PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DRŽAVNOJ UPRAVI
Član 1.
U Zakonu o državnoj upravi („Službeni glasnik RS”, br. 79/05, 101/07 i 95/10), u članu 35. posle stava 2. dodaju se st. 3. i 4. koji glase:
„Izuzetno od stava 2. ovog člana, Vlada može postaviti direktora posebne organizacije iz reda nastavnika visokoškolske ustanove u Republici Srbiji.
Lice iz stava 3. ovog člana postavlja se na predlog predsednika Vlade, na pet godina, i može nastaviti da obavlja poslove nastavnika visokoškolske ustanove.”
Član 2.
U članu 36. posle stava 3. dodaju se st. 4. i 5. koji glase:
„Izuzetno od stava 3. ovog člana, Vlada može postaviti zamenika direktora posebne organizacije iz reda nastavnika visokoškolske ustanove u Republici Srbiji.
Lice iz stava 4. ovog člana postavlja se na predlog direktora, na pet godina, i može nastaviti da obavlja poslove nastavnika visokoškolske ustanove.”
Član 3.
U članu 40. stav 3. menja se i glasi:
„Načelnik upravnog okruga je funkcioner koga na četiri godine postavlja i razrešava Vlada na predlog ministra nadležnog za poslove uprave.”
Član 4.
U članu 84. stav 3. menja se i glasi:
„Za vođenje upravnog postupka i odlučivanje o pravima i obavezama fizičkih i pravnih lica može biti ovlašćen državni službenik koji ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine.”
Prelazne i završne odredbe
Član 5.
Načelnici upravnog okruga biće postavljeni u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 6.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E NJ E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje predloženog zakona sadržan je u odredbi člana 97. tačka 16. Ustava Republike Srbije, kojom je propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa.
II.RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Razlozi za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi sadržani su u potrebi da se položaj direktora posebnih organizacija i njihovih zamenika, kao i položaj načelnika upravnog okruga, uredi u skladu sa značajem njihovih dužnosti i funkcija u sistemu državne uprave.
Polazeći od toga da posebne organizacije obavljaju stručne poslove značajne za sve organe državne uprave, odnosno stručne poslove koji iziskuju primenu posebnih metoda i saznanja i s njima povezane izvršne poslove, radi obezbeđenja potrebnih kapaciteta i unapređenja kvaliteta rada ovih organa državne uprave neophodno je omogućiti stručnjacima koji obavljaju poslove nastavnika visokoškolske ustanove da istovremeno obavljaju i poslove rukovođenja u posebnim organizacijama, odnosno dužnosti direktora i zamenika direktora posebne organizacije. Stoga, kako bi se ova lica podstakla da preuzmu istaknute funkcije u državnoj upravi, potrebno je omogućiti da istovremeno mogu obavljati i poslove nastavnika visokoškolske ustanove, analogno zakonskom uređenju ovog pitanja za sudije Ustavnog suda.
Takođe, imajući u vidu da poslovi načelnika upravnog okruga utvrđeni Zakonom o državnoj upravi imaju, pre svega, koordinativnu ulogu i podrazumevaju aktivnosti koje su usmerene na usklađivanje rada okružnih područnih jedinica organa državne uprave, saradnju sa područnim jedinicama organa državne uprave koje nisu obrazovane za područje okruga i saradnju sa opštinama i gradovima sa teritorije upravnog okruga, to se u praksi pokazalo da njihov status državnog službenika na položaju nije shodan vrsti ovlašćenja koja mu saglasno zakonu i drugim propisima pripadaju, odnosno ne obezbeđuje potrebnu podršku neophodnu za sprovođenje politike Vlade.
Predložene izmene pandan su funkciji Generalnog sekretara Vlade, koji na centralnom nivou vlasti obavlja istovrsne poslove koje načelnik upravnog okruga izvršava na nivou upravnog okruga.
Izmene u pogledu uslova koje državni službenik mora da ispunjava za davanje ovlašćenja za vođenje upravnog postupka i odlučivanje o pravima i obavezama fizičkih i pravnih lica, predložene su u odnosu na uočene potrebe organa državne uprave i imalaca javnih ovlašćenja i preduslov su za obezbeđenje potrebnih kadrovskih kapaciteta. Pri tome, navedeni uslov je opšti zakonski minimum koji ne isključuje mogućnost da se posebnim zakonom, iz naročito opravdanih razloga, mogu predvideti zahtevniji uslovi. Istovremeno, potrebno je naglasiti da predloženo rešenje kompatibilno uporednopravnim rešenjima država Evropske unije.
III. OBJAŠNJENJE POJEDINAČNIH REŠENJA
Član 1. – Na način predložen u ovom članu vrši se redefinisanje statusa direktora posebne organizacije tako što se, polazeći od poslova državne uprave koje posebna organizacija obavlja u tom sistemu, omogućava da direktor posebne organizacije postavljen iz reda nastavnika visokoškolske ustanove, istovremeno nastavlja da obavlja i poslove nastavnika na visokoškolskoj ustanovi.
Član 2. – Predloženim rešenjem položaju direktora posebne organizacije, koji je izmenjen ovim zakonom, upodobljava se i položaj zamenika direktora posebne organizacije.
Član 3. – Na način predložen u ovom članu vrši se promena statusa načelnika upravnog okruga tako što načelnik upravnog okruga iz statusa državnog službenika na položaju prelazi u status funkcionera. Načelnika upravnog okruga postavlja i razrešava Vlada.
Član 4. – Predloženim rešenjem prevazilaze se problemi u dosadašnjoj praksi i to tako što se menjaju uslovi za vođenje upravnog postupka i odlučivanje o pravima i obavezama fizičkih i pravnih lica, u pogledu stručne spreme.
Čl. 5. i 6. sadrže prelaznu i završnu odredbu.
IV. SREDSTVA ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Donošenje ovog zakona predlaže se po hitnom postupku kako bi se otklonile okolnosti koje mogu da prouzrokuju štetne posledice po rad organa i organizacija.
Između ostalog, neophodno je u najkraćem mogućem roku obezbediti potrebne uslove za unapređenje rada i funkcionisanja organa državne uprave, pre svega posebnih organizacija, delotvorno obavljanje poslova načelnika upravnog okruga, kao i zakonito i pravilno vođenje upravnog postupka i odlučivanje o pravima i obavezama fizičkih i pravnih lica pred nadležnim organima državne uprave i imaocima javnih ovlašćenja.
PREGLED ODREDABA
ZAKONA O DRŽAVNOJ UPRAVI KOJE SE MENJAJU I DOPUNJUJU
Direktor posebne organizacije
Član 35.
Posebnom organizacijom rukovodi direktor, koji za svoj rad odgovara Vladi.
Direktora postavlja Vlada na pet godina, na predlog predsednika Vlade, prema zakonu kojim se uređuje položaj državnih službenika.
IZUZETNO OD STAVA 2. OVOG ČLANA, VLADA MOŽE POSTAVITI DIREKTORA POSEBNE ORGANIZACIJE IZ REDA NASTAVNIKA VISOKOŠKOLSKE USTANOVE U REPUBLICI SRBIJI.
LICE IZ STAVA 3. OVOG ČLANA POSTAVLJA SE NA PREDLOG PREDSEDNIKA VLADE, NA PET GODINA, I MOŽE NASTAVITI DA OBAVLJA POSLOVE NASTAVNIKA VISOKOŠKOLSKE USTANOVE.
Zamenik direktora posebne organizacije
Član 36.
Posebna organizacija može imati zamenika direktora, koji za svoj rad odgovara direktoru.
Zamenik direktora pomaže direktoru u okviru ovlašćenja koja mu on odredi i zamenjuje ga dok je odsutan ili sprečen. Direktor ne može ovlastiti zamenika na donošenje propisa.
Zamenika direktora postavlja Vlada na pet godina, na predlog direktora, prema zakonu kojim se uređuje položaj državnih službenika.
IZUZETNO OD STAVA 3. OVOG ČLANA, VLADA MOŽE POSTAVITI ZAMENIKA DIREKTORA POSEBNE ORGANIZACIJE IZ REDA NASTAVNIKA VISOKOŠKOLSKE USTANOVE U REPUBLICI SRBIJI.
LICE IZ STAVA 4. OVOG ČLANA POSTAVLJA SE NA PREDLOG DIREKTORA, NA PET GODINA, I MOŽE NASTAVITI DA OBAVLJA POSLOVE NASTAVNIKA VISOKOŠKOLSKE USTANOVE.
Načelnik upravnog okruga
Član 40.
Upravni okrug ima načelnika, koji za svoj rad odgovara ministru nadležnom za poslove uprave i Vladi.
Načelnik upravnog okruga usklađuje rad okružnih područnih jedinica i prati primenu direktiva i instrukcija koje su im izdate; prati ostvarivanje planova rada okružnih područnih jedinica i stara se o uslovima za njihov rad; prati rad zaposlenih u okružnim područnim jedinicama i predlaže pokretanje disciplinskog postupka protiv njih; sarađuje sa područnim jedinicama organa državne uprave koje nisu obrazovane za područje okruga; sarađuje sa opštinama i gradovima i vrši druge poslove određene zakonom.
Načelnika upravnog okruga postavlja Vlada na pet godina, na predlog ministra nadležnog za poslove uprave, prema zakonu kojim se uređuje položaj državnih službenika.
NAČELNIK UPRAVNOG OKRUGA JE FUNKCIONER KOGA NA ČETIRI GODINE POSTAVLJA I RAZREŠAVA VLADA NA PREDLOG MINISTRA NADLEŽNOG ZA POSLOVE UPRAVE.
Član 84.
Poslove iz delokruga organa državne uprave vrše državni službenici.
Državni službenik može da radi na poslovima državne uprave ako je položio državni stručni ispit, prema zakonu kojim se uređuje položaj državnih službenika.
Za vođenje upravnog postupka i odlučivanje o pravima i obavezama fizičkih i pravnih lica može biti ovlašćen samo državni službenik koji ima stečeno visoko obrazovanje drugog stepena, odnosno završene master akademske studije ili visoko obrazovanje stečeno u skladu sa propisima koji su važili do stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju i koje je zakonom izjednačeno sa akademskim nazivom master.
ZA VOĐENJE UPRAVNOG POSTUPKA I ODLUČIVANJE O PRAVIMA I OBAVEZAMA FIZIČKIH I PRAVNIH LICA MOŽE BITI OVLAŠĆEN DRŽAVNI SLUŽBENIK KOJI IMA STEČENO VISOKO OBRAZOVANJE NA OSNOVNIM AKADEMSKIM STUDIJAMA U OBIMU OD NAJMANJE 180 ESPB BODOVA, OSNOVNIM STRUKOVNIM STUDIJAMA, ODNOSNO NA STUDIJAMA U TRAJANJU DO TRI GODINE.
Uslove iz st. 2. i 3. ovog člana mora da ispunjava i zaposleni kod nosioca javnog ovlašćenja koji je ovlašćen da vodi upravni postupak i odlučuje u upravnom postupku.
Položaj državnih službenika uređuje se posebnim zakonom.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA
SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Ovlašćeni predlagač propisa ( Vlada
Obrađivač: Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave
2. Naziv propisa
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi
Draft law on Amendments to the Law on Public Administration
3. Usklađenost propisa s odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno s odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum):
Predmetni propis nije predviđen Sporazumom niti Prelaznim sporazumom.
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu sadržinu propisa,
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma,
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma,
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma,
d) Veza sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije.
Predmetni propis nije predviđen Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju.
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije:
a) Navođenje odredbi primarnih izvora prava Eevropske unije i ocene usklađenosti sa njima,
b) Navođenje sekundarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima,
v) Navođenje ostalih izvora prava Evropske unije i usklađenost sa njima,
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost,
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije.
5. Ukoliko ne postoje odgovarajuće nadležnosti Evropske unije u materiji koju reguliše propis, i/ili ne postoje odgovarajući sekundarni izvori prava Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost, potrebno je obrazložiti tu činjenicu. U ovom slučaju, nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa. Tabelu usklađenosti nije potrebno popunjavati i ukoliko se domaćim propisom ne vrši prenos odredbi sekundarnog izvora prava Evropske unije već se isključivo vrši primena ili sprovođenje nekog zahteva koji proizilazi iz odredbe sekundarnog izvora prava (npr. Predlogom odluke o izradi strateške procene uticaja biće sprovedena obaveza iz člana 4. Direktive 2001/42/EZ, ali se ne vrši i prenos te odredbe direktive).
Ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost predmetnog propisa.
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava Evropske unije prevedeni na srpski jezik?
/
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik Evropske unije?
/
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti
/