PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PRAVNOJ ZAŠTITI INDUSTRIJSKOG DIZAJNA
Član 1.
U Zakonu o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna („Službeni glasnik RS”, broj 104/09), u članu 1. stav 3. reči: „proizvodom o kojem” zamenjuju se rečima: „tipom proizvoda o kojima”.
Član 2.
U članu 2. stav 2. posle reči: „pakovanje proizvoda,” dodaju se reči: „ukupni vizuelni identitet proizvoda,”.
Član 3.
U članu 4. stav 1. posle reči: „pre dana podnošenja prijave za priznanje tog industrijskog dizajna,” dodaju se reči: „ili pre datuma priznatog prava prvenstva, ukoliko je ono zatraženo,”, a posle reči: „ili ako ne postoji ranije podneta prijava za priznanje identičnog industrijskog dizajna” dodaju se reči: „koja je postala dostupna javnosti”.
Stav 2. briše se.
U dosadašnjem stavu 3. koji postaje stav 2. reči: „Razlika u nebitnim detaljima postoji ako informisani korisnik, na prvi pogled, ne razlikuje industrijske dizajne.” briše se.
Član 4.
Član 5. menja se i glasi:
„Član 5.
Industrijski dizajn ima individualni karakter ako se ukupan utisak koji ostavlja na informisanog korisnika razlikuje od ukupnog utiska koji na tog korisnika ostavlja bilo koji drugi industrijski dizajn koji je postao dostupan javnosti pre dana podnošenja prijave industrijskog dizajna, ili datuma priznatog prava prvenstva.
Prilikom utvrđivanja individualnog karaktera industrijskog dizajna uzima se u obzir stepen slobode autora prilikom stvaranja industrijskog dizajna određenog proizvoda.”
Član 5.
U članu 6. stav 1. posle tačke 1) tačka i zapeta zamenjuju se rečju: „i”.
Član 6.
U članu 7. stav 1. menja se i glasi:
„Smatra se da je industrijski dizajn postao dostupan javnosti u smislu čl. 4. i 5. ovog zakona ako je objavljen nakon registracije ili na drugi način, ako je izlagan, korišćen u prometu ili na drugi način otkriven pre dana podnošenja prijave industrijskog dizajna, ili datuma priznatog prava prvenstva, ako je ono zatraženo, osim u slučaju kada nije postojala razumna mogućnost da poslovni krugovi specijalizovani za datu oblast saznaju za pomenute događaje u standardnim tokovima poslovanja u Republici Srbiji.”
U stavu 2. posle reči: „pod” dodaju se reči: „eksplicitnim ili implicitnim” , a reči: „industrijskog dizajna” brišu se.
Član 7.
U nazivu iznad člana 8. posle reči: „funkcije”, dodaju se reči: „i suprotnosti sa javnim poretkom i moralom”.
U članu 8. stav 1. posle reči: „može” reč: „da” briše se.
U stavu 2. posle reči: „može” reč: „da” briše se.
U stavu 3. reči: „može da se zaštiti dizajn” zamenjuju se rečima: „biće odobrena zaštita industrijskom dizajnu”.
Posle stava 3. dodaje se stav 4, koji glasi:
„Industrijskim dizajnom ne može se zaštititi spoljašnji izgled proizvoda čije je objavljivanje ili upotreba protivna javnom poretku ili prihvaćenim moralnim principima.”
Član 8.
Posle člana 8. dodaju se naziv i član 8a, koji glase:
„Pravo na zaštitu industrijskog dizajna
Član 8a
Pravo na zaštitu industrijskog dizajna pripada autoru ili njegovom pravnom sledbeniku, odnosno poslodavcu, u slučajevima predviđenim ovim zakonom.
Strana fizička i pravna lica u pogledu zaštite industrijskog dizajna uživaju ista prava kao i domaća fizička i pravna lica, ako to proizlazi iz međunarodnih ugovora ili iz načela uzajamnosti.
Postojanje uzajamnosti dokazuje lice koje se na uzajamnost poziva.”
Član 9.
U članu 9. stav 1. tačka 1) menja se i glasi:
„1) koji ne predstavlja industrijski dizajn u smislu člana 2. stav 1. ovog zakona;”
Posle tačke 1) dodaju se tač. 1a) – 1g), koje glase:
„1a) koji ne ispunjava uslove iz čl. 3 – 8. ovog zakona;
1b) ako je prijavu za priznanje industrijskog dizajna podnelo lice koje nema pravo na zaštitu industrijskog dizajna u smislu člana 8a stav 1. ovog zakona;
1v) ako je industrijski dizajn u suprotnosti sa industrijskim dizajnom koji je postao dostupan javnosti nakon dana podnošenja prijave, ili datuma priznatog prava prvenstva, a koji je zaštićen u Republici Srbiji od dana koji prethodi datumu podnošenja prijave za zaštitu industrijskog dizajna ili datumu priznatog prvenstva;
1g) koji koristi prepoznatljiv znak, a zakonom kojim se uređuje takav znak omogućava nosiocu prava na znak pravo da zabrani takvo korišćenje; ”
St. 2 – 4. brišu se.
Član 10.
Naziv iznad člana 10. i član 10. brišu se.
Član 11.
Član 11. menja se i glasi:
„Član 11.
Pravo na industrijski dizajn stiče se upisom u registar industrijskog dizajna i traje pet godina od datuma podnošenja prijave nadležnom organu.
Zaštita industrijskog dizajna može se, uz podnošenje zahteva i plaćanje odgovarajuće propisane takse, produžavati za periode od po pet godina, a najduže do 25 godina računajući od datuma podnošenja prijave za priznanja prava na industrijski dizajn.
Zahtev za produženje zaštite industrijskog dizajna iz stava 2. ovog člana sadrži naročito: naznačenje registarskog broja industrijskog dizajna i datum do kog industrijski dizajn važi; podatke o nosiocu prava na industrijski dizajn; podatak o plaćenoj taksi za produženje zaštite industrijskog dizajna.
Vlada bliže propisuje sadržinu zahteva iz stava 2. ovog člana, određuje priloge koji se podnose uz zahtev i propisuje njihovu sadržinu.”
Član 12.
U članu 12. posle stava 2. dodaje se stav 3, koji glasi:
„Kada je odlukom nadležnog organa iz stava 1. ovog člana odbijeno priznanje industrijskog dizajna iz razloga što nisu bili ispunjeni uslovi za zaštitu navedeni u čl. 3–9. ovog zakona, Vlada u odluci po žalbi može priznati industrijski dizajn u izmenjenom obliku, ukoliko u tom obliku industrijski dizajn ispunjava uslove za zaštitu i ako je zadržan individualni karakter industrijskog dizajna.”
Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.
Član 13.
U članu 16. posle reči: „lice” dodaju se reči: „koje nema prebivalište, odnosno sedište na teritoriji Republike Srbije”.
Član 14.
U članu 18. stav 3. tačka 2) posle reči: „opis” reč: „dizajna” briše se.
Posle stava 3. dodaju se st. 4. i 5, koji glase:
„Jedna prijava može da sadrži zahtev za priznanje prava na industrijski dizajn za jedan ili više, a najviše do 100 industrijskih dizajna.
Ako prijava industrijskog dizajna sadrži zahtev za priznanje prava za više industrijskih dizajna (u daljem tekstu: višestruka prijava), svi proizvodi na kojima se taj industrijski dizajn primenjuje moraju biti svrstani u istu klasu i potklasu međunarodne klasifikacije industrijskog dizajna.”
Član 15.
U članu 19. stav 1. tačka 4) posle reči: „naziv” dodaje se reč: „industrijskog”.
U tački 5) posle reči: „autor” dodaje se reč: „industrijskog”.
Stav 3. briše se.
Dosadašnji st. 4. i 5. postaju st. 3. i 4.
Član 16.
U članu 20. stav 1. menja se i glasi:
„Opis industrijskog dizajna sadrži precizan i sažet opis bitnih karakteristika onih elemenata industrijskog dizajna koji ga čine novim u smislu člana 4. ovog zakona i različitim od industrijskih dizajna koji su postali dostupni javnosti u smislu člana 5. ovog zakona.”
Stav 2. menja se i glasi:
„Opis industrijskog dizajna mora da bude zasnovan na podnetom prikazu.”
Stav 4. briše se.
Dosadašnji stav 5. postaje stav 4.
Član 17.
U članu 21. stav 1. menja se i glasi:
„Prikazom se predstavlja spoljašnji izgled predmeta zaštite kao i njegovi delovi koji se vide stalno ili prilikom njegove redovne upotrebe.”
Stav 2. menja se i glasi:
„U prikazu moraju da se jasno predstave svi elementi industrijskog dizajna koji ga čine novim u smislu člana 4. ovog zakona i različitim od industrijskih dizajna koji su postali dostupni javnosti u smislu člana 5. ovog zakona.”
U stavu 3. posle reči: „nacrt” briše se tačka i dodaju se reči: „i mora da ispunjava propisane uslove koji se odnose na kvalitet i tehničke karakteristike prikaza.”
Član 18.
U članu 22. dodaju se st. 2. i 3, koji glase:
„Za uvid u spise predmeta, izdavanje kopija dokumenata i potvrda i uverenja o činjenicama o kojima vodi službenu evidenciju, objavu podataka o registrovanim industrijskim dizajnima i druge informacione usluge koje pruža nadležni organ u skladu sa ovim zakonom plaćaju se troškovi.
Visinu i način plaćanja troškova iz stava 2. ovog člana utvrđuje Vlada.”
Član 19.
Naziv iznad člana 25. menja se i glasi: „Konvencijsko pravo prvenstva”.
U članu 25. stav 1. posle reči: „u Republici Srbiji” dodaje se reč: „konvencijsko”.
Dosadašnji st. 4 – 6. brišu se.
Član 20.
Posle člana 25. dodaju se naziv i član 25a, koji glase:
„Uverenje o pravu prvenstva
Član 25a
Na zahtev domaćeg ili stranog fizičkog ili pravnog lica koje je kod nadležnog organa podnelo urednu prijavu za priznanje prava na industrijski dizajn, nadležni organ izdaje uverenje o pravu prvenstva.
Zahtev za izdavanje uverenja o pravu prvenstva sadrži naročito: podatke o podnosiocu prijave; prikaz istovetan prikazu u prijavi; opis istovetan opisu u prijavi; dokaz o uplati takse za izdavanje uverenja.
Uverenje o pravu prvenstva sadrži naročito: podatke o podnosiocu prijave; podatke o autoru industrijskog dizajna; broj prijave i datum podnošenja prijave; prikaz istovetan prikazu u prijavi; opis istovetan opisu u prijavi.
Vlada bliže propisuje sadržinu zahteva iz stava 2. ovog člana i sadržinu uverenja o pravu prvenstva iz stava 3. ovog člana.”
Član 21.
U članu 28. stav 2. menja se i glasi:
„Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, prijava se može rešavati po hitnom postupku u slučaju sudskog spora ili pokrenutog inspekcijskog nadzora ili carinskog postupka, na zahtev suda ili nadležnog organa tržišne inspekcije, odnosno carinskog organa.”
Stav 3. briše se.
Član 22.
U članu 33. stav 1. reči: „prijave koja sadrži zahtev za priznanje prava na više industrijskih dizajna (u daljem tekstu: višestruka prijava), u skladu sa članom 19. stav 3. ovog zakona,” zamenjuju se rečima: „višestruke prijave u smislu člana 18. stav 5. ovog zakona”.
Član 23.
U članu 39. stav 1. reči: „na ekonomsko iskorišćavanje zaštićenog industrijskog dizajna” zamenjuju se rečima: „da koristi zaštićen industrijski dizajn.”
Stav 2. menja se i glasi:
„Pod korišćenjem iz stava 1. ovog člana podrazumeva se naročito izrada, ponuda, stavljanje u promet, uvoz, izvoz ili upotreba proizvoda u koji je dizajn ugrađen ili na kome je primenjen ili skladištenje takvog proizvoda u navedene svrhe.”
Član 24.
U članu 41. stav 1. menja se i glasi:
„Pravo koje se stiče na osnovu registrovanog industrijskog dizajna obuhvata svaki industrijski dizajn koji na informisanog korisnika ne ostavlja drugačiji ukupan utisak.
Stav 3. menja se i glasi:
„Pri utvrđivanju obima prava uzima se u obzir stepen slobode autora prilikom stvaranja dizajna.”
Član 25.
U članu 43. posle reči: „trećem licu” reč: „radnje” briše se.
Tačka 1) menja se i glasi: „radnje učinjene u privatne i nekomercijalne svrhe;”.
Posle tačke 1) dodaje se tačka 1a), koja glasi:
„1a) radnje učinjene u eksperimentalne svrhe;”.
U tački 2) ispred reči: „umnožavanja” dodaje se reč: „radnje”.
Član 26.
Član 44. menja se i glasi:
„Član 44.
Pravo na industrijski dizajn ne deluje prema licu koje koristi predmete koji su proizvedeni na osnovu zaštićenog industrijskog dizajna, a koji čine deo opreme broda ili vazduhoplova, odnosno koji služe isključivo za potrebe funkcionisanja broda ili vazduhoplova registrovanog u drugoj zemlji kad se on privremeno nađe na teritoriji Republike Srbije.”
Član 27.
U članu 45. stav 1. reči: „(u daljem tekstu: iscrpljenje prava)” i stav 2. brišu se.
Član 28.
U članu 46. zapeta i reči: „patente ili male patente” zamenjuju se rečima: „ili druge znakove razlikovanja, patente ili male patente, tipografske znake, neregistrovane industrijske dizajne, kao i na primenu propisa koji uređuju građanskopravnu odgovornost ili nelojalnu konkurenciju.”
Član 29.
U članu 50. posle stava 2. dodaje se stav 3, koji glasi:
„Na sva pitanja koja se odnose na ugovor o prenosu prava, a koja nisu uređena ovim zakonom, primenjuju se propisi kojima se uređuju obligacioni odnosi.”
Član 30.
U članu 51. posle stava 5. dodaje se stav 6, koji glasi:
„Na sva pitanja koja se odnose na ustupanje prava korišćenja registrovanog industrijskog dizajna, odnosno prava iz prijave, a koja nisu uređena ovim zakonom primenjuju se propisi kojima se uređuju obligacioni odnosi.”
Član 31.
U članu 58. stav 1. reči: „predviđeni ovim zakonom” brišu se, a posle reči: „industrijskog dizajna” dodaju se zapeta i reči: „i to na predlog zainteresovanog lica ili na predlog javnog tužioca (u daljem tekstu: predlagač).”
Stav 2. menja se i glasi:
„Registrovani industrijski dizajn se može oglasiti ništavim i nakon proteka roka trajanja zaštite, odnosno odricanja nosioca prava od prava na industrijski dizajn.”
Posle stava 2. dodaju se novi st. 3 – 5, koji glase:
„Ako se razlog za oglašavanje ništavim zasniva na članu 9. stav 1. tačka 1v) ovog zakona, predlog za oglašavanje ništavim industrijskog dizajna može podneti samo lice koje ispunjava uslove da stekne pravo na industrijski dizajn.
Ako se razlog za oglašavanje ništavim zasniva na članu 9. stav 1. tač. 1g), 1d) i 1đ) ovog zakona, predlog za oglašavanje ništavim industrijskog dizajna može podneti samo podnosilac ranije prijave ili nosilac prava koje se suprotstavlja pravu na industrijski dizajn.
Ako se razlog za oglašavanje ništavim zasniva na članu 9. stav 1. tačka 1e) ovog zakona, predlog za oglašavanje ništavim industrijskog dizajna može podneti javni tužilac ili fizičko ili pravno lice koje koristi državni ili drugi javni grb, zastavu ili simbol, naziv ili skraćenicu naziva neke zemlje ili međunarodne organizacije ili religiozni ili nacionalni simbol.”
Član 32.
U članu 60. posle stava 7. dodaje se novi stav 8, koji glasi:
„Rešenjem o delimičnom oglašavanju ništavim registrovanog industrijskog dizajna pravo na industrijski dizajn se može zadržati u izmenjenom obliku ukoliko u tom obliku ispunjava uslove za zaštitu iz čl. 3 – 9. ovog zakona i ako je zadržan individualni karakter dizajna. U postupku po predlogu za oglašavanje ništavim registrovanog industrijskog dizajna, nosilac prava na industrijski dizajn se može delimično odreći prava na industrijski dizajn da bi se pravo na industrijski dizajn zadržalo u izmenjenom obliku.”
Dosadašnji stav 8. postaje stav 9.
Član 33.
Naziv iznad člana 62. i član 62. brišu se.
Član 34.
Naziv iznad člana 63. menja se i glasi: „Povreda prava”.
U članu 63. stav 1. reči: „na industrijski dizajn” brišu se.
U stavu 2. reči: „na industrijski dizajn” zamenjuju se rečima: „iz stava 1. ovog člana”, a reč: „zaštićenog” zamenjuje se rečima: „registrovanog, odnosno prijavljenog.”
Član 35.
Naziv iznad člana 64. menja se i glasi: „Pravo na tužbu”.
U članu 64. stav 1. reči: „Tužbu zbog povrede prava na industrijski dizajn iz člana 62. ovog zakona” zamenjuju se rečima: „Tužbu zbog povrede prava iz člana 63. ovog zakona.”
Posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:
„Sticalac isključive licence može podneti tužbu zbog povrede prava ukoliko drugačije nije predviđeno ugovorom o licenci.”
Dosadašnji st. 2. i 3. brišu se.
Član 36.
Posle člana 64. dodaju se naziv i član 64a, koji glase:
„Tužba zbog povrede prava
Član 64a
U slučaju povrede prava, tužilac može tužbom da zahteva:
1) utvrđenje povrede prava ili ozbiljne pretnje da će pravo biti povređeno;
2) zabranu radnji kojima se povređuje pravo ili radnji koje predstavljaju ozbiljnu pretnju da će pravo biti povređeno, kao i zabranu ponavljanja takvih ili sličnih radnji pod pretnjom novčane kazne;
3) naknadu imovinske i neimovinske štete zbog povrede prava;
4) objavljivanje presude o trošku tuženog;
5) isključenje iz prometa, oduzimanje ili uništenje, ili preinačenje bez bilo kakve naknade, proizvoda kojima se povređuje pravo;
6) zabranu otuđenja, oduzimanje ili uništenje, bez bilo kakve naknade, materijala i predmeta koji su pretežno upotrebljeni u stvaranju ili proizvodnji proizvoda kojima se povređuje pravo;
7) davanje podataka o trećim licima koja su učestvovala u povredi prava.
Lice koje povredi pravo, dužno je da tužiocu u potpunosti nadoknadi štetu proizašlu iz te povrede.
Ako sud utvrdi da je povreda prava učinjena, tužbom se protiv lica čije su usluge korišćene pri povredi prava (posrednik) može zahtevati zabrana ponavljanja radnji kojima se pravo povređuje ili njima sličnih radnji pod pretnjom novčane kazne.
Sud će, u granicama tužbenog zahteva iz stava 1. tačka 4) ovog člana, odlučiti u kojem će sredstvu javnog saopštavanja biti objavljena presuda. Ako sud odluči da se objavi samo deo presude odrediće da se objavi izreka i prema potrebi onaj deo presude iz kojeg je vidljivo o kakvoj se povredi radi i ko je izvršio povredu.
Pri razmatranju tužbenih zahteva iz stava 1. tač. 5) i 6) ovog člana, sud uzima u obzir srazmeru između ozbiljnosti provrede prava i tužbenog zahteva, kao i interes trećih lica.
Pri određivanju visine naknade štete ako je učinilac povrede znao ili mogao da zna da čini povredu prava sud će uzeti u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja, kao što su negativne ekonomske posledice koje trpi oštećeni, uključujući izgubljenu dobit, dobit koju je štetnik ostvario povredom prava i, u odgovarajućim slučajevima, okolnosti koje nemaju ekonomski karakter, kao što je neimovinska šteta.
Sud može umesto naknade štete iz stava 6. ovog člana, kada okolnosti slučaja to opravdavaju, da dosudi oštećenom paušalnu naknadu koja ne može biti niža od uobičajene naknade koju bi primio za konkretni oblik korišćenja predmeta zaštite, da je to korišćenje bilo zakonito.”
Član 37.
Naziv člana 65. menja se i glasi: „Postupak po tužbi”.
U članu 65. stav 1. reči: „na industrijski dizajn” brišu se.
Posle stava 1. dodaju se st. 2 – 5, koji glase:
„Postupak po tužbi iz stava 1. ovog člana je hitan.
Postupak po tužbi zbog povrede prava iz prijave sud će prekinuti do konačne odluke nadležnog organa po prijavi.
Ako je pred nadležnim organom, odnosno sudom pokrenut postupak iz čl. 58. i 71. ovog zakona, sud koji postupa po tužbi iz čl. 64. i 64a ovog zakona dužan je da prekine postupak do konačne odluke nadležnog organa, odnosno pravnosnažne odluke suda.
Na postupak po tužbi iz stava 1. ovog člana primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak.”
Član 38.
Član 66. menja se i glasi:
„Član 66.
Na predlog lica koje učini verovatnim da je njegovo pravo iz prijave ili priznato pravo povređeno ili da će biti povređeno, sud može odrediti privremenu meru:
1) oduzimanja ili isključenja iz prometa proizvoda kojima se povređuje pravo;
2) oduzimanja ili zabrane otuđenja sredstava za proizvodnju pretežno upotrebljenih u stvaranju ili proizvodnji predmeta kojima se povređuje pravo;
3) zabrane preduzimanja radnji kojima se povređuje pravo ili koje predstavljaju ozbiljnu pretnju da će pravo biti povređeno.
Privremena mera iz stava 1. tačka 3) ovog člana može, pod istim uslovima, da se odredi i protiv svakog lica čije usluge se koriste da bi se izvršila povreda prava (posrednik).
Na predlog lica koje učini verovatnim da je njegovo pravo iz prijave ili priznato pravo povređeno ili da će biti povređeno na komercijalnoj osnovi i koje učini verovatnim postojanje okolnosti koje bi ugrozile naknadu štete u slučaju povrede prava, sud može pored privremenih mera iz stava 1. ovog člana odrediti i privremene mere:
1) zaplene pokretne i nepokretne imovine lica protiv koga se predlaže određivanje privremene mere;
2) zabrane isplate novčanih sredstava sa računa lica protiv koga se predlaže određivanje privremene mere.
Radi određivanja privremene mere iz stava 3. ovog člana sud može naložiti dostavljanje bankarskih, finansijskih, poslovnih ili drugih bitnih dokumenata i podataka ili naložiti da se omogući pristup tim dokumentima i podacima.
Lice kome je izrečena mera iz stava 1. tač. 2) i 3) i stava 2. tačka 2) i nalog iz stava 4. ovog člana, a koje ne postupi po izrečenoj meri, odnosno nalogu, kazniće se u skladu sa odgovarajućim odredbama zakona kojim se uređuje postupak izvršenja i obezbeđenja.”
Član 39.
Posle člana 66. dodaju se nazivi i čl. 66a, 66b i 66v, koji glase:
„Postupak za određivanje privremene mere
Član 66a
Sud može odrediti privremenu meru odmah po prijemu predloga za određivanje privremene mere i bez prethodnog izjašnjenja protivne stranke, a naročito ako postoji opasnost da zbog odlaganja predlagač pretrpi nenadoknadivu štetu.
Rešenje kojim je određena privremena mera, u slučaju iz stava 1. ovog člana, dostaviće se strankama u postupku bez odlaganja, a najkasnije po sprovođenju mere.
Kada je privremena mera određena pre pokretanja parničnog ili drugog postupka, tužba, odnosno predlog za pokretanje drugog postupka radi opravdanja mere, mora se podneti u roku od 30 dana od dana donošenja rešenja o određivanju privremene mere.
Ukidanje privremene mere i naknada štete
Član 66b
Ako tužba ne bude podneta u roku iz člana 66a, odnosno ako ne bude pokrenut drugi postupak radi opravdanja privremene mere, sud će na predlog lica protiv koga je privremena mera određena obustaviti postupak i ukinuti sprovedene radnje.
Ako je privremena mera određena bez izjašnjenja protivne stranke sud će u razumnom roku omogućiti toj stranci, na njen predlog, da se izjasni o privremenoj meri, nakon čega može obustaviti postupak i ukinuti sprovedene radnje ili izmeniti određenu meru.
Ako postupak bude obustavljen i sprovedene radnje budu ukinute u skladu sa ovim članom ili ako sud utvrdi da povreda prava nije učinjena ili da nije postojala ozbiljna pretnja da će pravo biti povređeno, lice protiv koga je određena privremena mera ima pravo na naknadu štete koja mu je naneta privremenom merom.
Sud može usloviti određivanje privremene mere polaganjem odgovarajućeg iznosa kao sredstva obezbeđenja u slučaju štete iz stava 3. ovog člana.
Pribavljanje dokaza
Član 66v
Ako se stranka u postupku koja je učinila verovatnim svoje tvrdnje poziva na dokaz, koji se nalazi u posedu druge stranke ili pod njenom kontrolom, sud će drugu stranku pozvati da dostavi pomenuti dokaz, pod uslovom da poverljive informacije budu zaštićene.
Pod uslovima iz stava 1. ovog člana, u slučaju da je pravo povređeno na komercijaloj osnovi, sud će, na predlog jedne stranke u postupku, pozvati drugu stranku da dostavi bankarske, finansijske i poslovne dokumente koji se nalaze u njenom posedu, ili pod njenom kontrolom, pod uslovom da poverljive informacije budu zaštićene.”
Član 40.
Član 67. menja se i glasi:
„Član 67.
Na predlog lica koje učini verovatnim da je njegovo pravo iz objavljene prijave ili priznato pravo povređeno ili da će biti povređeno, sud može u toku, kao i pre pokretanja parnice odrediti obezbeđenje dokaza, pod uslovom da poverljive informacije budu zaštićene.
Obezbeđenjem dokaza u smislu ovog zakona smatra se:
1) uzimanje detaljnog opisa proizvoda kojima se povređuje pravo, sa ili bez uzimanja uzorka tih proizvoda;
2) oduzimanje proizvoda ili dela proizvoda kojima se povređuje pravo, a ako je to opravdano, i oduzimanje materijala i predmeta pretežno upotrebljenih u stvaranju ili proizvodnji, ili stavljanju u promet proizvoda kojima se povređuje pravo, kao i dokumenata koji se odnose na navedeno.”
Član 41.
Naziv iznad člana i član 68. menjaju se i glase:
„Postupak za određivanje obezbeđenja dokaza
Član 68.
Sud može odrediti obezbeđenje dokaza odmah po prijemu predloga za obezbeđenje dokaza i bez izjašnjenja protivne stranke, a naročito ako postoji opasnost da zbog odlaganja predlagač pretrpi nenadoknadivu štetu ili ako postoji očigledan rizik da će dokazi biti uništeni.
Rešenje kojim je određeno obezbeđenje dokaza, u slučaju iz stava 1. ovog člana, dostaviće se strankama u postupku bez odlaganja, najkasnije po sprovođenju mere.
Kada je obezbeđenje dokaza određeno pre pokretanja parničnog postupka tužba se mora podneti u roku od 30 dana od dana donošenja rešenja o određivanju obezbeđenja dokaza.
Stav 1. ovog člana primenjuje se i na treća lica od kojih se dokazi pribavljaju.”
Član 42.
Posle člana 68. dodaju se naziv i član 68a, koji glase:
„Ukidanje obezbeđenja dokaza i naknada štete
Član 68a
Ako tužba ne bude podneta u roku iz člana 68. sud će na predlog protivne stranke obustaviti postupak i ukinuti sprovedene radnje.
Ako je obezbeđenje dokaza određeno bez izjašnjenja protivne stranke sud će u razumnom roku omogućiti toj stranci, na njen predlog, da se izjasni o rešenju o obezbeđenju dokaza, nakon čega može obustaviti postupak i ukinuti sprovedene radnje ili izmeniti određeno obezbeđenje dokaza.
Ako postupak bude obustavljen i sprovedene radnje budu ukinute ili ako sud utvrdi da povreda prava nije učinjena ili da nije postojala ozbiljna pretnja da će pravo biti povređeno, protivna stranka ima pravo na naknadu štete koja joj je naneta obezbeđenjem dokaza.
Sud može usloviti određivanje obezbeđenja dokaza polaganjem odgovarajućeg novčanog iznosa kao sredstva obezbeđenja u slučaju nastanka štete iz stava 3. ovog člana.
Odredbe st. 2. i 4. ovog člana primenjuju se i na treća lica od kojih se dokazi pribavljaju.”
Član 43.
U članu 69. reči: „zaštićenog industrijskog dizajna” zamenjuju se rečju: „prava”, reč: „izricanje” zamenjuje se rečju: „određivanje”, a posle reči: „privremene mere” dodaje se zapeta i reči: „odnosno za obezbeđenje dokaza.”
Član 44.
U članu 70. stav 1. reči: „zaštićenog industrijskog dizajna ili prava iz prijave” zamenjuju se rečju: „prava”, a reč: „informaciju” zamenjuje se rečju: „informacije.”
Posle stava 1. dodaju se novi st. 2 i 3, koji glase:
„Dostavljanje informacija iz stava 1. ovog člana sud može naložiti i drugom licu:
1) kod koga je pronađena roba koja se nalazi u prometu, a kojom se povređuje pravo;
2) koje pruža usluge u prometu, a kojima se povređuje pravo;
3) za koje je utvrđeno da na komercijalnoj osnovi pruža usluge koje se koriste u aktivnostima kojima se povređuje pravo;
4) koje je od strane lica iz tač. 1), 2) ili 3) ovog stava navedeno kao lice uključeno u proizvodnju ili distribuciju roba ili pružanje usluga kojima se povređuje pravo.
Pod informacijama iz stava 1. ovog člana smatraju se naročito:
podaci o proizvođačima, distributerima, dobavljačima i drugim licima koja su prethodno bila uključena u proizvodnju ili distribuciju robe ili pružanje usluga, kao i o prodavcima kojima je roba namenjena;
podaci o količinama proizvedene, isporučene ili naručene robe ili usluga, kao i cenama ostvarenim za takvu robu ili usluge.”
Dosadašnji stav 2. koji postaje stav 4. menja se i glasi:
„Ako lica iz stava 1. i 2. ovog člana iz neopravdanih razloga ne postupe po nalogu suda i ne dostave tražene informacije odgovaraće za štetu koja na taj način nastane.”
Posle stava 4. dodaje se stav 5, koji glasi:
„Odredbe ovog člana ne isključuju:
1) pravo da se licu čije je pravo povređeno pruže potpunije informacije;
2) korišćenje u građanskim i krivičnim postupcima informacija dostavljenih u skladu sa ovim članom;
3) pravo da se odbije davanje informacija kojim bi se priznalo učešće u povredi prava ili učešće bliže rodbine u povredi prava;
4) primenu odredaba o odgovornosti za zloupotrebu dobijenih informacija i odredaba kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti.”
Član 45.
Posle člana 70. dodaju se naziv i član 70a, koji glase:
„Shodna primena drugih zakona
Član 70a
Na postupak po tužbi, predlogu za određivanje privremene mere, predlogu za obezbeđenje dokaza i pravnom leku shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak i zakona kojim se uređuje postupak izvršenja i obezbeđenja.
Na pitanja u vezi sa naknadom štete shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi.”
Član 46.
Naziv člana 71. menja se i glasi: „Tužba za osporavanje prava.”
Član 47.
Naziv člana 74. menja se i glasi: „Tužba za priznanje autorstva.”
Član 48.
Posle člana 74. dodaju se naziv i član 74a, koji glase:
„Revizija
Član 74a
Revizija je dozvoljena protiv pravnosnažnih presuda donetih u drugom stepenu u sporovima koji se odnose na zaštitu i upotrebu registrovanog industrijskog dizajna ili prava iz prijave.”
Član 49.
Od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, odredba člana 7. stav 1. ovog zakona o dostupnosti javnosti industrijskog dizajna primenjivaće se i u slučaju kada u standardnim tokovima poslovanja nije postojala razumna mogućnost da poslovni krugovi specijalizovani za datu oblast na teritoriji Evropske unije ili Evropskog ekonomskog prostora saznaju za otkrivanje industrijskog dizajna.
Od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, odredba člana 9. stav 1. tačka 1g) ovog zakona primenjivaće se i u slučaju kada je industrijski dizajn u suprotnosti sa ranijim dizajnom koji je postao dostupan javnosti nakon dana podnošenja prijave za zaštitu industrijskog dizajna, ili datuma priznatog prava prvenstva, priznavanjem dizajna Evropske unije, odnosno dizajna države članice Evropske unije, a koji je zaštićen u Evropskoj uniji ili državi članici Evropske unije od datuma koji prethodi datumu podnošenja prijave za zaštitu industrijskog dizajna u Republici Srbiji ili datumu priznatog prava prvenstva takve prijave.
Od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, odredba člana 45. ovog zakona o iscrpljenju prava primenjivaće se i u slučaju da je nosilac prava na industrijski dizajn, odnosno lice koje je on ovlastio stavio u promet na teritoriji Evropske unije ili Evropskog ekonomskog prostora proizvod koji sadrži zaštićeni industrijski dizajn, odnosno proizvod koji je oblikovan prema zaštićenom industrijskom dizajnu.
Član 50.
Postupci započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončaće se po propisima po kojima su započeti.
Član 51.
Podzakonski propis za izvršenje ovog zakona biće donet u roku od četiri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Do donošenja podzakonskog propisa iz stava 1. ovog člana, primenjuju se odredbe propisa donetog na osnovu Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna („Službeni glasnik RS”, broj 104/09), ako nisu suprotne ovom zakonu.
Član 52.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
OBRAZLOŽENjE
USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 97. stav 1. tačka 7. Ustava Republike Srbije, na osnovu koje Republika Srbija uređuje i obezbeđuje svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Predviđena rešenja prvenstveno imaju za cilj da otklone izvesne uočene nedostatke terminološke prirode i da na taj način omoguće preciznije tumačenje i efikasniju primenu važećeg Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna (u daljem tekstu: važeći zakon). Zakonom o izmenama i dopunama (u daljem tekstu: Zakon) vrše se izmene i dopune u delu kojim se uređuje građanskopravna zaštita , sa ciljem uspostavljanja efikasnijeg sistema pravne zaštite industrijskog dizajna, kao dela nacionalnog sitema zaštite prava intelektualne svojine.
Pored navedenog, izmenama i dopunama važećeg zakona izvršeno je dodatno usklađivanje sa Direktivom 2004/48/EZ Evropskog parlamenta i saveta od 29. aprila 2004. godine o sprovođenju prava intelektualne svojine (u daljem tekstu: Direktiva 2004/48) i Direktivom 98/71/EZ Evropskog parlamenta i Saveta o pravnoj zaštiti dizajna (u daljem tekstu: Direktiva EZ 98/71).
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH REŠENjA
Članom 1. Zakona izvršena je tehnička redakcija dela odredbe člana 1. stav 3. važećeg zakona.
Članom 2. Zakona vrši se dopuna odredbe člana 2. stav 2. važećeg zakona kojom se definiše proizvod koji je predmet zaštite industrijskog dizajna. Naime, ovom izmenom, u definiciju proizvoda, pored delova koji su namenjeni za spajanje u složeni proizvod, pakovanja proizvoda, grafičkih simbola i tipografskih znakova, dodaje se i „ukupni vizuelni identitet proizvoda”. Budući da je odredbom člana 1.b EZ 98/71 propisano da proizvod koji se štiti industrijskim dizajnom predstavlja između ostalog i „get-up“ proizvoda, a budući da se ovaj termin u srpskom jeziku prevodi kao „ukupni vizuelni identitet proizvoda“, ovom izmenom izvršeno je potpuno terminološko usklađivanje sa odredbom člana 1.b Direktive EZ 98/71.
Članom 3. Zakona se vrši terminološko preciziranje instituta „novosti industrijskog dizajna” u skladu sa odredbom člana 4. Direktive 98/71, a u smislu da se jasno propisuje da za ispunjavanje uslova „novosti” nije dovoljno samo da ne postoji ranije podneta prijava za priznanje identičnog industrijskog dizajna, već je neophodno da takva ranija prijava nije postala dostupna javnosti. Na taj način, jasno se definiše da se kriterijum dostupnosti javnosti odnosi ne samo na registrovani industrijski dizajn, već i na ranije podnetu prijavu za priznanje industrijskog dizajna. Drugim rečima, i u slučaju kada postoji ranije podneta prijava za priznanje industrijskog dizajna koja nije postala dostupna javnosti, industrijski dizajn za koji se traži zaštita smatraće se novim.
Pored toga, ovom izmenom precizira se da je za utvrđivanje „novosti” industrijskog dizajna relevantan datum podnošenja prijave industrijskog dizajna, odnosno datum priznatog prava prvenstva ukoliko je ono zatraženo.
Takođe, iz dosadašnjeg stava 3. koji je postao stav 2. briše se druga rečenica koja glasi: „Razlika u nebitnim detaljima postoji ako informisani korisnik, na prvi pogled, ne razlikuje industrijske dizajne”. Razlog za ovu izmenu proizilazi iz odredbe člana 4. Direktive 1998/71/EZ koja povezuje ciljeve stvaranja unutrašnjeg tržišta sa zahtevom izjednačavanja materijalnih uslova za sticanje registrovanog prava na dizajn u zakonodavstvima svih država članica EU i u tom smislu zahteva od država članica jedinstvenu definiciju pojma dizajna. Dosadašnja definicija razlike u nebitnim detaljima zapravo predstavlja jedan ograničavajući faktor koji Direktiva 1998/71/EZ ne propisuje. Izostavljanjem ove definicije daje se širi prostor za utvrđivanje postojanja novosti. Naime, utvrđivanje postojanja novosti zavisi od svih relevantnih okolnosti svakog pojedinačnog slučaja i ne može se ograničavati isključivo na standard razlikovanja industrijskih dizajna „na prvi pogled od strane informisanog korisnika”.
Odredbom člana 4. Zakona precizira se odredba člana 5. stav 2. važećeg zakona kojom se bliže uređuje način utvrđivanja individualnog karaktera industrijskog dizajna, tako što se kao kriterijum za njegovo utvrđivanje propisuje stepen slobode autora prilikom stvaranja tog industrijskog dizajna. Prema formulaciji iz odredbe člana 5. stav 2. važećeg zakona, postoje dva faktora koja se uzimaju u obzir prilikom utvrđivanja individualnog karaktera industrijskog dizajna (sloboda autora prilikom stvaranja industrijskog dizajna i objektivno ograničenje uslovljeno tehnološkim i funkcionalnim karakteristikama proizvoda). Izmenom navedene odredbe, kriterijum ispitivanja „stepena slobode” radi utvrđivanja individualnog karaktera industrijskog dizajna ne ograničava se na objektivna ograničenja prouzrokovana tehnološkim i funkcionalnim karakteristikama proizvoda na koji se industrijski dizajn odnosi. Naime, stepen slobode autora industrijskog dizajna može biti ograničen generalnom prirodom proizvoda na koji se taj industrijski dizajn primenjuje, ili u koji se inkorporira, ili industrijskog sektora kome pripada. Stoga je potrebno ostaviti dovoljno prostora da se relevantne okolnosti koje ograničavaju stepen slobode autora industrijskog dizajna utvrđuju na osnovu okolnosti svakog pojedinačnog slučaja, polazeći od prirode proizvoda i industrijskog sektora, a bez uvođenja dodatnih kriterijuma koji nisu predviđeni odredbama Direktive 1998/71/EZ. Time je otklonjena uočena neusaglašenost sa čl. 5.2. Direktive 98/71/EZ na koju je ukazala Evropska komisija u svojim primedbama na važeći tekst Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna.
Članom 5. Zakona vrši se ispravka tehničke prirode tako što se u članu 6. stav 1. posle tačke 1) tačka i zarez zamenjuju se veznikom: „i”. Na taj način vrši se potpuno usklađivanje sa odredbom člana 3. stav 3. Direktive 98/71/EZ u kojoj su uslovi u tačkama (a) i (b) za utvrđivanje novosti i individualnog karaktera dizajna, koji je inkorporiran kao komponenta složenog proizvoda, definisani kumulativno.
Odredbom člana 6. Zakona vrši se izmena i dopuna odredbe člana 7. važećeg zakona kojom se uređuje pitanje dostupnosti javnosti kao ključnog faktora koji se uzima u obzir prilikom utvrđivanja novosti i individualnog karaktera industrijskog dizajna – definiše se opšte pravilo prema kome će se industrijski dizajn smatrati dostupnim javnosti ako je objavljen, izlagan, korišćen u prometu robe i usluga, ili na drugi način otkriven pre dana podnošenja prijave industrijskog dizajna, ili datuma priznatog prava prvenstva. S druge strane, propisan je i izuzetak od tog opšteg pravila, ali na nedovoljno precizan način, pa se u cilju jasnoće zakonskog teksta, članom 6. menja i dopunjuje član 7. tako što se u stavu 1. propisuje opšte pravilo kada će se industrijski dizajn smatrati dostupnim javnosti (ako je objavljen, izlagan, korišćen u prometu robe i usluga, ili na drugi način otkriven pre dana podnošenja prijave industrijskog dizajna, ili datuma priznatog prava prvenstva). U novom stavu 2. propisuje se izuzetak po kome će se smatrati da je industrijski dizajn nov i ima individualni karakter u slučaju kada u standardnim tokovima poslovanja nije postojala razumna mogućnost da poslovni krugovi u Republici Srbiji, koji su specijalizovani za datu oblast, saznaju za otkrivanje industrisjkog dizajna. Na taj način se uzima u obzir ona javnost koju čine poslovni krugovi specijalizovani za datu oblast na teritoriji Republike Srbije, a ujedno ovakva definicija postaje kompatibilna sa sistemom koji je ustanovljen na nivou Evropske unije, a koji analogno kao relevantnu javnost određuje poslovne krugove koji su u Evropskoj uniji specijalizovani za datu oblast. Ovom izmenom se ne zadire u postojeću praksu ispitivanja novosti i individualnog karaktera industrijskog dizajna, već se pravna norma upodobljava faktičkom postupanju zavoda prilikom ispitivanja ispunjenosti uslova za zaštitu industrijskog dizajna.
U praksi, primena navedene odredbe značiće da se novost i individualni karakter industrijskog dizajna prevashodno moraju ispitivati uzimajući u obzir onu javnost koju čine poslovni krugovi specijalizovani za datu oblast na teritoriji Republike Srbije. U tom smislu u postupku po svakoj konkretnoj prijavi za priznanje industrijskog dizajna, nadležni organ ispituje raspoložive fondove zaštićenih industrijskih dizajna na teritoriji Repbulike Srbije i to kroz nacionalnu bazu podataka, bazu podataka Svetske organizacije za zaštitu intelektualne svojine (WIPO) i bazu podataka komunitarnih dizajna (baza podataka Evropskog zavoda za harmonizaciju unutrašnjeg tržišta – OHIM). Međutim, svaki tako registrovani industrijski dizajn može se pobijati u postupku oglašavanja ništavim ukoliko postoje relevantni dokazi da je isti ili sličan industrijski dizajn postao dostupan javnosti bilo gde u svetu pre dana podnošenja prijave za priznanje tog industrijskog dizajna i tada je na nosiocu prava na industrijski dizajn da dokaže da u konkretnom slučaju nije postojala razumna mogućnost da poslovni krugovi specijalizovani za datu oblast u Republici Srbiji za njih saznaju. Na taj način, uz poštovanje principa apsolutne novosti koji podrazumeva dostupnost javnosti industrijskog dizajna bilo gde u svetu koji je opšte usvojen u oblasti zaštite industrijskog dizajna, istovremeno se uvažava princip teritorijalnog dejstva industrijskog dizajna koji nameće obavezu usvajanja navedenog izuzetka kada se radi o dostupnosti javnosti u standardnim tokovima poslovanja u Republici Srbiji. Ovakvo zakonsko regulisanje obezbeđuje, u uslovima globalizacije tržišta, najviši nivo zaštite industrijskog dizajna od svih akata neovlašćenog kopiranja i podražavanja, uz istovremeno uvažavanje teritorijalnog dejstva industrijskog dizajna.
Odredba člana 7. Zakona vrši ispravku tehničke greške u članu 8. st. 1. i 2. važećeg zakona, a izmena u stavu članu 8. stav 3. važećeg zakona ima za cilj jasno formulisanje obaveze da se, ukoliko su ispunjeni opšti zakonski uslovi za zaštitu industrijskog dizajna, ova zaštita odobri i onom dizajnu koji omogućava višestruko sastavljanje, ili povezivanje međusobno zamenjivih proizvoda u modularnom sistemu. Naime, formulaciji iz važećeg zakona daje osnov za tumačenje da nema obaveze pružanja zaštite u navedenom slučaju, što je u suprotnosti sa odredbom čl. 7.3. Direktive EU 98/71, na šta je EK ukazala kao na nedostatak teksta važećeg zakona.
Istim članom dodaje se odredba kojom se propisuje da se ne može zaštiti spoljašnji izgled proizvoda čije je objavljivanje ili upotreba protivna javnom poretku ili prihvaćenim moralnim principima.
Odredbom člana 8. Zakona vrši se dopuna važećeg zakona tako što se dodaje novi član 8a (dosadašnji član 10. važećeg zakona neizmenjenog sadržaja sa nazivom: „Pravo na zaštitu industrijskog dizajna”), čime se sistematizuje tekst važećeg zakona.
Članom 9. Zakona se izmenom člana 9. važećeg zakona tako da se objedinjuju uslovi za zaštitu industrijskog dizajna koji su važećim zakonom navedeni u nekoliko odredaba (član 2. st. 1, 3.- 8. i 10.). U članu 9. važećeg zakona su metodom negativne enumeracije navedeni razlozi zbog kojih se ne može odobriti pravna zaštita industrijskom dizajnu. Međutim, ova odredba ne sadrži direktno upućivanje ni na član 2. važećeg zakona, ni na odredbe čl. 3 – 8. važećeg zakona kojima su uređeni uslovi novosti i individualnog karaktera, kao ni na odredbu kojom je uređeno ko ima pravo na zaštitu industrijskog dizajna (dosadašnji član 10, a sada član 8a), te se ovi razlozi za odbijanje zaštite posredno izvode na osnovu tumačenja navedenih odredaba. Iz razloga metodološke preciznosti, a sa ciljem da svi razlozi za nepriznavanje zaštite industrijskog dizajna budu izričito propisani jednom odredbom vrši se dopuna člana 9. važećeg zakona. U tom smislu novom tačkom 1a) izričito se propisuje da se ne može odobriti zaštita industrijskom dizajnu koji ne predstavlja industrijski dizajn u smislu člana 2. stav 1. Zakona, budući da je navedenom odredbom izričito propisano šta se smatra dizajnom koji može uživati zaštitu na osnovu ovog zakona. Novom tačkom 1b) izričito se propisuje da se industrijski dizajn ne može zaštititi ukoliko nisu ispunjeni uslovi novosti i individualnog karaktera, a novom tačkom 1v) propisuje se da se industrijski dizajn ne može zaštititi ukoliko je prijavu za priznanje industrijskog dizajna podnelo lice koje nema pravo na zaštitu industrijskog dizajna u smislu člana 8a stav 1. ovog zakona, tj. koje nije ni autor industrijskog dizajna, niti njegov pravni sledbenik, ili njegov poslodavac. Ova izmena je celishodna, jer se njom direktno i izričito navodi u kojim slučajevima neće biti priznata pravna zaštita industrijskog dizajna, čime se izbegava bilo kakvo posredno tumačenje. Na taj način izvršeno je i usklađivanje odredbom čl. 11.1. Direktive 98/71. Imajući u vidu dodavanje novih tačaka, vrši se i odgovarajuća prenumeracija dosadašnjih, a brisanje stavova 2-4. važećeg Zakona.
Članom 10. Zakona briše se član 10. važećeg zakona, imajući u vidu da je ova odredba neizmenjenog sadržaja prebačena u novi član 8a, sa navedenog razloga sistematizovanja zakonskog teksta.
Članom 11. Zakona menja se član 11. važećeg zakona koji propisuje da pravo na industrijski dizajn traje ukupno 25 godina od dana podnošenja prijave, pod uslovom da se plaćaju propisane takse za održavanje prava. Pri tome, iznos taksi za održavanje prava, kao i dinamika njihovog plaćanja, tj. vremenski periodi za koje uplatom takse produžava važenje industrijskog dizajna uređeni su Tarifom administrativnih taksi, a način podnošenja zahteva za produženje zaštite i sadržina tog zahteva propisani su podzakonskim aktom – Uredbom o postupku za priznanje industrijskog dizajna. Stav je predlagača ovih izmena i dopuna zakona je da sama dinamika plaćanja navedenih taksi, tj. vremenski periodi za koje se uplatom takse produžava važenje industrijskog dizajna moraju da budu propisani samim zakonom, a na samo Taksenom tarifom što je trenutno slučaj. U tom smislu ovom izmenom odredbe člana 11. važećeg zakona se u stavu 1. na jasan i precizan način propisuje 5 godina od datuma podnošenja prijave nadležnom organu kao inicijalni period zaštite period, a zatim se u stavu 2. propisuju periodi za koje se uz plaćanje propisane takse vrši produženje važenja zaštite (periodi od po 5 godina), tako da industrijski dizajn može da važi najduže 25 godina. Takođe, izmenjenim članom 11. st. 3. i 4. uređen je i način produžavanja važenja industrijskog dizajna i sadržina zahteva za produženje važenja. Ovakvo rešenje, prema kome se produžavanje važenja može vršiti za periode od po 5 godina, a najduže do ukupno 25 godina, prihvaćeno je i u Direktivi EU 98/71, te na bilateralnom skriningu ukazano na potrebu pojašnjenja odredbe člana 11.- važećeg zakona.
Članom 12. Zakona, kojim se dopunjuje član 12. važećeg zakona, propisano je ovlašćenje Vlade da, kao drugostepeni organ, u tačno određenim slučajevima u postupku po žalbi, može priznati industrijski dizajn u izmenjenom obliku ukoliko u tom obliku industrijski dizajn ispunjava uslove za zaštitu i ako je zadržan individualni karakter industrijskog dizajna.
Članom 13. Zakona vrši se izmena u članu 16. važećeg kojim je propisano ko može zastupati strana lica u postupku pred nadležnim organom. Prema toj odredbi, strano fizičko ili pravno lice u postupku pred nadležnim organom mora imenovati zastupnika (iz reda lica upisanih u Registar zastupnika koji vodi nadležni organ) ili domaćeg advokata. Ovakvo rešenje nije u skladu sa opštom odredbom kojom se uređuje procesna sposobnost stranaka po propisima koji uređuju opšti upravni postupak, a koji utvrđuju da svaka stranka koja je potpuno poslovno sposobna može sama vršiti radnje u postupku. Takođe, u pregovaračkom procesu koji se vodi u vezi sa pristupanjem Republike Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji, više puta je ukazano da se ovakvim rešenjem strana lica dovode u neravnopravan položaj u odnosu na domaća lica i da se time krši princip nacionalnog tretmana proklamovanog u članu 3. TRIPS sporazuma. Sa navedenih razloga, sugerisanom izmenom člana 16. važećeg zakona precizirano je da samo ona strana fizička ili pravna lica koja nemaju prebivalište odnosno sedište na teritoriji Republike Srbije, u postupku pred nadležnim organom mora zastupati zastupnik koji je upisan u Registar zastupnika koji vodi nadležni organ ili domaći advokat. Drugim rečima ukoliko strano lice ima prebivalište, odnosno sedište na teritoriji Republike Srbije, ono saglasno navedenoj izmeni zakona neće biti u obavezi da imenuje zastupnika. Obaveza imenovanja zastupnika za strana lica koja nemaju sedište, odnosno prebivalište na teritoriji Republike Srbije zadržana je sa ciljem efikasnog vođenja upravnog postupka zaštite industrijskog dizajna, imajući u vidu naročito odredbu člana 77. Zakona o opštem upravnom postupku koja propisuje obavezno lično dostavljanje u upravnim postupcima, pri čemu se dostavljanje advokatu smatra izvršenim ličnim dostavljanjem.
Odredbom člana 14. Zakona vrši se ispravka tehničke greške u članu 18. stav 3. tačka 2) važećeg zakona, a dopuna novim stavom 4. propisuje maksimalni broj industrijskih dizajna za koje se može tražiti zaštita podnošenjem jedne prijave. Ova odredba novog stava 4. je zapravo preuzeta odredba stava 3. člana 19. važećeg zakona, koje prenošenje u novi stav 4. člana 18. zakona doprinosi sistematičnosti i preciznosti zakonskog teksta. Takođe, novim stavom 5. kojim se definiše višestruka prijava za priznanje industrijskog dizajna. Ovom odredbom ne vrši se suštinska izmena u smislu propisivanja novog pravnog instituta, već se otklanja pravna praznina, budući da važeći zakon ne sadrži odredbu koja izričito definiše pojam višestruke prijave.
Članom 15. Zakona vrši se ispravka tehničke greške u članu 19. stav 1. tačka 4), a briše se i dosadašnji stav 3. koji je prenet u član 18. kao novi stav 4.
Članom 16. Zakona se vrši izmena, odnosno preciziranje i pojednostavljivanje sadržine opisa industrijskog dizajna sadržane u članu 20. važećeg zakona. Dok važeća odredba samo opisuje ukupan spoljašnji izgled predmeta zaštite, izmenom se vrši preciziranje da se opis industrijskog dizajna odnosi isključivo na one elemente industrijskog dizajna koji ga čine novim, a ne na sve elemente industrijskog dizajna kako proizilazi iz važeće odredbe. Na taj način podnošenje prijave za priznanje industrijskog dizajna biće znatno olakšano, budući da je dosadašnja odredba zahtevala sastavljanje veoma obimnih i često teško razumljivih opisa, koji u takvoj formi nisu nužni, imajući u vidu postojanje preciznih i jasnih prikaza industrijskog dizajna.
Članom 17. Zakona se vrše izmene i dopune u članu 21. važećeg zakona kojima je uređena sadržina prikaza industrijskog dizajna. Smisao navedenih izmena i dopuna je da se detaljnije i preciznije propiše sadržina prikaza industrijskog dizajna budući da se obim prava na industrijski dizajn zasniva na prikazu. Stoga prikaz mora biti tako izrađen da se jasno vidi kako spoljašnji izgled predmeta zaštite, kao i njegovih delova koji se vide stalno ili prilikom njegove redovne upotrebe. Takođe, u prikazu moraju da budu jasno predstavljeni oni elementi industrijskog dizajna koji ga čine novim u smislu člana 4. ovog zakona i različitim od industrijskih dizajna koji su postali dostupni javnosti u smislu člana 5.
Članom 18. Zakona vrši se dopuna člana 22. važećeg zakona. Navedena dopuna je pravno tehničke prirode i ima za cilj taksativno navođenje svih troškova postupka i troškova informacionih usluga koje pružanadležni organ, a za koje postoji obaveza plaćanja kao i da se propiše nadležnost za utvrđivanje visine i načina plaćanja ovih troškova.
Članom 19. Zakona se menja naziv člana 25. važećeg zakona tako da glasi: „Konvencijsko pravo prvenstva”, iz razloga terminološkog ujednačavanja ovog instituta, koji je i u drugim zakonima iz oblasti industrijske svojine definisan na isti način. Istovetan naziv je sadržan i u članu 4. Pariske konvencije kojim se propisuje da će se ovo konvencijsko pravo prvenstva priznati prijavi industrijskog dizajna podnetoj u nekoj zemlji članici Pariske unije ili Svetske trgovinske organizacije.
Član 20. Zakona dodaje u tekst važećeg zakona novi član 25a sa nazivom: „Uverenje o pravu prvenstva”, a sadržinom te nove odredbe se propisuje obaveza nadležnog organa za izdavanje uverenja o pravu prvenstva, sadržina zahteva za izdavanje uverenja o pravu prvenstva, sadržina uverenja o pravu prvenstva, kao i odredba o obavezi Vlade da bliže propiše sadržinu navedenog zahteva i uverenja. Na taj način, odredbe koje se odnose na sadržinu zahteva i uverenja o pravu prvenstva se grupišu kao posebna zakonska celina, odvojena od odredaba kojima se uređuje pravo prvenstva i konvencijsko pravo prvenstva.
Članom 21. Zakona otklanja se uočeni nedostatak u odredbi člana 28. stav 2. važećeg zakona, tako što podnet zahtev za međunarodno registrovanje industrijskog dizajna prestaje da bude uslov pod kojim se izuzetno prijava može rešavati po hitnom postupku. Saglasno članu 3. Haškog sporazuma o međunarodnom registrovanju industrijskog dizajna, međunarodno registrovanje se može ostvariti i na osnovu same podnete prijave za priznanje industrijskog dizajna. Drugim rečima, prethodno registrovanje industrijskog dizajna na nacionalnom nivou, tj. u Republici Srbiji nije preduslov za njegovo međunarodno registrovanje, jer se ono može izvršiti već na osnovu podnete prijave. U tom smislu, zahtev za međunarodno registrovanje industrijskog dizajna ne povlači za sobom neophodnost prethodnog registrovanja tog industrijskog dizajna, pa ne može biti osnov za prekoredno odlučivanje po hitnom postupku.
Član 22. Zkona vrši izmenu u pogledu upućivanja na odgovarajuću odredbu kojom se uređuje višestruka prijava, što je posledica dodavanja novog stava 5. u članu 18. važećeg zakona.
Članom 23. Zakona se vrši izmena u članu 39. važećeg zakona koji propisuje šta se smatra sadržinom prava na industrijski dizajn. Postojeće rešenje nije u skladu sa članom 12.1. Direktive 98/71u delu koji se odnosi na tranzit proizvoda. Ovo iz razloga što sa stanovišta prava intelektualne svojine roba u tranzitu je samo faktički na teritoriji Republike Srbije, dok se pravno nalazi u „međugraničnom prostoru” u kome se ne odvija nikakva radnja korišćenja industrijskog dizajna u prometu. Budući da se u slučaju tranzita, roba faktički ne nalazi u prometu, niti je namenjena stavljanju u promet na teritoriji Republike Srbije, to ne postoji pravni osnov za ovlašćenje nosioca prava na industrijski dizajn da zabrani tranzit proizvoda izrađenog na osnovu zaštićenog industrijskog dizajna.
Članom 24. Zakona se menja član 41. važećeg zakona tako što se izričito uređuje obim prava na industrijski dizajn. Obim prava je važno definisati iz razloga što se priznanjem industrijskog dizajna njegovom titularu dodeljuje monopolsko pravo, iz koga proizilazi sadržina prava u smislu ovlašćenja da svoje pravo istakne prema trećim licima. U tom smislu, ovom odredbom se precizira da pravo koje se stiče na osnovu registrovanog industrijskog dizajna obuhvata svaki industrijski dizajn koji na informisanog korisnika ne ostavlja drugačiji ukupan utisak. To znači da registrovani industrijski dizajn uživa zaštitu u odnosu na svaki industrijski dizajn koji na informisanog korisnika ostavlja identičan ili bitno sličan ukupan utisak u smislu čl. 4. i 5. važećeg zakona. Drugim rečima, monopolsko pravo koje se stiče priznanjem industrijskog dizajna pokriva samo identične industrijske dizajne i ne može se istaći prema licima koja koriste u prometu proizvod izrađen na osnovu različitog industrijskog dizajna. Nova odredba je sada u potpunosti usklađena sa odredbom čl. 9.1 Direktive 98/71.
Odredbom člana 25. Zakona se dopunjuje član 43. važećeg zakona tako što se propisuje ograničenje prava nosioca prava na industrijski dizajn i u odnosu na radnje učinjene u privatne svrhe, a ne samo „nekomercijalne” kako važeća odredba određuje. Naime, činjenica da je neka radnja izvršena u nekomercijalne svrhe, ne znači nužno da je izvršena u privatne svrhe, jer je moguće npr. da treće lice iskorišćava zaštićeni industrijski dizajn tako što izrađuje proizvod prema zaštićenom industrijskom dizajn i ustupa ga bez naknade trećim licima, ili ga čini dostupnim javnosti na bilo koji drugi način koji nema komercijalnu svrhu (slučaj izlaganja na izložbi ili sajmu koji nisu prodajnog karaktera). U navedenom slučaju, radnja je učinjena u nekomercijalne svrhe ali ne i za privatne potrebe. Iz tog razloga, pokazalo se kao neophodno da se izvrši preciziranje ove odredbe izričitim propisivanjem da ograničenje prava postoji i u slučaju radnji trećih lica koje su učinjene u privatne svrhe. Ovo preciziranje je u skladu sa odredbom Direktive 98/71 kojom je uređeno ograničenje prava na industrijski dizajn, a na neophodnost unošenja ove izmene ukazano je od strane Evropske komisije na osnovu analize usklađenosti važećeg zakona. Takođe, iz razloga preglednosti, izvršena je prenumeracija odredaba kojima se taksativno nabrajaju slučajevi ograničenja prava na industrijski dizajn.
Članom 26. Zakona izmenjena je formulacija člana 44. važećeg zakona koji reguliše ograničenje prava radi nesmetanog obavljanja međunarodnog saobraćaja radi usklađivanja sa primedbama Evropske komisije.
Članom 27. Zakona brisan je stav 2. člana 45. važećeg zakona u skladu sa primedbama Evropske komisije.
Članom 28. Zakona vrši se dopuna člana 46. važećeg zakona kojim se uređuje odnos sa drugim oblicima zaštite, tako što se odredba važećeg zakona proširuje pored žiga i na druge znakove razlikovanja, tipografske znake, neregistrovane industrijske dizajne, kao i na primenu propisa koji uređuju građansko pravnu odgovornost ili nelojalnu konkurenciju. Na taj način ova odredba se u potpunosti usklađuje sa članom 16. Direktive 98/71.
Članom 29. Zakona se vrši dopuna člana 50. važećeg zakona, tako što se dodaje stav 3. kojim se, u odnosu na sva pitanja koja se tiču ugovora o prenosu prava, a koja nisu regulisana važećim zakonom, upućuje na primenu propisa kojima se uređuju obligacioni odnosi.
Član 30. Zakona dopunjuje član 51. važećeg zakona novim stavom 6. koji upućuje na supsidijarnu primenu propisa kojima se uređuju obligacioni odnosi, u pogledu pitanja koja nisu regulisana zakonom o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna, a odnose se na ustupanje prava korišćenja registrovanog industrijskog dizajna, odnosno prava iz prijave.
Članom 31. Zakona menja se član 58. stav 1. važećeg zakona brisanjem reči: „predviđeni ovim zakonom”, čime se otvara mogućnost da se ispitivanje uslova za priznanje industrijskog dizajna koji su postojali u vreme registrovanja industrijskog dizajna vrši prema zakonu koji je bio važeći u tom momentu. Pored toga, menja se stav 2. člana 58. važećeg zakona kojim se mogućnost oglašavanja ništavim industrijskog dizajna ograničava samo na industrijske dizajne koji su u važnosti u trenutku podnošenja predloga za oglašavanje ništavim. Međutim, ovakvo rešenje je u suprotnosti sa samim pravnim institutom oglašavanja ništavim industrijskog dizajna, budući da oglašavanje ništavim deluje retroaktivno, tj. od trenutna registrovanja i da se postupak oglašavanja ništavim pokreće iz razloga što u trenutku registrovanja industrijskog dizajna nisu bili ispunjeni zakonom propisani uslovi: novost i individualni karakter bez obzira na to da li je taj industrijski dizajn još uvek u važnosti ili nije. Takođe, ovakvo zakonsko rešenje je od strane Evropske komisije ocenjeno kao neusklađeno sa članom 11.9. Direktive 98/71/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 13. oktobra 1998. o pravnoj zaštiti dizajna, te je naložena obaveza usklađivanja. Stoga se ovom izmenom, koja se ogleda u brisanju stava 2. u članu 58. važećeg zakona, daje mogućnost da se oglasi ništavim i onaj industrijski dizajn koji više nije u važnosti. Navedenom izmenom postiže se potpuna usklađenost ovog propisa sa Direktivom 98/71/EZ. Novim, dodatim stavovima 3 – 5. ovog člana određuje se krug lica koja su aktivno legitimisana za podnošenje predloga za oglašavanje ništavim.
Odredbama čl. 33 – 45. Zakona vrše se izmene i dopune važećeg zakona u delu kojim se uređuje građansko-pravna zaštita za slučaj povrede registrovanog industrijskog dizajna, odnosno prava iz prijave, a iz razloga metodološke preciznosti i sistematike vrše se i izmene redosleda članova i njihovih naziva. Tako odredba člana 33. Zakona briše naziv člana i član 62. važećeg zakona i njegovu sadržinu uređuje novim članom 64a. Takođe, menja se naziv člana 63. važećeg zakona tako da glasi: „Povreda prava”, čime se precizira da se zaštita u slučaju povrede prava odnosi i na prijavu industrijskog dizajna. Naziv člana 64. važećeg zakona se takođe menja, kao i njegova sadržina, tako da propisuje da sticalac isključive licence može podneti tužbu zbog povrede prava pod uslovom da drugačije nije predviđeno ugovorom o licenci. Na taj način vrši se potpuno usklađivanje sa članom 11. Direktive EZ 2004/48. Posle člana 64. dodaje se naziv i novi član 64a kojim je preciziran spisak tužbenih zahteva koji se mogu isticati u tužbi zbog povrede prava. Kao novina uvedena je odredba prema kojoj, ako sud utvrdi da je povreda prava učinjena, tužbom se protiv lica čije su usluge korišćene pri povredi prava (posrednika) može zahtevati zabrana ponavljanja radnji kojima se pravo povređuje ili njima sličnih radnji pod pretnjom novčane kazne. Takođe, propisano je da ako je učinilac povrede znao ili morao da zna da čini povredu prava sud će tada pri određivanju visine naknade štete uzeti u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja (negativne ekonomske posledice koje trpi oštećeni, uključujući izgubljenu dobit i u odgovarajućim slučajevima, okolnosti koje nemaju ekonomski karakter, kao što je neimovinska šteta. Pored toga predviđeno je da sud može umesto naknade štete i prethodnog stava, kada okolnosti slučaja to opravdavaju, da dosudi oštećenom paušalnu naknadu koja ne može biti niža od uobičajene naknade koju bi primio za konkretni oblik korišćenja predmeta zaštite, ako je to korišćenje bilo zakonito. Svim ovim izmenama i dopunama izvršeno je potpuno usklađivanje sa odredbama čl. 10. i 11. Direktive EZ 2004/48. Članom 37. Zakona vrši se izmena naziva i sadržine člana 65. važećeg zakona, tako da sada ova odredba uređuje postupak po tužbi.
Odredbe čl. 38-42. Zakona menjaju čl. 66-68. važećeg zakona kojima se uređuju: privremena mera, mera obezbeđenja dokaza, kao i pokretanje postupka za određivanje privremene mere i mere obezbeđenja dokaza, odnosno ukidanje privremene mere i mere obezbeđenja dokaza i naknada štete u tim slučajevima. Izmenama se obezbeđuje efikasnija zaštita nosioca prava, kako u toku samog postupka po tužbi, tako i pre podnošenja tužbe. Pre svega, instituti privremenih mera i mera obezbeđenja dokaza su od odlučujećeg značaja za efikasnu zaštitu industrijskog dizajna i drugih prava intelektualne svojine, pa se izmenama i dopunama otklanja mogućnost nastanka štete koja može da bude prouzrokovana raznim procesnim razlozima, kao što je između ostalog i saslušanje protivne stranke. Zbog toga se od presudnog značaja posebno u cilju lakšeg postupanja sudova u ovim situacijama i samim tim u cilju postizanja najvišeg nivoa pravne sigurnosti da sve ove mere budu jasno definisane i da budu precizno određeni vidovi privremenih mera i mera obezbeđenja dokaza. Pojedinačno, te izmene i dopune se odnose na:
– izmenu člana 66. važećeg zakona kojim se uređuje privremena mera. Navedena izmena ima za cilj metodološki jasnije i preciznije definisanje same privremene mere kao i taksativno nabrajanje radnji koji se ovom merom mogu zatražiti. Pored toga, propisuje se i situacija u kojoj postoji mogućnost da se privremena mera može odrediti i protiv posrednika. Novim stavom 3. uređuje se situacija kada sud može odrediti i dodatne privremene mere i to meru zaplene pokretne i nepokretne imovine lica protiv koga se predlaže određivanje privremene mere, odnosno meru zabrane isplate novčanih sredstava sa računa lica protiv koga se predlaže određivanje privremene mere, a radi određivanja ovih privremenih mere sudu se daje ovlašćenje da može naložiti dostavljanje bankarskih, finansijskih, poslovnih ili drugih bitnih dokumenata i podataka ili naložiti da se omogući pristup tim dokumentima i podacima;
– dodavanje novih čl. 66a, 66b i 66c kojima se detaljno uređuje postupak za određivanje privremene mere i za ukidanje privremene mere i naknada štete, te propisuju pravila pribavljanja dokaza;
– izmene i dopune čl. 67. i 68. važećeg zakona kojima se uređuju obezbeđenje dokaza i postupak za određivanje obezbeđenja dokaza. Navedene izmene su izvršene iz razloga metodološke preciznosti i preglednosti odredaba koje uređuju taj institut. Takođe, navedenim izmenama izvršeno i potpuno usklađivanje sa Direktivom EZ 2004/48. Tako se izmenama člana 67. važećeg zakona jasno definiše, pre svega, pod kojim uslovima se može odrediti obezbeđenje dokaza, a zatim se u stavu 2. taksativno navode radnje koje se u smislu ovog zakona smatraju obezbeđenjem dokaza. Izmenama člana 68. važećeg zakona detaljno je uređen postupak za određivanje obezbeđenja dokaza, a iz razloga pravne sistematike i preglednosti dodat je novi član 68a kojim se uređuje ukidanje obezbeđenja dokaza i naknada štete.
Članom 43. Zakona se vrši izmena u članu 69. važećeg zakona, zamenom reči: „izricanje” rečju: „određivanje”, kao i dopuna dodavanjem reči: „odnosno za obezbeđenje dokaza”, što uvodi mogućnost da sud odredi odgovarajući novčani iznos kao obezbeđenje u slučaju neosnovanosti zahteva.
Članom 44. Zakona se otklanja tehnička greška u članu 70. važećeg zakona zamenom reči: „informaciju” rečju u množini: „informacije”, a i dopuna novim odredbama kojima se proširuje krug lica kojima sud može naložiti dostavljanje informacija, kao i navođenjem informacija čije dostavljanje sud može da zahteva od lica koje je izvršilo povredu prava. Pored toga odredba člana 70. važećeg zakona dopunjena je i stavom kojim se taksativno nabraja koje informacije se smatraju informacijama za koje važi obaveza dostavljanja. Takođe, u skladu sa odredbom čl. 8. Direktive EU br. 2004/48 EZ, novim stavom se propisuje da odredbe ovog člana ne isključuju pravo da se licu čije je pravo povređeno pruže potpunije informacije; korišćenje u građanskim i krivičnim postupcima informacija dostavljenih u skladu sa ovim članom; pravo da se odbije davanje informacija kojim bi se priznalo učešće u povredi prava ili učešće bliže rodbine u povredi prava kao i primenu odredaba o odgovornosti za zloupotrebu dobijenih informacija i odredaba kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti. Na taj način, ova odredba se u potpunosti usaglašava sa odredbom člana 8. Direktive EU br. 2004/48 EZ, a što predstavlja opšti standard u modernim propisima o industrijskoj svojini, kojom se upotpunjavaju odredbe zakona o građanskopravnoj zaštiti prava.
Članom 45. Zakon posle člana 70. važećeg zakona, dodaje novi član 70a kojim se propisuje shodna primena drugih zakona na postupak po tužbi, predlogu za određivanje privremene mere, predlogu za obezbeđenje dokaza i pravnom leku kao i na pitanja u vezi sa naknadom štete.
Članom 46. Zakon menja se naziv člana 71. važećeg zakona, a članom 47. Zakona menja se naziv člana 74. važećeg zakona.
Članom 48. Zakon dodaje novi član 74a kojim se predviđa mogućnost ulaganja revizije kao vanrednog pravnog leka dozvoljenog protiv pravosnažnih presuda donetih u drugom stepenu u sporovima koji se odnose na zaštitu i upotrebu industrijskog dizajna ili prava iz prijave. S obzirom da je na osnovu odredbe člana 403. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, broj 72/11) posebnim zakonima ostavljeno da propišu odredbe o dozvoljenosti izjavljivanja revizije, to je u važeći zakon uneta odredba kojom se reguliše pravo na izjavljivanje ovog vanrednog pravnog leka. Predloženim rešenjem upotpunjuje se građanskopravna zaštita prava propisanih predloženim zakonom, kako u pogledu imovinskih, tako i u pogledu neimovinskih sporova.
Čl. 49 – 52. su samostalne odredbe predloženog Zakona. Član 49. stav 1. i 2. propisuje da će se, od dana prijema Republike Srbije u Evropsku uniju odredba ovog zakona koja se odnosi na dostupnost javnosti industrijskog dizajna (član 7. stav 1.) primenjivati i u slučaju kada u standardnim tokovima poslovanja nije postojala razumna mogućnost da poslovni krugovi specijalizovani za datu oblast na teritoriji država članica Evropske unije ili Evropskog ekonomskog prostora saznaju za otkrivanje industrijskog dizajna, odnosno u slučaju kada je industrijski dizajn postao dostupan javnosti nakon dana podnošenja prijave ili datuma zatraženog prava prvenstva priznavanjem dizajna Evropske unije ili podnošenjem prijave za priznanje dizajna Evropske unije ili priznavanjem dizajna određene države članice Evropske unije ili podnošenjem prijave za priznanje tog dizajna. Članom 49. stav 3. uređuje se da će se od dana prijema Republike Srbije u Evropsku uniju odredba ovog zakona koja se odnosi na iscrpljenje prava (čl. 45.) primenjivati i u slučaju da je nosilac prava na industrijski dizajn, odnosno lice koje je on ovlastio, stavio u promet na teritoriji Evropske unije, odnosno Evropske ekonomske zajednice proizvod koji sadrži zaštićeni industrijski dizajn, odnosno proizvod koji je oblikovan prema zaštićenom industrijskom dizajnu.
Odredbama čl. 50-52. Zakona se uređuju se način okončanja započetih postupaka, izmena i dopuna izvršnog propisa i stupanje na snagu ovog zakona.
FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona sredstva su obezbeđena u okviru razdela 40 – Zavod za intelektualnu svojinu i nije potrebno izdvajanje dodatnih sredstava iz budzeta Republike Srbije za te namene.
Analiza efekata Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna
Oblast zaštite industrijskog dizajna uređena je Zakonom o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna („Službeni glasnik RS“, br. 104/09 – važeći Zakon) koji je u najvećoj meri usklađen sa relevantnim propisima EU koji uređuju ovu oblast, kao i sa rešenjima sadržanim u Sporazumu o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (u daljem tekstu: TRIPS sporazum).
Međutim, tokom primene važećeg Zakona uočeno je da pojedine odredbe direktiva EU koje regulišu oblast industrijskog dizajna nisu dosledno prenete, a u toku pregovora u vezi sa pristupanjem Republike Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji – STO, pokazalo se da su određene izmene važećeg Zakona nužne u cilju usklađivanja sa obavezujućim principima sadržanim u TRIPS sporazumu.
Rešenja predviđena Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna prvenstveno imaju za cilj dodatno usklađivanje sa relevantnim propisima Evropske unije i to: sa Direktivom 2004/48/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 29. aprila 2004. godine o sprovođenju prava intelektualne svojine (u daljem tekstu: Direktiva 2004/48); sa Direktivom 98/71/EZ Evropskog parlamenta i Saveta o pravnoj zaštiti dizajna (u daljem tekstu: Direktiva EZ 98/71); sa rešenjima sadržanim u TRIPS sporazumu. Takođe, predloženim izmenama i dopunama važećeg Zakona dizajna vrši se dodatno preciziranje terminološke prirode koje ima za cilj da se omogući njegovo preciznije tumačenje i efikasnija primena, dok izmene u delu kojim se uređuje građansko-pravna zaštita imaju za cilj uspostavljanje efikasnijeg sistema zaštite industrijskog dizajna.
1. Problemi koje zakon treba da reši
U cilju jasnijeg sagledavanja efekata izmena i dopuna važećeg Zakona, dajemo kratak prikaz osnovnih problema koje ovaj zakon treba da reši.
A) Usklađivanje sa pravnim tekovinama Evropske unije i sa odredbama TRIPS sporazuma i otklanjanje terminoloških nejasnoća
Na osnovu izvršene analize usklađenosti važećeg Zakona sa relevantnim propisima Evropske unije, ustanovljeno je da je potrebno izvršiti određene izmene prevashodno terminološke prirode, kao i u pogledu određenih definicija radi potpunog usklađivanja sa relevantnim propisima EU i to sa Direktivom 2004/48 kojom je uređeno sprovođenje prava intelektualne svojine, kao i sa Direktivom EZ 98/71 kojom je na nivou Evropske unije uređena zaštita industrijskog dizajna.
Iako je važeći Zakon u najvećoj meri usaglašen sa rešenjima iz TRIPS sporazuma, u toku pregovora u vezi sa pristupanjem Republike Srbije STO pokazalo se da su određene izmene važećeg Zakona nužne u cilju usklađivanja sa obavezujućim principima sadržanim u TRIPS sporazumu.
Ove izmene tiču se sledećih pitanja:
a) Dostupnost javnosti
Odredba člana 7. važećeg Zakona uređuje pitanje dostupnosti javnosti kao ključnog faktora koji se uzima u obzir prilikom utvrđivanja novosti i individualnog karaktera industrijskog dizajna. Navedena odredba je formulisana tako da pre svega definiše opšte pravilo prema kome će se industrijski dizajn smatrati dostupnim javnosti: ako je objavljen, izlagan, korišćen u prometu robe i usluga, ili na drugi način otkriven pre dana podnošenja prijave industrijskog dizajna, ili datuma priznatog prava prvenstva. Takođe, navedena odredba sadrži i izuzetak od pomenutog opšteg pravila u smislu da se neće smatrati da je industrijski dizajn postao dostupan javnosti u slučaju kada u standardnim tokovima poslovanja nije postojala razumna mogućnost da poslovni krugovi specijalizovani za datu oblast saznaju za otkrivanje industrijskog dizajna. Međutim, u pogledu navedenog izuzetka, ova odredba je neprecizna, jer ne definiše jasno na koje poslovne krugove se mogućnost odnosi, te na taj način dovodi do zaključka da se radi o poslovnim krugovima bilo gde u svetu, što bi bilo suprotno principu teritorijalnog dejstva industrijskog dizajna. Stoga ovakva formulacija predstavlja pravnu prazninu koja može dovesti do različitih tumačenja. Radi otklanjanja ove pravne praznine i u cilju jasnoće zakonskog teksta, predloženim izmenama i dopunama vrši se dodatno preciziranje da se prilikom utvrđivanja da li je industrijski dizajn postao dostupan javnosti uzima u obzir ona javnost koju čine poslovni krugovi specijalizovani za datu oblast na teritoriji Republike Srbije. Takođe, na taj način se ova definicija dostupnosti javnosti usklađuje sa Direktivom 98/71, tj. postaje kompatibilna sa sistemom koji je ustanovljen na nivou Evropske unije i koji precizira da se radi o poslovnim krugovima koji su u Evropskoj uniji specijalizovani za datu oblast.
b) Zastupanje stranih lica u postupku pred nadležnim organom
Članom 9. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna vrši se izmena u članu 16. stav 1. važećeg Zakona. Ta odredba propisuje da svako strano fizičko ili pravno lice u postupku pred nadležnim organom mora imenovati zastupnika koji je upisan u Registar zastupnika koji vodi nadležni organ, ili domaćeg advokata, što nije u skladu sa opštom odredbom kojom se uređuje procesna sposobnost stranaka iz člana 43. Zakona o opštem upravnom postupku, a kojom je propisano da svaka stranka koja je potpuno poslovno sposobna može sama vršiti radnje u postupku. Takođe, u pregovaračkom procesu koji se vodi u vezi sa pristupanjem Republike Srbije STO, više puta je ukazano da se ovakvim rešenjem strana lica dovode u neravnopravan položaj u odnosu na domaća lica i da se time krši princip nacionalnog tretmana proklamovan u članu 3. TRIPS sporazuma.
Imajući u vidu navedene razloge, izmenom člana 16. važećeg Zakona precizirano je da samo ona strana fizička ili pravna lica koja nemaju prebivalište odnosno sedište na teritoriji Republike Srbije, u postupku pred Zavodom za intelektualnu svojinu mora zastupati zastupnik koji je upisan u Registar zastupnika koji vodi nadležni organ ili domaći advokat. Drugim rečima, ukoliko strano lice ima prebivalište, odnosno sedište na teritoriji Republike Srbije, ono saglasno navedenoj izmeni zakona neće biti u obavezi da imenuje zastupnika.
v) Opis i prikaz industrijskog dizajna
Izmene člana 20. važećeg Zakona uređuje sadržinu opisa industrijskog dizjna, dok izmena člana 21. važećeg Zakona uređuje sadržinu prikaza industrijskog dizajna, inače oba suštinska elementa prijave za priznanje industrijskog dizajna, na osnovu kojih se utvrđuju novost i individualni karakter predmeta zaštite.
Izmenom člana 20. važećeg Zakona, precizira se sadržina opisa industrijskog dizajna i tako pojednostavljuje postupak priznanja industrijskog dizajna i olakšava sastavljanje uredne prijave. Dok važeća odredba zahteva opis ukupnog spoljašnjeg izgleda predmeta zaštite, izmenom se opis industrijskog dizajna vezuje isključivo na one elemente industrijskog dizajna koji ga čine novim, jer je funkcija opisa upravo da bliže objasni koji su to elementi koji predstavljaju novost industrijskog dizajna za koji se traži zaštita.
Budući da se obim prava na industrijski dizajn zasniva na prikazu, izmenama u članu 21. važećeg Zakona precizira se sadržina prikaza industrijskog dizajna, koji mora biti izrađen tako da se jasno vidi spoljašnji izgled predmeta zaštite, ali i njegovi delovi koji se vide stalno ili prilikom njegove redovne upotrebe. Takođe, u prikazu moraju da budu jasno predstavljeni oni elementi industrijskog dizajna koji ga čine novim u smislu člana 4. ovog zakona i različitim od industrijskih dizajna koji su postali dostupni javnosti u smislu člana 5. važećeg Zakona.
g) Obim prava
Izmenom člana 41. važećeg Zakona se izričito uređuje obim prava na industrijski dizajn, čije je definisanje važno iz razloga što se priznanjem industrijskog dizajna njegovom titularu dodeljuje monopolsko pravo u smislu ovlašćenja da svoje pravo istakne prema trećim licima. Izmenom odredbe izričito se uređuje obim prava na industrijski dizajn i otklanja se nedostatak iz važećeg zakona kojim je propisano da je obim prava određen opisom industrijskog dizajna.
d) Sadržina prava
U pogledu sadržine prava, izmene se tiču uređivanja nedozvoljenih radnji i organičenja prava, a nužne su iz sledećih razloga:
– Nedozvoljene radnje propisuje član 39. stav 3. tačka 3) važećeg Zakona tako što se pod ekonomskim iskorišćavanjem zaštićenog industrijskog dizajna smatra između ostalog i uvoz, izvoz ili tranzit proizvoda izrađenog na osnovu zaštićenog industrijskog dizajna. Ovakvo rešenje nije u skladu sa članom 12.1. Direktive 98/71, jer se pod ekonomskim iskorišćavanjem zaštićenog industrijskog dizajna u pravu intelektualne svojine podrazumeva i ponuda, reklamiranje i skladištenje, kao i uvoz ili izvoz radi stavljanja u promet robe. Sa druge strane, dok se roba nalazi u tranzitu, ona se samo faktički nalazi na teritoriji Republike Srbije. Formalno-pravno je u „međugraničnom prostoru“, pa niti je u prometu, niti je namenjena stavljanju u promet na teritoriji Republike Srbije. Zato nema pravnog osnova za ovlašćenje nosioca prava na industrijski dizajna da zabrani tranzit proizvoda izrađenog na osnovu zaštićenog industrijskog dizajna.
– Ograničenje prava propisuje član 43. važećeg Zakona tako što taksativno nabraja radnje koje nosilac prava na industrijski dizajn ne može da zabrani trećim licima i to: radnje učinjene u nekomercijalne i eksperimentalne svrhe, kao i radnje umnožavanja u svrhu podučavanja ili citiranja, pod uslovom da su u skladu sa praksom lojalne konkurencije i da neopravdano ne ugrožavaju normalno iskorišćavanje industrijskog dizajna, ako i da je navedeno odakle je industrijski dizajn preuzet. Novinu u odnosu na tu odredbu predstavlja propisivanje ograničenja prava nosioca prava na industrijski dizajn u pogledu radnji učinjenih u privatne svrhe. Naime, saglasno važećoj odredbi ograničenje prava je predviđeno između ostalog i u pogledu radnji trećih lica koje su učinjene u nekomercijalne svrhe. Međutim, činjenica da je neka radnja izvršena u nekomercijalne svrhe ne znači nužno da je izvršena u privatne svrhe. U tom smislu moguće je npr. da treće lice iskorišćava zaštićeni industrijski dizajn tako što izrađuje proizvod prema zaštićenom industrijskom dizajnu i ustupa ga bez naknade trećim licima, ili ga čini dostupnim javnosti na bilo koji drugi način koji nema komercijalnu svrhu (npr. izlaganje na izložbi ili sajmu koji nisu prodajnog karaktera). U navedenom slučaju radnja je učinjena u nekomercijalne svrhe, ali nije u isto vreme učinjena i za privatne potrebe. Iz tog razloga, pokazalo se kao neophodno da se izvrši preciziranje ove odredbe izričitim propisivanjem da ograničenje prava postoji i u slučaju radnji trećih lica koje su učinjene u privatne svrhe. Ovo preciziranje je u skladu sa odredbom Direktive 98/71 kojom je uređeno ograničenje prava na industrijski dizajn i na neophodnost unošenja ove izmene ukazano je od strane Evropske komisije na osnovu analize usklađenosti važećeg zakona. Takođe, iz razloga preglednosti, izvršena je prenumeracija odredaba kojima se taksativno nabrajaju slučajevi ograničenja prava na industrijski dizajn.
B) Terminološke izmene
Izmene koje se tiču terminoloških pitanja ne zadiru u suštinu postojećih pravnih instituta, već prevashodno imaju za cilj da se izvrši jasnije formulisanje koje će olakšati tumačenje i primenu zakona u praksi.
Ove izmene se tiču sledećih pitanja:
a) U pogledu definicije novosti industrijskog dizajna (čl. 4. Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna) dodatno se precizira da za ispunjavanje uslova novosti nije dovoljno samo da ne postoji ranije podneta prijava za priznanje identičnog industrijskog dizajna, već je neophodno da takva ranija prijava nije postala dostupna javnosti. Izostavljanjem definicije razlike u nebitnim detaljima dat je širi prostor za utvrđivanje postojanja novosti. Utvrđivanje postojanja novosti zavisi od svih relevantnih okolnosti svakog pojedinačnog slučaja i ne može se ograničavati isključivo na standard „informisanog korisnika“ i „prvog pogleda“ kao jedini relevantan.
b) U pogledu načina za utvrđivanje individualnog karaktera industrijskog dizajna (čl. 5. Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna) precizirano je da se prilikom utvrđivanja individualnog karaktera industrijskog dizajna uzima u obzir stepen slobode koju autor ima prilikom stvaranja industrijskog dizajna određenog proizvoda. Izmenom navedene odredbe ostavljeno je dovoljno prostora da se relevantne okolnosti koje ograničavaju stepen slobode autora industrijskog dizajna utvrđuju na osnovu okolnosti svakog pojedinačnog slučaja, polazeći od prirode proizvoda i industrijskog sektora, a bez uvođenja dodatnih kriterijuma koji nisu predviđeni odredbama Direktive 1998/71/EZ.
v) U pogledu razloga za nepriznavanje zaštite industrijskog dizajna (član 9. Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna), vrši se dopuna važeće odredbe člana 9. koji metodom negativne enumeracije propisuje u kojim slučajevima neće biti odobrena zaštita industrijskom dizajnu.
Iz razloga metodološke preciznosti, a sa ciljem da svi razlozi za nepriznavanje zaštite industrijskog dizajna budu izričito propisani jednom odredbom vrši se dopuna člana 9. Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna. Ova izmena se pokazala kao celishodna, jer se njom direktno i izričito navodi u kojim slučajevima neće biti priznata pravna zaštita industrijskog dizajna, čime se izbegava bilo kakvo posredno tumačenje. Na taj način izvršeno je i usklađivanje sa odredbom čl. 11.1.a) Direktive 98/71.
V) Uspostavljanje efikasnijeg sistema građansko-pravne zaštite usklađenog sa Direktivom EZ 2004/48
Tokom primene važećeg zakona pokazalo se da pojedina rešenja sadržana u Direktivi EZ 2004/48 kojom se uređuje sprovođenje prava intelektualne svojine, nisu dosledno preneta u Zakon o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna. Budući da su ovom direktivom ustanovljeni standardi u oblasti sprovođenja prava intelektualne svojine koji obezbeđuju efikasnu i delotvornu zaštitu priznatih prava, to je njihova implementacija od ključne važnosti za uspostavljanje efikasnijeg sistema zaštite industrijskog dizajna.
Takođe, određene izmene važećeg Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna posledica su izmena opštih procesnih zakona do kojih je došlo nakon stupanja na snagu Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna. Reč je o izmenama u oblasti parničnog postupka i postupka izvršenja.
U cilju usklađivanja sa Direktivom EZ 2004/48 odredbama čl. 24-36. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravnoj zaštiti industrisjskog dizajna vrše se izmene i dopune u delu kojim se uređuje građansko-pravna zaštita za slučaj povrede industrijskog dizajna, odnosno prava iz prijave. Ove izmene imaju za cilj pre svega da postojeći sistem zaštite industrijskog dizajna učine efikasnijim i delotvornijim, kao i da otklone određene nejasnoće i time olakšaju primenu od strane sudova u postupcima po tužbi zbog povrede industrijskog dizajna.
U odnosu na važeći Zakon o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna, iz razloga metodološke preciznosti i sistematike zakona izmenama i dopunama se vrše izmene redosleda pojedinih članova zakona.
Najvažnije izmene i dopune u delu kojim se uređuje građansko-pravna zaštita industrijskog dizajna odnose se na dodatno preciziranje tužbenih zahteva, jasnije i metodološki preglednije propisivanje privremenih mera i mera obezbeđenja dokaza, kao i na uvođenje revizije.
2. Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u zakonu
Predložena zakonska rešenja će imati uticaja kako na sve subjekte (fizička i pravna lica) koji imaju interesa za zaštitu industrijskog dizajna, tako i na sve organe zadužene za sprovođenje prava.
a) Poseban značaj ima izmena u delu kojim se uređuju prikaz i opis industrijskog dizajna.
Treba naglasiti da, kada je reč o prikazu industrijskog dizajna koji u svim zakonodavstvima predstavlja obavezni element prijave za priznanje industrijskog dizajna, u pogledu opisa industrijskog dizajna ne postoji ujednačenost zakonodavstava različitih zemalja po pitanju obaveze njegovog dostavljanja. Tako je u nekim zakonodavstvima opis industrijskog dizajna propisan kao obavezni element prijave (Rumunija, Poljska, Makedonija, Mađarska, Slovenija, Turska, Austrija), dok je u drugim zakonodavstvima propisan kao opcioni element prijave (Hrvatska, Švajcarska, Nemačka, Češka). Razlog za ovakve različite pristupe leži u činjenici da je prikaz industrijskog dizajna element na kome se suštinski zasniva obim prava koje se stiče priznanjem industrijskog dizajna, dok opis ima za cilj bliže objašnjenje elemenata novosti i individualnog karaktera industrijskog dizajna.
Predloženim izmenama Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna, opis industrijskog dizajna ostaje i dalje obavezni element prijave i to imajući u vidu da je važećim Zakonom ustanovljen sistem prema kome se novost i individualni karakter industrijskog dizajna ispituju po službenoj dužnosti. Sa navedenog, postojanje opisa znatno olakšava ovo ispitivanje često od presudnog značaja za bolje razumevanje samog prikaza industrijskog dizajna. Pored toga, postojanje opisa industrijskog dizajna je od velikog značaja za sudove koji treba na osnovu stanja u spisima predmeta da odluče o tome da li ima povrede industrijskog dizajna, kao i za veštake koji na osnovu opisa lakše i preciznije mogu da procene novost i individualni karakter industrijskog dizajna.
Ipak, u cilju pojednostavljivanja postupka priznanja industrijskog dizajna, a naročito sa ciljem olakšavanja prijaviocima da sastave urednu prijavu, izmenom člana 20. Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna vrši se pojednostavljivanje sadržine opisa industrijskog dizajna tako što se precizira da se opis industrijskog dizajna odnosi isključivo na one elemente industrijskog dizajna koji ga čine novim, a ne na sve elemente industrijskog dizajna kako je propisano važećom odredbom. Na taj način podnošenje prijave za priznanje industrijskog dizajna biće znatno olakšano, budući da je dosadašnja odredba od prijavilaca zahtevala sastavljanje veoma obimnih i često teško razumljivih opisa koji u takvoj formi nisu nužni imajući u vidu postojanje preciznih i jasnih prikaza industrijskog dizajna u formi tehničkih crteža.
Takođe, izmenama u članu 21. važećeg Zakona vrši se dodatno preciziranje sadržine prikaza industrijskog dizajna. Smisao navedenih izmena i dopuna je da se detaljnije i preciznije propiše sadržina prikaza industrijskog dizajna budući da se obim prava na industrijski dizajn zasniva na prikazu. Stoga prikaz mora biti tako izrađen da se jasno vidi spoljašnji izgled predmeta zaštite kao i njegovi delovi koji se vide stalno ili prilikom njegove redovne upotrebe. Takođe, u prikazu moraju da budu jasno predstavljeni oni elementi industrijskog dizajna koji ga čine novim u smislu člana 4. ovog zakona i različitim od industrijskih dizajna koji su postali dostupni javnosti u smislu člana 5. Zakona.
b) Izmenom u delu koji se odnosi na pitanje dostupnosti javnosti ne zadire se u postojeću praksu ispitivanja novosti i individualnog karaktera industrijskog dizajna, već se pravna norma upodobljava faktičkom postupanju zavoda prilikom ispitivanja ispunjenosti uslova za zaštitu industrijskog dizajna. Takođe, ova izmena je značajna i sa stanovišta otklanjanja pravne praznine i shodno tome otklanjanja svake mogućnosti različitih tumačenja kad je reč o relevantnom sektoru javnosti u odnosu na koji se utvrđuju novost i individualni karakter industrijskog dizajna.
U praksi, primena navedene odredbe znači da se novost i indiviudalni karakter industrijskog dizajna prevashodno moraju ispitivati uzimajući u obzir onu javnost koju čine poslovni krugovi specijalizovani za datu oblast na teritoriji Republike Srbije. U tom smislu u postupku po svakoj konkretnoj prijavi za priznanje industrijskog dizajna, Zavod za intelektualnu svojinu ispituje raspoložive fondove zaštićenih industrijskih dizajna na teritoriji Repbulike Srbije i to kroz nacionalnu bazu podataka, bazu podataka Svetske organizacije za zaštitu intelektualne svojine (WIPO) i bazu podataka komunitarnih dizajna (baza podataka Evropskog zavoda za harmonizaciju unutrašnjeg tržišta – OHIM). Međutim, svaki tako registrovani industrijski dizajn može se pobijati u postupku oglašavanja ništavim ukoliko postoje relevantni dokazi da je isti ili sličan industrijski dizajn postao dostupan javnosti bilo gde u svetu pre dana podnošenja prijave za priznanje tog industrijskog dizajna i tada je na nosiocu prava na industrijski dizajn da dokaže da u konkretnom slučaju nije postojala razumna mogućnost da poslovni krugovi specijalizovani za datu oblast u Republici Srbiji za njih saznaju.
Na taj način, uz poštovanje principa apsolutne novosti koji podrazumeva dostupnost javnosti industrijskog dizajna bilo gde u svetu koji je opšte usvojen u oblasti zaštite industrijskog dizajna, istovremeno se uvažava princip teritorijalnog dejstva industrijskog dizajna koji nameće obavezu usvajanja navedenog izuzetka kada se radi o dostupnosti javnosti u standardnim tokovima poslovanja u Republici Srbiji. Ovakvo zakonsko regulisanje obezbeđuje, u uslovima globalizacije tržišta, najviši nivo zaštite industrijskog dizajna od svih akata neovlašćenog kopiranja i podražavanja, uz istovremeno uvažavanje teritorijalnog dejstva industrijskog dizajna.
v) Izmenom odredbe kojom se uređuje zastupanje pred Zavodom za intelektualnu svojinu u postupku zaštite industrijskog dizajna, a kojom se stranim licima koja imaju prebivalište, ili sedište na teritioriji Republike Srbije omogućava da vrše radnje u postupku pred Zavodom bez obaveze imenovanja zastupnika, strana lice se dovode u ravnopravan položaj sa domaćim licima. Budući da se time smanjuju njihovi troškovi postupka (advokatski troškovi) ovo rešenje će svakako uticati na povećanje broja prijava industrijskog dizajna podnetih od strane stranih lica.
g) Izmene i dopune u domenu građansko-pravne zaštite (čl. 23-32. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna), stvaraju preduslove za efikasniju i delotvorniju zaštitu, a doprineće efikasnijem postupanju sudova i delotvornijoj pravnoj zaštiti nosilaca prava.
Imajući u vidu da je osnovni cilj tužbe zbog povrede prava sprečavanje nastavljanja radnji povrede prava, tužbeni zahtevi se mogu odnositi i na oduzimanje ili isključenje iz prometa predmeta kojima je izvršena povreda, kao i alata i opreme uz pomoć kojih su proizvedeni predmeti kojima je izvršena povreda prava, budući da se radi o merama koje u potpunosti mogu da ostvare osnovni cilj zbog koga se tužba podnosi. Pored toga, tužbom zbog povrede prava može se tražiti naknada i nematerijalne štete, što omogućava da nosioci prava ostvare i naknadu moralne štete, koja je u slučaju povrede industrijskog dizajna, odnosno prava iz prijave najčešće sadržana u narušavanju reputacije nosioca prava. Novim članom 64a u stavu 3. propisani su faktori koje je sud dužan da uzme u obzir prilikom određivanja iznosa naknade štete čime se sudovima olakšava postupak određivanja iznosa naknade štete i ujedno se vrši dodatno uslađivanje sa odredbom člana 13. Direktive 2004/48.
Značajne su izmene koje se odnose na izricanje privremenih mera i mera obezbeđenja dokaza, koje imaju za cilj da se obezbedi efikasnija zaštita nosioca prava, kako u toku samog postupka po tužbi, tako i pre podnošenja tužbe. Oba instituta su od odlučujećeg značaja za efikasnu zaštitu, a do odugovlačenja postupka po tužbi može da dovede i trajanje postupka saslušanja protivne strane. Važećim Zakonom je propisano da se mera obezbeđenja dokaza može izreći i bez saslušanja protivne stranke, ali takva mogućnost nije propisana u slučaju izricanja privremene mere. Dopuna odredbe člana 66. važećeg Zakona omogućuje da sud odredi privremenu meru i bez prethodnog saslušanja protivne stranke u slučaju kada postoji opasnost od nastanka nenadoknadive štete na strani nosioca prava. Takođe, propisuje rok od 10 dana u kome sud može da odredi privremenu meru bez prethodnog saslušanja protivne stranke, čime se obezbeđuje efikasnost sudova u situacijama kada postoji opasnost od nastanka nenadoknadive štete na strani nosioca prava. Ovakvo rešenje je u skladu sa članom 260. Zakona o izvršenju i obezbeđenju i sa članom 9(4) Direktive EZ 2004/48.
Izvršena je i dopuna odredba člana 68. važećeg Zakona propisivanjem da će u slučaju nepodnošenja tužbe u propisanom roku, sud na predlog lica protiv koga je određena privremena mera, odnosno obezbeđenje dokaza, ukinuti rešenje kojim je određena privremena mera, odnosno obezbeđenje dokaza, obustaviti postupak i ukinuti sprovedene radnje. Propisivanjem navedene sankcije za slučaj nepodnošenja tužbe, otklanja se svaka mogućnost zloupotrebe ovih instituta, što je od značaja sa stanovišta pravne sigurnosti uopšte. Ovakvo rešenje je u skladu sa članom 291. Zakona o izvršenju i obezbeđenju i sa čl. 7. i 9. Direktive EZ 2004/48.
S obzirom da član 403. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, 72/11) dozvoljava da posebni zakoni propišu odredbe o dozvoljenosti izjavljivanja revizije, uvedena je revizija kao vanredni pravni lek dozvoljena protiv pravnosnažnih presuda donetih u drugom stepenu u sporovima koji se odnose na zaštitu i upotrebu industrijskog dizajna ili prava iz prijave. Predloženim rešenjem zaokružuje se sistem građanskopravne zaštite ovih prava.
3. Kakve troškove će primena zakona stvoriti građanima i privredi (naročito malim i srednjim preduzećima)
Primena predloženog zakona ne stvara dodatne troškove građanima i privredi, budući da ne predviđa uvođenje novih procedura.
Primera radi, dajemo podatke o važećim administrativnim taksama koje se prema važećem Zakonu o republičkim administrativnim taksama naplaćuju u postupku za priznanje industrijskog dizajna.
Tarifni broj 107.
Za prijavu za priznanje prava na dizajn, i to:
1) ako prijava sadrži jedan dizajn 5.050
2) ako prijava sadrži dva ili više dizajna, za drugi i svaki sledeći dizajn 3.790
Za zahtev za međunarodno registrovanje žiga, dizajna, odnosno imena porekla 6.300
NAPOMENA: Ako je podnosilac prijave za priznanje patenta, odnosno malog patenta, odnosno topografije integrisanog kola, odnosno prava na dizajn, fizičko lice, taksa iz ovog tarifnog broja plaća se u iznosu umanjenom za 50% od odgovarajuće takse propisane ovim tarifnim brojem.
Tarifni broj 108.
Za zahtev za razdvajanje višestruke prijave dizajna na više pojedinačnih, odnosno višestrukih prijava dizajna, za svaku pojedinačnu, odnosno višestruku prijavu 1.890
Za izdvojenu pojedinačnu, odnosno višestruku prijavu dizajna, odnosno izdvojene pojedinačne, odnosno višestruke prijave dizajna, za svaku prijavu 1.890
NAPOMENA: Ako je podnosilac prijave za priznanje prava na dizajn fizičko lice, taksa iz ovog tarifnog broja plaća se u iznosu umanjenom za 50% od odgovarajuće takse propisane ovim tarifnim brojem.
Tarifni broj 109.
Za rezultat ispitivanja podnosilaca prijave za priznanje patenta, zahteva za proširenje dejstva evropske prijave patenta i evropskog patenta, malog patenta, topografije, žiga, kolektivnog žiga, žiga garancije, prava na dizajn, međunarodne prijave patenta, međunarodne prijave žiga, prijave za deponovanje i evidenciju predmeta srodnih prava, prijave za registrovanje imena porekla odnosno geografske oznake, prijave za priznanje statusa ovlašćenog korisnika imena porekla, odnosno prijave za priznanje statusa ovlašćenog korisnika geografske oznake, provizornog odbijanja međunarodne registracije žiga 630.
NAPOMENA: Ako je podnosilac prijave za priznanje patenta, odnosno malog patenta, odnosno topografije integrisanog kola, odnosno prava na dizajn, fizičko lice, taksa iz ovog tarifnog broja plaća se u iznosu umanjenom za 50%.
Tarifni broj 115.
Za održavanje važenja dizajna za period od pet godina, i to za:
1) prvi dizajn 12.620
2) drugi i svaki sledeći dizajn iz serije 8.830
Za održavanje važenja dizajna za period od šeste do dvadesetpete godine plaća se godišnja taksa, i to za:
1) prvi dizajn 7.570
2) drugi i svaki sledeći dizajn 5.050.
NAPOMENA: Taksa za održavanje prava iz ovog tarifnog broja uplaćuje se do početka godine za koju se uplaćuje taksa, a najranije šest meseci pre isteka vremena do koga je uplaćena taksa za prethodni period.
Taksa koja se ne uplati do početka godine iz stava 1. ove napomene, može se uplatiti u roku od šest meseci od početka godine za koju se uplaćuje taksa, a plaća se u iznosu uvećanom za 50% od takse propisane ovim tarifnim brojem.Ako je podnosilac prijave za priznanje prava na dizajn fizičko lice, taksa iz ovog tarifnog broja plaća se u iznosu umanjenom za 50%.
Takođe dajemo i pregled statističkih podataka o prijavljenim i registrovanim industrijskim dizajnima.
Struktura prijava industrijskih dizajna u periodu od 2003. do 2012. godine
Godina Haški aranžman Nacionalne prijave Ukupno Strane Domaće 2003 712 36 152 900 2004 455 39 126 620 2005 418 24 92 571 2006 475 28 147 608 2007 431 16 148 595 2008 322 37 116 475 2009 197 17 118 332 2010 258 23 81 362 2011 280 24 78 382 2012 343 22 66 431
Struktura registrovanih industrijskih dizajna u periodu od 2003. do 2012. godine
Godina Haški aranžman Nacionalne registracije Ukupno Strane Domaće 2003 712 13 71 796 2004 455 13 103 571 2005 418 16 24 458 2006 475 28 147 560 2007 405 28 59 492 2008 318 17 45 380 2009 180 28 59 267 2010 225 23 92 340 2011 255 19 60 334 2012 319 19 49 387
Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti
Predložena zakonska rešenja će imati pozitivan uticaj kako na sve subjekte (fizička i pravna lica) koji imaju interesa za zaštitu industrijskog dizajna, tako i na sve organe zadužene za sprovođenje prava.
Predložene izmene i dopune važećeg Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna prvenstveno imaju za cilj dodatno usklađivanje sa relevantnim propisima Evropske unije, i to sa Direktivom 2004/48, Direktivom 98/71/EZ, kao i sa rešenjima sadržanim u TRIPS sporazumu. Takođe, predloženim izmenama i dopunama vrši se dodatno preciziranje terminološke prirode koje ima za cilj da se omogući preciznije tumačenje i efikasnija primena Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna. Izmene u delu kojim se uređuje građansko-pravna zaštita stvaraju preduslove za efikasniju i delotvorniju građansko-pravnu zaštitu industrijskog dizajna, odnosno prava iz prijave. Izmene ovih odredaba doprineće efikasnijem postupanju sudova u čijoj nadležnosti je vođenje postupaka za građansko-pravnu zaštitu industrijskog dizajna i delotvornijoj pravnoj zaštiti nosilaca prava.
Primena ovog zakona ne stvara dodatne troškove građanima i privredi.
5. Da li se zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija
Predloženi zakon ne uređuje oblast osnivanja privrednih subjekata. Međutim, budući da su sva predložena rešenja u funkciji jačanja pravne sigurnosti nosilaca prava, kako u fazi ustanovljenja, tj. registrovanja industrijskog dizajna kod nadležnog organa, tako i u postupku građanskopravne zaštite za slučaj povrede prava, to su ova rešenja u isto vreme u funkciji podsticanja poštene tržišne konkurencije. U tom smislu, u povoljnim tržišnim i ekonomskim uslovima uopšte, ovaj zakon bi, iako na indirektan način, u velikoj meri doprineo stvaranju novih privrednih subjekata.
6. Da li su zainteresovane strane imale mogućnost da iznesu primedbe
Izmene i dopune Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna su prevashodno terminološke prirode i ne menjaju suštinu postojećih odredaba. Takođe, pojedine izmene (izmene u delu kojim se uređuje zastupanje stranih lica), kao i izmene u delu kojim se uređuje građansko-pravna zaštita rezultat su uočenih nesaglasnosti sa opštim propisima i to Zakonom o opštem upravnom postupku, kao i sa procesnim zakonima (Zakonom o izvršenju i obezbeđenju). U tom smislu, a u skladu sa Poslovnikom o radu Vlade ne postoji obaveza sprovođenja javne rasprave, ali je tekst radne verzije Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna 28. februara 2013. godine postavljen na sajt Zavoda za intelektualnu svojinu, što je bila prilika da sve zainteresovane strane iznesu svoje primedbe ili sugestije.
U toku pripreme ovog zakona, predlagač se rukovodio i neformalnim primedbama koje su tokom dosadašnje primene Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna iznosila zainteresovana lica. Naime, u redovnim komunikacijama sa strankama (podnosiocima prijava industrijskog dizajna, nosiocima prava i njihovim zastupnicima) u toku rada po prijavama za priznanje industrijskog dizajna, Zavod za intelektualnu svojinu je uočio određene terminološke nejasnoće i nedorečenosti koje se ovim izmenama i dopunama zakona otklanjaju. Reč je izmenama u delu kojim se definišu sadržina opisa i prikaza industrijskog dizajna.
U tom smislu, zaključeno je da su, kada je reč o opisu industrijskog dizajna, zahtevi koji je postavljaju pred podnosioce prijava za priznanje industrijskog dizajna prestrogi i da ne odgovaraju značaju i funkciji opisa industrijskog dizajna. Naime, prikaz industrijskog dizajna je osnovni element prijave, odnosno element na kome se bazira obim prava koje se stiče priznanjem industrijskog dizajna. Funkcija opisa industrijskog dizajna jeste da objasni koji su to elementi novosti i individualnog karaktera industrijskog dizajna koji ga čine podobnim za zaštitu, zbog čega se pokazalo kao potrebno da se sadržina opisa pojednostavi. Ukazujemo da je bilo i razmatranja da se opis industrijskog dizajna izostavi kao obavezni i propiše kao fakultativni element element prijave, kao što je praksa pojedinih država, ali se ostalo na stanovištu da je celishodno zadržati opis industrijskog dizajna kao obavezni element prijave, ali u znatno pojednostavljenoj formi. Kako Zavod za intelektualnu svojiinu po službenoj dužnosti ispituje novost i individualni karakter industrijskog dizajna, onda opis industrijskog dizajna ispitivačima omogućava da znatno lakše i sa većim stepenom preciznosti ispituju navedene uslove. Takođe, u praksi se pokazalo da je opis industrijskog dizajna često od presudne važnosti za lakše razumevanje novosti i individualnog karaktera u sudskim postupcima koji se vode u slučaju povrede prava, naročito za veštake koji u tim postupcima daju svoje stručno mišljenje.
Rukovodeći se neformalnim primedbama i sugestijama dobijenim od pravosudnih organa u pogledu odredaba kojima se uređuje građanskopravna zaštita, Zavod za intelektualnu svojinu je u prethodnom periodu održao čitav niz predavanja i obuka namenjenih organima za sprovođenje prava u oblasti intelektualne svojine, kojom prilikom su se vodile i diskusije u vezi sa mogućnostima unapređenja sistema građanskopravne zaštite industrijskog dizajna. U tom smislu su uočene terminološke neusaglašenosti sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, kao i pravna praznina u domenu uređenja privremenih mera. Naime, važećim Zakonom je izričito propisano da se mera obezbeđenja dokaza pod određenim uslovima može izreći i bez saslušanja protivne stranke, koja mogućnost nije propisana u slučaju izricanja privremene mere. Pored toga, uočeno je da član 68. važećeg Zakona ne sadrži odredbu o posledicama u slučaju nepodnošenja tužbe zbog povrede prava. Svi propusti su otklonjeni predloženim dopunama važećeg Zakona, pa tako i propisivanje roka od 10 dana u kome sud može da odredi privremenu meru bez prethodnog saslušanja protivne stranke. Na taj način se stvaraju uslovi za efikasno postupanje sudova u situacijama kada postoji opasnost od nastanka nenadoknadive štete na strani nosioca prava.
Imajući u vidu da su predložene izmene rezultat izvršene analize usklađenosti važećeg Zakona sa relevantnim propisima Evropske unije, predlagač je ove izmene izvršio u tesnoj saradnji i uz konsultacije sa Evropskom komisijom.
7. Koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava
Primena izmenjenih i dopunjenih odredbi važećeg Zakona podrazumeva odgovarajuće izmene i dopune podzakonskih akata.
Zavod za intelektualnu svojinu će preko svog Centra za edukaciju i informisanje i ubuduće, kao i do sada, sprovoditi sve aktivnosti edukativnog tipa u cilju promovisanja pravilne primene zakona i pružati usluge dijagnostike intelektualne svojine. U cilju potpune i efikasne primene zakona, neophodno je da svi organi zaduženi za njegovu primenu dosledno i pravilno tumače i primenjuju odredbe iz ovog zakona.
Dijagnostika je procena svih faktora intelektualne svojine bilo kog privrednog subjekta, stavljanjem intelektualne svojine u odgovarajući kontekst i uzimajući u obzir sve relevantne parametre. Dizajnirana je, pre svega, za sva tehnološka i proizvodna privredna društva koja žele da procene svoju snagu u oblasti intelektualne svojine i da je koriste za svoj razvoj. Koristeći takvu uslugu dijagnostike intelektualne svojine, privredni subjekat stiče jasan uvid u snagu i slabosti u vezi sa intelektualnom svojinom, pa utvrđeni potencijal intelektualne svojine stavlja u kontekst poslovanja i razmatra iz strateške perspektive. Usluga Dijagnostike intelektualne svojine je potpuno besplatna za sve privredne subjekte u Srbiji.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA
SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Ovlašćeni predlagač: Vlada
Obrađivač: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u saradnji sa Zavodom za intelektualnu svojinu
2. Naziv propisa
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna
Draft Law on Amendments and Supplements of the Law on the Legal Protection of Industrial Designs
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum):
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu sadržinu propisa
– Naslov VI, član 75. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (Intelektualna, industrijska i komercijalna svojina).
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma
– Prema članu 75. stav 3. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva sa odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma je najkasnije 5 godina od stupanja na snagu ovog Sporazuma.
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
– Predloženim propisom u potpunosti se ispunjavaju zahtevi koji proizilaze iz odredbe član 75. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i člana 40. Prelaznog sporazuma
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije
a) Navođenje odredbi primarnih izvora prava EU i ocene usklađenosti sa njima
b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i ocene usklađenosti sa njima
31998L0071 Direktiva 98/71/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 13. oktobra 1998. o pravnoj zaštiti dizajnaDirective 98/71/EC of the European Parliament and of the Council of 13. October 1998 on the legal protection of designs Potpuno usklađen 32004L0048 Direktiva 2004/48/EZ Evropskog parlamenta i saveta od 29. aprila 2004. o sprovođenju prava intelektualne svojineDirective 2004/48/EC of the European Parliament and of the Council of 29. April 1998 on the enforcement of intellectual property rights Delimično usklađen
v) Navođenje ostalih izvora prava Evropske unije i usklađenost sa njima
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna u potpunosti je usklađen sa sledećim međunarodnim sporazumima:
– Haškim sporazumom o međunarodnom prijavljivanju industrijskih uzoraka i modela (Haški dokument) i dopunskim aktom iz Stokholma („Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, br. 3/1993 od 18.06.1993. godine);
– Ženevskim aktom Haškog sporazuma o međunarodnoj registraciji industrijskog dizajna usvojenim na diplomatskoj konferenciji od 02.07.1999. („Službeni glasnik RS – Međunarondi ugovori”, br. 42/2009 od 02.06.2009. godine);
– Lokarnskim aranžmanom o ustanovljenju međunarodne klasifikacije za industrijske uzorke i modele („Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, br. 51/1974 od 18.10.1974. godine)
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna je ocenjen kao delimično usklađen sa Direktivom 2004/48/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 29. aprila 2004. godine. Naime, član 64. Predloga zakona delimično je usklađen sa članom 4. navedene Direktive, jer nije propisana mogućnost pokretanja postupka zbog povrede prava po predlogu profesionalnih udruženja osnovanih radi zaštite prava intelektualne svojine. Ovo iz razloga što ovakva udruženja ne postoje u našem pravnom sistemu. Stoga pun prenos Direktive 2004/48/EZ Evropskog parlamenta i saveta od 29. aprila 2004. godine o sprovođenju prava intelektualne svojine zavisi od usklađenosti i drugih nacionalnih zakona sa ovom Direktivom.
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije
Usklađivanje je proces koji će trajati tokom promene o stabilizaciji i pridruživanju, a potpuna usklađenost će biti postignuta u roku koji je Sporazumom definisan, tj. 5 godina od dana stupanja na snagu Sporazuma.
5. Ukoliko ne postoje odgovarajuće nadležnosti Evropske unije u materiji koju reguliše propis, i/ili ne postoje odgovarajući sekundarni izvori prava Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba obrazložiti tu činjenicu. U ovom slučaju, nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa. Tabelu usklađenosti nije potrebno popunjavati i ukoliko se domaćim propisom ne vrši prenos odredbi sekundarnog izvora prava Evropske unije već se isključivo vrši primena ili sprovođenje nekog zahteva koji proizilazi iz odredbe sekundarnog izvora prava (npr. Predlogom odluke o izradi strateške procene uticaja biće sprovedena obaveza iz člana 4. Direktive 2001/42/EZ, ali se ne vrši i prenos te odredbe Direktive).
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
Napred navedeni izvori prava EU su prevedeni na srpski jezik.
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna je preveden na engleski jezik.
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti
U izradi Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna nisu učestvovali konsultanti, ali su uzeti u obzir komentari i sugestije dobijeni od Evropske komisije u vezi sa važećim tekstom Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna. Takođe, radna verzija Predloga zakona je poslata na mišljenje Evropskoj komisiji. Pored toga, u delu zakona kojim se menjaju i dopunjuju odredbe koje se odnose na građanskopravnu zaštitu uzeto je u obzir pravno mišljenje eksperata Max Planck instituta za intelektualnu svojinu i pravno konkurencije, iz Minhena.