PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA ZAKONA O JAVNOJ SVOJINI
Član 1.
U Zakonu o javnoj svojini („Službeni glasnik RS”, br. 72/11 i 88/13), u članu 77. stav 1. reči: „tri godine” zamenjuju se rečima: „pet godina”.
Član 2.
U članu 82. stav 3. reči: „tri godine” zamenjuju se rečima: „pet godina”.
Član 3.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E NJ E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. tačka 7. Ustava Republike Srbije, kojim je propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Članom 77. stav 1. Zakona o javnoj svojini („Službeni glasnik RS”, br. 72/11 i 88/13 – u daljem tekstu: Zakon) utvrđen je rok od tri godine od dana stupanja na snagu Zakona u kojem autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave podnose zahteve za upis prava javne svojine, dok je članom 82. stav 3. Zakona određen rok od tri godine od dana stupanja na snagu Zakona u kojem javna preduzeća, društva kapitala i njihova zavisna društva mogu podneti zahtev za upis prava svojine na nepokretnostima. Imajući u vidu da rokovi iz člana 77. stav 1. i člana 82. stav 3. Zakona ističu 6. oktobra 2014. godine, kao i činjenicu da veliki broj navedenih subjekata nisu podneli zahteve za upis prava svojine u javnu evidenciju o nepokretnostima i pravima na njima, neophodno je produženje ovih rokova.
III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA
Članom 1. Predloga zakona menja se u članu 77. stav 1. Zakona rok u kojem autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave podnose zahtev za upis prava javne svojine i to tako što se umesto tri godine rok produžava na pet godina od dana stupanja na snagu Zakona o javnoj svojini.
Članom 2. Predloga zakona menja se u članu 82. stav 3. Zakona rok u kojem javna preduzeća, društva kapitala i njihova zavisna društva mogu podneti zahtev za upis prava svojine na nepokretnostima i to tako što se umesto tri godine rok produžava na pet godina od dana stupanja na snagu Zakona o javnoj svojini.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti posebna sredstva u budžetu Republike Srbije.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se donošenje ovog zakona po hitnom postupku, u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/12 – prečišćen tekst), s obzirom na to da rok za podnošenje zahteva za upis prava na nepokretnostima u javnu evidenciju o nepokretnostima i pravima na njima ističe 6. oktobra 2014. godine
VI. RAZLOZI ZBOG KOJIH SE PREDLAŽE DA ZAKON STUPI NA SNAGU PRE OSMOG DANA OD DANA OBJAVLJIVANJA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”
Potrebno je da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, da bi se omogućilo autonomnoj pokrajini, jedinicama lokalne samouprave, javnim preduzećima, društvima kapitala i njihovim zavisnim društvima da mogu da podnesu zahteve za upis prava svojine na nepokretnostima, s obzirom da rokovi za podnošenje tih zahteva ističu 6. oktobra 2014. godine, što predstavlja naročito opravdane razloge za stupanje na snagu ovog zakona pre osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, u skladu sa članom 196. stav 4. Ustava Republike Srbije.
VII. ANALIZA EFEKATA PROPISA
Za Predlog zakona nije potrebno izraditi analizu efekata zakona, s obzirom na to da se njime ne stvaraju nove obaveze za privredne i druge subjekte.
VIII. PREGLED ODREDABA ZAKONA KOJE SE MENJAJU
Član 77.
Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave podnose zahtev za upis prava javne svojine iz člana 76. stav 2. ovog zakona u roku od tri godine PET GODINA od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ukoliko se zahtev za upis prava javne svojine za određenu nepokretnost ne podnese u roku iz stava 1. ovog člana, nadležni organ za upis prava na nepokretnostima, izvršiće, po službenoj dužnosti, na toj nepokretnosti upis prava javne svojine Republike Srbije, uz zadržavanje postojećeg upisa prava korišćenja, odnosno korisnika.
U slučaju iz stava 2. ovog člana, ukoliko autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave ne podnese zahtev za upis prava javne svojine u smislu stava 1. ovog člana, u roku od 10 godina od dana stupanja na snagu ovog zakona, nadležni organ za upis prava na nepokretnostima izvršiće, po službenoj dužnosti, brisanje prava korišćenja, odnosno korisnika.
Član 82.
Pravo svojine javnog preduzeća i društva kapitala na nepokretnostima iz člana 72. st. 7, 8. i 9. ovog zakona, stiče se upisom u javnu evidenciju o nepokretnostima i pravima na njima.
Uz zahtev za upis prava svojine iz stava 1. ovog člana podnosi se izvod iz javne knjige u kojoj se upisuju prava na nepokretnostima ili druga isprava kojom se dokazuje pravo korišćenja, akt o saglasnosti nadležnog organa osnivača, izmena osnivačkog akta i potvrda Direkcije da su nepokretnosti prijavljene radi upisa u jedinstvenu evidenciju nepokretnosti u skladu sa zakonom.
Javno preduzeće odnosno društvo kapitala, kao i njihova zavisna društva podnose zahtev za upis prava svojine u roku od tri godine PET GODINA od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Neće se dozvoliti upis prava svojine javnog preduzeća i društva kapitala na:
1) prirodnim bogatstvima;
2) dobrima u opštoj upotrebi;
3) mrežama u javnoj svojini;
4) nepokretnostima iz člana 20. stav 2. ovog zakona koje su poverene javnom preduzeću, odnosno društvu kapitala, odnosno njihovom zavisnom društvu radi davanja u zakup odnosno na korišćenje;
5) nepokretnostima koje koriste organi i organizacije nosioca prava javne svojine na tim nepokretnostima;
6) poljoprivrednom i građevinskom zemljištu i drugim nepokretnostima koje nisu uložene, niti se mogu uložiti u kapital javnog preduzeća i društva kapitala, odnosno koje mogu biti isključivo u javnoj svojini.
Odredbe člana 78. st. 4, 5. i 6. ovog zakona shodno će se primenjivati i kod rešavanja po zahtevu za upis prava svojine javnog preduzeća i društva kapitala na nepokretnostima iz stava 1. ovog člana.
Upis prava svojine javnog preduzeća i društva kapitala na nepokretnostima iz stava 1. ovog člana ne može se izvršiti bez pisane saglasnosti osnivača, koju daje nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, a za javna preduzeća i društva kapitala čiji je osnivač Republika Srbija – Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za oblast kojoj pripada delatnost javnog preduzeća, odnosno društva kapitala.
Upis prava svojine javnog preduzeća i društva kapitala neće se dozvoliti i u drugim slučajevima postojanja zabrane upisa, odnosno sticanja svojine javnog preduzeća i društva kapitala.
Ukoliko se zahtev za upis prava svojine za određenu nepokretnost ne podnese u roku iz stava 3. ovog člana, ili taj zahtev bude pravosnažno odbijen, organ nadležan za upis prava na nepokretnostima izvršiće, po službenoj dužnosti, upis prava javne svojine Republike Srbije – ako je reč o zahtevu javnog preduzeća, odnosno društva kapitala čiji je osnivač Republika Srbija, a ako je reč o zahtevu javnog preduzeća odnosno društva kapitala čiji je osnivač autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave – organ nadležan za upis izvršiće, po službenoj dužnosti, upis prava javne svojine autonomne pokrajine odnosno jedinice lokalne samouprave ako su za to ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom.
Do upisa prava svojine podnosioca zahteva za upis, odnosno prava javne svojine osnivača iz stava 8. ovog člana, javno preduzeće i društvo kapitala koji imaju pravo korišćenja zadržavaju pravo korišćenja na predmetnim nepokretnostima sa pravima i obavezama koje imaju na dan stupanja na snagu ovog zakona. Otuđenje ovog prava ne može se izvršiti bez saglasnosti osnivača, a akt o otuđenju suprotno ovoj odredbi ništav je.
Zabrana za upis iz stava 4. tačka 4) ovog člana nije smetnja da se nepokretnost u javnoj svojini, na osnovu odluke Vlade, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, u skladu sa ovim zakonom, prenese u svojinu javnog preduzeća, odnosno društva kapitala.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Organ državne uprave, odnosno drugi ovlašćeni predlagač propisa – Vlada
Obrađivač – Ministarstvo finansija
2. Naziv propisa
Predlog zakona o izmenama Zakona o javnoj svojini
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa.
Ne postoje relevantne odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma
–
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
–
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
–
d) Veza sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije
–
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije
a) Navođenje odredbi primarnih izvora prava EU i ocene usklađenost sa njima
–
b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i ocene usklađenost sa njima
–
v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenost sa njima
–
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost
–
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije
–
5. Ukoliko ne postoje odgovarajuće nadležnosti Evropske unije u materiji koju reguliše propis, i/ili ne postoje odgovarajući sekundarni izvori prava EU sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost, treba obrazložiti tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.
Ne postoje propisi EU sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
NE
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?
NE
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti
NE