P R E D L O G Z A K O N A
O DAVANJU GARANCIJE REPUBLIKE SRBIJE U KORIST JAPAN INTERNATIONAL COOPERATION AGENCY PO ZADUŽENJU JAVNOG PREDUZEĆA „ELEKTROPRIVREDA SRBIJE”, BEOGRAD
Član 1.
Republika Srbija preuzima obavezu da kao garant izmiri obaveze Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije”, Beograd po zaduženju kod Japan International Cooperation Agency, u iznosu do 28.252.000.000 japanskih jena (slovima: dvadeset osammilijardidvestotinepedesetdvamiliona japanskih jena).
Član 2.
Garanciju iz člana 1. ovog zakona Republika Srbija (u daljem tekstu: Garant) daje u korist Japan International Cooperation Agency, na ime obaveza iz Sporazuma o zajmu za finansiranje Projekta izgradnje postrojenja za odsumporavanje za termoelektranu „Nikola Tesla”, br. SRB-P1 (u daljem tekstu: Sporazum o zajmu), zaključenog između Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije”, Beograd (u daljem tekstu: Zajmoprimac) i Japan International Cooperation Agency (u daljem tekstu: JICA), dana 24. novembra 2011. godine u Obrenovcu.
Garant prihvata sve odredbe Sporazuma o zajmu i saglasan je da garantuje solidarno sa Zajmoprimcem za sve obaveze koje proističu ili su u vezi sa obavezama Zajmoprimca po Sporazumu o zajmu.
U slučaju aktiviranja ove garancije, Garant se obavezuje da će obezbediti u budžetu za odgovarajuću fiskalnu godinu, sredstva neophodna za izvršavanje preuzetih obaveza po ovoj garanciji.
Član 3.
Sredstva za otplatu zajma obezbediće Zajmoprimac, iz sopstvenih prihoda.
Zajmoprimac će koristiti sredstva zajma za nabavku kvalifikovane robe i usluga koje su neophodne za izvođenje Projekta izgradnje postrojenja za odsumporavanje za termoelektranu „Nikola Tesla” (u daljem tekstu: Projekat) od dobavljača, izvođača ili konsultanata.
Otplatu zajma vrši Zajmoprimac, na način utvrđen Sporazumom o zajmu.
Zajmoprimac je dužan da sredstva za otplatu zajma obezbeđuje prema planu otplate za svaku povučenu tranšu, u iznosu koji uključuje glavnicu, obračunatu kamatu, proviziju na nepovučena sredstva i prateće troškove zaduživanja.
Član 4.
Ako po osnovu izdate garancije Garant izvrši obavezu umesto Zajmoprimca, ima pravo na povraćaj glavnice, kamate, provizije na nepovučena sredstva, pratećih troškova zaduživanja i pratećih troškova koji nastanu zbog neizvršenja, odnosno neblagovremenog izvršenja obaveze, do visine iznosa izmirene obaveze, kao i pravo da od Zajmoprimca naplati obračunatu zakonsku zateznu kamatu.
Pravo na povraćaj sredstava iz stava 1. ovog člana, Garant će ostvariti tako što će inicirati naplatu sa računa Zajmoprimca na osnovu ovlašćenja dobijenog od Zajmoprimca ili drugih instrumenata obezbeđenja, u skladu sa propisima kojima se uređuje platni promet.
Član 5.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E NJ E
USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 97. tačka 15. Ustava Republike Srbije, prema kojoj Republika Srbija uređuje i obezbeđuje finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije, utvrđenih Ustavom i zakonom. Istovremeno član 16. Zakona o javnom dugu („Službeni glasnik RS”, br. 61/05, 107/09 i 78/11) propisuje da Republika Srbija može dati garanciju za izmirenje duga javnih preduzeća čiji je osnivač.
RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Razlozi za donošenje ovog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Japan International Cooperation Agency, na ime obaveza iz Sporazuma o zajmu za finansiranje Projekta izgradnje postrojenja za odsumporavanje za termoelektranu „Nikola Tesla”, br. SRB-P1, zaključenog između Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije”, Beograd i Japan International Cooperation Agency, dana 24. novembra 2011. godine u Obrenovcu su u članu 16. stav 4. Zakona o javnom dugu, odnosno u članu 3. odeljak 2. Sporazuma o zajmu u kome se navodi da će Zajmoprimac, u skladu sa odeljkom 7.02. Opštih uslova, pribaviti garanciju za zajam izdatu od strane Republike Srbije koja će se uručiti JICA odmah po potpisivanju Sporazuma o zajmu, uzimajući u obzir domaću proceduru u skladu sa odgovarajućim zakonima i propisima.
Naime, članom 16. stav 4. Zakona o javnom dugu propisano je da se garancija Republike Srbije daje u formi zakona. Članom 3. odeljak 2. Sporazuma o zajmu se navodi da će Zajmoprimac, u skladu sa odeljkom 7.02. Opštih uslova, pribaviti garanciju za zajam izdatu od strane Republike Srbije koja će se uručiti JICA odmah po potpisivanju Sporazuma o zajmu, uzimajući u obzir domaću proceduru u skladu sa odgovarajućim zakonima i propisima.
Za vreme izgradnje postojećih termoelektrana, nisu postojali domaći zakonski zahtevi u pogledu graničnih vrednosti emisije, tako da nisu preduzete nikakve mere za smanjenje emisije sumpornih oksida u vazduh. Isto tako, nisu postojali domaći zahtevi u pogledu graničnih vrednosti emisije i za druge zagađujuće materije koje se emituju iz termoelektrana (azotni oksidi, ugljen monoksid i praškaste materije). Emisije zagađujućih materija iz termoelektrana doprinose pojavi oboljenja disajnih organa, posebno među decom, kao i pojavu kiselih kiša, što može da izazove štetne posledice po useve, poljoprivredne proizvode i šume.
Nakon 26 godina rada, emisije zagađujućih materija prekoračuju granične vrednosti emisije propisane domaćom i regulativom Evropske unije, što ima za posledicu taloženje praškastih materija i prekogranični transport sumpornih i azotnih oksida.
Od 2000. godine, Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije”, Beograd, je preduzelo niz aktivnosti usmerenih ka unapređenju zaštite životne sredine, kao i povećanju raspoloživosti i pouzdanosti blokova u radu. Od 2004. godine, u okviru kapitalnih remonata i redovnih remonata, posebna pažnja posvećena je rekonstrukcijama elektrofiltera, u cilju njihovog dovođenja u okvire granične vrednosti emisije za praškaste materije.
Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije”, Beograd, je pokrenulo inicijativu za otpočinjanje pregovora sa predstavnicima Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JICA – Japanese International Cooperation Agency), vladine agencije koja se bavi servisiranjem razvojnih kredita Japanske vlade (ODA Loans, ODA-Official Development Assistance), za dobijanje kredita za ugradnju opreme za odsumporavanje na četiri bloka na termoelektrani „Nikola Tesla” A (blokovi A3-A6). Japanska vlada bi finansirala 85% od ukupne vrednosti projekta, dok bi Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije”, Beograd, finansiralo preostalih 15%.
Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije”, Beograd, u okviru svoje registrovane delatnosti obavlja proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije, koristeći prirodne resurse, ugalj i hidroenergiju.
U cilju smanjenja negativnih uticaja proizvodnje u termoelektranama na životnu sredinu – smanjenja emisije sumpornih oksida i usaglašavanje graničnih vrednosti emisije za sumpordioksid sa standardima i zahtevima Evropske unije, odnosno korišćenja prirodnih resursa unutar održivih granica, Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije”, Beograd planira da realizuje Projekat izgradnje postrojenja za odsumporavanje za termoelektranu „Nikola Tesla”, koji će se finansirati sredstvima kredita Japanske agencije za međunarodnu saradnju.
Projekat izgradnje postrojenja za odsumporavanje za termoelektranu „Nikola Tesla” je u potpunosti usklađen sa sledećim strateškim dokumentima:
Strategijom održivog razvoja Republike Srbije;
Programom ostvarivanja Strategije razvoja sektora energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine;
Nacionalnim programom zaštite životne sredine Republike Srbije (NEAP RS);
Okvirnim planom Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije”, Beograd, za smanjenje emisije štetnih materija iz termoelektrane koji se razmatrao u okviru Studije: Kontrola emisije iz termoelektrana na ugalj Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije”, Beograd, a koju je finansirala Evropska agencija za rekonstrukciju u toku 2003. godine. Plan je izrađen u saradnji sa Javnim preduzećem „Elektroprivreda Srbije”, Beograd, Ministarstvom za infrastrukturu i energetiku i Ministarstvom životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Republike Srbije;
Prethodnom studijom opravdanosti za kontrolu emisije iz termoelektrana na ugalj, koju je izradio RWE Innogy a finansirala Evropska agencija za rekonstrukciju 2003. godine, određuju se prioritetni objekti za usaglašavanje emisije štetnih materija u okviru termoelektrana Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije”, Beograd;
Zakon o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”, br. 135/04 i 36/09) predviđa kontinuiranu kontrolu emisije štetnih materija iz svih termoelektrana;
Merama održivog razvoja i upravljanja zaštitom životne sredine koje su planirane u narednih deset godina u Republici Srbiji u okviru Nacionalnog programa zaštite životne sredine Republike Srbije (NEAP RS) usvojenog u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine.
Procenjeno je da je za izvršenje 85% vrednosti Projekta koja bi se finansirala iz kredita Japanese International Cooperation Agency (Japanske Agencije za međunarodnu saradnju), potrebno do 28.252.000.000 japanskih jena.
S obzirom da se radi o veoma važnom projektu koji ima za cilj poboljšanje kvaliteta vazduha u okolini termoelektrana, smanjenje obolelih od respiratornih bolesti i smanjenje štetnih uticaja na zemljište u okolini termoelektrana što će imati dalekosežan i pozitivan uticaj na život i zdravlje ljudi kao i na životnu sredinu, kao i da Japanska agencija za međunarodnu saradnju odobrava kredit Javnom preduzeću „Elektroprivreda Srbije”, Beograd, po izuzetno povoljnim, nekomercijalnim uslovima, neophodno je da se Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije”, Beograd, zaduži kod Japanske agencije za međunarodnu saradnju u iznosu do 28.252.000.000 japanskih jena, u skladu sa Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 101/11).
Uslovi zajma:
– Zajam se ugovara u japanskim jenima u vrednosti do dvadesetosammilijardidve stotinepedesetdvamiliona japanskih jena (28.252.000.000).
– Zajam se ugovara na petnaest (15) godina, s tim da će rok otplate biti deset (10) godina nakon isteka perioda počeka od pet (5) godina.
– Rok korišćenja sredstava zajma biće deset (10) godina posle datuma stupanja na snagu navedenog sporazuma o zajmu, uz mogućnost produžetka roka.
– Sredstva zajma će se koristiti za kvalifikovane troškove iz Priloga 2 Sporazuma o zajmu.
– U postupku realizacije nabavki iz sredstava zajma biće primenjivana Japanese International Cooperation Agency Pravila nabavki za japanske ODA zajmove od marta 2009. godine, izuzev u situacijama kada primena tih procedura nije moguća ili nije primerena.
– Kamatna stopa biće 0,6% godišnje, osim u slučaju dela zajma iskorišćenog za plaćanje konsultantskih usluga, kada će kamata za taj deo zajma biti obračunata po stopi od 0,01% godišnje.
– Provizija za neiskorišćeni deo zajma biće 0,1% godišnje.
– Prema amortizacionom planu iz Priloga 3 Sporazuma o zajmu, datumi dospeća plaćanja su 20. novembar i 20. maj, s tim da otplata glavnice zajma počinje 20. novembra 2016. godine i završava se 20. novembra 2026. godine.
– Otplatu glavnice zajma, kao i plaćanje kamate i drugih troškova na zajam, garantovaće Vlada Republike Srbije.
Garancija za sporazum o zajmu za Projekat izgradnje postrojenja za odsumporavanje za termoelektranu „Nikola Tesla”, stupiće na snagu nakon što Narodna skupština Republike Srbije usvoji odgovarajući zakon o davanju garancije i bude ispunjena procedura predviđena za stupanje na snagu garancije.
Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu, u članu 3. predviđeno je zaduživanje Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije”, Beograd, u iznosu do 28.252.000.000 japanskih jena kod Vlade Japana za Projekat izgradnje postrojenja za odsumporavanje za termoelektranu „Nikola Tesla”, uz garanciju Republike Srbije.
III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA
Odredbom člana 1. Predloga zakona predviđa se preuzimanje obaveze Republike Srbije da kao garant izmiri obaveze Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije”, Beograd po zaduženju kod Japanese International Cooperation Agency, u iznosu do 28.252.000.000. japanskih jena (slovima: dvadesetosammilijardidvestotinepedesetdvamiliona japanskih jena).
Odredbom člana 2. Predloga zakona predviđa se da garanciju iz člana 1. ovog zakona, Republika Srbija daje Javnom preduzeću „Elektroprivreda Srbijeˮ, Beograd na ime obaveze iz Sporazuma o zajmu za finansiranje Projekta, br. SRB-P1, zaključenog između Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije”, Beograd i Japanese International Cooperation Agency, dana 24. novembra 2011. godine u Obrenovcu.
Odredbom člana 3. Predloga zakona predviđaju se pitanja koja se odnose na obaveze koje Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije”, Beograd ima u vezi sa ovim zajmom.
Odredbom člana 4. Predloga zakona predviđa se regresno pravo Republike Srbije ako po osnovu izdate garancije izvrši obavezu umesto Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije”, Beograd, kao korisnika zajma.
Odredbom člana 5. Predloga zakona predviđa se stupanje na snagu ovog zakona.
IV. FINANSIJSKE OBAVEZE I PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA KOJA NASTAJU IZVRŠAVANJEM ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona obezbeđivaće se sredstva u budžetu Republike Srbije.
Izdavanje garancije Republike Srbije na iznos zajma do 28.252.000.000 japanskih jena Japanese International Cooperation Agency Javnom preduzeću „Elektroprivreda Srbije”, Beograd, predviđeno je članom 3. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Razlozi za donošenje ovog zakona po hitnom postupku, saglasno članu 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, br. 52/10 i 13/11), proizlaze iz činjenice da je stupanje na snagu i primena Sporazuma o zajmu, odnosno povlačenje sredstava i izmirivanje dospelih obaveza Zajmoprimca uslovljeno stupanjem na snagu ovog zakona.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Ovlašćeni predlagač propisa –Vlada
Obrađivač: Ministarstvo finansija
2. Naziv propisa
PREDLOG ZAKONA O DAVANJU GARANCIJE REPUBLIKE SRBIJE U KORIST JAPAN INTERNATIONAL COOPERATION AGENCY PO ZADUŽENJU JAVNOG PREDUZEĆA „ELEKTROPRIVREDA SRBIJE”, BEOGRAD
DRAFT LAW ON GUARANTEE OF THE REPUBLIC OF SERBIA IN FAVOR OF JAPAN INTERNATIONAL COOPERATION AGENCY BY INDEBTEDNESS „ELEKTROPRIVREDA SRBIJE”, BEOGRAD
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa
Nema
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma
Nema
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
Nema
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
Nema
d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju
Nema
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije
a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
Čl. 34-37 Ugovora o funkcionisanju EU – nema
Čl. 49 Ugovora o funkcionisanju EU – nema
Čl. 114. Ugovora o funkcionisanju EU- nema
b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
Direktiva Saveta 95/59/EZ – nema
Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta 2001/37/EZ – nema
Direktiva Saveta 2010/12/EZ – nema
v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenst sa njima
Nema
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost
Nema
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije
Nema
Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije je najkasnije do sticanja statusa punopravnog člana.
Nema
5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
Ne
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?
Ne
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti?
U izradi Predloga zakona nisu učestvovali konsultanti.