protiv dopinga”, Zaključci Komiteta za privredu i socijalna pitanja iz 2000: „Plan za doprinos Evropske unije borbi protiv dopinga”; Saopštenje Evropske Komisije i Evropskog Parlamenta iz 2011: „Razvoj evropske dimenzije sporta” (poglavlje 2.1: Borba protiv dopinga).
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik? /
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU? – JESTE
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti
Izveštaj o sprovedenoj Analizi efekata Zakona o sprečavanju dopinga u sportu (AEP prilog)
Koji su problemi koje zakon treba da reši?
Zakon o sprečavanju dopinga u sportu treba da reši razlike koje postoje u važećem zakonu u odnosu na izmene Svetskog antidoping kodeksa iz 2009. i 2013. godine, shodno obavezama koje je Republika Srbije preuzela prihvatanjem UNESKOVE Međunarodne konvencija protiv dopinga u sportu, koju je ratifikovala 2009. godine, usvajanjem Zakona o potvrđivanju međunarodne konvencije protiv dopinga u sportu („Službeni glasnik RS”, broj 38/09).
Dodatno objašnjenje: Republika Srbije donela je važeći Zakon o sprečavanju dopinga u sportu 2005. godine, kao jedna od manjeg broja država u svetu koje su tada imale poseban zakon za borbu protiv dopinga u sportu. Zakon o sprečavanju dopinga u sportu se temeljio na Evropskoj konvenciji o sprečavanju dopinga u sportu Saveta Evrope i Svetskom antidoping kodeksu iz 2003. godine, uz uvažavanje uporedno pravnih rešenja. Od donošenja Zakona o sprečavanju dopinga u sportu situacija u pogledu pravnog uređenja borbe protiv dopinga u sportu na međunarodnom planu je bitno izmenjena, a i veliki broj zemalja u svetu je doneo svoje zakone o sprečavanju dopinga u sportu.
Pod okriljem UNESKA doneta je 2005. godine. Međunarodna konvencija protiv dopinga u sportu, koju je Republika Srbija ratifikovala 2009. godine, usvajanjem Zakona o potvrđivanju međunarodne konvencije protiv dopinga u sportu i time preuzela obavezu da preduzme „dalje i jače akcije usmerene ka eliminaciji dopinga u sportu”. Prethodno Srbija je u okviru državne zajednice Srbije i Crne Gore potpisala i Kopenhagenšku deklaraciju protiv dopinga u sportu iz 2003. godine. Međunarodna konvencija o dopingu iz 2005. godine upućuje na jedinstvenu primenu osnovnih odredbi Svetskog antidoping kodeksa u svim zemljama potpisnicama konvencije. Svetski antidoping kodeks je pretrpeo značajne izmene 2009. godine i 2013. godine, a od 1. januara 2015. godine na snagu će stupiti poslednji set izmena ovog kodeksa.
Prema odredbama Svetskog antidoping kodeksa postoji određeni broj odredbi koje moraju doslovno biti preuzete i prihvaćene od svih učesnika u sistemu sporta u svetu, inače sportisti iz zemlje koja ne uskladi svoja antidoping pravila sa tim odredbama Kodeksa ne mogu učestvovati na velikim međunarodnim sportskim takmičenjima (shodno odredbama iz Svetskog antidoping kodeksa, propuštanje vlade da potpiše, prihvati, odobri ili pristane na UNESKO konvenciju ili da se usaglasi sa UNESKO konvencijom, rezultiraće zabranom organizovanja međunarodnih takmičenja i može dovesti do dodatnih posledica, kao što su na primer: gubljenje prava na pozicije unutar Svetske antidoping agencije, zabrana ili neprihvatanje bilo kakve kandidature za bilo koje međunarodno takmičenje u zemlji, otkazivanje međunarodnih takmičenja i drugih posledica iz olimpijske povelje). U tu grupu posebno spadaju odredbe o tome šta se smatra povredom antidoping pravila i sistem sankcija za povredu tih pravila.
Nadzor nad poštovanjem jedinstvene svetske antidoping politike sprovodi Svetska antidoping agencija, koja daje i potvrde nacionalnim antidoping organizacijama da je njihov rad usklađen sa Svetskim antidoping kodeksom. Antidoping agencija Republike Srbije je dobila takvu potvrdu i smatra se jednom od najboljih antidoping organizacija u svetu. Međutim, neusklađenost Zakona o sprečavanju dopinga o sportu sa izmenama Svetskog antidoping kodeksa iz 2009. godine i 2013. godine (koje će se primenjivati od 2015. godine), preti da ozbiljno ugrozi rad Antidoping agencije Republike Srbije (ADAS) i položaj naših nacionalnih sportskih saveza u međunarodnim sportskim savezima.
Pored obaveznih rešenja koja proističu iz Svetskog antidoping kodeksa, javlja se potreba za izmenama normi koje regulišu krivičnu odgovornosti za doping (čl. 47-49. važećeg Zakona) shodno novim rešenjima iz uporednog prava.
Prema članu 47. važećeg Zakona o sporečavanju dopinga u sportu, sportista koji na sportskom takmičenju namerno upotrebi doping sredstvo, ili namerno upotrebi određeno sredstvo ili supstancu u cilju da prevari doping kontrolu, kazniće se zatvorom do jedne godine. Ovo krivično delo postoji kada sportista na sportskom takmičenju namerno upotrebi doping sredstvo ili namerno upotrebi određeno sredstvo ili supstancu u cilju da prevari doping kontrolu. Za postojanje dovršenog krivičnog dela dovoljno je da je sportista namerno upotrebio doping sredstvo na sportskom takmičenju, nezavisno od toga da li je postigao željene efekte (ostvario pobedu, postigao rezultat), odnosno da je na sportskom takmičenju namerno upotrebio određeno sredstvo ili supstancu u cilju da prevari doping kontrolu, nezavisno od toga da li je taj cilj postigao (npr. doping kontrolor je primetio prevaru i nakon toga je regularno uzeo od sportiste doping uzorak).
Krivično delo može izvršiti samo sportista takmičar. U pogledu krivice za izvršenje krivičnog dela potreban je umišljaj i to samo direktan umišljaj, s obzirom na to da je namera koja se zahteva za postojanje krivičnog dela nespojiva sa eventualnim umišljajem. Namera se, po pravilu, kao i druge subjektivne okolnosti, utvrđuje posredno preko objektivnih okolnosti, tj. na osnovu ponašanja sportiste, radnji koje je preduzeo i svih okolnosti pod kojima su te radnje preduzete.
Ovim članom je utvrđena krivična odgovornost za sportistu koji na sportskom takmičenju namerno upotrebi doping sredstvo ili namerno upotrebi određeno sredstvo ili supstancu u cilju da prevari doping kontrolu. U pitanju je jedan od najkontroverznijih problema u vezi borbe protiv dopinga u sportu. Suština problema leži u dilemi da li krivičnom odgovornošću treba da bude obuhvaćen i sam sportista za koga se utvrdi da je bio dopingovan. Prema jednom stanovištu, kao što se samo lice koje konzumira drogu ne kažnjava tako ni dopingovani sportista ne može biti krivično odgovoran. Tako, prema francuskom Antidoping zakonu, sama upotreba dopinga ne podleže krivičnoj odgovornosti, ali zato lice koje se ne odazove kontroli ili ne poštuje izrečene sankcije, podleže kazni zatvora do 6 meseci ili novčanoj kazni od 50.000 FF (6,56 FF za 1 evro). Prema drugom stanovištu, krivičnom odgovornošću moraju biti obuhvaćeni i sportisti za koje se utvrdi da su na sportskom takmičenju bili pod dejstvom dopinga, posebno za namernu upotrebu dopinga. Tako, na primer, prema čl. 2. belgijskog antidoping zakona (Loi interdisan la pratique a l` occasion des competitions sportives), doping je zabranjen svakom licu koje učestvuje u sportskom takmičenju i kršenje ove zabrane vodi ka novčanoj kazni ili kazni zatvora. Prema stanovištu nekih pravnih pisaca, krivičnu odgovornost sportista za doping treba vezati samo za takmičarski sport i za situacije kada je zbog korišćenja dopinga nastalo ugrožavanje verodostojnosti konkurencije na takmičenju (falsifikovanje konkurencije). Sportista koji se na takmičenju dopinguje ne ugrožava samo svoje zdravlje nego ugrožava i opšte društvene interese, oličene u potrebi zaštite konkurencije i ravnopravnosti u takmičenju i validnosti same sportske grane. Prema članu 9. st. 1. italijanskog Zakona protiv dopinga br. 376, i sportista koji upotrebi doping može krivično odgovarati. Taj član glasi: „Ko doping sredstva ili supstance koje nemaju nikakvu lekovitu svrhu sam uzima ili omogućava njihovu primenu, u cilju da izazove promene u organizmu koje povećavaju takmičarske sposobnosti ili da prevari doping kontrolu, kažnjava se zatvorom od 3 meseca do 3 godine i novčanom kaznom od 5 miliona lira do 100 miliona lira (1936,27 lira za 1 evro)”.
S obzirom na to da sportske aktivnosti imaju izraženu „međunarodnu” dimenziju, odnosno da se sportska takmičenja redovno organizuju širom sveta, pitanje krivične odgovornosti sportiste za upotrebu doping sredstava važno je i sa stanovišta važenja krivičnog zakonodavstva Srbije za učinioce krivičnih dela učinjenih u inostranstvu. Na primer, naš sportista može da upotrebi doping sredstva na sportskom takmičenju u inostranstvu ili strani sportista može da upotrebi doping sredstvo na sportskom takmičenju u inostranstvu a da potom bude registrovan za naš klub i dođe u Srbiju. Već smo naveli da prema krivičnom zakonodavstvu nekih zemalja upotreba doping sredstava od strane sportiste predstavlja krivično delo, dok u većini zemalja sportista ne podleže krivičnoj odgovornosti za upotrebu dopinga.
Prema shvatanju izvesnih nemačkih pravnika, zbog dopinga u profesionalnom ili finansijski podržanom sportu i sam sportista može biti podvrgnut krivičnoj odgovornosti prema par. 263 Krivičnog zakonika (prevara – kazna zatvora do 5 godina ili novčana kazna ), ukoliko je prećutao upotrebu zabranjenih doping sredstava svojim finansijerima, organizatoru takmičenja, gledaocima i konkurentima.
Imajući u vidu da u većini zemalja u svetu ne postoji krivična odgovornost sportista za upotrebu doping sredstava, da je izuzetno teško dokazivati nameru za upotebu doping sredstva na takmičenju i da do sada u Srbiji uprkos više pozitivnih doping slučajeva nije pokrenut ni jedan krivični postupak po tom pitanju, razmotrena je celishodnost daljeg ostajanja dela iz člana 47. u Zakonu o sprečavanju dopinga u sportu.
Zakon o kontroli anaboličkih steroida SAD iz 1990. godine steroide postavlja u isti položaj s amfetaminima, opijumom i morfijem, a od 2004. na spisak su dodati i prohormonalna i prosterodolna sredstva (sam doping nije krivično delo). Samo posedovanje nekog od sredstava s navedene liste je federalno krivično delo (federal offense) sa zaprećenom kaznom zatvora u trajanju do godine dana i/ili novčanom kaznom od najmanje 1.000,00 $. Obično posedovanje od strane lica koja je već ranije osuđivana za neke, točno određene krivične prestupe, uključujući prestupe povezane sa narkoticima mora biti kažnjeno kaznom zatvora od najmanje 15 dana do 2 godine i sa minimalnom globom od 2,500,00 $. Lice sa dva ili više ovakvih prestupa suočavaju se sa kaznom zatvora od 3 meseca do 3 godine i sa minimalnom globom od 5.000,00 $, samo za obično posedovanje. Prodavanje steroida ili posedovanje sa namerom daljnje preprodaje je teško federalno krivično delo (federal felony) za koje je propisana kazna zatvora do 5 godina (sa još najmanje 2 godine nadzora nakon izdržane kazne) i dodatna mogućnost izricanja novčane kazne od 250.000 $. Lice koje je već pre bilo kažnjavano za prekršaje povezne sa zabranjenim sredstvima, može biti kažnjeno sa do 10 godina zatvora (sa još najmanje 4 godine dodatnog posebnog nadzora). Takođe može biti kažnjena sa globom većom od 250.000,00 $.
U vezi sa tim, slično američkom zakonodavstvu, novim Zakonom se predviđa krivično delo – Neovlašćeno držanje doping sredstava – u članu 37, koje glasi:
„Ko neovlašćeno drži za sopstvenu upotrebu u sportu doping sredstva koja sadrže anaboličke steroide, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
Učinilac dela iz stava 1. ovog člana koji otkrije od koga nabavlja doping sredstva koja sadrže anaboličke steroide može se osloboditi od kazne.
Doping sredstva oduzeće se.“
Sva prethodno navedena rešenja uporednog zakonodavstva koja se odnose na krivičnu odgovornost za doping u sportu uzeta su u obzir u novom Zakonu o sprečavanju dopinga u sportu. To se ne odnosi samo na krivičnu odgovornost sportista za upotrebu dopinga na takmičenjima nego i na krivičnu odgovornost da davanje doping sredstava i promet doping srestvima. Već letimičan uvid u rešenje našeg važećeg zakona pokazuju da je naše zakonodavstvo među najstrožim u svetu. Osim toga, poseban problem prestavlja činjenica da su zaprećene kazne za promet doping sredstvima u važećem Zakonu o sprečavanju dopinga u sportu značajno veće nego one u Krivičnom zakoniku kada su u pitanju nedozvoljena opojna srestva (droge), što je nelogično. U vezi sa tim došlo je do ublažavanja krivičnih sankcija previđenih za krivična dela iz čl. 48. i 49. važećeg Zakona.
Pored razloga koji su vezani za usklađivanje Zakona o sprečavanju dopinga u sportu sa Međunarodnom konvencijom o dopingu i Svetskim antidoping kodeksom, uz uzimanje u obzir pozitivnih uporednopravnih rešenja, potreba za donošenjem novog Zakona proističe i iz analize primene i uočenih nedostataka i nepreciznosti u važećem zakonu.
Prvobitna namera je bila da se usklađivanje izvrši putem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju dopinga u sportu. Za taj zakon urađena je analiza efekata propisa koja je prihvaćena kao primer dobre prakse u februaru 2014. godine. Međutim, kako je republički sekretarijat za zakonodavstvo izneo mišljenje da je usled činjenice da se izmene odnose na preko 50% članova važećeg zakona, iste potrebno izvšiti donošenjem novog zakona, predlagač je prpremio novi Zakon o sprečavanju dopinga u sportu. Pored toga, sekretarijat je izneo primedbu da je eventualne izuzetke od obaveze sprovođenja nabavki potrebno regulisati zakonom kojim se uređuju javne nabavke, te se odustalo od unošenja izuzetka od primene zakona koji reguliše javne nabavke na izbor ovlašćene antidoping laboratorije. U svemu drugom tekst novog Zakona o sprečavanju dopinga u sportu predstavlja prećišćeni tekst starog zakona sa izmenama predviđenim u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju dopinga u sportu, za koji je izvršena analiza efekata propisa u februaru 2014. te se u tim smislu ova analiza ne razlikuje od pomenute.
Dosadašnja primena i eventualni nedostatci i nepreciznosti mogu se posmatrati kroz sledeća pitanja:
– Postupanje nacionalnih sportskih asocijacija u pogledu ispunjavanju obaveza iz člana 10?
Prema podacima ADAS, većina nacionalnih sportskih asocijacija nije redovno ispunjavala obaveze iz člana 10, stav 1, tačke 8,11,12 i 15 važećeg Zakona o sprečavanju dopinga u sportu – u vezi sa edukacijom svojih članova, prijavljivanja ADAS takmičenja koja organizuju, izveštavanja ADAS o planovima treninga i priprema vrhunskih sportista i reprezentativnih selekcija, te obaveštavanja ministarstva nadležnog za poslove sporta i ADAS o merama za borbu protiv dopinga preduzetim u toku godine, odnosno nacionalne sportske asocijacije su ispunjavale svoje obaveze po ovim tačkama isključivo na inicijativu, zahtev ili insistiranje ADAS.
– Da li su do sada lekari koji su prilikom pregleda sportiste, u cilju izdavanja medicinskog sertifikata (potvrde) o zdravstvenoj sposobnosti za učešće na takmičenjima, posumnjali da je sportista koristio doping sredstva, obaveštavali Antidoping agenciju o tome, i u kojoj meri? Takođe, ovde je potrebno obrazložiti da li će predlagač propisa preduzeti određene mere u cilju podsticanja lekara da poštuju ovu odredbu.
Do sada nije nije bilo slučajeva da su lekari prilikom pregleda sportista u cilju izdavanja lekarske potvrde o zdravstvenoj sposobnosti za učešće na takmičenjima ukazivali Antidoping agenciji na to da je sportista koriostio nedozvoljena sredstva. Međutim, tokom 2012. godine Antidoping agencija je pokrenula dva postupka koja su rezultovala prekršajnom prijavom protiv dva timska lekara koja prilikom propisivanja terapije sportistima nisu vodili računa o tome da se propisane supstance nalaze na listi zabranjenih supstanci. Sportisti nisu uvek usmereni na timske lekare pri rešavanju različitih medicinskih problema. U tom smislu, u lečenju sportista učestvuje niz doktora različitih specijalnosti za koje je malo verovatnpo da poznaju sve posledice koje davanje terapije može imati po karijeru sportiste. Zbog toga jednako koliko je važna edukacija samih doktora, još važnija je edukacija samih sportista koji bi trebali da lekarima skrenu pažnju na samu prirodu svog bavljenja sportom kao i na određena ograničenja koja postoje pri davanju terapije. Antidoping agencija se uključila u rešavanje tog problema kroz niz edukacija za sportiste koje održava svake godine. Antidoping agencija Republike Srbije je u saradnji sa Udruženjem za medicinu sporta održala niz predavanja, seminara, kongresa, kao i izdala nekoliko knjiga, uključujući i godišnji džepni priručnik o dopingu. Od 2006. godine Antidoping agencija Republike Srbije je bila suorganizator 3 nacionalna kongresa sportske medcine, 4 nacionalna kongresa o dijeteskim suplementima, 12 seminara o ishrani i suplementaciji, 8 nacionalnih seminara za doktore, trenere i sportiste o novinama u antidopingu, kao i dve seminara godišnje za najbolje srpske sportsiste koje država stipendira (u proseku 330 sportista). Pored toga Antidoping agencija Republike Srbije drži u proseku jedno predavanje nedeljno nacionalnim sportskim savezima, sportskim klubovima i svim zaintersovanim subjektima srpskog sporta.
– Da li su sportisti i u kojoj meri tražili od Antidoping agencije da ih oslobodi zabrane upotrebe doping sredstava, u slučajevima kada je postojala jasna i nužna medicinska potreba?
Sportisti su u velikoj meri tražili od Antidoping agencije da ih oslobodi zabrane upotrebe doping sredstava u cilju lečenja određenih bolesti. Izuzeće radi primene u terapijske svrhe (TUE), upravo važi u takvim slučajevima, tačnije za one supstance ili metode koje se nalaze na Listi zabranjenih sredstava a koje sportista mora da uzima zbog određenog stanja ili bolesti.
Ne može svaka supstanca da se prijavi kao TUE. Mogu se prijaviti samo ako:
1. Supstanca koju sportista treba da uzima postoji na Listi zabranjenih supstanci (npr. suplementi se ne prijavljuju)
2. Supstanca služi za lečenje bolesti (npr. kanabinoidi se ne mogu prijaviti kao TUE) Ne postoji adekvatna zamena zabranjenoj supstanci za lečenje zdravstvenog stanja sportiste
3. Korišćenje zabranjene supstance neće dovesti do povećanja sportskog učinka, već samo do poboljšanja zdravstvenog stanja sportiste
Svi sportisti iz Srbije bi trebalo da prijave TUE Antidoping agenciji Republike Srbije. Svi oni koji se takmiče na međunarodnim takmičenjima ukoliko nisu prijavili TUE ADAS, prijavu treba da pošalju svojoj međunarodnoj sportskoj federaciji.
Sportista treba da prijavi TUE čim mu lekar, koji treba da bude upoznat sa listom zabranjenih supstanci koje svake godine donosi svetska antidoping agencija, prepiše zabranjenu supstancu. Za svaku prijavu TUE sportista i njegov lekar treba da popune odgovarajući formular. Za prijavu standardnog TUE, pored popunjenog formulara, sportisti moraju da dostave i svu medicinsku dokumentaciju (snimke, rezultate analiza…) koji potvrđuju dijagnozu. U periodu od 2006. do 2013. godine imali smo ukupno 165 odobrenih zahteva za TUE.
Tabela 1. Dijagnoze za koje su sportisti tražili TUE tokom 2013.
DIJAGNOZA (akutne i hronične bolesti)
LEK KOJI SE NALAZI NA ZABRANJENOJ LISTI
St.post distensio m.trapesii l.sin
Betametazon
Diabetes mellitus I
Insulin
Azospermia
Humani menopauzalni gonadotrofin (hMG)
Sy Lumbale, Discus Hernia L5-S1
Metilprednizolon
Urticaria accuta
Metilprednizolon
Cervicobrachialgia
Deksametazon
Bronchospasam
Prednizon
Ruptura partialis mus.gastrocnemius,
Tendinitids Achilii
Deksametazon
Urticaria accuta, Oedema laringitis
Metilprednizolon
St.post distensio m.adductor magnus lat.sin.
Betametazon
Acute asthmatic bronchitis
Triamcinolon
Lumboishialgia l.dex.
Deksametazon
Diabetes mellitus I
Insulin retard
Sterilitas prim.
Deksametazon
Asthma Bronchiale
Formoterol
Rhinosinusitis acuta
Metilprednizolon
Lumboishialgia
Deksametazon
Dens extractionem
Deksametazon
Rhinosinusitis acuta
Metilprednizolon
Tabela 2. Za koje sve bolesti sportiti mogu da traže TUE
DIJAGNOZA (akutne i hronične bolesti)
LEK KOJI SE NALAZI NA ZABRANJENOJ LISTI
ADHD
Metilfenidat, amfetamin
Adrenalna isuficijencija
Glukokortikosteroidi, testosteron, gestageni sa androgenom aktivnošću,spironolakton
Anafilaksa
Epinefedrin (adrenalin), sistemski glukokortikosteroidi
Androgena deficijencija – hipogonodizam kod muškaraca
Testosteron ili humani horionski gonadotropin
Arterijska hipertenzija
Beta-blokatori, diuretici
Astma
Beta-2 agonisti, glukokortikosteroidi
Šećerna bolest
Insulin
Promena pola iz ženskog u muški
Testosteron
Deficijencija hormona rasta kod odraslih osoba
Rekombinantni hormon rasta
Deficijencija hormona rasta kod dece i adolescenata
Rekombinantni hormon rasta
Neplodnost / sindrom policističnih jajnika
Klomifen citrat, spironolakton
Zapaljenjska oboljenja creva
Glukokortikosteroidi
Intravenska infuzija
Intravenska infuzija ili injekcija >50 mL na 6 sati
Poremećaji sna
Modafinil, deksamfetamin, metilfenidat
Kašalj nakon infekcije
Oralni glukokortikosteroidi
Muskuloskeletne povrede
Glukokortikosteroidi, narkotički analgetici
Transplantacija bubrega
Glukokortikoidi, beta-blokatori, diuretici, eritropoetin
Sinuzitis / rinosinuzitis
Oralni dekongestant (pseudoefedrin)
– Da li su do sada sportisti ili sportski stručnjaci za koje se utvrdilo da su odgovorni za doping, za vreme trajanja izrečene mere, gubili status koji su imali po nacionalnoj kategorizaciji sportista?
U periodu od 2006. godine do kraja 2013. godine u Srbiji je bilo 49 doping pozitivnih sportista u čijem telesnom uzorku je pronađena zabranjena supstanca a koji su u skladu sa Zakonom o sprečavanju dopinga u sportu bili kažnjeni zabranom bavljenja sporta u određenom vremenskom periodu. Za vreme trajanja izrečene mere svi sportisti su gubili status koji su imali po nacionalnoj kategorizaciji sportista. U istom periodu smo imali i tri druge povrede antidoping pravila gde su bili kažnjeni sportski stručnjak, trener i sportista. Od kojih je jedan kažnjen doživotnom zabranom učestvovanja u sportskim manifestacijama.
Tabela 3. Doping pozitivni sportisti u periodu 2006.-2013.
sport
2006
2007
2008
2009
2010
2011
2012
2013
ukupno
rvanje
4
2
6
karate
1
1
dizanje tegova
1
1
1
2
atletika
1
2
3
veslanje
1
1
kajak/kanu
1
1
bodibilding
1
4
1
6
boks
3
1
1
5
rukomet
4
1
5
tenis
1
1
ragbi 13
2
2
fudbal
1
1
košarka
1
2
3
hokej na ledu
1
1
džudo
1
1
američki fudbal
1
1
2
kikboks
1
1
biciklizam
2
2
džokeji
1
1
streljaštvo
1
1
bob
1
1
tekvondo
1
UKUPNO
1
0
8
3
20
12
4
1
49
Tabela 4. Druge povrede antidoping pravila 2006.-2013.
sport
2006
2007
2008
2009
2010
2011
2012
2013
Ukupno
biciklizam
1
1
džudo
1
1
boks
1
1
UKUPNO
0
0
1
1
1
0
0
0
3
Koji su željeni ciljevi donošenja zakona?
Cilj ovog zakona je da se oblast borbe protiv dopinga u sportu u Republici Srbije unapredi i uskladi sa promenama koje su u međuvremenu učinjene u međunarodnim dokumentima koji se odnose na sprečavanje dopinga u sportu, uz uzimanje u obzir uporednopravnih rešenja. Na taj način omogućiće se:
– ispunjavanje međunarodnih obaveza u pogledu borbe protiv dopinga u sportu
– usaglašavanje naše pravne regulative sa mandatornim pravilima iz Svetskog antidoping kodeksa i međunarodnih standarda
– dobijanje statusa usaglašenosti pravila sa Svestkim antidoping kodeksom („Code Compliance”) za ADAS 2015. godine
Takođe, predloženim Zakonom se terminologija iz važećeg Zakona o sporečavanju dopinga u sportu usklađuje sa terminologijom Zakona o sportu.
Analiza ključnih predloženih rešenja u odnosu na postojeće stanje (status quo)
Ključna predložena rešenja u odnosu na postojeće stanje su sledeća:
1. Usklađivanje povreda antidoping pravila sa izmenama Svetskog antidoping kodeksa. Umesto dosadašnjih 8 povreda, predviđeno je 10 povreda antidoping pravila. Uvedena je nova povreda – „udruživanja sportiste ili druge osobe koja je u nadležnosti ovlašćene antidoping organizacije, sa osobom koja pomaže sportisti kojoj traje izrečena mera zbog povrede antidoping pravila ili je u krivičnom, prekršajnom ili drugom postupku kažnjena zbog dela koje predstavlja povredu antidoping pravila u smislu ovog zakona, ukoliko joj kazna još uvek traje ili je prošlo manje od 6 godina od izricanja takve kazne ili sa osobom koja je posrednik ili predstavnik takve osobe“, a dosadašnja povreda koja se odnosila na davanje doping sredstva sportisti ili bilo koji vid učestvovanja u povredi antidoping pravila podeljena je za potrebe promene kaznene politike, na dve povrede: davanje, kao posebna povreda i ostali vidovi saučesništva, kao posebna povreda. (čl.3)
2. Usklađivanje kaznene politike sa izmenama Svetskog antidoping kodeksa. Predviđeno je da se zbog povrede antidoping pravila izriču, pored diskvalifikacije sportskih rezultata, privremene suspenzije, zabrane učešća na takmičenjima, zabrane obavljanja poslova u oblasti sporta i druge mere utvrđene Svetskim antidoping kodeksom i sportskim pravilima nadležnih međunarodnih sportskih saveza (tu spadaju, na primer, novčane kazne koje su predviđene pravilima određenih međunarodnih sportskih saveza). Umesto fiksnog propisivanja visine kazne koja se izriče zbog povrede antidoping pravila, kako je to do sada bilo određeno, upućeno je na primenu odgovarajućih odredbi Svetskog antidoping kodeksa i pravila nadležnih međunarodnih sportskih saveza. To je potrebno jer se te mere menjaju periodično, sa svakom izmenom Svetskog antidoping kodeksa. Kada je donet Zakon o sprečavanju dopinga u sportu iz 2005. godine njegove odredbe o merama koje se izriču zbog povrede antidoping pravila bile su u potpunosti usaglašene sa Svetskim antidoping kodeksom, ali više nisu jer je Kodeks u međuvremenu dva puta menjan. (čl.16 i 17)
3. Preciziranje obaveza nacionalnih sportskih asocijacija (saveza), prava, obaveza i ovlašćenja Antidoping agencije Republike Srbije, kao i ovlašćenja sportskog inspektora. (čl. 10, 11, 12, 15, 21, 35 i 36)
Značajnije izmene koje se tiču obaveza saveza su: propisana obaveza da se ne dozvoli učešće na sportskim priredbama odnosi se ne samo na sportiste nego i na sva druga lica u ingerenciji saveza kojima je izrečena mera zbog povrede antidoping pravila; utvrđeno je da se sportskim pravilima i u saradnji sa Antidoping agencijom obezbedi da se članovi asocijacije, a posebno sportski stručnjaci i registrovani sportisti svih uzrasnih kategorija neprekidno, a najmanje jednom godišnje, obaveštavaju i edukuju o važećim propisima koji se odnose na doping u sportu i štetnim posledicama po zdravlje upotrebe doping sredstava; određen je duži rok (povećan je sa sedam na 21 dan) u kome se ADAS mora obavestiti o održavanju određenog takmičenja, kako bi se preduzele odgovarajuće pripreme za eventualnu doping kontrolu; utvrđena je obaveza da se ADAS obavesti o kalendaru takmičenja za narednu godinu, kako bi godišnji plan rada ADAS bio usklađen sa takmičenjima koja se organizuju u Republici Srbiji; utvrđena je obaveza, u skladu sa Svetskim antidoping kodeksom, da se ne dozvoli obavljanje bilo koje sportske aktivnosti i sportske delatnosti ili bilo koje funkcije u okvirima nadležnosti saveza licu kome je izrečena mera ili kazna zbog dopinga, za vreme trajanja izrečene mere; utvrđena je obaveza za nacionalne sportske saveze da na polufinalima i finalima nacionalnih prvenstava, kao i polufinalima ili finalima plej of nacionalnih takmičenja organizuju doping kontrolu u skladu sa ovim zakonom, i da snose troškove sprovođenja doping kontrole.
Značajnije izmene koje se tiču prava, obaveza i ovlašćenja Antidoping agencije Republike Srbije su: precizirano je da se o odobravanju izuzetaka za terapeutsku upotrebu donosi odluku u skladu sa međunarodnim standardima za proces odobravanja izuzetaka za terapeutsku upotrebu odobrenim od strane Svetske antidoping agencije; precizirano je da ADAS obavlja delatnosti u vezi sa sprečavanjem dopinga u sportu , u celini, a ne samo u vezi sa sportskim takmičenjima; precizirano je da se ovlašćenje na određivanje organizacije u kojoj se obavlja analiza doping uzoraka odnosi ne samo na sportiste već i na životinje koje učestvuju na takmičenjima; precizirano je da ADAS preuzima odlučivanje o izricanju mera zbog povrede antidoping pravila u prvom stepenu ukoliko nadležni sportski savez ne izrekne mere u roku od šest meseci od podnošenja prijave za učinjenu povredu; utvrđeno je da ADAS sportsku i drugu javnost informiše i preko svog sajta, na kome se obavezno objavljuju sva opšta akta i odluke Antidoping agencije, ali i odluke nadležnih međunarodnih antidoping organizacija zbog povrede antidoping pravila koje se odnose na lica državljane Republike Srbije; propisano je, u skladu sa uporednopravnim rešenjima, da ADAS utvrđuje izgled markice sa znakom „DOPING FREE” koji se stavlja na testirane proizvode koji sadrže dodatke za ishranu (suplemente) i postupak za izdavanje markice, umesto postojećeg rešenja koje se u svetu ne primenjuje da se utvrđuje izgled znaka upozorenja koji se stavlja na proizvode koji se stavljaju u promet a u sebi sadrže zabranjene doping supstance.
Precizirana su ovlašćenja sportskog inspektora koja ima prilikom vršenja inspekcijskog nadzora u vezi preduzimanja mera na sprečavanju dopinga u sportu.
4. Terminološko usklađivanje sa Zakonom o sportu (člana 19)
5. Propisano je da se opšti akti ADAS koji se donose u okviru obavljanja poverenih poslova objavljuju u „Službenom glasniku RS” bez naknade. (čl. 32)
6. Usklađivanje odredbi koje se odnose na krivična dela sa uporedno-pravnim rešenjima, kao i sa kaznama predviđenim za srodna krivična dela. Brisano je krivično delo „upotreba doping sredstava“, a uvedeno krivično delo „neovlašćeno držanje doping sredstava”. Visine zaprećenih kazni za krivična dela „omogućavanje upotrebe doping sredstava” i „neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet doping sredstava” su smanjene. (čl. 37, 38 i 39)
7. Utvrđivanje izmena u visini prekršajnih sankcija, kao i određene promene u definisanju pojedinih prekršaja. Izmene su uslovljene drugim izmenama Zakona o sprečavanju dopinga u sportu, a visina zaprećenih novčanih kazni je određena na način da su one usklađene sa novčanim kaznama za prekršaje iz Zakona o sportu (čl. 40, 41 i 42)
8. Prelaznim odredbama je utvrđen rok za donošenje akata od strane Antidoping agencije koje je ona ovlašćena doneti na osnovu ovog zakona, i utvrđen rok do koga su organizacije u oblasti sporta dužne da usklade svoj rad sa odredbama ovog zakona, prestanak važenja starog Zakona, a propisano je i stupanje na snagu zakona nakon objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, s tim da se odredbe koje se odnose na nove povrede antidoping pravila primenjuju se od 1. januara 2015. godine (čl. 43, 44 i 45)
Da li su razmatrane mogućnosti za rešavanje problema bez donošenja akta?
Razmatrane su alternativne mogućnosti rešavanja problema kroz regulatorne opcije izmene podzakonskih akata čije je donošenje u nadležnosti Antidoping agencije Republike Srbije:
– Pravilnika o doping kontroli na sportskim takmičenjima i izvan takmičenja („Službeni glasnik RS”, br. 32/07, 88/08 i 86/10)
– Pravilnika o odobravanju izuzetaka za terapeutsku upotrebu („Službeni glasnik RS”, br. 32/07, 88/08, 118/08, 17/10, 86/10 i 30/14)
– Pravilnika o utvrđivanju odgovornosti lica koje je učinilo povredu antidoping pravila („Službeni glasnik RS”, br. 32/07, 88/08 i 30/14).
Izmenom ovih akata rešen je problem sa prethodnim izmenama Svetskog antidoping kodeksa, koje su izvršene 2007. godine, a koje su stupile na snagu 2009. godine. U tom trenutku je to bilo moguće, jer izmene Kodeksa nisu propisivale nove povrede antidoping pravila (čije je uvršćivanje u nacionalno zakonodavstvo mandatorno po Kodeksu), dok je kod izmena kaznena politike, priroda izmena bila takva, da je bilo moguće postizanje efekta usklađenosti kroz preciziranje podzakonskim aktima.
Ovakva izmena sada nije moguća jer se radi o suštinskim izmenama Zakona, u pogledu određivanja šta je povreda antidoping pravila i određivanja mera koje se izriču usled povreda. Kako je ovo određeno Zakonom, usklađivanje sa Kodeksom moguće je izvršiti samo izmenama Zakona, odnosno donošenjem novog Zakona, u skladu sa gore pomenutim mišljenjem sekretarijata za zakonodavstvo, usled činjenice da se menja više od 50% članova.
Zašto je donošenje akta najbolji način za rešavanje problema?
Neophodna je donošenje novog Zakona jer je došlo do promena međunarodne pravne regulative, sa kojom odredbe našeg zakonodavstva moraju da se usklade. Takođe javlja se potreba usklađivanja sa terminologijom iz Zakona o sportu koji je donet nakon važećeg Zakona o sprečavanju dopinga u sportu.
Na koga i kako će najverovatnije uticati rešenja u zakonu?
Osnovne i suštinske izmene tiču se sledećih pitanja: 1) definisanje povrede antidoping pravila na način utvrđen Svetskim antidoping kodeksom; 2) određivanje da se sankcije sportistima i drugim licima zbog povrede antidoping pravila izriču od strane ovlašćenih antidoping organizacija u Republici Srbiji onako kako je to propisano Svetskim antidoping kodeksom i sportskim pravilima nadležni međunarodnih sportskih saveza (fleksibilniji pristup u odnosu na postojeće rešenje pošto se sistem sankcija menja sa svakom revizijom Svetskog antidoping kodeksa); 3) jasnije utvrđivanje obaveza svih organizacija u oblasti sporta u odnosu na sprečavanje dopinga; 4) preciziranje pojedinih nadležnosti i ovlašćenja Antidoping agencije Republike Srbije; 5) preciznije regulisanje ovlašćenja sportskih inspektora u odnosu na sprečavanje dopinga u sportu; 6) usklađivanje krivično pravne kaznene politike (krivičnih dela) sa uporednopravnim rešenjima, kao i sa uporedivim krivičnim delima iz Krivičnog zakonika Republike Srbije; 7) usklađivanje prekršajnih kazni sa prekršajnim kaznama iz Zakona o sportu.
Rešenja u zakonu će uticati na subjekte u sportu (organizacije i pojedinci u oblasti sporta). U članu 5. precizirano je da se obaveze na sprečavanju dopinga u sportu podjednako odnose na sve organizacije u oblasti sporta koje imaju svoje sedište na teritoriji Republike Srbije ili obavljaju sportske aktivnosti i delatnosti na teritoriji Republike Srbije, osim kada se na osnovu odredbi samog Zakona o sprečavanju dopinga u sportu pojedine obaveze odnose na tačno određene organizacije (npr. nacionalne sportske asocijacije).
Način na koji će predložena rešenja uticati na subjekte u sportu je sledeći:
Proširene su obaveze nacionalnih sportskih saveza u određenoj meri, ali i drugih sportskih saveza, sportskih organizacija i stručnih sportskih udruženja, u pogledu sprečavanja dopinga u sportu. Propisano je da se obaveza da se ne dozvoli učešće na sportskim priredbama odnosi ne samo na sportiste nego i na sva druga lica u ingerenciji saveza kojima je izrečena mera zbog povrede antidoping pravila; utvrđeno je da se sportskim pravilima i u saradnji sa Antidoping agencijom obezbedi da se članovi asocijacije, a posebno sportski stručnjaci i registrovani sportisti svih uzrasnih kategorija neprekidno, a najmanje jednom godišnje, obaveštavaju i edukuju o važećim propisima koji se odnose na doping u sportu i štetnim posledicama po zdravlje upotrebe doping sredstava; određen je duži rok (povećan je sa sedam na 21 dan) u kome se ADAS mora obavestiti o održavanju određenog takmičenja, kako bi se preduzele odgovarajuće pripreme za eventualnu doping kontrolu; utvrđena je obaveza da se ADAS obavesti o kalendaru takmičenja za narednu godinu, kako bi godišnji plan rada ADAS bio usklađen sa takmičenjima koja se organizuju u Republici Srbiji; utvrđena je obaveza, u skladu sa Svetskim antidoping kodeksom, da se ne dozvoli obavljanje bilo koje sportske aktivnosti i sportske delatnosti ili bilo koje funkcije u okvirima nadležnosti saveza licu kome je izrečena mera ili kazna zbog dopinga, za vreme trajanja izrečene mere; utvrđena je obaveza za nacionalne sportske saveze da na polufinalima i finalima nacionalnih prvenstava, kao i polufinalima ili finalima plej of nacionalnih takmičenja organizuju doping kontrolu u skladu sa ovim zakonom, i da snose troškove sprovođenja doping kontrole. (čl.10)
U vezi sa tim, nacionalni sportski savezi će morati da:
– izvrše usklađivanje svojih opštih akata koji se odnose na sprečavanje dopinga – Pravilnika o merama za prevenciju i sprečavanje dopinga i Antidoping programa. Ova obaveza bi nastala za saveze, i u slučaju ne donošenja Zakona, a bila bi uslovljena zahtevom nadležnih međunarodnih sportskih saveza da savez kao njihova član uskladi svoja antidoping pravila sa izmenama Svetskog antidoping kodeksa. Donošenjem novog Zakona, ova obaveza se savezima čak i olakšava, jer usklađena rešenja mogu da većim delom preuzmu iz novog zakona.
– organizuju antidoping edukaciju najmanje jednom godišnje. Ova obaveza je već postojala, samo je precizirana u pogledu grupa na koje se primenjuje. Kako Antidoping agencija edukacije vrši besplatno, ne stvara se novi trošak u sprovođenju obaveze.
– organizuju na polufinalima i finalima nacionalnih prvenstava, kao i polufinalima ili finalima plej of nacionalnih takmičenja doping kontrolu u skladu sa ovim zakonom, i da snose troškove sprovođenja doping kontrole. Troškovi za savez na godišnjem nivou u ispunjavanju ove obaveze iznose 90000 dinara ili više ukoliko savez ne želi da na minimalnom nivou ispuni obavezu. Sredstva će obezbediti zahtevom prema Ministarstvu omladine i sporta kroz godišnji program rada i namenom sredstava u tu svrhu. Ministarstvo omladine i sporta, kao predlagač Zakona, spremno je da omogući savezima namenu sredstava u svrhe doping kontrole na polufinalima i finalima nacionalnih prvenstava, kao i polufinalima ili finalima plej of nacionalnih takmičenja.
Sprovođenje doping kontrole na određenom takmičenju ili kontrole izvan takmičenja mogu predložiti ne samo nadležni nacionalni sportski savezi već i sportske lige i organizatori sportskih takmičenja, odosno sportista učesnik, uz snošenje troškova sprovođenja doping kontrole. Doping kontrola izvan takmičenja može sprovesti i na obrazloženi predlog sportske organizacije određenog sportiste i nadležne nacionalne sportske asocijacije, uz snošenje troškova sprovođenja doping kontrole (čl. 12 i 13)
Odredba nije obavezujuća već pruža mogućnost i drugim subjektima da predlože i plate doping kontrolu, po svom nahođenju. Način na koji se vrši ovo pravo jeste podnošenje zahteva Antidoping agenciji, i po prihvatanju zahteva obezbeđivanje uslova za sprovođenje uzorkovanja i snošenje troškova kontrole.
Zbog povrede antidoping pravila izriču se, pored diskvalifikacije sportskih rezultata, privremene suspenzije, zabrane učešća na takmičenjima, zabrane obavljanja poslova u oblasti sporta i druge mere utvrđene Svetskim antidoping kodeksom i sportskim pravilima nadležnih međunarodnih sportskih saveza (tu spadaju, na primer, novčane kazne koje su predviđene pravilima određenih međunarodnih sportskih saveza). Umesto fiksnog propisivanja visine kazne koja se izriče zbog povrede antidoping pravila, kako je to do sada bilo određeno čl. 17. – 21. važećeg Zakona o sprečavanju dopinga u sportu, upućeno je na primenu odgovarajućih odredbi Svetskog antidoping kodeksa i pravila nadležnih međunarodnih sportskih saveza. To je potrebno jer se te mere menjaju periodično, sa svakom izmenom Svetskog antidoping kodeksa. Kada je donet Zakon o sprečavanju dopinga u sportu 2005. godine njegove odredbe o merama koje se izriču zbog povrede antidoping pravila bile su u potpunosti usaglašene sa Svetskim antidoping kodeksom, ali više nisu jer je Kodeks u međuvremenu dva puta menjan. (čl. 16)
Procena verovatnoće i veličine ispoljavanja efekta je pozitivna, prvenstveno zbog sistema antidoping borbe. Kako Svetski antidoping kodeks prihvataju s jedne strane nacionalna zakonodavstva odnosno vladin sektor, a s druge strane međunarodne sportske organizacije odnosno nevladin sektor, obaveza usaglašavanja pravila sa izmenama Kodeksa za nacionalne saveze je dvojaka – kroz Kodeksom uslovljen novi Zakon, ali i kroz Kodeksom uslovljene izmene pravila međunarodnih sportskih organizacija čiji su članovi. Čak i da ne dođe do promene nacionalnog zakonodavstva, nacionalni savez je kao član međunarodnog saveza dužan da izvrši iste te promene u svojim pravilima, kao uslov članstva. Usled prakse Antidoping agencije da izradi modele akata za saveze, velika je verovatnoća da će savezi i pored ograničenog vremena moći da ispune ovu obavezu, dok novčani resursi nisu potrebni. Edukacija se sprovodi besplatno od strane Antidoping agencije, tako da bez zahtevanih novčanih resursa i sa godišnjom dinamikom, realno postoji velika verovatnoća ispunjavanja obaveze. Što se tiče organizovanja doping kontrola na polufinalima i finalima nacionalnih prvenstava, kao i polufinalima ili finalima plej of nacionalnih takmičenja, Ministarsvo omladine i sporta je kao predlagač Zakona pa i ove odredbe, svakako voljno da savezima unutar njihovog godišnjeg budžeta odobri sredstva od minimalno 90000 dinara u ovu svrhu. Efekat će svakako biti pozitivan jer će omogućiti našem sportu ostajanje u međunarodnom sistemu sporta.
Što se tiče uticaja koji Zakon ima na indirektne subjekte, oni u suštini ne postoje. Naime, nijedna zdravstvena ustanova na teritoriji Republike Srbije nema mogućnosti da vrši analize uzoraka uzetih tokom doping kontrola, jer se ne nalaze na listi akreditovanih laboratorija Svetske antidping agencije, te povećanje broja kontrola neće imati nikakav uticaj na njih.
Pored toga, svi sportski objekti na kojima se održavaju takmičenja koja su predmet doping kontrole već ispunjavaju uslove u smislu obezbeđenja prostorije za doping stanicu i ostalih uslova potrebnih za nesmetano izvođenje doping kontrole, jer je to inače jedan od uslova neophodnih za održavanje takmičenja.
Primarni cilj doping kontrola jesu profesionalni sportisti i Antidoping agencija, pre svega zbog nedostatka finansijskih sredstava, nije u mogućnosti da vrši doping kontrolu rekreativaca u teretanama, vežbaonicama i fitnes centrima.
Distributeri i proizvođači suplemenata nisu izloženi novim troškovima obzirom da zakon ne predviđa obavezu testiranja svih proizvoda na prisustvo svih zabranjenih supstanci već samo mogućnost da to učine.Propisano je, u skladu sa uporednopravnim rešenjima, da ADAS utvrđuje izgled markice sa znakom „DOPING FREE“ koji se stavlja na testirane proizvode koji sadrže dodatke za ishranu (suplemente) i postupak za izdavanje markice, umesto postojećeg rešenja koje se u svetu ne primenjuje da se utvrđuje izgled znaka upozorenja koji se stavlja na proizvode koji se stavljaju u promet a u sebi sadrže zabranjene doping supstance.
– Doping kontrole u periodu 2006-2013.
U periodu od 2006-2013. ADAS je bio prisutan na velikom broju domaćih i inostranih takmičenja. U istom periodu urađeno je 4519 doping kontrola.
Više podataka dato je u tabeli 5 i grafikonu 1:
Tabela 5. Doping kontrola sportista 2006.-2013.
DOPING KONTROLA SPORTISTA 2006.-2013.
Godina
Ukupno testirani po godinama
Broj doping pozitivnih sportista
Druge povrede antidoping pravila
2006.
31
1
0
2007.
347
0
0
2008.
494
8
1
2009.
767
3
1
2010.
717
20
1
2011.
1021
12
0
2012.
605
4
0
2013.
537
1
0
UKUPNO
4519
49
3
Grafikon 1. Doping kontrole po sportovima 2006.-2013.
U Srbiji ne postoji ni jedan zvanični izveštaj o broju sportista, postoje procene u kojima je najpribližnije bilo Udruženje za medicinu sporta Srbije u svojoj beloj knjizi. Smatra se da se u Srbiji ima oko pola miliona sportista, koji su registrovani u granskim sportskim savezima, što je još uvek znatno manje od 10% koliko se smatra da prosečna evropska zemlja ima registrovanih sportista. Broju onih onih za koje postoji sumnja da povređuju (su povređivali) antidoping pravila se kreće od 1 do 4%. Naime procenat od 4% koji je bio u 2010. godini je zahvaljujući naporima Antidoping agencije smanjen na nivo svetskog proseka od 1%.
Kakve troškove će primena zakona izazvati građanima i privredi, a naročito malim i srednjim preduzećima?
Primena Zakona neće izazvati troškove građanima i privredi, a posebno malim i srednjim preduzećima.
Troškovi koji se mogu očekivati za sportske saveze usled obaveze da organizuju doping kontrolu na polufinalu i finalu plej ofa i prvenstva (što i inače predstavlja zahtev njihovim međunarodnih federacija prema njima) iznose ukupno ~ 8.730.000 dinara (97 sportskih saveza sa obavezom sprovođenja 1 kontrole na polufinalu i 1 kontrole na finalu, pri ceni kontrole od 45000 dinara), odnosno svega 90.000 dinara za savez na godišnjem nivou. Sportski savezi, prema dosadašnjim iskustvima, isključivo snose troškove onda kada organizuju međunarodna takmičenja, pod pritiskom svojih međunarodnih federacija, što je i prouzrokovalo donošenje ovakve odredbe o obavezi snošenja troškova bar na polufinalima i finalima nacionalnih prvenenstava, što je do sada isključivo snosio ADAS kako se može videti iz sledeće tabele:
Tabela 6. Snošenje troškova doping kontrola urađenih u 2013. godini
O TROŠKU
TAKMIČENJA
UKUPNO
DOMAĆA
INTERNACIONALNA
ADAS
329
47
304
13
7
35
342
Sportski savezi
17
220
237
UKUPNO
346
233
579
Antidoping agencija Republike Srbije je u 2013. godini sprovela ukupno 579 doping kontrola (579 kontrola – 310 kontrola na nacionalnim takmičenjima i 233 kontrole na međunarodnim takmičenjima i 36 kontrola konja).
Pri kontroli sportista, ADAS je snosio troškove za 320 doping kontrole, a 223 kontrola je odrađeno o trošku organizatora takmičenja.
Pri kontroli konja, 22 su urađene o trošku ADAS-a a za 14 doping kontrola je troškove snosio organizator takmičenja.
Ukupno, ADAS je snosio troškove 342 kontrole, a sportski savezi 237 kontrola (od čega samo 17 na nacionalnim prvenstvima).
Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti?
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije, u odnosu na sredstva koja su već obezbeđena za rad Antidoping agencije Republike Srbije i nacionalnih sportskih saveza.
Predviđen je minimalni porast doping kontrola koje će platiti sportske organizacije i organizatori sportskih takmičenja iz budžeta takmičenja, čiji će trošak biti minimalan u odnosu na ukupne troškove takmičenja, a bitno će doprineti sveukupnoj regularnosti i vrednosti takmičenja. Time pozitivne posledice donošenja zakona definitivno opravdavaju troškove koje će on eventualno stvoriti.
Zakonom se predviđa rešenje da statut i opšti akti Antidoping agencije kojima se uređuje doping kontrola i postupak izricanja mera i odlučivanja po žalbi i utvrđuje izgled znaka upozorenja koji se stavlja na proizvode koji se stavljaju u promet a u sebi sadrže zabranjene doping supstance, objavljuju u „Službenom glasniku Republike Srbije” bez naknade, iz razloga što ADAS uređuje navedeno i donosi odgovarajuće akte kao zakonom povereni posao. U slučaju kada ADAS ne bi izvršio povereni posao, za njega bi bilo odgovorno, shodno propisima o državnoj upravi, Ministarstvo nadležno za poslove sporta, koje je oslobođeno plaćanja naknade Službenom glasniku. Shodno tome, predlaže se oslobađanje ADAS od naknade za objavljivanje akata u okviru svog zakonom poverenog posla. Okvirna cena objave 1 akta iz ove oblasti iznosi ~ 70000 dinara.
Nemerljiva korist od donošenja ovog zakona je omogućavanje našim sportistima da nastave da se takmiče na međunarodnim takmičenjima i ostajanje srpskog sporta u svetskom sistemu sporta. Antidoping je univerzalan u svetskim razmerama po uniformnosti i harmonizovanosti pravila. Sva značajnija rešenja su mandatorna, a UNESKO Međunarodna konvencija protiv dopinga u sportu je najpotpisivanija međunarodne konvencija ikada. Tome je u velikoj meri doprinela pretnja isključivanja sa velikih takmičenja onih koji ne pristanu na ova pravila.
Izmene međunarodnih pravila, kojima se prilagođava naše zakonodavstvo, donošenjem ovog Zakona, posledica su iskustava u primeni antidoping pravila na svetskom nivou. Kao takve nesumnjivo su zasnovane na pokazateljima o smanjivanju dopinga i ssamim tim sprečavanju neželjenih efekata na zdravlje sportista i jačanju vrednosti sporske etike i fer pleja. Kao takve one idu u prilog zaustavljanju globalnog problema dopinga u sprotu i rezultati su evidentni u smanjenju procenta doping pozitivnih.
Da li se zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata i tržišna konkurencija?
Zakon nema uticaja na stvaranje novih privrednih subjekata i na tržišnu konkurenciju.
Ono što se može istaći je da zakon eventualno podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu za poslove laboratorijske analize uzoraka sa doping kontrole pod uslovom koji važe u svetu, to jest na osnovu akreditacije Svetske antidoping agencije. S tim u vezi, ADAS upravo radi na akreditaciji laboratorije za biološki pasoš sportiste u okviru Kliničkog centra Srbije. Međutim objektivna mogućnost tržišne konkrencije je ometena neprofitabilnošću usluga i visokim akreditacionim kriterijumima. U prilog tome govori činjenica da u svetu postoji samo 32 akreditovane laboratorije, što jasno ukazuje da je ova podrška više teoretske prirode.
Ni jedno predloženo rešenje u Zakonu nema za posledicu znatno povećanje troškova subjekata na koje Zakon utiče. Najveći obavezni troškovi na godišnjem nivou po nacionalnom savezu iznose 90.000 dinara za organizovanje dve mandatorne doping kontrole na polufinalima i finalima nacionalnih prvenstava, kao i polufinalima ili finalima plej of nacionalnih takmičenja. Čak ni ova sredstva nisu dodatna sredstva već će biti određena za tu namenu godišnjim budžetom koji savezima obezbeđuje Ministarstvo omladine i sporta. Ukoliko se uzme u obzir da je jedno od najvažnijih načela modernog sporta, sprečavanje dopinga, kao pojave štetne po zdravlje sportista, etiku sporta i fer plej, izdvajanje od 90.000 dinara na godišnjem nivou za jedan nacionalni savez predstavlja svakako prihvatljiv nivo troškova.
Da li su sve zainteresovane strane imale prilike da se izjasne o zakonu?
Održana je javna rasprava gde su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju dopinga o sportu.
Odbor za javne službe Vlade Republike Srbije, na predlog Ministarstva omladine i sporta na sednici održanoj 21. maja 2014. godine uTrvrdio je Program javne rasprave o Nacrtu Zakona o sprečavanju dopinga u sportu (u daljem tekstu Nacrt zakona).
Javna rasprava o Nacrtu zakona sprovedena je u periodu od 27.maja 2014. godine do 16. juna 2014. godine, a tekst Nacrta zakona bio je postavljen na internet stranici Ministarstva omladine i sporta i portalu e-uprave. U toku javne rasprave primedbe, predlozi i sugestije zainteresovana lica mogla su dostavljati putem pošte na adresu Ministarstva omladine i sporta, Bulevar Mihajla Pupina broj 2 ili elektronskim putem na e-mail: [email protected]
U toku javne rasprave održan je okrugli sto u prostorijama Palate Srbija dana 13. juna 2014. godine kome su prisustvovali zainteresovani predstavnici nacionalnih granskih sportskih saveza: Teniski savez Srbije, Vaterpolo savez Srbije, Atletski savez Srbije, Streljački savez Srbije, Kajakaški savez Srbije, Džudo savez Srbije, kao i predstavnici Olimpijskog komiteta Srbije i Antidoping agencije.
Na organizovanom okruglom stolu predstavnici nacionalnih granskih sportskih saveza, Olimpijskog komiteta Srbije i Antidoping agencije, pozdravili su donošenje novog zakona kojim se na savremen način reguliše pitanje antidopinga u sportu i u isto vreme usklađuje sa Međunarodnom konvencijom o dopingu i Svetskim antidoping kodeksom.
Tokom prethodne javne rasprave u vezi sa Nacrtom Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju doping u sportu, svi zainteresovani su imali prilike da iznesu sve primedbe i predlohe koji su bili u pravcu unapređenja izmena i dopuna zakona, bilo u formi predloga prevencije, bilo u formi poboljšanja dosadašnjih rešenja, a u diskusiji su učestvovali sportski savezi koji imaju najviše problema u ovoj oblasti. Konsultacije i diskusije bile su konstruktivne i dobronamerne, a predložena rešenja su bila pohvaljena, uz konstataciju da je Antidoping agencija Republike Srbije jedna od najboljih antidoping ogrganizacija u svetu na osnovu nadzora nad poštovanjem jedinstvene svetske antidoping politike koju sprovodi Svetska antidoping agencija i koja daje potvrde nacionalnim antidoping organizacijama da je njihov rad usklađen sa Svetskim antidoping kodeksom.
Kako su tada usaglašene izmene, sada prilikom rasprava o Nacrtu novog Zakona nije bilo značajnijih primedbi, predloga i sugestija već su se iste su se uglavnom odnosile na pohvale Nacrta zakona, ili su suštinski bile nebitne, što je i očekivano, iz gore iznetih razloga, da se novi Zakon ne razlikuje od tada usaglašenih izmena.
Radna grupa Ministarstva omladine i sporta koja je učestvovala u izradi Nacrta zakona, analizirala je sve primedbe, predloge i sugestije učesnika u javnoj raspravi. Nije bilo problema ili prepreka sa kojima se obrađivač propisa suočavao tokom svih navedenih konsultacija. Predlozi i sugestije sa javne rasprave koji su bili usmereni na poboljšanje predloženog teksta Nacrta zakona i koji su u duhu koncepta na kojima se isti zasniva, ugrađeni su u tekst Nacrta u cilju unapređenja, kao i usklađivanja sa promenama koje su učinjene u međunarodnim dokumentima koji se odnose na sprečavanje dopinga u sportu.
Koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da bi se postiglo ono što se zakonom predviđa?
Antidoping agencija Republike Srbije i Ministarstvo omladine i sporta će kao i do sada preduzimati sve potrebne mere u sprovođenju Zakona i uspostavljanju sistema borbe protiv dopinga u sportu, u skladu sa preuzetim međunarodnim obavezama. Oba subjekta poseduju kapacitete za sprovođenje zakonskih rešenja.
Regulatorne mere i aktivnosti za sprovođenje zakonskih rešenja:
Po usvajanju novog Zakona o sprečavanju dopinga u sportu, Antidoping agencija će u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima izvršiti usklađivanje podzakonskih akata za Zakonom:
– Pravilnik o doping kontroli na sportskim takmičenjima i izvan takmičenja („Službeni glasnik RS”, br. 32/07, 88/08 i 86/10)
– Pravilnik o odobravanju izuzetaka za terapeutsku upotrebu („Službeni glasnik RS”, br. 32/07, 88/08, 118/08, 17/10, 86/10 i 30/14)
– Pravilnik o utvrđivanju odgovornosti lica koje je učinilo povredu antidoping pravila („Službeni glasnik RS”, br. 32/07, 88/08 i 30/14)
Takođe, Antidoping agencija će doneti akt kojim se utvrđuje izgled markice sa znakom „DOPING FREE” koji se stavlja na testirane proizvode koji sadrže dodatke za ishranu i postupak za izdavanje markice.
Nacionalne sportske asocijacije (nacionalni olimpijski komitet, nacionalni paraolimpijski komitet, nacionalni sportski savezi) će izvršiti usklađivanje svojih opštih akata kojima se utvrđuju mere i uređuju postupci njihovog izricanja u slučajevima utvrđene povrede antidoping pravila u skladu sa zakonom.
Institucionalne mere i aktivnosti za sprovođenje zakonskih rešenja:
Upravni nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega vrši ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije.
Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega, ministarstvo nadležno za poslove sporta vrši preko sportskih inspektora , shodno članovima 34-36 Zakona o sprečavanju dopinga u sportu.
Antidoping agencija obavlja sportske delatnosti u vezi sa sprečavanjem dopinga u sportu, shodno članu 21. Zakona o sprečavanju dopinga u sportu.
Neregulatorne mere i aktivnosti za sprovođenje zakonskih rešenja:
Informacione i obrazovne kampanje i aktivnosti na polju informisanja javnosti o antidoping pravilima i regulativi, kao i do sada sprovodiće Antidoping agencija. Prosečna dinamika edukacija je 1 nedeljno. Antidoping agencija vrši edukacije besplatno, bez novčane naknade za rad. Antidoping agencija Republike Srbije je napravila akcioni plan koji je počeo velikom seminarom u Domu omladine 22. januara 2014. godine za sportiste, trenere, lekare i svo prateće osoblje sportiste. Kroz 40 pojednačnih seminara u 2014. ADAS će upoznati sve zainterosvane učesnike u sportu, pre svega sporiste i njihove saveze. Kao i kod prethodne promene svi nacionalni savezi će dobiti model po kojima treba da usaglase svoja dokumenta. Model će kao i do sada biti pruziman besplatno, a biće izrađeu u okviru obavljanja redovnih poslova ADAS.
Sve ostale mere i aktivnosti koje imaju za cilj punu primenu zakonskih rešenja i sistema kontrole primene, kao i mere za praćenje ostvarivanja zacrtanih ciljeva sprovešće u skladu sa potrebama Antidoping agencija i Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije.
– krivične odredbe
Novim Zakonom izvršene su dve bitne izmene u odnosu na važeći Zakon o sprečavanju dopinga u sportu. Prvo, izbačeno je krivično delo „upotreba doping sredstava” koje su činili sportisti koji namerno na sportskom takmičenju upotrebe doping sredstvo. To je učinjeno iz nekoliko razloga: u praksi je izuzetno teško utvrditi nameru za izvršenje ovog krivičnog dela; u svetu veoma mali broj zemalja ima krivičnu odgovornost sportista zbog korišćenja doping sredstava; sportista koji koristi doping sredstva podleže i disciplinskoj i prekršajnoj odgovornosti; težina disciplinskih sankcija koje se izriču sportisti za koga se utvrdi da je koristio doping sredstva na takmičenjima je izuzetno visoka i može voditi do doživotne zabrane bavljenja sportom. Drugo, članom 37. uvedeno je novo krivično delo „neovlašćeno držanje doping sredstava”. Ovo krivično delo se odnosi samo na „neovlašćeno” držanje anaboličkih steroida radi sopstvene upotrebe u sportu. U određenju ovog krivičnog dela korišćena su uporedno pravna iskustva, posebno Sjedinjenih američkih država. Ovo krivično delo je potrebno jer se preko 50% svih povreda antidoping pravila u Republici Srbiji odnosi na korišćenje anaboličkih steroida, koji su izuzetno opasni po zdravlje lica koja koriste ta doping sredstva, a izazivaju i agresivnost nakon korišćenja.
Članom 38. izvršeno je smanjenje visine zaprećene kazne za krivično delo „omogućavanje upotrebe doping sredstava“ u odnosu na kaznu koju predviđa važeći Zakon o sprečavanju dopinga u sportu. Počinilac ovog krivičnog dela kaznio bi se sa zatvorom od šest meseci do pet godina, umesto ranije zaprećene kazne od jedne do deset godina. Osim toga, ako je delo učinjeno prema maloletniku ili prema više lica, ili je izazvalo naročito teške posledice, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina, za razliku od prethodnog rešenja prema kome je učiniocu pretila kazna zatvora od najmanje tri godine. Ovakvom izmenom se vrši usklađivanje zaprećene kazne za krivično delo „omogućavanje upotrebe doping sredstava“ sa zaprećenom kaznom za krivično delo „omogućavanje upotrebe opojnih sredstava“ iz čl. 247. Krivičnog zakonika.
Članom 39. izvršeno je je smanjenje visine zaprećene kazne za krivičnog delo „neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet doping sredstava” u odnosu na kaznu koju predviđa važeći Zakon o sprečavanju dopinga u sportu, tako da se umesto kazne zatvora od najmanje pet godina, počiniocu može izreći kazna zatvora od tri do dvanaest godina. Ovakvom izmenom se vrši usklađivanje zaprećene kazne zbog „neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet doping sredstava” sa zaprećenom kaznom za „neovlašćenu proizvodnju i stavljanje u promet opojnih droga“ iz čl. 246. Krivičnog zakonika. U praksi je visina zaprećene kazne zatvora od najmanje pet godina vodila ka odugovlačenju krivičnog postupka.
Antidoping agencija Republike Srbije ima uspostavljenu saradnju po pitanju krivičnih dela sa Upravom kriminalističke policije, SBPOK, tuđilaštvima i sudovima. Stručna lica u ADAS su u nekoliko postupaka učestvovali kao stručni svedoci. Novi Zakon neće stvoriti teškoće u sprovođenju, već će ga naprotiv olakšati.
Imajući u vidu izneto smatramo da je usvajanje Zakona o sprečavanju dopinga u sportu, prvi, ali i najvažniji korak u ispunjavanju obaveza iz novih izmena Kodeksa – čl. 23.7.4 koji navodi „Potpisnici će izmeniti svoja pravila, kako bi ih uskladili sa izmenama Kodeksa iz 2015. godine, najkasnije do 1. januara 2015. godina, kada će iste stupiti na snagu.”
Dopuna Analize efekata Zakona o sprečavanju dopinga u sportu (AEP prilog – dopuna)
Član 27. Predloga Zakona u odnosu na postojeće zakonsko rešenje ne predviđa odredbu da direktor ADAS ne može obavljati drugu profesionalnu funkciju ili posao, osim profesure na fakultetu
Važeći Zakon o sprečavanju dopinga u sportu, donet je 2005. godine pre donošenja Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije („Službeni glasnik RS”, br. 97/08, 53/10, 66/11 – US, 67/13 – US i 112/13 – autentično tumačenje), te je predmetna odredba imala za cilj sprečavanje sukoba interesa. Kako je Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije jasno regulisano sprečavanje sukoba interesa, ova odredba je izostavljena iz Predloga zakona. Shodno, članu 20. Stav 1 Predloga zakona, Antidoping agencija posluje kao ustanova, u skladu sa propisima o javnim službama, ako Zakonom o sprečavanju dopinga u sportu nije drugačije uređeno. Ovo znači da se sve odredbe Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije koje regulišu sukob interesa, odnose na direktora i članove upravnog odbora Antidoping agencije Republike Srbije, kao funkcionere, te ne postoji potreba za predmetnom odredbom koja se nalazi u važećem Zakonu o sprečavanju dopinga u sportu.
Član 34. Predloga zakona definiše nadzor nad Antidoping agencijom
Važećim Zakonom predviđeno je da upravni nadzor nad primenom zakona i propisa donetih na osnovu njega vrši ministarstvo nadležno za poslove sporta, dok je u članu 34. Predloga zakona predviđeno da nadzor nad primenom zakona i propisa donetih na osnovu zakona i inspekcijski nadzor vrši ministarstvo nadležno za poslove sporta.
Razlog za izmenu leži u prilagođavanju pravila sistemu sporta i međunarodnim antidoping pravila. Članom 30. stav 1 Predloga zakona predviđeno je, kao i u važećem Zakonu, da je Antidoping agencija nezavisna je u svom radu. Na nezavisnosti nacionalnih antidoping organizacija i ovakvoj regulativi, insistira sam Svetski antidoping kodeks, koji je sastavni deo Međunarodne konvencije protiv dopinga u sportu, koju je Republika Srbija potpisala i ratifikovala donošenje Zakona o ratifikaciji međunarodne konvencije protiv dopinga u sportu iz 2009. godine. Prema odredbama Svetskog antidoping kodeksa postoji određeni broj odredbi koje moraju doslovno biti preuzete i prihvaćene od svih učesnika u sistemu sporta u svetu.
U članu 22.6 Svetskog antidoping kodeksa u delu „Uloge Vlade” navodi se:
22.6 Svaka vlada će poštovati autonomiju nacionalne antidoping organizacije u svojoj zemlji, i neće uticati na njene operativne odluke i aktivnosti.
U samom Svetskog antidoping kodeksa navodi se:
„Obavezujući članovi Kodeksa koji moraju biti uključeni u pravila svake antidoping organizacije bez suštinskih izmena dati su u članu 23.2.2. Na primer, od suštinskog je značaja da svi potpisnici zasnivaju svoje odluke na istim povredama antidoping pravila, istim dokazima i da odrede iste mere za iste povrede antidoping pravila. Ova pravila moraju biti ista bilo da se pretres vodi pred internacionalnom federacijom, na nacionalnom nivou ili pred Međunarodnom arbitražom za sport (CAS)”
kao i
“Antidoping pravila, poput pravila takmičenja, jesu sportska pravila koja određuju uslove pod kojima se takmiči u određenom sportu. Sportisti ili druga lica prihvataju ova pravila i kao uslov učešća. Svaki potpisnik će odrediti pravila i procedure kako bi obezbedio da svi sportisti ili druga lica u nadležnosti potpisnika i njegovih organizacija-članica jesu obavešteni i saglasni da budu obavezani antidoping pravilima koja su važeća u odgovarajućoj antidoping organizaciji.
Svaki potpisnik treba da uspostavi pravila i procedure kojima će da osigura da svi sportisti ili druga lica koji su pod autoritetom potpisnika ili člana njegove organizacije, pristanu na korišćenje njihovih privatnih podataka, koje se zahteva u Kodeksu, da budu vezani antidoping pravilima, kao i da svi sportisti ili druga lica snose odgovarajuće posledice za nepridržavanje ovih pravila. Antidoping pravila nisu podložna ili ograničena uslovima i pravnim standardima koji se odnose na krivične ili građanske postupke. Zbog toga ona nisu predviđena da budu uređena ili da budu ograničena bilo kojim nacionalnim odredbama ili pravnim procedurama koje bi se inače odnosile na ova pravila, mada ih treba sprovoditi na način kojim se obezbeđuje poštovanje principa proporcionalnosti i ljudskih prava. Svi sudovi, arbitražna veća i druga tela bi pri razmatranju ovih činjenica trebalo da imaju na umu distinktivnu prirodu antidoping pravila u Kodeksu i činjenicu da ova pravila predstavljaju konsenzus širokog spektra subjekata zainteresovanih za pravičan sport.”
Konačno, navodi se u članu 23.4.1. Svetskog antidoping kodeksa:
23.4.1 Neće se smatrati da su potpisnici usaglašeni sa Kodeksom, dok ne prihvate i ne implementiraju Kodeks u skladu sa članom 23.1, 23.2 i 23.3.
U članu 3 Zakona o potvrđivanju međunarodne konvencije protiv dopinga u sportu, navodi se da je obaveza da se mere na nacionalnom i međunarodnom nivou usaglase sa principima Kodeksa. Prema članu 5 istog Zakona „U pridržavanju obaveza sadržanih u ovoj Konvenciji, svaka Zemlja učesnica preuzima obavezu da usvoji odgovarajuće mere. Takve mere mogu uključivati zakonodavstvo, regulativu, politiku ili postupke administracije.” , a prema članu 7: „Zemlje učesnice moraju da osiguraju primenu ove Konvencije, putem koordinacije unutar zemlje. Radi ispunjenja svojih obaveza prema ovoj Konvenciji, Zemlje učesnice se mogu oslanjati na organizacije za borbu protiv dopinga, kao i na sportske vlasti i organizacije”.
Nadzor nad poštovanjem jedinstvene svetske antidoping politike sprovodi Svetska antidoping agencija, koja daje i potvrde nacionalnim antidoping organizacijama da je njihov rad usklađen sa Svetskim antidoping kodeksom. Svaka eventualna neusklađenost Zakona o sprečavanju dopinga o sportu sa izmenama Svetskog antidoping kodeksa preti da ozbiljno ugrozi rad Antidoping agencije Republike Srbije (ADAS) i položaj naših nacionalnih sportskih saveza u međunarodnim sportskim savezima.
Shodno iznetom, isključen je upravni nadzor, kako bi se postigla nezavisnost Antidoping agencije u donošenju odluka, koje su po sistemu međunarodnih antidoping pravila u isključivoj nadležnosti nacionalnih antidoping organizacija. Svejedno zadržana je formulacija o nadzoru nad primenom propisa koju vrši ministarstvo nadležno za poslove sporta.
U našem pravu postoji i u drugim zakonima isključivanje sudova i nadzora, npr. član 3 stav 4 Zakona o državnoj revizorskoj instituciji („Službeni glasnik RS”, br. 101/05, 54/07 i 36/10) predviđa: „Akta kojima Institucija vrši svoju nadležnost revizije ne mogu biti predmet osporavanja pred sudovima i drugim državnim organima.”