PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA
ZAKONA O DRŽAVNOM VEĆU TUŽILACA
Član 1.
U Zakonu o Državnom veću tužilaca („Službeni glasnik RS”, br. 116/08, 101/10 i 88/11), naziv člana i član 6. menjaju se i glase:
„Predsednik i zamenik predsednika Državnog veća
Član 6.
Predsednika i zamenika predsednika Državnog veća bira i razrešava Državno veće iz reda javnih tužilaca, odnosno zamenika javnih tužilaca članova Državnog veća, tajnim glasanjem, većinom glasova svih članova, na način propisan Poslovnikom o radu Državnog veća (u daljem tekstu: Poslovnik).
Predsednik Državnog veća predstavlja Državno veće, rukovodi njegovim radom i vrši druge poslove u skladu sa zakonom.
Zamenik predsednika Državnog veća obavlja poslove predsednika u slučaju njegovog odsustva ili sprečenosti.”.
Član 2.
Član 7. briše se.
Član 3.
U članu 9a stav 2. menja se i glasi:
„Izborni član Državnog veća, pored razloga iz stava 1. ovog člana, obavezno se udaljuje sa te funkcije i kada je zbog izglasavanja nepoverenja izbornom članu Državnog veća predloženo njegovo razrešenje Narodnoj skupštini, a izborni član Državnog veća iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca i kada je udaljen sa funkcije javnog tužioca, odnosno zamenika javnog tužioca.”.
Član 4.
Nazivi čl. 14. do 16. i čl. 14. do 16. menjaju se i glase:
„Način rada
Član 14.
Sednice Državnog veća su javne.
Državno veće može da odluči da radi u sednici zatvorenoj za javnost, u skladu sa Poslovnikom.
Sednice Državnog veća saziva predsednik po sopstvenoj inicijativi ili na predlog najmanje tri člana Državnog veća.
Državno veće može da održi sednicu ukoliko je prisutno najmanje šest članova Državnog veća.
Stalna radna tela
Član 15.
Državno veće obrazuje stalna radna tela za posebne oblasti iz svoje nadležnosti.
Obrazovanje, sastav i način rada stalnih radnih tela bliže se uređuje Poslovnikom.
Povremena radna tela
Član 16.
Državno veće može posebnom odlukom da obrazuje povremena radna tela, radi razmatranja pojedinih pitanja iz svoje nadležnosti i davanja predloga, mišljenja i stručnih obrazloženja.
Odlukom o obrazovanju povremenog radnog tela određuje se sastav, poslovi za koje se telo obrazuje, vreme na koje se obrazuje, rokovi u kojima podnosi izveštaj o svom radu i druga pitanja vezana za njegov rad.
Način rada povremenih radnih tela bliže se uređuje posebnim aktima tih tela.”.
Član 5.
U članu 18. stav 2. posle reči: „Službenom glasniku Republike Srbije” dodaju se reči: „i na internet stranici Državnog veća”.
Član 6.
U članu 19. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:
„Godišnji izveštaj o radu objavljuje se na internet stranici Državnog veća.”.
Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.
Član 7.
U članu 21. stav 2. posle reči: „Službenom glasniku Republike Srbije” dodaju se reči: „i na internet stranici Državnog veća”.
U stavu 4. posle reči: „članova Državnog veća” dodaju se zapeta i reči: „a u slučaju prestanka funkcije pre isteka mandata u roku od 30 dana od dana prestanka funkcije”.
Član 8.
U članu 23. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:
„Jedan kolegijum javnog tužilaštva može da predloži samo jednog kandidata, osim sednice kolegijuma javnog tužilaštva sa teritorije autonomnih pokrajina, koja pored kandidata za člana Državnog veća iz člana 22. al. druga do četvrta ovog zakona može da predlože i kandidata za člana Državnog veća iz člana 22. alineja peta ovog zakona.”
Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 4. i 5.
Član 9.
Naziv člana 24. menja se i glasi: „Biračko pravo i birački spisak”.
U članu 24. stav 3. reči: „sa stalnom funkcijom” brišu se.
Posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:
„Izborna komisija utvrđuje i priprema birački spisak za svako izborno mesto. Birački spiskovi se zaključuju 15 dana pre održavanja izbora.”.
Dosadašnji st. 4. i 5. postaju st. 5. i 6.
Stav 6. menja se i glasi:
„Javni tužilac, odnosno zamenik javnog tužioca sa teritorije autonomnih pokrajina, pored kandidata sa liste kandidata iz stava 5. ovog člana, glasa i za kandidata sa liste kandidata iz člana 22. alineja peta ovog zakona.”.
Član 10.
Posle člana 30. dodaju se naziv člana i član 30a koji glase:
„Predstavljanje kandidata
Član 30a
Državno veće, u roku od sedam dana od dana utvrđivanja liste kandidata, je dužno da omogući svakom kandidatu da na internet stranici Državnog veća iznese podatke iz svog ličnog i profesionalnog života i stavove o pitanjima iz nadležnosti Državnog veća.”.
Član 11.
U članu 31. stav 2. posle reči: „vremenu održavanja izbora” dodaju se zapeta i reči: kao i o načinu prevoza do biračkih mesta koji će biti organizovan o trošku javnih tužilaštava”.
U stavu 3. reči: „javnim tužilaštvima određenim od strane Izborne komisije” zamenjuju se rečima: „apelacionim javnim tužilaštvima”.
Posle stava 3. dodaju se st. 4. i 5. koji glase:
„Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca glasaju na biračkom mestu u apelacionom javnom tužilaštvu na čijem se području nalazi javno tužilaštvo u kome vrše funkciju.
Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca u Republičkom javnom tužilaštvu i javnim tužilaštvima posebne nadležnosti glasaju u Apelacionom javnom tužilaštvu u Beogradu.”.
Član 12.
Posle člana 33. dodaju se naziv člana i član 33a koji glase:
„Postupak posle glasanja
Član 33a
Po završenom glasanju birački odbor konstatuje broj neupotrebljenih listića, utvrđuje broj važećih i nevažećih glasačkih listića i broj glasova koji je na tom biračkom mestu dobio svaki od kandidata, o čemu sačinjava zapisnik.
Nevažećim se smatra nepopunjen glasački listić, listić na kome je zaokruženo više od jednog kandidata ili listić koji je popunjen tako da se ne može utvrditi za kog se kandidata glasalo.
Birački odbor stavlja u posebne omote neupotrebljene, nevažeće i važeće glasačke listiće i zajedno sa potpisanim zapisnikom o rezultatima glasanja, dostavlja Izbornoj komisiji.
Ako se utvrdi da je broj glasačkih listića u glasačkoj kutiji veći od broja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca koji su glasali, birački odbor se raspušta i imenuje se novi, a glasanje na tom biračkom mestu se ponavlja u roku od sedam dana.”.
Član 13.
U članu 36. stav 3. reči: „ili više” brišu se.
Član 14.
U članu 39. posle stava 5. dodaje se stav 6. koji glasi:
„Prestanak funkcije izbornog člana Državno veće konstatuje na prvoj narednoj sednici.”.
Član 15.
Naziv Glave V. i Glava V. menjaju se i glase:
„V. RAZREŠENJE IZBORNOG ČLANA
Razlozi
Član 41.
Izborni član Državnog veća razrešava se funkcije pre isteka vremena na koje je izabran ako funkciju člana Državnog veća ne vrši u skladu sa Ustavom i zakonom, odnosno ako bude pravnosnažno osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora ili za krivično delo koje ga čini nedostojnim za vršenje funkcije člana Državnog veća.
Razrešenje zbog osude za krivično delo
Član 42.
Predlog za razrešenje izbornog člana Državnog veća zbog pravnosnažne osude za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora, odnosno za krivično delo koje ga čini nedostojnim za vršenje funkcije člana Državnog veća, Državno veće donosi na prvoj narednoj sednici i dostavlja ga Narodnoj skupštini, u roku od 15 dana od dana dostavljanja pravnosnažne presude.
Inicijativa za razrešenje
Član 43.
Inicijativu za razrešenje izbornog člana Državnog veća, ako funkciju člana Državnog veća ne vrši u skladu sa Ustavom i zakonom, može podneti svaki član Državnog veća ili ovlašćeni predlagač iz člana 23. stav 2. ovog zakona.
Inicijativa mora biti obrazložena.
Osnovanost inicijative
Član 44.
Državno veće će po prijemu inicijative omogućiti članu Državnog veća čije se razrešenje inicira, da se o navodima inicijative izjasni u roku od tri dana.
Državno veće donosi odluku o osnovanosti inicijative u roku od sedam dana od dana proteka roka iz stava 1. ovog člana.
Ako oceni da inicijativa za razrešenje nije osnovana, Državno veće obaveštava podnosioca inicijative pismenim putem, u roku od sedam dana od dana donošenja odluke iz stava 2. ovog člana.
Ako oceni da je inicijativa za razrešenje osnovana, Državno veće pokreće postupak za razrešenje u roku od sedam dana od dana donošenja odluke iz stava 2. ovog člana.
Izborni član Državnog veća čije je razrešenje inicirano ne učestvuje u donošenju odluke o osnovanosti inicijative.
Predlog za razrešenje
Član 45.
Predlog za razrešenje izbornog člana Državnog veća iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca može podneti najmanje 20% od ukupnog broja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca koji, u skladu sa članom 24. st. 5. i 6. ovog zakona, imaju pravo glasa pri izboru izbornog člana Državnog veća, prema vrsti i stepenu javnog tužilaštva iz kojeg je, u skladu sa članom 22. ovog zakona, biran izborni član čije se razrešenje predlaže.
Predlog za razrešenje izbornog člana Državnog veća iz reda advokata može podneti najmanje 20% od ukupnog broja advokata upisanih u imenik advokata Advokatske komore Srbije i advokatskih komora u njenom sastavu.
Predlog za razrešenje izbornog člana Državnog veća iz reda profesora pravnog fakulteta može podneti najmanje 20% od ukupnog broja dekana pravnih fakulteta.
Predlog za razrešenje člana Državnog veća mora biti obrazložen i sadržati razloge iz člana 41. ovog zakona.
Pokretanje postupka
Član 46.
Postupak za razrešenje izbornog člana Državnog veća pokrenut je kada Državno veće prihvati inicijativu, odnosno kada je podnet predlog za razrešenje.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, Državno veće pokreće postupak izjašavanja o poverenju i obaveštava o tome Izbornu komisiju i ovlašćene predlagače članova Državnog veća iz reda advokata i profesora.
Postupak za razrešenje sprovodi se u roku od 30 dana od dana pokretanja postupka.
Postupak pred Državnim većem
Član 46a
Državno veće će, u postupku koji je uređen Poslovnikom i zadovoljava zahteve pravičnog suđenja, omogućiti članu Državnog veća protiv koga je pokrenut postupak razrešenja da se na sednici Državnog veća usmeno izjasni o činjenicama od značaja za odluku o razrešenju.
Državno veće će, nakon sprovedenog postupka, doneti obrazloženu odluku o osnovanosti inicijative, odnosno obrazloženo mišljenje o predlogu za razrešenje i dostaviti ih članu Državnog veća protiv koga je pokrenut postupak, kao i podnosiocu inicijative, odnosno predloga za razrešenje.
Odluka o osnovanosti inicijative, odnosno obrazloženo mišljenje o predlogu za razrešenje, objavljuju se na internet stranici Državnog veća.
Izjašnjavanje o poverenju
Član 46b
O poverenju izbornom članu Državnog veća iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca izjašnjavaju se javni tužioci i zamenici javnih tužilaca, u skladu sa članom 24. st. 5. i 6. ovog zakona, tajnim glasanjem.
Na postupak glasanja o poverenju shodno se primenjuju odredbe čl. 31. do 34. ovog zakona.
Izbornom članu Državnog veća je izglasano nepoverenje ako je glasalo najmanje dve trećine javnih tužilaca, odnosno zamenika javnih tužilaca koji imaju pravo glasa, a većina njih se izjasnila za razrešenje.
O osnovanosti razloga za razrešenje izbornog člana Državnog veća iz reda advokata, odnosno profesora pravnog fakulteta izjašnjavaju se njihovi ovlašćeni predlagači, na način i po postupku za izbor tih članova Državnog veća.
Odluka o razrešenju
Član 46v
U slučaju izglasavanja nepoverenja izbornom članu, Državno veće, odnosno predlagači iz člana 46b stav 4. ovog zakona predlažu Narodnoj skupštini razrešenje izbornog člana Državnog veća kome je nepoverenje izglasano.
U donošenju predloga iz stava 1. ovog člana ne učestvuje član Državnog veća o čijem se razrešenju odlučuje.
Državno veće obustavlja postupak za razrešenje člana Državnog veća u roku od osam dana od dana kada izbornom članu Državnog veća nije izglasano nepoverenje. Postupak po predlogu za razrešenje se protiv istog izbornog člana Državnog veća, ne može ponovo voditi u narednih šest meseci od dana izjašnjavanja o poverenju.
Odluku o razrešenju, na osnovu predloga iz stava 1. ovog člana, donosi Narodna skupština.”.
Član 16.
Izborni članovi Državnog veća izabrani u skladu sa Zakonom o Državnom veću tužilaca („Službeni glasnik RS”, br. 116/08, 101/10 i 88/11), obavljaju tu funkciju do isteka mandata za koji su izabrani.
Član 17.
Predsednik i zamenik predsednika Državnog veća biće izabrani, u skladu sa ovim zakonom, u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 18.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E NJE
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Državnom veću tužilaca sadržan je u odredbama čl. 164. i 165. Ustava Republike Srbije, kojima je, između ostalog, propisano da se zakonom uređuju pojedina pitanja koje se odnose na položaj, sastav, izbor članova i nadležnost Državnog veća tužilaca.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Razlog za donošenje Zakona saržan je u potrebi usklađivanja Zakona o Državnom veću tužilaca sa izmenama Zakona o javnom tužilaštvu iz novembra 2013. godine, kao i u realizaciji Akcionog plana za sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa za period 2013-2018. godine.
Najznačajnije novine sadržane u Zakonu su unapređenje transparentnosti rada Državnog veća tužilaca, ušteda sredstva za rad, unapređenje izbornog procesa za izbor izbornih članova, pri čemu predlagači predlažu samo po jednog kandidata za izbor u Narodnoj skupštini, čime se ograničava uticaj politike na izbor izbornih članova i unapređenje odgovornosti izbornih članova kroz uvođenje posebnog postupka za izglasavanje nepoverenja.
III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA
Odredbama čl. 1. i 2. Zakona menjaju se čl. 6. i 7. Zakona o Državnom veću tužilaca, koji sadrže odredbe o predsedniku i zameniku predsednika Državnog veća, na taj način što se predviđa da se za predsednika Državnog veća tužilaca bira član Državnog veća iz reda javnih tužilaca, odnosno zamenika javnih tužilaca članova Državnog veća, za razliku od važećeg rešenja prema kome je Republički javni tužilac istovremeno i predsednik Državnog veća tužilaca.
Odredbama čl. 3. Zakona preciziraju se odredbe čl. 9a Zakona o Državnom veću tužilaca koje se odnose na udaljenje sa funkcije člana Državnog veća. Novina se sastoji u tome što je kao razlog za udaljenje predviđen i razlog zbog pokretanja postupka za razrešenje izbornog člana Državnog veća po posebnom postupku koji je predviđen u članu 15. Zakona.
Odredbom člana 4. Zakona menjaju se čl. 14. do 16. Zakona o Državnom veću tužilaca, koje uređuju način rada Državnog veća, kao i njegova stalna i povremena radna tela. U cilju unapređenja javnosti rada Državnog veća tužilaca, a za razliku od važećeg zakonskog rešenja, izmenjenom odredbom člana 14. Zakona o Državnom veću tužilaca, predviđeno je da su sednice Državnog veća javne, izuzev ako Državno veće ne odluči drugačije. Pored toga, radi usklađivanja sa Zakonom o javnom tužilaštvu izvršenje su izmene odredaba čl. 15. i 16. Zakona o Državnom veću tužilaca, koje uređuju stalna i povremena radna tela Državnog veća. Izmenjenom odredbom člana 15. Zakona o Državnom veću tužilaca data je mogućnost Državnom veću da, za razloku od važećeg zakonskog rešenja, obrazuje i druga radna tela za posebne oblasti iz svoje nadležnosti, dok je izmenjenom odredbom člana 16. Zakona o Državnom veći tužilaca precizirana sadržina odluke o obrazovanju povremenot radnog tela Državnog veća. Predviđeno je da se odlukom o obrazovanju povremenog radnog tela određuje njegov sastav, poslovi za koje se telo obrazuje, kao i rokovi u kojima podnosi izveštaj Državnom veću o svom radu, a da način rada budu bliže uređen posebnim aktima tih tela.
Odredbama čl. 5. do 7. Zakona dopunjuju se čl. 18, 19. i 21. Zakona o Državnom veću tužilaca. Za razliku od važećeg zakonskog rešenja, uvodi se obaveza da se na internet stranici Državnog veća objavljuju Godišnji izveštaj o radu Državnog veća, Poslovnik o radu Državnog veća i druga opšta akta, kao i Odluka o otpočinjanju postupka za predlaganje kandidata za izbor izbornih članova Državnog veća.
Odredbama čl. 8. do 11. Zakona preciziraju se odredbe Zakona o Državnom veću tužilaca koje uređuju izborni postupak za izbor izbornih članova Državnog veća. Najznačnije novine predstavljaju proširenje biračkog prava na sve javne tužioce, odnosno zamenike javnog tužioca, kao i propisivanje obaveze utvrđivanja biračkog spiska za izbor izbornih članova iz reda javnih tužilaca, odnosno zamenika javnih tužilaca, koji se zaključuju 15 dana pre održavanja izbora. Članom 10. Zakona u Zakon o Državnom veću tužilaca dodaje se novi član 30a, kojim je propisana obaveza Državnog veća da omogući kandidatima predstavljanje na internet stranici Državnog veća tužilaca. Članom 11. Zakona izvršene su izmene u članu 31. Zakona o Državnom veću tužilaca, na taj način što je predviđeno da se glasanje obavlja na biračkim mestima u apelacionim javnim tužilaštvima, čime se postiže veća tajnost izbornog procesa.
Članom 12. Zakona u Zakon o Državnom veću tužilaca dodaje se novi član 33a, koji uređuje postupak posle glasanja. Ovom dopunom detaljno je propisan izborni postupak koji sprovode birački odbori i Izborna komisija posle završenog glasanja.
Članom 13. Zakona vrši se izmena u članu 36. stav 3. Zakona o Državnom veću tužilaca, na taj način što se predviđa da, za razliku od važećeg zakonskog rešenja, Advokatska komora Srbije dostavlja predlog jednog kandidata za izbor Narodnoj skupštini.
Članom 14. Zakona dopunjuje se član 39. Zakona o Državnom veću tužilaca, , na taj način što je predviđeno da se prestanak funkcije izbornog člana konstatuje na prvoj narednoj sednici Državnog veća.
Članom 15. Zakona menjaju se odredbe Glave V. Zakona o Državnom veću tužilaca koja uređuje razrešenje izbornog člana Državnog veća. Najznačajniju novinu predstavlja mogućnost da predlog za razrešenje izbornog člana Državnog veća iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca podnese 20% od ukupnog broja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. Posle postupka pred Državnim većem, koji daje mišljenje o predlogu za razrešenje, sprovodi se postupak izjašnjavanja o poverenju izbornog člana, koji se sprovodi po postupku predviđenom za izbor. U slučaju da je izglasano nepoverenje izbornom članu Državnog veća, Državno veće predlaže Narodnoj skupštini razrešenje izbornog člana koje ne nepoverenje izglasano. U slučaju da izbornom članu nije izglasnao nepoverenje, Državno veće obustavlja postupak za razrešenje u roku od osam dana, pri čemu se novi postupak za razrešenje protiv istog izbornog člana ne može ponovo voditi u narednih šest meseci od dana izjašnjavanja o poverenju. Isto rešenje je predviđeno i za izborne članove Državnog veća iz reda advokata i profesora pravnog fakulteta.
Odredbe čl. 16. do 18. Zakona su prelazne i završne odredbe. Član 16. Zakona predviđa da izborni članovi Državnog veća koji su izabrani u skladu sa važećim zakonom nastavljaju da obavljaju tu funkciju do isteka mandata za koji su izabrani. Imajući u vidu izmene odredba koje se odnose na predsednika i zamenika Državnog veća tužilaca, članom 17. Zakona je predviđeno da će izbor novog predsednika i zamenika predsednika Državnog veća izvršiti u roku od 30 dana od dana stupanja na Zakona na snagu. Član 18. Zakona predstavlja odredbu o stupanju Zakona na snagu, pri čemu je predviđeno da će zakon stupiti na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA PRIMENU ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije.
PREGLED ODREDABA ZAKONA O DRŽAVNOM VEĆU TUŽILACA KOJE
SE MENJAJU ILI DOPUNJUJU
Predsednik Državnog veća
Član 6.
Republički javni tužilac je po položaju predsednik Državnog veća.
Predsednik Državnog veća predstavlja Državno veće, rukovodi njegovim radom i vrši druge poslove u skladu sa zakonom.
PREDSEDNIK I ZAMENIK PREDSEDNIKA DRŽAVNOG VEĆA
ČLAN 6.
PREDSEDNIKA I ZAMENIKA PREDSEDNIKA DRŽAVNOG VEĆA BIRA I RAZREŠAVA DRŽAVNO VEĆE IZ REDA JAVNIH TUŽILACA, ODNOSNO ZAMENIKA JAVNIH TUŽILACA ČLANOVA DRŽAVNOG VEĆA, TAJNIM GLASANJEM, VEĆINOM GLASOVA SVIH ČLANOVA, NA NAČIN PROPISAN POSLOVNIKOM O RADU DRŽAVNOG VEĆA (U DALJEM TEKSTU: POSLOVNIK).
PREDSEDNIK DRŽAVNOG VEĆA PREDSTAVLJA DRŽAVNO VEĆE, RUKOVODI NJEGOVIM RADOM I VRŠI DRUGE POSLOVE U SKLADU SA ZAKONOM.
ZAMENIK PREDSEDNIKA DRŽAVNOG VEĆA OBAVLJA POSLOVE PREDSEDNIKA U SLUČAJU NJEGOVOG ODSUSTVA ILI SPREČENOSTI.
Zamenik predsednika
Član 7.
Državno veće ima zamenika predsednika, koga iz reda tužilaca i zamenika javnih tužilaca – izbornih članova Državnog veća bira i razrešava Državno veće.
Zamenik predsednika obavlja poslove predsednika u slučaju njegovog odsustva ili sprečenosti.
Način izbora zamenika predsednika Državnog veća i trajanje mandata uređuje se Poslovnikom o radu Državnog veća tužilaca (u daljem tekstu: Poslovnik).
Član 9a
Član Državnog veća obavezno se udaljuje sa te funkcije kada mu je određen pritvor.
Izborni član Državnog veća, pored razloga iz stava 1. ovog člana, obavezno se udaljuje sa te funkcije i kada je podnet predlog za njegovo razrešenje sa funkcije člana Državnog veća, a izborni član Državnog veća iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca udaljuje se i kada je udaljen sa funkcije javnog tužioca ili zamenika javnog tužioca.
IZBORNI ČLAN DRŽAVNOG VEĆA, PORED RAZLOGA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, OBAVEZNO SE UDALJUJE SA TE FUNKCIJE I KADA JE ZBOG IZGLASAVANJA NEPOVERENJA IZBORNOM ČLANU DRŽAVNOG VEĆA PREDLOŽENO NJEGOVO RAZREŠENJE NARODNOJ SKUPŠTINI, A IZBORNI ČLAN DRŽAVNOG VEĆA IZ REDA JAVNIH TUŽILACA I ZAMENIKA JAVNIH TUŽILACA I KADA JE UDALJEN SA FUNKCIJE JAVNOG TUŽIOCA, ODNOSNO ZAMENIKA JAVNOG TUŽIOCA.
Izborni član Državnog veća može biti udaljen sa te funkcije kada je pokrenut postupak za njegovo razrešenje sa funkcije člana Državnog veća, odnosno krivični postupak za delo zbog koga može biti razrešen sa funkcije člana Državnog veća.
Način rada
Član 14.
Državno veće može da odluči da radi u javnoj sednici, u skladu sa Poslovnikom.
Sednice Državnog veća saziva predsednik po sopstvenoj inicijativi ili na predlog najmanje tri člana Državnog veća.
Državno veće održava sednice kada je prisutno najmanje šest članova Državnog veća.
Stalna radna tela
Član 15.
Stalna radna tela Državnog veća su: Izborna komisija i disciplinski organi.
Sastav i način rada stalnih radnih tela uređuje se aktom Državnog veća.
Povremena radna tela
Član 16.
Radi razmatranja pojedinih pitanja iz svoje nadležnosti Državno veće može da obrazuje povremena radna tela.
Obrazovanje, sastav i način rada povremenih radnih tela bliže se uređuje Poslovnikom.
NAČIN RADA
ČLAN 14.
SEDNICE DRŽAVNOG VEĆA SU JAVNE.
DRŽAVNO VEĆE MOŽE DA ODLUČI DA RADI U SEDNICI ZATVORENOJ ZA JAVNOST, U SKLADU SA POSLOVNIKOM.
SEDNICE DRŽAVNOG VEĆA SAZIVA PREDSEDNIK PO SOPSTVENOJ INICIJATIVI ILI NA PREDLOG NAJMANJE TRI ČLANA DRŽAVNOG VEĆA.
DRŽAVNO VEĆE MOŽE DA ODRŽI SEDNICU UKOLIKO JE PRISUTNO NAJMANJE ŠEST ČLANOVA DRŽAVNOG VEĆA.
STALNA RADNA TELA
ČLAN 15.
DRŽAVNO VEĆE OBRAZUJE STALNA RADNA TELA ZA POSEBNE OBLASTI IZ SVOJE NADLEŽNOSTI.
OBRAZOVANJE, SASTAV I NAČIN RADA STALNIH RADNIH TELA BLIŽE SE UREĐUJE POSLOVNIKOM.
POVREMENA RADNA TELA
ČLAN 16.
DRŽAVNO VEĆE MOŽE POSEBNOM ODLUKOM DA OBRAZUJE POVREMENA RADNA TELA, RADI RAZMATRANJA POJEDINIH PITANJA IZ SVOJE NADLEŽNOSTI I DAVANJA PREDLOGA, MIŠLJENJA I STRUČNIH OBRAZLOŽENJA.
ODLUKOM O OBRAZOVANJU POVREMENOG RADNOG TELA ODREĐUJE SE SASTAV, POSLOVI ZA KOJE SE TELO OBRAZUJE, VREME NA KOJE SE OBRAZUJE, ROKOVI U KOJIMA PODNOSI IZVEŠTAJ O SVOM RADU I DRUGA PITANJA VEZANA ZA NJEGOV RAD.
NAČIN RADA POVREMENIH RADNIH TELA BLIŽE SE UREĐUJE POSEBNIM AKTIMA TIH TELA.
Član 18.
Državno veće donosi Poslovnik kojim se bliže uređuje način rada i odlučivanje Državnog veća.
Poslovnik i druga opšta akta Državnog veća objavljuju se u „Službenom glasniku Republike Srbije” I NA INTERNET STRANICI DRŽAVNOG VEĆA.
Član 19.
Državno veće podnosi godišnji izveštaj o svom radu Narodnoj skupštini.
GODIŠNJI IZVEŠTAJ O RADU OBJAVLJUJE SE NA INTERNET STRANICI DRŽAVNOG VEĆA.
Državno veće redovno obaveštava javnost o svom radu na način uređen Poslovnikom.
Član 21.
Odluku o otpočinjanju postupka predlaganja kandidata za izborne članove Državnog veća donosi predsednik Državnog veća najmanje šest meseci pre isteka mandata izbornih članova Državnog veća.
Odluka iz stava 1. ovog člana objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije” I NA INTERNET STRANICI DRŽAVNOG VEĆA.
Odluku o otpočinjanju postupka predlaganja kandidata za izborne članove Državnog veća predsednik Državnog veća dostavlja predsedniku Izborne komisije Državnog veća, predsedniku Advokatske komore Srbije i dekanu najstarijeg pravnog fakulteta u Republici Srbiji.
Ovlašćeni predlagači moraju dostaviti imena kandidata za izborne članove Državnog veća Narodnoj skupštini Republike Srbije najkasnije 90 dana pre dana isteka mandata izbornih članova Državnog veća, A U SLUČAJU PRESTANKA FUNKCIJE PRE ISTEKA MANDATA U ROKU OD 30 DANA OD DANA PRESTANKA FUNKCIJE.
Član 23.
Kandidat za izbornog člana Državnog veća iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca može biti svaki javni tužilac i svaki zamenik javnog tužioca sa stalnom funkcijom.
Status kandidata stiče javni tužilac i zamenik javnog tužioca koga predloži kolegijum jednog ili više javnih tužilaštava, prema vrsti i stepenu javnog tužilaštva, odnosno javnog tužilaštva sa teritorije autonomne pokrajine u kojima kandidat vrši javnotužilačku funkciju, kao i javni tužilac i zamenik javnog tužioca koga podrži najmanje 15 javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca iz vrste i stepena javnog tužilaštva u kojem kandidat vrši javnotužilačku funkciju i javni tužilac i zamenik javnog tužioca iz javnog tužilaštva sa teritorije autonomnih pokrajina koga podrži najmanje 15 javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca iz javnog tužilaštva sa teritorije autonomnih pokrajina. Jedan kolegijum javnog tužilaštva može da predloži samo jednog kandidata.
JEDAN KOLEGIJUM JAVNOG TUŽILAŠTVA MOŽE DA PREDLOŽI SAMO JEDNOG KANDIDATA, OSIM SEDNICE KOLEGIJUMA JAVNOG TUŽILAŠTVA SA TERITORIJE AUTONOMNIH POKRAJINA, KOJA PORED KANDIDATA ZA ČLANA DRŽAVNOG VEĆA IZ ČLANA 22. AL. DRUGA DO ČETVRTA OVOG ZAKONA, PREDLAŽE I KANDIDATA ZA ČLANA DRŽAVNOG VEĆA IZ ČLANA 22. ALINEJA PETA OVOG ZAKONA.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, za sticanje statusa kandidata za izbornog člana Državnog veća iz reda zamenika Republičkog javnog tužioca, kao i iz reda javnog tužioca i zamenika javnog tužioca Tužilaštva za ratne zločine i Tužilaštva za organizovan kriminal nije potreban predlog kolegijuma, već se status kandidata stiče prijavom.
Na sednici kolegijuma javnog tužilaštva iz stava 2. ovog člana, o predloženim kandidatima, glasa se tajno.
Biračko pravo BIRAČKO PRAVO I BIRAČKI SPISAK
Član 24.
Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca biraju kandidate za Državno veće na osnovu slobodnog, opšteg, jednakog i neposrednog izbornog prava, tajnim glasanjem.
Niko nema pravo da, po bilo kom osnovu, sprečava ili prisiljava javnog tužioca i zamenika javnog tužioca da glasa ili da ga poziva na odgovornost zbog glasanja.
Pravo da biraju kandidate za Državno veće imaju svi javni tužioci i svi zamenici javnih tužilaca sa stalnom funkcijom.
IZBORNA KOMISIJA UTVRĐUJE I PRIPREMA BIRAČKI SPISAK ZA SVAKO IZBORNO MESTO. BIRAČKI SPISKOVI SE ZAKLJUČUJU 15 DANA PRE ODRŽAVANJA IZBORA.
Javni tužilac i zamenik javnog tužioca glasa samo za kandidata sa liste kandidata vrste, odnosno stepena javnog tužilaštva u kojem vrši svoju funkciju.
Javni tužilac, odnosno zamenik javnog tužioca sa teritorije autonomne pokrajine, pored liste kandidata iz stava 4. ovog člana, glasa i za listu kandidata za javna tužilaštva sa teritorije autonomne pokrajine.
JAVNI TUŽILAC, ODNOSNO ZAMENIK JAVNOG TUŽIOCA SA TERITORIJE AUTONOMNIH POKRAJINA, PORED KANDIDATA SA LISTE KANDIDATA IZ STAVA 5. OVOG ČLANA, GLASA I ZA KANDIDATA SA LISTE KANDIDATA IZ ČLANA 22. ALINEJA PETA OVOG ZAKONA.
PREDSTAVLJANJE KANDIDATA
ČLAN 30A
DRŽAVNO VEĆE, U ROKU OD SEDAM DANA OD DANA UTVRĐIVANJA LISTE KANDIDATA, JE DUŽNO DA OMOGUĆI SVAKOM KANDIDATU DA NA INTERNET STRANICI DRŽAVNOG VEĆA IZNESE PODATKE IZ SVOG LIČNOG I PROFESIONALNOG ŽIVOTA I STAVOVE O PITANJIMA IZ NADLEŽNOSTI DRŽAVNOG VEĆA.
Član 31.
Datum i vreme sprovođenja izbora određuje Izborna komisija i o tome obaveštava sve javne tužioce deset dana pre izbora.
Javni tužioci će sedam dana pre dana održavanja izbora obavestiti javnim obaveštenjem zamenike javnih tužilaca o danu i vremenu održavanja izbora, KAO I O NAČINU PREVOZA DO BIRAČKIH MESTA KOJI ĆE BITI ORGANIZOVAN O TROŠKU JAVNIH TUŽILAŠTAVA.
Glasanje za kandidate za izborne članove iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca se obavlja na biračkim mestima u u javnim tužilaštvima određenim od strane Izborne komisije APELACIONIM JAVNIM TUŽILAŠTVIMA.
JAVNI TUŽIOCI I ZAMENICI JAVNIH TUŽILACA GLASAJU NA BIRAČKOM MESTU U APELACIONOM JAVNOM TUŽILAŠTVU NA ČIJEM SE PODRUČJU NALAZI JAVNO TUŽILAŠTVO U KOME VRŠE FUNKCIJU.
JAVNI TUŽIOCI I ZAMENICI JAVNIH TUŽILACA U REPUBLIČKOM JAVNOM TUŽILAŠTVU I JAVNIM TUŽILAŠTVIMA POSEBNE NADLEŽNOSTI GLASAJU U APELACIONOM JAVNOM TUŽILAŠTVU U BEOGRADU.
POSTUPAK POSLE GLASANJA
ČLAN 33A
PO ZAVRŠENOM GLASANJU BIRAČKI ODBOR KONSTATUJE BROJ NEUPOTREBLJENIH LISTIĆA, UTVRĐUJE BROJ VAŽEĆIH I NEVAŽEĆIH GLASAČKIH LISTIĆA I BROJ GLASOVA KOJI JE NA TOM BIRAČKOM MESTU DOBIO SVAKI OD KANDIDATA, O ČEMU SAČINJAVA ZAPISNIK.
NEVAŽEĆIM SE SMATRA NEPOPUNJEN GLASAČKI LISTIĆ, LISTIĆ NA KOME JE ZAOKRUŽENO VIŠE OD JEDNOG KANDIDATA ILI LISTIĆ KOJI JE POPUNJEN TAKO DA SE NE MOŽE UTVRDITI ZA KOG SE KANDIDATA GLASALO.
BIRAČKI ODBOR STAVLJA U POSEBNE OMOTE NEUPOTREBLJENE, NEVAŽEĆE I VAŽEĆE GLASAČKE LISTIĆE I ZAJEDNO SA POTPISANIM ZAPISNIKOM O REZULTATIMA GLASANJA, DOSTAVLJA IZBORNOJ KOMISIJI.
AKO SE UTVRDI DA JE BROJ GLASAČKIH LISTIĆA U GLASAČKOJ KUTIJI VEĆI OD BROJA JAVNIH TUŽILACA I ZAMENIKA JAVNIH TUŽILACA KOJI SU GLASALI, BIRAČKI ODBOR SE RASPUŠTA I IMENUJE SE NOVI, A GLASANJE NA TOM BIRAČKOM MESTU SE PONAVLJA U ROKU OD SEDAM DANA.
Član 36.
Postupak predlaganja kandidata za izbornog člana Državnog veća iz reda advokata organizuje i sprovodi Advokatska komora Srbije na način na koji se obezbeđuje najšira predstavljenost njenih članova.
Postupak kandidovanja, izbora i predlaganja se sprovodi na način i u rokovima koje svojim aktom odredi Advokatska komora Srbije.
Advokatska komora Srbije dostavlja predlog jednog ili više kandidata Narodnoj skupštini.
Član 39.
Članovima po položaju prestaje funkcija u Državnom veću kada im prestane funkcija po osnovu koje su postali članovi Državnog veća.
Izbornim članovima prestaje funkcija u Državnom veću trajnim gubitkom radne sposobnosti za obavljanje funkcije člana Državnog veća, ostavkom na članstvo u Državnom veću, istekom mandata i razrešenjem.
Izbornim članovima Državnog veća iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca prestaje funkcija u Državnom veću i prestankom funkcije javnog tužioca i zamenika javnog tužioca.
Izbornom članu Državnog veća iz reda advokata prestaje funkcija u Državnom veću i brisanjem iz imenika advokata.
Izbornom članu Državnog veća iz reda profesora prestaje funkcija u Državnom veću i prestankom zvanja profesora pravnog fakulteta.
PRESTANAK FUNKCIJE IZBORNOG ČLANA DRŽAVNO VEĆE KONSTATUJE NA PRVOJ NAREDNOJ SEDNICI.
V. POSTUPAK ZA RAZREŠENJE
Razlozi
Član 41.
Izborni član Državnog veća se razrešava funkcije pre isteka vremena na koje je izabran ako funkciju člana Državnog veća ne vrši u skladu sa Ustavom i zakonom i ako bude osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora, odnosno za krivično delo koje ga čini nedostojnim za vršenje funkcije člana Državnog veća.
Inicijativa
Član 42.
Inicijativu za razrešenje izbornog člana Državnog veća može podneti svaki član Državnog veća.
Inicijativu za razrešenje izbornog člana Državnog veća iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca može podneti i svaki javni tužilac, na osnovu odluke kolegijuma tog javnog tužilaštva.
Inicijativu za razrešenje izbornog člana Državnog veća iz reda advokata, odnosno profesora pravnog fakulteta mogu podneti njihovi ovlašćeni predlagači.
Ocena prihvatljivosti inicijative
Član 43.
Državno veće će u primerenom roku po prijemu inicijative oceniti verovatnost razloga zbog kojeg se razrešenje traži.
Ako oceni da razlozi za razrešenje nisu učinjeni verovatnim, Državno veće će pismeno obavestiti podnosioca da inicijativa nije prihvaćena.
Izjašnjenje
Član 44.
Kada prihvati inicijativu Državno veće će, pre donošenja odluke o pokretanju postupka, omogućiti članu Državnog veća čije se razrešenje inicira, da se o navodima inicijative izjasni.
Pokretanje postupka
Član 45.
Odluku o pokretanju postupka razrešenja donosi Državno veće u roku od 15 dana od prijema inicijative.
Izbornom članu će se omogućiti da se izjasni o svim navodima od značaja za donošenje odluke o razrešenju.
Razrešenje
Član 46.
Predlog za razrešenje Državno veće donosi u roku od 30 dana od dana pokretanja postupka.
U donošenju predloga iz stava 1. ovog člana ne učestvuje član Državnog veća o čijem se razrešenju odlučuje.
Odluku o razrešenju, na osnovu predloga iz stava 1. ovog člana, donosi Narodna skupština.
V. RAZREŠENJE IZBORNOG ČLANA
RAZLOZI
ČLAN 41.
IZBORNI ČLAN DRŽAVNOG VEĆA RAZREŠAVA SE FUNKCIJE PRE ISTEKA VREMENA NA KOJE JE IZABRAN AKO FUNKCIJU ČLANA DRŽAVNOG VEĆA NE VRŠI U SKLADU SA USTAVOM I ZAKONOM, ODNOSNO AKO BUDE PRAVNOSNAŽNO OSUĐEN ZA KRIVIČNO DELO NA BEZUSLOVNU KAZNU ZATVORA ILI ZA KRIVIČNO DELO KOJE GA ČINI NEDOSTOJNIM ZA VRŠENJE FUNKCIJE ČLANA DRŽAVNOG VEĆA.
RAZREŠENJE ZBOG OSUDE ZA KRIVIČNO DELO
ČLAN 42.
PREDLOG ZA RAZREŠENJE IZBORNOG ČLANA DRŽAVNOG VEĆA ZBOG PRAVNOSNAŽNE OSUDE ZA KRIVIČNO DELO NA BEZUSLOVNU KAZNU ZATVORA, ODNOSNO ZA KRIVIČNO DELO KOJE GA ČINI NEDOSTOJNIM ZA VRŠENJE FUNKCIJE ČLANA DRŽAVNOG VEĆA, DRŽAVNO VEĆE DONOSI NA PRVOJ NAREDNOJ SEDNICI I DOSTAVLJA GA NARODNOJ SKUPŠTINI, U ROKU OD 15 DANA OD DANA DOSTAVLJANJA PRAVNOSNAŽNE PRESUDE.
INICIJATIVA ZA RAZREŠENJE
ČLAN 43.
INICIJATIVU ZA RAZREŠENJE IZBORNOG ČLANA DRŽAVNOG VEĆA, AKO FUNKCIJU ČLANA DRŽAVNOG VEĆA NE VRŠI U SKLADU SA USTAVOM I ZAKONOM, MOŽE PODNETI SVAKI ČLAN DRŽAVNOG VEĆA ILI OVLAŠĆENI PREDLAGAČ IZ ČLANA 23. STAV 2. OVOG ZAKONA.
INICIJATIVA MORA BITI OBRAZLOŽENA.
OSNOVANOST INICIJATIVE
ČLAN 44.
DRŽAVNO VEĆE ĆE PO PRIJEMU INICIJATIVE OMOGUĆITI ČLANU DRŽAVNOG VEĆA ČIJE SE RAZREŠENJE INICIRA, DA SE O NAVODIMA INICIJATIVE IZJASNI U ROKU OD TRI DANA.
DRŽAVNO VEĆE DONOSI ODLUKU O OSNOVANOSTI INICIJATIVE U ROKU OD SEDAM DANA OD DANA PROTEKA ROKA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.
AKO OCENI DA INICIJATIVA ZA RAZREŠENJE NIJE OSNOVANA, DRŽAVNO VEĆE OBAVEŠTAVA PODNOSIOCA INICIJATIVE PISMENIM PUTEM, U ROKU OD SEDAM DANA OD DANA DONOŠENJA ODLUKE IZ STAVA 2. OVOG ČLANA.
AKO OCENI DA JE INICIJATIVA ZA RAZREŠENJE OSNOVANA, DRŽAVNO VEĆE POKREĆE POSTUPAK ZA RAZREŠENJE U ROKU OD SEDAM DANA OD DANA DONOŠENJA ODLUKE IZ STAVA 2. OVOG ČLANA.
IZBORNI ČLAN DRŽAVNOG VEĆA ČIJE JE RAZREŠENJE INICIRANO NE UČESTVUJE U DONOŠENJU ODLUKE O OSNOVANOSTI INICIJATIVE.
PREDLOG ZA RAZREŠENJE
ČLAN 45.
PREDLOG ZA RAZREŠENJE IZBORNOG ČLANA DRŽAVNOG VEĆA IZ REDA JAVNIH TUŽILACA I ZAMENIKA JAVNIH TUŽILACA MOŽE PODNETI NAJMANJE 20% OD UKUPNOG BROJA JAVNIH TUŽILACA I ZAMENIKA JAVNIH TUŽILACA KOJI, U SKLADU SA ČLANOM 24. ST. 5. I 6. OVOG ZAKONA, IMAJU PRAVO GLASA PRI IZBORU IZBORNOG ČLANA DRŽAVNOG VEĆA, PREMA VRSTI I STEPENU JAVNOG TUŽILAŠTVA IZ KOJEG JE, U SKLADU SA ČLANOM 22. OVOG ZAKONA, BIRAN IZBORNI ČLAN ČIJE SE RAZREŠENJE PREDLAŽE.
PREDLOG ZA RAZREŠENJE IZBORNOG ČLANA DRŽAVNOG VEĆA IZ REDA ADVOKATA MOŽE PODNETI NAJMANJE 20% OD UKUPNOG BROJA ADVOKATA UPISANIH U IMENIK ADVOKATA ADVOKATSKE KOMORE SRBIJE I ADVOKATSKIH KOMORA U NJENOM SASTAVU.
PREDLOG ZA RAZREŠENJE IZBORNOG ČLANA DRŽAVNOG VEĆA IZ REDA PROFESORA PRAVNOG FAKULTETA MOŽE PODNETI NAJMANJE 20% OD UKUPNOG BROJA DEKANA PRAVNIH FAKULTETA.
PREDLOG ZA RAZREŠENJE ČLANA DRŽAVNOG VEĆA MORA BITI OBRAZLOŽEN I SADRŽATI RAZLOGE IZ ČLANA 41. OVOG ZAKONA.
POKRETANJE POSTUPKA
ČLAN 46.
POSTUPAK ZA RAZREŠENJE IZBORNOG ČLANA DRŽAVNOG VEĆA POKRENUT JE KADA DRŽAVNO VEĆE PRIHVATI INICIJATIVU, ODNOSNO KADA JE PODNET PREDLOG ZA RAZREŠENJE.
U SLUČAJU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, DRŽAVNO VEĆE POKREĆE POSTUPAK IZJAŠAVANJA O POVERENJU I OBAVEŠTAVA O TOME IZBORNU KOMISIJU I OVLAŠĆENE PREDLAGAČE ČLANOVA DRŽAVNOG VEĆA IZ REDA ADVOKATA I PROFESORA.
POSTUPAK ZA RAZREŠENJE SPROVODI SE U ROKU OD 30 DANA OD DANA POKRETANJA POSTUPKA.
POSTUPAK PRED DRŽAVNIM VEĆEM
ČLAN 46A
DRŽAVNO VEĆE ĆE, U POSTUPKU KOJI JE UREĐEN POSLOVNIKOM I ZADOVOLJAVA ZAHTEVE PRAVIČNOG SUĐENJA, OMOGUĆITI ČLANU DRŽAVNOG VEĆA PROTIV KOGA JE POKRENUT POSTUPAK RAZREŠENJA DA SE NA SEDNICI DRŽAVNOG VEĆA USMENO IZJASNI O ČINJENICAMA OD ZNAČAJA ZA ODLUKU O RAZREŠENJU.
DRŽAVNO VEĆE ĆE, NAKON SPROVEDENOG POSTUPKA, DONETI OBRAZLOŽENU ODLUKU O OSNOVANOSTI INICIJATIVE, ODNOSNO OBRAZLOŽENO MIŠLJENJE O PREDLOGU ZA RAZREŠENJE I DOSTAVITI IH ČLANU DRŽAVNOG VEĆA PROTIV KOGA JE POKRENUT POSTUPAK, KAO I PODNOSIOCU INICIJATIVE, ODNOSNO PREDLOGA ZA RAZREŠENJE.
ODLUKA O OSNOVANOSTI INICIJATIVE, ODNOSNO OBRAZLOŽENO MIŠLJENJE O PREDLOGU ZA RAZREŠENJE, OBJAVLJUJU SE NA INTERNET STRANICI DRŽAVNOG VEĆA.
IZJAŠNJAVANJE O POVERENJU
ČLAN 46B
O POVERENJU IZBORNOM ČLANU DRŽAVNOG VEĆA IZ REDA JAVNIH TUŽILACA I ZAMENIKA JAVNIH TUŽILACA IZJAŠNJAVAJU SE JAVNI TUŽIOCI I ZAMENICI JAVNIH TUŽILACA, U SKLADU SA ČLANOM 24. ST. 5. I 6. OVOG ZAKONA, TAJNIM GLASANJEM.
NA POSTUPAK GLASANJA O POVERENJU SHODNO SE PRIMENJUJU ODREDBE ČL. 31. DO 34. OVOG ZAKONA.
IZBORNOM ČLANU DRŽAVNOG VEĆA JE IZGLASANO NEPOVERENJE AKO JE GLASALO NAJMANJE DVE TREĆINE JAVNIH TUŽILACA, ODNOSNO ZAMENIKA JAVNIH TUŽILACA KOJI IMAJU PRAVO GLASA A VEĆINA NJIH SE IZJASNILA ZA RAZREŠENJE.
O OSNOVANOSTI RAZLOGA ZA RAZREŠENJE IZBORNOG ČLANA DRŽAVNOG VEĆA IZ REDA ADVOKATA, ODNOSNO PROFESORA PRAVNOG FAKULTETA IZJAŠNJAVAJU SE NJIHOVI OVLAŠĆENI PREDLAGAČI, NA NAČIN I PO POSTUPKU ZA IZBOR TIH ČLANOVA DRŽAVNOG VEĆA.
ODLUKA O RAZREŠENJU
ČLAN 46V
U SLUČAJU IZGLASAVANJA NEPOVERENJA IZBORNOM ČLANU, DRŽAVNO VEĆE, ODNOSNO PREDLAGAČI IZ ČLANA 46B STAV 4. OVOG ZAKONA PREDLAŽU NARODNOJ SKUPŠTINI RAZREŠENJE IZBORNOG ČLANA DRŽAVNOG VEĆA KOME JE NEPOVERENJE IZGLASANO.
U DONOŠENJU PREDLOGA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NE UČESTVUJE ČLAN DRŽAVNOG VEĆA O ČIJEM SE RAZREŠENJU ODLUČUJE.
DRŽAVNO VEĆE OBUSTAVLJA POSTUPAK ZA RAZREŠENJE ČLANA DRŽAVNOG VEĆA U ROKU OD OSAM DANA OD DANA KADA IZBORNOM ČLANU DRŽAVNOG VEĆA NIJE IZGLASANO NEPOVERENJE. POSTUPAK PO PREDLOGU ZA RAZREŠENJE SE PROTIV ISTOG IZBORNOG ČLANA DRŽAVNOG VEĆA, NE MOŽE PONOVO VODITI U NAREDNIH ŠEST MESECI OD DANA IZJAŠNJAVANJA O POVERENJU.
ODLUKU O RAZREŠENJU, NA OSNOVU PREDLOGA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, DONOSI NARODNA SKUPŠTINA.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA
SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Ovlašćeni predlagač propisa: Vlada
Obrađivač: Ministarstvo pravde
2. Naziv propisa
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Državnom veću tužilaca
Draft Law on Amendments and Additions to the Law on State Prosecutorial Council
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum):
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu sadržinu propisa,
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma,
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma,
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma,
d) Veza sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije.
– /
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije:
a) Navođenje odredbi primarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima,
b) Navođenje sekundarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima,
v) Navođenje ostalih izvora prava Evropske unije i usklađenost sa njima,
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost,
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije.
– /
5. Ako ne postoje odgovarajuće nadležnosti Evropske unije u materiji koju reguliše propis, i/ili ne postoje odgovarajući sekundarni izvori prava Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba obrazložiti tu činjenicu. U ovom slučaju, nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa. Tabelu usklađenosti nije potrebno popunjavati i ukoliko se domaćim propisom ne vrši prenos odredbi sekundarnog izvora prava Evropske unije već se isključivo vrši primena ili sprovođenje nekog zahteva koji proizilazi iz odredbe sekundarnog izvora prava (npr. Predlogom odluke o izradi strateške procene uticaja biće sprovedena obaveza iz člana 4. Direktive 2001/42/EZ, ali se ne vrši i prenos te odredbe Direktive).
Ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost.
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
– /
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?
– Da. Na engleski jezik.
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti
Ministar pravde obrazovao je radnu grupu koja je pripremila radni tekst zakona. Radna grupa je bila sastavljena od predstavnika sudova i javnih tužilaštava različitog stepena, Državnog veća tužilaca, Ministarstva pravde, predstavnika pravnog fakulteta, advokature i nevladinog sektora. O tekstu radne verzije zakona održana je javna rasprava u skladu sa Poslovnikom Vlade. Na tekst radne verzije pribavljena je ekspertiza Evropske komisije. Predlozi i sugestije iznete u toku javne rasprave, kao i predlozi i sugestije iz ekspertize ugrađeni su u tekst Predloga zakona.