PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA
ZAKONA O PREKRŠAJIMA
Član 1.
U Zakonu o prekršajima („Službeni glasnik RS”, broj 101/05 ), u članu 35. stav 4. alineja prva, posle reči: „spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja” dodaju se reči: „životne sredine” i zapeta.
Član 2.
U članu 65. u stavu 4. posle reči: „kaznu” dodaju se reči: „maloletničkog”.
Član 3.
U članu 69. u stavu 4. posle reči: „trajati” dodaju se reči: „najmanje tri meseca a”.
Član 4.
U članu 73. u stavu 2. i 3. posle reči: „kazna” dodaje se reč: „maloletničkog”.
Član 5.
U članu 76. u stavu 5. posle reči: „usluga” dodaje se zapeta i reči: „životne sredine”.
Član 6.
U članu 87. stav 2. menja se i glasi:
„Presuda doneta u prekršajnom postupku postaje pravosnažna danom donošenja presude Višeg prekršajnog suda, a rešenje organa uprave danom donošenja presude mesno nadležnog prekršajnog suda”.
Član 7.
U članu 91. stav 2. menja se i glasi:
„Prekršajni postupak u drugom stepenu, po žalbama na presude prekršajnih sudova vodi Viši prekršajni sud, a prekršajni postupak po žalbama na rešenja organa uprave vodi mesno nadležan prekršajni sud”.
U stavu 3. reči: „o žalbama na odluke koje u prekršajnom postupku donesu organi uprave”, brišu se.
Član 8.
U članu 129. stavu 2. i 3. posle reči: „Višem prekršajnom sudu” dodaje se zapeta i reči: „odnosno prekršajnom sudu”.
U stavu 4. posle reči: „Višem prekršajnom sudu” dodaje se zapeta i reči: „odnosno prekršajnom sudu”, a posle reči: „Viši prekršajni sud” dodaje se zapeta i reči: „odnosno prekršajni sud”.
Član 9.
U članu 156. posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:
„Kad zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnosi fizičko lice kao oštećeni protiv odgovornog lica u državnom organu, organu teritorijalne autonomije i jedinici lokalne samouprave, zahtev treba da sadrži lično ime okrivljenog, naziv i sedište organa i funkciju, odnosno poslove koje lice u organu obavlja”.
Stav 3. postaje stav 4.
Član 10.
U članu 228. u stavu 1. reči: „Protiv odluke donete u prvom stepenu može se izjaviti žalba Višem prekršajnom sudu” menjaju se i glase:
„Protiv presude prekršajnog suda može se izjaviti žalba Višem prekršajnom sudu, a protiv rešenja organa uprave, mesno nadležnom prekršajnom sudu”.
Član 11.
Član 238. stav 2. menja se i glasi:
„Blagovremenu, dozvoljenu i od ovlašćenog lica izjavljenu žalbu, prekršajni sud će sa spisima predmeta dostaviti Višem prekršajnom sudu, a organ uprave mesno nadležnom prekršajnom sudu, u roku od tri dana”.
Član 12.
Naslov iznad člana 239. menja se i glasi:
„Odluke prekršajnog i Višeg prekršajnog suda”
U članu 239. posle reči: „Viši prekršajni sud” dodaje se zapeta i reči: „odnosno prekršajni sud”.”
Član 13.
U članu 240. posle reči: „Viši prekršajni sud” dodaje se zapeta i reči: „odnosno prekršajni sud”.
Član 14.
U članu 241. u stavu 1. posle reči: „Viši prekršajni sud” dodaje se zapeta i reči: „odnosno prekršajni sud”, a u stavu 2. posle reči: „član 237. ovog zakona” briše se tačka, dodaje zapeta i reči: „a prekršajni sud na ispitivanje povreda iz stava 1. tač. 1.i 2. ovog člana, kao i na ispitivanje odluke o kazni”.
Član 15.
U članu 242. posle reči: „Viši prekršajni sud” dodaje se zapeta i reči: „odnosno prekršajni sud”, a reč: „presuda” zamenjuje se rečju: „odluka”.
Član 16.
U članu 243. posle reči: „Viši prekršajni sud” dodaje se zapeta i reči: „odnosno prekršajni sud”, a reč: „presudu” zamenjuje se rečju: „odluku”.
Član 17.
U članu 244. posle reči: „Viši prekršajni sud” dodaje se zapeta i reči: „odnosno prekršajni sud”.
Član 18.
U članu 245. u stavu 1. posle reči: „Viši prekršajni sud” dodaje se zapeta i reči: „odnosno prekršajni sud”.
Član 19.
U članu 247. posle reči: „Viši prekršajni sud” dodaje se zapeta i reči: „odnosno prekršajni sud”.
Član 20.
U članu 248. posle reči: „Viši prekršajni sud” dodaje se zapeta i reči: „odnosno prekršajni sud”.
Član 21.
U članu 277. stav 1. reč: „presude” menja se i glasi: „odluke”.
Član 22.
U članu 289. stav 1. reči: „Višem prekršajnom sudu” menjaju se i glase: „mesno nadležnom prekršajnom sudu”.
Član 23.
U članu 291. stavu 4. reči: „Višem prekršajnom sudu” menjaju se i glase: „mesno nadležnom prekršajnom sudu”.
U stavu 5. reči: „Višeg prekršajnog suda” menjaju se i glase: „prekršajnog suda”.
Član 24.
U članu 305. reči: „u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona” zamenjuju se rečima: „do 1. januara 2010. godine”.
Član 25.
U članu 308. reči: „1. januara 2007. godine” zamenjuju se rečima: „1. januara 2010. godine”.
Član 26.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
4912007.321.doc/1
O B R A Z L O Ž E Nj E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima sadržan je u stavu 2. člana 143. Ustava Republike Srbije kojim je propisano da se osnivanje, organizacija, nadležnost, uređenje i sastav sudova uređuju zakonom.
II.RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA OBRAZLOŽENjE OSNOVNIH REŠENjA
Zakonom o prekršajima („Službeni glasnik RS”, broj 101/05), uređeni su pojam prekršaja, uslovi za prekršajnu odgovornost, uslovi za propisivanje i primenu prekršajnih sankcija, sistem sankcija, prekršajni postupak i postupak izvršenja odluka.
Razlozi za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima vezani su za donošenje Ustava Republike Srbije i Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije i u skladu s tim potrebom usklađivanja navedenog zakona sa Ustavom.
Razlog za donošenje ovog zakona je i potreba usklađivanja visine novčanih kazni za prekršaje sa postojećim društvenim okolnostima.
Donošenje ovog Zakona potrebno je i radi preciziranja pojedinih odredbi i usklađivanja nadležnosti prekršajnih sudova, Višeg prekršajnog suda i organa uprave nadležnih za vođenje prekršajnog postupka sa vrstom i težinom prekršaja, kao i brojem predmeta u radu.
III. OBRAZLOŽENjE POJEDINIH REŠENjA
Članom 1. Predloga zakona dopunjen je član 35. stav 4. alineja 1. koji propisuje izuzetke od odredaba stava 1. do 3. ovog člana i to propisivanje posebnih raspona kazni – najviše do dvadesetorostrukog iznosa u srazmeri sa visinom pričinjene štete ili neizvršene obaveze, vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet prekršaja, za prekršaje iz određenih oblasti i to: javnih prihoda, javnog informisanja, carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja, kao i prometa roba i usluga i prometa akcija.
Ovako utvrđena visina odnosno, maksimum novčane kazne propisan je za zakonom određene oblasti zbog specifičnosti materije i težine izvršene prekršajne radnje, kao i obzirom na društvenu opasnost i značaj prekršaja.
Sem navedenih oblasti, izmenama i dopunama Zakona, ovakva mogućnost propisivanja raspona kazni za prekršaje, predložena je i za prekršaje iz oblasti životne sredine.
Naime, sve su češći slučajevi ugrožavanja životne sredine a time i potreba da se strožijim prekršajnim sankcijama u ovoj oblasti doprinese i prevenciji u pogledu zaštite životne sredine.
U članu 3. Predloga zakona izmenjen je, odnosno dopunjen član 69. stav 4. Zakona o prekršajima, tako da je kod izricanja mere pojačanog nadzora određena donja granica, odnosno minimum trajanja od tri meseca.
Članom 2. i 4. u stavu 2. i 3. Predloga zakona kazna maloletničkog zatvora upodobljena je terminološki kazni maloletničkog zatvora propisanoj Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnošravnoj zaštiti maloletnih lica.
Član 21. Predloga zakona takođe je terminološki usklađen sa odredbama navedenog zakona o maloletnicima.
Članom 5. Predloga zakona izmenjeni su rokovi zastarelosti propisani članom 76. tako što je stavom 5. istog člana za prekršaje iz oblasti zaštite životne sredine, moguće posebnim zakonom propisati duži rok zastarelosti gonjenja. Ali, saglasno stavu 6. taj rok ne može biti duži od pet godina. Ovako utvrđen rok zastarelosti predložen je iz razloga što je potrebno duže vreme da se u navedenoj oblasti prikupe i utvrde sve činjenice bitne za dokazivanje i donošenje odluka u prekršajnom postupku kojom će se sankcionisati prekršaji iz oblasti životne sredine.
Član 6. propisuje pravosnažnost presude prekršajnog suda i pravosnažnost rešenja koja donose organi uprave.
Članom 7. Predloga zakona propisana je nadležnost prekršajnog suda kao drugostepenog, za reševanje po žalbama na rešenja organa uprave.Saglasno tome, iz nadležnosti Višeg prekršajnog suda brisana je nadležnost da odlučuje o žalbama na odluke koje u prekršajnom postupku donose organi uprave.
Naime, od početka primene člana 303g stav 5. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“ broj55/04), praćenjem rada organa za prekršaje i broja predmeta u radu utvrđeno je da se u drugostepenim prekršajnim organima, još uvek su to Veća za prekršaje enormno povećao broj predmeta u radu, čak do 40% u odnosu na period pre donošenja navedenog zakona. Pored toga što je kvantitativno povećan broj predmeta, drugostepeni organi su opterećeni rešavanjem žalbi na rešenja organa uprave, koji saglasno odredbama Zakona o prekršajima vode postupak samo za prekršaje za koje je propisano izricanje novčane kazne na licu mesta i to za „lakše“ prekršaje.
Dakle, predloženom izmenom u Predlogu zakona, o žalbama na rešenja organa uprave odlučivao bi mesno nadležan prekršajni sud. Na taj način Viši prekršajni sud bio bi rasterećen premeta po žalbama na rešenja organa uprave, već bi samo rešavao predmete po žalbama na presude prekršajnih sudova, tim pre što su poslednjim izmenama Zakona o prekršajima propisani visoki opšti minimumi i maksimumi novčanih kazni za prekršaje, pa je i zbog toga značajno povećan broj žalbi na odluke donete u prvostepenom postupku.
Propisivanjem nadležnosti prekršajnog suda za odlučivanje po žalbama na rešenja organa uprave obezbediće se sudska kontrola rada organa uprave i rešenja donetih u upravnom postupku i na taj način bi nadležnost prvostepenog i drugostepenog suda u prekršajnom postupku bila adekvatna vrsti i visini propisanih kazni i vrstama prekršaja za koje je nadležan prekršajni sud, odnosno organ uprave.
Odredbom člana 8. Predloga zakona propisana je nadležnost prekršajnog i Višeg prekršajnog suda kod odlučivanja o vraćanju u pređašnje stanje.
Član 9. propisuje sadržinu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka koji se pokreće protiv odgovornog lica u državnom organu, organu teritorijalne autonomije i jedinici lokalne samouprave, čime je omogućeno da fizička lica, koja kao oštećeni podnose zahtev, dođu do potrebnih podataka o okrivljenima.
Naime, saglasno odredbama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, član 156. Zakona o prekršajima dopunjen je novim stavom kojim je propisano da je za pokretanje prekršajnog postupka protiv odgovornog lica u državnom organu, organu teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave, uprave dovoljno samo u zahtevu dostaviti i navedene podatke. Naime, u određenom broju slučajeva, kod podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, oštećeni nije bio u mogućnosti da obezbedi osnovne podatke o okrivljenom navedene u tački 3. člana 156. Zakona o prekršajima, te je iz tog razloga dolazilo do odbačaja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Predloženom izmenom zakona doprineće se većem stepenu javnosti rada državnih organa, organa teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave.
Članovima 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 22, 23. i 24. izmenjeni su članovi Zakona o prekršajima koji se odnose na određivanje nadležnosti prekršajnog suda i Višeg prekršajnog suda kod podnošenja žalbe, postupka po žalbi, odlučivanja po žalbi, obrazloženja i dostavljanja presude.
Član 24. Predloga zakona, obzirom na odloženi početak primene Zakona o prekršajima propisuje novi rok za usklađivanje propisa o prekršajima sa navedenim zakonom.
Članom 25. Predloga zakona odložen je početak primene Zakona o prekršajima i to za 1. januar 2010. godine, budući da je važeća odredba člana 308. Zakona o prekršajima derogirana članom 6. stav 2. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije, prema kojoj sudovi koji nisu počeli za radom do dana stupanja na snagu Ustavnog zakona počeće sa radom u rokovima određenim zakonima kojima se njihova organizacija i nadležnost usklađuju sa Ustavom. Odredba člana 25. Predloga zakona usklađena je sa predloženim Zakonom o uređenju sudova, prema kojem prekršajni sudovi počinju sa radom 1. januara 2010. godine.
IV. SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima nije potrebno izdvojiti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Donošenje ovog zakona po hitnom postupku predlaže se imajući u vidu odredbe člana 6, 7. i 15. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije, kojima su propisani rokovi za obrazovanje sudova i izbor sudija, kao i opšti rok za usklađivanje zakona sa Ustavom. Stoga je potrebno istovremeno sa donošenjem zakona kojima se uređuje organizacija pravosuđa doneti i izmene i dopune Zakona o prekršajima, budući da organi za prekršaje prerastaju u prekršajne sudove. Usvajanjem ovog zakona po hitnom postupku izbegavaju se štetne posledice u vezi sa radom organa za prekršaje.
P R E G L E D
ODREDABA ZAKONA O PREKRŠAJIMA
KOJE SE MENjAJU ODNOSNO DOPUNjUJU
Član 35.
Zakonom ili uredbom novčana kazna može se propisati u rasponu:
1. od 500,00 do 50.000,00 dinara za fizičko lice ili odgovorno lice;
2. od 10.000,00 do 1.000.000,00 dinara za pravno lice;
3. od 5.000,00 do 500.000,00 dinara za preduzetnika.
Odlukama skupštine autonomne pokrajine, skupštine opštine, skupštine grada ili skupštine grada Beograda, mogu se propisati novčane kazne do polovine iznosa propisanog u stavu 1. ovog člana.
Novčana kazna koja se naplaćuje na mestu izvršenja prekršaja može se za fizičko lice i odgovorno lice propisati u fiksnom iznosu od 500,00 do 5.000,00 dinara, a za pravno lice i preduzetnika u fiksnom iznosu od 2.000,00 do 20.000,00 dinara.
Izuzetno od odredaba st. 1-3. ovog člana, zakonom se mogu propisati posebni rasponi kazne za sledeće prekršaje:
– u srazmeri sa visinom pričinjene štete ili neizvršene obaveze, vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet prekršaja, ali ne više od dvadesetostrukog iznosa tih vrednosti – za prekršaje iz oblasti javnih prihoda, javnog informisanja, carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja, ŽIVOTNE SREDINE, prometa roba i usluga i prometa hartijama od vrednosti.
– u iznosu najviše do 10% opredeljenom u odnosu na prihod koji su pravno lice, odgovorno lice u pravnom licu ili preduzetnik ostvarili u obračunskoj godini koja je prethodila godini kada je prekršaj učinjen – za prekršaje iz oblasti sprečavanja, ograničavanja ili narušavanja konkurencije.
Član 65.
Maloletniku koji je u vreme izvršenja prekršaja navršio četrnaest, a nije navršio šesnaest godina (mlađi maloletnik) mogu se izreći samo vaspitne mere.
Maloletniku koji je u vreme izvršenja prekršaja navršio šesnaest godina, a nije navršio osamnaest godina (stariji maloletnik) može se izreći vaspitna mera ili kazna.
Zaštitna mera se može izreći maloletniku uz vaspitnu meru, ako je zbog prirode prekršaja to neophodno.
Samo sud može maloletniku izreći vaspitnu meru, novčanu kaznu, kaznu MALOLETNIČKOG zatvora i zaštitnu meru.
Član 69.
Vaspitne mere pojačanog nadzora izriče se ako je potrebno da se prema maloletniku izvrši trajnija mera vaspitanja.
Meru pojačanog nadzora od strane roditelja, usvojitelja ili staratelja, sud će izreći ako su roditelji, usvojitelj ili staratelj propustili da vrše potrebnu brigu i nadzor nad maloletnikom, a u mogućnosti su da ovakav nadzor vrše i to se od njih s osnovom može očekivati.
Ako roditelji, usvojitelj ili staratelj ne mogu vršiti pojačani nadzor nad maloletnikom, maloletniku će se izreći pojačan nadzor organa starateljstva.
Mere pojačanog nadzora iz stava 2. i 3. ovog člana mogu trajati NAJMANjE TRI MESECA A najduže jednu godinu.
Član 73.
Starijem maloletniku može se izreći kazna samo ako je u vreme kada je učinio prekršaj, prema svojoj duševnoj razvijenosti mogao shvatiti značaj svoje radnje i upravljati svojim postupcima i ako zbog težih posledica prekršaja ili većeg stepena prekršajne odgovornosti ne bi bilo opravdano primeniti vaspitnu meru.
Kazna MALOLETNIČKOG zatvora starijem maloletniku može se izreći izuzetno, pri čemu se mora imati u vidu priroda prekršaja, lične osobine i ponašanje maloletnika.
Kazna MALOLETNIČKOG zatvora koja se izrekne starijem maloletniku ne može biti duža od petnaest dana, niti se novčana kazna može zameniti zatvorom u trajanju dužem od petnaest dana.
Član 76.
Prekršajni postupak ne može se pokrenuti ako protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen.
Zastarevanje prekršajnog gonjenja ne teče za vreme za koje se gonjenje ne može preduzeti po zakonu.
Zastarevanje se prekida svakom procesnom radnjom nadležnog organa koja se preduzima radi gonjenja učinioca prekršaja.
Posle svakog prekida zastarevanje počinje ponovo da teče.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, za prekršaje iz oblasti carinskog, spoljnotrgovinskog, deviznog poslovanja, javnih prihoda i finansija, prometa roba i usluga, ŽIVOTNE SREDINE i vazdušnog saobraćaja može se posebnim zakonom propisati duži rok zastarelosti gonjenja.
Rok iz stava 5. ovog člana ne može biti duži od pet godina.
Prekršajno gonjenje zastareva u svakom slučaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost gonjenja.
Član 87.
Protiv odluka nadležnih organa donetih u prvom stepenu može se izjaviti žalba ako ovim zakonom nije drugačije određeno.
Presuda odnosno rešenje doneto u prekršajnom postupku postaju pravosnažni danom donošenja presude Višeg prekršajnog suda.
PRESUDA DONETA U PREKRŠAJNOM POSTUPKU POSTAJE PRAVOSNAŽNA DANOM DONOŠENjA PRESUDE VIŠEG PREKRŠAJNOG SUDA, A REŠENjE ORGANA UPRAVE DANOM DONOŠENjA PRESUDE MESNO NADLEŽNOG PREKRŠAJNOG SUDA.
Član 91.
Prekršajni postupak u prvom stepenu vode prekršajni sudovi, ukoliko za vođenje prekršajnog postupka nisu nadležni organi uprave.
PREKRŠAJNI POSTUPAK U DRUGOM STEPENU, PO ŽALBAMA NA PRESUDE PREKRŠAJNIH SUDOVA, VODI VIŠI PREKRŠAJNI SUD, A PREKRŠAJNI POSTUPAK PO ŽALBAMA NA REŠENjA ORGANA UPRAVE VODI MESNO NADLEŽAN PREKRŠAJNI SUD .
Viši prekršajni sud odlučuje o žalbama na odluke suda, o žalbama na odluke koje u prekršajnom postupku donesu organi uprave, o sukobu i prenošenju mesne nadležnosti sudova i vrši druge poslove određene zakonom.
Viši prekršajni sud pregleda i prati rad sudova, pribavlja od sudova podatke i izveštaje potrebne za praćenje prekršajne prakse, primenu zakona i drugih propisa, praćenje i proučavanje društvenih odnosa i pojava i podatke o drugim pitanjima od interesa za ostvarivanje njihove funkcije.
Član 129.
O vraćanju u pređašnje stanje odlučuje sud, odnosno organ uprave koji je doneo prvostepenu odluku koja se pobija žalbom.
Kad sud, odnosno organ uprave dozvoli vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštenog roka za žalbu, žalbu sa spisima predmeta dostaviće na rešavanje Višem prekršajnom sudu, ODNOSNO PREKRŠAJNOM SUDU.
Protiv rešenja kojim se dozvoljava vraćanje u pređašnje stanje nije dozvoljena žalba.
Sud odnosno organ uprave iz stava 1. ovog člana žalbu protiv rešenja kojim nije dozvoljeno vraćanje u pređašnje stanje, sa žalbom na odluku i ostalim spisima predmeta dostaviće na rešavanje Višem prekršajnom sudu, ODNOSNO PREKRŠAJNOM SUDU. Ako Viši prekršajni sud, ODNOSNO PREKRŠAJNI SUD dozvoli vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštenog roka za žalbu, istom presudom će odlučiti o žalbi izjavljenoj protiv prvostepene odluke.
Član 156.
Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnosi se pismeno i sadrži:
1. naziv podnosioca zahteva i njegovu adresu odnosno lično ime lica koje podnosi zahtev;
2. naziv suda, odnosno organa uprave kome se podnosi zahtev;
3. osnovne podatke o okrivljenom: lično ime, lično ime roditelja, mesto i datum rođenja, jedinstveni matični broj građana, zanimanje, mesto i adresu stanovanja i državljanstvo odnosno naziv i sedište okrivljenog pravnog lica, a za odgovorno lice u pravnom licu i funkciju koju obavlja u tom pravnom licu;
4. činjenični opis radnje iz koje proizlazi pravno obeležje prekršaja, vreme i mesto izvršenja prekršaja i druge okolnosti potrebne da se prekršaj što tačnije odredi;
5. propis o prekršaju koji treba primeniti;
6. predlog o dokazima koje treba izvesti, uz označenje ličnih imena i adresa svedoka, spise koje treba pročitati i predmete koji služe kao dokaz;
7. potpis i pečat podnosioca zahteva.
Kad zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnosi fizičko lice kao oštećeni, zahtev ne mora sadržati propis o prekršaju koji treba primeniti ni jedinstveni matični broj građana okrivljenog lica.
„KAD ZAHTEV ZA POKRETANjE PREKRŠAJNOG POSTUPKA PODNOSI FIZIČKO LICE KAO OŠTEĆENI PROTIV ODGOVORNOG LICA U DRŽAVNOM ORGANU, ORGANU TERITORIJALNE AUTONOMIJE I JEDINICI LOKALNE SAMOUPRAVE, ZAHTEV TREBA DA SADRŽI LIČNO IME OKRIVLjENOG, NAZIV I SEDIŠTE ORGANA I FUNKCIJU, ODNOSNO POSLOVE KOJE LICE U ORGANU OBAVLjA“.
Fizičko lice u svojstvu oštećenog može podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i usmeno na zapisnik.
Član 228.
Protiv odluke donete u prvom stepenu može se izjaviti žalba Višem prekršajnom suda. PROTIV PRESUDE PREKRŠAJNOG SUDA MOŽE SE IZJAVITI ŽALBA VIŠEM PREKRŠAJNOM SUDU, A PROTIV REŠENjA ORGANA UPRAVE, MESNO NADLEŽNOM PREKRŠAJNOM SUDU. Žalba se predaje sudu, odnosno organu uprave, koji je doneo prvostepenu odluku.
Žalba se podnosi u roku od osam dana od dana usmeno saopštene odluke, odnosno od dana dostavljanja presude ili rešenja.
Član 238.
Neblagovremenu, nedozvoljenu i od neovlašćenog lica izjavljenu žalbu odbaciće rešenjem sud, odnosno organ uprave.
Blagovremenu i dozvoljenu žalbu sud, odnosno organ uprave sa spisima će dostaviti Višem prekršajnom sudu u roku od tri dana.
BLAGOVREMENU, DOZVOLjENU I OD OVLAŠĆENOG LICA IZJAVLjENU ŽALBU, PREKRŠAJNI SUD ĆE SA SPISIMA PREDMETA DOSTAVITI VIŠEM PREKRŠAJNOM SUDU, A ORGAN UPRAVE MESNO NADLEŽNOM PREKRŠAJNOM SUDU, U ROKU OD TRI DANA.
ODLUKE PREKRŠAJNOG I VIŠEG PREKRŠAJNOG SUDA
Član 239.
Rešavajući po žalbi Viši prekršajni sud, ODNOSNO PREKRŠAJNI SUD može žalbu odbaciti, odbiti kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu odluku, ili usvojiti, a prvostepenu odluku preinačiti ili ukinuti.
Član 240.
Viši prekršajni sud, ODNOSNO PREKRŠAJNI SUD odbaciće žalbu rešenjem kao neblagovremenu, nedozvoljenu ili izjavljenu od strane neovlašćenog lica, ako utvrdi da je sud ili organ uprave koji je vodio postupak, propustio da to učini.
Član 241.
Viši prekršajni sud, ODNOSNO PREKRŠAJNI SUD ispituje prvostepenu odluku u onom delu u kojem se pobija žalbom, ali mora uvek po službenoj dužnosti ispitati:
1. da li postoji bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 234. stava 1. tač. 1, 3. i 7. do 15. ovog zakona;
2. da li je na štetu okrivljenog povređeno materijalno pravo (član 235. ovog zakona).
Ako žalba izjavljena u korist okrivljenog ne sadrži osnov za pobijanje odluke (član 233. ovog zakona), Viši prekršajni sud ograničiće se na ispitivanje povreda iz stava 1. tač. 1. i 2. ovog člana, kao i na ispitivanje odluke o kazni, zaštitnim merama i oduzimanju imovinske koristi (član 237. ovog zakona), A PREKRŠAJNI SUD NA ISPITIVANjE POVREDA IZ STAVA 1. TAČ. 1 I 2. OVOG ČLANA, KAO I NA ISPITIVANjE ODLUKE O KAZNI.
Član 242.
Viši prekršajni sud, ODNOSNO PREKRŠAJNI SUD će presudom odbiti žalbu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu odluku kad utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda ODLUKA pobija, niti povrede zakona iz člana 241. ovog zakona.
Član 243.
Viši prekršajni sud, ODNOSNO PREKRŠAJNI SUD će uvažiti žalbu i presudom preinačiti prvostepenu odluku kada utvrdi da su odlučne činjenice u prvostepenom postupku utvrđene i da s obzirom na utvrđeno činjenično stanje, treba doneti drugačiju presudu ODLUKU ili ako smatra da postoje takve povrede zakona koje se mogu otkloniti bez ukidanja prvostepene odluke, ili kad nađe da prilikom odmeravanja kazne odnosno izricanja zaštitne mere nisu uzete u obzir sve okolnosti koje utiču na pravilno odmeravanje kazne odnosno na zakonito izricanje zaštitne mere ili kad okolnosti koje su uzete u obzir nisu pravilno ocenjene.
Prvostepena odluka će se preinačiti kad se utvrdi da je sud ili organ uprave koji je vodio prekršajni postupak, pogrešno ocenio isprave i dokaze koje nije sam izveo, a odluka je zasnovana na tim dokazima.
Član 244.
Viši prekršajni sud, ODNOSNO PREKRŠAJNI SUD će žalbu uvažiti i presudom ukinuti prvostepenu odluku i predmet vratiti sudu ili organu uprave, na ponovni postupak ako utvrdi da postoji bitna povreda odredaba prekršajnog postupka, koja je uticala ili je mogla uticati na zakonito rešavanje prekršajne stvari, ili ako smatra da zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja treba dopuniti ili provesti novi postupak, ili ako je prekršajni postupak obustavljen zbog pogrešne ocene dokaza ili pogrešne primene materijalnog prava. Iz istih razloga može se prvostepena odluka i delimično ukinuti ako se pojedini delovi odluke mogu izdvojiti bez štete za pravilno odlučivanje.
Član 245.
U obrazloženju presude Viši prekršajni sud, ODNOSNO PREKRŠAJNI SUD ceniće žalbene navode i ukazaće na povrede zakona koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti.
Kad se prvostepena odluka ukida zbog povrede odredaba prekršajnog postupka, u obrazloženju će se navesti koje su odredbe povređene i u čemu se ogleda povreda.
Kad se prvostepena odluka ukida zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, navešće se nedostaci odnosno zašto su novi dokazi i nove činjenice važne za donošenje pravilne odluke.
Član 247.
Viši prekršajni sud, ODNOSNO PREKRŠAJNI SUD će vratiti sve spise sudu, odnosno organu uprave sa dovoljnim brojem overenih prepisa svoje presude radi dostavljanja okrivljenom, podnosiocu zahteva i drugim zainteresovanim licima.
Član 248.
Sud i organ uprave, dužan je da sprovede sve radnje i raspravi sva sporna pitanja na koje je ukazao Viši prekršajni sud, ODNOSNO PREKRŠAJNI SUD u svojoj presudi. Pri donošenju nove odluke, sud i organ upravre vezani su zabranom propisanom u članu 88. ovog zakona.
Član 277.
Protiv presude ODLUKE donete u postupku kojim je maloletnik oglašen krivim za prekršaje žalbu mogu izjaviti, pored lica iz člana 229. ovog zakona, još i staratelj, brat, sestra i hranitelj maloletnika.
Lica iz stava 1. ovog člana mogu izjaviti žalbu u korist maloletnika i protiv njegove volje.
Član 289.
Na rešenje o prekršaju organa uprave može se izjaviti žalba Višem prekršajnom sudu MESNO NADLEŽNOM PREKRŠAJNOM SUDU.
Ako se žalba ne izjavi, rešenje se dostavlja na izvršenje sudu nadležnom po mestu prebivališta kažnjenog, sa zabeleškom da izrečena novčana kazna nije plaćena.
Na izvršenje novčane kazne primenjuju se odredbe ovog zakona o zameni novčane kazne, kaznom zatvora ili radom u javnom interesu.
Član 291.
Ako novčana kazna iz člana 290. ovog zakona, ne bude naplaćena na licu mesta ovlašćeno lice odmah će učiniocu prekršaja uručiti poziv da istu plati u roku od osam dana ili da određenog dana i časa pristupi u organ uprave radi vođenja prekršajnog postupka.
Rok za dolazak po pozivu za vođenje prekršajnog postupka iz stava 1. ovog člana ne može biti kraći od osam dana.
Učinilac prekršaja će se u pozivu posebno poučiti o pravu na odbranu iz člana 85. ovog zakona.
Na rešenje o prekršaju organa uprave donetom shodno odredbama ovog zakona, može se izjaviti žalba Višem prekršajnom sudu MESNO NADLEŽNOM PREKRŠAJNOM SUDU, preko organa uprave koji je doneo rešenje, u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.
Na odluku Višeg prekršajnog suda PREKRŠAJNOG SUDA žalba nije dozvoljena.
Ako učinilac prekršaja u roku za žalbu ne plati novčanu kaznu, niti izjavi žalbu, rešenje o prekršaju dostavlja se na izvršenje prekršajnom sudu nadležnom po mestu prebivališta kažnjenog, sa zabeleškom da izrečena novčana kazna nije plaćena.
Na izvršenje novčane kazne primenjuju se odredbe ovog zakona o zameni novčane kazne kaznom zatvora ili radom u javnom interesu.
Član 305.
Propisi o prekršajima koji nisu u skladu sa ovim zakonom uskladiće se u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona DO 1. JANUARA 2010. GODINE.
Član 308.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“ a primenjivaće se od 1. januara 2007. godine 1. JANUARA 2010. GODINE.