PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA
ZAKONA O JAVNOM TUŽILAŠTVU
Član 1.
U Zakonu o javnom tužilaštvu („Službeni glasnik RS”, br. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11 – dr. zakon, 101/11, 38/12 – US i 121/12), u članu 5. dodaje se stav 3. koji glasi:
„Javni tužilac i zamenik javnog tužioca dužan je da odbije svaku radnju koja predstavlja uticaj na samostalnost u radu javnog tužilaštva.”
Član. 2.
Posle člana 10. dodaju se naziv člana i član 10a, koji glase:
„Načela u vršenju javnotužilačke funkcije
Član 10a
Javni tužilac i zamenik javnog tužioca su dužni da stručno, savesno, nepristrasno, pravično i bez nepotrebnog odlaganja vrše svoju funkciju posebno vodeći računa o zaštiti oštećenih i sprečavanju diskriminacije po bilo kom osnovu.”
Član 3.
U članu 13. stav 6. reči: „osnovna javna tužilaštva se osnivaju za područje osnovnog suda” zamenjuju se rečima: „osnovno javno tužilaštvo se osniva za područje jednog ili više osnovnih sudova”.
U stavu 7. reč: „sedište” zamenjuje se rečju: „sedišta”.
Stav 8. menja se i glasi:
„Javno tužilaštvo može imati odeljenja van svog sedišta, kao i posebna odeljenja koja se obrazuju za gonjenje određenih krivičnih dela, u skladu sa zakonom.”
Član 4.
U članu 18. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:
„Izuzetno od stava 2. ovog člana, javni tužilac može da izda usmeno obavezno uputstvo kada je to neophodno radi preduzimanja radnji koje ne trpe odlaganje. U tom slučaju obavezno uputstvo u pismenom obliku dostavlja se u roku od tri dana od dana izdavanja usmenog uputstva.”
Dosadašnji st. 3. do 8. postaju st. 4. do 9.
Član 5.
U članu 24. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:
„Izuzetno od stava 2. ovog člana, javni tužilac može da izda usmeno obavezno uputstvo kada je to neophodno radi preduzimanja radnji koje ne trpe odlaganje. U tom slučaju obavezno uputstvo u pismenom obliku dostavlja se u roku od tri dana od dana izdavanja usmenog uputstva.”
Dosadašnji st. 3. do 8. postaju st. 4. do 9.
Član 6.
U članu 29. stav 3. tačka 4. menja se i glasi:
„4. podnosi Narodnoj skupštini redovni godišnji izveštaj o radu javnih tužilaštava u Republici Srbiji;”.
Član 7.
Član 53. menja se i glasi:
„Član 53.
Javni tužioci, zamenici javnih tužilaca, tužilački pomoćnici i pripravnici imaju pravo da se udružuju u strukovna udruženja radi zaštite svojih interesa i očuvanja samostalnosti u radu javnih tužilaštava.
Pravo strukovnog udruživanja podrazumeva i učešće u aktivnostima strukovnih udruženja u toku radnog vremena, ako se time ne remeti rad u javnom tužilaštvu.”
Član 8.
Član 57. menja se i glasi:
„Član 57.
Ako javno tužilaštvo bude ukinuto javni tužilac, odnosno zamenik javnog tužioca nastavljaju da vrše funkciju zamenika javnog tužioca u javnom tužilaštvu koje odredi Državno veće tužilaca, na predlog Republičkog javnog tužioca.
Smatra se da je javno tužilaštvo ukinuto i ako je područje na kojem vrši nadležnost podeljeno na dva ili više javnih tužilaštava.
Ako bude smanjen broj zamenika javnog tužioca u javnom tužilaštvu zamenik javnog tužioca nastavlja da vrši tu funkciju u javnom tužilaštvu koje odredi Državno veže tužilaca, na predlog Republičkog javnog tužioca.”
Član 9.
U članu 69. posle stava 5. dodaje se stav 6. koji glasi:
„Javni tužilac i zamenik javnog tužioca ne može da uz platu prima i penziju ostvarenu u skladu sa posebnim propisima.”
Član 10.
U članu 75. stav 2. menja se i glasi:
„Za zamenika javnog tužioca koji se prvi put bira, Narodna skupština bira između jednog ili više kandidata koje predloži Državno veće tužilaca. Državno veće tužilaca dužno je da prilikom predlaganja kandidata za izbor zamenika osnovnog javnog tužioca, predloži kandidata koji je završio početnu obuku u Pravosudnoj akademiji, u skladu sa posebnim zakonom.”
Član 11.
U članu 81. reči: „može obaviti” zamenjuju se rečju: „obavlja”.
Član 12.
U članu 82. stav 1. menja se i glasi:
„Pri predlaganju i izboru kandidata za javnotužilačku funkciju Državno veće tužilaca sastavlja rang listu kandidata na osnovu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata, a prema kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti koje propisuje Državno veće tužilaca, u skladu sa zakonom. Rang lista se objavljuje na internet stranici Državnog veća tužilaca. Prilikom izbora i predlaganja kandidata za javnotužilačku funkciju zabranjena je diskriminacija po bilo kom osnovu.”
Stav 3. menja se i glasi:
„Državno veće tužilaca obrazlaže predlog i odluku o izboru kandidata za javnotužilačku funkciju.”
Član 13.
U članu 95. stav 1. menja se i glasi:
„Državno veće tužilaca utvrđuje činjenice i odlučuje u postupku zatvorenom za javnost. Postupak može biti javan na zahtev javnog tužioca ili zamenika javnog tužioca protiv kojeg se vodi postupak.”
Član 14.
U članu 111. posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:
„Javni tužilac i zamenik javnog tužioca kome je izrečena disciplinska sankcija može pokrenuti upravni spor.”
Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.
Član 15.
U članu 120. stav 3. reč: „i” zamenjuje se zapetom, a posle reči: „nadležnosti” dodaju se reči: „i apelacionom javnom tužilaštvu”.
Član 16.
U članu 122. stav 3. briše se.
Dosadašnji stav 4. postaje stav 3.
Posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:
„Postupak prijema tužilačkih pripravnika bliže se uređuje aktom ministra nadležnog za pravosuđe.”
Član 17.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, osim odredaba čl. 15. i 16, koje počinju da se primenjuju od 1. novembra 2013. godine.
O B R A Z L O Ž E NJ E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu sadržan je u članu 99. stav 1. tačka 7. Ustava Republike Srbije koji propisuje da Narodna skupština, između ostalog, donosi zakone i druge opšte akte iz nadležnosti Republike Srbije. Takođe, prema članu 157. stav 1. Ustava Republike Srbije, propisano je da se osnivanje, organizacija i nadležnost javnog tužilaštva uređuju zakonom.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Zakonom o javnom tužilaštvu („Službeni glasnik RS”, br. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11 – dr. zakon, 101/11, 38/12 – US i 121/12) bliže su uređeni organizacija i nadležnost javnih tužilaštava, uslovi i postupak za izbor i prestanak funkcije javnog tužioca i zamenika javnog tužioca, prava i dužnosti javnog tužioca i zamenika javnog tužioca, vrednovanje rada javnog tužioca i zamenika javnog tužioca, napredovanje i disciplinska odgovornost javnog tužioca i zamenika javnog tužioca, obavljanje poslova pravosudne uprave i tužilačke uprave u javnim tužilaštvima, obezbeđivanje sredstava za rad javnih tužilaštava i druga pitanja od značaja za rad javnih tužilaštava.
U toku primene zakona, praksa je pokazala da pojedine odredbe, a posebno odredbe koje su vezane za samostalnost javnog tužioca, odnosno zamenika javnog tužioca, odredbe vezane za hijerarhijski odnos između nosilaca javnotužilačke funkcije, nadležnost javnih tužilaštava, udruživanje nosilaca javnotužilačkih funkcija i zaposlenih u javnim tužilaštvima, trajanje javnotužilačke funkcije, pravila o izboru zamenika javnog tužioca, postupak za izbor javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, vrednovanje rada javnog tužioca i zamenika javnog tužioca, kao i odredbe o vrednovanju rada javnog tužioca i zamenika javnog tužioca, treba precizirati i dopuniti. Cilj ovakvih izmena i dopuna je dosledna primena odradaba Ustava Republike Srbije koje uređuju položaj nosilaca javnotužilačke funkcije (čl. 159. do 163. Ustava), kao i usklađivanje sa međunarodnim standardima koji se odnose na javno tužilaštvo.
Pored toga, praksa je pokazala i da je pojedine odredbe Zakona o javnom tužilaštvu neophodno izmeniti, kako bi se mogle efikasno primeniti i sprovesti.
U cilju efikasnijeg ostvarivanja položaja i nadležnosti javnog tužilaštva, kao samostalnog državnog organa koji goni učinioce krivičnih dela i drugih kažnjivih dela, neophodno je izmeniti postojeći Zakon o javnom tužilaštvu, kako bi se i ovim izmenama stvorio neophodan normativni okvir za dalje aktivnosti u cilju poboljšanja rada pravosuđa u Republici Srbiji.
Na tekst radne verzije Zakona pribavljena je ekspertiza Venecijanske komisije Saveta Evrope, a primedbe iz ekspertize ugrađene su u tekst zakona.
III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA
Članom 1. Zakona dopunjuje se član 5. Zakona o javnom tužilaštvu, koji uređuje samostalnost u radu nosioca javnotužilačke funkcije. Pored zabrane svakog uticaja na rad javnog tužilaštva, koja je predviđena stavom 2. člana 5. Zakona o javnom tužilaštvu, dopunom navedenog člana se predviđa i obaveza nosioca javnotužilačke funkcije da odbije svaku radnju koja predstavlja uticaj na samostalnost u radu javnog tužilaštva. Na ovaj način se dodatno ojačava osnovno načelo u radu javnog tužilaštva, odnosno ojačava njegova samostalnost.
Takođe, članom 2. Zakona, Zakon o javnom tužilaštvu se dopunjuje i novim članom 10a, koji propisuje načela u vršenju javnotužilačke funkcije. Predviđena je dužnost javnog tužioca i zamenika javnog tužioca da stručno, savesno, nepristrasno, pravično i bez nepotrebnog odlaganja vrši svoju funkciju, pri čemu je, istovremeno, dužan i da posebno vodi računa o zaštiti oštećenih i sprečavanju diskriminacije po bilo kom osnovu. Propisivanje ovih načela je veoma bitno zbog odredbe Ustava Republike Srbije koja propisuje položaj javnog tužilaštva, ali se istovremeno i utvrđuju osnovne dužnosti kojih nosilac javnotužilačke funkcije mora da se pridržava u vršenju svoje funkcije.
Članom 3. Zakona vrše se značajne izmene člana 13. Zakona o javnom tužilaštvu. Naime, predviđa se mogućnost da pojedino osnovno javno tužilaštvo može biti osnovano i za područje više osnovnih sudova. Na ovaj način daje se mogućnost da se osnuje racionalniji broj osnovnih javnih tužilaštava u Republici Srbiji. Isto tako, izmenom stava 8. istog člana Zakona o javnom tužilaštvu predviđa se mogućnost da i ostala javna tužilaštva, a ne samo javna tužilaštva posebne nadležnosti, mogu imati odeljenja van svog sedišta. Na taj način se omogućuju da se, ako nema potrebnih uslova za osnivanje javnog tužilaštva, takvo javno tužilaštvo i ne osniva, već da se obrazuje odeljenje već postojećeg javnog tužilaštva. Time se obezbeđuje neophodna efikasnost javnih tužilaštava u Republici Srbiji, uz istovremenu uštedu sredstava koji bi bili neophodni za dodatne zaposlene i druge troškove.
Članom 4. Zakona dopunjuje se član 18. Zakona o javnom tužilaštvu, koji uređuje obavezna uputstva neposredno višeg javnog tužioca nižem javnom tužiocu, na taj način što se, kada je neophodno radi preduzimanja radnji koje ne trpe odlaganje, predviđa izuzetak da obavezno uputstvo mora biti u pismenom obliku. Pri tome, neposredno viši javni tužilac je obavezan da uputstvo, koje je izdao usmeno, dostavi i u pismenom obliku, i to u roku od tri dana. Ovim izuzetkom, na čiju potrebu propisivanja je ukazala praksa, se omogućuje efikasniji rad javnih tužilaštava, pri čemu obaveza izdavanje uputstva u pismenom obliku, kao osnovno pravilo, nije narušeno.
Članom 5. Zakona dopunjuje se član 24. Zakona o javnom tužilaštvu, na taj način što se, i u slučaju izdavanja obaveznog uputstva javnog tužioca zameniku javnog tužioca, takođe dopušta izuzetak od obaveze da se obavezno uputstvo može izdati samo u pismenom obliku. I na potrebu propisivanja ovog izuzetka je ukazala praksa, a njegov cilj je omogućavanje efikasnijeg rada javnog tužilaštva, kada je to neophodno zbog preduzimanja radnji koje ne trpe odlaganje.
Članom 6. Zakona dopunjuje se član 29. Zakona o javnom tužilaštvu, tako što se predviđa da Republički javni tužilac, koji vrši nadležnost javnog tužilaštva u okviru prava i dužnosti Republike Srbije, ima obavezu podnošenja redovnog godišnjeg izveštaja o radu javnih tužilaštava u Republici Srbiji. Na taj način se omogućuje da organ koji bira i odlučuje o prestanku funkcije Republičkog javnog tužioca, putem redovnih godišnjih izveštaja, ima uvid u rad javnih tužilaštava u Republici Srbiji.
Članom 7. Zakona izmenjen je član 53. Zakona o javnom tužilaštvu, koji uređuje pravo na udruživanje. Navedenim izmenama se precizira da nosioci javnotužilačke funkcije, tužilački pomoćnici pripravnici, pre svega imaju pravo da se udružuju u odgovarajuća strukovna udruženja, kao i da takvo udruživanje podrazumeva i učešće u aktivnostima strukovnih udruženja u toku radnog vremena, naravno pod uslovom da se time ne remeti rad u javnom tužilaštvu. Ovom izmenom je preciznije uređeno pravo na udruživanje i istovremeno izvršeno usklađivanje sa međunarodnim standardima koji uređuju javno tužilaštvo.
Izmenom člana 57. Zakona o javnom tužilaštvu (član 8. Zakona), precizira se pojam ukidanja javnog tužilaštva, tako što se predviđa da se smatra da je javno tužilaštvo ukinuto i u slučaju kada je područje na kojem vrši nadležnost podeljeno na dva ili više javnih tužilaštava. Takođe, ovim članom zakona izvršeno je i pravnotehničko preciziranje važeće zakonske odredbe, koja uređuje nastavljanje funkcije javnog tužioca i zamenika javnog tužioca u drugom javnom tužilaštvu.
Članom 9. Zakona izvršena je dopuna člana 69. Zakona o javnom tužilaštvu tako što je predviđeno da javni tužilac i zamenik javnog tužioca ne može za vreme obavljanja funkcije istovremeno primati i penziju koju je ostvario po drugom osnovu.
Članom 10. Zakona izvršena je izmena člana 75. stav 2. Zakona o javnom tužilaštvu. Navedenom izmenom izvršeno je usaglašavanje sa Zakonom o Pravosudnoj akademiji. Naime, predviđeno je da je Državno veće tužilaca dužno da prilikom predlaganja kandidata za izbor zamenika javnog tužioca predloži kandidata koji je završio obuku u Pravosudnoj akademiji, pri čemu je ovaj izuzetak predviđen samo za izbor zamenika osnovnog javnog tužioca, odnosno zamenika javnog tužioca najnižeg stepena.
Članom 11. Zakona, kojim se dopunjuje član 81. Zakona o javnom tužilaštvu, predviđa se obaveznost obavljanja razgovora sa kandidatima koji se biraju na javnotužilačku funkciju, a ne samo mogućnost kao što predviđa važeća odredba. Na predloženi način se omogućuje da prijavljeni kandidat ima pravo da u razgovoru sa članovima Državnog veća tužilaca iznese dodatna pojašnjenja i pruži dodatne informacije koje su od značaja za izbor kandidata. Istovremeno, time se se obezbeđuje i veća transparentnost u postupku izbora kandidata.
Značajna izmena, a takođe u cilju veće transparentnosti i zaštite kandidata u postupku izbora kandidata na javnotužilačku funkciju, je predviđena članom 12. Zakona, kojim je izmenjen član 82. Zakona o javnom tužilaštvu. Naime, predviđeno je da Državno veće tužilaca prilikom predlaganja i izbora kandidata ima obavezu da sastavi rang listu, na osnovu unapred propisanih merila i kriterijuma. Kao i u sadašnjem zakonskom tekstu, prilikom izbora i predlaganja kandidata, izričito se zabranjuje svaka vrsta diskriminacije. Pored toga, predviđa se da rang lista mora biti i javno objavljena na internet stranici Državnog veća tužilaca, čime se takođe povećava transparentnost rada tog organa.
Slična izmena je sadržana i u članu 13. Zakona, kojim se menja član 95. stav 1. Zakona o javnom tužilaštvu. Navedenom izmenom se omogućuje da postupak za razrešenje nosioca javnotužilačke funkcije može biti javan, ako to zahteva javni tužilac ili zamenik javnog tužioca protiv koga se vodi postupak.
Članom 14. Zakona, kojim se dopunjuje član 111. Zakona o javnom tužilaštvu, predviđa se dodatna pravna zaštita u disciplinskom postupku protiv nosioca javnotužilačke funkcije. Naime, predviđa se da se ovakva pravna zaštita može ostvariti i protiv drugostepene disciplinske odluke, i to u upravnom sporu.
Članom 15. vrši se dopuna člana 120. stav 3. Zakona o javnom tužilaštvu, tako što se predviđa da zvanje savetnika mogu imati i tužilački pomoćnici u apelacionom javnom tužilaštvu, pored tužilačkih pomoćnika u Republičkom javnom tužilaštvu i javnom tužilaštvu posebne nadležnosti. Ovakvo rešenje je opravdano iz razloga što se i u apelacionom javnom tužilaštvu obavljaju poslovi veće složenosti (zastupanje u drugom stepenu), pa shodno tome treba omogućiti i da tužilački pomoćnici u apelacionom javnom tužilaštvu mogu da steknu zvanje savetnika.
Članom 16. Zakona izmenjen je član 122. Zakona o javnom tužilaštvu, od čega se najznačajnija izmena sastoji u tome što se predviđa da će se postupak prijema tužilačkih pripravnika, koji sada nije precizno uređen, potpunije urediti posebnim podzakonskim aktom, koji će doneti ministar nadležan za poslove pravosuđa.
Članom 17. Zakona uređeno je stupanje zakona na snagu, odnosno predviđeno je da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, osim odredaba koji se odnose na zvanja tužilačkih pomoćnika i tužilačke pripravnike, koje će se primenjivati od 1. novembra 2013. godine.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA PRIMENU ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije.
PREGLED ODREDABA ZAKONA O JAVNOM TUŽILAŠTVU KOJE SE MENJAJU,
ODNOSNO DOPUNJUJU
Član 5.
Javni tužilac i zamenik javnog tužioca je samostalan u vršenju svojih ovlašćenja.
Zabranjen je svaki uticaj na rad javnog tužilaštva i na postupanje u predmetima od strane izvršne i zakonodavne vlasti, korišćenjem javnog položaja, sredstava javnog informisanja ili na bilo koji drugi način kojim može da se ugrozi samostalnost u radu javnog tužilaštva.
JAVNI TUŽILAC I ZAMENIK JAVNOG TUŽIOCA DUŽAN JE DA ODBIJE SVAKU RADNJU KOJA PREDSTAVLJA UTICAJ NA SAMOSTALNOST U RADU JAVNOG TUŽILAŠTVA.
NAČELA U VRŠENJU JAVNOTUŽILAČKE FUNKCIJE
ČLAN 10A
JAVNI TUŽILAC I ZAMENIK JAVNOG TUŽIOCA SU DUŽNI DA STRUČNO, SAVESNO, NEPRISTRASNO, PRAVIČNO I BEZ NEPOTREBNOG ODLAGANJA VRŠE SVOJU FUNKCIJU POSEBNO VODEĆI RAČUNA O ZAŠTITI ŽRTAVA I SPREČAVANJU DISKRIMINACIJE PO BILO KOM OSNOVU.
Član 13.
Javno tužilaštvo Republike Srbije čine Republičko javno tužilaštvo, apelaciona javna tužilaštva, viša javna tužilaštva, osnovna javna tužilaštva i javna tužilaštva posebne nadležnosti.
Javna tužilaštva posebne nadležnosti su Tužilaštvo za organizovani kriminal i Tužilaštvo za ratne zločine.
Republičko javno tužilaštvo, Tužilaštvo za organizovani kriminal i Tužilaštvo za ratne zločine, osnivaju se za teritoriju Republike Srbije.
Tužilaštvo za organizovani kriminal i Tužilaštvo za ratne zločine imaju sedište u Beogradu.
Apelaciono javno tužilaštvo osniva se za područje apelacionog suda.
Više javno tužilaštvo osniva se za područje višeg suda, a osnovna javna tužilaštva se osnivaju za područje osnovnog suda OSNOVNO JAVNO TUŽILAŠTVO SE OSNIVA ZA PODRUČJE JEDNOG ILI VIŠE OSNOVNIH SUDOVA.
Osnivanje, sedište SEDIŠTA i područja apelacionih, viših i osnovnih javnih tužilaštava uređuju se posebnim zakonom.
Javno tužilaštvo može imati posebno odeljenje, koje se obrazuje za gonjenje određenih krivičnih dela, u skladu sa posebnim zakonom.
JAVNO TUŽILAŠTVO MOŽE IMATI ODELJENJA VAN SVOG SEDIŠTA, KAO I POSEBNA ODELJENJA KOJA SE OBRAZUJU ZA GONJENJE ODREĐENIH KRIVIČNIH DELA, U SKLADU SA ZAKONOM.
Tužilaštvo za organizovani kriminal može imati odeljenja van svog sedišta, u skladu sa posebnim zakonom.
Član 18.
Neposredno viši javni tužilac može izdati nižem javnom tužiocu obavezno uputstvo za postupanje u pojedinim predmetima kada postoji sumnja u efikasnost i zakonitost njegovog postupanja, a Republički javni tužilac svakom javnom tužiocu.
Obavezno uputstvo izdaje se u pismenoj formi i mora sadržati razlog i obrazloženje za njegovo izdavanje.
IZUZETNO OD STAVA 2. OVOG ČLANA, JAVNI TUŽILAC MOŽE DA IZDA USMENO OBAVEZNO UPUTSTVO KADA JE TO NEOPHODNO RADI PREDUZIMANJA RADNJI KOJE NE TRPE ODLAGANJE. U TOM SLUČAJU OBAVEZNO UPUTSTVO U PISMENOM OBLIKU DOSTAVLJA SE U ROKU OD TRI DANA OD DANA IZDAVANJA USMENOG UPUTSTVA.
Niži javni tužilac koji smatra da je obavezno uputstvo nezakonito i neosnovano može izjaviti prigovor sa obrazloženjem Republičkom javnom tužiocu u roku od osam dana od dana prijema uputstva.
Prigovor se podnosi preko javnog tužioca koji je izdao obavezno uputstvo i koji je dužan da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispita obavezno uputstvo koje je izdao.
Javni tužilac koji je izjavio prigovor je dužan da postupa po uputstvu do odluke neposredno višeg javnog tužioca, odnosno odluke Republičkog javnog tužioca.
Neposredno viši javni tužilac, u postupku preispitivanja, može da donese odluku kojom stavlja van snage svoje obavezno uputstvo i u tom slučaju prigovor se ne dostavlja Republičkom javnom tužiocu.
Republički javni tužilac dužan je da donese odluku u roku od 15 dana od dana prijema prigovora na obavezno uputstvo.
Protiv obaveznog uputstva Republičkog javnog tužioca prigovor nije dopušten.
Član 24.
Javni tužilac može svome zameniku izdati obavezna uputstva za rad i postupanje.
Obavezno uputstvo javni tužilac izdaje u pismenoj formi i mora da sadrži obrazloženje za njegovo izdavanje.
IZUZETNO OD STAVA 2. OVOG ČLANA, JAVNI TUŽILAC MOŽE DA IZDA USMENO OBAVEZNO UPUTSTVO KADA JE TO NEOPHODNO RADI PREDUZIMANJA RADNJI KOJE NE TRPE ODLAGANJE. U TOM SLUČAJU OBAVEZNO UPUTSTVO U PISMENOM OBLIKU DOSTAVLJA SE U ROKU OD TRI DANA OD DANA IZDAVANJA USMENOG UPUTSTVA.
Zamenik javnog tužioca koji smatra da je obavezno uputstvo nezakonito i neosnovano može izjaviti prigovor sa obrazloženjem neposredno višem javnom tužiocu u roku od osam dana od dana prijema uputstva.
Prigovor se podnosi preko javnog tužioca koji je izdao obavezno uputstvo i koji je dužan da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispita obavezno uputstvo koje je izdao.
Javni tužilac, u postupku preispitivanja, može doneti odluku da stavi van snage svoje obavezno uputstvo i u tom slučaju prigovor se ne dostavlja neposredno višem javnom tužiocu.
Zamenik javnog tužioca koji je izjavio prigovor je dužan da postupa po uputstvu do odluke neposredno višeg javnog tužioca.
Neposredno viši javni tužilac dužan je da donese odluku u roku od osam dana od dana prijema prigovora na obavezno uputstvo.
Odluka neposredno višeg javnog tužioca po prigovoru je konačna.
Član 29.
Republički javni tužilac vrši nadležnost javnog tužilaštva u okviru prava i dužnosti Republike Srbije.
Republički javni tužilac nadležan je da postupa pred svim sudovima i drugim organima u Republici Srbiji i da preduzima sve radnje na koje je javno tužilaštvo ovlašćeno.
Nadležan je i da:
1. ulaže vanredna pravna sredstva u skladu sa zakonom;
2. nadzire rad javnih tužilaštava i sprovođenje uputstava, prati i proučava praksu javnih tužilaštava i sudova;
3. predlaže programe stručnog usavršavanja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca;
4. podnosi izveštaje Narodnoj skupštini;
4. PODNOSI NARODNOJ SKUPŠTINI REDOVNI GODIŠNJI IZVEŠTAJ O RADU JAVNIH TUŽILAŠTAVA U REPUBLICI SRBIJI;
5. vrši druge poslove određene zakonom.
U poslovima iz svoje nadležnosti, Republički javni tužilac postupa neposredno i preko svojih zamenika.
Član 53.
Javni tužioci, zamenici javnih tužilaca, tužilački pomoćnici i pripravnici imaju pravo da se udružuju radi zaštite svojih interesa i preduzimaju mere za očuvanje svoje samostalnosti u radu.
Državno veće tužilaca i nadređeni javni tužilac preduzimaju mere da lica iz stava 1. ovog člana nesmetano ostvaruju pravo na udruživanje.
ČLAN 53.
JAVNI TUŽIOCI, ZAMENICI JAVNIH TUŽILACA, TUŽILAČKI POMOĆNICI I PRIPRAVNICI IMAJU PRAVO DA SE UDRUŽUJU U STRUKOVNA UDRUŽENJA RADI ZAŠTITE SVOJIH INTERESA I OČUVANJA SAMOSTALNOSTI U RADU JAVNIH TUŽILAŠTAVA.
PRAVO STRUKOVNOG UDRUŽIVANJA PODRAZUMEVA I UČEŠĆE U AKTIVNOSTIMA STRUKOVNIH UDRUŽENJA U TOKU RADNOG VREMENA, AKO SE TIME NE REMETI RAD U JAVNOM TUŽILAŠTVU.
Član 57.
Ako javno tužilaštvo bude ukinuto, odnosno bude smanjen broj zamenika u javnom tužilaštvu, javni tužilac, odnosno zamenik javnog tužioca nastavljaju da vrše funkciju zamenika javnog tužioca u javnom tužilaštvu koje odredi Državno veće tužilaca, na predlog Republičkog javnog tužioca.
ČLAN 57.
AKO JAVNO TUŽILAŠTVO BUDE UKINUTO JAVNI TUŽILAC, ODNOSNO ZAMENIK JAVNOG TUŽIOCA NASTAVLJAJU DA VRŠE FUNKCIJU ZAMENIKA JAVNOG TUŽIOCA U JAVNOM TUŽILAŠTVU KOJE ODREDI DRŽAVNO VEĆE TUŽILACA, NA PREDLOG REPUBLIČKOG JAVNOG TUŽIOCA.
SMATRA SE DA JE JAVNO TUŽILAŠTVO UKINUTO I AKO JE PODRUČJE NA KOJEM VRŠI NADLEŽNOST PODELJENO NA DVA ILI VIŠE JAVNIH TUŽILAŠTAVA.
AKO BUDE SMANJEN BROJ ZAMENIKA JAVNOG TUŽIOCA U JAVNOM TUŽILAŠTVU ZAMENIK JAVNOG TUŽIOCA NASTAVLJA DA VRŠI TU FUNKCIJU U JAVNOM TUŽILAŠTVU KOJE ODREDI DRŽAVNO VEŽE TUŽILACA, NA PREDLOG REPUBLIČKOG JAVNOG TUŽIOCA.
Član 69.
Plata javnog tužioca i zamenika javnog tužioca određuje se na osnovu osnovne plate.
Osnovna plata određuje se množenjem koeficijenata za obračun i isplatu plata sa osnovicom za obračun i isplatu plata.
Osnovica za obračun i isplatu plata javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca jednaka je osnovici za obračun i isplatu plata sudija.
Koeficijent za obračun i isplatu plate određuje se time što se svaki zamenik javnog tužioca razvrstava u jednu od pet platnih grupa.
Osnovna plata, prema ovom zakonu, jeste vrednost u koju se ne uračunava procenat za vrednovanje minulog rada.
JAVNI TUŽILAC I ZAMENIK JAVNOG TUŽIOCA NE MOŽE DA UZ PLATU PRIMA I PENZIJU OSTVARENU U SKLADU SA POSEBNIM PROPISIMA.
Član 75.
Narodna skupština, na predlog Državnog veća tužilaca, bira za zamenika javnog tužioca lice koje se prvi put bira na ovu funkciju na period od tri godine.
Za zamenika javnog tužioca koji se prvi put bira, Narodna skupština bira između jednog ili više kandidata koje predloži Državno veće tužilaca.
ZA ZAMENIKA JAVNOG TUŽIOCA KOJI SE PRVI PUT BIRA, NARODNA SKUPŠTINA BIRA IZMEĐU JEDNOG ILI VIŠE KANDIDATA KOJE PREDLOŽI DRŽAVNO VEĆE TUŽILACA. DRŽAVNO VEĆE TUŽILACA DUŽNO JE DA PRILIKOM PREDLAGANJA KANDIDATA ZA IZBOR ZAMENIKA OSNOVNOG JAVNOG TUŽIOCA, PREDLOŽI KANDIDATA KOJI JE ZAVRŠIO POČETNU OBUKU U PRAVOSUDNOJ AKADEMIJI, U SKLADU SA POSEBNIM ZAKONOM.
Državno veće tužilaca bira zamenike javnih tužilaca za trajno obavljanje funkcije, u istom ili drugom javnom tužilaštvu.
Državno veće tužilaca odlučuje i o izboru zamenika javnih tužilaca koji su na stalnoj funkciji u drugo ili više javno tužilaštvo.
Broj zamenika javnih tužilaca za svako javno tužilaštvo utvrđuje Državno veće tužilaca, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministra nadležnog za pravosuđe.
Član 81.
Pre donošenja odluke o izboru Državno veće tužilaca može obaviti OBAVLJA razgovor sa prijavljenim kandidatom.
Član 82.
Pri predlaganju i izboru kandidata za javnotužilačku funkciju Državno veće tužilaca uzima u obzir stručnost, osposobljenost i dostojnost kandidata, a prema kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti koje propisuje Državno veće tužilaca, u skladu sa zakonom. Prilikom izbora i predlaganja kandidata za javnotužilačku funkciju zabranjena je diskriminacija po bilo kom osnovu.
PRI PREDLAGANJU I IZBORU KANDIDATA ZA JAVNOTUŽILAČKU FUNKCIJU DRŽAVNO VEĆE TUŽILACA SASTAVLJA RANG LISTU KANDIDATA NA OSNOVU STRUČNOSTI, OSPOSOBLJENOSTI I DOSTOJNOSTI KANDIDATA, A PREMA KRITERIJUMIMA I MERILIMA ZA OCENU STRUČNOSTI, OSPOSOBLJENOSTI I DOSTOJNOSTI KOJE PROPISUJE DRŽAVNO VEĆE TUŽILACA, U SKLADU SA ZAKONOM. RANG LISTA SE OBJAVLJUJE NA INTERNET STRANICI DRŽAVNOG VEĆA TUŽILACA. PRILIKOM IZBORA I PREDLAGANJA KANDIDATA ZA JAVNOTUŽILAČKU FUNKCIJU ZABRANJENA JE DISKRIMINACIJA PO BILO KOM OSNOVU.
Pri izboru i predlaganju za izbor javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca vodi se računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju stručne pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine koji je u službenoj upotrebi u sudu.
Svaki predlog, odnosno odluka o izboru koje donosi Državno veće tužilaca mora biti obrazložena.
DRŽAVNO VEĆE TUŽILACA OBRAZLAŽE PREDLOG I ODLUKU O IZBORU KANDIDATA ZA JAVNOTUŽILAČKU FUNKCIJU.
Član 95.
Državno veće tužilaca utvrđuje činjenice i odlučuje u postupku zatvorenom za javnost.
DRŽAVNO VEĆE TUŽILACA UTVRĐUJE ČINJENICE I ODLUČUJE U POSTUPKU ZATVORENOM ZA JAVNOST. POSTUPAK MOŽE BITI JAVAN NA ZAHTEV JAVNOG TUŽIOCA ILI ZAMENIKA JAVNOG TUŽIOCA PROTIV KOJEG SE VODI POSTUPAK.
Državno veće tužilaca dužno je da sprovede postupak i donese odluku u roku od 45 dana od dana dostavljanja akta kojim se postupak pokreće.
Odluka Državnog veća tužilaca mora biti obrazložena.
Protiv odluke Državnog veća tužilaca kojom su utvrđeni razlozi za razrešenje, javni tužilac, odnosno zamenik javnog tužioca može izjaviti prigovor Državnom veću tužilaca u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke.
Državno veće tužilaca može odbaciti prigovor ako nije izjavljen u roku, usvojiti prigovor i izmeniti odluku ili odbiti prigovor i potvrditi odluku.
Odluka kojom su utvrđeni razlozi za razrešenje postaje pravnosnažna kada je potvrđena u postupku po prigovoru ili istekom roka za izjavljivanje prigovora ako prigovor nije izjavljen.
Odluka Državnog veća tužilaca kojom su utvrđeni razlozi za razrešenje javnog tužioca dostavlja se Vladi.
Član 111.
Odlučujući po žalbi, Državno veće tužilaca može da potvrdi prvostepenu odluku Disciplinske komisije ili da je preinači.
Državno veće tužilaca je dužno da o žalbi odluči u roku od 30 dana od dana dostavljanja žalbe.
Odluka Državnog veća tužilaca je konačna.
JAVNI TUŽILAC I ZAMENIK JAVNOG TUŽIOCA KOME JE IZREČENA DISCIPLINSKA SANKCIJA MOŽE POKRENUTI UPRAVNI SPOR.
Pravnosnažna odluka kojom je izrečena disciplinska sankcija upisuje se u lični list javnog tužioca, odnosno zamenika javnog tužioca.
Član 120.
Tužilački pomoćnici stiču sledeća zvanja: tužilački saradnik, viši tužilački saradnik, savetnik i viši savetnik.
Zvanje tužilačkog saradnika može steći lice koje ima položeni pravosudni ispit, a zvanje višeg tužilačkog saradnika lice koje posle položenog pravosudnog ispita ima najmanje dve godine radnog iskustva u pravnoj struci.
Zvanje savetnika može steći lice koje ispunjava uslove za zamenika višeg javnog tužioca. Zvanje savetnika postoji u Republičkom javnom tužilaštvu i, javnom tužilaštvu posebne nadležnosti I APELACIONOM JAVNOM TUŽILAŠTVU.
U Republičkom javnom tužilaštvu postoji i zvanje višeg savetnika, koje se stiče odlukom Kolegijuma Republičkog javnog tužilaštva, a može ga steći lice koje ima zvanje savetnika.
Član 122.
Za tužilačkog pripravnika prima se lice koje je završilo pravni fakultet i ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima.
Tužilački pripravnik prima se u osnovno i više javno tužilaštvo.
Prednost imaju kandidati koji su pravni fakultet završili sa visokom prosečnom ocenom.
Pri prijemu tužilačkih pripravnika naročito se vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju stručne pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine, koji je u službenoj upotrebi u sudu.
POSTUPAK PRIJEMA TUŽILAČKIH POMOĆNIKA BLIŽE SE UREĐUJE AKTOM MINISTRA NADLEŽNOG ZA PRAVOSUĐE.
ANALIZA EFEKATA ZAKONA O JAVNOM TUŽILAŠTVU
Imajući u vidu odredbe člana 40. Poslovnika Vlade („Službeni glasnik RS”, br. 61/06 – prečišćen tekst, 69/08, 88/09, 33/10, 69/10, 20/11, 37/11 i 30/13), koji propisuje sadržinu objašnjenja koje analiza kao prilog predloga zakona treba da sadrži, imajući u vidu smisao ove odredbe Poslovnika (između ostalog da pruži objašnjenja kakve troškove će primena zakona stvoriti građanima i privredi ,naročito malim i srednjim preduzećima, kao i da li se zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija) , ali i specifičnost i značaj Zakona o javnom tužilaštvu čije se izmene i dopune Predlogom zakona predlažu, sistematika i sadržina ove analize biće tome prilagođena.
Određivanje problema koje predlog zakona treba da reši
Važeći Zakon o javnom tužilaštvu („Službeni glasnik RS”, br. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11 – dr. zakon, 101/11, 38/2012 – US i 121/12) donet je 2008. godine.
Organizacija javnog tužilaštva je hijerarhijska i odražava strukturu sudskog sistema. Republičko javno tužilaštvo je najviše javno tužilaštvo. Javna tužilaštva posebne nadležnosti osnovana su za ratne zločine i za organizovani kriminal i korupciju.
U cilju efikasnijeg ostvarivanja položaja i nadležnosti javnog tužilaštva, kao samostalnog državnog organa koji goni učinioce krivičnih dela i drugih kažnjivih dela, pristupilo se izmenama i dopunama postojećeg Zakona o javnom tužilaštvu, kako bi se i ovim izmenama stvorio neophodan normativni okvir za dalje aktivnosti u cilju poboljšanja rada pravosuđa u Republici Srbiji.
U toku primene Zakona o javnom tužilaštvu, praksa je pokazala da pojedine odredbe, a posebno odredbe koje su vezane za samostalnost javnog tužioca, odnosno zamenika javnog tužioca, treba precizirati i dopuniti.
Cilj koji se postiže
Cilj izmena i dopuna Zakona o javnom tužilaštvu je dosledna primena ustavnih odredbi koje uređuju položaj nosilaca javnotužilačke funkcije, kao i usklađivanje sa međunarodnim standardima koji se odnose na javno tužilaštvo.
Potreban je savremeniji zakon u ovoj oblasti koji će omogućiti bolju organizaciju rada, efikasno rešavanje predmeta i smanjenje troškova pravosuđa, kao i podizanje kvaliteta rada.
Ostvarivanje postavljenih ciljeva nije moguće bez odgovarajućeg zakonskog okvira za čiju izradu je neophodno donošenja novog zakona. imajući u vidu predmet regulisanja zakona. U vezi sa tim, pored ostalog Ustavom je određeno da se osnivanje, organizacija i nadležnost javnog tužilaštva uređuje zakonom. Drugim zakonima je takođe moguće u velikoj meri doprineti efikasnijem radu javnog tužilaštva kao što su odgovarajući zakoni kojima se uređuju sudski postupci.
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu se, pored ostalog, predviđa pored zabrane svakog uticaja na rad javnog tužilaštva i obaveza nosioca javnotužilačke funkcije da odbije svaku radnju koja predstavlja uticaj na samostalnost u radu javnog tužilaštva i dodatno ojačava osnovno načelo u radu javnog tužilaštva, odnosno ojačava njegova samostalnost.
Zakon propisuje načela u vršenju javnotužilačke funkcije, a između ostalog i da posebno vodi računa o zaštiti oštećenih i sprečavanju diskriminacije po bilo kom osnovu. Propisivanje ovih načela o dužnosti javnog tužioca i zamenika javnog tužioca da stručno, savesno, nepristrasno, pravično i bez potrebnog odlaganja vrši svoju funkciju je veoma bitno zbog odredbe Ustava koja propisuje položaj javnog tužilaštva, ali se istovremeno i utvrđuju osnovne dužnosti kojih nosilac javnotužilačke funkcije mora da se pridržava u vršenju svoje funkcije.
Predviđa se mogućnost da pojedino osnovno javno tužilaštvo može biti osnovano i za područje više osnovnih sudova i tako se daje mogućnost da se osnuje racionalniji broj osnovnih javnih tužilaštava u Republici Srbiji. Predviđa se i mogućnost da i ostala javna tužilaštva, a ne samo javna tužilaštva posebne nadležnosti, mogu imati odeljenja van svog sedišta. Time se obezbeđuje neophodna efikasnost javnih tužilaštava u Republici Srbiji, uz istovremenu uštedu sredstava koja bi bila neophodna za dodatne zaposlene i druge troškove.
Zakon omogućuje efikasniji rad javnog tužilaštva preciziranjem odredaba o načinu izdavanja obaveznog uputstva neposredno višeg javnog tužioca nižem javnom tužiocu, kao i javnog tužioca zameniku javnog tužioca.
Izmenjene su odredbe koje uređuju pravo na udruživanje nosilaca javnotužilačke funkcije, tužilačkih pomoćnika, odnosno pripravnika i preciznije uređeno pravo na udruživanje i istovremeno izvršeno usklađivanje sa međunarodnim standardima koji uređuju javno tužilaštvo.
Zakonom se precizira i pojam ukidanja javnog tužilaštva, pa se smatra da je javno tužilaštvo ukinuto i u slučaju kada je područje na kojem vrši nadležnost podeljeno na dva ili više javnih tužilaštava.
Predviđeno je da je Državno veće tužilaca dužno da prilikom predlaganja kandidata za izbor zamenika javnog tužioca predloži kandidata koji je završio obuku u Pravosudnoj akademiji, pri čemu je ovaj izuzetak predviđen samo za izbor zamenika osnovnog javnog tužioca, odnosno zamenika javnog tužioca najnižeg stepena.
Omogućuje se da postupak za razrešenje nosioca javnotužilačke funkcije bude javan ako to zahteva javni tužilac ili zamenik javnog tužioca protiv koga se vodi postupak.
Praksa je pokazala i da je pojedine druge odredbe Zakona o javnom tužilaštvu neophodno izmeniti, kako bi se mogle efikasno primeniti i sprovesti.
Na tekst radne verzije Zakona pribavljeno je mišljenje Venecijanske komisije Saveta Evrope, a primedbe iz ekspertize ugrađene su u tekst zakona.
Na koga i kako će uticati predložena rešenja
Predložena rešenja u predlogu ovog zakona će imati pre svega uticaja na javna tužilaštva imajući u vidu predmet regulisanja ovog zakona, odnosno da se ovim zakonom uređuje organizacija i nadležnost javnih tužilaštava, uslovi i postupak za izbor i prestanak funkcije javnog tužioca i zamenika javnog tužioca, prava i dužnosti javnog tužioca i zamenika javnog tužioca, vrednovanje rada javnog tužioca i zamenika javnog tužioca, napredovanje i disciplinska odgovornost javnog tužioca i zamenika javnog tužioca, obavljanje poslova pravosudne uprave i tužilačke uprave u javnim tužilaštvima, obezbeđivanje sredstava za rad javnih tužilaštava i druga pitanja od značaja za rad javnih tužilaštava.
Samim unapređenjem rada javnih tužilaštava zakonska rešenja će imati uticaja i na ovlašćene podnosioce krivičnih prijava, kao i na sve građane i pravna lica koji budu procesuirani za učinjena krivična dela .
Zakon neće izazvati posebne troškove građanima i privredi, odnosno malim i srednjim preduzećima niti se Predlogom zakona, s obzirom na materiju koju uređuje podstiče stvaranje novih privrednih subjekata ili tržišna konkurencija, već se Zakonom stvaraju preduslovi za jačanje vladavine prava jer je delotvorno i efikasno pravosuđe važan stub pravne države i vladavine prava.
Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o zakonu
Mere koje će se tokom primene Zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem Zakona namerava
Imajući u vidu obim i sadržinu izmena i dopuna Zakona kojima se unapređuje rad javnih tužilaštava, nije postojala obaveza sprovođenja javne rasprave u smislu odgovarajućih odredaba člana Poslovnika Vlade, ali su vršene konsultacije za izradu Predloga zakona uzimanjem u obzir rezultata rasprave o zakonskim rešenjima koju je organizovalo Udruženje javnih tužilaca 22. oktobra 2012. godine sa učešćem zainteresovanih organa i organizacija za rad javnih tužilaštava , a u vezi sa predlozima za izmene i dopune ovog zakona od strane posebne podgrupe za izradu ovog zakona obrazovane u vezi sa formiranjem radne grupe od strane ministra pravde i državne uprave za izradu izmena i dopuna seta pravosudnih zakona, a između ostalog i za ovaj Zakon.
Na Zakon je pribavljeno mišljenje Venecijanske komisije koje je usvojeno na 94. plenarnom zasedanju 8-9. marta 2013. godine
U cilju sprovođenja Zakona biće preduzete odgovarajuće organizacione mere za pravilnu primenu Zakona, a ministar nadležan za poslove pravosuđa putem posebnog akta bliže će urediti postupak prijema tužilačkih pripravnika.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA
SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Ovlašćeni predlagač zakona – Vlada
Obrađivač: Ministarstvo pravde i državne uprave
2. Naziv propisa
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu
Draft Law on Amendments and Additions to The Law on Public Prosecution
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu sadržinu propisa
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije
a) Navođenje odredbi primarnih izvora prava EU i ocene usklađenosti sa njima
b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i ocene usklađenosti sa njima
v) Ostali izvori prava EU
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije
5. Ako ne postoje odgovarajuće nadležnosti Evropske unije u materiji koju reguliše propis, i/ili ne postoje odgovarajući sekundarni izvori prava Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba obrazložiti tu činjenicu. U ovom slučaju, nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa. Tabelu usklađenosti nije potrebno popunjavati i ukoliko se domaćim propisom ne vrši prenos odredbi sekundarnog izvora prava Evropske unije već se isključivo vrši primena ili sprovođenje nekog zahteva koji proizilazi iz odredbe sekundarnog izvora prava (npr. Predlogom odluke o izradi strateške procene uticaja biće sprovedena obaveza iz člana 4. Direktive 2001/42/EZ, ali se ne vrši i prenos te odredbe Direktive).
Ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost.
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
– /
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?
– Da, preveden je na engleski jezik.
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti
– Ministar pravde i državne uprave je obrazovao radnu grupu koja je pripremila radni tekst zakona. Radna verzija je upućena Venecijanskoj komisiji Saveta Evrope, radi pribavljanja mišljenja na tekst zakona. Primedbe i sugestije Venecijanske komisije ugrađene su u tekst Predloga zakona.