PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA ZAKONA O MATIČNIM KNJIGAMA
Član 1.
U Zakonu o matičnim knjigama („Službeni glasnik RS”, broj 20/09), član 11. menja se i glasi:
„Član 11.
Matičar, odnosno zamenik matičara (u daljem tekstu: matičar) može biti lice koje ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine društvenog smera, položen poseban stručni ispit za matičara i ovlašćenje za obavljanje poslova matičara.”.
Član 2.
U članu 91. stav 1. reč: „pet”, zamenjuje se rečju: „sedam”.
Član 3.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E NJ E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama Zakona o matičnim knjigama sadržan je u odredbi člana 42. Ustava Republike Srbije, kojom se predviđa da se prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuje zakonom.
Takođe, članom 97. stav 1. tačka 2. Ustava propisano je da Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana.
II.RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Razlozi za donošenje Zakona o izmenama Zakona o matičnim knjigama sadržani su u potrebi da se odredbe o uslovima za obavljanje poslova matičara usklade sa odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS”, broj 99/14), kojima se uređuju uslovi koje državni službenik mora da ispunjava za davanje ovlašćenja za vođenje upravnog postupka i odlučivanje o pravima i obavezama fizičkih i pravnih lica.
Takođe, radi obezbeđenja potpune automatizacije matičnih knjiga i vođenja drugog primerka matičnih knjiga isključivom primenom savremenih sredstava za obradu i skladištenje podataka, a imajući u vidu do sada postignuti stepen prevođenja matičnih knjiga u elektronsku formu koje je u nadležnosti opštinskih i gradskih uprava, potrebno je produžiti rok za ispunjenje propisane obaveze i imaocima javnih ovlašćenja omogućiti da u celini izvrše dostavljanje sadržaja drugog primerka matičnih knjiga na čuvanje ministarstvu nadležnom u poslovima državne uprave.
III. OBJAŠNJENJE POJEDINAČNIH REŠENJA
Član 1. – Matičari i zamenici matičara obavljaju poslove vođenja matičnih knjiga i rešavanja u prvostepenom upravnom postupku u oblasti matičnih knjiga koji su saglasno Zakonu o matičnim knjigama („Službeni glasnik RS”, broj 20/09), povereni opštinama, gradovima i gradu Beogradu.
Ove poslove obavljaju primenom odredaba navedenog materijalnog zakona koji uređuje oblast matičnih knjiga, a u procesnom delu postupke za upis određenih činjenica i podataka u matične knjige vode u skladu sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ”, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS”, broj 30/10).
Imajući u vidu izneto, posebno činjenicu da obavljaju poverene poslove državne uprave iz delokruga ministarstva nadležnog za poslove uprave, u pogledu uslova za obavljanje poslova matičara neophodno je propisati iste uslove koje državni službenik mora da ispunjava za davanje ovlašćenja za vođenje upravnog postupka i odlučivanje o pravima i obavezama fizičkih i pravnih lica.
U tom smislu nakon donošenja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi, članom 1. Predloga zakona, predlažu se neophodna usklađivanja u pogledu uslova koje matičar mora da ispunjava za davanje ovlašćenja za vođenje upravnog postupka i odlučivanje o pravima i obavezama fizičkih i pravnih lica. Saglasno predloženim izmenama matičar, odnosno zamenik matičara može biti lice koje ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine društvenog smera.
Pri tome, navedeni uslov je opšti zakonski minimum koji ne isključuje mogućnost da matičar, odnosno zamenik matičara može imati i viši stepen stručne spreme od propisane.
Član 2. – Zakonom o matičnim knjigama uređeno je da se drugi primerak matičnih knjiga vodi primenom elektronskih sredstava za obradu i skladištenje podataka. Takođe, propisano je da drugi primerak matičnih knjiga vode organi kojima su povereni poslovi vođenja matičnih knjiga, a čuva u ministarstvu nadležnom za poslove uprave.
Radi sprovođenja navedenih odredaba Zakona o matičnim knjigama, ministarstvo nadležno za poslove uprave je u propisanom roku od dve godine od dana početka primene Zakona, uspostavilo Centralni sistem za elektronsku obradu i skladištenje podataka i čuvanje drugog primerka matičnih knjiga koje vode opštinske i gradske uprave.
Uspostavljanje tzv. elektronske matične knjige nije jednostavan proces i uz odgovarajući pravni okvir, zahtevao je velike napore u materijalnom, kadrovskom i organizacionom smislu. Do sada su Centralnom sistemu za elektronsku obradu i skladištenje podataka i čuvanje drugog primerka matičnih knjiga pristupile sve jedinice lokalne samouprave kojima su povereni poslovi vođenja matičnih knjiga.
Međutim, polazeći od toga da se do donošenja Zakona o matičnim knjigama drugi primerak matičnih knjiga više decenija vodio isključivo u papirnom obliku i da se matične knjige ne vode samo u sedištu opštinske, odnosno gradske uprave već i u matičnim područjima koje odlukom o matičnim područjima određuje skupština opštine, odnosno grada, jedan broj organa iz člana 6. st. 2. i 4. Zakona o matičnim knjigama, u odnosu na do sada postignuti stepen automatizacije matičnih knjiga neće moći da u ostavljenom roku od pet godina od dana početka primene ovog zakona (do 27. decembra 2014. godine) u celini izvršiti propisanu obavezu vođenja drugog primerka matičnih knjiga primenom elektronskih sredstava za obradu i skladištenje podataka u svim matičnim područjima za koja obezbeđuju vođenje matičnih knjiga.
Stoga se predlaže produženje ovog roka za dve godine, u kome će se obezbediti potpuno prevođenje svih matičnih knjiga u elektronski oblik.
Član 3. sadrži završnu odredbu u skladu sa članom 196. stav 4. Ustava Republike Srbije, kojim je utvrđeno da zakoni i drugi opšti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.
V. PREGLED ODREDABA ZAKONA O MATIČNIM KNJIGAMA
KOJE SE MENJAJU
Član 11.
Matičar, odnosno zamenik matičara (u daljem tekstu: matičar) može biti lice koje ima visoko obrazovanje stečeno na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije) u obrazovno-naučnom polju Društveno-humanističkih nauka, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine društvenog smera, položen poseban stručni ispit za matičara i ovlašćenje za obavljanje poslova matičara.
MATIČAR, ODNOSNO ZAMENIK MATIČARA (U DALJEM TEKSTU: MATIČAR) MOŽE BITI LICE KOJE IMA STEČENO VISOKO OBRAZOVANJE NA OSNOVNIM AKADEMSKIM STUDIJAMA U OBIMU OD NAJMANJE 180 ESPB BODOVA, OSNOVNIM STRUKOVNIM STUDIJAMA, ODNOSNO NA STUDIJAMA U TRAJANJU DO TRI GODINE DRUŠTVENOG SMERA, POLOŽEN POSEBAN STRUČNI ISPIT ZA MATIČARA I OVLAŠĆENJE ZA OBAVLJANJE POSLOVA MATIČARA.
Član 91.
Organi iz člana 6. st. 2. i 4. i člana 68. stav 1. ovog zakona obezbediće vođenje drugog primerka matičnih knjiga primenom elektronskih sredstava za obradu i skladištenje podataka najkasnije u roku od pet SEDAM godina od dana početka primene ovog zakona.
Organi iz člana 6. st. 2. i 4. i člana 68. stav 1. ovog zakona do obezbeđivanja vođenja drugog primerka matičnih knjiga primenom elektronskih sredstava za obradu i skladištenje podataka, a najkasnije do isteka roka iz stava 1. ovog člana drugi primerak matičnih knjiga vode kao prepis ili overenu fotokopiju izvornika matične knjige.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA
SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Ovlašćeni predlagač propisa ( Vlada
Obrađivač: Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave
2. Naziv propisa
Predlog zakona o izmenama Zakona o matičnim knjigama
Draft law on Amendments to the Law on The Law on Register
3. Usklađenost propisa s odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno s odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum):
Predmetni propis nije predviđen Sporazumom niti Prelaznim sporazumom.
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu sadržinu propisa,
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma,
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma,
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma,
d) Veza sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije.
Predmetni propis nije predviđen Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju.
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije:
a) Navođenje odredbi primarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima,
b) Navođenje sekundarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima,
v) Navođenje ostalih izvora prava Evropske unije i usklađenost sa njima,
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost,
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije.
5. Ukoliko ne postoje odgovarajuće nadležnosti Evropske unije u materiji koju reguliše propis, i/ili ne postoje odgovarajući sekundarni izvori prava Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost, potrebno je obrazložiti tu činjenicu. U ovom slučaju, nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa. Tabelu usklađenosti nije potrebno popunjavati i ukoliko se domaćim propisom ne vrši prenos odredbi sekundarnog izvora prava Evropske unije već se isključivo vrši primena ili sprovođenje nekog zahteva koji proizilazi iz odredbe sekundarnog izvora prava (npr. Predlogom odluke o izradi strateške procene uticaja biće sprovedena obaveza iz člana 4. Direktive 2001/42/EZ, ali se ne vrši i prenos te odredbe direktive).
Ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost predmetnog propisa.
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava Evropske unije prevedeni na srpski jezik?
/
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik Evropske unije?
/
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti
/