PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O
JAVNIM NABAVKAMA
Član 1.
Član 2.
U članu 2. tačka 11) menja se i glasi:
„11) neuobičajeno niska cena je cena iz ponude koja dovodi u sumnju mogućnost isporuke dobara, izvođenja radova ili pružanja usluga koji su predmet javne nabavke;
Posle tačke 23) dodaje se nova tačka 23a), koja glasi:
„23a) okvirni sporazum je sporazum između jednog ili više naručilaca i jednog ili više ponuđača, kojim se utvrđuju uslovi u pogledu cene, a po potrebi i u pogledu količine i drugih elemenata ugovora, pod kojima se u periodu koji ne može biti duži od četiri godine zaključuju ugovori sa istim predmetom nabavke;”
U tački 26) tačka se zamenjuje tačkom i zapetom.
Posle tačke 26) dodaje se tačka 27), koja glasi:
„27) Jedinstveni rečnik javne nabavke (Common procurement vocabulari) je sistem klasifikacije kojim se, prema oznakama i nazivima određuju dobra, usluge i radovi koji su predmet javne nabavke.”
Član 3.
U članu 7. stav 1. tačka 9) briše se.
Tačka 14. briše se.
Član 4.
U članu 15. stav 2. menja se i glasi:
„Konkursnu dokumentaciju za javne nabavke dobara čija je procenjena vrednost veća od 300.000.000,00 dinara, za javne nabavke usluga čija je procenjena vrednost veća od 150.000.000,00 dinara, odnosno za javne nabavke radova čija je procenjena vrednost veća od 500.000.000,00 dinara, naručilac priprema i na stranom jeziku koji se uobičajeno koristi u međunarodnoj trgovini.”
Član 5.
Član 22. menja se i glasi:
„Restriktivni postupak je postupak u kojem u prvoj fazi naručilac priznaje kvalifikaciju podnosiocima prijava na osnovu prethodno određenih uslova, a u drugoj fazi poziva sve podnosioce prijava kojima je priznao kvalifikaciju (kandidati) da podnesu ponudu.
Naručilac može sprovoditi restriktivni postupak kada javnu nabavku nije moguće unapred planirati sa stanovišta obima i vremena, a predmet te nabavke su povremene usluge ili potrošna dobra, odnosno povremene popravke ili radovi na održavanju, koji se pružaju, isporučuju ili izvode, ne prema posebnim zahtevima naručioca, već u skladu sa tržišnim uslovima.
Naručilac priznaje kvalifikaciju podnosiocu prijave za koga utvrdi da ispunjava uslove iz člana 44. ovog zakona na osnovu dokaza koje podnosilac prijave dostavlja uz prijavu u skladu sa članom 45. ovog zakona.
Naručilac, u roku određenom u javnom pozivu, donosi obrazloženu odluku o priznavanju kvalifikacije koja sadrži listu od najmanje tri kandidata i period za koji se priznaje kvalifikacija koji ne može biti duži od tri godine, a u obrazloženju odluke obavezno navodi i razloge za odbijanje ostalih prijava.
Odluku iz stava 4. ovog člana naručilac dostavlja svim podnosiocima prijava u roku od tri dana od dana njenog donošenja.
Tokom važenja liste kandidata, naručilac je dužan da je ažurira na svakih šest meseci, od dana donošenja odluke o priznavanju kvalifikacije, odnosno od dana donošenja odluke o ažuriranju liste.
Odluke iz stava 6. ovog člana objavljuju se na Portalu javnih nabavki u roku od tri dana od dana donošenja.
Ukoliko se druga faza restriktivnog postupka sprovodi u vreme važenja liste, izbor najpovoljnije ponude vrši se među ponuđačima sa liste.
Naručilac može, u toku trajanja liste kandidata, da zahteva od kandidata dostavljanje dokaza, radi provere ispunjenosti uslova za kvalifikaciju.
Naručilac je dužan da isključi kandidata sa liste kandidata, ako:
1) prestane da ispunjava uslove za priznavanje kvalifikacije, utvrđene konkursnom dokumentacijom;
2) odbije da zaključi ugovor;
3) ne ispunjava obaveze po zaključenom ugovoru;
4) stekne negativnu referencu u toku važenja liste kandidata;
5) ne dostavi dokaze radi provere ispunjenosti uslova za kvalifikaciju.”
Član 6.
U članu 23. stav 1. menja se i glasi:
„Naručilac može sprovoditi pregovarački postupak sa objavljivanjem javnog poziva:
1) ako u otvorenom postupku i u drugoj fazi restriktivnog postupka nije dobio nijednu ponudu, odnosno u prvoj fazi restriktivnog postupka nijednu prijavu, ili su sve ponude neodgovarajuće, pod uslovom da se prvobitno određen predmet javne nabavke i uslovi za učešće u postupku, tehničke specifikacije i kriterijumi za izbor najpovoljnije ponude ne menjaju;
2) u slučaju javne nabavke dobara, odnosno radova isključivo za potrebe istraživanja, razvoja ili eksperimenta, a ne u komercijalne svrhe, niti da bi se nadoknađivali troškovi istraživanja i razvoja;
3) u izuzetnim slučajevima kada zbog prirode radova, dobara ili usluga, kao i rizika vezanih za njih, nije moguće unapred proceniti vrednost javne nabavke;
4) ako zbog izuzetne hitnosti prouzrokovane vanrednim okolnostima ili nepredviđenim događajima, čije nastupanje ni u kom slučaju ne zavisi od volje naručioca, naručilac nije mogao da postupi u rokovima određenim za otvoreni ili restriktivni postupak.”
Posle stava 3. dodaje se stav 4, koji glasi:
„Na sprovođenje pregovaračkog postupka iz stava 1. tačka 4) ovog člana ne primenjuju se odredbe člana 82. stav 5. i člana 108. ovog zakona.”
Član 7.
Član 24. menja se i glasi:
„Naručilac može sprovoditi pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva:
1) ako u otvorenom postupku i u drugoj fazi restriktivnog postupka dobije sve neispravne i/ili neprihvatljive ponude pod uslovom da se prvobitno određeni uslovi za učešće u postupku, tehničke specifikacije i kriterijumi za izbor najpovoljnije ponude ne menjaju;
2) ako zbog tehničkih, odnosno umetničkih razloga predmeta javne nabavke ili iz razloga povezanih sa zaštitom isključivih prava, nabavku može ispuniti samo određeni ponuđač;
3) kod dodatnih isporuka dobara od prvobitnog dobavljača namenjenih za delimičnu zamenu proizvoda, materijala ili instalacija ili proširenje obima postojećih proizvoda, materijala ili instalacija, koja bi zbog promene dobavljača obavezivala naručioca da nabavlja materijal koji ima drukčije tehničke karakteristike, što bi prouzrokovalo nesrazmerno velike tehničke teškoće u poslovanju i održavanju, pri čemu ukupna vrednost svih dodatnih isporuka dobara ne može da bude veća od 25% od ukupne vrednosti prvobitno zaključenog ugovora;
4) u slučaju dodatnih usluga ili radova koji nisu bili uključeni u prvobitni projekat ili u prvu javnu nabavku, a koji su zbog nepredvidljivih okolnosti postali neophodni za izvršenje ugovora o javnoj nabavci, pod uslovom da se ugovor zaključi sa prvobitnim pružaocem usluga, odnosno izvođačem radova i da ukupna vrednost svih dodatnih usluga ili radova, uključujući i viškove radova, nije veća od 25% od ukupne vrednosti prvobitno zaključenog ugovora, kao i da:
(a) se takve dodatne usluge ili radovi ne mogu razdvojiti, u tehničkom ili ekonomskom pogledu, od prve javne nabavke, a da se pri tome ne prouzrokuju nesrazmerno velike tehničke teškoće ili nesrazmerno veliki troškovi za naručioca ili
(b) su takve usluge ili radovi, koje bi naručilac mogao nabaviti odvojeno od izvršenja prvobitnog ugovora, neophodne za dalje faze pružanja usluga odnosno izvršenje radova;
5) u slučaju javne nabavke dobara ponuđenih i kupljenih na robnim berzama;
6) u slučaju nabavki dobara pod posebno povoljnim uslovima od ponuđača koji je u likvidaciji, uz saglasnost ostalih poverilaca, u skladu sa propisima kojima se uređuje likvidacija privrednih društava;
7) u slučaju nabavki usluga koje su deo nastavka konkursa za nacrte organizovanog u skladu sa ovim zakonom, ako je ugovor zaključen sa nagrađenim učesnikom odnosno nagrađenim učesnicima na konkursu i ako naručilac u pregovarački postupak uključi svakog od njih;
8) u slučaju nabavki usluga i dobara od preduzeća za radno osposobljavanje, profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje invalidnih lica, ako su nabavke neposredno povezane sa delatnošću osposobljavanja, profesionalne rehabilitacije i zapošljavanja tih lica, pri čemu svi učesnici u zajedničkoj ponudi i svi podizvođači moraju da budu iz navedene grupacije preduzeća, a kvalitet, cena i rokovi za isporuku dobara i pružanje usluga moraju da odgovaraju zahtevima naručioca.
Naručilac je dužan da u konkursnoj dokumentaciji odredi elemente ugovora o kojima će se pregovarati i način pregovaranja, kao i da vodi zapisnik o pregovaranju.
Naručilac je dužan da u pregovaračkom postupku obezbedi da ugovorena cena ne bude veća od uporedive tržišne cene i da sa dužnom pažnjom proverava kvalitet predmeta javne nabavke.
Naručilac je dužan da u roku od tri dana od dana donošenja odluke o izboru najpovoljnije ponude u slučajevima iz stava 1. ovog člana objavi na način propisan članom 69. ovog zakona, obaveštenje o izboru najpovoljnije ponude koje sadrži podatke o predmetu nabavke, o izabranoj ponudi i o osnovu za sprovođenje pregovaračkog postupka.”
Član 8.
Posle člana 26. dodaju se naziv i član 26a, koji glase:
„Način zaključivanja ugovora na
osnovu okvirnog sporazuma
Član 26a
Okvirni sporazum se zaključuje sa izabranim ponuđačem ili ponuđačima, nakon sprovedenog otvorenog, restriktivnog ili pregovaračkog postupka sa objavljivanjem javnog poziva, koji se sprovode radi zaključivanja okvirnog sporazuma. Sporazum se zaključuje na period koji ne može biti duži od četiri godine od dana njegovog zaključenja.
Ako je okvirni sporazum zaključen sa jednim ponuđačem, nabavka će se izvršiti u skladu sa uslovima iz tog sporazuma, a naručilac može u pisanoj formi da obavi konsultacije sa ponuđačem i da po potrebi zatraži da ponuđač podnese novu ponudu.
Ako je okvirni sporazum zaključen sa najmanje tri ponuđača, ugovor će se zaključiti:
1) na osnovu uslova određenih u tom sporazumu, ako sadržina sporazuma to omogućava, odnosno ako su određeni svi uslovi ili
2) na osnovu novih ponuda ponuđača zasnovanih na uslovima iz sporazuma ili na bliže definisanim uslovima iz sporazuma ili na osnovu drugih uslova koji proizlaze iz odredaba sporazuma, tako što se naručilac sa svakim ponuđačem konsultuje, u pisanoj formi, o svakoj nabavci koju treba izvršiti. Naručilac svakog ponuđača poziva, u pisanoj formi, da u roku koji je određen u pozivu za podnošenje ponuda dostavi svoju ponudu.
Ako je predmet okvirnog sporazuma oblikovan u više celina (partija), naručilac nije dužan da poziv za podnošenje ponude za partiju za koju ponuđač nije strana u sporazumu dostavi tom ponuđaču.
Naručilac obaveštava organizaciju nadležnu da rešava prava i obaveze učesnika na tržištu o zaključenom okvirnom sporazumu u roku od tri dana od dana njegovog zaključenja.
Obaveštenje o zaključenom okvirnom sporazumu objavljuje se na Portalu javnih nabavki u roku od tri dana od dana njegovog zaključenja.”
Član 9.
U članu 27. stav 5. reč: „starešina” zamenjuje se rečju: „rukovodilac”.
Posle stava 6. dodaju se st. 7, 8. i 9, koji glase:
„Ministar nadležan za poslove finansija bliže propisuje formu i obavezne elemente plana javnih nabavki.
Naručilac je dužan da plan nabavki u delu koji se odnosi na javne nabavke objavi na Portalu javnih nabavki, osim podataka o procenjenoj vrednosti najkasnije u roku od pet dana od dana njegovog donošenja, odnosno usvajanja.
Ministar nadležan za poslove finansija bliže propisuje jedinstvenu metodologiju za izradu programa iz stava 4. ovog člana.”
Član 10.
U članu 28. posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:
„U slučaju primene pregovaračkog postupka iz člana 24. ovog zakona, odluka sadrži i osnovne podatke o licima koja će biti pozvana da učestvuju u postupku.”
Dosadašnji st. 3.-5. postaju st. 4.- 6.
Član 11.
U članu 30. stav 3. posle tačke 3) dodaje se nova tačka 3a), koja glasi:
„3a) obrazac izjave o ispunjenosti uslova iz člana 44. ovog zakona;”.
Tačka 5) menja se i glasi:
„5) model ugovora, odnosno model okvirnog sporazuma, osim u pregovaračkom postupku;”.
U tački 7) posle reči: „planove” dodaju se reči: „za predmet javne nabavke”.
U stavu 4. reči: „iz tačke 6) stava 3. ovog člana zakona” zamenjuju se rečima: „iz stava 3. tačka 6) ovog člana”, a reči: „iz tačke 7) stava 3. ovog člana zakona” zamenjuju se rečima: „iz stava 3. tačka 7) ovog člana”.
Posle stava 4. dodaje se novi stav 5, koji glasi:
„U slučaju nabavke kredita kao finansijske usluge konkursna dokumentacija sadrži i kreditni zahtev naručioca.”
U dosadašnjem stavu 5. koji postaje stav 6. reči: „iz stava 3. tačka 5) ovog člana” zamenjuju se rečima: „iz stava 5. ovog člana”.
Dosadašnji st. 6. – 11. postaju st. 7. – 12.
Član 12.
Posle člana 30. dodaju se naziv i član 30a, koji glase:
„Jedinstveni rečnik javne nabavke
Član 30a
Naručilac je dužan da se prilikom opisa predmeta nabavke u pozivu za podnošenje ponude i konkursnoj dokumentaciji služi oznakama i nazivima iz Jedinstvenog rečnika javne nabavke.
Vlada utvrđuje Jedinstveni rečnik javnih nabavki iz stava 1. ovog člana.”
Član 13.
U članu 31. stav 1. menja se i glasi:
„Naručilac objavljuje javni poziv i konkursnu dokumentaciju na Portalu javnih nabavki.”
Posle stava 1. dodaje se stav 2, koji glasi:
„Zainteresovana lica mogu od dana objavljivanja javnog poziva i konkursne dokumentacije iz stava 1. ovog člana, izvršiti neposredan uvid u konkursnu dokumentaciju ili preuzeti konkursnu dokumentaciju sa Portala javnih nabavki, a mogu da podnesu zahtev naručiocu za dostavljanje konkursne dokumentacije, koji je dužan da u roku od dva dana od dana prijema zahteva za dostavljanje konkursne dokumentacije, konkursnu dokumentaciju dostavi poštom, telefaksom ili putem elektronske pošte.”
U dosadašnjem stavu 2. koji postaje stav 3. reči: „preuzimanje ili” brišu se.
Član 14.
U članu 32. stav 1. posle reči: „primila konkursnu dokumentaciju” dodaju se reči: „i da ih objavi na Portalu javnih nabavki.”
U stavu 2. posle reči: „lice” dodaju se reči: „iz stava 1. ovog člana”, a reči: „tražiti od naručioca dodatne informacije ili pojašnjenja” zamenjuju se rečima: „podneti zahtev naručiocu za dodatnim informacijama ili pojašnjenjima”.
Stav 3. menja se i glasi:
„Naručilac je dužan da zainteresovanom licu u roku od tri dana oddana prijema zahteva iz stava 2. ovog člana poštom, telefaksom ili putem elektronske pošte pošalje odgovor, da istovremeno tu informaciju dostavi svim drugim licima koja su primila konkursnu dokumentaciju i da je objavi na Portalu javnih nabavki.”
Član 15.
U nazivu iznad člana 36. posle reči: „po partijama” dodaju se reči: „i javne nabavke na osnovu okvirnog sporazuma”.
U članu 36. posle stava 5. dodaje se stav 6, koji glasi:
„Vrednost okvirnih sporazuma je najveća procenjena vrednost bez poreza na dodatu vrednost svih predviđenih ugovora za ukupno trajanje okvirnog sporazuma.”
Član 16.
U članu 42. stav 3. menja se i glasi:
„Standard iz stava 1. ovog člana može da bude:
1. evropski standard, kao standard koji su usvojile evropske organizacije za standardizaciju i koji je dostupan javnosti;
2. srpski standard, kao standard koji je donela organizacija za standardizaciju Republike Srbije i koji je dostupan javnosti;
3. međunarodni standard, kao standard koji je donela međunarodna organizacija (međunarodno telo) za standardizaciju i koji je dostupan javnosti;
4. drugi standardi, kao standardi koji mogu biti prihvaćeni po različitim osnovima.”
Član 17.
<0}
U članu 44. stav 2. tačka 2) briše se.
U stavu 4. posle reči: „finansijske usluge kredita” dodaju se reči: „ili osiguranja”, a posle reči: „poslovna banka” dodaju se reči: „ili osiguravajuće društvo”.
U stavu 8. reč: „zaštiti”zamenjuje se rečju: „bezbednosti”.
U stavu 9. reč: „zaštiti”zamenjuje se rečju: „bezbednosti”.
Član 18.
Član 45. menja se i glasi:
„Ponuđači uz ponudu dostavljaju izjavu o ispunjenosti uslova iz člana 44. ovog zakona, datu pod punom moralnom, materijalnom i krivičnom odgovornošću.
Ponuđač čija ponuda je ocenjena kao najpovoljnija je dužan da u primerenom roku koji odredi naručilac, koji ne može biti duži od pet radnih dana od dana prijema pismenog poziva naručioca, dostavi original ili overenu kopiju dokaza o ispunjenosti uslova iz člana 44. stav 2. ovog zakona, i to:
izvod iz registra nadležnog organa;
2) potvrdu nadležnog organa kojom dokazuje da mu nije izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti;
3) potvrdu nadležnog poreskog organa ili potvrde nadležnog organa da se ponuđač nalazi u postupku privatizacije;
4) važeću dozvole za obavljanje odgovarajuće delatnosti, izdate od strane nadležnog organa ako je takva dozvola predviđena posebnim propisom.
Ispunjenost uslova iz člana 44. stav 2. tačka 6) ovog zakona, koji se odnosi na finansijski kapacitet, ponuđač dokazuje dostavljanjem sledećih dokaza uz ponudu:
(a) bilansa stanja sa mišljenjem ovlašćenog revizora;
(b) izvoda iz bilansa stanja;
(v) iskaza o ponuđačevim ukupnim prihodima od prodaje i prihodima od proizvoda, radova ili usluga, na koje se ugovor o javnoj nabavci odnosi, najduže za prethodne tri obračunske godine;
(g) mišljenja ili iskaza banaka ili drugih specijalizovanih institucija odnosno dokaza koji su navedeni u javnom pozivu i u konkursnoj dokumentaciji.
Naručilac je dužan da u javnom pozivu i u konkursnoj dokumentaciji navede koji je dokaz iz stava 3. ovog člana izabrao i koje druge dokaze koji dokazuju finansijski kapacitet ponuđač treba da priloži.
Ispunjenost uslova iz člana 44. stav 2. tačka 6) ovog zakona, koji se odnosi na poslovni kapacitet, ponuđač dokazuje dostavljanjem spiska najvažnijih isporučenih dobara, izvedenih radova ili pruženih usluga za period od najduže prethodnih pet godina za radove, odnosno tri godine za dobra i usluge, sa iznosima, datumima i listama kupaca, odnosno naručilaca. Ako su kupci odnosno naručioci, subjekti koji se u smislu ovog zakona smatraju naručiocem, dokaz mora biti u obliku potvrde, izdate ili potpisane od strane nadležnog organa, a ako su kupci, odnosno naručioci ostala pravna lica odnosno preduzetnici, potvrdu izdaje ili potpisuje taj kupac odnosno taj naručilac.
Ispunjenost uslova iz člana 44. stav 2. tačka 7) ovog zakona, koji se odnosi na dovoljan tehnički kapacitet, ponuđač dokazuje dostavljanjem sledećih dokaza uz ponudu:
(a) opisa ponuđačeve tehničke opremljenosti i aparature ili
(b) mera za obezbeđivanje kvaliteta i kapaciteta za istraživanje i razvoj.
Ispunjenost uslova iz člana 44. stav 2. tačka 7) ovog zakona, koji se odnosi na dovoljan kadrovski kapacitet, ponuđač dokazuje dostavljanjem izjave o ključnom tehničkom osoblju i drugim ekspertima koji rade za ponuđača, koji će biti odgovorni za izvršenje ugovora, kao i o licima odgovornim za kontrolu kvaliteta.
Dodatne uslove iz člana 44. stav 5. ovog zakona ponuđač dokazuje dostavljanjem uz ponudu jednog ili više dokaza primerenih predmetu ugovora, količini i nameni, kao što je:
(a) uzorak, opis ili fotografija proizvoda i opisa radova ili usluga koje će ponuđač izvesti odnosno pružiti. U slučaju sumnje, naručilac može da zahteva dokaz o autentičnosti uzoraka, opisa ili fotografija;
(b) deklaracija o usaglašenosti, sertifikat, akreditacija i drugi rezultati ocenjivanja usaglašenosti prema standardima i srodnim dokumentima za ocenjivanje usaglašenosti ili bilo koje drugo odgovarajuće sredstvo kojim ponuđač dokazuje usaglašenost ponude sa tehničkom specifikacijom ili standardima traženim u konkursnoj dokumentaciji.
Naručilac je dužan da poziv iz stava 2. ovog člana uputi pre donošenja odluke o izboru najpovoljnije ponude ponuđaču čija je ponuda ocenjena kao najpovoljnija.
Ukoliko ponuđač čija je ponuda ocenjena kao najpovoljnija ne dostavi original ili overenu kopiju dokaza o ispunjenosti uslova iz člana 44. stav 2. ovog zakona, u roku iz stava 2. ovog člana, naručilac će njegovu ponudu odbiti kao neispravnu i naplatiti sredstvo finansijskog obezbeđenja za ozbiljnost ponude.
Ako ponuđač čija je ponuda ocenjena kao najpovoljnija, ne dostavi dokaze iz stava 10. ovog člana, naručilac poziva sledećeg najpovoljnijeg ponuđača sa rang liste.
Dokaz iz stava 2. tačka 2) ovog člana mora biti izdat posle dana objavljivanja javnog poziva, odnosno dana kada je poslat poziv za podnošenje ponuda.
Dokaz iz stava 2. tačka 3) ovog člana može biti izdat i pre objavljivanja javnog poziva ako od dana njegovog izdavanja do dana objavljivanja javnog poziva, odnosno do dana slanja poziva za dostavljanje ponuda nije proteklo više od šest meseci.
Ako ponuđač ima sedište u stranoj državi, naručilac može da proveri da li su dokumenti kojima ponuđač dokazuje ispunjenost traženih uslova izdati od strane nadležnih organa te države.
Ponuđač je dužan da bez odlaganja, a najkasnije u roku od pet dana od dana nastanka promene u bilo kojem od podataka iz ovog člana, o toj promeni pismeno obavesti naručioca i da je dokumentuje na propisani način.”
Član 19.
Naziv iznad člana 47. i član 47. menjaju se i glase:
„Negativne reference i
lista lica sa negativnim referencama
Naručilac koji poseduje dokaze koji potvrđuju da ponuđač nije ispunjavao svoje obaveze u postupcima javnih nabavki, odnosno po ranije zaključenim ugovorima o javnim nabavkama, dužan je da u što kraćem roku te dokaze dostavi ministarstvu nadležnom za poslove finansija.
Dokazom iz stava 1. ovog člana smatra se:
pravnosnažna sudska presuda;
isprava o realizovanom sredstvu obezbeđenja ispunjenja ugovornih obaveza;
izveštaj nadzornog organa o izvedenim radovima;
izjava o raskidu ugovora zbog neispunjenja obaveza data na način i pod uslovima predviđenim zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi;
5) odluka o odbijanju ponude zbog neispunjavanja uslova u skladu sa izjavom datom pod punom moralnom, materijalnom i krivičnom odgovornošću o ispunjenosti uslova iz člana 44. stav 2. ovog zakona;
6) dokaz o realizovanom sredstvu finansijskog obezbeđenja za ozbiljnost ponude;
drugi relevantan dokaz.
Relevantnim dokazom iz stava 2. tač. 1) – 4) ovog člana smatra se dokaz koji potvrđuje da ponuđač nije ispunjavao svoje obaveze po ranije zaključenim ugovorima o javnim nabavkama koji su se odnosili na isti predmet nabavke, u periodu od dve godine za radove, odnosno jedne godine za dobra i usluge, do dana objavljivanja javnog poziva.
Ministarstvo nadležno za poslove finansija za lice za koje je dobilo neki od dokaza iz stava 2. ovog člana i za koje je nakon ispitivanja utvrdilo da su odgovarajući kao dokaz negativne reference, donosi obrazloženo rešenje o ispunjenosti uslova za sticanje negativne reference, nakon što pribavi izjašnjenje ponuđača o toj okolnosti.
Rešenje iz stava 4. ovog člana sadrži i period za koji se utvrđuje negativna referenca, koji ne može biti duži od dve godine.
Uslovi za sticanje negativne reference su da se dokazima iz stava 2. ovog člana potvrđuje da ponuđač u periodu od dve godine više puta nije izvršavao ili je neuredno izvršavao ugovore o javnim nabavkama svojom krivicom, da je najmanje jedanput dao lažnu izjavu o ispunjenosti uslova iz člana 44. ovog zakona ili da je u najmanje dva slučaja izvršena realizacija sredstva finansijskog obezbezbeđenja za ozbiljnost ponude.
Protiv rešenja iz stava 4. ovog člana može se izjaviti žalba Vladi preko ministarstva nadležnog za poslove finansija u roku od osam dana od dana prijema rešenja.
Rešenje doneto po žalbi je konačno.
Ministarstvo nadležno za poslove finansija vodi listu ponuđača za koje je doneto konačno rešenje iz stava 8. ovog člana (u daljem tekstu: lista lica sa negativnim referencama).
Lista lica sa negativnim referencama objavljuje se na Portalu javnih nabavki.
Naručilac je dužan da odbije ponudu ponuđača sa liste iz stava 9. ovog člana.”
Član 20.
U članu 49. stav 5. reči: „tač. 1) do 5)” zamenjuju se rečima: „tač. 1) – 4)”.
Član 21.
U članu 50. stav 7. reči: „tač. 1) do 5)” zamenjuju se rečima: „tač. 1) – 4)”.
Član 22.
U članu 52. stav 2. posle tačke 7) dodaju se tač. 8) i 9), koje glase:
„8) ekološke prednosti i zaštita životne sredine;
9) energetska efikasnost;”.
Član 23.
Član 57. menja se i glasi:
„Ako je u ponudi iskazana neuobičajeno niska cena za dobra, radove ili usluge, naručilac može odbiti takvu ponudu nakon što je u pisanom obliku zatražio obrazloženje o sastavnim elementima ponude koje smatra bitnim.
Obrazloženje ponuđača koje je dato u roku koji odredi naručilac prilaže se uz izveštaj o stručnoj oceni ponuda.
Obrazloženje iz stava 1. ovoga člana može se odnositi na:
1) ekonomiku načina gradnje, proizvodnje ili pružanja usluga;
2) izabrana tehnička rešenja i/ili povoljne uslove dostupne ponuđaču za isporuku dobara, izvršenje radova ili pružanja usluga;
3) mogućnost isporuke dobara, izvođenja radova ili pružanja usluga, u skladu sa tehničkom specifikacijom predmeta nabavke;
4) poštovanje propisa o bezbednosti na radu, zapošljavanju i uslovima rada;
5) okolnost da je ponuđač korisnik državne pomoći u bilo kom obliku.
Naručilac je dužan da po dobijanju obrazloženja iz stava 1. ovog člana proveri merodavne sastavne elemente ponude.
Ako u postupku javne nabavke naručilac utvrdi da je ponuđena cena neuobičajeno niska zbog državne pomoći čiji je korisnik ponuđač, naručilac tu ponudu možeodbiti ukoliko ponuđač, u roku koji odredi naručilacne dokaže da je ta pomoć dodeljena ili korišćena, u skladu sa zakonom kojim se uređuje kontrola državne pomoći.”
Član 24.
U članu 58. stav 9. posle reči: „da zahteva od” dodaje se reč: „izabranog”.
Član 25.
Član 60. menja se i glasi:
„Rok za podnošenje ponuda računa se od dana objavljivanja javnog poziva na Portalu javnih nabavki, odnosno od dana kada je poziv za podnošenje ponuda poslat ponuđačima.”
Član 26.
U članu 63. reči: „kada je javni poziv objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije” zamenjuju se rečima: „objavljivanja javnog poziva”.
Član 27.
U članu 65. stav 1. reči: „kada je javni poziv objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije” zamenjuje se rečima: „objavljivanja javnog poziva”.
Posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:
„Izuzetno, u slučaju iz člana 23. stav 1. tačka 4) ovog zakona, naručilac određuje primereni rok za dostavljanje ponuda.”
Član 28.
U nazivu iznad člana 66. posle reči: „u restriktivnom postupku”dodaju se reči: „i ponuda radi zaključenja ugovora na osnovu okvirnog sporazuma”.
U članu 66. posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:
„Rok za podnošenje ponuda radi zaključenja ugovora na osnovu okvirnog sporazuma ne može biti kraći od 15 dana od dana upućivanja poziva za podnošenje ponuda.”
Član 29.
U članu 68. tačka 1) reči: „kada je javni poziv objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije” zamenjuju se rečima: „objavljivanja javnog poziva”.
U tački 2) posle reči: „pisani poziv” dodaju se reči: „za podnošenje ponude”, a reči: „iz stava 3”zamenjuju se rečima: „iz stava 2”.
Član 30.
Član 69. menja se i glasi:
„Oglasi o javnim nabavkama objavljuju se na Portalu javnih nabavki.
Izuzetno, javni poziv za javne nabavke čija je procenjena vrednost preko 5.000.000,00 dinara za dobra i usluge, odnosno 10.000.000,00 dinara za radove objavljuje se i u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Svi oglasi o javnim nabavkama objavljuju se na srpskom jeziku.
Ukoliko vrednost nabavke prelazi 300.000.000,00 dinara za dobra, 150.000.000,00 dinara za usluge, odnosno 500.000.000,00 dinara za radove, oglasi o javnim nabavkama objavljuju se i na jeziku koji se uobičajeno koristi u međunarodnoj trgovini.
Informacije o javnim nabavkama ne mogu da budu dostupne javnosti pre njihovog objavljivanja na Portalu javnih nabavki.”
Član 31.
U članu 70. posle tačke 2) dodaju se nove tač. 2a) i 2b), koje glase:
„2a) obaveštenje o zaključenom okvirnom sporazumu;
2b) obaveštenje o donetim odlukama iz člana 22. ovog zakona;”.
U tački 3) reči: „stav 2.” zamenjuju se rečima: „stav 4.”.
Član 32.
U članu 72. stav 1. menja se i glasi:
„Naručilac je dužan da objavi javni poziv za prikupljanje ponuda, odnosno prijava za javnu nabavku u:
1) otvorenom postupku;
2) prvoj fazi restriktivnog postupka;
3) kvalifikacionom postupku;
4) pregovaračkom postupku sa objavljivanjem javnog poziva;
5) postupku putem konkursa;
6) postupku javne nabavke male vrednosti.”
Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:
„Kada naručilac sprovodi otvoreni, restriktivni ili pregovarački postupak sa objavljivanjem javnog poziva, radi zaključenja okvirnog sporazuma dužan je da objavi javni poziv za prikupljanje ponuda, odnosno prijava za javnu nabavku.”
U stavu 2. koji postaje stav 3. reči: „tač. 1), 4) i 5)” zamenjuju se rečima: „tač. 1), 4), 5) i 6)”.
Posle dosadašnjeg stava 4. koji postaje stav 5. dodaje se stav 6, koji glasi:
„Na postupak javne nabavke male vrednosti narudžbenicom ne primenjuje se odredba stava 1. ovog člana.”
Član 33.
Naziv iznad člana 74. i član 74. menjaju se i glase:
„Obaveštenje o zaključenom ugovoru o javnoj nabavci i zaključenom okvirnom sporazumu
Član 74.
Obaveštenje o zaključenom ugovoru o javnoj nabavci i obaveštenje o zaključenom okvirnom sporazumu za javne nabavke usluga ili dobara čija je procenjena vrednost iznad vrednosti određene u zakonu kojim se uređuje godišnji budžet Republike Srbijeza javne nabavke male vrednosti, naručilac je dužan da objavi na Portalu javnih nabavki u roku od sedam dana od dana zaključenja ugovora i da u istom roku to obaveštenje dostavi radi objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Obaveštenje o zaključenom ugovoru, odnosno okvirnom sporazumu za javne nabavke usluga ili dobara čija je procenjena vrednost ispod vrednosti iz stava 1. ovog člana objavljuje se na Portalu javnih nabavki.”
Član 34.
U članu 79. stav 4. menja se i glasi:
„Naručilac je dužan da obaveštenje o obustavi postupka javne nabavke objavi na način propisan članom 69. ovog zakona, u roku od tri dana od dana donošenja odluke o obustavi postupka javne nabavke.”
Član 35.
U članu 82. stav 2. reči: „može da zaključi ugovor sa prvim” zamenjuju se rečima: „zaključuje ugovor sa”.
Član 36.
U nazivu glave III, i članu 83. stav 1. posle reči: „rudarstva” dodaju se reči: „ i geoloških istraživanja”.
Član 37.
Član 85. menja se i glasi:
„Predmet javne nabavke u oblastima vodoprivrede, energetike, rudarstva i geoloških istraživanja, telekomunikacija i saobraćaja u smislu ovog zakona jeste nabavka dobara, usluga i radova neophodnih za:
1) istraživanje ili vađenje nafte i gasa, istraživanje ili iskopavanje uglja i ostalih mineralnih sirovina i drugih čvrstih goriva;
2) izgradnju ili upravljanje objektima i mrežama u cilju pružanja usluga korisnicima u vezi sa proizvodnjom, transportom ili distribucijom električne energije, gasa i toplotne energije;
3) snabdevanje mreža iz tačke 2) ovog stava električnom energijom, toplotnom energijom i gasom;
4) izgradnju, održavanje i korišćenje objekata u funkciji vazdušnog, rečnog i železničkog saobraćaja, kao i linijskog gradskog i prigradskog prevoza putnika u drumskom saobraćaju koji se obavlja tramvajima, trolejbusima i autobusima;
5) izgradnju, održavanje i korišćenje telekomunikacionih mreža i kapaciteta i pružanje telekomunikacionih usluga.
Javnom nabavkom u oblastima vodoprivrede i energetike u smislu ovog zakona ne smatra se nabavka dobara, usluga i radova za:
1) proizvodnju vode za piće:
(a) ako lice koje nije naručilac iz člana 3. ovog zakona crpi vodu za piće, a potrošnja tih dobara je neophodna za obavljanje delatnosti tog lica koje nisu obuhvaćene stavom 1. ovog člana;
(b) ako snabdevanje javne mreže zavisi isključivo od lične potrošnje lica koje nije naručilac iz člana 3. ovog zakona i ne prelazi 30% ukupne proizvodnje toga lica vode za piće, uzimajući u obzir prosek za prethodne tri godine, uključujući i tekuću;
2) proizvodnju gasa ili toplotne energije:
(a) ako je proizvodnja gasa ili toplotne energije od strane lica koje nije naručilac iz člana 3. ovog zakona neizbežna posledica obavljanja delatnosti tog lica koje nisu obuhvaćene stavom 1. ovog člana;
(b) ako je snabdevanje javne mreže namenjeno isključivo ekonomskoj eksploataciji te proizvodnje i ne prelazi 20% godišnjeg ukupnog prihoda lica koje nije naručilac iz člana 3. ovog zakona, uzimajući u obzir prethodne tri godine i tekuću godinu.
Javnom nabavkom u smislu stava 2. ovog člana ne smatra se i nabavka:
1) električne energije radi dalje prodaje;
2) električne energije na organizovanom i balansnom tržištu električne energije.”
Član 38.
Naziv iznad člana 86. i član 86. brišu se.
Član 39.
U nazivu iznad člana 87. i u članu 87 stav 1. posle reči: „rudarstva” dodaju se reči: „i geoloških istraživanja”.
U tački 3) reč: „tarifni” briše se.
Tačka 4) menja se i glasi:
„4) kada naručilac transportuje naftu, derivate nafte ili transportuje i distribuira prirodni gas, odnosno prenosi ili distribuira električnu energiju, preko sistema kod kojih postoji samo jedan ponuđač.“
U tački 5) reč: „tarifnih” briše se.
U tački 8) reči: „za lice” zamenjuje se rečima: „sa licima”.
Član 40.
U članu 95. stav 2. reči: „tri dana po zahtevu Uprave za javne nabavke” zamenjuju se rečima: „pet dana po prijemu zahteva”.
Član 41.
U članu 96. stav 2. posle reči: „za prethodnu godinu” dodaju se reči: i objavi na Portalu javnih nabavki”.
Član 42.
U članu 97. stav 5. reči: „Uprava za javne nabavke” zamenjuje se rečima: „ministarstvo nadležno za poslove finansija”.
Član 43.
Naziv Glave VI, naziv iznad člana 98. i član 98. menjaju se i glase:
„VI. UPRAVE
Uprava za centralizovanje
sprovođenje javnih nabavki
Član 98.
Ovim zakonom obrazuje se Uprava za centralizovano sprovođenje javnih nabavki (u daljem tekstu: Uprava) kao posebna organizacija koja, u svoje ime i za račun određenih naručilaca sprovodi postupke javnih nabavki za propisane kategorije dobara, usluga i radova.
U obavljanju poslova iz stava 1. ovog člana, Uprava:
1) utvrđuje ukupne potrebe za nabavkom dobara, usluga i radova u postupcima nabavki koje sprovodi;
2) sprovodi postupak javnih nabavki i zaključuje ugovore, odnosno okvirne sporazume;
3) prati izvršenje ugovora, odnosno okvirnih sporazuma koje zaključi.
Uprava podnosi izveštaj o zaključenim ugovorima i okvirnim sporazumima za prethodnu godinu Ministarstvu finansija-Upravi za javne nabavke najkasnije do 31. marta tekuće godine.
Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove finansija, određuje naručioce i propisuje kategorije dobara, usluga i radova iz stava 1. ovog člana.”
Član 44.
Posle člana 98. dodaju se nazivi iznad članova i čl. 98a, 98b i 98v, koji glase:
„Iskazivanje potreba
Član 98a
Postupci javnih nabavki iz člana 98. ovog zakona sprovode se na osnovu iskazanih potreba koje naručioci dostavljaju Upravi do 31. januara godine u kojoj se nabavka sprovodi.
U slučaju hitnosti, zahtevi se mogu dostaviti i nakon isteka roka iz stava 1. ovog člana.
Uprava zaključuje sa najpovoljnijim ponuđačem ugovor, odnosno okvirni sporazum nakon sprovedenog postupka javne nabavke.
Oblici organizovanja
Član 98b
Uprave za centralizovano sprovođenje javnih nabavki mogu se obrazovati za teritoriju autonomne pokrajine i lokalne samouprave, u skladu sa zakonom.
Ovlašćenje naručilaca
Član 98v
Uprave za centralizovano sprovođenje javnih nabavki, po ovlašćenju naručilaca, zaključuje okvirne sporazume u njihovo ime i za njihov račun.
Na osnovu zaključenog okvirnog sporazuma iz stava 1. ovog člana, naručioci zaključuju ugovore sa ponuđačem.”
Član 45.
Naziv iznad člana 99. i član 99. menjaju se i glase:
„Uprava za javne nabavke
Član 99.
Uprava za javne nabavke je organ uprave u sastavu ministarstva nadležnog za poslove finansija, koji obavlja poslove državne uprave u oblasti javnih nabavki, koji se odnose na:
vođenje Portala javnih nabavki;
pružanje savetodavne pomoći naručiocima i ponuđačima;
3) praćenje postupaka javne nabavke;
4) podnošenje zahteva za zaštitu prava u slučaju povrede javnog interesa;
5) obaveštavanje organa nadležnog za poslove revizije javnih sredstava, budžetske inspekcije i drugih organa nadležnih za pokretanje prekršajnog i krivičnog postupka o nepravilnostima u sprovođenju postupaka javnih nabavki i dostavljanje izveštaja o javnim nabavkama koje utvrdi prilikom obavljanja poslova za koje je nadležna;
6) administrativno-stručne i tehničke poslove vezane za izdavanje sertifikata za službenika za javne nabavke;
7) objavljivanje i distribuciju odgovarajuće stručne literature;
8) pripremanje standardnih modela konkursne dokumentacije;
9) prikupljanje statističkih i drugih podataka o sprovedenim postupcima, zaključenim ugovorima o javnim nabavkama i o efikasnosti sistema javnih nabavki u celini.”
Član 46.
U članu 100. stav 1. posle reči: „javnog interesa u postupcima javnih nabavki” dodaju se reči: „i u drugim slučajevima, u skladu sa zakonom”.
Član 47.
U članu 101. tačka 3) briše se.
Član 48.
U članu 102. stav 2. posle reči: „Vlade” dodaje se zapeta i reči: „po prethodno sprovedenom javnom konkursu”.
Stav 6. menja se i glasi:
„Za predsednika Republičke komisije može biti birano lice koje ispunjava uslove potrebne za izbor za sudiju upravnog suda i koje ima radno iskustvo od pet godina u oblasti javnih nabavki.”
Stav 7. menja se i glasi:
„Za člana Republičke komisije može biti birano lice koje je diplomirani pravnik sa radnim iskustvom od tri godine u oblasti javnih nabavki i pet godina radnog iskustva u struci.”
Član 49.
U članu 106. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:
„Uz zahtev za zaštitu prava podnosilac zahteva iz stava 1. ovog člana podnosi i dokaze o ispunjenosti uslova iz člana 44. stav 2. ovog zakona, osim kada se navedenim zahtevom osporava sadržina konkursne dokumentacije.”
Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 4. i 5.
Član 50.
U članu 107. stav 5. reči: „stav 2.” zamenjuju se rečima: „stav 5.”, a reči: „u Službenom glasniku Republike Srbije” zamenjuju se rečima: „na Portalu javnih nabavki.”
Član 51.
Član 108. menja se i glasi:
„Zahtev za zaštitu prava zadržava naručioca da zaključi ugovor, odnosno okvirni sporazum do donošenja odluke o podnetom zahtevu za zaštitu prava.”
Član 52.
U članu 116. stav 1. reči: „60.000,00 dinara” zamenjuju se rečima: „80.000,00 dinara”.
Posle stava 6. dodaje se novi stav 7. koji glasi:
„O troškovima odlučuje naručilac. Konačna odluka kojom naručilac odlučuje o troškovima postupka je izvršna isprava.”
Dosadašnji stav 7. postaje stav 8.
Član 53.
U članu 117. posle stava 4. dodaje se novi stav 5, koji glasi:
„Odluka Republičke komisije objavljuje se na Portalu javnih nabavki u roku od pet dana od dana upućivanja strankama u postupku.”
Dosadašnji st. 5. i 6. postaju st. 6. i 7.
Član 54.
Posle člana 118. dodaju se nazivi iznad članova i čl. 118a i 118b, koji glase:
„Objavljivanje
Član 118a
Republička komisija je dužna da na svojoj internet stranici objavi:
1) odluke donete u postupku zaštite prava u roku od pet dana od dana upućivanja te odluke strankama u postupku;
3) podatke o toku i okončanju postupaka zaštite prava;
4) podatke o pokrenutim upravnim sporovima protiv odluka Republičke komisije;
5) podatke o poništenim odlukama Republičke komisije.
Izveštavanje
Član 118b
Republička komisija dužna je da do 31. marta tekuće godine Narodnoj skupštini podnese izveštaj o radu za prethodnu godinu (u daljem tekstu: godišnji izveštaj).
Na zahtev Narodne skupštine Republička komisija dužna je da podnese izveštaj i za period kraći od godinu dana.
Sastavni deo godišnjeg izveštaja su podaci i analize o pravnoj zaštiti u postupcima javnih nabavki, odnosno u drugim postupcima propisanim zakonom.
Godišnji izveštaj sadrži podatke o:
1) broju primljenih predmeta (broju zahteva za zaštitu prava ponuđača i broju zahteva za zaštitu javnog interesa);
2) broju rešenih predmeta;
3) broju nerešenih predmeta;
4) broju poništenih postupaka;
5) broju poništenih odluka Republičke komisije;
6) naručiocima čije je odluke Republička komisija poništila u celini ili delimično;
7) statistici koja je od značaja za praćenje pojava u postupku zaštite prava;
8) o stanju u oblasti zaštite prava.”
Član 55.
U članu 121. stav 1. tačka 12) posle reči: „ne obavesti ponuđače” dodaju se reči: „ili u ugovoru ne navede naziv podizvođača”.
Tačka 14) menja se i glasi:
„14) ako ne objavi oglase iz člana 70. ovog zakona na način propisan članom 69. ovog zakona (član 70); ”.
Član 56.
Na postupke javnih nabavki započete do dana stupanja na snagu ovog zakona primenjuju se propisi po kojima su započeti.
Član 57.
Na postupke zaštite prava započete do dana stupanja na snagu ovog zakona primenjuju se propisi po kojima su započeti.
Član 58.
Danom stupanja na snagu ovog zakona Republička komisija nastavlja sa radom u skladu sa odredbama zakona kojim je obrazovana i ovog zakona.
Predsednik i članovi Republičke komisije koji su izabrani do dana stupanja na snagu ovog zakona nastavljaju da obavljaju poslove do isteka mandata na koji su izabrani.
Član 59.
Uprava za javne nabavke osnovana Zakonom o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS”, broj 116/08) prestaje sa radom po isteku 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Danom prestanka rada Uprave za javne nabavke Ministarstvo finansija preuzima od Uprave za javne nabavke zaposlene i postavljena lica, kao i prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu za vršenje nadležnosti u oblasti javnih nabavki.
Ministarstvo finansija uskladiće sa odredbama ovog zakona pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 60.
Uprava za centralizovano sprovođenje javnih nabavki počinje sa radom u roku do šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 61.
Akti iz čl. 9. i 12. ovog zakona biće doneti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, osim akta kojim se bliže propisuje jedinstvena metodologija za izradu programa investicionog značaja, koji će biti donet u roku od 120 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Akt iz člana 43. ovog zakona biće donet u roku od 270 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 62.
Podzakonski akti koji su doneti na osnovu ovlašćenja iz Zakona o javnim nabavkama uskladiće se sa odredbama ovog zakona u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Do stupanja na snagu podzakonskih akata iz stava 1. ovog člana primenjivaće se podzakonski akti donetih na osnovu Zakona o javnim nabavkama, osim odredbi koje su u suprotnosti sa ovim zakonom.
Član 63.
Odredba člana 8. ovog zakona počinje da se primenjuje od 1. januara 2013. godine.
Član 64.
Odredbe čl. 60. i 69. Zakona o javnim nabavkama primenjivaće se do dana početka primene odredbe čl. 25. i 30. ovog zakona.
Odredbe čl. 25. i 30. ovog zakona primenjivaće se istekom 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 65.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
OBRAZLOŽENJE
I USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje Zakona sadržan je u članu 97. stav 1. tač. 6. 11. i 16. Ustava Republike Srbije, po kojem Republika Srbija uređuje i obezbeđuje jedinstveno tržište, pravni položaj privrednih subjekata, kontrolu zakonitosti raspolaganja sredstvima pravnih lica, finansijsku reviziju javnih sredstava, prikupljanje statističkih i drugih podataka od opšteg interesa i organizaciju, nadležnosti i rad republičkih organa.
II RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Nakon tri godine primene Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, broj 116/08) (u daljem tekstu: Zakon) i donošenja Strategije javnih nabavki u Republici Srbiji („Službeni glasnik RS“, broj 71/11) (u daljem tekstu: Strategija), nastala je potreba za donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama. Ovim zakonom potrebno je otkloniti nedostatke koji su uočeni u dosadašnjoj primeni Zakona, predvideti nova rešenja koja će omogućiti naručiocima javnih nabavki brže sprovođenje postupaka javnih nabavki, a ponuđačima lakše učestvovanje u tim postupcima; podići nivo transparentnosti postupaka javnih nabavki i transparentnosti u izvršavanju obaveza koje proizlaze iz ugovora o javnoj nabavci; obezbediti efikasniju zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, kao i omogućiti dalje usaglašavanje sa direktivama Evropske unije i dobrom praksom u ovoj oblasti.
Postojeći zakon predviđa veliki broj slučajeva u kojima se može sprovoditi pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva. Taj broj slučajeva potrebno je smanjiti.
Postupak javne nabavke male vrednosti je netransparentan, zbog čega treba predvideti da se i u ovom postupku objavljuje javni poziv za podnošenje ponuda. Naime, transparentnost javnih nabavki treba podići na najviši nivo, a to je moguće postići ako se na Portalu javnih nabavki objavljuju plan nabavki u delu koji se odnosi na javne nabavke, poziv za dostavljanje ponuda, konkursna dokumentacija, obaveštenje o zaključenom ugovoru, izveštaj o sprovedenom postupku javne nabavke, obaveštenje o izboru najpovoljnije ponude u pregovaračkom postupku bez objavljivanja javnog poziva, obaveštenje o obustavi postupka, kao i zbirni, godišnji izveštaj o javnim nabavkama.
Godišnji izveštaji o javnim nabavkama koje naručioci dostavljaju Upravi za javne nabavke, pored podataka o sprovedenim postupcima javnih nabavki i zaključenim ugovorima treba da sadrže i podatak o izvršenim ugovorima za prethodnu godinu, kako bi se moglo pratiti da li je ugovor izvršen u roku, na način i u okviru ugovorene cene. Ovakvom regulativom obezbeđuje se kontrola izvršavanja ugovora.
Veliki je broj slučajeva nabavki koje se izuzimaju od primene Zakona te je potrebno taj broj smanjiti.
Forma i sadržina godišnjeg plana nabavki nije uređena Zakonom, zbog čega u primeni postoji neslaganje po pitanju šta treba da sadrži godišnji plan nabavki, da li se može menjati i dr. Ova pitanja je potrebno urediti, radi sprečavanja korupcije koja se javlja i u fazi pripremanja plana javnih nabavki zbog čega je sada propisano da ministar nadležan za poslove finansija bliže propisuje formu i sadržinu plana javnih nabavki (član 9).
Potrebno je uvesti centralizovano sprovođenje postupaka javnih nabavki za određene naručioce i određene kategorije dobara, usluga i radova, pre svega, radi povećanja troškovne ekonomičnosti.
Restriktivni postupak treba urediti na način da se lista kandidata ažurira na svakih šest meseci, kako bi on učinio transparentnijim.
Potrebno je uvesti okvirni sporazum na osnovu kojeg naručioci mogu da zaključuju pojedinačne ugovore iz razloga bržeg sprovođenja postupaka javnih nabavki.
Potrebno je proširiti ovlašćenja Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki (u daljem tekstu: Republička komisija) da odlučuje o zaštiti prava i u drugim slučajevima, u skladu sa zakonom (zakon kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije). Takođe, potrebno je pooštriti kriterijume koje treba da ispune lica koja se biraju za predsednika i člana Republičke komisije. Rad Republičke komisije treba učiniti javnim.
III OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA ZAKONA
Članom 1. obrazuje se Uprava za centralizovano sprovođenje javnih nabavki kao novi organ i određuje način zaštite prava i javnog interesa u drugim slučajevima određenim zakonom, odnosno zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije.
U članu 2. tačka 11) pojam „neuobičajeno niska cena“ je redefinisan u skladu sa izmenjenim odredbama kojima se ovo pitanje uređuje. Osim toga, dodata je nova tačka 23a) kojom je definisan pojam okvirnog sporazuma iz razloga što je ovim zakonom uređeno da se nabavke mogu vršiti, pored ostalog, i na osnovu okvirnog sporazuma samo u slučaju kada naručilac sprovodi otvoreni, restriktivni ili pregovarački postupak sa objavljivanjem javnog poziva i nova tačka 27) kojom je definisan pojam Jedinstvenog rečnika javne nabavke, zato što je ovim zakonom utvrđena obaveza za naručioca da predmet javne nabavke odredi oznakama i nazivima iz navedenog rečnika.
Članom 3. brišu se u članu 7. dva osnova za izuzimanje od primene Zakona, i to usluge glasovne telefonije, teleksa, radio-telefonije, pejdžinga, interneta i satelitske usluge (tačka 9.) i usluge stručnih fizičkih lica, preduzetnika ili pravnih lica koja u ime i za račun i pod nadzorom Agencije za privatizaciju obavljaju poslove iz delatnosti stečajnog upravnika (tačka 14.), zbog toga što u ovim oblastima postoji konkurencija na tržištu. Brisanjem navedenih tačaka smanjen je broj slučajeva u kojima se Zakon ne primenjuje.
Članom 4. izvršena je izmena u članu 15. stav 2. Zakona tako što su određeni veći limiti za nabavke dobara (300.000.000,00 dinara) i nabavke radova (500.000.000,00 dinara) iznad kojih je naručilac u obavezi da konkursnu dokumentaciju pripremi i na stranom jeziku koji se uobičajeno koristi u međunarodnoj trgovini. Izmena je izvršena u cilju smanjivanja troškova u postupku javne nabavke.
Članom 5. izvršena je izmena člana 22. Zakona, kojim je uređen restriktivni postupak javne nabavke na taj način što je utvrđen rok od tri godine umesto dve godine, za koji se priznaje kvalifikacija kandidatima na listi. Predviđeno je da se lista kandidata ažurira na svakih šest meseci. Precizirano je da izbor najpovoljnije ponude može da se izvrši samo među ponuđačima koji su na listi kandidata. Utvrđeni su razlozi zbog kojih je naručilac u obavezi da isključi kandidata sa liste. Predloženim izmenama propisana je obaveza za naručioca da vrši kontrolu ispunjenosti uslova za kvalifikaciju tokom važenja liste (tri godine) i da na listu uključuje nove kandidate. S obzirom da su razlozi za isključenje sa liste utvrđeni ovim zakonom, naručilac ne može proizvoljno da ceni da li su se stekli razlozi za isključenje kandidata sa liste. Takođe, sada je isključena mogućnost naručioca da restriktivni postupak može sprovesti u slučaju kada su predmet javne nabavke takva dobra, usluge i radovi koji, s obzirom na tehničku, kadrovsku i finansijsku osposoblenost, mogu biti isporučeni, pruženi, osnosno izvedeni samo od strane ograničenog broja ponuđača.
Čl 6. i 7. izvršena je izmena pregovaračkog postupka sa objavljivanjem javnog poziva i pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva tako da je broj slučajeva u kojima se pregovarački postupak sa objavljivanjem javnog poziva može sprovoditi povećan sa tri na četiri iz razloga što je smanjen broj slučajeva u kojima se može sprovoditi pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva koji je netransparentan postupak. Naime, predloženo je da se u pregovaračkom postupku sa objavljivanjem javnog poziva vrše i javne nabavke dobara za potrebe istraživanja, razvoja ili eksperimenta, javne nabavke u izuzetnim slučajevima kada zbog prirode radova, dobara ili usluga, kao i rizika vezanih za njih, nije moguće unapred proceniti vrednost javne nabavke i javne nabavke zbog izuzetne hitnosti prouzrokovane vanrednim okolnostima ili nepredviđenim događajima, čije nastupanje ni u kom slučaju ne zavisi od volje naručioca.
U članu 24. Zakona smanjen je broj slučajeva (razloga) u kojima se sprovodi pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva, u skladu sa izmenama u članu 23. Zakona. Naime, Zakonom je propisano jedanaest slučajeva u kojima se može sprovoditi pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva. Ovim zakonom taj broj smanjen je na osam slučajeva. Smanjivanjem broja slučajeva u kojima se može sprovoditi pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva podiže se nivo transparentnosti postupaka javnih nabavki.
Članom 8. propisan je novi član 26a kojim je uređen način zaključivanja ugovora na osnovu okvirnog sporazuma, što je novina u postupku javne nabavke i izvršeno je usklađivanje sa evropskom praksom u ovoj oblasti. Naime, omogućeno je naručiocima da zaključuju okvirne sporazume sa jednim ili više ponuđača za određeni predmet javne nabavke na period od četiri godine nakon čega nabavka može da se izvrši pozivanjem izabranog ponuđača na zaključenje ugovora, ako je to moguće, ili pozivanjem izabranih ponuđača da podnesu nove ponude. Uvođenjem okvirnog sporazuma postiže se efikasnost u sprovođenju postupaka javnih nabavki zato što je moguće da se na osnovu jednog postupka javne nabavke zaključi više ugovora od strane više naručilaca sa više ponuđača. Primena navedenog zakonodavnog rešenja odložena je do 1. januara 2013. godine, kako bi se naručioci uputili da pravilno postupaju u vezi sa zaključenjem okvirnog sporazuma i ugovora na osnovu tog sporazuma.
Članom 9. izvršena je dopuna člana 27. Zakona. Naime, dato je ovlašćenje ministru finansija da podzakonskim aktom propiše formu i obavezne elemente plana javnih nabavki, čime se otklanjaju dosadašnje nedoumice u primeni propisa u oblasti javnih nabavki, u vezi elemenata koje plan javnih nabavki treba da sadrži. Osim toga, propisana je obaveza za naručioca da plan nabavki, u delu koji se odnosi na javne nabavke, objavi na Portalu javnih nabavki najkasnije u roku od pet dana od dana njegovog donošenja. Plan javnih nabavki potrebno je objaviti na ovom portalu i tako ga učiniti transparentnim u cilju sprečavanja korupcije u fazi planiranja javnih nabavki (planiranje nepotrebnog, planiranje većih količina dobara od potrebnih, obaveštavanje određenog ponuđača o planiranoj nabavci i dr.). Takođe, ministru finansija dato je ovlašćenje da bliže propiše jedinstvenu metodologiju za izradu programa investicionog značaja s obzirom da navedena metodologija, kao analitičko-dokumentaciona osnova za donošenje investicione odluke normativno nije regulisana na jedinstven i sveobuhvatan način.
Članom 10. izvršena je dopuna član 28. Zakona. Naime, propisana je obaveza za naručioca koji namerava da sprovodi pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva da u odluci o pokretanju postupka navede, pored ostalih podataka i podatke o licima sa kojima namerava da pregovara. Smisao ove odredbe je da se spreči sprovođenje netransparentnog postupka, ako za njegovo sprovođenje nema razloga i da se korupcija u postupku javne nabavke spreči na samom početku postupka.
Ovim zakonom uvodi se mogućnost da se jedan deo nabavki vrši centralizovano, kroz sprovođenje postupaka od strane tela koje se obrazuje ovim zakonom, odnosno Uprave za centralizovano sprovođenje postupaka javnih nabavki.
Članom 11. predviđeni su novi elementi koje konkursna dokumentacija treba da sadrži, s obzirom na to da je predviđen novi način dokazivanja ispunjenosti uslova za učešće u postupku javne nabavke i okvirni sporazum na osnovu kojeg mogu da se zaključuju ugovori. Tako je, kao novi element konkursne dokumentacije propisan obrazac izjave o ispunjenosti uslova iz člana 44. Zakona i model okvirnog sporazuma. Novinu u odnosu na važeći zakon predstvlja rešenje prema kojem je, u slučaju javne nabavke kredita kao finansijske usluge, model ugovora sastavni (obavezni) deo konkursne dokumentacije.
Članom 12. propisana je obaveza za naručioca da predmet javne nabavke odredi oznakama i nazivima iz Jedinstvenog rečnika javne nabavke, s tim da Vlada utvrđuje Jedinstveni rečnik nabavki. Jedinstveni rečnik nabavki (CPV) uvela je Evropska unija, pre svega u cilju povećanja transparentnosti i efikasnosti u oblasti javnih nabavki. Uvođenjem Jedinstvenog rečnika predmet ugovora o javnoj nabavci moguće je opisati na dosledan, jedinstven i prepoznatljiv način što doprinosi većoj transparentnosti, konkurentnosti i efikasnosti javnih nabavki.
Članom 13. propisan je novi način računanja roka za uvid u konkursnu dokumentaciju i njeno preuzimanje. Naime, ponuđači mogu izvršiti uvid u konkursnu dokumentaciju i preuzeti je od dana objavljivanja javnog poziva i konkursne dokumentacije na Portalu javnih nabavki. Novi način računanja roka propisan je iz razloga što je ovim zakonom utvrđeno pravilo da se oglasi o javnim nabavkama objavljuju na Portalu javnih nabavki.
Članom 14. propisana je obaveza za naručioca da izmene i dopune konkursne dokumentacije objavi na Portalu javnih nabavki, kako bi konkursna dokumentacija u celini bila transparentna.
Članom 15. Izvršena je dopuna naslova iznad člana 36, tako da se odnosi i na određivanje vrednosti javne nabavke na osnovu okvirnog sporazuma. U članu 36. dodat je novi stav kojim je uređen način na koji se određuje vrednost okvirnog sporazuma.
Članom 16. izvršena je izmena u članu 42. Zakona kojom je izvršeno usklađivanje odredbi o standardima iz ovog zakona sa Zakonom o standardizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 36/2009).
Članom 17. izvršene su izmene u članu 44. Zakona na taj način što je brisana odredba kojom je kao obavezni uslov za učešće u postupku javne nabavke bilo predviđeno da je ponuđač osnovan za obavljanje delatnosti koja je predmet javne nabavke, čime je izvršeno usklađivanje sa Zakonom o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, broj 36/11).
Članom 18. propisano je da ponuđači uz ponudu dostavljaju izjavu o ispunjenosti uslova za učešće u postupki javne nabavke. Naručilac poziva ponuđača koji je prvi na rang listi da u roku koji ne može biti duži od pet dana dostavi dokaze (dokumentaciju) o ispunjenosti uslova za učešće u postupku. Ako izabrani ponuđač ne dostavi tražene dokaze, naručilac njegovu ponudu odbija kao neispravnu i naplaćuje sredstvo finansijskog obezbeđenja za ozbiljnost ponude. Ovom izmenom učinjen je napredak u smislu smanjivanja administriranja u postupku javne nabavke, čime je ponuđačima znatno olakšano da učestvuju u postupku javne nabavke. Sa druge strane, ponuđač koji zloupotrebi svoje pravo i dostavi ponudu iako ne ispunjava uslov/e za učešće u postupku biva kažnjen tako što mu se naplaćuje sredstvo finansijskog obezbeđenja za ozbiljnost ponude i ispunjava uslov za sticanje negativne reference. Naručilac je u obavezi da pozove sledećeg ponuđača sa rang liste da dostavi dokumentaciju o ispunjenosti uslova, radi zaključenja ugovora.
Članom 19. izmenjene su odredbe člana 47. Zakona kojim su uređena pitanja koja se odnose na negativne reference tako što su dodati razlozi zbog kojih naručilac može da odbije ponudu zato što ponuđač ima negativnu referencu. Tako naručilac može da odbije ponudu ako poseduje dokaz da ponuđač nije ispunio uslove u skladu sa izjavom datom pod punom moralnom, materijalnom i krivičnom odgovornošću o ispunjenosti uslova za učešće u postupku javne nabavke i ako poseduje dokaz o realizovanom sredstvu finansijskog obezbeđenja za ozbiljnost ponude. Ministarstvo finansija donosi rešenje o ispunjenosti uslova za sticanje negativne reference i vodi listu lica za koje je dobilo dokaz o negativnoj referenci i tu listu objavljuje na Portalu javnih nabavki. Novine uvedene navedenim zakonodavnim rešenjima daju mogućnost naručiocu da se zaštiti od ne savesnih ponuđača.
Izmene predložene u čl. 20. i 21. rezultat su pravno-redakcijskog usklađivanja sa novinom uvedenom ovim zakonom, prema kojoj je izostavljen uslov koji se odnosi na to da ponuđač, ako hoće da učestvuje u postupku mora da bude osnovan i za obavljanje delatnosti koja je predmet javne nabavke.
Članom 22. izvršena je dopuna člana 52. Zakona tako što su u okviru kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude su propisani novi elementi i to: ekološke prednosti i zaštita životne sredine i energetska efikasnost. Ova izmena trebalo bi da podstakne privredne subjekte-ponuđače da u procese rada uvode tehničke metode koje omogućavaju zaštitu životne sredine, stvaranje proizvoda koji zadaovoljavaju ekološke standarde, kao i mali utrošak energije.
Članom 23. izvršena je izmena u članu 57. tako što je pojašnjeno postupanje sa ponudom u slučaju kada je ponuđena „neuobičajeno niska cena“. Naime, propisano je da naručilac može odbiti takvu ponudu nakon što je u pisanom obliku zatražio obrazloženje o sastavnim elementima ponude koje smatra bitnim. Precizirano je da se obrazloženje može se odnositi na ekonomiku načina gradnje, proizvodnje ili pružanja usluga; izabrana tehnička rešenja i/ili povoljne uslove dostupne ponuđaču za isporuku dobara, izvršenje radova ili pružanja usluga; mogućnost isporuke dobara, izvođenja radova ili pružanja usluga, u skladu sa tehničkom specifikacijom predmeta nabavke; poštovanje propisa o bezbednosti na radu, zapošljavanju i uslovima rada, kao i okolnost da je ponuđač korisnik državne pomoći u bilo kom obliku. Ako u postupku javne nabavke naručilac utvrdi da je ponuđena cena neuobičajeno niska zbog državne pomoći čiji je korisnik ponuđač, naručilac tu ponudu može odbiti ukoliko ponuđač, u određenom roku, ne dokaže da je ta pomoć dodeljena ili korišćena, u skladu sa zakonom kojim se uređuje kontrola državne pomoći.
Čl. 25. do 34. izvršene su izmene koje se odnose na rokove u postupku javne nabavke, tako što je propisano da se rok za podnošenje ponuda računa od dana objavljivanja javnog poziva na Portalu javnih nabavki, odnosno od dana kada je poziv za podnošenje ponuda poslat ponuđačima. Ovom izmenom usklađen je način računanja rokova sa načinom na koji se objavljuje javni poziv. Naime, u cilju podizanja transparentnosti javnih nabavki na najviši nivo, ovim zakonom je uređeno da se javni poziv za dostavljanje ponuda objavljuje na Portalu javnih nabavki, a izuzetno, javni poziv za javne nabavke čija je procenjena vrednost preko 5.000.000,00 dinara za dobra i usluge, odnosno 10.000.000,00 dinara za radove se objavljuje i u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Ovakvom regulativom uspostavlja se maksimalna transparentnost postupaka javnih nabavki. Limiti vrednosti javne nabavke preko kojih se oglasi o javnim nabavkama objavljuju i na stranom jeziku, koji se uobičajeno koristi u međunarodnoj praksi povećani su za dobra sa 150.000.000,00 dinara na iznos od 300.000.000,00 dinara, a za radove sa 300.000.000,00 dinara na iznos od 500.000.000,00 dinara u cilju smanjenja troškova za naručioca u postupku javne nabavke.
Pored postojećih oglasa o javnim nabavkama, propisana su dva nova oglasa, i to: obaveštenje o zaključenom okvirnom sporazumu i obaveštenje o donetim odlukama iz člana 22. Zakona (odluke koje naručilac donosi u restriktivnom postupku). Obaveštenje o zaključenom okvirnom sporazumu predviđeno je iz razloga što je ovim zakonskim odredbama data mogućnost naručiocima da zaključuju okvirne sporazume.
Takođe, ovim zakonom predviđeno je objavljivanje javnog poziva i u postupku radi zaključenja okvirnog sporazuma. To znači da naručilac raspisuje javni poziv za sprovođenje odgovarajućeg postupka javne nabavke (otvorenog, restriktivnog ili pregovaračkog postupka sa objavljivanjem javnog poziva), nakon kojeg zaključuje okvirni sporazum sa ponuđačima koji su ispunili uslove za zaključenje tog sporazuma. Obaveštenje o zaključenom ugovoru o javnoj nabavci i obaveštenje o zaključenom okvirnom sporazumu za javne nabavke usluga ili dobara čija je procenjena vrednost iznad vrednosti određene u zakonu kojim se uređuje godišnji budžet Republike Srbije za javne nabavke male vrednosti, naručilac je dužan da objavi na Portalu javnih nabavki u roku od sedam dana od dana zaključenja ugovora i da u istom roku to obaveštenje dostavi radi objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Obaveštenje o zaključenom ugovoru, odnosno okvirnom sporazumu za javne nabavke usluga ili dobara čija je procenjena vrednost ispod navedene vrednosti objavljuje se na Portalu javnih nabavki.
Članom 35. Nacrta propisana je obaveza za naručioca da zaključi ugovor sa prvim sledećim ponuđačem sa rang liste ako prvi ponuđač sa rang liste odbije da zaključi ugovor. Ovakvom regulativom sprečava se da naručilac ponovo sprovodi postupak pošto već ima listu ponuđača.
Čl. 36. do 39. izvršene su izmene i dopune odredbi kojima se uređuju javne nabavke u oblastima vodoprivrede, energetike, rudarstva, telekomunikacija i saobraćaja. Naime, izvršena je dopuna na taj način tako što je u oblasti od posebnog interesa za Republiku Srbiju uvršćena i oblast geoloških istraživanja. Osim toga, izvršene su izmene koje se odnose na predmet javne nabavke u oblasti energetike i propisano koje se nabavke u oblasti energetike ne smatraju predmetom javne nabavke (nabavka električne energije radi dalje prodaje i električne energije na organizovanom i balansnom tržištu električne energije (član 37.).
Čl. 40. i 41. izvršene su izmene Zakona koje se odnose na izveštaje o zaključenim ugovorima o javnim nabavkama. Naime, Uprava za javne nabavke dužna je da na osnovu tromesečnih izveštaja naručilaca pripremi godišnji izveštaj, da ga dostavi Vladi i objavi na Portalu javnih nabavki.
Uprava za javne nabavke, kao posebna organizacija obrazovana je prema Zakonu o državnoj upravi prvenstveno radi obavljanja stručnih poslova. Zbog toga je članom 42. propisano da sertifikate za službenike za javne nabavke izdaje Ministarstvo finansija umesto Uprava za javne nabavke, kako je to do sada bilo propisano.
Čl. 43. i 44. uređena su pitanja koja se odnose na obrazovanje Uprave za centralizovano sprovođenje javnih nabavki (u daljem tekstu: Uprava). Predloženo je da se navedena uprava organizuje kao posebna organizacija koja u svoje ime i za račun određenih naručilaca sprovodi postupke javnih nabavki za propisane kategorije dobara, usluga i radova. Takođe, propisano je da Vlada svojim aktom određuje naručioce za koje će Uprava sprovoditi centralizovano postupke javnih nabavki i kategorije dobara, usluga i radova koje će Uprava nabavljati. Pored navedenog, Uprava po ovlašćenju naručilaca može da zaključuje okvirne sporazume na osnovu kojih naručioci zaključuju pojedinačne ugovore. Osim toga, predloženo je da se uprave za centralizovane javne nabavke mogu osnivati i na lokalnom nivou. Osnivanje Uprave i sprovođenje centralizovanih postupaka javnih nabavki predloženo je u cilju povećanja troškovne efikasnosti, kako za pojedinačne naručioce tako i na nivou celokupog javnog sektora, odnosno države.
Članom 45. uređena su pitanja koja se odnose na pravni položaj Uprave za javne nabavke i poslove koje ona obavlja, kao organ uprave u sastavu Ministarstva finansija.
Čl. 46. do 54. izvršene su izmene odredbi kojima se uređuje pitanje zaštite prava ponuđača i javnog interesa u postupcima javnih nabavki. Predviđeno je da Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki (u daljem tekstu: Republička komisija), pored obezbeđivanja zaštite prava ponuđača i javnog interesa u postupcima javnih nabavki, obezbeđuje zaštitu prava i u drugim slučajevima, odnosno u postupcima proizašlim iz zakona kojim se uređuje javno-
-privatno partnerstvo i koncesije (izbor privatnog partnera i koncesionara). Istovremeno, pooštreni su kriterijumi za izbor predsednika i članova Republičke komisije. Tako za predsednika Republičke komisije može biti birano lice koje ispunjava uslove potrebne za izbor za sudiju Upravnog suda, umesto za sudiju opštinskog suda i koje ima radno iskustvo od pet godine, umesto tri godine, u oblasti javnih nabavki, kako je to uređeno važećim zakonom. Za člana Republičke komisije može biti birano lice koje je diplomirani pravnik sa radnim iskustvom od tri godine u oblasti javnih nabavki, umesto dve godine po važećem zakonu i pet godina radnog iskustva u struci. Vlada predlaže Narodnoj skupštini lice za predsednika i člana Republičke komisije po prethodno sprovedenom javnom konkursu.
Propisano je da podnosilac zahteva za zaštitu prava, uz zahtev podnosi i dokaze o ispunjenosti obaveznih uslova za učešće u postupku javne nabavke, osim kada se navedenim zahtevom osporava sadržina konkursne dokumentacije. Na ovaj način se sprečava da postupak zaštite prava vodi lice koje ne ispunjava uslove da učestvuje u postupku javne nabavke, zbog čega ne može da ima aktivnu legitimaciju za podnošenje zahteva za zaštitu prava.
Prema važećem zakonu, zahtev za zaštitu prava zadržavao je naručioca da preduzima dalje aktivnosti na sprovođenju postupka javne nabavke. Ovakva regulativa dovodi do zastoja u postupku javne nabavke, zbog čega postupci traju dugo. Ovim zakonom predlaže se da naručilac po podnetom zahtevu za zaštitu prava nastavi postupak javne nabavke, s tim što ugovor o javnoj nabavci odnosno okvirni sporazum, ne može da zaključi do donošenja odluke o tom zahtevu (član 51).
Predloženo je da se taksa na podneti zahtev za zaštitu prava u postupcima za javne nabavke “velikih vrednosti“ poveća sa dosadašnjih 60.000,00 dinara na iznos od 80.000,00 dinara, dok je u postupcima za javne nabavke malih vrednosti taksa po podnetom zahtevu za zaštitu prava ostala nepromenjena. Cilj predloženog rešenja je da se smanji broj neosnovanog podnošenja zahteva za zaštitu prava. Osim toga, predviđeno je da o troškovima u postupku zaštite prava odlučuje naručilac ako je njegova odluka o podnetom zahtevu za zaštitu prava postala konačna. Sada važećim zakonom ovo pitanje nije bilo uređeno na jasan način.
Propisano je da se odluka Republičke komisije objavljuje na Portalu javnih nabavki, posle njenog upućivanja strankama u postupku. Ovim rešenjem javnost rada Republičke komisije podignuta je na viši nivo. Javnost rada Republičke komisije predviđena je naročito odredbom, kojom je propisano da Republička komisija ima svoju internet stranicu na kojoj objavljuje odluke donete u postupku zaštite prava i odluke donete u drugim postupcima propisanim zakonom (zakon kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije), u roku od pet dana od dana upućivanja te odluke strankama u postupku; podatke o toku i okončanju postupaka zaštite prava; podatke o pokrenutim upravnim sporovima protiv odluka Republičke komisije, kao i podatke o poništenim odlukama Republičke komisije.
Članom 54. je propisana obaveza prema kojoj je Republička komisija dužna da izveštava Narodnu skupštinu Republike Srbije o svom radu do 31. marta tekuće godine, za prethodnu godinu. Republička komisija je obavezna da podnese izveštaj i za period kraći od godinu dana, ako to zahteva Narodna skupština Republike Srbije. Uz izveštaj, Republička komisija dostavlja podatke i analize o pravnoj zaštiti u postupcima javnih nabavki, odnosno u drugim postupcima propisanim zakonom (zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije). Inače, izveštaj o radu sadrži sledeće podatke: broju primljenih predmeta (broju zahteva za zaštitu prava ponuđača i broju zahteva za zaštitu javnog interesa); broju rešenih, odnosno broju nerešenih predmeta; broju poništenih postupaka; broju poništenih odluka Republičke komisije; naručiocima čije je odluke Republička komisija poništila u celini ili delimično; statistici koja je od značaja za praćenje pojava u postupku zaštite prava, kao i o stanju u zaštiti prava. Cilj predloženog rešenja je obezbeđivanje javnosti rada Republičke komisije i odgovornosti prema Narodnoj skupštini Republike Srbije, koja bira i razrešava predsednika i članove Republičke komisije.
Članom 55. dopunjeno je rešenje sadržano u članu 121. stav 1. tačka 12) Zakona, odnosno propisana je novčana kazna prekršaj za naručioca ako u ugovoru o javnoj nabavci ne navede naziv podizvođača. Naime, kada naručilac zaključuje ugovor sa ponuđačem koji je u postupku javne nabavke podneo ponudu za podizvođače, dužan je da u ugovoru navede naziv podizvođača (član 49. stav 2. Zakona). Ovo iz razloga da ponuđač ne bi sa jednim podizvođačem nastupao u postupku javne nabavke, a drugog angažovao u izvršenju ugovora o javnoj nabavci. Takođe, predviđena je kazna za naručioca ako oglase o javnim nabavkama ne objavljuje na način propisan članom 69. ovog zakona (član 70).
Prelaznim odredbama zakona (čl. 56. i 57.) propisano je da se na postupke javnih nabavki započete do dana stupanja na snagu ovog zakona i na postupke zaštite prava započete do dana stupanja na snagu ovog zakona primenjuju propisi po kojima su započeti.
Danom stupanja na snagu ovog zakona Republička komisija nastavlja sa radom u skladu sa odredbama zakona kojim je obrazovana i ovog zakona, s tim da predsednik i članovi Republičke komisije koji su izabrani do dana stupanja na snagu ovog zakona nastavljaju da obavljaju poslove do isteka mandata na koji su izabrani (član 58.).
Uprava za javne nabavke prestaje sa radom po isteku 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, zato što se navedena uprava obrazuje kao organ u sastavu Ministarstva finansija. Naime, danom prestanka rada Uprave za javne nabavke Ministarstvo finansija preuzima od Uprave za javne nabavke zaposlene i postavljena lica, kao i prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu za vršenje nadležnosti u oblasti javnih nabavki (član 59.).
Uprava za centralizovano sprovođenje javnih nabavki počinje sa radom u roku do šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona (član 60).
Podzakonski akt kojim se propisuje forma i sadržina elemenata plana javnih nabavki i podzakonski akt kojim se propisuju uslovi za primenu Jedinstvenog rečnika javnih nabavki, trebalo bi da budu doneti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Podzakonski akt kojim se propisuje jedinstvena metodologija za izradu programa od investicionog značaja treba da bude donet u roku od 120 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Podzakonski akt kojim se određuju naručioci i propisuju kategorije dobara usluga i radova za koje će Uprava za centralizovano sprovođenje javnih nabavki sprovoditi postupke javnih nabavki biće donet u roku od 270 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (član 60.). Postojeći podzakonski akti uskladiće se sa ovim zakonom u roku od 30 dana od dana njegovog stupanja na snagu (član 61.).
Postojeći rokovi za podnošenje ponuda (član 60. Zakona o javnim nabavkama) i način objavljivanja oglasa o javnim nabavkama (član 69. Zakona o javnim nabavkama), ostaju na snazi do dana početka primene člana 25. i člana 30. stav 2. ovog zakona. To, drugim rečima znači da se rok za podnošenje ponuda i dalje računa od dana objavljivanja javnog poziva u „Službenom glasniku Republike Srbije“, odnosno od dana kada je poziv za podnošenje ponuda poslat ponuđačima. Oglasi o javnim nabavkama objavljuju se na način propisan članom 69. Zakona. Nakon stupanja na snagu člana 25. i člana 30. stav 2. ovog zakona (istekom 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona ) rok za podnošenje ponuda računa se od dana objavljivanja javnog poziva na Portalu javnih nabavki, odnosno od dana kada je javni poziv za podnošenje ponuda poslat ponuđačima (u pregovaračkom postupku bez objavljivanja javnog poziva i u drugoj fazi restriktivnog postupka)(čl. 62-64.).
Predviđeno je da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“ (član 65.).
IV PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti finansijska sredstva iz budžeta Republike Srbije.
PREGLED ODREDABA ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA
KOJE SE MENJAJU, ODNOSNO DOPUNJUJU
I. OSNOVNE ODREDBE
1. Predmet zakona
Član 1.
Ovim zakonom uređuju se uslovi, način i postupak nabavke dobara i usluga i ustupanja izvođenja radova u slučajevima kada je naručilac tih nabavki državni organ, organizacija, ustanova ili drugo pravno lice određeno ovim zakonom; određuje način evidentiranja ugovora i drugih podataka o javnim nabavkama; određuju poslovi i oblik organizovanja Uprave za javne nabavke; OBRAZUJE UPRAVA ZA CENTRALIZOVANO SPROVOĐENJE JAVNIH NABAVKI i određuju poslovi koje ona obavlja; obrazuje Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki; određuje način zaštite prava ponuđača i javnog interesa u postupcima javnih nabavki I U DRUGIM SLUČAJEVIMA, U SKLADU SA ZAKONOM; uređuju i druga pitanja od značaja za javne nabavke.
2. Pojmovi
Značenje izraza
Član 2.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) javna nabavka je pribavljanje dobara i usluga ili ustupanje izvođenja radova od strane državnog organa, organizacije, ustanove ili drugih pravnih lica koji se, u smislu ovog zakona, smatraju naručiocima, na način i pod uslovima propisanim ovim zakonom;
2) ugovor o javnoj nabavci je teretni ugovor zaključen u pisanoj formi između naručioca i ponuđača u skladu sa sprovedenim postupkom javne nabavke, koji za predmet ima nabavku dobara, pružanje usluga ili izvođenje radova;
3) ponuđač je domaće ili strano pravno ili fizičko lice koje ponudi isporuku dobara, pružanje usluga ili izvođenje radova;
4) kandidat je lice kojem je u prvoj fazi restriktivnog postupka priznata kvalifikacija;
5) postupci javne nabavke su svi postupci i radnje koji se u skladu sa ovim zakonom moraju sprovesti pre zaključenja ugovora o javnoj nabavci;
6) otvoreni postupak je postupak u kojem sva zainteresovana lica mogu podneti ponudu;
7) restriktivni postupak je postupak koji se sprovodi u dve faze i u kojem u drugoj fazi ponudu mogu podneti samo kandidati;
8) pregovarački postupak je postupak u kojem naručilac neposredno pregovara sa jednim ili sa više ponuđača o elementima ugovora o javnoj nabavci;
9) konkurs za nacrte je postupak koji se primenjuje kod zaključivanja ugovora o pružanju usluga urbanističkog planiranja, nacrta u oblasti arhitekture i građevinarstva, inženjerstva, dizajna ili informatike, pri čemu izbor nacrta vrši unapred obrazovan žiri;
10) ponuđena cena je cena koju ponuđač određuje u ponudi, izražena u dinarima, u koju su uračunati svi troškovi koji se odnose na predmet javne nabavke;
11) neuobičajeno niska cena je cena iz ponude koja je znatno niža od uporedive tržišne cene tako da kod naručioca izaziva sumnju da će javna nabavka biti izvršena;
11) NEUOBIČAJENO NISKA CENA JE CENA IZ PONUDE KOJA DOVODI U SUMNJU MOGUĆNOST ISPORUKE DOBARA, IZVOĐENJA RADOVA ILI PRUŽANJA USLUGA KOJI SU PREDMET JAVNE NABAVKE;
12) kriterijum je merilo koje se koristi za vrednovanje, upoređivanje i ocenjivanje ponuda;
13) uslov je zahtev naručioca koji u ponudi u celini mora biti ispunjen na način kako je utvrđeno ovim zakonom i konkursnom dokumentacijom;
14) kvalifikacioni postupak je način sprovođenja prve faze restriktivnog postupka u oblastima vodoprivrede, energetike, rudarstva, telekomunikacija i saobraćaja;
15) prijava je zahtev zainteresovanog lica za učestvovanje u prvoj fazi restriktivnog postupka;
16) blagovremena ponuda je ponuda koja je primljena od strane naručioca u roku određenom u pozivu za podnošenje ponuda;
17) ispravna ponuda je ponuda koja je blagovremena, za koju je posle otvaranja ponuda, a na osnovu pregleda, utvrđeno da ispunjava sve uslove iz ovog zakona i konkursne dokumentacije;
18) odgovarajuća ponuda je ponuda koja je blagovremena, ispravna i za koju je utvrđeno da potpuno ispunjava sve tehničke specifikacije;
19) prihvatljiva ponuda je ponuda koja je blagovremena, ispravna i odgovarajuća, koja ne ograničava, niti uslovljava prava naručioca ili obaveze ponuđača i koja ne prelazi iznos procenjene vrednosti konkretne javne nabavke;
20) popust na ponuđenu cenu je metod određivanja cene koji ponuđač može ponuditi u ponudi samo kada je predmet javne nabavke oblikovan u više partija, a naručilac taj metod ne može predvideti u konkursnoj dokumentaciji kao element kriterijuma;
21) dobra su pokretne stvari, proizvodi i oprema, električna energija, sirovine i reprodukcioni materijal u čvrstom, tečnom i gasovitom obliku;
22) istovrsna dobra, usluge ili radovi su dobra, usluge ili radovi koji imaju jedinstvenu klasifikaciju, namenu i svojstva;
23) javna nabavka po partijama je nabavka čiji je predmet oblikovan u više posebnih istovrsnih celina i koja je kao takva označena u javnom pozivu i konkursnoj dokumentaciji;
23A) OKVIRNI SPORAZUM JE SPORAZUM IZMEĐU JEDNOG ILI VIŠE NARUČILACA I JEDNOG ILI VIŠE PONUĐAČA, KOJIM SE UTVRĐUJU USLOVI U POGLEDU CENE, A PO POTREBI I U POGLEDU KOLIČINE I DRUGIH ELEMENATA UGOVORA, POD KOJIMA SE U PERIODU KOJI NE MOŽE BITI DUŽI OD ČETIRI GODINE ZAKLJUČUJU UGOVORI SA ISTIM PREDMETOM NABAVKE;
24) elektronska ponuda je ponuda ili deo ponude koju ponuđač dostavlja naručiocu u elektronskom obliku i kao takva mora da bude predviđena konkursnom dokumentacijom, da ispunjava načela elektronskog poslovanja prema posebnim propisima i da sa ostalim delovima ponude istog ponuđača čini nedvosmislenu celinu;
25) elektronska licitacija je nadmetanje među ponuđačima u postupku javne nabavke kroz davanje novih, povoljnijih ponuda elektronskim putem, koje naručilac rangira pomoću metoda za automatsko ocenjivanje;
26) javna sredstva su sredstva pod kontrolom i na raspolaganju Republike Srbije, lokalnih vlasti i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, odnosno sva sredstva koja prikupljaju, primaju, čuvaju, opredeljuju i troše naručioci;
27) JEDINSTVENI REČNIK JAVNE NABAVKE (COMMON PROCUREMENT VOCABULARI) JE SISTEM KLASIFIKACIJE KOJIM SE, PREMA OZNAKAMA I NAZIVIMA ODREĐUJU DOBRA, USLUGE I RADOVI KOJI SU PREDMET JAVNE NABAVKE.
Nabavke na koje se Zakon ne primenjuje
Član 7.
Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na nabavke:
1) od organizacija koje se, u smislu ovog zakona, smatraju naručiocem i kojima je Republika Srbija, teritorijalna autonomija ili lokalna samouprava na osnovu posebnog zakona, podžakonskog akta ili drugog propisa dodelila posebno ili isključivo pravo na obavljanje delatnosti pružanja usluga koje su predmet javne nabavke;
2) za koje važe drugačija pravila nabavke a koje se sprovode:
a) po osnovu međunarodnog sporazuma koji se odnosi na isporuke dobara, izvođenje radova, pružanje usluga ili javne konkurse za nacrte,
b) iz sredstava stranih kredita (zajmova) u skladu sa posebnim postupcima međunarodnih organizacija;
3) radi obezbeđivanja osnovnih životnih uslova u slučajevima elementarnih nepogoda, drugih nesreća ili havarija, u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita od takvih nepogoda, nesreća odnosno havarija;
4) nabavke za koje je posebnim propisom određeno da mogu biti proglašene poverljivim i koje je nadležni organ svojom odlukom, zasnovanom na ovlašćenjima iz posebnog propisa odredio kao poverljive, zbog toga što bi saznanje neovlašćenih lica da se takve nabavke sprovode, ili saznanje da predmeti nabavke imaju određene specifikacije ili da se vrše od određenog ponuđača, ugrozilo bezbednost države ili građana;
5) dobara koje naručilac nabavlja radi dalje prodaje, radi prerade i prodaje, kao i radi pružanja usluga trećim licima na tržištu, pod uslovom da naručilac nema isključiva ili posebna prava preprodaje ili iznajmljivanja tih dobara, odnosno pružanja usluga za koje će ta dobra koristiti;
6) dobara koja se, uz prethodnu saglasnost Vlade, nabavljaju od Republičke direkcije za robne rezerve;
7) nepokretnosti ili prava u vezi sa njima, s tim što se na nabavku finansijskih usluga neophodnih za nabavku nepokretnosti primenjuju odredbe ovog zakona;
8) koje se odnose na kupovinu, razvoj, produkciju ili koprodukciju radio i televizijskog programa ili vremena za emitovanje programa;
9) usluga glasovne telefonije, teleksa, radio-telefonije, pejdžinga, interneta i satelitskih usluga;
10) usluga arbitraže i sporazumnog rešavanja sporova;
11) finansijskih usluga u vezi sa emitovanjem, prodajom, kupovinom ili prenosom hartija od vrednosti ili drugih finansijskih instrumenata;
12) koje se odnose na zasnivanje radnog odnosa i zaključivanje ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova;
13) usluga istraživanja i razvoja, osim u slučaju kada rezultate istraživanja naručilac koristi isključivo za svoje potrebe u obavljanju svojih delatnosti, pod uslovom da troškove tih usluga snosi u potpunosti naručilac;
14) usluga stručnih fizičkih lica, preduzetnika ili pravnih lica koja u ime i za račun i pod nadzorom Agencije za privatizaciju obavljaju poslove iz delatnosti stečajnog upravnika.
Ministar nadležan za poslove finansija utvrđuje spisak međunarodnih organizacija iz stava 1. tačka 2) podtačka b) ovog člana, čiji se posebni postupci javnih nabavki mogu primenjivati umesto odredaba ovog zakona.
6. Jezik u postupku javne nabavke
Član 15.
Naručilac priprema konkursnu dokumentaciju i vodi postupak na srpskom jeziku.
Konkursnu dokumentaciju za javne nabavke dobara i usluga čija je vrednost veća od 150.000.000 dinara, odnosno za javne nabavke radova čija je vrednost veća od 300.000.000 dinara, naručilac priprema i na stranom jeziku koji se uobičajeno koristi u međunarodnoj trgovini.
KONKURSNU DOKUMENTACIJU ZA JAVNE NABAVKE DOBARA ČIJA JE PROCENJENA VREDNOST VEĆA OD 300.000.000,00 DINARA, ZA JAVNE NABAVKE USLUGA ČIJA JE PROCENJENA VREDNOST VEĆA OD 150.000.000,00 DINARA, ODNOSNO ZA JAVNE NABAVKE RADOVA ČIJA JE PROCENJENA VREDNOST VEĆA OD 500.000.000,00 DINARA, NARUČILAC PRIPREMA I NA STRANOM JEZIKU KOJI SE UOBIČAJENO KORISTI U MEĐUNARODNOJ TRGOVINI.
Ponuđač daje ponudu na jeziku na kojem je pripremljena konkursna dokumentacija, odnosno na jeziku koji je naručilac naznačio u konkursnoj dokumentaciji.
Restriktivni postupak
Član 22.
Restriktivni postupak je postupak u kojem u prvoj fazi naručilac priznaje kvalifikaciju podnosiocima prijava na osnovu prethodno određenih uslova, a u drugoj fazi poziva sve podnosioce prijava kojima je priznao kvalifikaciju (kandidati) da podnesu ponudu.
Naručilac može sprovoditi restriktivni postupak kada su predmet javne nabavke takva dobra, usluge ili radovi koji, s obzirom na tehničku, kadrovsku i finansijsku osposobljenost, mogu biti isporučeni, pruženi, odnosno izvedeni samo od strane ograničenog broja ponuđača.
Naručilac može sprovoditi restriktivni postupak i kada javnu nabavku nije moguće unapred planirati sa stanovišta obima i vremena, a predmet te nabavke su povremene usluge ili potrošna dobra, odnosno povremene popravke ili radovi na održavanju, koji se pružaju, isporučuju ili izvode, ne prema posebnim zahtevima naručioca, već u skladu sa tržišnim uslovima.
Naručilac priznaje kvalifikaciju podnosiocu prijave za koga utvrdi da ispunjava uslove iz člana 44. ovog zakona na osnovu dokaza koje podnosilac prijave dostavlja uz prijavu u skladu sa članom 45. ovog zakona.
Naručilac, u roku određenom u javnom pozivu, donosi obrazloženu odluku o priznavanju kvalifikacije koja sadrži listu od najmanje tri kandidata i period za koji se priznaje kvalifikacija koji ne može biti duži od dve godine, a u obrazloženju odluke obavezno navodi i razloge za odbijanje ostalih prijava.
Odluku iz stava 5. ovog člana naručilac dostavlja svim podnosiocima prijava u roku od tri dana od dana njenog donošenja.
Naručilac može isključiti kandidata sa liste kandidata samo iz razloga koji se zasnivaju na uslovima utvrđenim u konkursnoj dokumentaciji za prvu fazu restriktivnog postupka, o čemu donosi odluku koja u obrazloženju sadrži razloge za isključenje kandidata i koju u roku od tri dana od dana njenog donošenja dostavlja svim kandidatima.
RESTRIKTIVNI POSTUPAK JE POSTUPAK U KOJEM U PRVOJ FAZI NARUČILAC PRIZNAJE KVALIFIKACIJU PODNOSIOCIMA PRIJAVA NA OSNOVU PRETHODNO ODREĐENIH USLOVA, A U DRUGOJ FAZI POZIVA SVE PODNOSIOCE PRIJAVA KOJIMA JE PRIZNAO KVALIFIKACIJU (KANDIDATI) DA PODNESU PONUDU.
NARUČILAC MOŽE SPROVODITI RESTRIKTIVNI POSTUPAK KADA JAVNU NABAVKU NIJE MOGUĆE UNAPRED PLANIRATI SA STANOVIŠTA OBIMA I VREMENA, A PREDMET TE NABAVKE SU POVREMENE USLUGE ILI POTROŠNA DOBRA, ODNOSNO POVREMENE POPRAVKE ILI RADOVI NA ODRŽAVANJU, KOJI SE PRUŽAJU, ISPORUČUJU ILI IZVODE, NE PREMA POSEBNIM ZAHTEVIMA NARUČIOCA, VEĆ U SKLADU SA TRŽIŠNIM USLOVIMA.
NARUČILAC PRIZNAJE KVALIFIKACIJU PODNOSIOCU PRIJAVE ZA KOGA UTVRDI DA ISPUNJAVA USLOVE IZ ČLANA 44. OVOG ZAKONA NA OSNOVU DOKAZA KOJE PODNOSILAC PRIJAVE DOSTAVLJA UZ PRIJAVU U SKLADU SA ČLANOM 45. OVOG ZAKONA.
NARUČILAC, U ROKU ODREĐENOM U JAVNOM POZIVU, DONOSI OBRAZLOŽENU ODLUKU O PRIZNAVANJU KVALIFIKACIJE KOJA SADRŽI LISTU OD NAJMANJE TRI KANDIDATA I PERIOD ZA KOJI SE PRIZNAJE KVALIFIKACIJA KOJI NE MOŽE BITI DUŽI OD TRI GODINE, A U OBRAZLOŽENJU ODLUKE OBAVEZNO NAVODI I RAZLOGE ZA ODBIJANJE OSTALIH PRIJAVA.
ODLUKU IZ STAVA 4. OVOG ČLANA NARUČILAC DOSTAVLJA SVIM PODNOSIOCIMA PRIJAVA U ROKU OD TRI DANA OD DANA NJENOG DONOŠENJA.
TOKOM VAŽENJA LISTE KANDIDATA, NARUČILAC JE DUŽAN DA JE AŽURIRA NA SVAKIH ŠEST MESECI, OD DANA DONOŠENJA ODLUKE O PRIZNAVANJU KVALIFIKACIJE, ODNOSNO OD DANA DONOŠENJA ODLUKE O AŽURIRANJU LISTE.
ODLUKE IZ STAVA 6. OVOG ČLANA OBJAVLJUJU SE NA PORTALU JAVNIH NABAVKI U ROKU OD TRI DANA OD DANA DONOŠENJA.
UKOLIKO SE DRUGA FAZA RESTRIKTIVNOG POSTUPKA SPROVODI U VREME VAŽENJA LISTE, IZBOR NAJPOVOLJNIJE PONUDE VRŠI SE MEĐU PONUĐAČIMA SA LISTE.
NARUČILAC MOŽE, U TOKU TRAJANJA LISTE KANDIDATA, DA ZAHTEVA OD KANDIDATA DOSTAVLJANJE DOKAZA, RADI PROVERE ISPUNJENOSTI USLOVA ZA KVALIFIKACIJU.
NARUČILAC JE DUŽAN DA ISKLJUČI KANDIDATA SA LISTE KANDIDATA, AKO:
1) PRESTANE DA ISPUNJAVA USLOVE ZA PRIZNAVANJE KVALIFIKACIJE, UTVRĐENE KONKURSNOM DOKUMENTACIJOM;
2) ODBIJE DA ZAKLJUČI UGOVOR;
3) NE ISPUNJAVA OBAVEZE PO ZAKLJUČENOM UGOVORU;
4) STEKNE NEGATIVNU REFERENCU U TOKU VAŽENJA LISTE KANDIDATA;
5) NE DOSTAVI DOKAZE RADI PROVERE ISPUNJENOSTI USLOVA ZA KVALIFIKACIJU.
Pregovarački postupak sa objavljivanjem javnog poziva
Član 23.
Naručilac može sprovoditi pregovarački postupak sa objavljivanjem javnog poziva:
1) ako u otvorenom ili u drugoj fazi restriktivnog postupka dobije sve neispravne i/ili neprihvatljive ponude pod uslovom da se prvobitno određeni uslovi za učešće u postupku, tehničke specifikacije i kriterijumi za izbor najpovoljnije ponude ne menjaju. Ako naručilac odluči da u pregovarački postupak pozove samo i sve ponuđače koji su učestvovali u otvorenom ili u drugoj fazi restriktivnog postupka da dopune svoje ponude tako da ih učine ispravnim i prihvatljivim, nije dužan da objavi javni poziv za podnošenje ponuda. Ponuđena cena u ovom pregovaračkom postupku ne može biti veća od ponuđene cene u otvorenom ili u restriktivnom postupku;
2) u izuzetnim slučajevima kada zbog prirode radova, dobara ili usluga, kao i rizika vezanih za njih, nije moguće unapred proceniti vrednost javne nabavke;
3) u slučaju javne nabavke radova isključivo za potrebe istraživanja, razvoja ili eksperimenta, a ne u svrhu ostvarivanja dobiti, niti da bi se nadoknađivali troškovi istraživanja i razvoja.
NARUČILAC MOŽE SPROVODITI PREGOVARAČKI POSTUPAK SA OBJAVLJIVANJEM JAVNOG POZIVA:
1) AKO U OTVORENOM POSTUPKU I U DRUGOJ FAZI RESTRIKTIVNOG POSTUPKA NIJE DOBIO NIJEDNU PONUDU, ODNOSNO U PRVOJ FAZI RESTRIKTIVNOG POSTUPKA NIJEDNU PRIJAVU, ILI SU SVE PONUDE NEODGOVARAJUĆE, POD USLOVOM DA SE PRVOBITNO ODREĐEN PREDMET JAVNE NABAVKE I USLOVI ZA UČEŠĆE U POSTUPKU, TEHNIČKE SPECIFIKACIJE I KRITERIJUMI ZA IZBOR NAJPOVOLJNIJE PONUDE NE MENJAJU;
2) U SLUČAJU JAVNE NABAVKE DOBARA, ODNOSNO RADOVA ISKLJUČIVO ZA POTREBE ISTRAŽIVANJA, RAZVOJA ILI EKSPERIMENTA, A NE U KOMERCIJALNE SVRHE, NITI DA BI SE NADOKNAĐIVALI TROŠKOVI ISTRAŽIVANJA I RAZVOJA;
3) U IZUZETNIM SLUČAJEVIMA KADA ZBOG PRIRODE RADOVA, DOBARA ILI USLUGA, KAO I RIZIKA VEZANIH ZA NJIH, NIJE MOGUĆE UNAPRED PROCENITI VREDNOST JAVNE NABAVKE;
4) AKO ZBOG IZUZETNE HITNOSTI PROUZROKOVANE VANREDNIM OKOLNOSTIMA ILI NEPREDVIĐENIM DOGAĐAJIMA, ČIJE NASTUPANJE NI U KOM SLUČAJU NE ZAVISI OD VOLJE NARUČIOCA, NARUČILAC NIJE MOGAO DA POSTUPI U ROKOVIMA ODREĐENIM ZA OTVORENI ILI RESTRIKTIVNI POSTUPAK.
Naručilac je dužan da u pregovaračkom postupku obezbedi da ugovorena cena ne bude veća od uporedive tržišne cene i da sa dužnom pažnjom proverava kvalitet predmeta javne nabavke.
Naručilac je dužan da u konkursnoj dokumentaciji odredi elemente ugovora o kojima će se pregovarati i način pregovaranja, kao i da vodi zapisnik o pregovaranju.
NA SPROVOĐENJE PREGOVARAČKOG POSTUPKA IZ STAVA 1. TAČKA 4) OVOG ČLANA NE PRIMENJUJU SE ODREDBE ČLANA 82. STAV 5. I ČLANA 108. OVOG ZAKONA.
Pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva
Član 24.
Naručilac može sprovoditi pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva:
1) ako u otvorenom ili drugoj fazi restriktivnog postupka nije dobio nijednu ponudu, odnosno u prvoj fazi restriktivnog postupka nijednu prijavu, ili su sve ponude neodgovarajuće, pod uslovom da se prvobitno određen predmet javne nabavke i uslovi za učešće u postupku, tehničke specifikacije i kriterijumi za izbor najpovoljnije ponude ne menjaju;
2) u slučaju javne nabavke dobara isključivo za potrebe istraživanja, razvoja ili eksperimenta, a ne u svrhu ostvarivanja dobiti, niti da bi se nadoknađivali troškovi istraživanja i razvoja;
3) ako zbog tehničkih, odnosno umetničkih razloga predmeta javne nabavke ili iz razloga povezanih sa zaštitom isključivih prava, nabavku može ispuniti samo određeni ponuđač;
4) ako zbog izuzetne hitnosti prouzrokovane vanrednim okolnostima ili nepredviđenim događajima, čije nastupanje ni u kom slučaju ne zavisi od volje naručioca, naručilac nije mogao da postupi u rokovima određenim za otvoreni ili restriktivni postupak;
5) kod dodatnih isporuka dobara od prvobitnog dobavljača namenjenih za delimičnu zamenu proizvoda, materijala ili instalacija ili proširenje obima postojećih proizvoda, materijala ili instalacija, koja bi zbog promene dobavljača obavezivala naručioca da nabavlja materijal koji ima drukčije tehničke karakteristike, što bi prouzrokovalo nesrazmerno velike tehničke teškoće u poslovanju i održavanju, pri čemu ukupna vrednost svih dodatnih isporuka dobara ne može da bude veća od 25% od ukupne vrednosti prvobitno zaključenog ugovora;
6) u slučaju javne nabavke dobara ponuđenih i kupljenih na robnim berzama;
7) u slučaju dodatnih usluga ili radova koji nisu bili uključeni u prvobitni projekat ili u prvu javnu nabavku, a koji su zbog nepredvidljivih okolnosti postali neophodni za izvršenje ugovora o javnoj nabavci, pod uslovom da se ugovor zaključi sa prvobitnim pružaocem usluga, odnosno izvođačem radova i da ukupna vrednost svih dodatnih usluga ili radova nije veća od 25% od ukupne vrednosti prvobitno zaključenog ugovora, kao i da:
(a) se takve dodatne usluge ili radovi ne mogu razdvojiti, u tehničkom ili ekonomskom pogledu, od prve javne nabavke, a da se pri tome ne prouzrokuju nesrazmerno velike tehničke teškoće ili nesrazmerno veliki troškovi za naručioca ili
(b) su takve usluge ili radovi, koje bi naručilac mogao nabaviti odvojeno od izvršenja prvobitnog ugovora, neophodne za dalje faze pružanja usluga odnosno izvršenje radova;
8) kod novih usluga ili radova koje predstavljaju ponavljanje sličnih usluga ili radova koje pruža prvobitni pružalac usluga ili izvođač radova, pod uslovom da se takve usluge ili radovi uklapaju u osnovni projekat za koji je po objavljenom javnom pozivu bio zaključen ugovor o javnoj nabavci, da je ova mogućnost navedena u prvoj objavi javnog poziva i da od zaključenja prvog ugovora nije proteklo više od tri godine;
9) u slučaju nabavki dobara pod posebno povoljnim uslovima od ponuđača koji je u likvidaciji, uz saglasnost ostalih poverilaca, u skladu sa propisima kojima se uređuje likvidacija privrednih društava;
10) u slučaju nabavki usluga koje su deo nastavka konkursa za nacrte organizovanog u skladu sa ovim zakonom, ako je ugovor zaključen sa nagrađenim učesnikom odnosno nagrađenim učesnicima na konkursu i ako naručilac u pregovarački postupak uključi svakog od njih;
11) u slučaju nabavki usluga i dobara od preduzeća za radno osposobljavanje, profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje invalidnih lica, ako su nabavke neposredno povezane sa delatnošću osposobljavanja, profesionalne rehabilitacije i zapošljavanja tih lica, pri čemu svi učesnici u zajedničkoj ponudi i svi podizvođači moraju da budu iz navedene grupacije preduzeća, a kvalitet, cena i rokovi za isporuku dobara i pružanje usluga moraju da odgovaraju zahtevima naručioca.
Naručilac je dužan da u roku od tri dana od dana donošenja odluke o izboru najpovoljnije ponude u slučajevima iz stava 1. ovog člana, dostavi radi objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“ i na Portalu javnih nabavki na način propisan članom 69. ovog zakona, obaveštenje o izboru najpovoljnije ponude koje sadrži podatke o predmetu nabavke, o izabranoj ponudi i o osnovu za sprovođenje pregovaračkog postupka.
Obaveza naručioca iz stava 2. ovog člana ne odnosi se na slučaj iz stava 1. tačka 6) ovog člana.
Naručilac je dužan da u roku od tri dana od dana izbora najpovoljnije ponude dostavi Upravi za javne nabavke izveštaj o dodeli ugovora u pregovaračkom postupku iz stava 1. tačka 4) ovog člana koji sadrži podatke iz člana 80. ovog zakona.
Naručilac je dužan da u pregovaračkom postupku obezbedi da ugovorena cena ne bude veća od uporedive tržišne cene i da sa dužnom pažnjom proverava kvalitet predmeta javne nabavke.
Naručilac je dužan da u konkursnoj dokumentaciji odredi elemente ugovora o kojima će se pregovarati i način pregovaranja, kao i da vodi zapisnik o pregovaranju.
Na sprovođenje pregovaračkog postupka iz stava 1. tačka 4) ovog člana ne primenjuju se odredbe člana 82. stav 5. i člana 108. stav 1. ovog zakona.
NARUČILAC MOŽE SPROVODITI PREGOVARAČKI POSTUPAK BEZ OBJAVLJIVANJA JAVNOG POZIVA:
1) AKO U OTVORENOM POSTUPKU I U DRUGOJ FAZI RESTRIKTIVNOG POSTUPKA DOBIJE SVE NEISPRAVNE I/ILI NEPRIHVATLJIVE PONUDE POD USLOVOM DA SE PRVOBITNO ODREĐENI USLOVI ZA UČEŠĆE U POSTUPKU, TEHNIČKE SPECIFIKACIJE I KRITERIJUMI ZA IZBOR NAJPOVOLJNIJE PONUDE NE MENJAJU;
2) AKO ZBOG TEHNIČKIH, ODNOSNO UMETNIČKIH RAZLOGA PREDMETA JAVNE NABAVKE ILI IZ RAZLOGA POVEZANIH SA ZAŠTITOM ISKLJUČIVIH PRAVA, NABAVKU MOŽE ISPUNITI SAMO ODREĐENI PONUĐAČ;
3) KOD DODATNIH ISPORUKA DOBARA OD PRVOBITNOG DOBAVLJAČA NAMENJENIH ZA DELIMIČNU ZAMENU PROIZVODA, MATERIJALA ILI INSTALACIJA ILI PROŠIRENJE OBIMA POSTOJEĆIH PROIZVODA, MATERIJALA ILI INSTALACIJA, KOJA BI ZBOG PROMENE DOBAVLJAČA OBAVEZIVALA NARUČIOCA DA NABAVLJA MATERIJAL KOJI IMA DRUKČIJE TEHNIČKE KARAKTERISTIKE, ŠTO BI PROUZROKOVALO NESRAZMERNO VELIKE TEHNIČKE TEŠKOĆE U POSLOVANJU I ODRŽAVANJU, PRI ČEMU UKUPNA VREDNOST SVIH DODATNIH ISPORUKA DOBARA NE MOŽE DA BUDE VEĆA OD 25% OD UKUPNE VREDNOSTI PRVOBITNO ZAKLJUČENOG UGOVORA;
4) U SLUČAJU DODATNIH USLUGA ILI RADOVA KOJI NISU BILI UKLJUČENI U PRVOBITNI PROJEKAT ILI U PRVU JAVNU NABAVKU, A KOJI SU ZBOG NEPREDVIDLJIVIH OKOLNOSTI POSTALI NEOPHODNI ZA IZVRŠENJE UGOVORA O JAVNOJ NABAVCI, POD USLOVOM DA SE UGOVOR ZAKLJUČI SA PRVOBITNIM PRUŽAOCEM USLUGA, ODNOSNO IZVOĐAČEM RADOVA I DA UKUPNA VREDNOST SVIH DODATNIH USLUGA ILI RADOVA, UKLJUČUJUĆI I VIŠKOVE RADOVA, NIJE VEĆA OD 25% OD UKUPNE VREDNOSTI PRVOBITNO ZAKLJUČENOG UGOVORA, KAO I DA:
(A) SE TAKVE DODATNE USLUGE ILI RADOVI NE MOGU RAZDVOJITI, U TEHNIČKOM ILI EKONOMSKOM POGLEDU, OD PRVE JAVNE NABAVKE, A DA SE PRI TOME NE PROUZROKUJU NESRAZMERNO VELIKE TEHNIČKE TEŠKOĆE ILI NESRAZMERNO VELIKI TROŠKOVI ZA NARUČIOCA ILI
(B) SU TAKVE USLUGE ILI RADOVI, KOJE BI NARUČILAC MOGAO NABAVITI ODVOJENO OD IZVRŠENJA PRVOBITNOG UGOVORA, NEOPHODNE ZA DALJE FAZE PRUŽANJA USLUGA ODNOSNO IZVRŠENJE RADOVA;
5) U SLUČAJU JAVNE NABAVKE DOBARA PONUĐENIH I KUPLJENIH NA ROBNIM BERZAMA;
6) U SLUČAJU NABAVKI DOBARA POD POSEBNO POVOLJNIM USLOVIMA OD PONUĐAČA KOJI JE U LIKVIDACIJI, UZ SAGLASNOST OSTALIH POVERILACA, U SKLADU SA PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJE LIKVIDACIJA PRIVREDNIH DRUŠTAVA;
7) U SLUČAJU NABAVKI USLUGA KOJE SU DEO NASTAVKA KONKURSA ZA NACRTE ORGANIZOVANOG U SKLADU SA OVIM ZAKONOM, AKO JE UGOVOR ZAKLJUČEN SA NAGRAĐENIM UČESNIKOM ODNOSNO NAGRAĐENIM UČESNICIMA NA KONKURSU I AKO NARUČILAC U PREGOVARAČKI POSTUPAK UKLJUČI SVAKOG OD NJIH.
8) U SLUČAJU NABAVKI USLUGA I DOBARA OD PREDUZEĆA ZA RADNO OSPOSOBLJAVANJE, PROFESIONALNU REHABILITACIJU I ZAPOŠLJAVANJE INVALIDNIH LICA, AKO SU NABAVKE NEPOSREDNO POVEZANE SA DELATNOŠĆU OSPOSOBLJAVANJA, PROFESIONALNE REHABILITACIJE I ZAPOŠLJAVANJA TIH LICA, PRI ČEMU SVI UČESNICI U ZAJEDNIČKOJ PONUDI I SVI PODIZVOĐAČI MORAJU DA BUDU IZ NAVEDENE GRUPACIJE PREDUZEĆA, A KVALITET, CENA I ROKOVI ZA ISPORUKU DOBARA I PRUŽANJE USLUGA MORAJU DA ODGOVARAJU ZAHTEVIMA NARUČIOCA
NARUČILAC JE DUŽAN DA U KONKURSNOJ DOKUMENTACIJI ODREDI ELEMENTE UGOVORA O KOJIMA ĆE SE PREGOVARATI I NAČIN PREGOVARANJA, KAO I DA VODI ZAPISNIK O PREGOVARANJU.
NARUČILAC JE DUŽAN DA U PREGOVARAČKOM POSTUPKU OBEZBEDI DA UGOVORENA CENA NE BUDE VEĆA OD UPOREDIVE TRŽIŠNE CENE I DA SA DUŽNOM PAŽNJOM PROVERAVA KVALITET PREDMETA JAVNE NABAVKE.
NARUČILAC JE DUŽAN DA U ROKU OD TRI DANA OD DANA DONOŠENJA ODLUKE O IZBORU NAJPOVOLJNIJE PONUDE U SLUČAJEVIMA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA OBJAVI NA NAČIN PROPISAN ČLANOM 69. OVOG ZAKONA, OBAVEŠTENJE O IZBORU NAJPOVOLJNIJE PONUDE KOJE SADRŽI PODATKE O PREDMETU NABAVKE, O IZABRANOJ PONUDI I O OSNOVU ZA SPROVOĐENJE PREGOVARAČKOG POSTUPKA.
NAČIN ZAKLJUČIVANJA UGOVORA NA
OSNOVU OKVIRNOG SPORAZUMA
ČLAN 26A
OKVIRNI SPORAZUM SE ZAKLJUČUJE SA IZABRANIM PONUĐAČEM ILI PONUĐAČIMA, NAKON SPROVEDENOG OTVORENOG, RESTRIKTIVNOG ILI PREGOVARAČKOG POSTUPKA SA OBJAVLJIVANJEM JAVNOG POZIVA, KOJI SE SPROVODE RADI ZAKLJUČIVANJA OKVIRNOG SPORAZUMA. SPORAZUM SE ZAKLJUČUJE NA PERIOD KOJI NE MOŽE BITI DUŽI OD ČETIRI GODINE OD DANA NJEGOVOG ZAKLJUČENJA.
AKO JE OKVIRNI SPORAZUM ZAKLJUČEN SA JEDNIM PONUĐAČEM, NABAVKA ĆE SE IZVRŠITI U SKLADU SA USLOVIMA IZ TOG SPORAZUMA, A NARUČILAC MOŽE U PISANOJ FORMI DA OBAVI KONSULTACIJE SA PONUĐAČEM I DA PO POTREBI ZATRAŽI DA PONUĐAČ PODNESE NOVU PONUDU.
AKO JE OKVIRNI SPORAZUM ZAKLJUČEN SA NAJMANJE TRI PONUĐAČA, UGOVOR ĆE SE ZAKLJUČITI:
1) NA OSNOVU USLOVA ODREĐENIH U TOM SPORAZUMU, AKO SADRŽINA SPORAZUMA TO OMOGUĆAVA, ODNOSNO AKO SU ODREĐENI SVI USLOVI ILI
2) NA OSNOVU NOVIH PONUDA PONUĐAČA ZASNOVANIH NA USLOVIMA IZ SPORAZUMA ILI NA BLIŽE DEFINISANIM USLOVIMA IZ SPORAZUMA ILI NA OSNOVU DRUGIH USLOVA KOJI PROIZLAZE IZ ODREDABA SPORAZUMA, TAKO ŠTO SE NARUČILAC SA SVAKIM PONUĐAČEM KONSULTUJE, U PISANOJ FORMI, O SVAKOJ NABAVCI KOJU TREBA IZVRŠITI. NARUČILAC SVAKOG PONUĐAČA POZIVA, U PISANOJ FORMI, DA U ROKU KOJI JE ODREĐEN U POZIVU ZA PODNOŠENJE PONUDA DOSTAVI SVOJU PONUDU.
AKO JE PREDMET OKVIRNOG SPORAZUMA OBLIKOVAN U VIŠE CELINA (PARTIJA), NARUČILAC NIJE DUŽAN DA POZIV ZA PODNOŠENJE PONUDE ZA PARTIJU ZA KOJU PONUĐAČ NIJE STRANA U SPORAZUMU DOSTAVI TOM PONUĐAČU.
NARUČILAC OBAVEŠTAVA ORGANIZACIJU NADLEŽNU DA REŠAVA PRAVA I OBAVEZE UČESNIKA NA TRŽIŠTU O ZAKLJUČENOM OKVIRNOM SPORAZUMU U ROKU OD TRI DANA OD DANA NJEGOVOG ZAKLJUČENJA.
OBAVEŠTENJE O ZAKLJUČENOM OKVIRNOM SPORAZUMU OBJAVLJUJE SE NA PORTALU JAVNIH NABAVKI U ROKU OD TRI DANA OD DANA NJEGOVOG ZAKLJUČENJA.
2. Pokretanje postupka
Uslovi za pokretanje postupka
Član 27.
Naručilac može da pokrene postupak javne nabavke ako je nabavka predviđena u godišnjem planu nabavki i ako su za tu nabavku predviđena sredstva u budžetu Republike Srbije, teritorijalne autonomije, lokalne samouprave ili u finansijskom planu naručioca.
Sredstva za određenu javnu nabavku ne mogu biti veća od iznosa koji je predviđen propisom kojim se uređuje izvršenje budžeta i javno finansiranje.
Ako ugovor o javnoj nabavci traje više godina, obaveze koje će dospevati u narednim godinama moraju biti ugovorene u iznosima predviđenim propisima kojima se uređuje izvršenje budžeta i javno finansiranje za svaku posebnu godinu.
Ako je u pitanju javna nabavka investicionog značaja, naručilac će pripremiti investicioni program po jedinstvenoj metodologiji za izradu programa investicionog značaja i u skladu sa planom razvoja.
Program iz stava 4. ovog člana potvrđuje starešina RUKOVODILAC, odnosno odgovorno lice naručioca u pisanom obliku.
Ako nisu doneti budžet Republike Srbije, budžet teritorijalne autonomije, budžet lokalne samouprave ili finansijski plan drugog naručioca, naručilac može početi postupak javne nabavke samo do iznosa sredstava planiranih u skladu sa propisom o privremenom finansiranju.
MINISTAR NADLEŽAN ZA POSLOVE FINANSIJA BLIŽE PROPISUJE FORMU I OBAVEZNE ELEMENTE PLANA JAVNIH NABAVKI.
NARUČILAC JE DUŽAN DA PLAN NABAVKI U DELU KOJI SE ODNOSI NA JAVNE NABAVKE OBJAVI NA PORTALU JAVNIH NABAVKI OSIM PODATAKA O PROCENJENOJ VREDNOSTI, NAJKASNIJE U ROKU OD PET DANA OD DANA NJEGOVOG DONOŠENJA, ODNOSNO USVAJANJA.
MINISTAR NADLEŽAN ZA POSLOVE FINANSIJA BLIŽE PROPISUJE JEDINSTVENU METODOLOGIJU ZA IZRADU PROGRAMA IZ STAVA 4. OVOG ČLANA.
Odluka o pokretanju postupka
Član 28.
Naručilac pokreće postupak javne nabavke donošenjem odluke o pokretanju postupka u pisanom obliku koja sadrži:
1) redni broj javne nabavke za tekuću godinu;
2) predmet javne nabavke i vrstu postupka javne nabavke;
3) procenjenu vrednost javne nabavke;
4) podatke o odluci o odobravanju javne nabavke investicionog značaja;
5) okvirne datume u kojima će se sprovoditi pojedinačne faze postupka javne nabavke i
6) podatke o aproprijaciji u budžetu, odnosno finansijskom planu za plaćanje.
U slučaju primene restriktivnog, odnosno pregovaračkog postupka, odluka sadrži i razloge za primenu tog postupka.
U SLUČAJU PRIMENE PREGOVARAČKOG POSTUPKA IZ ČLANA 24. OVOG ZAKONA, ODLUKA SADRŽI I OSNOVNE PODATKE O LICIMA KOJA ĆE BITI POZVANA DA UČESTVUJU U POSTUPKU.
Odluka može da sadrži i druge elemente propisane ovim zakonom, ako naručilac proceni da su potrebni za sprovođenje postupka javne nabavke.
Istovremeno sa donošenjem odluke o pokretanju postupka javne nabavke, naručilac donosi i akt o obrazovanju komisije za javnu nabavku u skladu sa propisanim kriterijumima za obrazovanje komisija.
Ministar nadležan za poslove finansija bliže propisuje kriterijume za obrazovanje komisija za javne nabavke.
3. Konkursna dokumentacija
Priprema i sadržina konkursne dokumentacije
Član 30.
Naručilac je dužan da pripremi konkursnu dokumentaciju tako da ponuđači na osnovu nje mogu da pripreme ispravnu ponudu.
Podaci sadržani u konkursnoj dokumentaciji moraju biti identični sa podacima koji su navedeni u javnom pozivu.
Konkursna dokumentacija sadrži:
1) poziv za podnošenje ponude;
2) uputstvo ponuđačima kako da sačine ponudu;
3) obrazac ponude;
3A) OBRAZAC IZJAVE O ISPUNJENOSTI USLOVA IZ ČLANA 44. OVOG ZAKONA;
4) obrazac za ocenu ispunjenosti uslova iz člana 44. ovog zakona i uputstvo kako se dokazuje ispunjenost tih uslova;
5) model ugovora (osim u pregovaračkom postupku i u slučaju nabavke kredita kao finansijske usluge kada konkursna dokumentacija sadrži kreditni zahtev naručioca na osnovu kojeg ponuđač dostavlja svoj model ugovora);
5) MODEL UGOVORA, ODNOSNO MODEL OKVIRNOG SPORAZUMA, OSIM U PREGOVARAČKOM POSTUPKU;
6) vrstu, tehničke karakteristike (specifikacije), kvalitet, količinu i opis dobara, radova ili usluga, način sprovođenja kontrole i obezbeđivanja garancije kvaliteta, rok izvršenja, mesto izvršenja ili isporuke dobara, eventualne dodatne usluge i sl. (osim u slučaju nabavke kredita kao finansijske usluge);
7) tehničku dokumentaciju i planove ZA PREDMET JAVNE NABAVKE, odnosno dokumentaciju o kreditnoj sposobnosti naručioca u slučaju javne nabavke finansijske usluge kredita;
8) obrazac strukture cene, sa uputstvom kako da se popuni.
Tehničke karakteristike iz tačke 6) stava 3. ovog člana zakona IZ STAVA 3. TAČKA 6) OVOG ČLANA i tehnička dokumentacija iz tačke 7) stava 3. ovog člana zakona IZ STAVA 3. TAČKA 7) OVOG ČLANA moraju sadržati dokaz o planovima ponuđača da poštuje tehničke standarde pristupačnosti za osobe sa invaliditetom.
U SLUČAJU NABAVKE KREDITA KAO FINANSIJSKE USLUGE KONKURSNA DOKUMENTACIJA SADRŽI I KREDITNI ZAHTEV NARUČIOCA.
Ministar nadležan za poslove finansija bliže propisuje formu i sadržinu kreditnog zahteva iz stava 3. tačka 5) ovog člana IZ STAVA 5. OVOG ČLANA, kao i formu i sadržinu dokumentacije o kreditnoj sposobnosti naručioca iz stava 3. tačka 7) ovog člana.
Naručilac može u konkursnoj dokumentaciji da navede vrstu sredstava finansijskog obezbeđenja kojim ponuđači obezbeđuju ispunjenje svojih obaveza u postupku javne nabavke, kao i ispunjenje svojih ugovornih obaveza, odnosno za povraćaj avansnog plaćanja (različiti oblici ručne zaloge hartija od vrednosti ili drugih pokretnih stvari, hipoteka, menica, jemstvo drugog pravnog lica sa odgovarajućim bonitetom, bankarske garancije, polise osiguranja i dr.).
Konkursna dokumentacija može da sadrži i druge elemente koji su, s obzirom na predmet javne nabavke, neophodni za pripremu ponude.
Konkursna dokumentacija za prvu fazu restriktivnog postupka i za kvalifikacioni postupak, sadrži:
1) poziv za podnošenje prijave;
2) uputstvo podnosiocima prijava kako da sačine prijavu;
3) obrazac prijave i
4) obrazac za priznavanje kvalifikacije i uputstvo kako se dokazuje kvalifikacija podnosilaca prijava.
Naručilac je dužan da rednim brojem označi svaku stranu konkursne dokumentacije i ukupan broj strana konkursne dokumentacije.
Ministar nadležan za poslove finansija bliže propisuje obavezne elemente konkursne dokumentacije.
Zakonom kojim se uređuje godišnji budžet Republike Srbije propisuje se iznos sredstava javne nabavke iznad kojeg je naručilac dužan da zahteva bankarsku garanciju za ispunjenje obaveza u postupku javne nabavke, kao i za ispunjenje ugovornih obaveza.
JEDINSTVENI REČNIK JAVNE NABAVKE
ČLAN 30A
NARUČILAC JE DUŽAN DA SE PRILIKOM OPISA PREDMETA NABAVKE U POZIVU ZA PODNOŠENJE PONUDE I KONKURSNOJ DOKUMENTACIJI SLUŽI OZNAKAMA I NAZIVIMA IZ JEDINSTVENOG REČNIKA JAVNE NABAVKE.
VLADA UTVRĐUJE JEDINSTVENI REČNIK JAVNIH NABAVKI IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.
4. Pristup konkursnoj dokumentaciji
Rok za dostavljanje konkursne dokumentacije
Član 31.
Naručilac će od dana objavljivanja javnog poziva omogućiti zainteresovanim licima neposredan uvid u konkursnu dokumentaciju, preuzimanje konkursne dokumentacije ili će u roku od dva dana od dana prijema zahteva za dostavljanje konkursne dokumentacije, konkursnu dokumentaciju dostaviti poštom, telefaksom ili putem elektronske pošte, a može je i objaviti na Portalu javnih nabavki.
NARUČILAC OBJAVLJUJE JAVNI POZIV I KONKURSNU DOKUMENTACIJU NA PORTALU JAVNIH NABAVKI.
ZAINTERESOVANA LICA MOGU OD DANA OBJAVLJIVANJA JAVNOG POZIVA I KONKURSNE DOKUMENTACIJE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, IZVRŠITI NEPOSREDAN UVID U KONKURSNU DOKUMENTACIJU ILI PREUZETI KONKURSNU DOKUMENTACIJU SA PORTALA JAVNIH NABAVKI, A MOGU DA PODNESU ZAHTEV NARUČIOCU ZA DOSTAVLJANJE KONKURSNE DOKUMENTACIJE, KOJI JE DUŽAN DA U ROKU OD DVA DANA OD DANA PRIJEMA ZAHTEVA ZA DOSTAVLJANJE KONKURSNE DOKUMENTACIJE, KONKURSNU DOKUMENTACIJU DOSTAVI POŠTOM, TELEFAKSOM ILI PUTEM ELEKTRONSKE POŠTE.
U slučaju preuzimanja ili dostavljanja konkursne dokumentacije naručilac naplaćuje samo troškove umnožavanja i dostavljanja konkursne dokumentacije.
Izmene i dopune konkursne dokumentacije
Član 32.
Ako naručilac u roku predviđenom za podnošenje ponuda izmeni ili dopuni konkursnu dokumentaciju, dužan je da bez odlaganja i bez naknade te izmene ili dopune dostavi zainteresovanim licima koja su primila konkursnu dokumentaciju I DA IH OBJAVI NA PORTALU JAVNIH NABAVKI.
Zainteresovano lice IZ STAVA 1. OVOG ČLANA može, u pisanom obliku, tražiti od naručioca dodatne informacije ili pojašnjenja PODNETI ZAHTEV NARUČIOCU ZA DODATNIM INFORMACIJAMA ILI POJAŠNJENJIMA u vezi sa pripremanjem ponude, najkasnije pet dana pre isteka roka za podnošenje ponude.
U slučaju iz stava 2. ovog člana naručilac je dužan da zainteresovanom licu u roku i na način iz člana 31. stav 1. ovog zakona pošalje odgovor u pisanom obliku i da istovremeno tu informaciju dostavi svim drugim licima koja su primila konkursnu dokumentaciju.
NARUČILAC JE DUŽAN DA ZAINTERESOVANOM LICU U ROKU OD TRI DANA OD DANA PRIJEMA ZAHTEVA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA POŠTOM, TELEFAKSOM ILI PUTEM ELEKTRONSKE POŠTE POŠALJE ODGOVOR, DA ISTOVREMENO TU INFORMACIJU DOSTAVI SVIM DRUGIM LICIMA KOJA SU PRIMILA KONKURSNU DOKUMENTACIJU I DA JE OBJAVI NA PORTALU JAVNIH NABAVKI.
Ako su konkursna dokumentacija ili dopunski dokumenti obimni ili ako se ponuda može pripremiti samo po neposrednom pregledu mesta gde će se javna nabavka izvesti ili ako naručilac izmeni ili dopuni konkursnu dokumentaciju šest ili manje dana pre isteka roka za podnošenje ponuda, naručilac je dužan da produži rok za podnošenje ponuda.
Naručilac u pisanom obliku obaveštava sva lica koja su primila konkursnu dokumentaciju o produženju roka za podnošenje ponuda.
Odluka o produženju roka objavljuje se na isti način na koji je objavljen javni poziv.
Po isteku roka predviđenog za podnošenje ponuda naručilac ne može da menja niti da dopunjuje konkursnu dokumentaciju.
Određivanje vrednosti javne nabavke po partijama I JAVNE NABAVKE NA OSNOVU OKVIRNOG SPORAZUMA
Član 36.
Predmet javne nabavke može da se oblikuje u više posebnih istovrsnih celina (partija), tako da se svaka celina može ugovarati zasebno.
Kad je predmet javne nabavke oblikovan po partijama, pri određivanju vrednosti te nabavke u obzir se uzima vrednost svih partija za period za koji se zaključuje ugovor.
Ponuđač može da podnese ponudu za jednu ili više partija. Ponuda mora da obuhvati najmanje jednu celokupnu partiju.
Ponuđač je dužan da u ponudi navede da li se ponuda odnosi na celokupnu nabavku ili samo na određene partije.
U slučaju da ponuđač podnese ponudu za dve ili više partija, ona mora biti podneta tako da se može ocenjivati za svaku partiju posebno.
VREDNOST OKVIRNIH SPORAZUMA JE NAJVEĆA PROCENJENA VREDNOST BEZ PDV SVIH PREDVIĐENIH UGOVORA ZA UKUPNO TRAJANJE OKVIRNOG SPORAZUMA.
Standardi
Član 42.
Standard iz čl. 38. i 40. ovog zakona jeste dokument utvrđen konsenzusom i donet od priznatog tela, u kojem se za opštu i višekratnu upotrebu utvrđuju pravila, smernice ili karakteristike za aktivnosti ili njihove rezultate radi postizanja optimalnog nivoa uređenosti u određenoj oblasti.
Srodni dokument iz čl. 38. i 40. ovog zakona jeste dokument koji je donela organizacija za standardizaciju i koji je dostupan javnosti, a ne ispunjava uslove da bude donet kao srpski standard.
Standard iz stava 1. ovog člana može da bude:
1. međunarodni standard, kao standard koji je donela međunarodna organizacija (međunarodno telo) za standardizaciju i koji je dostupan javnosti;
2. evropski standard, kao standard koji su usvojile evropske organizacije za standardizaciju i koji je dostupan javnosti;
3. srpski standard, kao standard koji je donela organizacija za standardizaciju Republike Srbije i koji je dostupan javnosti;
4. drugi standardi, kao standardi koji mogu biti prihvaćeni po različitim osnovima (npr. granski standardi, standardi preduzeća i dr.).
STANDARD IZ STAVA 1. OVOG ČLANA MOŽE DA BUDE:
1. EVROPSKI STANDARD, KAO STANDARD KOJI SU USVOJILE EVROPSKE ORGANIZACIJE ZA STANDARDIZACIJU I KOJI JE DOSTUPAN JAVNOSTI;
2. SRPSKI STANDARD, KAO STANDARD KOJI JE DONELA ORGANIZACIJA ZA STANDARDIZACIJU REPUBLIKE SRBIJE I KOJI JE DOSTUPAN JAVNOSTI;
3. MEĐUNARODNI STANDARD, KAO STANDARD KOJI JE DONELA MEĐUNARODNA ORGANIZACIJA (MEĐUNARODNO TELO) ZA STANDARDIZACIJU I KOJI JE DOSTUPAN JAVNOSTI;
4. DRUGI STANDARDI, KAO STANDARDI KOJI MOGU BITI PRIHVAĆENI PO RAZLIČITIM OSNOVIMA.
7. Uslovi za učešće u postupku javne nabavke
Obavezni uslovi za učešće
Član 44.
Naručilac u javnom pozivu i u konkursnoj dokumentaciji objavljuje uslove koje ponuđač mora da ispuni da bi mogao da učestvuje u postupku javne nabavke.
Pravo na učešće u postupku ima ponuđač ako:
1) je registrovan kod nadležnog organa, odnosno upisan u odgovarajući registar;
2) je osnovan i za obavljanje delatnosti koja je predmet javne nabavke;
3) mu u roku od dve godine pre objavljivanja javnog poziva nije izrečena pravnosnažna sudska ili upravna mera zabrane obavljanja delatnosti koja je predmet javne nabavke;
4) je izmirio dospele poreze i druge javne dažbine u skladu sa propisima Republike Srbije ili strane države kada ima sedište na njenoj teritoriji;
5) ima važeću dozvolu nadležnog organa za obavljanje delatnosti koja je predmet javne nabavke, ako je takva dozvola predviđena posebnim propisom;
6) raspolaže neophodnim finansijskim i poslovnim kapacitetom;
7) raspolaže dovoljnim tehničkim i kadrovskim kapacitetom.
Naručilac je dužan da u konkursnoj dokumentaciji odredi šta smatra neophodnim finansijskim i poslovnim, kao i dovoljnim tehničkim i kadrovskim kapacitetom.
Odredbe stava 2. tač. 6) i 7), kao i stava 3. ovog člana ne primenjuju se u slučaju javne nabavke finansijske usluge kredita ILI OSIGURANJA, kada se kao ponuđač javlja poslovna banka ILI OSIGURAVAJUĆE DRUŠTVO i kada je banka u obavezi da garantuje tajnost podataka o svojim klijentima u skladu sa zakonom kojim se reguliše poslovanje banaka.
Naručilac može da odredi i druge dodatne uslove za učešće u postupku javne nabavke, posebno ukoliko se odnose na socijalna i ekološka pitanja.
Naručilac određuje uslove za učešće u postupku tako da ti uslovi ne diskriminišu ponuđače i da su u logičkoj vezi sa predmetom javne nabavke.
Naručilac može da odredi dodatne uslove u pogledu ispunjavanja obaveza koje ponuđač ima prema svojim podizvođačima ili dobavljačima.
Naručilac može u konkursnoj dokumentaciji da navede ovlašćeni organ koji će davati potrebna obaveštenja u pogledu obaveza koje treba ispuniti da bi se zadovoljili zahtevi iz važećih propisa o zaštiti BEZBEDNOSTI na radu, zapošljavanju i uslovima rada.
U slučaju iz stava 8. ovog člana naručilac je dužan da od ponuđača ili kandidata zahteva da pri sastavljanju svojih ponuda izričito navedu da su poštovali obaveze koje proizlaze iz važećih propisa o zaštiti BEZBEDNOSTI na radu, zapošljavanju i uslovima rada.
Odredbe ovog člana shodno se primenjuju i na fizička lica kao ponuđače.
Dokazivanje ispunjenosti uslova
Član 45.
Ispunjenost uslova iz člana 44. stav 2. ovog zakona ponuđač dokazuje dostavljanjem sledećih dokaza uz ponudu:
1) izvoda iz registra nadležnog organa;
2) osnivačkog akta ponuđača;
3) potvrde nadležnog organa kojom dokazuje da mu nije izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti;
4) potvrde nadležnog poreskog organa ili potvrde nadležnog organa da se ponuđač nalazi u postupku privatizacije;
5) važeće dozvole za obavljanje odgovarajuće delatnosti, izdate od strane nadležnog organa.
Ispunjenost uslova iz člana 44. stav 2. tač. 6) i 7) i člana 44. stav 5. ovog zakona ponuđač dokazuje dostavljanjem sledećih dokaza uz ponudu:
1) bilansa stanja sa mišljenjem ovlašćenog revizora ili izvoda iz tog bilansa stanja, odnosno iskaza o ponuđačevim ukupnim prihodima od prodaje i prihodima od proizvoda, radova ili usluga, na koje se ugovor o javnoj nabavci odnosi – najduže za prethodne tri obračunske godine, kao i mišljenje ili iskaze banaka ili drugih specijalizovanih institucija odnosno dokaze koji su navedeni u javnom pozivu i u konkursnoj dokumentaciji. Naručilac je dužan da u javnom pozivu ili u konkursnoj dokumentaciji navede koji je dokaz iz ove tačke izabrao i koje druge dokaze koji dokazuju finansijski i poslovni kapacitet ponuđač treba da priloži;
2) jedan ili više dokaza primerenih predmetu ugovora, količini i nameni, kao što je:
(a) spisak najvažnijih isporučenih dobara, izvedenih radova ili pruženih usluga za period od prethodnih pet godina za radove, odnosno tri godine za dobra i usluge, sa iznosima, datumima i listama kupaca odnosno naručilaca. Ako su kupci odnosno naručioci, subjekti koji se u smislu ovog zakona smatraju naručiocem, dokaz mora biti u obliku potvrde, izdate ili potpisane od strane nadležnog organa, a ako su kupci, odnosno naručioci ostala pravna lica odnosno preduzetnici, potvrdu izdaje ili potpisuje taj kupac odnosno taj naručilac,
(b) opis ponuđačeve tehničke opremljenosti i aparature, mera za obezbeđivanje kvaliteta i kapaciteta za istraživanje i razvoj,
(v) izjava o ključnom tehničkom osoblju i drugim ekspertima koji rade za ponuđača, koji će biti odgovorni za izvršenje ugovora, kao i o licima odgovornim za kontrolu kvaliteta,
(g) uzorak, opis ili fotografija proizvoda i opisa radova ili usluga koje će ponuđač izvesti odnosno pružiti. U slučaju sumnje, naručilac može da zahteva dokaz o autentičnosti uzoraka, opisa ili fotografija,
(d) deklaracija o usaglašenosti, sertifikat, akreditacija i drugi rezultati ocenjivanja usaglašenosti prema standardima i srodnim dokumentima za ocenjivanje usaglašenosti ili bilo koje drugo odgovarajuće sredstvo kojim ponuđač dokazuje usaglašenost ponude sa tehničkom specifikacijom ili standardima traženim u konkursnoj dokumentaciji.
Dokazi o ispunjenosti uslova iz člana 44. ovog zakona mogu se dostavljati u neoverenim kopijama.
Ponuđač čija ponuda je ocenjena kao najpovoljnija je dužan da u primerenom roku koji odredi naručilac, koji ne može biti duži od tri dana od dana prijema pismenog poziva naručioca, dostavi original ili overenu kopiju dokaza o ispunjenosti uslova iz člana 44. ovog zakona.
Naručilac je dužan da poziv iz stava 4. ovog člana uputi pre donošenja odluke o izboru najpovoljnije ponude ponuđaču čija je ponuda ocenjena kao najpovoljnija.
Ukoliko ponuđač čija je ponuda ocenjena kao najpovoljnija ne dostavi original ili overenu kopiju dokaza u roku iz stava 4. ovog člana, naručilac će njegovu ponudu odbiti kao neispravnu.
Dokaz iz stava 1. tačka 3) ovog člana mora biti izdat posle dana objavljivanja javnog poziva, odnosno dana kada je poslat poziv za podnošenje ponuda.
Dokaz iz stava 1. tačka 4) ovog člana može biti izdat i pre objavljivanja javnog poziva, ako od dana njegovog izdavanja do dana objavljivanja javnog poziva, odnosno do dana slanja poziva za dostavljanje ponuda, nije proteklo više od šest meseci.
Ako ponuđač ima sedište u drugoj državi, naručilac može da proveri da li su dokumenti kojima ponuđač dokazuje ispunjenost traženih uslova izdati od strane nadležnih organa te države.
Ponuđač je dužan da bez odlaganja, a najkasnije u roku od pet dana od dana nastanka promene u bilo kojem od podataka iz ovog člana, o toj promeni pismeno obavesti naručioca i da je dokumentuje na propisani način.
PONUĐAČI UZ PONUDU DOSTAVLJAJU IZJAVU O ISPUNJENOSTI USLOVA IZ ČLANA 44. OVOG ZAKONA, DATU POD PUNOM MORALNOM, MATERIJALNOM I KRIVIČNOM ODGOVORNOŠĆU.
PONUĐAČ ČIJA PONUDA JE OCENJENA KAO NAJPOVOLJNIJA JE DUŽAN DA U PRIMERENOM ROKU KOJI ODREDI NARUČILAC, KOJI NE MOŽE BITI DUŽI OD PET RADNIH DANA OD DANA PRIJEMA PISMENOG POZIVA NARUČIOCA, DOSTAVI ORIGINAL ILI OVERENU KOPIJU DOKAZA O ISPUNJENOSTI USLOVA IZ ČLANA 44. STAV 2. OVOG ZAKONA, I TO:
1) IZVOD IZ REGISTRA NADLEŽNOG ORGANA;
2) POTVRDU NADLEŽNOG ORGANA KOJOM DOKAZUJE DA MU NIJE IZREČENA MERA ZABRANE OBAVLJANJA DELATNOSTI;
3) POTVRDU NADLEŽNOG PORESKOG ORGANA ILI POTVRDE NADLEŽNOG ORGANA DA SE PONUĐAČ NALAZI U POSTUPKU PRIVATIZACIJE;
4) VAŽEĆU DOZVOLE ZA OBAVLJANJE ODGOVARAJUĆE DELATNOSTI, IZDATE OD STRANE NADLEŽNOG ORGANA AKO JE TAKVA DOZVOLA PREDVIĐENA POSEBNIM PROPISOM.
ISPUNJENOST USLOVA IZ ČLANA 44. STAV 2. TAČKA 6) OVOG ZAKONA, KOJI SE ODNOSI NA FINANSIJSKI KAPACITET, PONUĐAČ DOKAZUJE DOSTAVLJANJEM SLEDEĆIH DOKAZA UZ PONUDU:
(A) BILANSA STANJA SA MIŠLJENJEM OVLAŠĆENOG REVIZORA,
(B) IZVODA IZ BILANSA STANJA,
(V) ISKAZA O PONUĐAČEVIM UKUPNIM PRIHODIMA OD PRODAJE I PRIHODIMA OD PROIZVODA, RADOVA ILI USLUGA, NA KOJE SE UGOVOR O JAVNOJ NABAVCI ODNOSI, NAJDUŽE ZA PRETHODNE TRI OBRAČUNSKE GODINE, I
(G) MIŠLJENJA ILI ISKAZA BANAKA ILI DRUGIH SPECIJALIZOVANIH INSTITUCIJA ODNOSNO DOKAZA KOJI SU NAVEDENI U JAVNOM POZIVU I U KONKURSNOJ DOKUMENTACIJI.
NARUČILAC JE DUŽAN DA U JAVNOM POZIVU I U KONKURSNOJ DOKUMENTACIJI NAVEDE KOJI JE DOKAZ IZ STAVA 3. OVOG ČLANA IZABRAO I KOJE DRUGE DOKAZE KOJI DOKAZUJU FINANSIJSKI KAPACITET PONUĐAČ TREBA DA PRILOŽI.
ISPUNJENOST USLOVA IZ ČLANA 44. STAV 2. TAČKA 6) OVOG ZAKONA, KOJI SE ODNOSI NA POSLOVNI KAPACITET, PONUĐAČ DOKAZUJE DOSTAVLJANJEM SPISKA NAJVAŽNIJIH ISPORUČENIH DOBARA, IZVEDENIH RADOVA ILI PRUŽENIH USLUGA ZA PERIOD OD NAJDUŽE PRETHODNIH PET GODINA ZA RADOVE, ODNOSNO TRI GODINE ZA DOBRA I USLUGE, SA IZNOSIMA, DATUMIMA I LISTAMA KUPACA, ODNOSNO NARUČILACA. AKO SU KUPCI ODNOSNO NARUČIOCI, SUBJEKTI KOJI SE U SMISLU OVOG ZAKONA SMATRAJU NARUČIOCEM, DOKAZ MORA BITI U OBLIKU POTVRDE, IZDATE ILI POTPISANE OD STRANE NADLEŽNOG ORGANA, A AKO SU KUPCI, ODNOSNO NARUČIOCI OSTALA PRAVNA LICA ODNOSNO PREDUZETNICI, POTVRDU IZDAJE ILI POTPISUJE TAJ KUPAC ODNOSNO TAJ NARUČILAC.
ISPUNJENOST USLOVA IZ ČLANA 44. STAV 2. TAČKA 7) OVOG ZAKONA, KOJI SE ODNOSI NA DOVOLJAN TEHNIČKI KAPACITET, PONUĐAČ DOKAZUJE DOSTAVLJANJEM SLEDEĆIH DOKAZA UZ PONUDU:
(A) OPISA PONUĐAČEVE TEHNIČKE OPREMLJENOSTI I APARATURE ILI
(B) MERA ZA OBEZBEĐIVANJE KVALITETA I KAPACITETA ZA ISTRAŽIVANJE I RAZVOJ.
ISPUNJENOST USLOVA IZ ČLANA 44. STAV 2. TAČKA 7) OVOG ZAKONA, KOJI SE ODNOSI NA DOVOLJAN KADROVSKI KAPACITET, PONUĐAČ DOKAZUJE DOSTAVLJANJEM IZJAVE O KLJUČNOM TEHNIČKOM OSOBLJU I DRUGIM EKSPERTIMA KOJI RADE ZA PONUĐAČA, KOJI ĆE BITI ODGOVORNI ZA IZVRŠENJE UGOVORA, KAO I O LICIMA ODGOVORNIM ZA KONTROLU KVALITETA.
DODATNE USLOVE IZ ČLANA 44. STAV 5. OVOG ZAKONA PONUĐAČ DOKAZUJE DOSTAVLJANJEM UZ PONUDU JEDNOG ILI VIŠE DOKAZA PRIMERENIH PREDMETU UGOVORA, KOLIČINI I NAMENI, KAO ŠTO JE:
(A) UZORAK, OPIS ILI FOTOGRAFIJA PROIZVODA I OPISA RADOVA ILI USLUGA KOJE ĆE PONUĐAČ IZVESTI ODNOSNO PRUŽITI. U SLUČAJU SUMNJE, NARUČILAC MOŽE DA ZAHTEVA DOKAZ O AUTENTIČNOSTI UZORAKA, OPISA ILI FOTOGRAFIJA;
(B) DEKLARACIJA O USAGLAŠENOSTI, SERTIFIKAT, AKREDITACIJA I DRUGI REZULTATI OCENJIVANJA USAGLAŠENOSTI PREMA STANDARDIMA I SRODNIM DOKUMENTIMA ZA OCENJIVANJE USAGLAŠENOSTI ILI BILO KOJE DRUGO ODGOVARAJUĆE SREDSTVO KOJIM PONUĐAČ DOKAZUJE USAGLAŠENOST PONUDE SA TEHNIČKOM SPECIFIKACIJOM ILI STANDARDIMA TRAŽENIM U KONKURSNOJ DOKUMENTACIJI.
NARUČILAC JE DUŽAN DA POZIV IZ STAVA 2. OVOG ČLANA UPUTI PRE DONOŠENJA ODLUKE O IZBORU NAJPOVOLJNIJE PONUDE PONUĐAČU ČIJA JE PONUDA OCENJENA KAO NAJPOVOLJNIJA.
UKOLIKO PONUĐAČ ČIJA JE PONUDA OCENJENA KAO NAJPOVOLJNIJA NE DOSTAVI ORIGINAL ILI OVERENU KOPIJU DOKAZA O ISPUNJENOSTI USLOVA IZ ČLANA 44. STAV 2. OVOG ZAKONA, U ROKU IZ STAVA 2. OVOG ČLANA, NARUČILAC ĆE NJEGOVU PONUDU ODBITI KAO NEISPRAVNU I NAPLATITI SREDSTVO FINANSIJSKOG OBEZBEĐENJA ZA OZBILJNOST PONUDE.
AKO PONUĐAČ ČIJA JE PONUDA OCENJENA KAO NAJPOVOLJNIJA, NE DOSTAVI DOKAZE IZ STAVA 10. OVOG ČLANA, NARUČILAC POZIVA SLEDEĆEG NAJPOVOLJNIJEG PONUĐAČA SA RANG LISTE.
DOKAZ IZ STAVA 2. TAČKA 2) OVOG ČLANA MORA BITI IZDAT POSLE DANA OBJAVLJIVANJA JAVNOG POZIVA, ODNOSNO DANA KADA JE POSLAT POZIV ZA PODNOŠENJE PONUDA.
DOKAZ IZ STAVA 2. TAČKA 3) OVOG ČLANA MOŽE BITI IZDAT I PRE OBJAVLJIVANJA JAVNOG POZIVA, AKO OD DANA NJEGOVOG IZDAVANJA DO DANA OBJAVLJIVANJA JAVNOG POZIVA ODNOSNO DO DANA SLANJA POZIVA ZA DOSTAVLJANJE PONUDA NIJE PROTEKLO VIŠE OD ŠEST MESECI.
AKO PONUĐAČ IMA SEDIŠTE U STRANOJ DRŽAVI, NARUČILAC MOŽE DA PROVERI DA LI SU DOKUMENTI KOJIMA PONUĐAČ DOKAZUJE ISPUNJENOST TRAŽENIH USLOVA IZDATI OD STRANE NADLEŽNIH ORGANA TE DRŽAVE.
PONUĐAČ JE DUŽAN DA BEZ ODLAGANJA, A NAJKASNIJE U ROKU OD PET DANA OD DANA NASTANKA PROMENE U BILO KOJEM OD PODATAKA IZ OVOG ČLANA, O TOJ PROMENI PISMENO OBAVESTI NARUČIOCA I DA JE DOKUMENTUJE NA PROPISANI NAČIN.
Negativne reference
Član 47.
Naručilac može da odbije ponudu ukoliko poseduje dokaz koji potvrđuje da ponuđač nije ispunjavao svoje obaveze po ranije zaključenim ugovorima o javnim nabavkama koji su se odnosili na isti predmet nabavke, za period od prethodnih pet godina za radove, odnosno tri godine za dobra i usluge.
Dokaz iz stava 1. ovog člana može biti:
1) pravnosnažna sudska presuda;
2) isprava o realizovanom sredstvu obezbeđenja ispunjenja ugovornih obaveza;
3) izveštaj nadžornog organa o izvedenim radovima;
4) izjava o raskidu ugovora zbog neispunjenja obaveza data na način i pod uslovima predviđenim zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi;
5) drugi relevantan dokaz koji je od značaja za uredno ispunjenje obaveza po ranije zaključenim ugovorima o javnim nabavkama.
Naručilac je dužan da u konkursnoj dokumentaciji navede vrstu relevantnog dokaza iz stava 2. tačka 5) ovog člana.
NEGATIVNE REFERENCE I
LISTA LICA SA NEGATIVNIM REFERENCAMA
ČLAN 47.
NARUČILAC KOJI POSEDUJE DOKAZE KOJI POTVRĐUJE DA PONUĐAČ NIJE ISPUNJAVAO SVOJE OBAVEZE U POSTUPCIMA JAVNIH NABAVKI, ODNOSNO PO RANIJE ZAKLJUČENIM UGOVORIMA O JAVNIM NABAVKAMA, DUŽAN JE DA U ŠTO KRAĆEM ROKU TE DOKAZE DOSTAVI MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA POSLOVE FINANSIJA.
DOKAZOM IZ STAVA 1. OVOG ČLANA SMATRA SE:
1) PRAVNOSNAŽNA SUDSKA PRESUDA;
2) ISPRAVA O REALIZOVANOM SREDSTVU OBEZBEĐENJA ISPUNJENJA UGOVORNIH OBAVEZA;
3) IZVEŠTAJ NADZORNOG ORGANA O IZVEDENIM RADOVIMA;
4) IZJAVA O RASKIDU UGOVORA ZBOG NEISPUNJENJA OBAVEZA DATA NA NAČIN I POD USLOVIMA PREDVIĐENIM ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJU OBLIGACIONI ODNOSI;
5) ODLUKA O ODBIJANJU PONUDE ZBOG NEISPUNJAVANJA USLOVA U SKLADU SA IZJAVOM DATOM POD PUNOM MORALNOM, MATERIJALNOM I KRIVIČNOM ODGOVORNOŠĆU O ISPUNJENOSTI USLOVA IZ ČLANA 44. STAV 2. OVOG ZAKONA;
6) DOKAZ O REALIZOVANOM SREDSTVU FINANSIJSKOG OBEZBEĐENJA ZA OZBILJNOST PONUDE;
7) DRUGI RELEVANTAN DOKAZ.
RELEVANTNIM DOKAZOM IZ STAVA 1. TAČ. 1) – 4) OVOG ČLANA SMATRA SE DOKAZ KOJI POTVRĐUJE DA PONUĐAČ NIJE ISPUNJAVAO SVOJE OBAVEZE PO RANIJE ZAKLJUČENIM UGOVORIMA O JAVNIM NABAVKAMA KOJI SU SE ODNOSILI NA ISTI PREDMET NABAVKE, U PERIODU OD DVE GODINE ZA RADOVE, ODNOSNO JEDNE GODINE ZA DOBRA I USLUGE, DO DANA OBJAVLJIVANJA JAVNOG POZIVA.
MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE FINANSIJA ZA LICE ZA KOJE JE DOBILO NEKI OD DOKAZA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA I ZA KOJE JE NAKON ISPITIVANJA UTVRDILO DA SU ODGOVARAJUĆI KAO DOKAZ NEGATIVNE REFERENCE, DONOSI OBRAZLOŽENO REŠENJE O ISPUNJENOSTI USLOVA ZA STICANJE NEGATIVNE REFERENCE, NAKON ŠTO PRIBAVI IZJAŠNJENJE PONUĐAČA O TOJ OKOLNOSTI.
REŠENJE IZ STAVA 4. OVOG ČLANA SADRŽI I PERIOD ZA KOJI SE UTVRĐUJE NEGATIVNA REFERENCA, KOJI NE MOŽE BITI DUŽI OD DVE GODINE.
USLOVI ZA STICANJE NEGATIVNE REFERENCE SU DA SE DOKAZIMA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA POTVRĐUJE DA PONUĐAČ U PERIODU OD DVE GODINE VIŠE PUTA NIJE IZVRŠAVAO ILI JE NEUREDNO IZVRŠAVAO UGOVORE O JAVNIM NABAVKAMA SVOJOM KRIVICOM, DA JE U NAJMANJE JEDPUT DAO LAŽNU IZJAVU O ISPUNJENOSTI USLOVA IZ ČLANA 44. OVOG ZAKONA ILI DA JE U NAJMANJE DVA SLUČAJA IZVRŠENA REALIZACIJA SREDSTVA FINANSIJSKOG OBEZBEZBEĐENJA ZA OZBILJNOST PONUDE.
PROTIV REŠENJA IZ STAVA 4. OVOG ČLANA MOŽE SE IZJAVITI ŽALBA VLADI PREKO MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA POSLOVE FINANSIJA U ROKU OD OSAM DANA OD DANA PRIJEMA REŠENJA.
REŠENJE DONETO PO ŽALBI JE KONAČNO.
MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE FINANSIJA VODI LISTU PONUĐAČA ZA KOJE JE DONETO KONAČNO REŠENJE IZ STAVA 8. OVOG ČLANA (U DALJEM TEKSTU: LISTA LICA SA NEGATIVNIM REFERENCAMA).
LISTA LICA SA NEGATIVNIM REFERENCAMA OBJAVLJUJE SE NA PORTALU JAVNIH NABAVKI.
NARUČILAC JE DUŽAN DA ODBIJE PONUDU PONUĐAČA SA LISTE IZ STAVA 9. OVOG ČLANA.
8. Uslovi za podizvođače i učesnike u zajedničkoj ponudi
Ispunjenost uslova od strane podizvođača
Član 49.
Naručilac je dužan da u konkursnoj dokumentaciji zahteva od ponuđača da u ponudi navede da li će izvršenje nabavke delimično poveriti podizvođaču.
Ako ponuđač u ponudi navede da će delimično izvršenje nabavke poveriti podizvođaču, dužan je da navede naziv podizvođača, a ukoliko ugovor između naručioca i ponuđača bude zaključen, taj podizvođač će biti naveden u ugovoru.
Ponuđač u potpunosti odgovara naručiocu za izvršenje ugovorene nabavke, bez obzira na broj podizvođača.
Ponuđač je dužan da naručiocu, na njegov zahtev, omogući pristup kod podizvođača radi utvrđivanja ispunjenosti uslova.
Ponuđač je dužan da za podizvođače dostavi dokaze o ispunjenosti uslova iz člana 44. stav 2. tač. 1) do 5) TAČ. 1) – 4) ovog zakona na način određen članom 45. ovog zakona.
Ponuđač je dužan da za podizvođače dostavi dokaze o ispunjenosti ostalih uslova iz člana 44. ovog zakona na način određen konkursnom dokumentacijom.
Ispunjenost uslova u zajedničkoj ponudi
Član 50.
Ponudu može podneti grupa ponuđača.
U slučaju iz stava 1. ovog člana naručilac ne može od grupe ponuđača da zahteva da se povezuju u određeni pravni oblik kako bi mogli da podnesu zajedničku ponudu.
Ako zajednička ponuda bude ocenjena kao najpovoljnija ponuda, naručilac može pre zaključenja ugovora da traži od grupe ponuđača da podnesu pravni akt kojim se obavezuju na zajedničko izvršenje nabavke, ako je to neophodno za uspešno izvršenje javne nabavke.
Pravnim aktom iz stava 3. ovog člana precizira se odgovornost svakog ponuđača iz grupe ponuđača za izvršenje ugovora.
Ponuđači iz grupe ponuđača odgovaraju neograničeno solidarno prema naručiocu.
Naručilac može da traži od pravnih lica iz grupe ponuđača da u ponudama ili u prijavama za priznavanje kvalifikacije navedu imena i odgovarajuće profesionalne kvalifikacije lica koja će biti odgovorna za izvršenje ugovora.
Svaki ponuđač iz grupe ponuđača mora da ispuni uslove iz člana 44. stav 2. tač. 1) do 5) TAČ. 1) – 4) ovog zakona, što dokazuje dostavljanjem dokaza iz člana 45. ovog zakona, a ostale uslove iz člana 44. ovog zakona ispunjavaju zajedno.
Vrste kriterijuma
Član 52.
Kriterijumi za ocenjivanje ponude su:
1) ekonomski najpovoljnija ponuda ili
2) najniža ponuđena cena.
Kriterijum ekonomski najpovoljnije ponude zasniva se na različitim elementima kriterijuma u zavisnosti od predmeta javne nabavke, kao što su:
1) ponuđena cena;
2) uslovi plaćanja;
3) rok isporuke ili izvršenja usluge ili radova;
4) tekući troškovi;
5) troškovna ekonomičnost;
6) kvalitet;
7) tehničke i tehnološke prednosti;
8) EKOLOŠKE PREDNOSTI I ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE;
9) ENERGETSKA EFIKASNOST;
8) post-prodajno servisiranje i tehnička pomoć;
9) garantni period i vrsta garancija;
10) obaveze u pogledu rezervnih delova;
11) post-garancijsko održavanje;
12) estetske i funkcionalne karakteristike i dr.
Uslovi za učešće iz člana 44. ovog zakona ne mogu biti određeni kao elementi kriterijuma.
Svakom elementu kriterijuma naručilac u konkursnoj dokumentaciji određuje relativni značaj (ponder), tako da zbir pondera iznosi 100.
Izbor između dostavljenih ponuda primenom kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude naručilac sprovodi tako što ih rangira na osnovu pondera određenih za elemente kriterijuma.
U slučaju primene kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude, a u situaciji kada postoje ponude domaćeg i stranog ponuđača koji pružaju usluge ili izvode radove, naručilac mora izabrati ponudu najpovoljnijeg domaćeg ponuđača pod uslovom da razlika u konačnom zbiru pondera između najpovoljnije ponude stranog ponuđača i najpovoljnije ponude domaćeg ponuđača nije veća od 20 u korist ponude stranog ponuđača.
U slučaju primene kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude, a u situaciji kada postoje ponude ponuđača koji nude dobra domaćeg porekla i ponude ponuđača koji nude dobra stranog porekla, naručilac mora kao najpovoljniju ponudu izabrati ponudu ponuđača koji nudi dobra domaćeg porekla pod uslovom da razlika u konačnom zbiru pondera između najpovoljnije ponude ponuđača koji nudi dobra stranog porekla i najpovoljnije ponude ponuđača koji nudi dobra domaćeg porekla nije veća od 20 u korist ponude ponuđača koji nudi dobra stranog porekla.
Izbor između dostavljenih ponuda primenom kriterijuma najniže ponuđene cene zasniva se na najnižoj ceni kao jedinom kriterijumu.
U slučaju primene kriterijuma najniže ponuđene cene, a u situaciji kada postoje ponude domaćeg i stranog ponuđača koji pružaju usluge ili izvode radove, naručilac mora izabrati ponudu domaćeg ponuđača pod uslovom da njegova ponuđena cena nije veća od 20 % u odnosu na najnižu ponuđenu cenu stranog ponuđača.
U slučaju primene kriterijuma najniže ponuđene cene, a u situaciji kada postoje ponude ponuđača koji nude dobra domaćeg porekla i ponude ponuđača koji nude dobra stranog porekla, naručilac mora izabrati ponudu ponuđača koji nudi dobra domaćeg porekla pod uslovom da njegova ponuđena cena nije preko 20 % veća u odnosu na najnižu ponuđenu cenu ponuđača koji nudi dobra stranog porekla.
Odredbe st. 6, 7, 9. i 10. ovog člana primenjuju se i na javnu nabavku oblikovanu po partijama.
Prednost data domaćim ponuđačima u st. 6, 7, 9. i 10. ovog člana u postupcima javnih nabavki u kojima učestvuju ponuđači iz država potpisnica Sporazuma o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi (CEFTA 2006) primenjivaće se shodno odredbama tog sporazuma.
Ministar nadležan za poslove finansija bliže uređuje dokaze o ispunjenosti uslova iz st. 6, 7, 9. i 10. ovog člana.
Neuobičajeno niska cena
Član 57.
Naručilac može da odbije ponudu zbog neuobičajeno niske cene.
Ako ponuda sadrži neuobičajeno nisku cenu, naručilac je dužan da u pisanom obliku zahteva detaljno obrazloženje svih njenih sastavnih delova koje smatra merodavnim, a naročito navode u pogledu ekonomike načina gradnje, proizvodnje ili izabranih tehničkih rešenja, u pogledu izuzetno povoljnih uslova koji ponuđaču stoje na raspolaganju za izvršenje ugovora ili u pogledu originalnosti proizvoda, usluga ili radova koje ponuđač predlaže.
Naručilac je dužan da ponuđaču u slučaju iz stava 2. ovog člana odredi primeren rok za odgovor koji ne može biti duži od 20 dana od dana prijema zahteva.
Naručilac je dužan da po dobijanju obrazloženja proveri merodavne sastavne elemente ponude iz stava 2. ovog člana.
Naručilac naročito proverava ispunjenje obaveza koje proizlaze iz važećih propisa o zaštiti na radu, zapošljavanju i uslovima rada od strane ponuđača ili kandidata ako neuobičajeno niska cena proizlazi iz nepridržavanja ovih propisa.
AKO JE U PONUDI ISKAZANA NEUOBIČAJENO NISKA CENA ZA DOBRA, RADOVE ILI USLUGE, NARUČILAC MOŽE ODBITI TAKVU PONUDU NAKON ŠTO JE U PISANOM OBLIKU ZATRAŽIO OBRAZLOŽENJE O SASTAVNIM ELEMENTIMA PONUDE KOJE SMATRA BITNIM.
OBRAZLOŽENJE PONUĐAČA KOJE JE DATO U ROKU KOJI ODREDI NARUČILAC PRILAŽE SE UZ IZVEŠTAJ O STRUČNOJ OCENI PONUDA.
OBRAZLOŽENJE IZ STAVA 1. OVOGA ČLANA MOŽE SE ODNOSITI NA:
1) EKONOMIKU NAČINA GRADNJE, PROIZVODNJE ILI PRUŽANJA USLUGA;
2) IZABRANA TEHNIČKA REŠENJA I/ILI POVOLJNE USLOVE DOSTUPNE PONUĐAČU ZA ISPORUKU DOBARA, IZVRŠENJE RADOVA ILI PRUŽANJA USLUGA;
3) MOGUĆNOST ISPORUKE DOBARA, IZVOĐENJA RADOVA ILI PRUŽANJA USLUGA, U SKLADU SA TEHNIČKOM SPECIFIKACIJOM PREDMETA NABAVKE;
4) POŠTOVANJE PROPISA O BEZBEDNOSTI NA RADU, ZAPOŠLJAVANJU I USLOVIMA RADA;
5) OKOLNOST DA JE PONUĐAČ KORISNIK DRŽAVNE POMOĆI U BILO KOM OBLIKU.
NARUČILAC JE DUŽAN DA PO DOBIJANJU OBRAZLOŽENJA IZ STAVA 1. PROVERI MERODAVNE SASTAVNE ELEMENTE PONUDE.
AKO U POSTUPKU JAVNE NABAVKE NARUČILAC UTVRDI DA JE PONUĐENA CENA NEUOBIČAJENO NISKA ZBOG DRŽAVNE POMOĆI ČIJI JE KORISNIK PONUĐAČ, NARUČILAC TU PONUDU MOŽE ODBITI UKOLIKO PONUĐAČ, U ROKU KOJI ODREDI NARUČILAC NE DOKAŽE DA JE TA POMOĆ DODELJENA ILI KORIŠĆENA, U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE KONTROLA DRŽAVNE POMOĆI.
Dodatna objašnjenja, kontrola i dopuštene ispravke
Član 58.
Naručilac može da zahteva od ponuđača dodatna objašnjenja koja će mu pomoći pri pregledu, vrednovanju i upoređivanju ponuda, a može da vrši i kontrolu (uvid) kod ponuđača odnosno njegovog podizvođača.
Naručilac ne može da zahteva, dozvoli ili ponudi promenu u sadržini ponude, uključujući promenu cene, a posebno ne može da zahteva, dozvoli ili ponudi takvu promenu koja bi neispravnu ponudu učinila ispravnom.
Naručilac može, uz saglasnost ponuđača, da izvrši ispravke računskih grešaka uočenih prilikom razmatranja ponude po okončanom postupku otvaranja ponuda.
U slučaju javne nabavke čija je vrednost veća od 300.000.000 dinara, ponuđač je dužan da naručiocu podnese ponudu i kopiju ponude u dve odvojene koverte.
Za identičnost ponude i kopije jemči ponuđač.
Ponuda se otvara u skladu sa odredbama ovog zakona, a kopija ponude se neotvorena istovremeno i neposredno dostavlja Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.
Ako se ne podnese zahtev za zaštitu prava, deponovana kopija se vraća ponuđaču odmah po isteku roka za podnošenje zahteva za zaštitu prava.
Ako ponuđač podnese zahtev za zaštitu prava ponuđača, deponovana kopija se vraća ponuđaču odmah po okončanju postupka za zaštitu prava.
Naručilac može da zahteva od IZABRANOG ponuđača ili kandidata da u roku koji nije duži od 20 dana podnese dodatne dokaze o ispunjavanju uslova, ali samo u slučaju kada ponuđač ili kandidat nije mogao da pribavi tražena dokumenta zbog toga što ona do trenutka podnošenja ponude nisu mogla biti izdata po propisima države u kojoj ponuđač ili kandidat ima sedište.
U slučaju iz stava 9. ovog člana, naručilac će da navede koji dodatni dokazi i dokumenti moraju biti priloženi.
Računanje rokova
Član 60.
Rokovi za podnošenje ponuda računaju se od dana kada je javni poziv za javnu nabavku objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“, odnosno od dana kada je poziv za podnošenje ponuda poslat ponuđačima.
ROK ZA PODNOŠENJE PONUDA RAČUNA SE OD DANA OBJAVLJIVANJA JAVNOG POZIVA NA PORTALU JAVNIH NABAVKI, ODNOSNO OD DANA KADA JE POZIV ZA PODNOŠENJE PONUDA POSLAT PONUĐAČIMA.
Opšti rok za podnošenje ponuda u otvorenom postupku
Član 63.
Rok za podnošenje ponuda u otvorenom postupku ne može biti kraći od 30 dana od dana kada je javni poziv objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“ OBJAVLJIVANJA JAVNOG POZIVA.
Rokovi za podnošenje prijava u restriktivnom postupku i ponuda u pregovaračkom postupku
Član 65.
Rok za podnošenje prijava za učestvovanje u restriktivnom postupku, odnosno ponuda u pregovaračkom postupku sa objavljivanjem javnog poziva, ne može biti kraći od 25 dana od dana kada je javni poziv objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“ OBJAVLJIVANJA JAVNOG POZIVA.
IZUZETNO, U SLUČAJU IZ ČLANA 23. STAV 1. TAČKA 4) OVOG ZAKONA, NARUČILAC ODREĐUJE PRIMERENI ROK ZA DOSTAVLJANJE PONUDA.
Određivanje opšteg roka za podnošenje ponuda u restriktivnom postupku I PONUDA RADI ZAKLJUČENJA UGOVORA NA OSNOVU OKVIRNOG SPORAZUMA
Član 66.
Rok za podnošenje ponuda u restriktivnom postupku ne može biti kraći od 30 dana od dana kada je naručilac poslao pismeni poziv.
ROK ZA PODNOŠENJE PONUDA RADI ZAKLJUČENJA UGOVORA NA OSNOVU OKVIRNOG SPORAZUMA NE MOŽE BITI KRAĆI OD 15 DANA OD DANA UPUĆIVANJA POZIVA ZA PODNOŠENJE PONUDA.
Uslovi za dodatno skraćenje rokova u restriktivnom postupku
Član 68.
Ako u restriktivnom postupku zbog hitnosti nije moguće postupiti u rokovima iz čl. 65, 66. i 67. ovog zakona, naručilac može da odredi sledeće rokove:
1) rok za podnošenje prijave za učestvovanje u postupku ne može biti kraći od 15 dana od dana kada je javni poziv objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“ OBJAVLJIVANJA JAVNOG POZIVA;
2) rok za podnošenje ponude ne može biti kraći od deset dana od dana kada je naručilac poslao pisani poziv ZA PODNOŠENJE PONUDE, osim u slučaju sprovođenja restriktivnog postupka na osnovu člana 22. stav 3. STAV 2. ovog zakona kada naručilac određuje primereni rok.
12. Oglasi o javnoj nabavci
Način objavljivanja oglasa
Član 69.
Oglasi o javnim nabavkama objavljuju se u „Službenom glasniku Republike Srbije“ u roku od 15 dana od dana dostavljanja zahteva naručioca za objavljivanje oglasa, osim u slučaju sprovođenja pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva iz člana 24. stav 1. tačka 4) ovog zakona kada se obaveštenje o izboru najpovoljnije ponude objavljuje u roku od pet dana od dana dostavljanja zahteva.
Ako je vrednost javne nabavke za dobra, usluge ili radove iznad limita utvrđenog Zakonom o budžetu Republike Srbije za nabavke male vrednosti, oglasi se objavljuju na Portalu javnih nabavki.
Naručioci mogu na Portalu javnih nabavki objaviti oglase za nabavke male vrednosti.
Svi oglasi o javnim nabavkama objavljuju se na srpskom jeziku.
Ukoliko vrednost nabavke prelazi 150.000.000 dinara za dobra i usluge, odnosno 300.000.000 dinara za radove, oglasi o javnim nabavkama objavljuju se i na jeziku koji se uobičajeno koristi u međunarodnoj trgovini.
OGLASI O JAVNIM NABAVKAMA OBJAVLJUJU SE NA PORTALU JAVNIH NABAVKI.
IZUZETNO, JAVNI POZIV ZA JAVNE NABAVKE ČIJA JE PROCENJENA VREDNOST PREKO 5.000.000,00 DINARA ZA DOBRA I USLUGE, ODNOSNO 10.000.000,00 DINARA ZA RADOVE OBJAVLJUJE SE I U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE“.
SVI OGLASI O JAVNIM NABAVKAMA OBJAVLJUJU SE NA SRPSKOM JEZIKU.
UKOLIKO VREDNOST NABAVKE PRELAZI 300.000.000,00 DINARA ZA DOBRA, 150.000.000,00 DINARA ZA USLUGE, ODNOSNO 500.000.000,00 DINARA ZA RADOVE, OGLASI O JAVNIM NABAVKAMA OBJAVLJUJU SE I NA JEZIKU KOJI SE UOBIČAJENO KORISTI U MEĐUNARODNOJ TRGOVINI.
INFORMACIJE O JAVNIM NABAVKAMA NE MOGU DA BUDU DOSTUPNE JAVNOSTI PRE NJIHOVOG OBJAVLJIVANJA NA PORTALU JAVNIH NABAVKI.
Vrste oglasa
Član 70.
Vrste oglasa su:
1) prethodni raspis;
2) javni poziv;
2A) OBAVEŠTENJE O ZAKLJUČENOM OKVIRNOM SPORAZUMU;
2B) OBAVEŠTENJE O DONETIM ODLUKAMA IZ ČLANA 22. OVOG ZAKONA;
3) obaveštenje o izboru najpovoljnije ponude u skladu sa članom 24. stav 2. STAV 4. ovog zakona;
4) obaveštenje o zaključenom ugovoru o javnoj nabavci;
5) obaveštenje o obustavi postupka javne nabavke.
Javni poziv
Član 72.
Naručilac je dužan da objavi javni poziv za prikupljanje ponuda, odnosno prijava za javnu nabavku u:
1) otvorenom postupku;
2) prvoj fazi restriktivnog postupka;
3) kvalifikacionom postupku;
4) pregovaračkom postupku sa objavljivanjem javnog poziva;
5) postupku putem konkursa.
NARUČILAC JE DUŽAN DA OBJAVI JAVNI POZIV ZA PRIKUPLJANJE PONUDA, ODNOSNO PRIJAVA ZA JAVNU NABAVKU U:
1) OTVORENOM POSTUPKU;
2) PRVOJ FAZI RESTRIKTIVNOG POSTUPKA;
3) KVALIFIKACIONOM POSTUPKU;
4) PREGOVARAČKOM POSTUPKU SA OBJAVLJIVANJEM JAVNOG POZIVA;
5) POSTUPKU PUTEM KONKURSA;
6) POSTUPKU JAVNE NABAVKE MALE VREDNOSTI;
KADA NARUČILAC SPROVODI OTVORENI, RESTRIKTIVNI ILI PREGOVARAČKI POSTUPAK SA OBJAVLJIVANJEM JAVNOG POZIVA, RADI ZAKLJUČENJA OKVIRNOG SPORAZUMA DUŽAN JE DA OBJAVI JAVNI POZIV ZA PRIKUPLJANJE PONUDA, ODNOSNO PRIJAVA ZA JAVNU NABAVKU.
Javni poziv iz stava 1. tač. 1), 4) i 5) TAČ. 1), 4), 5) I 6) ovog člana sadrži podatke o naručiocu, predmetu nabavke, uslovima za učestvovanje u postupku, kriterijumu i elementima kriterijuma za izbor najpovoljnije ponude, vremenu i mestu uvida u konkursnu dokumentaciju, uslovima za preuzimanje konkursne dokumentacije, vremenu i mestu podnošenja ponude, vremenu i mestu otvaranja ponuda, roku za donošenje odluke o izboru najpovoljnije ponude, kao i o imenu osobe za kontakt koja će pružati dodatne informacije.
Javni poziv iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana sadrži podatke o naručiocu, predmetu nabavke, uslovima za priznavanje kvalifikacije, vremenu i mestu uvida u konkursnu dokumentaciju, uslovima za preuzimanje konkursne dokumentacije, vremenu i mestu podnošenja prijave, roku za donošenje odluke o priznavanju kvalifikacije, kao i o imenu osobe za kontakt koja će pružati dodatne informacije.
Javni poziv iz st. 2. i 3. ovog člana može da sadrži i druge podatke neophodne za obaveštavanje ponuđača.
NA POSTUPAK JAVNE NABAVKE MALE VREDNOSTI NARUDŽBENICOM NE PRIMENJUJE SE ODREDBA STAVA 1. OVOG ČLANA.
Obaveštenje o zaključenom ugovoru o javnoj nabavci
Član 74.
Naručilac je dužan da obaveštenje o zaključenom ugovoru o javnoj nabavci dostavi radi objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“ u roku od tri dana od dana zaključenja ugovora, kao i da u istom roku to obaveštenje objavi na Portalu javnih nabavki.
OBAVEŠTENJE O ZAKLJUČENOM UGOVORU O JAVNOJ NABAVCI I ZAKLJUČENOM OKVIRNOM SPORAZUMU
ČLAN 74.
OBAVEŠTENJE O ZAKLJUČENOM UGOVORU O JAVNOJ NABAVCI I OBAVEŠTENJE O ZAKLJUČENOM OKVIRNOM SPORAZUMU ZA JAVNE NABAVKE USLUGA ILI DOBARA ČIJA JE PROCENJENA VREDNOST IZNAD VREDNOSTI ODREĐENE U ZAKONU KOJIM SE UREĐUJE GODIŠNJI BUDŽET REPUBLIKE SRBIJE ZA JAVNE NABAVKE MALE VREDNOSTI, NARUČILAC JE DUŽAN DA OBJAVI NA PORTALU JAVNIH NABAVKI U ROKU OD SEDAM DANA OD DANA ZAKLJUČENJA UGOVORA I DA U ISTOM ROKU TO OBAVEŠTENJE DOSTAVI RADI OBJAVLJIVANJA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE“.
OBAVEŠTENJE O ZAKLJUČENOM UGOVORU, ODNOSNO OKVIRNOM SPORAZUMU ZA JAVNE NABAVKE USLUGA ILI DOBARA ČIJA JE PROCENJENA VREDNOST ISPOD VREDNOSTI IZ STAVA 1. OVOG ČLANA OBJAVLJUJE SE NA PORTALU JAVNIH NABAVKI.
Odluka o obustavi postupka javne nabavke
Član 79.
Naručilac je dužan da obustavi postupak javne nabavke ukoliko nisu ispunjeni uslovi za izbor najpovoljnije ponude iz člana 78. ovog zakona ili za sastavljanje liste kandidata iz člana 22. stav 6. ovog zakona.
Naručilac može da obustavi postupak javne nabavke iz objektivnih i dokazivih razloga, koji se nisu mogli predvideti u vreme pokretanja postupka i koji onemogućavaju da se započeti postupak okonča, odnosno usled kojih je prestala potreba naručioca za predmetnom nabavkom zbog čega se neće ponavljati u toku iste budžetske godine.
Naručilac je dužan da svoju odluku o obustavi postupka javne nabavke pismeno obrazloži, posebno navodeći razloge obustave postupka i da je dostavi ponuđačima u roku od tri dana od dana donošenja odluke.
Naručilac je dužan da obaveštenje o obustavi postupka javne nabavke dostavi radi objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“ i na Portalu javnih nabavki, na način propisan članom 69. ovog zakona, u roku od tri dana od dana donošenja odluke o obustavi postupka javne nabavke.
NARUČILAC JE DUŽAN DA OBAVEŠTENJE O OBUSTAVI POSTUPKA JAVNE NABAVKE OBJAVI NA NAČIN PROPISAN ČLANOM 69. OVOG ZAKONA, U ROKU OD TRI DANA OD DANA DONOŠENJA ODLUKE O OBUSTAVI POSTUPKA JAVNE NABAVKE.
Ugovor o javnoj nabavci
Član 82.
Naručilac zaključuje ugovor o javnoj nabavci sa ponuđačem čija je ponuda izabrana kao najpovoljnija.
Ako ponuđač čija je ponuda izabrana kao najpovoljnija odbije da zaključi ugovor o javnoj nabavci, naručilac može da zaključi ugovor sa prvim ZAKLJUČUJE UGOVOR SA sledećim najpovoljnijim ponuđačem.
Ugovor o javnoj nabavci mora biti zaključen u skladu sa najpovoljnijom ponudom.
Nakon zaključenja ugovora naručilac može da dozvoli promenu cene samo iz objektivnih razloga koji moraju biti određeni u konkursnoj dokumentaciji, odnosno predviđeni posebnim propisima.
Ugovor o javnoj nabavci ne može biti zaključen pre isteka roka za podnošenje zahteva za zaštitu prava iz člana 107. ovog zakona.
III. JAVNE NABAVKE U OBLASTIMA VODOPRIVREDE, ENERGETIKE, RUDARSTVA I GEOLOŠKIH ISTRAŽIVANJA, TELEKOMUNIKACIJA I SAOBRAĆAJA
Naručioci
Član 83.
Naručioci javnih nabavki u oblastima vodoprivrede, energetike, rudarstva I GEOLOŠKIH ISTRAŽIVANJA, telekomunikacija i saobraćaja jesu naručioci iz člana 3. ovog zakona i lica iz člana 84. ovog zakona, kada nabavljaju dobra, usluge ili radove neophodne za obavljanje delatnosti iz člana 85. ovog zakona.
Na uslove, način i postupak javne nabavke koji u ovom poglavlju nisu posebno uređeni primenjuju se ostale odredbe ovog zakona.
Predmet javne nabavke
Član 85.
Predmet javne nabavke u oblastima vodoprivrede, energetike, rudarstva, telekomunikacija i saobraćaja u smislu ovog zakona jeste nabavka dobara, usluga i radova neophodnih za:
1) izgradnju, održavanje i eksploataciju objekata za proizvodnju, transport, odnosno prenos i distribuciju: vode za piće, električne energije, gasa i toplotne energije;
2) istraživanje ili vađenje nafte i gasa, istraživanje ili iskopavanje uglja i ostalih mineralnih sirovina i drugih čvrstih goriva;
3) izgradnju, održavanje i korišćenje objekata u funkciji vazdušnog, rečnog i železničkog saobraćaja, kao i linijskog gradskog i prigradskog prevoza putnika u drumskom saobraćaju koji se obavlja tramvajima, trolejbusima i autobusima;
4) izgradnju, održavanje i korišćenje telekomunikacionih mreža i kapaciteta i pružanje telekomunikacionih usluga.
Predmet javne nabavke u oblasti energetike jeste i nabavka električne energije, nafte i gasa.
Javnom nabavkom u oblastima vodoprivrede i energetike u smislu ovog zakona ne smatra se nabavka dobara, usluga i radova za:
1) proizvodnju vode za piće ili električne energije:
(a) ako lice koje nije naručilac iz člana 3. ovog zakona crpi vodu za piće ili proizvodi električnu energiju, a potrošnja tih dobara je neophodna za obavljanje delatnosti tog lica koje nisu obuhvaćene stavom 1. ovog člana;
(b) ako snabdevanje javne mreže zavisi isključivo od lične potrošnje lica koje nije naručilac iz člana 3. ovog zakona i ne prelazi 30% ukupne proizvodnje toga lica vode za piće ili električne energije, uzimajući u obzir prosek za prethodne tri godine, uključujući i tekuću;
2) proizvodnju gasa ili toplotne energije:
(a) ako je proizvodnja gasa ili toplote od strane lica koje nije naručilac iz člana 3. ovog zakona neizbežna posledica obavljanja delatnosti tog lica koje nisu obuhvaćene stavom 1. ovog člana;
(b) ako je snabdevanje javne mreže namenjeno isključivo ekonomskoj eksploataciji te proizvodnje i ne prelazi 20% godišnjeg ukupnog prihoda lica koje nije naručilac iz člana 3. ovog zakona, uzimajući u obzir prethodne tri godine i tekuću godinu.
PREDMET JAVNE NABAVKE U OBLASTIMA VODOPRIVREDE, ENERGETIKE, RUDARSTVA I GEOLOŠKIH ISTRAŽIVANJA, TELEKOMUNIKACIJA I SAOBRAĆAJA U SMISLU OVOG ZAKONA JESTE NABAVKA DOBARA, USLUGA I RADOVA NEOPHODNIH ZA:
1) ISTRAŽIVANJE ILI VAĐENJE NAFTE I GASA, ISTRAŽIVANJE ILI ISKOPAVANJE UGLJA I OSTALIH MINERALNIH SIROVINA I DRUGIH ČVRSTIH GORIVA;
2) IZGRADNJU ILI UPRAVLJANJE OBJEKTIMA I MREŽAMA U CILJU PRUŽANJA USLUGA KORISNICIMA U VEZI SA PROIZVODNJOM, TRANSPORTOM ILI DISTRIBUCIJOM ELEKTRIČNE ENERGIJE, GASA I TOPLOTNE ENERGIJE;
3) SNABDEVANJE MREŽA IZ TAČKE 2. OVOG STAVA ELEKTRIČNOM ENERGIJOM, TOPLOTNOM ENERGIJOM I GASOM;
4) IZGRADNJU, ODRŽAVANJE I KORIŠĆENJE OBJEKATA U FUNKCIJI VAZDUŠNOG, REČNOG I ŽELEZNIČKOG SAOBRAĆAJA, KAO I LINIJSKOG GRADSKOG I PRIGRADSKOG PREVOZA PUTNIKA U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU KOJI SE OBAVLJA TRAMVAJIMA, TROLEJBUSIMA I AUTOBUSIMA;
5) IZGRADNJU, ODRŽAVANJE I KORIŠĆENJE TELEKOMUNIKACIONIH MREŽA I KAPACITETA I PRUŽANJE TELEKOMUNIKACIONIH USLUGA.
JAVNOM NABAVKOM U OBLASTIMA VODOPRIVREDE I ENERGETIKE U SMISLU OVOG ZAKONA NE SMATRA SE NABAVKA DOBARA, USLUGA I RADOVA ZA:
1) PROIZVODNJU VODE ZA PIĆE:
(A) AKO LICE KOJE NIJE NARUČILAC IZ ČLANA 3. OVOG ZAKONA CRPI VODU ZA PIĆE, A POTROŠNJA TIH DOBARA JE NEOPHODNA ZA OBAVLJANJE DELATNOSTI TOG LICA KOJE NISU OBUHVAĆENE STAVOM 1. OVOG ČLANA;
(B) AKO SNABDEVANJE JAVNE MREŽE ZAVISI ISKLJUČIVO OD LIČNE POTROŠNJE LICA KOJE NIJE NARUČILAC IZ ČLANA 3. OVOG ZAKONA I NE PRELAZI 30% UKUPNE PROIZVODNJE TOGA LICA VODE ZA PIĆE, UZIMAJUĆI U OBZIR PROSEK ZA PRETHODNE TRI GODINE, UKLJUČUJUĆI I TEKUĆU;
2) PROIZVODNJU GASA ILI TOPLOTNE ENERGIJE:
(A) AKO JE PROIZVODNJA GASA ILI TOPLOTNE ENERGIJE OD STRANE LICA KOJE NIJE NARUČILAC IZ ČLANA 3. OVOG ZAKONA NEIZBEŽNA POSLEDICA OBAVLJANJA DELATNOSTI TOG LICA KOJE NISU OBUHVAĆENE STAVOM 1. OVOG ČLANA;
(B) AKO JE SNABDEVANJE JAVNE MREŽE NAMENJENO ISKLJUČIVO EKONOMSKOJ EKSPLOATACIJI TE PROIZVODNJE I NE PRELAZI 20% GODIŠNJEG UKUPNOG PRIHODA LICA KOJE NIJE NARUČILAC IZ ČLANA 3. OVOG ZAKONA, UZIMAJUĆI U OBZIR PRETHODNE TRI GODINE I TEKUĆU GODINU.
JAVNOM NABAVKOM U SMISLU STAVA 2. OVOG ČLANA NE SMATRA SE I NABAVKA:
1) ELEKTRIČNE ENERGIJE RADI DALJE PRODAJE;
2) ELEKTRIČNE ENERGIJE NA ORGANIZOVANOM I BALANSNOM TRŽIŠTU ELEKTRIČNE ENERGIJE.
Druge nabavke
Član 86.
Predmet javne nabavke u oblasti vodoprivrede su i nabavke povezane sa:
1) projektima hidrauličnog inženjerstva, irigacijom ili isušivanjem zemljišta, pod uslovom da će se više od 20% ukupne količine vode koja se dobije ovim projektima, irigacijom ili isušivanjem zemljišta koristiti kao voda za piće;
2) prečišćavanjem i odvođenjem atmosferskih i otpadnih voda.
Nabavke u oblastima vodoprivrede, energetike, rudarstva, GEOLOŠKIH ISTRAŽIVANJA, telekomunikacija i saobraćaja na koje se Zakon ne primenjuje
Član 87.
Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na nabavke u oblastima vodoprivrede, energetike, rudarstva I GEOLOŠKIH ISTRAŽIVANJA, telekomunikacija i saobraćaja u slučajevima:
1) kada naručilac koji se bavi delatnošću izgradnje, održavanja i korišćenja telekomunikacionih mreža i kapaciteta, i pružanjem telekomunikacionih usluga sprovodi nabavku čija je isključiva namena u tome da mu se omogući da pruža jednu ili više telekomunikacionih usluga, pod uslovom da drugo lice može slobodno nuditi svoje usluge na istom geografskom području pod jednakim uslovima;
2) kada naručilac zaključuje ugovor za kupovinu vode za piće;
3) kada naručilac koji je tarifni kupac zaključuje ugovor za nabavku električne energije;
4) kada naručilac transportuje naftu ili prirodni gas, odnosno prenosi ili distribuira električnu energiju, preko sistema kod kojih postoji samo jedan ponuđač;
4) KADA NARUČILAC TRANSPORTUJE NAFTU, DERIVATE NAFTE ILI TRANSPORTUJE I DISTRIBUIRA PRIRODNI GAS, ODNOSNO PRENOSI ILI DISTRIBUIRA ELEKTRIČNU ENERGIJU, PREKO SISTEMA KOD KOJIH POSTOJI SAMO JEDAN PONUĐAČ;
5) kada naručilac odgovoran za snabdevanje električnom energijom tarifnih kupaca, po prethodno pribavljenoj saglasnosti ministarstva nadležnog za poslove energetike, nabavlja nedostajuće količine električne energije utvrđene Energetskim bilansom Republike Srbije za potrebe snabdevanja tih kupaca, neposredno od proizvođača električne energije;
6) javnog konkursa za nacrte koji naručilac organizuje za namene koje nisu određene u članu 85. ovog zakona;
7) kada privredni subjekt koji je osnovan od strane više naručilaca vrši nabavke od svojih osnivača za potrebe obavljanja delatnosti iz člana 85. stav 1. ovog zakona;
8) kada naručilac kao povezano lice u smislu zakona kojim se uređuje porez na dobit preduzeća, odnosno zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana, vrši nabavku od lica sa kojim je povezan, pod uslovom da je u prethodne tri godine naručilac ostvario najmanje 80% prosečnog ukupnog prihoda za lice SA LICIMA sa kojim je povezan.
Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na ostale nabavke dobara, usluga i radova za potrebe obavljanja delatnosti iz člana 85. ovog zakona, pod uslovom da naručilac nema isključiva ili posebna prava na obaljanje tih delatnosti i da drugi privredni subjekti mogu slobodno da vrše te delatnosti na istom geografskom području pod jednakim uslovima.
Dodatne informacije
Član 95.
Uprava za javne nabavke može zatražiti od svakog naručioca izveštaj o svakom pojedinačnom ugovoru o javnoj nabavci ili postupku javne nabavke, sa dodatnim informacijama, ako je to neophodno zbog vođenja evidencije podataka u oblasti javnih nabavki.
Naručilac je dužan da tražene informacije dostavi Upravi za javne nabavke u najkraćem mogućem roku, a najkasnije tri dana po zahtevu Uprave za javne nabavke PET DANA PO PRIJEMU ZAHTEVA.
Zbirni izveštaj o javnim nabavkama
Član 96.
Uprava za javne nabavke je dužna da na osnovu pojedinačnih, tromesečnih izveštaja naručilaca iz člana 94. ovog zakona pripremi zbirni, godišnji izveštaj o javnim nabavkama.
Uprava za javne nabavke je dužna da zbirni, godišnji izveštaj o javnim nabavkama dostavi Vladi najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu I OBJAVI NA PORTALU JAVNIH NABAVKI.
V. POSLOVI JAVNIH NABAVKI
Službenik za javne nabavke
Član 97.
Naručilac je dužan da svojim aktom kojim uređuje sistematizaciju radnih mesta odredi radno mesto u okviru kojeg će se obavljati i poslovi iz oblasti javnih nabavki.
Službenik za javne nabavke je lice stalno zaposleno kod naručioca, koje je obučeno za obavljanje poslova iz oblasti javnih nabavki i koje je o tome steklo odgovarajući sertifikat.
Ministar nadležan za poslove finansija propisuje postupak izdavanja sertifikata iz stava 2. ovog člana i određuje:
1) koji naručioci su u obavezi da odrede službenika za javne nabavke;
2) koje poslove obavlja službenik za javne nabavke;
3) jedinstveni program obuke službenika za javne nabavke;
4) uslove koje moraju da ispunjavaju predavači koji vrše obuku službenika za javne nabavke;
5) uslove za sticanje sertifikata za službenike za javne nabavke.
Naručilac, po potrebi, može da odredi veći broj službenika za javne nabavke.
Sertifikate za službenike za javne nabavke izdaje Uprava za javne nabavke MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE FINANSIJA, o čemu vodi odgovarajući registar.
Naručilac je dužan da licu koje je raspoređeno za obavljanje poslova javnih nabavki omogući da u roku od tri meseca od dana zasnivanja radnog odnosa stekne sertifikat za službenika za javne nabavke.
VI. UPRAVA ZA JAVNE NABAVKE
Oblik organizovanja
Član 98.
Uprava za javne nabavke je posebna organizacija koja obavlja stručne poslove u oblasti javnih nabavki, obezbeđuje uslove za ekonomičnu, efikasnu i transparentnu upotrebu javnih finansijskih sredstava za javne nabavke i podsticanje konkurentnosti i ravnopravnosti ponuđača u postupcima javnih nabavki.
Na rad i organizaciju Uprave za javne nabavke primenjuju se propisi o državnoj upravi.
VI UPRAVE
UPRAVA ZA CENTRALIZOVANJE
SPROVOĐENJE JAVNIH NABAVKI
ČLAN 98.
OVIM ZAKONOM OBRAZUJE SE UPRAVA ZA CENTRALIZOVANO SPROVOĐENJE JAVNIH NABAVKI (U DALJEM TEKSTU: UPRAVA) KAO POSEBNA ORGANIZACIJA KOJA, U SVOJE IME A ZA RAČUN ODREĐENIH NARUČILACA SPROVODI POSTUPKE JAVNIH NABAVKI ZA PROPISANE KATEGORIJE DOBARA, USLUGA I RADOVA.
U OBAVLJANJU POSLOVA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, UPRAVA:
1) UTVRĐUJE UKUPNE POTREBE ZA NABAVKOM DOBARA, USLUGA I RADOVA U POSTUPCIMA NABAVKI KOJE SPROVODI;
2) SPROVODI POSTUPAK JAVNIH NABAVKI I ZAKLJUČUJE UGOVORE, ODNOSNO OKVIRNE SPORAZUME;
3) PRATI IZVRŠENJE UGOVORA, ODNOSNO OKVIRNIH SPORAZUMA KOJE ZAKLJUČI.
UPRAVA PODNOSI IZVEŠTAJ O ZAKLJUČENIM UGOVORIMA I OKVIRNIM SPORAZUMIMA ZA PRETHODNU GODINU MINISTARSTVU FINANSIJA – UPRAVI ZA JAVNE NABAVKE NAJKASNIJE DO 31. MARTA TEKUĆE GODINE.
VLADA, NA PREDLOG MINISTRA NADLEŽNOG ZA POSLOVE FINANSIJA ODREĐUJE NARUČIOCE I PROPISUJE KATEGORIJE DOBARA, USLUGA I RADOVA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.
ISKAZIVANJE POTREBA
ČLAN 98A
POSTUPCI JAVNIH NABAVKI IZ ČLANA 98. OVOG ZAKONA SPROVODE SE NA OSNOVU ISKAZANIH POTREBA KOJE NARUČIOCI DOSTAVLJAJU UPRAVI DO 31. JANUARA GODINE U KOJOJ SE NABAVKA SPROVODI.
U SLUČAJU HITNOSTI, ZAHTEVI SE MOGU DOSTAVITI I NAKON ISTEKA ROKA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.
UPRAVA ZAKLJUČUJE SA NAJPOVOLJNIJIM PONUĐAČEM UGOVOR, ODNOSNO OKVIRNI SPORAZUM NAKON SPROVEDENOG POSTUPKA JAVNE NABAVKE.
OBLICI ORGANIZOVANJA
ČLAN 98B
UPRAVE ZA CENTRALIZOVANO SPROVOĐENJE JAVNIH NABAVKI MOGU SE OBRAZOVATI ZA TERITORIJU AUTONOMNE POKRAJINE I LOKALNE SAMOUPRAVE, U SKLADU SA ZAKONOM.
OVLAŠĆENJE NARUČILACA
ČLAN 98V
UPRAVA, PO OVLAŠĆENJU NARUČILACA ZAKLJUČUJE OKVIRNE SPORAZUME U NJIHOVO IME I ZA NJIHOV RAČUN.
NA OSNOVU ZAKLJUČENOG OKVIRNOG SPORAZUMA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, NARUČIOCI ZAKLJUČUJU UGOVORE SA PONUĐAČEM.
Poslovi
Član 99.
Uprava za javne nabavke obavlja poslove koji se odnose na:
1) učešće u pripremi propisa u oblasti javnih nabavki;
2) pružanje savetodavne pomoći naručiocima i ponuđačima;
3) praćenje postupaka javne nabavke;
4) podnošenje zahteva za zaštitu prava u slučaju povrede javnog interesa;
5) obaveštavanje organa nadležnog za poslove revizije javnih sredstava, budžetske inspekcije i drugih organa nadležnih za pokretanje prekršajnog postupka o nepravilnostima u sprovođenju postupaka javnih nabavki i dostavljanju izveštaja o javnim nabavkama koje utvrdi prilikom obavljanja poslova za koje je nadležna;
6) izdavanje sertifikata službenicima za javne nabavke, kao i vođenje registra službenika za javne nabavke kojima su izdati sertifikati;
7) objavljivanje i distribuciju odgovarajuće stručne literature;
8) pripremanje modela odluka i drugih akata koje naručilac donosi u postupcima javne nabavke;
9) prikupljanje informacija o javnim nabavkama u drugim državama;
10) prikupljanje statističkih i drugih podataka o sprovedenim postupcima, zaključenim ugovorima o javnim nabavkama i o efikasnosti sistema javnih nabavki u celini;
11) formiranje i održavanje Portala javnih nabavki radi unapređenja opšte informisanosti naručilaca i ponuđača;
12) saradnju sa stranim institucijama i stručnjacima iz oblasti javnih nabavki;
13) saradnju sa drugim državnim organima i organizacijama, organizacijama za obavezno socijalno osiguranje, kao i organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave;
14) druge poslove u skladu sa zakonom.
Uprava za javne nabavke je dužna da najkasnije do 31. maja tekuće godine dostavlja Vladi izveštaj o javnim nabavkama u prethodnoj godini, sa predlogom mera.
UPRAVA ZA JAVNE NABAVKE
ČLAN 99.
UPRAVA ZA JAVNE NABAVKE JE ORGAN UPRAVE U SASTAVU MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA POSLOVE FINANSIJA, KOJI OBAVLJA POSLOVE DRŽAVNE UPRAVE U OBLASTI JAVNIH NABAVKI, KOJI SE ODNOSE NA:
VOĐENJE PORTALA JAVNIH NABAVKI;
PRUŽANJE SAVETODAVNE POMOĆI NARUČIOCIMA I PONUĐAČIMA;
3) PRAĆENJE POSTUPAKA JAVNE NABAVKE;
4) PODNOŠENJE ZAHTEVA ZA ZAŠTITU PRAVA U SLUČAJU POVREDE JAVNOG INTERESA;
5) OBAVEŠTAVANJE ORGANA NADLEŽNOG ZA POSLOVE REVIZIJE JAVNIH SREDSTAVA, BUDŽETSKE INSPEKCIJE I DRUGIH ORGANA NADLEŽNIH ZA POKRETANJE PREKRŠAJNOG I KRIVIČNOG POSTUPKA O NEPRAVILNOSTIMA U SPROVOĐENJU POSTUPAKA JAVNIH NABAVKI I DOSTAVLJANJU IZVEŠTAJA O JAVNIM NABAVKAMA KOJE UTVRDI PRILIKOM OBAVLJANJA POSLOVA ZA KOJE JE NADLEŽNA;
6) ADMINISTRATIVNO-STRUČNE I TEHNIČKE POSLOVE VEZANE ZA IZDAVANJE SERTIFIKATA ZA SLUŽBENIKA ZA JAVNE NABAVKE;
7) OBJAVLJIVANJE I DISTRIBUCIJU ODGOVARAJUĆE STRUČNE LITERATURE;
8) PRIPREMANJE STANDARDNIH MODELA KONKURSNE DOKUMENTACIJE;
9) PRIKUPLJANJE STATISTIČKIH I DRUGIH PODATAKA O SPROVEDENIM POSTUPCIMA, ZAKLJUČENIM UGOVORIMA O JAVNIM NABAVKAMA I O EFIKASNOSTI SISTEMA JAVNIH NABAVKI U CELINI.
VII. ZAŠTITA PRAVA PONUĐAČA I JAVNOG INTERESA
Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki
Član 100.
Obrazuje se Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki (u daljem tekstu: Republička komisija), kao samostalan i nezavisan organ Republike Srbije, koji obezbeđuje zaštitu prava ponuđača i javnog interesa u postupcima javnih nabavki I U DRUGIM SLUČAJEVIMA, U SKLADU SA ZAKONOM.
Republička komisija ima svojstvo pravnog lica.
Sedište Republičke komisije je u Beogradu.
Republička komisija ima pečat, u skladu sa zakonom.
Sredstva za rad Republičke komisije obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.
Republička komisija za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini.
Nadležnost
Član 101.
U okviru svojih nadležnosti Republička komisija:
1) odlučuje o zahtevima za zaštitu prava ponuđača i javnog interesa (u daljem tekstu: zahtev za zaštitu prava);
2) odlučuje o žalbama izjavljenim protiv zaključaka naručioca;
3) odlučuje o predlogu naručioca da podneti zahtev za zaštitu prava ne zadržava aktivnosti u postupku javne nabavke;
4) odlučuje o troškovima postupka zaštite prava;
5) prati sprovođenje odluka koje donosi;
6) sarađuje sa stranim institucijama i stručnjacima u oblasti javnih nabavki;
7) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom.
Sastav i izbor Republičke komisije
Član 102.
Republičku komisiju čine predsednik i četiri člana.
Predsednika i članove Republičke komisije bira i razrešava Narodna skupština, na predlog Vlade, PO PRETHODNO SPROVEDENOM JAVNOM KONKURSU.
Predsednik i članovi Republičke komisije biraju se na period od pet godina. Za predsednika, odnosno člana Republičke komisije, isto lice može biti birano najviše dva puta.
Vlada pokreće postupak za utvrđivanje predloga za izbor predsednika ili člana Republičke komisije najkasnije tri meseca pre isteka njihovog mandata. Postupak izbora se okončava najkasnije mesec dana pre isteka mandata predsednika i članova Republičke komisije.
Predsednik i članovi Republičke komisije ne mogu obavljati drugu javnu funkciju u smislu zakona kojim se uređuje sukob interesa, ne mogu vršiti funkcije u političkoj stranci, niti obavljati bilo koju drugu funkciju, službu, posao, dužnost ili aktivnost koja bi mogla uticati na njihovu samostalnost u radu i postupanju ili koja bi umanjivala njihov ugled ili ugled funkcije člana ili predsednika Republičke komisije.
Za predsednika Republičke komisije može biti birano lice koje ispunjava uslove potrebne za izbor za sudiju opštinskog suda i koje ima radno iskustvo od tri godine u oblasti javnih nabavki. Predsednik Republičke komisije ima platu u visini plate predsednika stalnog radnog tela Narodne skupštine.
ZA PREDSEDNIKA REPUBLIČKE KOMISIJE MOŽE BITI BIRANO LICE KOJE ISPUNJAVA USLOVE POTREBNE ZA IZBOR ZA SUDIJU UPRAVNOG SUDA I KOJE IMA RADNO ISKUSTVO OD PET GODINA U OBLASTI JAVNIH NABAVKI.
Za člana Republičke komisije može biti birano lice koje je diplomirani pravnik sa radnim iskustvom od dve godine u oblasti javnih nabavki ili sedam godina radnog iskustva u struci. Članovi Republičke komisije imaju platu u visini plate narodnog poslanika na stalnom radu u Narodnoj skupštini.
ZA ČLANA REPUBLIČKE KOMISIJE MOŽE BITI BIRANO LICE KOJE JE DIPLOMIRANI PRAVNIK SA RADNIM ISKUSTVOM OD TRI GODINE U OBLASTI JAVNIH NABAVKI I PET GODINA RADNOG ISKUSTVA U STRUCI.
Republičku komisiju predstavlja i zastupa predsednik Republičke komisije, koji rukovodi njenim radom.
U odsustvu predsednika Republičke komisije, Republičku komisiju zastupa zamenik predsednika Republičke komisije, koga iz redova članova imenuje i razrešava Republička komisija, na predlog predsednika Republičke komisije.
Aktivna legitimacija u postupku
Član 106.
Zahtev za zaštitu prava može da podnese svako lice koje ima interes da zaključi ugovor o konkretnoj javnoj nabavci (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).
Zahtev za zaštitu prava u slučaju povrede javnog interesa može da podnese Uprava za javne nabavke, javni pravobranilac i državni organ ili organizacija koja je ovlašćena da vrši nadžor nad poslovanjem naručioca.
UZ ZAHTEV ZA ZAŠTITU PRAVA PODNOSILAC ZAHTEVA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA PODNOSI I DOKAZE O ISPUNJENOSTI USLOVA IZ ČLANA 44. STAV 2. OVOG ZAKONA, OSIM KADA SE NAVEDENIM ZAHTEVOM OSPORAVA SADRŽINA KONKURSNE DOKUMENTACIJE.
Podnosilac zahteva iz stava 1. ovog člana nema pravo da od organa ili organizacije iz stava 2. ovog člana traži da podnesu zahtev ukoliko nije iskoristio svoje pravo na podnošenje zahteva za zaštitu prava.
U slučaju podnošenja zahteva za zaštitu prava iz stava 2. ovog člana shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se primenjuju u slučaju podnošenja zahteva od strane podnosioca zahteva iz stava 1. ovog člana, osim odredbe člana 116. stav 1. ovog zakona.
Rokovi i način podnošenja zahteva za zaštitu prava
Član 107.
Zahtev za zaštitu prava podnosi se naručiocu.
Zahtev za zaštitu prava može se podneti u toku celog postupka javne nabavke, protiv svake radnje naručioca, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno.
Zahtev za zaštitu prava kojim se osporava sadržina javnog poziva ili konkursne dokumentacije smatraće se blagovremenim ukoliko je primljen od strane naručioca pre isteka roka za podnošenje ponuda, bez obzira na način dostavljanja.
Posle donošenja odluke naručioca iz čl. 22, 79. i 81. ovog zakona, rok za podnošenje zahteva za zaštitu prava je osam dana od dana prijema odluke.
U slučaju objavljivanja obaveštenja iz člana 24. stav 2. STAV 5 ovog zakona, rok za podnošenje zahteva za zaštitu prava je osam dana od dana objavljivanja obaveštenja u „Službenom glasniku Republike Srbije“ NA PORTALU JAVNIH NABAVKI.
Zahtevom za zaštitu prava ne mogu se osporavati radnje naručioca preduzete u postupku javne nabavke ako su podnosiocu zahteva bili ili mogli biti poznati razlozi za njegovo podnošenje pre isteka roka za podnošenje ponuda ili prijava, a podnosilac zahteva ga nije podneo pre isteka tog roka.
Ukoliko je u istom postupku javne nabavke ponovo podnet zahtev za zaštitu prava od strane istog podnosioca zahteva, u tom zahtevu se ne mogu osporavati radnje naručioca za koje je podnosilac zahteva znao ili mogao znati prilikom podnošenja prethodnog zahteva.
Zahtev za zaštitu prava podnosi se naručiocu neposredno ili poštom preporučeno sa povratnicom.
Kopiju zahteva za zaštitu prava podnosilac istovremeno dostavlja Republičkoj komisiji.
O podnetom zahtevu za zaštitu prava naručilac obaveštava sve učesnike u postupku javne nabavke, najkasnije u roku od tri dana od dana prijema zahteva za zaštitu prava.
Odredbe st. 3. i 4. ovog člana ne primenjuju se u pregovaračkom postupku bez objavljivanja javnog poziva, ukoliko podnosiocu zahteva nije omogućeno da učestvuje u tom postupku.
Posledice podnetog zahteva za zaštitu prava
Član 108.
Zahtev za zaštitu prava zadržava dalje aktivnosti naručioca u postupku javne nabavke do donošenja odluke o podnetom zahtevu za zaštitu prava, ako Republička komisija na predlog naručioca ne odluči drugačije.
Odluku iz stava 1. ovog člana, Republička komisija donosi u slučaju kada bi zadržavanjem aktivnosti naručioca u postupku javne nabavke značajno bio ugrožen interes Republike Srbije.
Ako Republička komisija usvoji predlog iz stava 1. ovog člana, naručilac je dužan da o tome obavesti sve učesnike u postupku.
ZAHTEV ZA ZAŠTITU PRAVA ZADRŽAVA NARUČIOCA DA ZAKLJUČI UGOVOR, ODNOSNO OKVIRNI SPORAZUM DO DONOŠENJA ODLUKE O PODNETOM ZAHTEVU ZA ZAŠTITU PRAVA.
Troškovi postupka
Član 116.
Podnosilac zahteva za zaštitu prava je dužan da na određeni račun budžeta Republike Srbije uplati taksu u iznosu od 60.000,00 dinara 80.000,00 DINARA, odnosno 30.000,00 dinara, ako je u pitanju javna nabavka male vrednosti.
Svaka stranka u postupku snosi troškove koje prouzrokuje svojim radnjama.
Ako je zahtev za zaštitu prava osnovan, naručilac mora podnosiocu zahteva za zaštitu prava na pismeni zahtev nadoknaditi troškove nastale po osnovu zaštite prava.
Ako zahtev za zaštitu prava nije osnovan, podnosilac zahteva za zaštitu prava mora naručiocu na pismeni zahtev nadoknaditi troškove nastale po osnovu zaštite prava.
Stranke u zahtevu moraju precizno da navedu troškove za koje traže naknadu.
Naknadu troškova moguće je tražiti do donošenja odluke naručioca, odnosno Republičke komisije o podnetom zahtevu za zaštitu prava.
O TROŠKOVIMA ODLUČUJE NARUČILAC. KONAČNA ODLUKA KOJOM NARUČILAC ODLUČUJE O TROŠKOVIMA POSTUPKA JE IZVRŠNA ISPRAVA.
O troškovima odlučuje Republička komisija. Odluka Republičke komisije je izvršni naslov.
Odluka Republičke komisije
Član 117.
Republička komisija zaključkom:
1) odbacuje zahtev za zaštitu prava odnosno izjašnjenje o nastavku postupka pred Republičkom komisijom, u slučaju kada je zahtev za zaštitu prava, odnosno izjašnjenje podnet neblagovremeno, ako ga je podnelo lice koje nema aktivnu legitimaciju ili ako podnosilac zahteva nije u ostavljenom roku dopunio zahtev, odnosno nije ga dopunio u skladu sa pozivom za dopunu zahteva iz člana 108. ovog zakona;
2) obustavlja postupak na osnovu prijema pismenog obaveštenja o odustajanju od zahteva za zaštitu prava pre donošenja odluke;
3) odbacuje žalbu kao nedopuštenu, neblagovremenu ili izjavljenu od strane neovlašćenog lica.
Republička komisija rešenjem:
1) usvaja zahtev za zaštitu prava i, u celini ili delimično, poništava postupak javne nabavke, ukoliko je zahtev za zaštitu prava osnovan;
2) odbija zahtev za zaštitu prava kao neosnovan;
3) potvrđuje zaključak naručioca ili poništava zaključak naručioca i nalaže dalje postupanje naručioca u vezi sa sadržinom zahteva za zaštitu prava iz člana 109. stav 1. ovog zakona ili u vezi sa prethodnom proverom zahteva za zaštitu prava iz člana 110. ovog zakona ili u vezi sa nastavkom postupka po donošenju odluke naručioca iz člana 112. ovog zakona.
Republička komisija je dužna da obrazloži svoju odluku i naručiocu naloži preduzimanje određenih radnji u svrhu pravilnog i zakonitog okončanja konkretnog postupka javne nabavke.
Odluka Republičke komisije dostavlja se u roku iz člana 114. stav 5. naručiocu, podnosiocu zahteva, kao i izabranom ponuđaču ako je zahtev za zaštitu prava podnet posle donošenja odluke o izboru najpovoljnije ponude.
ODLUKA REPUBLIČKE KOMISIJE OBJAVLJUJE SE NA PORTALU JAVNIH NABAVKI U ROKU OD PET DANA OD DANA UPUĆIVANJA STRANKAMA U POSTUPKU.
Odluka Republičke komisije se, posle dostavljanja strankama u postupku, dostavlja Upravi za javne nabavke radi objavljivanja na Portalu javnih nabavki.
Naručilac je dužan da obavesti sve učesnike u postupku o donetoj odluci Republičke komisije.
OBJAVLJIVANJE
ČLAN 118A
REPUBLIČKA KOMISIJA JE DUŽNA DA NA SVOJOJ INTERNET STRANICI OBJAVI:
1) ODLUKE DONETE U POSTUPKU ZAŠTITE PRAVA U ROKU OD PET DANA OD DANA UPUĆIVANJA TE ODLUKE STRANKAMA U POSTUPKU;
3) PODATKE O TOKU I OKONČANJU POSTUPAKA ZAŠTITE PRAVA;
4) PODATKE O POKRENUTIM UPRAVNIM SPOROVIMA PROTIV ODLUKA REPUBLIČKE KOMISIJE;
5) PODATKE O PONIŠTENIM ODLUKAMA REPUBLIČKE KOMISIJE.
IZVEŠTAVANJE
ČLAN 118B
REPUBLIČKA KOMISIJA DUŽNA JE DA DO 31. MARTA TEKUĆE GODINE NARODNOJ SKUPŠTINI PODNESE IZVEŠTAJ O RADU ZA PRETHODNU GODINU (U DALJEM TEKSTU: GODIŠNJI IZVEŠTAJ).
NA ZAHTEV NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIČKA KOMISIJA DUŽNA JE DA PODNESE IZVEŠTAJ I ZA PERIOD KRAĆI OD GODINU DANA.
SASTAVNI DEO GODIŠNJEG IZVEŠTAJA SU PODACI I ANALIZE O PRAVNOJ ZAŠTITI U POSTUPCIMA JAVNIH NABAVKI, ODNOSNO U DRUGIM POSTUPCIMA PROPISANIM ZAKONOM.
GODIŠNJI IZVEŠTAJ SADRŽI PODATKE O:
1) BROJU PRIMLJENIH PREDMETA (BROJU ZAHTEVA ZA ZAŠTITU PRAVA PONUĐAČA I BROJU ZAHTEVA ZA ZAŠTITU JAVNOG INTERESA);
2) BROJU REŠENIH PREDMETA;
3) BROJU NEREŠENIH PREDMETA;
4) BROJU PONIŠTENIH POSTUPAKA;
5) BROJU PONIŠTENIH ODLUKA REPUBLIČKE KOMISIJE;
6) NARUČIOCIMA ČIJE JE ODLUKE REPUBLIČKA KOMISIJA PONIŠTILA U CELINI ILI DELIMIČNO;
7) STATISTICI KOJA JE OD ZNAČAJA ZA PRAĆENJE POJAVA U POSTUPKU ZAŠTITE PRAVA;
8) O STANJU U OBLASTI ZAŠTITE PRAVA.
X. KAZNENE ODREDBE
Prekršaji
Član 121.
Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj naručilac:
1) ako ponuđaču ne omogući uvid u podatke o sprovedenom postupku javne nabavke (član 10);
2) ako zaključi ugovor suprotno načelu jednakosti ponuđača (član 11);
3) ako ne zaštiti podatke navedene u ponudi, saglasno odgovarajućem stepenu poverljivosti (čl. 12. i 13);
4) ako ne vodi evidenciju ili ne čuva dokumentaciju o javnoj nabavci (član 14);
5) ako se ne pridržava propisanog jezika u pripremi konkursne dokumentacije i vođenju postupka (član 15);
6) ako zaključi ugovor o javnoj nabavci bez prethodno sprovedenog postupka propisanog ovim zakonom (član 20);
7) ako započne postupak javne nabavke pre nego što se ispune predviđeni uslovi (član 27);
8) ako započne postupak javne nabavke pre nego što prethodno donese odluku o pokretanju postupka javne nabavke i akt o obrazovanju komisije za javnu nabavku (član 28);
9) ako ne dostavi konkursnu dokumentaciju svima koji su je tražili, u skladu sa javnim pozivom ili je naplati više od troškova umnožavanja i dostavljanja (čl. 31. i 32);
10) ako predmet ugovora, uslove, tehničke specifikacije ili druge elemente konkursne dokumentacije prilagodi konkretnom ponuđaču ili ako ne odbije ponudu ponuđača koji je učestvovao u pripremi konkursne dokumentacije ili nekog njenog dela (čl. 9. i 39);
11) ako pri pripremi konkursne dokumentacije ne poštuje važeće tehničke normative, standarde i druge tehničke propise (čl. 38–43);
12) ako predvidi uslove za učestvovanje i kriterijume koji nisu u saglasnosti s ovim zakonom ili promeni uslove i kriterijume pošto je javni poziv objavljen, a da o tome ne obavesti ponuđače ILI U UGOVORU NE NAVEDE NAZIV PODIZVOĐAČA (član 32. i čl. 44–52);
13) ako ne poštuje rokove za objavljivanje javnog poziva i podnošenje ponuda (čl. 59–68);
14) ako ne objavi propisane oglase iz člana 70. ovog zakona u „Službenom glasniku Republike Srbije“ i na Portalu javnih nabavki, na način propisan članom 69. ovog zakona, ili ih pošalje na objavljivanje u druga sredstva informisanja, a da ih prethodno nije poslao na objavljivanje u „Službenom glasniku Republike Srbije“ (član 70);
14) AKO NE OBJAVI OGLASE IZ ČLANA 70. OVOG ZAKONA NA NAČIN PROPISAN ČLANOM 69. OVOG ZAKONA (ČLAN 70);
15) ako zapisnik o postupku otvaranja ponuda ne sadrži sve propisane podatke (član 76);
16) ako ne dostavi podatke o sprovedenim postupcima javnih nabavki Upravi za javne nabavke (čl. 94. i 95);
17) ako svojim internim aktom ne odredi radno mesto za obavljanje poslova javnih nabavki iz člana 97. stav 1. ovog zakona;
18) ako u roku iz člana 97. stav 6. ovog zakona primljenom licu ne omogući da stekne sertifikat službenika za javne nabavke;
19) ako zaključi ugovor o javnoj nabavci pre isteka roka za podnošenje zahteva za zaštitu prava iz člana 107. st. 4. i 5. ovog zakona;
20) ako postupi protivno odredbi člana 108. stav 1. ovog zakona o zadržavanju postupka u slučaju podnetog zahteva za zaštitu prava;
21) ako ne dostavi dokumentaciju iz člana 112. stav 3. ovog zakona;
22) ako ne obavesti sve učesnike u postupku o donetoj odluci Republičke komisije (član 117);
23) ako ne postupi po nalozima Republičke komisije u roku iz člana 118. ovog zakona;
24) ako ne omogući zaposlenom licu koje obavlja poslove javnih nabavki da u roku iz člana 126. stav 7. ovog zakona stekne sertifikat službenika za javne nabavke.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice naručioca novčanom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara.
XI. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
ČLAN
NA POSTUPKE JAVNIH NABAVKI ZAPOČETE DO DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA PRIMENJUJU SE PROPISI PO KOJIMA SU ZAPOČETI.
ČLAN
NA POSTUPKE ZAŠTITE PRAVA ZAPOČETE DO DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA PRIMENJUJU SE PROPISI PO KOJIMA SU ZAPOČETI.
ČLAN
DANOM STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA REPUBLIČKA KOMISIJA NASTAVLJA SA RADOM U SKLADU SA ODREDBAMA ZAKONA KOJIM JE OBRAZOVANA I OVOG ZAKONA.
PREDSEDNIK I ČLANOVI REPUBLIČKE KOMISIJE KOJI SU IZABRANI DO DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA NASTAVLJAJU DA OBAVLJAJU POSLOVE DO ISTEKA MANDATA NA KOJI SU IZABRANI.
ČLAN
UPRAVA ZA JAVNE NABAVKE OSNOVANA ZAKONOM O JAVNIM NABAVKAMA („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BROJ 116/08) PRESTAJE SA RADOM PO ISTEKU 30 DANA OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA.
DANOM PRESTANKA RADA UPRAVE ZA JAVNE NABAVKE MINISTARSTVO FINANSIJA PREUZIMA OD UPRAVE ZA JAVNE NABAVKE ZAPOSLENE I POSTAVLJENA LICA, KAO I PRAVA, OBAVEZE, PREDMETE, OPREMU, SREDSTVA ZA RAD I ARHIVU ZA VRŠENJE NADLEŽNOSTI U OBLASTI JAVNIH NABAVKI.
MINISTARSTVO FINANSIJA USKLADIĆE SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA PRAVILNIK O UNUTRAŠNJEM UREĐENJU I SISTEMATIZACIJI RADNIH MESTA U ROKU OD 30 DANA OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA.
ČLAN
UPRAVA ZA CENTRALIZOVANO SPROVOĐENJE JAVNIH NABAVKI POČINJE SA RADOM U ROKU DO ŠEST MESECI OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA.
ČLAN
AKTI IZ ČL. 9. I 12. OVOG ZAKONA BIĆE DONETI U ROKU OD 30 DANA OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA, OSIM AKTA KOJIM SE BLIŽE PROPISUJE JEDINSTVENA METODOLOGIJA ZA IZRADU PROGRAMA INVESTICIONOG ZNAČAJA, KOJI ĆE BITI DONET U ROKU OD 120 DANA OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA.
AKT IZ ČLANA 43. OVOG ZAKONA BIĆE DONET U ROKU OD 270 DANA OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA.
ČLAN
PODZAKONSKI AKTI KOJI SU DONETI NA OSNOVU OVLAŠĆENJA IZ ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA USKLADIĆE SE SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA U ROKU OD 30 DANA OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA.
DO STUPANJA NA SNAGU PODZAKONSKOG AKTA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA PRIMENJIVAĆE SE PODZAKONSKI AKTI DONETI NA OSNOVU ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA, OSIM ODREDBI KOJE SU U SUPROTNOSTI SA OVIM ZAKONOM.
ČLAN
ODREDBA ČLANA 8. OVOG ZAKONA POČINJE DA SE PRIMENJUJE OD 1. JANUARA 2013. GODINE.
ČLAN
ODREDBE ČL. 60. I 69. ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA PRIMENJIVAĆE SE DO DANA POČETKA PRIMENE ODREDBE ČL. 25. I 30. OVOG ZAKONA.
ODREDBE ČL. 25. I 30. OVOG ZAKONA PRIMENJIVAĆE SE ISTEKOM 90 DANA OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA.
ČLAN
OVAJ ZAKON STUPA NA SNAGU OSMOG DANA OD DANA OBJAVLJIVANJA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE“.
IZJAVA
O USKLAĐENOSTI PROPISA
SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Ovlašćeni predlagač propisa: Vlada
Ovlašćeni obrađivač propisa: Ministarstvo finansija
2. Naziv propisa
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama
Draft Law on Amendments and Supplements the Public Procurement Law
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa.
Sporazum: Poglavlje V Opšte odredbe Naslov VI Usklađivanje propisa, primena prava i pravila konkurencije član 72. i član 76. – Javne nabavke
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma
– opšti rok za usklađivanje zakonodavstva sa zakonodavstvom zajednice premu članu 72. Sporazuma;
– rok za usklađivanje odredbi Zakona o javnim nabavkama u delu koji se odnosi na prednost datu domaćim ponuđačima prema članu 76. Sporazuma (prednost data domaćim ponuđačima postaje prednost izražena u ceni i u periodu od pet godina će se postepeno smanjiti u skladu sa dinamikom navedenom u tom sporazumu).
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma.
Delimično ispunjena.
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
Predlogom zakona vrši se delimično usklađivanje sa zakonodavstvom Evropske unije i najboljom evropskom praksom u oblasti javnih nabavki, u meri u kojoj je to moguće na sadašnjem nivou razvoja u Republici Srbiji.
d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju
Nacionalnim programom u Delu 3 koji se odnosi na Sposobnost preuzimanja obaveza iz članstva u EU, odnosno na poglavlje 3.5 Javne nabake, planiran je nastavak procesa harmonizacije domaćeg zakonodavstva u oblasti javnih nabavki sa zakonodavstvom Evropske unije i najboljom evropskom praksom, odnosno dalje unapređenje osnovnih načela javnih nabavki propisanih Zakonom o javnim nabavkama. Zbog toga se Predlogom zakona:
obrazuje Uprava za centralizovano sprovođenje javnih nabavki koja, u svoje ime a za račun određenih naručilaca sprovodi postupke javnih nabavki za propisane kategorije dobara, usluga i radova čime se smanjuje mogućnost zloupotreba;
uvodi mogućnost zaključivanja okvirnog sporazuma;
uvodi Jedinstveni rečnik javne nabavke kao sistem klasifikacije kojim se, prema oznakama i nazivima određuju dobra, usluge i radovi koji su predmet javne nabavke;
propisuje obaveza naručilaca da objavljuju javni poziv na Portalu javnih nabavki za sve vrste postupaka javnih nabavki, izuzev za pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva i da objavljuju plan javnih nabavki, na koji se način dodatno doprinosi transparentnosti postupaka javnih nabavki.
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije.
a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
Ugovor o funkcionisanju Evropske unije – Naslov I Unutrašnje tržište, član 26. I Naslov VII Zajednički propisi o konkurenciji, poreskom sistemu i približavanju zakonodavstva Poglavlje 1 Pravila konkurencije čl. 101. do 107. i Poglavlje 3 Usklađivanje zakonodavstva član 114.
EN: The Treaty on Functioning European union – TITLE I The Internal Market, Article 26, and TITLE VII, CHAPTER 3 Approximation of Laws, Article 114.
b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
Direktive:
Direktiva 2004/17/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 31. marta 2004. godine za koordinaciju postupaka nabavke za entitete koji rade u sektorima vodoprivrede, energetike, saobraćaja i poštanskih usluga
EN: Directive 2004/17/EC of the European Parliament and of the Council of 31 March 2004 coordinating the procurement procedures of entities operating in the water, energy, transport and postal services sectors
Direktiva 2004/18/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 31. marta 2004. godine o koordinisanju postupaka za dodelu ugovora o javnim radovima, ugovora o javnom snabdevanju i ugovora o javnim uslugama
EN: Directive 2004/18/EC of the European Parliament and of the Council of 31 March 2004 on the coordination of procedures for the award of public works contracts, public supply contracts and public service contracts
Direktiva Saveta 89/665/EEC od 21. decembra 1989. godine o koordinaciji zakona, propisa i administrativnih odredbi koje se odnose na primenu kontrolnih procedura radi dodele ugovora za javno snabdevanje i javne radove
EN: COUNCIL DIRECTIVE of 21 December 1989 on the coordination of the laws, regulations and administrative provisions relating to the application of review procedures to the award of public supply and public works contracts (89/665/EEC)
v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenst sa njima
Ostalo:
Objašnjenja Komisije o upotrebi legislative Zajednice o javnim nabavkama i koncesijama za institucionalizovana javno-privatna partnerstva (IPPP) EN: Commission interpretative communication on the application of Community law on Public Procurement and Concessions to institutionalized PPP (IPPP)
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost
Na postojećem nivou razvoja Republike Srbije u ovom trenutku je moguće samo delimično usklađivanje sa zakonodavstvom Evropske unije i najboljom evropskom praksom u oblasti javnih nabavki. Izmene, odnosno dopune koje se predlažu Predlogom zakona predstavljaju korak dalje u smislu usaglašavanja sa navedenim zakonodavstvom.
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije
– opšti rok za usklađivanje zakonodavstva sa zakonodavstvom zajednice premu članu 72. Sporazuma;
– rok za usklađivanje odredbi Zakona o javnim nabavkama u delu koji se odnosi na prednost datu domaćim ponuđačima prema članu 76. Sporazuma (prednost data domaćim ponuđačima postaje prednost izražena u ceni i u periodu od pet godina će se postepeno smanjiti u skladu sa dinamikom navedenom u tom sporazumu).
5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa;
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
Direktiva 2004/18/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 31. marta 2004. godine o koordinisanju postupaka za dodelu ugovora o javnim radovima, ugovora o javnom snabdevanju i ugovora o javnim uslugama;
Direktiva 2004/17/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 31. marta 2004. godine za koordinaciju postupaka nabavke za entitete koji rade u sektorima vodoprivrede, energetike, saobraćaja i poštanskih usluga
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?
Predlog zakona nije preveden na engleski jezik.
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti
Konsultanti sa EU-Tvining projekat „Jačanje javnih nabavki u Srbiji“ su davali svoje komentare na Predlog zakona u toku izrade Predloga, kao i u toku javne rasprave i veliki broj tih komentara je implementiran, čime se značajno povećao stepen usklađenosti Predloga zakona sa propisima Evropske unije. Pri izradi Predloga zakona korišćena je i analiza odstupanja važećeg Zakona o javnim nabavkama od zakonodavstva Evropske unije i implementacija preporuka iz pomenute analize je u značajnoj meri približila Predlog zakona propisima Evropske unije.
ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Pre izrade zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama detaljno su analizirani efekti važećeg zakona o javnim nabavkama u praksi od početka njegove primene. U izradi teksta zakona rukovodilo se ciljevima koji su određeni u Strategiji razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji, koju je Vlada donela 2011. godine („Službeni glasnik RS“, broj 71/11). Analizirana su i korišćena uporedno-pravna rešenja i iskustva zemalja u regionu, iskustva privrednika i javnog sektora, koji primenjuju Zakon o javnim nabavkama, direktive EZ i mišljenje Evropske komisije. Takođe je uzeta u obzir statistika, kao i drugi raspoloživi podaci vezani za primenu važećeg zakona.
Određenje problema koje Nacrt zakona treba da reši
Zakonom o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, broj 116/08) (u daljem tekstu: Zakon) rešeni su brojni problemi koji su se pojavili u praksi, odnosno otklonjeni su nedostaci koji su uočeni u dosadašnjoj primeni Zakona, utvrđena su nova rešenja koja su omogućila naručiocima javnih nabavki brže sprovođenje postupaka javnih nabavki, eliminisana je kolizija između pojedinih odredaba i ugrađena evropska regulativa u cilju efikasnije implementacije Zakona.
Iako ocenjen kao iskorak napred u regulisanju oblasti javnih nabavki, trogodišnja praksa primene važećeg Zakona, ukazala je na postojanje izvesnih problema u njegovoj primeni. Takođe, javila se potreba za novim usaglašavanjem sa zakonodavstvom Evropske unije i sa domaćim propisima koji su u međuvremenu doneti. Zato je potrebno da se donese zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama kako bi se otklonile slabosti koje su uočene u primeni važećeg Zakona i predvidela nova rešenja koja treba da: omoguće naručiocima javnih nabavki brže sprovođenje postupaka javnih nabavki, a ponuđačima lakše učestvovanje u postupcima javnih nabavki; povećaju transparentnost postupaka javnih nabavki i transparentnost u izvršenju ugovora o javnoj nabavci; obezbede efikasniju zaštita prava u postupcima javnih nabavki, kao i da omoguće dalje usaglašavanje sa direktivama EZ i dobrom praksom u ovoj oblasti.
Postojeći Zakon predviđa veliki broj slučajeva u kojima se može sprovoditi pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva. Taj broj slučajeva potrebno je smanjiti.
Postupak javne nabavke male vrednosti je netransparentan, zbog čega treba predvideti da se i u ovom postupku objavljuje javni poziv za podnošenje ponuda. Naime, transparentnost javnih nabavki treba podići na najviši nivo, a to je moguće postići ako se na Portalu javnih nabavki objavljuju plan javnih nabavki, poziv za dostavljanje ponuda, konkursna dokumentacija, obaveštenje o zaključenom ugovoru, izveštaj o sprovedenom postupku javne nabavke, obaveštenje o izboru najpovoljnije ponude u pregovaračkom postupku bez objavljivanja javnog poziva, obaveštenje o obustavi postupka, kao i zbirni, godišnji izveštaj o javnim nabavkama.
Godišnji izveštaji o javnim nabavkama koje naručioci dostavljaju Upravi za javne nabavke, pored podataka o sprovedenim postupcima javnih nabavki i zaključenim ugovorima trebalo bi da sadrže i podatak o izvršenim ugovorima za prethodnu godinu, kako bi se moglo pratiti da li je ugovor izvršen u roku, na način i u okviru ugovorene cene. Ovakvom regulativom obezbeđuje se kontrola izvršavanja ugovora.
Veliki je broj slučajeva nabavki koje se izuzimaju od primene Zakona te je potrebno taj broj smanjiti.
Forma i sadržina godišnjeg plana nabavki nije uređena Zakonom, zbog čega u primeni postoji neslaganje po pitanju šta treba da sadrži godišnji plan nabavki, da li se može menjati i dr. Ova pitanja je potrebno urediti, radi sprečavanja korupcije koja se javlja i u fazi pripremanja plana javnih nabavki zbog čega je sada propisano da ministar nadležan za poslove finansija bliže propisuje formu i sadržinu plana javnih nabavki (član 9).
Potrebno je uvesti centralizovano sprovođenje postupaka javnih nabavki za određene naručioce i određene kategorije dobara, usluga i radova, pre svega, radi povećanja troškovne ekonomičnosti.
Restriktivni postupak trebalo bi urediti na način da se lista kandidata ažurira na svakih šest meseci, kako bi se on učinio transparentnijim. U ovim oblastima može da se primenjuje restriktivni postupak ili neki drugi odgovarajući postupak javne nabavke.
Potrebno je uvesti okvirni sporazum, ali samo u otvorenom, restriktivnom i pregovaračkom postupku bez objavljivanja javnog poziva na osnovu kojeg naručioci mogu da zaključuju pojedinačne ugovore iz razloga bržeg sprovođenja postupaka javnih nabavki.
Potrebno je proširiti ovlašćenja Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki (u daljem tekstu: Republička komisija) da odlučuje o zaštiti prava i u drugim slučajevima određenim zakonom, odnosno zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije. Takođe, potrebno je pooštriti kriterijume koje treba da ispune lica koja se biraju za predsednika i člana Republičke komisije. Rad Republičke komisije treba učiniti javnim.
Ciljevi koji se postižu donošenjem Zakona
Kako bi se navedeni nedostaci otklonili, potrebno je predloženim o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama utvrditi nova rešenja kojima će se, pre svega, povećati transparentnost javnih nabavki, skratiti i pojeftiniti sprovođenje postupaka javnih nabavki, obezbediti bolja zaštita prava ponuđača u postupcima javnih nabavki i zaštita prava u postupcima na osnovu Zakona o javno-privatnom partnerstvu i Zakona o koncesijama, i urediti druga pitanja od značaja za sistem javnih nabavki.
U tom smislu, predloženo je smanjivanje broja slučajeva u kojima se Zakon ne primenjuje i to: u članu 7. tačka 9) usluge glasovne telefonije, teleksa, radio-
-telefonije, pejdžinga, interneta i satelitske usluge i tačka 14) usluge stručnih fizičkih lica, preduzetnika ili pravnih lica koja u ime i za račun i pod nadzorom Agencije za privatizaciju obavljaju poslove iz delatnosti stečajnog upravnika, iz razloga što u ovim oblastima postoji konkurencija na tržištu. Cilj ovog rešenja jeste smanjivanje korupcije u oblasti javnih nabavki.
U cilju podizanja transparentnosti i sprečavanja korupcije u postupcima javnih nabavki izvršena je izmena pregovaračkog postupka sa objavljivanjem javnog poziva i pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva tako da je broj slučajeva u kojima se pregovarački postupak sa objavljivanjem javnog poziva može sprovoditi povećan sa tri na četiri iz razloga što je smanjen broj slučajeva u kojima se može sprovoditi pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva koji je netransparentan postupak. Naime, predloženo je da se u pregovaračkom postupku sa objavljivanjem javnog poziva vrše i javne nabavke dobara za potrebe istraživanja, razvoja ili eksperimenta, javne nabavke u izuzetnim slučajevima kada zbog prirode radova, dobara ili usluga, kao i rizika vezanih za njih, nije moguće unapred proceniti vrednost javne nabavke i javne nabavke zbog izuzetne hitnosti prouzrokovane vanrednim okolnostima ili nepredviđenim događajima, čije nastupanje ni u kom slučaju ne zavisi od volje naručioca. S tim u vezi, u članu 24. Zakona smanjen je broj slučajeva (razloga) u kojima se može sprovoditi pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva od jedanaest na osam slučajeva. Propisana je obaveza za naručioca koji namerava da sprovodi pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva da u odluci o pokretanju postupka navede, pored ostalog, i lica sa kojima namerava da pregovara u članu 28. Zakona. Smisao ove odredbe da se spreči sprovođenje netransparentnog postupka, ako za njegovo sprovođenje nema razloga, i da se korupcija u postupku javne nabavke spreči na samom početku postupka.
Radi sprečavanja korupcije u planiranju javnih nabavki (planiranje nepotrebnog, planiranje većih količina dobara od potrebnih, obaveštavanje određenog ponuđača o planiranoj nabavci i dr.) predloženo je da ministar nadležan za poslove finansija podzakonskim aktom propiše formu i obavezne elemente plana javnih nabavki, čime se otklanjaju dosadašnje nedoumice u praksi javnih nabavki u vezi elemenata koje plan javnih nabavki treba da sadrži. Takođe, predloženo je i da se plan nabavki u delu koji se odnosi na javne nabavke (osim podataka o procenjenoj vrednosti) objavljuje na Portalu javnih nabavki najkasnije u roku od pet dana od dana njegovog donošenja (član 9.).
U cilju veće transparentnosti restriktivnog postupka i veće kontrole ispunjenosti uslova kandidata od strane naručioca predložena je izmena člana 22. kojim je uređen restriktivni postupak javne nabavke tako što je utvrđen rok od tri godine umesto dve godine, za koji se priznaje kvalifikacija kandidatima na listi. Predviđeno je da se lista kandidata ažurira na svakih šest meseci. Precizirano je da izbor najpovoljnije ponude može da se izvrši samo među ponuđačima koji su na listi kandidata. Utvrđeni su razlozi zbog kojih je naručilac u obavezi da isključi kandidata sa liste. Predloženim izmenama propisana je obaveza za naručioca da vrši kontrolu o ispunjenosti uslova za kvalifikaciju tokom važenja liste (tri godine) i da na listu uključuje nove kandidate. Naručilac ne može proizvoljno da ceni da li su se stekli razlozi za isključenje kandidata sa liste s obzirom da su razlozi za isključenje sa liste utvrđeni ovim zakonom (član 5.).
U cilju smanjivanja troškova u postupku javne nabavke predložena je izmena u članu 15. stav 2. tako što su određeni veći limiti za nabavke dobara (300.000.000,00 dinara), za nabavke radova (500.000.000,00 dinara), dok je za nabavku usluga ostao isti limit (150.000.000,00 dinara) iznad kojih je naručilac u obavezi da konkursnu dokumentaciju pripremi i na stranom jeziku koji se uobičajeno koristi u međunarodnoj trgovini.
Radi podizanja efikasnosti u sprovođenju postupaka javnih nabavki predloženo je rešenje koje omogućava naručiocima da zaključuju okvirne sporazume sa jednim ili više ponuđača za određeni predmet javne nabavke na period od četiri godine nakon čega naručioci zaključuju pojedinačne ugovore. Ovim rešenjem izvršeno je usklađivanje sa Direktivom 18/2004 EZ i evropskom praksom u ovoj oblasti.
Takođe, u cilju efikasnijeg sprovođenja postupaka javnih nabavki i troškovne ekonomičnosti za naručioca, a time i za javni sektor, predlaženo je rešenje koje omogućava da se jedan deo nabavki vrši centralizovano, kroz sprovođenje postupaka od strane tela koje se obrazuje ovim zakonom – Uprava za centralizovano sprovođenje postupaka javnih nabavki. Predviđeno je da ova Uprava sprovodi postupke javnih nabavki za određene naručioce i određene kategorije javnih nabavki. Naručioci i određene kategorije javnih nabavki treba da budu određeni/e podzakonskim aktom Vlade. Naručilac koji nije određen podzakonskim aktom Vlade ima mogućnost da ovlasti Upravu za centralizovano sprovođenje postupaka javnih nabavki da u njegovo ime i za njegov račun sprovodi postupak javne nabavke i zaključi okvirni sporazum.
Predloženo je da se uprave za centralizovane javne nabavke osnivaju i na lokalnom nivou.
Propisana je obaveza za naručioca da predmet javne nabavke odredi oznakama i nazivima iz Jedinstvenog rečnika javne nabavke. Jedinstveni rečnik nabavki propisuje Vlada. Jedinstveni rečnik nabavki (CPV) uveden je od strane Evropske unije, pre svega u cilju povećanja transparentnosti i efikasnosti u oblasti javnih nabavki. Uvođenjem jedinstvenog rečnika nabavki predmet ugovora o javnoj nabavci moguće je odrediti na dosledan, jedinstven i prepoznatljiv način što doprinosi većoj transparentnosti, konkurentnosti i efikasnosti javnih nabavki.
U cilju olakšavanja ponuđačima da učestvuju u postupku javne nabavke i smanjenja troškova u vezi podnošenja ponuda predlaže se da ponuđači uz ponudu dostavljaju izjavu o ispunjenosti uslova za učešće u postupku javne nabavke. Naručilac poziva ponuđača koji je prvi na rang listi da u roku koji ne može biti duži od pet radnih dana dostavi dokaze (dokumentaciju) o ispunjenosti uslova za učešće u postupku. Ako izabrani ponuđač ne dostavi tražene dokaze naručilac njegovu ponudu odbija kao neispravnu i naplaćuje sredstvo finansijskog obezbeđenja za ozbiljnost ponude. Ovom izmenom učinjen je napredak u smislu smanjivanja administriranja u postupku javne nabavke čime je ponuđačima znatno olakšano da učestvuju u postupku javne nabavke, a sa druge strane ponuđač koji zloupotrebi svoje pravo i dostavi ponudu i ako ne ispunjava uslov/e za učešće u postupku kažnjava se tako što mu se naplaćuje sredstvo finansijskog obezbeđenja za ozbiljnost ponude i ispunjava uslov za sticanje negativne reference. Propisana je obaveza za naručioca da pozove sledećeg sa rang liste da dostavi dokumentaciju o ispunjenosti uslova, radi zaključenja ugovora. Propisani su dodatni razlozi zbog kojih naručilac dužan da odbije ponudu zato što ponuđač ima negativnu referencu. Tako je naručilac dužan da odbije ponudu ako poseduje dokaz da ponuđač nije ispunio uslove u skladu sa izjavom datom pod punom moralnom, materijalnom i krivičnom odgovornošću o ispunjenosti uslova za učešće u postupku javne nabavke i ako poseduje dokaz o realizovanom sredstvu finansijskog obezbeđenja za ozbiljnost ponude (član 19.). Predloženo je da ministarstvo nadležno za poslove finansija vodi listu lica za koje je dobilo dokaz o negativnoj referenci i da tu listu objavljuje na Portalu javnih nabavki. Navedena rešenja predložena su u cilju zaštite naručioca od nesavesnih ponuđača.
U cilju zaštite životne sredine i proizvoda koji zadovoljavaju ekološke standarde propisani novi elementi kriterijuma, u okviru kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude, i to: ekološke prednosti i zaštita životne sredine i energetska efikasnost. Ova izmena trebalo bi da podstakne privredne subjekte – ponuđače da u procese rada uvode tehničke metode koje omogućavaju, zaštitu životne sredine i stvaranje proizvoda i mali utrošak energije koji zadovoljavaju ekološke standarde.
Radi obezbeđenja najvišeg stepena transparentnosti javnih nabavki i smanjivanja troškova naručiocima predloženo je rešenje da se svi oglasi o javnim nabavkama objavljuju na Portalu javnih nabavki. Izuzetno, javni poziv za javne nabavke čija je procenjena vrednost preko 5.000.000 dinara za dobra i usluge, odnosno 10.000.000 dinara za radove objavljuje se i u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Rok za podnošenje ponuda računa se od dana objavljivanja javnog poziva na Portalu javnih nabavki, odnosno od dana kada je poziv za podnošenje ponuda poslat ponuđačima.
Takođe, radi smanjenja troškova za naručioca limiti vrednosti javne nabavke preko kojih se oglasi o javnim nabavkama objavljuju i na stranom jeziku koji se uobičajeno koristi u međunarodnoj praksi povećani su za sa dobra 150.000.000,00 dinara na 300.000.000,00 dinara, a za radove sa 300.000.000,00 dinara na 500.000.000,00 dinara.
Izvršeno je usaglašavanje odredbi kojima se uređuju javne nabavke u oblastima vodoprivrede, energetike, rudarstva, telekomunikacija i saobraćaja sa Zakonom o energetici.
Radi smanjenja administriranja u oblasti javnih nabavki, povećanja kontrole u fazi izvršenja ugovora o javnoj nabavci i usklađivanja sa evropskom praksom izvršene su izmene odredbi koje se odnose na izveštaje o zaključenim ugovorima o javnim nabavkama. Prema Zakonu izveštaji se dostavljaju Upravi za javne nabavke tromesečno. Ovakav način izveštavanja neopravdan je iz razloga što predstavlja dodatni posao za naručioca od kojeg nema suštinske koristi. Osim toga važeće rešenje nije u skladu sa Direktivom 18/2004 EZ. Ovim zakonom izvršeno je usklađivanje sa navedenom direktivom tako što je propisano da naručilac do 28. februara tekuće godine (jedanput godišnje) dostavlja Upravi za javne nabavke godišnji izveštaj o sprovedenim postupcima javnih nabavki, o zaključenim ugovorima i o izvršenim ugovorima o javnim nabavkama za prethodnu godinu. Uprava je zadužena da pripremi zbirni godišnji izveštaj o javnim nabavkama. Ministarstvo nadležno za poslove finansija zbirni godišnji izveštaj dostavlja organu nadležnom za poslove revizije javnih sredstava najkasnije do 31. maja tekuće godine i objavljuje ga na Portalu javnih nabavki.
Članom 41. ovog zakona izvršena je izmena u članu 97. Zakona tako što je, u skladu sa Zakonom o državnoj upravi, propisano da Sertifikate za službenike za javne nabavke izdaje ministarstvo nadležno za poslove finansija umesto Uprava za javne nabavke.
Izvršene su izmene odredbi kojima se uređuje oblast zaštite prava ponuđača i javnog interesa u postupcima javnih nabavki (čl. 45. do 56.). Izmenenama je proširena nadležnost Republičke komisije tako što je predviđeno da Republička komisija pored obezbeđivanja zaštite prava ponuđača i javnog interesa u postupcima javnih nabavki, obezbeđuje zaštitu prava i u drugim slučajevima, odnosno u postupcima na osnovu zakona kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije (izbor privatnog partnera i koncesionara). Pooštreni su kriterijumi za izbor predsednika i članova Republičke komisije, kako bi se obezbedila veća stručnost ovih lica. Tako za predsednika Republičke komisije može biti birano lice koje ispunjava uslove potrebne za izbor za sudiju Upravnog suda, umesto za sudiju opštinskog suda, i koje ima radno iskustvo od pet godina, umesto tri godine, u oblasti javnih nabavki, kako je to uređeno važećim Zakonom. Za člana Republičke komisije može biti birano lice koje je diplomirani pravnik sa radnim iskustvom od tri godine u oblasti javnih nabavki, umesto dve godine po važećem zakonu, i pet godina radnog iskustva u struci.
Prema važećem Zakonu zahtev za zaštitu prava zadržava naručioca da preduzima dalje aktivnosti na sprovođenju postupka javne nabavke. Ovakva regulativa dovodi do zastoja u postupku javne nabavke, zbog čega postupci traju dugo. Ovim zakonom predlaže se da naručilac nastavi postupak javne nabavke, po podnetom zahtevu za zaštitu prava, s tim što ugovor o javnoj nabavci ne može da zaključi do donošenja odluke ( rešenja i zaključaka) o podnetom zahtevu za zaštitu prava.
Radi sprečavanja da se podnose neosnovani zahtevi za zaštitu prava predloženo je da se taksa na podneti zahtev za zaštitu prava poveća sa dosadašnjih 60.000,00 dinara na 80.000,00 dinara, dok je taksa po podnetom zahtevu za zaštitu prava u postupcima za javne nabavke malih vrednosti ostala nepromenjena. Pojašnjeno je pitanje koje se odnosi na odlučivanje o troškovima u postupku zaštite prava tako što je predloženo da o troškovima u postupku zaštite prava odlučuje naručilac, ako je njegova odluka o podnetom zahtevu za zaštitu prava postala konačna uz novinu da odluka o troškovima mora biti izvršna isprava da bi mogla da se realizuje i da se usvojeni troškovi naplate. Važećim zakonom ovo pitanje nije bilo uređeno na jasan način.
Predviđena je javnost rada Republičke komisije tako što je predloženo da Republička komisija ima svoju internet stranicu na kojoj objavljuje odluke donete u postupku zaštite prava i odluke donete u drugom postupku koji je propisan zakonom (zakon kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije), u roku od pet dana od dana upućivanja te odluke strankama u postupku; objavljuje podatke o toku i okončanju postupaka zaštite prava; objavljuje podatak o pokrenutim upravnim sporovima protiv odluka Republičke komisije; i objavljuje podatak o poništenim odlukama Republičke komisije (član 118a).
U članu 118b propisana je obaveza za Republičku komisiju da izveštava Narodnu skupštinu Republike Srbije o svom radu do 31. marta tekuće godine, za prethodnu godinu. Republička komisija je obavezna da podnese izveštaj i za period kraći od godinu dana ako to zahteva Narodna Skupština. Uz izveštaj, Republička komisija Narodnoj skupštini dostavlja podatke i analize o pravnoj zaštiti u postupcima javnih nabavki, odnosno u postupcima propisanim Zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije. Republička komisija dostavlja podatke o broju primljenih predmeta (broju zahteva za zaštitu prava ponuđača i broju zahteva za zaštitu javnog interesa), broju rešenih i broju nerešenih predmeta, broju poništenih postupaka, broju poništenih odluka Republičke komisije, naručiocima čije je odluke Republička komisija poništila u celini ili delimično, statistici koja je od značaja za praćenje pojava u postupku zaštite prava i o stanju u oblasti zaštite prava. Cilj predloženog rešenja je obezbeđivanje javnosti rada Republičke komisije i odgovornosti prema Narodnoj skupštini koja bira i razrešava predsednika i članove Republičke komisije.
Izvršena je dopuna kaznenih odredbi tako što je propisana kazna za naručioca ako u ugovoru o javnoj nabavci ne navede naziv podizvođača. Naime, kada naručilac zaključuje ugovor sa ponuđačem koji je u postupku javne nabavke ponudu podneo sa podizvođačem, dužan je da u ugovoru navede naziv podizvođača (član 49. stav 2. Zakona). Podizvođača je potrebno navesti u ugovoru kako ponuđač ne bi sa jednim podizvođačem nastupao u postupku javne nabavke, a drugog angažovao u realizaciji ugovora.
Predviđeno je da ovaj Zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
3. Druge mogućnosti za rešavanje problema
U toku analize razmatrano je nekoliko relevantnih mogućnosti:
status quo – nemenjanje važećeg Zakona o javnim nabavkama,
2) donošenje novog zakona koji bi preciznije regulisao oblast javnih nabavki i uveo nove postupke javnih nabavki, i
3) donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama kojim bi se otklonili uočeni problemi,
Tokom analize pojedinačnih rešenja u Predlogu zakona, razmatrano je sledeće:
– potreba za izmenama odredbi važećeg Zakona, i
– ako su izmene neophodne, razmatrane su relevantne opcije i utvrđivala se optimalna sa aspekta utvrđenih kriterijuma.
Razlog zašto se opredelilo za izmene i dopune postojećeg zakona, a ne za novi zakon, jeste u činjenici da obim izmena i dopuna kojima se ostvaruje željeni cilj je manji od 50% članova Zakona, te da nema svrhe donositi novi zakon.
4. Zašto je donošenje zakona najbolje za rešavanje problema
Donošenjem zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama rešavaju se neki od problema koji su se pojavili u trogodišnjoj praksi primene Zakona. Takođe, ukazala se potreba za regulisanjem pitanja koja predstavljaju pravnu prazninu. To nije moguće rešiti na drugi način s obzirom da se radi o zakonskoj materiji.Pored navedenog, postoji potreba za daljim usaglašavanjem sa zakonodavstvom Evropske unije.
5. Na koga će i kako uticati predložena rešenja
Predložena rešenja će imati neposredan i pozitivan efekat na sve subjekte koji su u obavezi da primenjuju Zakon, kako na naručioce javnih nabavki – javni sektor, tako i na ponuđače – privredu.
Pozitivan uticaj se ogleda, pre svega, u efikasnijem sprovođenju postupaka javnih nabavki, jeftinijim postupcima, većoj transparentnosti i konkurenciji u postupcima javnih nabavki, manjim administriranjem i efikasnijoj zaštiti prava u postupcima javnih nabavki.
Primena zakona smanjiće troškove privrede i javnog sektora.
6. Da li pozitivni efekti opravdavaju troškove
Primena ovog zakona neće izazvati dodatne troškove u privredi. Naprotiv troškovi će se smanjiti s obzirom da je pojednostavljena procedura u vezi sa podnošenjem dokumentacije od strane ponuđača naručiocima. Troškovi javnog sektora (naručioci) će se takođe smanjiti s obzirom da je izmenama Zakona predviđeno objavljivanje svih oglasa na Portalu za javne nabavke besplatno. Dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije potrebno je obezbediti za rad Uprave za centralizovane javne nabavke.
7. Da li donošenje zakona stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju
Predviđenim rešenjima trebalo bi da se pospešuje tržišna konkurencija i obezbeđuje sigurnija pravna zaštita ponuđača što može imati za posledicu stimulisanje osnivanja novih privrednih subjekata.
8. Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove
Pri izradi Nacrta zakona sprovedena je javna rasprava u periodu od 21. novembra do 15. decembra, 2011. godine. Tekst Nacrta zakona objavljen je na web site-y Ministarstva finansija.
U toku javne rasprave održana su i dva okrugla stola sa predstavnicima privrede, kao i jedan okrugli sto sa predstavnicima medija kako bi se javnosti približile izmene koje Nacrt zakona uvodi u sistem javnih nabavki. U toku javne rasprave održan je i veliki broj sastanaka sa predstavnicima Evropske komisije, sa predstavnicima institucija iz sistema javnih nabavki (Uprava za javne nabavke, Državna revizorska institucija, Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki…), kao i sa međunarodnim organizacijama (OEBS, Svetska banka, SIGMA, Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska investiciona banka itd.). Učesnici javne rasprave dostavili su svoje primedbe u pisanoj formi.
Sve primedbe i predlozi razmatrani su a rešenja koja su se u toku rasprave definisala kao neophodna i celishodna, ugrađena su u Predlog zakona.
9. Mere koje će tokom primene akta biti preduzete da bi se ostvarili razlozi donošenja akta
U funkciji efikasne primene zakona bilo bi svrsishodno organizovati prezentaciju zakona radi upoznavanja javnog sektora i privrede sa novim rešenjima u zakonskoj regulativi i efektima koje bi trebalo da proizvedu nova rešenja. Tabela usklađenosti
1. Direktiva Saveta od 21. decembra 1989 o koordinaciji zakona, propisa i administrativnih odredbi u vezi sa primenom postupaka zaštite prava u postupcima dodele ugovora o javnom snabdevanju i ugovora o javnim radovima (89/665/EES) EN: COUNCIL DIRECTIVE of 21 December 1989 on the coordination of the laws, regulations and administrative provisions relating to the application of review procedures to the award of public supply and public works contracts (89/665/EEC) 3. Predlagač: Vlada Obrađivač: Ministarstvo finansija 4. 26. decembar 2011. godine 5. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama 6. 2011-166 7. Usklađenost propisa Republike Srbije sa propisima EU (a) a1) b) b1) c) d) e) f) Odredbe propisa EU (član, stav, tačka, podtačka, aneks) Sadržina odredbe Odredba propisa RS (član, stav, tačka) Sadržina odredbe Usklađenost propisa RS sa propisima EU (potpuno usklađen, delimično usklađen, neusklađen, nije potrebno obezbediti usklađenost) Razlozi za delimičnu usklađenost, neusklađenost ili zašto nije potrebno obezbediti usklađenost Predloženi datum za postizanje potpune usklađenosti Napomena u vezi sa usklađenošću propisa RS sa propisima EU Član 1. Obuhvat i dostupnost postupaka zaštite prava Čl. 1.1. i 1.2. Nije predmet regulisanja ovog zakona Član 1.3 Član 50. Aktivna legitimacija u postupku Potpuno usklađen Član 2. Uslovi za postupak zaštite prava Čl. 2.1. (a) do 2.1. (c) Nije predmet regulisanja ovog zakona . Član 2.2. Nije predmet regulisanja ovog zakona Član 2.3. Suspenzivno dejstvo Član 52. Posledice podnetog zahteva za zaštitu prava Potpuno usaglašen Čl. 2.4. do 2.7. Nije predmet regulisanja ovog zakona Član 2.8. Uslovi za imenovanje i razrešenje predsednika i članova Republičke komisije za zaštitu prava Član 48. Sastav i izbor Republičke komisije Potpuno usklađen Čl. 3. do 6. Nije predmet regulisanja ovog zakona
Tabela usklađenosti
1. Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta 2004/18/ES od 31 marta 2004 o koordinaciji postupaka dodele ugovora za javne radove, ugovora za javno snabdevanje i ugovora za javne usluge EN: Directive 2004/18/ES of the European Parliament and of the Council of 31 March 2004 on the coordination of procedures for the award of public works contracts, public supply contracts and public service contracts 3. Predlagač: Vlada Obrađivač: Ministarstvo finansija 4. 26. decembar 2011. godine 5. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama 6. 2011-166 7. Usklađenost propisa Republike Srbije sa propisima EU (a) a1) b) b1) c) d) e) f) Odredbe propisa EU (član, stav, tačka, podtačka, aneks) Sadržina odredbe Odredba propisa RS (član, stav, tačka) Sadržina odredbe Usklađenost propisa RS sa propisima EU (potpuno usklađen, delimično usklađen, neusklađen, nije potrebno obezbediti usklađenost) Razlozi za delimičnu usklađenost, neusklađenost ili zašto nije potrebno obezbediti usklađenost Predloženi datum za postizanje potpune usklađenosti Napomena u vezi sa usklađenošću propisa RS sa propisima EU Član 1. 10 DefinicijeUprava za centralizovano sprovođenje javnih nabavki Čl. 43. i 44. Obrazovanje i pravni položaj, nadležnost, oblici osnivanja i podnošenje izveštaja Potpuno usklađen Član 1.14 DefinicijeJedinstveni rečnik javne nabavke Čl. 2. i 12. Značenje pojma, obaveze naručilaca i ovlašćenje za bliže propisivanje uslova primene Delimično usklađen Opšti rok za usklađivanje zakonodavstva Član 2. Način dodele ugovora Nije predmet regulisanja ovog zakona Član 3. Dodela posebnih i ekskluzivnih prava: nediskriminatorna klauzula Nije predmet regulisanja ovog zakona . Član 4. Privredni subjekti Nije predmet reguslisanja ovog zakona Član 5. Uslovi koji se odnose na sporazume zaključene u okviru Svetske trgovinske organizacije Nije predmet regulisanja ovog zakona Član 6. Poverljivost Nije predmet regulisanja ovog zakona Član 7. Donje granične vrednosti za javne ugovore Nije predmet regulisanja ovog zakona Član 8. Ugovorne subvencije veće od 50% od strane ugovarača Nije predmet regulisanja ovog zakona Član 9. Metodi izračunavanja procenjene vrednosti ugovora, okvirni sporazumi i dinamički sistemi Član 15. Metod izračunavanja procenjene vrednosti okvirnih sporazuma Potpuno usklađen Član 10. Nabavke u odbrani Nije predmet regulisanja ovog zakona Član 11. Javni ugovori i okvirni sporazumi koje dodeljuju centralni organi za nabavku Čl. 43. i 44. Obrazovanje i pravni položaj, nadležnost, oblici osnivanja i podnošenje izveštaja Potpuno usklađen Član 12. Ugovori u sektoru vode, energije, transporta i poštanskih usluga Član 37. Predmet javne nabavke u oblastima vodoprivrede, energetike, rudarstva i geoloških istraživanja, telekomunikacija i saobraćaja Delimično usklađen Opšti rok za usklađivanje zakonodavstva Član 13. Posebna isključenja u oblasti telekomunikacija Član 37. Nabavke u oblastima vodoprivrede, energetike, rudarstva, geoloških istraživanja, telekomunikacija i saobraćaja na koje se Zakon ne primenjuje Delimično usklađen Opšti rok za usklađivanje zakonodavstva Član 14. Tajni ugovori i ugovori koji nalažu posebne mere bezbednosti Nije predmet regulisanja ovog zakona Član 15.(a) Ugovori dodeljeni u skladu sa međunarodnim pravilima Nije predmet regulisanja ovog zakona Član 15.(b) Ugovori dodeljeni u skladu sa međunarodnim pravilima Nije predmet regulisanja ovog zakona Član 15.(c) Ugovori dodeljeni u skladu sa međunarodnim pravilima Član 3. Nabavke na koje se zakon ne primenjuje Delimično usklađen Opšti rok za usklađivanje zakonodavstva Član 16. Posebna isključenja Član 3. Nabavke na koje se zakon ne primenjuje Delimično usklađen Opšti rok za usklađivanje zakonodavstva Član 17. Koncesije za usluge Nije predmet regulisanja ovog zakona Član 18. Ugovor o uslugama dodeljenog na osnovu ekskluzivnih prava Nije predmet regulisanja ovog zakona Član 19. Rezervisani ugovori Nije predmet regulisanja ovog zakona Član 20. Ugovori o uslugama iz Aneksa II A Nije predmet regulisanja ovog zakona Član 21. Ugovori o uslugama iz Aneksa II V Nije predmet regulisanja ovog zakona Član 22. Izmešani ugovori uključujući i Ugovore o uslugama navedenim u Aneksu II A i Aneksu II V Nije predmet regulisanja ovog zakona Član 23. Tehničke specifikacije Član 16. Određivanje vrste standarda Potpunousklađen Član 24. Varijante Nije predmet regulisanja ovog zakona Član 25. Podugovaranje Nije predmet regulisanja ovog zakona Član 26. Uslovi za izvršavanje ugovora Nije predmet regulisanja ovog zakona Član 27. Obaveze u vezi sa porezima, zaštitom životne sredine, zaštiti radnika i uslovima rada Član 17. Određivanje dodatnih uslova za učešće u postupku Potpuno usklađen Član 28. Upotreba otvorenog, restriktivnog i pregovaračkog postupka i kompetitivnog dijaloga Član 5,6. i 7. Uslovi pod kojima naručilac može da sprovodi restriktivni postupak, pregovarački postupak sa objavljivanjem javnog poziva, pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva Neusklađen Opšti rok za usklađivanje zakonodavstva Član 29. Kompetitivni dijalog Nije predmet regulisanja ovog zakona Član 30. Slučajevi u kojima je opravdano korišćenje pregovaračkog postupka sa prethodnim objavljivanjem obaveštenja o ugovoru Član 6. Slučajevi u kojima naručilac može da sprovodi pregovarački postupak sa objavljivanjem javnog poziva Delimično usklađen Doslednija operacionalizacija načela transparentnosti postupka javne nabavke Opšti rok za usklađivanje zakonodavstva Član 31. Slučajevi u kojima je opravdano korišćenje pregovaračkog postupka bez prethodnog objavljivanj obaveštenja o ugovoru Član 7. Slučajevi u kojima naručilac može da sprovodi pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva Delimično usklađen Doslednija operacionalizacija načela transparentnosti postupka javne nabavke Opšti rok za usklađivanje zakonodavstva Član 32. Okvirni sporazumi Čl. 2. i 8. Značenje pojma i način zaključivanja ugovora na osnovu okvirnog sporazuma Potpuno usklađen Član 33. Dinamički sistem nabavki Nije predmet regulisanja ovog zakona Član 34. Ugovori za javne radove: posebna pravila subvencija vezanih za stanovanje Nije predmet regulisanja ovog zakona Član 35. Obaveštenja Član 32. Vrste oglasa Potpuno usklađen Član 36. Sadržina i način objavljivanja obaveštenja Član 33. Objavljivanje i sadržina javnog poziva Potpuno usklađen Član 37. Neobavezno objavljivanje Nije predmet regulisanja ovog zakona Član 38. Vremenska ograničenja za prijem zahteva za učešće i podnošenje ponuda Čl. 25, 26, 27, 28. i 29. Rokovi za podnošenje ponuda, odnosno prijava i uslovi za dodatno skraćenje rokova Delimičnousklađen Opšti rok za usklađivanje zakonodavstva Član 39. Otvoreni postupak: specifikacije, dodatna dokumenta i informacije Čl. 13. i 14. Pristup konkursnoj dokumentaciji Potpuno usklađen Član 40. Poziv za podnošenje ponude, učestvovanje u dijalogu i pregovorima Član 33. Javni poziv za prikupljanje ponuda, odnosno prijava za javnu nabavku Potpuno usklađen Član 41. Informisanje kandidata i ponuđača Član 33. Obaveštenje o zaključenom ugovoru o javnoj nabavci i zaključenom okvirnom sporazumu Potpuno usklađen Član 42. Pravila primenjiva na obaveštenja Član 14. Izmene i dopune konkursne dokumentacije Potpuno usklađen Član 43. Sadržina izveštaja Nije predmet regulisanja ovog zakona Član 44. Provera ispunjenosti uslova i izbora učesnika i dodele ugovora Član 18. Dokazivanje ispunjenosti uslova Potpuno usklađen Član 45. Lična situacija kandidata i ponuđača Član 18. Dokazivanje ispunjenosti uslova Potpuno usklađen Član 46. Osposobljenost za obavljanje profesionalne aktivnosti Član 18. Dokazivanje ispunjenosti uslova Potpuno usklađen Član 47. Ekonomska i finansijska situacija Član 18. Dokazivanje ispunjenosti uslova Potpuno usklađen Član 48. Tehnička i/ili profesionalna sposobnost Član 18. Dokazivanje ispunjenosti uslova Potpuno usklađen Član 49. Obezbeđenje standarda kvaliteta Nije predmet regulisanja ovog zakona Član 50. Standardi upravljanja životnom sredinom Nije predmet regulisanja ovog zakona Član 51. Dodatna dokumentacija i informacije Nije predmet regulisanja ovog zakona Član 52. Zvanična lista Nije predmet regulisanja ovog zakona Član 53. Kriterijumi za dodelu ugovora Član 22. Potpuno usklađen Član 54. Upotreba elektronske aukcije Nije predmet regulisanja ovog zakona Član 55. Neuobičajeno niska ponuda Član 23. Potpunousklađen Čl 56. do 61. Pravila prema kojima se upravljaju koncesije za javne radove Nije predmet regulisanja ovog zakona Čl. 62. do 65. Pravila o ugovorima koje dodeljuju koncesionari koji su i ugovarači Nije predmet regulisanja ovog zakona Čl. 66. do 74. Pravila prema kojima se upravljaju dizajnerska takmičenja Nije predmet regulisanja ovog zakona Član 75. Izveštavnje o postupcima javnih nabavki Član 41. Zbirni izveštaj o postupcima javnih nabavki nadležnim institucijama Potpuno usklađen Aneks I Lista aktivnosti iz člana 1(2)b Nije potrebno obezbediti usklađenost Predmet regulisanja drugih zakona Aneks II Usluge iz člana1(2)d Nije potrebno obezbediti usklađenost Predmet regulisanja drugih zakona Aneks II A Nije potrebno obezbediti usklađenost Predmet regulisanja drugih zakona Aneks II V Nije potrebno obezbediti usklađenost Predmet regulisanja drugih zakona Aneks III Lista tela i kategorija tela koja posluju u skladu javnim pravom iz subparagrafa 2. člana 19 Nije potrebno obezbediti usklađenost Predmet regulisanja drugih zakona Aneks IV Centralna vladina tela Nije potrebno obezbediti usklađenost Predmet regulisanja drugih zakona Aneks V Lista proizvoda iz člana 7. za nabavke u oblasti odbrane Nije potrebno obezbediti usklađenost Predmet regulisanja drugih zakona Aneks V Ugovarači u sektorima gradskihŽeleznica, Tramvaja,Trolejbusa Aneks VI Definisanje određenih tehničkih specifikacija Nije potrebno obezbediti usklađenost Predmet regulisanja drugih zakona Aneks VII Informacije koje se uključuju u obaveštenje Nije potrebno obezbediti usklađenost Predmet regulisanja drugih zakona Aneks VIIA Informacije koje se uključuju u obaveštenje o ugovoru Nije potrebno obezbediti usklađenost Predmet regulisanja drugih zakona Aneks VII V Informacije koje se moraju uključiti u obaveštenje za koncesije za javne radove Nije potrebno obezbediti usklađenost Predmet regulisanja drugih zakona Aneks VII S Informacije koje se moraju uključiti u obaveštenje za koncesije za javne radove kada koncesionar nije javno telo-naručilac Nije potrebno obezbediti usklađenost Predmet regulisanja drugih zakona Aneks VII D Informacije koje se moraju uključiti u obaveštenje idejna rešenja Nije potrebno obezbediti usklađenost Predmet regulisanja drugih zakona Aneks VIII Sadržina obaveštenja Nije potrebno obezbediti usklađenost Predmet regulisanja drugih zakona Aneks IX Registri Nije potrebno obezbediti usklađenost Predmet regulisanja drugih zakona Aneks IX A do XII _ _ Nije potrebno obezbediti usklađenost Predmet regulisanja drugih zakona
Tabela usklađenosti
1. Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta 2004/17/ES od 31 marta 2004 o koordinaciji postupaka nabavke od strane lica koja pružaju usluge u sektorima vode, energije, transporta i poštanskih uslugaEN: Directive 2004/17/ES of the European Parliament and of the Council of 31 March 2004 coordinating the procurement procedures of entities operating in the water, energy, transport and postal services sectors 3. Predlagač: VladaObrađivač: Ministarstvo finansija 4. 26. decembar 2011. godine 5. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama 6. 2011-166 7. Usklađenost propisa Republike Srbije sa propisima EU (a) a1) b) b1) c) d) e) f) Odredbe propisa EU (član, stav, tačka, podtačka, aneks) Sadržina odredbe Odredba propisa RS (član, stav, tačka) Sadržina odredbe Usklađenost propisa RS sa propisima EU (potpuno usklađen, delimično usklađen, neusklađen, nije potrebno obezbediti usklađenost) Razlozi za delimičnu usklađenost, neusklađenost ili zašto nije potrebno obezbediti usklađenost Predloženi datum za postizanje potpune usklađenosti Napomena u vezi sa usklađenošću propisa RS sa propisima EU Član 3.stav 1. (a i b) i stav 2. (a i b) Plin, toplinska energija Član 37.stav 2. tačka 2 podtačka a i b Predmet javne nabavke u oblastima vodoprivrede, energetike, rudarstva i geoloških istraživanja, telekomunika-cija i saobraćaja Potpuno usklađen Član 3.Stav 3. električna energija Član 37. stav 1. tačka 2 i 3 Delimično usklađen Opšti rok za usaglašavanje Član 4. stav 3 (a i b) Voda Član 37. stav 2. tačka 1. pod (a i b) Potpuno usklađen Član 5. Prevozne usluge Član 37. stav 1. tačka 4. neusklađen Član 6. Poštanske usluge Član 37. stav 1. tačka 5. Delimično usklađen Opšti rok za usaglašavanje Član 7 Traženje ili vađenje nafte, plina, ugljena ili drugih krutih goriva, kao i vodene i značne luke Nije predmet regulisanja ovog zakona Član 8. Popis ugovornih subjekata Nije predmet regulisanja ovog zakona Član 9. Ugovori koji obuhvataju nekoliko delatnosti Nije predmet regulisanja ovog zakona