PREDLOG ZAKONA
O izmenaMA i dopunaMA zakona o MEĐUNARODNOJ PRAVNOJ POMOĆI U KRIVIČNIM STVARIMA
Član 1.
U Zakonu o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima („Službeni glasnik RS”, broj 20/09), naslov iznad člana 12. i član 12. menjaju se i glase:
„Značenje izraza i shodna primena zakona
Član 12.
U smislu ovog zakona izraz „istražni sudija” označava istražnog sudiju, odnosno sudiju za prethodni postupak.
Ako ovim zakonom nije drukčije određeno, u postupku pružanja međunarodne pravne pomoći shodno se primenjuju odredbe Zakonika o krivičnom postupku i zakona kojima se uređuje organizacija i nadležnost sudova i javnih tužilaštava.”.
Član 2.
U članu 52. stav 1. tačka 2) posle reči: „snagu” dodaju se zapeta i reči: „odnosno do potvrđivanja optužnice”.
Član 3.
U članu 83. tačka 2) posle reči: „podataka” dodaju se reči: „i primenu drugih dokaznih radnji predviđenih Zakonikom o krivičnom postupku”.
Član 4.
U članu 90. posle reči: „člana 12.” dodaju se reči: „stav 2.”.
Član 5.
U čl. 88, 89. i 91. reč: „sud” u određenom padežu zamenjuje se rečima: „domaći pravosudni organ” u odgovarajućem padežu.
Član 6.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E Nj E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima sadržan je u članu 97. tač. 1, 2. i 16. Ustava Republike Srbije, kojim je, između ostalog, propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje odnose sa drugim državama i međunarodnim organizacijama, postupke pred sudovima, kao i organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/11 i 101/11) uvedene su značajne novine u krivični postupak. Između ostalog, taj zakonik ne poznaje institut „istražni sudija”, već institut „sudija za prethodni postupak”, dok sudsko veće, posle ispitivanja optužnice i odgovora na optužnicu, ukoliko ne obustavi krivični postupak ili odbije optužbu, donosi rešenje kojim potvrđuje optužnicu. Pored toga, navedenim zakonikom je predviđena i primena dokaznih radnji, što takođe predstavlja novinu u odnosu na ranija zakonska rešenja.
Imajući u vidu, da se Zakonik o krivičnom postupku primenjuje od 15. januara 2012. godine, u odnosu na krivična dela u kojima na osnovu posebnog zakona postupa javno tužilaštvo posebne nadležnosti, odnosno od 15. januara 2013. godine u odnosu na postupke za ostala krivična dela, neophodno je usaglasiti odredbe zakona iz krivične oblasti sa odredbama tog zakonika, u cilju njihove efikasne primene.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
U članu 1. Zakona izmenjen je naslov iznad člana i član 12. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima („Službeni glasnik RS”, broj 20/09), na taj način što je određeno da se pod izrazom „istražni sudija” označava i sudija za prethodni postupak. Navedena izmena je nužna zbog toga što se novi Zakonik o krivičnom postupku ne primenjuje istovremeno u svim postupcima, kao i u postupcima koji su već započeti, pa je neophodno da Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, koji predviđa shodnu primenu Zakonika o krivičnom postupku, sadrži pojmove predviđene kako starim, tako i novim Zakonikom o krivičnom postupku.
Iz istih razloga, u čl. 2, 3. i 5. Zakona izvršene su izmene i dopune čl. 52, 83, 88, 89. i 91. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, tako što se vrši usklađivanje sa novim Zakonikom o krivičnom postupku, koji predviđa institut potvrđivanja optužnice, veći broj dokaznih radnji koji se mogu primeniti u postupku, kao i tužilačku istragu.
U članu 4. Zakona vrši se neophodno pravnotehničko usklađivanje člana 90. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima zbog izmene član 12. tog zakona (član 1. Zakona).
U članu 6. Zakona određuje se stupanje zakona na snagu.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA PRIMENU ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u budzetu Republike Srbije.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se da se Zakon donese po hitnom postupku, budući da bi njegovo nedonošenje po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po rad pravosudnih organa.
PREGLED ODREDABA ZAKONA O MEĐUNARODNOJ PRAVNOJ POMOĆI U KRIVIČNIM STVARIMA KOJE SE MENjAJU, ODNOSNO DOPUNjUJU
Shodna primena zakona
Član 12.
Ako ovim zakonom nije drukčije određeno, u postupku pružanja međunarodne pravne pomoći shodno se primenjuju odredbe Zakonika o krivičnom postupku i zakona kojima se uređuje organizacija i nadležnost sudova i javnih tužilaštava.
ZNAČENjE IZRAZA I SHODNA PRIMENA ZAKONA
ČLAN 12.
U SMISLU OVOG ZAKONA IZRAZ „ISTRAŽNI SUDIJA” OZNAČAVA ISTRAŽNOG SUDIJU, ODNOSNO SUDIJU ZA PRETHODNI POSTUPAK.
AKO OVIM ZAKONOM NIJE DRUKČIJE ODREĐENO, U POSTUPKU PRUŽANjA MEĐUNARODNE PRAVNE POMOĆI SHODNO SE PRIMENjUJU ODREDBE ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU I ZAKONA KOJIMA SE UREĐUJE ORGANIZACIJA I NADLEŽNOST SUDOVA I JAVNIH TUŽILAŠTAVA.
Član 52.
Rešenje o pokretanju postupka za ustupanje krivičnog gonjenja donosi:
1) javni tužilac, pre pokretanja krivičnog postupka;
2) istražni sudija, na predlog javnog tužioca, do stupanja optužnice na pravnu snagu, ODNOSNO DO POTVRĐIVANjA OPTUŽNICE;
3) vanpretresno veće, po pribavljenom mišljenju javnog tužioca, do početka glavnog pretresa;
4) veće, po pribavljenom mišljenju javnog tužioca, do završetka glavnog pretresa.
Protiv rešenja iz stava 1. tačke 1. ovog člana osumnjičeni ima pravo da izjavi prigovor neposredno višem tužiocu u roku od tri dana.
Protiv rešenja iz stava 1. tačka 2. do 4. ovog člana okrivljeni i javni tužilac imaju pravo žalbe neposredno višem sudu u roku od tri dana.
Član 83.
Ostali oblici međunarodne pravne pomoći obuhvataju:
1) izvršenje procesnih radnji, kao što su pozivanje i dostavljanje pismena, saslušanje okrivljenog, ispitivanje svedoka i veštaka, uviđaj, pretresanje prostorija i lica, privremeno oduzimanje predmeta;
2) primenu mera, kao što su nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija i optička snimanja lica, kontrolisana isporuka, pružanje simulovanih poslovnih usluga, sklapanje simulovanih pravnih poslova, angažovanje prikrivenog islednika, računarsko pretraživanje i obrada podataka I PRIMENU DRUGIH DOKAZNIH RADNjI PREDVIĐENIH ZAKONIKOM O KRIVIČNOM POSTUPKU;
3) razmenu obaveštenja i dostavljanje pismena i predmeta koji su u vezi sa krivičnim postupkom u državi molilji, dostavljanje podataka bez zamolnice; korišćenje audio i video-konferencijske veze, formiranje zajedničkih istražnih timova;
4) privremenu predaju lica lišenog slobode radi ispitivanja pred nadležnim organom države molilje.
Član 88.
Ministarstvo nadležno za pravosuđe dostavlja zamolnicu i mišljenje o ispunjenosti pretpostavki iz člana 7. stav 1. tač. 4) i 5) ovog zakona sudu DOMAĆEM PRAVOSUDNOM ORGANU na čijem području treba preduzeti radnju.
Član 89.
Odluku o pružanju ostalih vidova međunarodne pravne pomoći sud DOMAĆI PRAVOSUDNI ORGAN donosi ceneći ispunjenost pretpostavki iz čl. 7. i 84. ovog zakona.
Član 90.
Izuzetno od člana 12. STAV 2. ovog zakona, na zahtev nadležnog organa države molilje preduzimanje radnji ostalih oblika međunarodne pravne pomoći vrši se na način koji predviđa zakonodavstvo države molilje, ako to nije u suprotnosti sa osnovnim načelima pravnog poretka Republike Srbije.
Član 91.
Na zahtev nadležnog organa države molilje da bude obavešten o preduzimanju ostalih oblika međunarodne pravne pomoći, sud DOMAĆI PRAVOSUDNI ORGAN ga obaveštava o mestu i vremenu preduzimanja radnje pravne pomoći.
Ako oceni da bi to doprinelo boljem razjašnjenju stvari sud DOMAĆI PRAVOSUDNI ORGAN može da odobri predstavniku inostranog pravosudnog organa da prisustvuje preduzimanju ostalih oblika međunarodne pravne pomoći.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISASA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Ovašćeni predlagač – Vlada
Obrađivač – Ministarstvo pravde
2. Naziv propisa
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima
Draft Law on Amendments and Additions to the Law on International Legal Assistance in Criminal Matters
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije
a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenost sa njima
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije
5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.
Ne postoji odgovarajući propis Evropske unije sa kojim je potrebno obezbediti usklađenost.
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?
Ne.
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti
Ne.
ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Analiza efekata Zakona o izmenama i dopunama Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima nije potrebna, s obzirom da njegova primena neće izazvati dodatne troškove građanima i privredi, da se ne odnosi na stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu, kao i da nije potrebno preduzeti dodatne mere za njegovu primenu.