PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DOPRINOSIMA
ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANjE
Član 1.
U Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11 i 101/11), u članu 7. stav 2. menja se i glasi:
„Obveznici doprinosa na osnovicu, za osiguranike iz stava 1. tač. 1) do 5) ovog člana su i poslodavci, odnosno drugi isplatioci prihoda na istu osnovicu kao i osiguranici, a po stopi propisanoj ovim zakonom.”
Član 2.
U članu 13. st. 2. i 3. menjaju se i glase:
„Osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce iz stava 1. ovog člana ne umanjuje se za iznos od 11.000 dinara iz člana 15a stav 2. Zakona o porezu na dohodak građana.
Osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce je i iznos koji predstavlja zbir premije za dobrovoljno zdravstveno osiguranje koju poslodavac na teret sopstvenih sredstava plaća za zaposlene – osiguranike uključene u dobrovoljno zdravstveno osiguranje u Republici u skladu sa propisima koji uređuju dobrovoljno zdravstveno osiguranje i penzijskog doprinosa u dobrovoljni penzijski fond koji poslodavac na teret sopstvenih sredstava plaća za zaposlene – članove dobrovoljnog penzijskog fonda u skladu sa propisima koji uređuju dobrovoljne penzijske fondove i penzijske planove, umanjen za iznos od 5.214 dinara mesečno.”
Stav 4. briše se.
U dosadašnjem stavu 5, koji postaje stav 4, reči: „st. 1. do 4.” zamenjuju se rečima: „st. 1. do 3.”.
Član 3.
Član 22. menja se i glasi:
„Član 22.
Osnovica doprinosa za preduzetnike koji u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dohodak građana porez plaćaju na stvarni prihod je:
1) mesečni iznos lične zarade u smislu zakona koji uređuje porez na dohodak građana, ili
2) oporeziva dobit ako preduzetnik ne isplaćuje ličnu zaradu iz tačke 1) ovog stava.
Ako preduzetnik isplaćuje ličnu zaradu osnovica doprinosa utvrđuje se u skladu sa članom 13. st. 2. i 3. ovog zakona.
Za preduzetnike koji porez plaćaju na paušalno utvrđeni prihod osnovica doprinosa je paušalno utvrđen prihod u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dohodak građana.
Osnovica iz st. 1. do 3. ovog člana za preduzetnike je i osnovica dodatnog doprinosa za staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem, a koji preduzetnik ostvaruje u skladu sa zakonom.”
Član 4.
U članu 23. stav 1. menja se i glasi:
„Osnovica doprinosa za osnivače, odnosno članove privrednog društva je najniža mesečna osnovica iz člana 37. ovog zakona.”
Stav 2. briše se.
U dosadašnjem stavu 3, koji postaje stav 2, reči: „st. 1. i 2.” zamenjuju se rečima: „stav 1.”
Član 5.
Član 24. briše se.
Član 6.
Član 27. menja se i glasi:
„Član 27.
Osnovica doprinosa za poljoprivrednike koji su u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dohodak građana obveznici poreza na prihode od samostalne delatnosti je:
1) mesečni iznos lične zarade u smislu zakona koji uređuje porez na dohodak građana, ili
2) oporeziva dobit ako poljoprivrednik ne isplaćuje ličnu zaradu iz tačke 1) ovog stava.
Ako poljoprivrednik iz stava 1. ovog člana isplaćuje ličnu zaradu osnovica doprinosa utvrđuje se u skladu sa članom 13. st. 2. i 3. ovog zakona.
Osnovica doprinosa za poljoprivrednike, osim poljoprivrednika iz stava 1. ovog člana, je najniža mesečna osnovica iz člana 38. ovog zakona.”
Član 7.
U članu 44. stav 1. tačka 1) procenat: „22%” zamenjuje se procentom: „24%”.
U stavu 2. tačka 1) menja se i glasi:
„1) za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje – 13% za lica iz člana 7. stav 1. tač. 1) do 5) ovog zakona, a 11% za poslodavca, odnosno drugog isplatioca prihoda licima iz člana 7. stav 1. tač. 1) do 5) ovog zakona;”.
Član 8.
Član 50. menja se i glasi:
„Član 50.
Preduzetniku koji prekine obavljanje delatnosti u skladu sa zakonom, obaveza plaćanja doprinosa miruje u periodu u kojem ne obavlja delatnost.
Preduzetnik iz stava 1. ovog člana može nastaviti plaćanje doprinosa i u periodu u kojem ne obavlja delatnost.”
Član 9.
U članu 51. stav 3. reči: „30. u” zamenjuju se rečima: „poslednjeg dana u”.
Posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:
„Ako poslodavac u roku iz stava 3. ovog člana ne obračuna i ne uplati doprinose za prethodni mesec, nadležna organizaciona jedinica Poreske uprave, po službenoj dužnosti, a na osnovu raspoloživih podataka, obračunava doprinose u ime i za račun poslodavca.”
U dosadašnjem stavu 4, koji postaje stav 5, reči: „stavom 3.” zamenjuju se rečima: „st. 3. i 4.”.
Dosadašnji stav 5. postaje stav 6.
Član 10.
Posle člana 52. dodaje se član 52a, koji glasi:
„Član 52a
Preduzetnik, odnosno poljoprivrednik iz člana 27. stav 1. ovog zakona, koji ostvaruje ličnu zaradu u smislu zakona koji uređuje porez na dohodak građana, dužan je da sam obračuna i plati doprinose na isplaćenu zaradu po stopama iz člana 44. stav 1. ovog zakona, na način na koji je to propisano za plaćanje poreza na zaradu, po zakonu koji uređuje porez na dohodak građana.”
Član 11.
Član 53. menja se i glasi:
„Član 53.
Doprinose za osnivača, odnosno člana privrednog društva obračunava i plaća privredno društvo čiji je član.”
Član 12.
Član 58. menja se i glasi:
„Član 58.
Za preduzetnike koji porez plaćaju na paušalno utvrđeni prihod, samostalne umetnike, sveštenike, verske službenike i poljoprivrednike iz člana 27. stav 3. ovog zakona, izuzev lica iz člana 65b ovog zakona, obavezu doprinosa utvrđuje rešenjem Poreska uprava.”
Član 13.
Član 65a menja se i glasi:
„Član 65a
Dinarski iznos iz člana 13. stav 3. ovog zakona usklađuje se godišnjim indeksom potrošačkih cena u kalendarskoj godini koja prethodi godini u kojoj se usklađivanje vrši, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Usklađeni dinarski iznos iz stava 1. ovog člana objavljuje Vlada.
Usklađeni dinarski iznos iz stava 1. ovog člana primenjuje se od prvog dana narednog meseca po objavljivanju tog iznosa.”
Član 14.
U članu 72. stav 1. posle reči: „doprinose” dodaju se zapeta i reči: „odnosno ne uplati doprinose obračunate od strane Poreske uprave”, a reči: „član 51. st. 1. do 4” zamenjuju se rečima: „član 51. st. 1. do 5”.
Član 15.
U članu 73. posle reči: „preduzetnik” dodaju se zapeta i reči: „odnosno poljoprivrednik iz člana 27. stav 1. ovog zakona”, a reči: „član 60. stav 1” zamenjuju se rečima: „član 52a i član 60. stav 1”.
Član 16.
U članu 74. reči: „član 51. stav 5” zamenjuju se rečima: „član 51. stav 6”.
Član 17.
Isplatioci koji su do dana početka primene ovog zakona izvršili isplatu dela zarade, odnosno plate i naknade zarade, odnosno plate obračunavaju i plaćaju doprinose za obavezno socijalno osiguranje u skladu sa Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11 i 101/11) zaključno sa konačnom isplatom te zarade, odnosno plate i naknade zarade, odnosno plate.
Član 18.
Osnovica doprinosa za preduzetnike, odnosno poljoprivrednike koji su u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dohodak građana obveznici poreza na prihode od samostalne delatnosti, a koji se u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dohodak građana opredele da od 1. jula 2013. isplaćuju ličnu zaradu kao svoje mesečno lično primanje, je lična zarada.
Član 19.
Propisi za izvršavanje ovog zakona doneće se najkasnije u roku od mesec dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 20.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a odredba člana 9. st. 2. do 4. ovog zakona primenjivaće se od 1. januara 2014. godine.
OBRAZLOŽENjE
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. tačka 8. Ustava Republike Srbije, kojim je propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, sistem u oblasti socijalnog osiguranja.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
• Problemi koje Zakon treba da reši, odnosno ciljevi koji se Zakonom postižu
Najvažniji ciljevi koji se žele postići predloženim izmenama su:
1) povećanje održivosti sistema obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja bez povećanja ukupnog fiskalnog opterećenja zarada;
2) usaglašavanje sa predloženim izmenama Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
1) Povećanje održivosti sistema obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja bez povećanja ukupnog fiskalnog opterećenja zarada postiže se istovremenim povećanjem stope doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje sa 22% na 24%, odnosno, kada se ovaj doprinos plaća iz osnovice sa 11% na 13%, smanjenjem stope poreza na zarade uz povećanje neoporezivog iznosa predviđenih izmenama Zakona o porezu na dohodak građana. Dodatni prihodi Fonda PIO koji se očekuju kao rezultat ovog povećanja na godišnjem nivou procenjuju se na između 25 i 27 milijardi dinara. U ovu grupu predloženih rešenja spada i utvrđivanje minimalne osnovice doprinosa kao osnovice za plaćanje doprinosa članova privrednog društva. Ova predložena izmena predstavlja operacionalizaciju postojećeg rešenja o članovima privrednih društava kao obveznicima doprinosa.
2) Da bi se postigao cilj uvođenja lične zarade preduzetnika, odnosno poljoprivrednika, koji porez plaćaju na stvarno ostvaren prihod od samostalne delatnosti kao osnovice za porez na zaradu, odnosno otklanjanje neopravdane razlike u visini njihovog poreskog opterećenja i vlasnika privrednog društva predloženo izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, neophodno je izvršiti i odgovarajuće izmene u Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Stoga se predloženim izmenama ovog zakona kao osnovica doprinosa za preduzetnike, odnosno poljoprivrednike koji porez plaćaju na stvarni prihod uvodi lična zarada preduzetnika, odnosno oporeziva dobit ukoliko preduzetnik ne isplaćuje ličnu zaradu. Takođe kao usaglašavanje sa predloženim izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, uvodi se koncept samooporezivanja za preduzetnike i poljoprivrednike koji su obveznici poreza na prihode od samostalne delatnosti kod obračuna i plaćanja doprinosa čime se pojednostavljuje sam postupak. Pored toga, predloženim izmenama daje se podsticaj razvoju dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u slučaju kada poslodavac plaća doprinos za zaposlene – osiguranike, u skladu sa posebnim propisima koji uređuju dobrovoljno zdravstveno osiguranje, do propisanog neoporezivog iznosa, a u skladu sa predloženim izmenama Zakona o porezu na dohodak građana. Ovo pravo imaju i preduzetnici, odnosno poljoprivrednici koji isplaćuju ličnu zaradu.
Kao vid usaglašavanja sa predloženim izmenama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji u delu koji se odnosi na stvaranje uslova za objedinjeno plaćanje svih poreza i doprinosa po odbitku, izmenama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje predloženo je uvođenje tzv. prijave doprinosa po službenoj dužnosti. To znači da ukoliko poslodavac ne obračuna i ne uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje za prethodni mesec u propisanom roku, obračunaće ih nadležna organizaciona jedinica Poreske uprave po službenoj dužnosti a na osnovu raspoloživih podataka. Ova izmena istovremeno stvara pravne uslove za sprovođenje, odnosno evidentiranje u poreskom računovodstvu, već postojeće obaveze poslodavaca da i u slučaju neisplaćivanja zarada obračunaju i plate doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Primena ove odredbe vezana je za početak primene pojedinačne poreske prijave koji je predloženim izmenama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji predviđen za 1. januar 2014. godine.
Pored iznetog, vrše se i izmene Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11 i 101/11 – u daljem tekstu: Zakon), kojim se preciziraju pojedine odredbe.
Konačno, potrebno je ukazati da u odnosu na doprinose za obavezno socijalno osiguranje ne postoje obavezujući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno vršiti usaglašavanje.
• Razmatrane mogućnosti da se problemi reše i bez donošenja Zakona
Imajući u vidu da je reč o elementima sistema i politike javnih prihoda koji se, saglasno odredbama Zakona o budzetskom sistemu („Službeni glasnik RS” br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11 i 93/12), uvode zakonom, to znači da se izmene i dopune tih elemenata mogu vršiti samo zakonom. Prema tome, kako se materija koja se uređuje ovim zakonom odnosi na doprinose za finansiranje obaveznog socijalnog osiguranja i spada u zakonodavnu regulativu, nije razmatrano, niti je bilo osnova za razmatranje njenog uređenja drugim zakonom ili podzakonskim aktom.
• Zašto je donošenje Zakona najbolji način za rešavanje problema
S obzirom da se radi o zakonskoj materiji, određena postojeća zakonska rešenja jedino je i moguće menjati i dopunjavati donošenjem zakona, tj. izmenama i dopunama zakona.
Uređivanjem materije doprinosa za obavezno socijalno osiguranje zakonom daje se doprinos pravnoj sigurnosti i obezbeđuje dostupnost javnosti u pogledu vođenja politike u oblasti socijalnog osiguranja, s obzirom da se zakon kao opšti pravni akt objavljuje i stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj pravnoj situaciji.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA
I POJEDINAČNIH REŠENjA
Uz član 1.
Predlaže se da su poslodavci i drugi isplatioci prihoda obveznici doprinosa na osnovicu za određene osiguranike, a po propisanoj stopi.
Uz član 2.
Predlaže se izmena u članu 13. stav 2. Zakona u cilju usklađivanja sa predloženim izmenama Zakona o porezu na dohodak građana.
Izmenjenim stavom 3. člana 13. Zakona predloženo je da se, pored penzijskog doprinosa u dobrovoljni penzijski fond koji poslodavac plaća na teret sopstvenih sredstava za zaposlene – članove dobrovoljnog penzijskog fonda, u osnovicu doprinosa za zaposlene i poslodavce uključi i premija za dobrovoljno zdravstveno osiguranje koju poslodavac plaća za zaposlene – osiguranike uključene u dobrovoljno zdravstveno osiguranje u zemlji, zajedno po oba osnova iznad iznosa od 5.214 dinara mesečno.
Uz član 3.
Predložena je izmena člana 22. Zakona, kojim se uređuje osnovica doprinosa za preduzetnike. Predloženo je da osnovicu doprinosa za preduzetnika koji u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana porez plaća na stvarni prihod čini mesečni iznos lične zarade u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana ili oporeziva dobit ukoliko preduzetnik ne isplaćuje sebi ličnu zaradu. Navedena osnovica je i osnovica dodatnog doprinosa za staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem, a koji preduzetnik ostvaruje u skladu sa zakonom.
Uz član 4.
Ovim članom predlaže se izmena člana 23. Zakona kojim se uređuje osnovica doprinosa za članove privrednog društva.
Uz član 5.
Predlaže se brisanje člana 24. Zakona, koji se odnosi na osnovicu doprinosa u slučaju kada se prihod od samostalne delatnosti, odnosno dobit privrednog društva deli na više osnivača i članova privrednog društva.
Uz član 6.
Predlaže se izmena člana 27. Zakona tako da je osnovica doprinosa za poljoprivrednike koji su obveznici poreza na prihode od samostalne delatnosti u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dohodak građana lična zarada, odnosno oporeziva dobit ako poljoprivrednik ne isplaćuje ličnu zaradu, odnosno najniža mesečna osnovica iz člana 38. Zakona za ostale poljoprivrednike.
Uz član 7.
U članu 44. Zakona predloženo je povećanje stope doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje sa 22% na 24%, kao i izmena visine stopa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje u slučaju kada se doprinosi plaćaju istovremeno iz osnovice i na osnovicu (13% za lica iz člana 7. stav 1. tač. 1) do 5) Zakona i 11% za poslodavca, odnosno drugog isplatioca prihoda licima iz člana 7. stav 1. tač. 1) do 5) Zakona).
Uz član 8.
Ovim članom predlaže se izmena člana 50. Zakona, kojim je uređeno mirovanje obaveze plaćanja doprinosa preduzetniku za period u kome ne obavlja delatnost, kao i da preduzetnik u tom periodu može da nastavi plaćanje doprinosa.
Uz član 9.
Predlaže se izmena člana 51. Zakona u smislu da će nadležna organizaciona jedinica Poreske uprave po službenoj dužnosti obračunati doprinose u ime i za račun poslodavca na osnovu raspoloživih podataka, ukoliko poslodavac ne obračuna i ne uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje za prethodni mesec u propisanom roku.
Uz član 10.
Novim članom 52a Zakona predlaže se uvođenje samooporezivanja kod utvrđivanja obaveze obračunavanja i plaćanja doprinosa za preduzetnika, odnosno poljoprivrednika koji ostvaruje ličnu zaradu.
Uz član 11.
Predlaže se izmena člana 53. Zakona u smislu da doprinose za člana privrednog društva obračunava i plaća privredno društvo čiji je član.
Uz član 12.
Predložena je izmena člana 58. Zakona kojim se uređuje utvrđivanje obaveze doprinosa za preduzetnike koji porez plaćaju na paušalno utvrđen prihod, samostalne umetnike, sveštenike, verske službenike i poljoprivrednike iz člana 27. stav 3. Zakona, izuzev lica iz člana 65b Zakona, tako što obavezu doprinosa utvrđuje rešenjem Poreska uprava.
Uz član 13.
Predlaže se izmena člana 65a Zakona iz razloga pravnotehničkog usklađivanja sa izmenama Zakona.
Uz čl. 14, 15. i 16.
Predlaže se usklađivanje kaznenih odredaba Zakona.
Uz član 17.
Predlaže se da isplatioci koji su do dana početka primene ovog zakona izvršili isplatu dela zarade, odnosno plate i naknade zarade, odnosno plate obračunavaju i plaćaju doprinose za obavezno socijalno osiguranje u skladu sa Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11 i 101/11) zaključno sa konačnom isplatom te zarade, odnosno plate i naknade zarade, odnosno plate.
Uz član 18.
Predlaže se da je preduzetnicima, odnosno poljoprivrednicima koji se u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dohodak građana opredele da od 1. jula 2013. godine isplaćuju ličnu zaradu osnovica doprinosa lična zarada.
Uz član 19.
Predlaže se utvrđivanje roka za donošenje propisa za izvršavanje ovog zakona (mesec dana od dana stupanja na snagu).
Uz član 20.
Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, osim odredaba člana 9. st. 2. do 4. ovog zakona za koje se predlaže primena od 1. januara 2014. godine.
IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA
POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno je obezbediti dodatna sredstva u Budzetu Republike.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Razmatranje i donošenje zakona po hitnom postupku, predlaže se u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, br. 20/12-prečišćeni tekst). Imajući u vidu da se ovim zakonom uređuju pitanja iz oblasti doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za određene kategorije obveznika (članove privrednog društva, preduzetnike, poljoprivrednike) neophodno je obezbediti što raniju primenu predloženih izmena.
VI. STUPANjE NA SNAGU PRE OSMOG DANA OD DANA OBJAVLjIVANjA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”
Ustavni osnov za stupanje na snagu Zakona ranije od osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, sadržan je u članu 196. stav 4. Ustava Republike Srbije.
Potrebno je da Zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije” kako bi se ostvarili puni efekti predloženih izmena.
VII. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
1. Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u Zakonu
Predložena rešenja bi na pojedine grupe obveznika doprinosa za obavezno socijalno osiguranje imala sledeći uticaj:
– obveznicima koji doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje plaćaju iz zarade povećanje stope ovog doprinosa neće povećati ukupno fiskalno opterećenje, budući da je ova izmena usaglašena sa smanjenjem poreske stope i povećanjem neoporezivog iznosa zarade predloženim izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, tako da uzete zajedno izmene ova dva zakona smanjuju ukupno fiskalno opterećenje ove grupe obveznika i privrede u celini;
– povećanje stope doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje povećaće obavezu svim obveznicima koji ovaj doprinos ne plaćaju iz i na zaradu, već na ugovoren iznos naknade za koje je propisano obavezno plaćanje ovog doprinosa; kojih je bitno manji broj u odnosu na obveznike koji penzijski doprinos plaćaju iz i na zaradu, a kojima se ukupno fiskalno opterećenje smanjuje;
– preduzetnicima i poljoprivrednicima koji isplaćuju ličnu zaradu menja se osnovica za doprinose, a da li će plaćati manje ili više zavisi od njihove odluke o iznosu lične zarade.
2. Kakve troškove će primena Zakona stvoriti građanima i privredi
Primena Zakona zajedno sa predloženim izmenama Zakona o porezu na dohodak građana dovešće do smanjenja troškova privredi po osnovu fiskalnog opterećenja rada, dok uticaj na troškove preduzetnicima, odnosno poljoprivrednicima koji porez plaćaju na stvaran prihod od samostalne delatnosti zbog promene osnovice doprinosa zavisi od njihove odluke o visini lične zarade. Dodatne troškove imaće samo one kategorije obveznika koje ostvaruju prihode po osnovu ugovorenih naknada za koje je propisano obavezno plaćanje doprinosa.
3. Da li su pozitivne posledice donošenja Zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvarati
U celini posmatrano primena predloženih rešenja smanjiće troškove, odnosno ukupno smanjenje troškova veće je od očekivanih povećanja. Iz ovog razloga, kao i zbog predloženih novih rešenja, pozitivne posledice donošenja Zakona su takve da nadilaze očekivan rast troškova srazmerno malom broju obveznika.
4. Da li se Zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija
Imajući u vidu da je ukupni efekat predloženih izmena ovog i Zakona o porezu na dohodak građana smanjenje fiskalnog opterećenja rada, one svakako povećavaju konkurentsku sposobnost privrede i poboljšavaju uslove poslovanja i tako posredno utiču i na stvaranje novih privrednih subjekata. Takođe, izmene koje se odnose na oporezivanje preduzetnika, odnosno poljoprivrednika koji porez plaćaju na stvarni prihod kojima je uvedeno samooporezivanje kao način utvrđivanja poreza smanjuju administrativne troškove, pa predložena zakonska rešenja imaju pozitivan uticaj na samozapošljavanje kao oblik registrovane delatnosti stvarajući povoljnu klimu za ovaj način poslovanja.
5. Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o Zakonu
Ovaj zakon je bio dostupan javnosti od 25. aprila 2013. godine kada je postavljen na internet strani, a u postupku pripreme dostavljen je nadležnim ministarstvima i drugim nadležnim organima, tako da je zainteresovanim stranama pružena prilika da iznesu svoje stavove. Napominjemo da je rešenje o ličnoj zaradi preduzetnika rezultat analize zahteva samih obveznika.
6. Koje će se mere tokom primene Zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava
Ministarstvo finansija i privrede nadležno je za sprovođenje Zakona, za njegovu ujednačenu primenu na teritoriji Republike, kao i za davanje mišljenja u njegovoj primeni.
Posebno ističemo da Ministarstvo finansija i privrede, periodičnim publikovanjem Biltena službenih objašnjenja i stručnih mišljenja za primenu finansijskih propisa, kao i na drugi pogodan način, dodatno obezbeđuje transparentnost, informisanost i pristup informacijama, kako bi se i na ovaj način doprinelo ostvarivanju ciljeva postavljenih donošenjem Zakona.
VIII. ODREDBE ZAKONA O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANjE ČIJA SE IZMENA I DOPUNA VRŠI
Član 7.
Obveznici doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje su osiguranici, u skladu sa zakonom koji uređuje sistem obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja, i to:
1) zaposleni;
2) izabrana, imenovana i postavljena lica koja ostvaruju razliku zarade, odnosno plate;
3) lica koja obavljaju privremene i povremene poslove po ugovoru zaključenom neposredno sa poslodavcem, odnosno preko zadruge osim lica do navršenih 26 godina života ako su na školovanju;
4) lica koja ostvaruju naknadu zarade po zakonu koji uređuje finansijsku podršku porodici sa decom;
5) lica koja ostvaruju naknadu zarade po zakonu koji uređuje obavezno zdravstveno osiguranje;
6) preduzetnici;
7) osnivači, odnosno članovi privrednog društva;
8) poljoprivrednici;
9) lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu;
10) samostalni umetnici;
11) sveštenici i verski službenici;
12) lica koja ostvaruju novčanu naknadu po zakonu koji uređuje zapošljavanje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti;
13) domaći državljani zaposleni u inostranstvu;
14) lica uključena u obavezno osiguranje, u skladu sa zakonom;
15) drugi osiguranici, u skladu sa zakonom koji uređuje sistem obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja.
Obveznici doprinosa na osnovicu, za osiguranike iz stava 1. tač. 1) do 5) ovog člana su i poslodavci, odnosno drugi isplatioci prihoda, po istoj stopi i na istu osnovicu kao i ti osiguranici.
OBVEZNICI DOPRINOSA NA OSNOVICU, ZA OSIGURANIKE IZ STAVA 1. TAČ. 1) DO 5) OVOG ČLANA SU I POSLODAVCI, ODNOSNO DRUGI ISPLATIOCI PRIHODA NA ISTU OSNOVICU KAO I OSIGURANICI, A PO STOPI PROPISANOJ OVIM ZAKONOM.
Osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce je zarada, odnosno plata i naknada zarade, odnosno plate u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose, opštim aktom i ugovorom o radu, odnosno rešenjem nadležnog organa (u daljem tekstu: zarada).
Osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce iz stava 1. ovog člana ne umanjuje se za iznos od 8.776 dinara iz člana 15a stav 2. Zakona o porezu na dohodak građana.
Osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce je i premija za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje koju poslodavac plaća za zaposlene – osiguranike uključene u dobrovoljno osiguranje, u skladu sa zakonom koji uređuje dobrovoljno penzijsko osiguranje, iznad iznosa od 5.214 dinara mesečno.
OSNOVICA DOPRINOSA ZA ZAPOSLENE I ZA POSLODAVCE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NE UMANjUJE SE ZA IZNOS OD 11.000 DINARA IZ ČLANA 15A STAV 2. ZAKONA O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA.
OSNOVICA DOPRINOSA ZA ZAPOSLENE I ZA POSLODAVCE JE I IZNOS KOJI PREDSTAVLjA ZBIR PREMIJE ZA DOBROVOLjNO ZDRAVSTVENO OSIGURANjE KOJU POSLODAVAC NA TERET SOPSTVENIH SREDSTAVA PLAĆA ZA ZAPOSLENE – OSIGURANIKE UKLjUČENE U DOBROVOLjNO ZDRAVSTVENO OSIGURANjE U REPUBLICI U SKLADU SA PROPISIMA KOJI UREĐUJU DOBROVOLjNO ZDRAVSTVENO OSIGURANjE I PENZIJSKOG DOPRINOSA U DOBROVOLjNI PENZIJSKI FOND KOJI POSLODAVAC NA TERET SOPSTVENIH SREDSTAVA PLAĆA ZA ZAPOSLENE – ČLANOVE DOBROVOLjNOG PENZIJSKOG FONDA U SKLADU SA PROPISIMA KOJI UREĐUJU DOBROVOLjNE PENZIJSKE FONDOVE I PENZIJSKE PLANOVE, UMANjEN ZA IZNOS OD 5.214 DINARA MESEČNO.
Osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce je i penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond koji poslodavac plaća na teret sopstvenih sredstava za zaposlene – članove dobrovoljnog penzijskog fonda, po zakonu koji uređuje dobrovoljne penzijske fondove i penzijske planove, iznad iznosa od 5.214 dinara mesečno.
Osnovica iz st. 1. do 4. ST. 1. DO 3. ovog člana za poslodavce je i osnovica dodatnog doprinosa za staž osiguranja koji se zaposlenom računa sa uvećanim trajanjem u skladu sa zakonom.
Član 22.
Osnovica doprinosa za preduzetnike je oporeziva dobit, odnosno paušalno utvrđen prihod na koji se plaća porez po zakonu koji uređuje porez na dohodak građana.
Do konačnog utvrđivanja oporezive dobiti za tekuću godinu, preduzetnici plaćaju mesečnu akontaciju doprinosa na osnovicu koju čini osnovica za mesečnu akontaciju poreza na dohodak građana.
Osnovica iz st. 1. i 2. ovog člana za preduzetnike je i osnovica dodatnog doprinosa za staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem, a koji preduzetnik ostvaruje u skladu sa zakonom.
OSNOVICA DOPRINOSA ZA PREDUZETNIKE KOJI U SKLADU SA ZAKONOM KOJI UREĐUJE POREZ NA DOHODAK GRAĐANA POREZ PLAĆAJU NA STVARNI PRIHOD JE:
1) MESEČNI IZNOS LIČNE ZARADE U SMISLU ZAKONA KOJI UREĐUJE POREZ NA DOHODAK GRAĐANA, ILI
2) OPOREZIVA DOBIT AKO PREDUZETNIK NE ISPLAĆUJE LIČNU ZARADU IZ TAČKE 1) OVOG STAVA.
AKO PREDUZETNIK ISPLAĆUJE LIČNU ZARADU OSNOVICA DOPRINOSA UTVRĐUJE SE U SKLADU SA ČLANOM 13. ST. 2. I 3. OVOG ZAKONA.
ZA PREDUZETNIKE KOJI POREZ PLAĆAJU NA PAUŠALNO UTVRĐENI PRIHOD OSNOVICA DOPRINOSA JE PAUŠALNO UTVRĐEN PRIHOD U SKLADU SA ZAKONOM KOJI UREĐUJE POREZ NA DOHODAK GRAĐANA.
OSNOVICA IZ ST. 1. DO 3. OVOG ČLANA ZA PREDUZETNIKE JE I OSNOVICA DODATNOG DOPRINOSA ZA STAŽ OSIGURANjA KOJI SE RAČUNA SA UVEĆANIM TRAJANjEM, A KOJI PREDUZETNIK OSTVARUJE U SKLADU SA ZAKONOM.
Član 23.
Osnovica doprinosa za osnivače, odnosno članove privrednog društva je oporeziva dobit na koju se plaća porez po zakonu koji uređuje porez na dobit pravnih lica.
OSNOVICA DOPRINOSA ZA OSNIVAČE, ODNOSNO ČLANOVE PRIVREDNOG DRUŠTVA JE NAJNIŽA MESEČNA OSNOVICA IZ ČLANA 37. OVOG ZAKONA.
Do konačnog utvrđivanja oporezive dobiti za tekuću godinu, osnivači odnosno članovi privrednog društva plaćaju mesečnu akontaciju doprinosa na osnovicu koju čini osnovica za mesečnu akontaciju poreza na dobit.
Izuzetno od st. 1. i 2. STAV 1. ovog člana, osnovica doprinosa za osnivače, odnosno članove privrednog društva koji su zasnovali radni odnos sa privrednim društvom čiji su osnivači, odnosno članovi je zarada u skladu sa članom 13. ovog zakona.
Član 24.
Ako se prihod od samostalne delatnosti, odnosno dobit privrednog društva deli na više preduzetnika, odnosno osnivača i članova privrednog društva, osnovica doprinosa za svakog od njih je njihov udeo u ostvarenom prihodu ili dobiti.
Ako se, u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dohodak građana, za određeni period ne utvrđuje i ne plaća porez na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod, osnovica doprinosa za taj period je najniža mesečna osnovica doprinosa iz člana 38. ovog zakona.
OSNOVICA DOPRINOSA ZA POLjOPRIVREDNIKE KOJI SU U SKLADU SA ZAKONOM KOJI UREĐUJE POREZ NA DOHODAK GRAĐANA OBVEZNICI POREZA NA PRIHODE OD SAMOSTALNE DELATNOSTI JE:
1) MESEČNI IZNOS LIČNE ZARADE U SMISLU ZAKONA KOJI UREĐUJE POREZ NA DOHODAK GRAĐANA, ILI
2) OPOREZIVA DOBIT AKO POLjOPRIVREDNIK NE ISPLAĆUJE LIČNU ZARADU IZ TAČKE 1) OVOG STAVA.
AKO POLjOPRIVREDNIK IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ISPLAĆUJE LIČNU ZARADU OSNOVICA DOPRINOSA UTVRĐUJE SE U SKLADU SA ČLANOM 13. ST. 2. I 3. OVOG ZAKONA.
OSNOVICA DOPRINOSA ZA POLjOPRIVREDNIKE, OSIM POLjOPRIVREDNIKA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, JE NAJNIŽA MESEČNA OSNOVICA IZ ČLANA 38. OVOG ZAKONA.
Član 44.
Stope po kojima se obračunavaju i plaćaju doprinosi jesu:
1) za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje – 22% 24%;
2) za obavezno zdravstveno osiguranje – 12,3%;
3) za osiguranje za slučaj nezaposlenosti – 1,5%.
Kada se doprinosi plaćaju istovremeno iz osnovice i na osnovicu, obračun doprinosa vrši se po sledećim stopama:
1) za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje – 11%;
1) ZA OBAVEZNO PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANjE – 13% ZA LICA IZ ČLANA 7. STAV 1. TAČ. 1) DO 5) OVOG ZAKONA, A 11% ZA POSLODAVCA, ODNOSNO DRUGOG ISPLATIOCA PRIHODA LICIMA IZ ČLANA 7. STAV 1. TAČ. 1) DO 5) OVOG ZAKONA;
2) za obavezno zdravstveno osiguranje – 6,15%;
3) za osiguranje za slučaj nezaposlenosti – 0,75%.
Član 50.
Preduzetniku koji privremeno odjavi obavljanje delatnosti, u skladu sa zakonom, za taj period miruje obaveza plaćanja doprinosa, osim ako podnese zahtev Poreskoj upravi za plaćanje doprinosa u tom periodu.
Preduzetnik može podneti zahtev iz stava 1. ovog člana nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave u roku od 30 dana od dana privremene odjave obavljanja delatnosti.
PREDUZETNIKU KOJI PREKINE OBAVLjANjE DELATNOSTI U SKLADU SA ZAKONOM, OBAVEZA PLAĆANjA DOPRINOSA MIRUJE U PERIODU U KOJEM NE OBAVLjA DELATNOST.
PREDUZETNIK IZ STAVA 1. OVOG ČLANA MOŽE NASTAVITI PLAĆANjE DOPRINOSA I U PERIODU U KOJEM NE OBAVLjA DELATNOST.
Obveznik obračunavanja i plaćanja doprinosa iz osnovice i na osnovicu za zaposlene, izabrana, imenovana i postavljena lica i lica koja obavljaju privremene i povremene poslove je poslodavac.
Poslodavac je dužan da doprinose iz stava 1. ovog člana obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, razlike zarade ili ugovorene naknade za privremene i povremene poslove, po propisima koji važe u momentu isplate tih primanja.
Ako poslodavac ne isplati zaradu do 30. u POSLEDNjEG DANA U tekućem mesecu za prethodni mesec, dužan je da najkasnije do tog roka obračuna i uplati doprinose za prethodni mesec na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa iz člana 37. ovog zakona.
AKO POSLODAVAC U ROKU IZ STAVA 3. OVOG ČLANA NE OBRAČUNA I NE UPLATI DOPRINOSE ZA PRETHODNI MESEC, NADLEŽNA ORGANIZACIONA JEDINICA PORESKE UPRAVE, PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI, A NA OSNOVU RASPOLOŽIVIH PODATAKA, OBRAČUNAVA DOPRINOSE U IME I ZA RAČUN POSLODAVCA.
Poslodavac je dužan da pri isplati zarade za odgovarajući mesec plati razliku između plaćenog iznosa doprinosa u skladu sa stavom 3. ST. 3. I 4. ovog člana i iznosa doprinosa obračunatog na zaradu koju isplaćuje.
Obveznik doprinosa koji ostvaruje zaradu ili naknadu za privremene i povremene poslove kod nerezidenta Republike (diplomatsko ili konzularno predstavništvo strane države, odnosno međunarodna organizacija ili predstavnik i službenik takvog predstavništva, odnosno organizacije i dr.) ili kod drugog lica koje po zakonu nije u obavezi da obračunava i plaća doprinose po odbitku, a poslodavac ne obračuna i ne uplati doprinose istovremeno sa obračunom i isplatom zarade, odnosno naknade, dužan je da sam obračuna i plati doprinose po stopama iz člana 44. stav 1. ovog zakona, na način koji je za te slučajeve propisan za plaćanje poreza na dohodak građana, po zakonu koji uređuje porez na dohodak građana.
ČLAN 52A
PREDUZETNIK, ODNOSNO POLjOPRIVREDNIK IZ ČLANA 27. STAV 1. OVOG ZAKONA, KOJI OSTVARUJE LIČNU ZARADU U SMISLU ZAKONA KOJI UREĐUJE POREZ NA DOHODAK GRAĐANA, DUŽAN JE DA SAM OBRAČUNA I PLATI DOPRINOSE NA ISPLAĆENU ZARADU PO STOPAMA IZ ČLANA 44. STAV 1. OVOG ZAKONA, NA NAČIN NA KOJI JE TO PROPISANO ZA PLAĆANjE POREZA NA ZARADU, PO ZAKONU KOJI UREĐUJE POREZ NA DOHODAK GRAĐANA.
Član 53.
Doprinosi za osnivača, odnosno člana privrednog društva koji je u radnom odnosu u privrednom društvu čiji je osnivač odnosno član, obračunavaju se i plaćaju na isti način kao i za ostale zaposlene u tom privrednom društvu, a doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje se uplaćuje organizaciji nadležnoj za te osiguranike prema zakonu koji uređuje obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje.
DOPRINOSE ZA OSNIVAČA, ODNOSNO ČLANA PRIVREDNOG DRUŠTVA OBRAČUNAVA I PLAĆA PRIVREDNO DRUŠTVO ČIJI JE ČLAN.
Za lica koja obavljaju samostalnu delatnost (preduzetnici, osnivači, odnosno članovi privrednog društva, samostalni umetnici, sveštenici i verski službenici), izuzev lica iz čl. 53. i 65b ovog zakona i za poljoprivrednike, obavezu doprinosa utvrđuje rešenjem Poreska uprava.
ZA PREDUZETNIKE KOJI POREZ PLAĆAJU NA PAUŠALNO UTVRĐENI PRIHOD, SAMOSTALNE UMETNIKE, SVEŠTENIKE, VERSKE SLUŽBENIKE I POLjOPRIVREDNIKE IZ ČLANA 27. STAV 3. OVOG ZAKONA, IZUZEV LICA IZ ČLANA 65B OVOG ZAKONA, OBAVEZU DOPRINOSA UTVRĐUJE REŠENjEM PORESKA UPRAVA.
Član 65a
Dinarski iznosi iz člana 13. st. 3. i 4. ovog zakona usklađuju se godišnjim indeksom potrošačkih cena u kalendarskoj godini koja prethodi godini u kojoj se usklađivanje vrši, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Usklađene dinarske iznose iz stava 1. ovog člana objavljuje Vlada.
Usklađeni dinarski iznosi iz stava 1. ovog člana primenjuju se od prvog dana narednog meseca po objavljivanju tih iznosa.
DINARSKI IZNOS IZ ČLANA 13. STAV 3. OVOG ZAKONA USKLAĐUJE SE GODIŠNjIM INDEKSOM POTROŠAČKIH CENA U KALENDARSKOJ GODINI KOJA PRETHODI GODINI U KOJOJ SE USKLAĐIVANjE VRŠI, PREMA PODACIMA REPUBLIČKOG ORGANA NADLEŽNOG ZA POSLOVE STATISTIKE.
USKLAĐENI DINARSKI IZNOS IZ STAVA 1. OVOG ČLANA OBJAVLjUJE VLADA.
USKLAĐENI DINARSKI IZNOS IZ STAVA 1. OVOG ČLANA PRIMENjUJE SE OD PRVOG DANA NAREDNOG MESECA PO OBJAVLjIVANjU TOG IZNOSA.
Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako kao poslodavac ili drugi isplatilac prihoda istovremeno sa isplatom zarade ili drugog prihoda, odnosno u propisanom roku ne obračuna i ne uplati ili pogrešno obračuna i uplati doprinose, ODNOSNO NE UPLATI DOPRINOSE OBRAČUNATE OD STRANE PORESKE UPRAVE (član 51. st. 1. do 4, ČLAN 51. ST. 1. DO 5, čl. 52, 53, 54, 55, 56, član 57. stav 1. i član 60. stav 3).
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u pravnom licu, novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara.
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj preduzetnik, novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara.
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj odgovorno lice u državnom organu ili organu jedinice lokalne samouprave novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara.
Član 73.
Novčanom kaznom od 10.000 do 250.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik, ODNOSNO POLjOPRIVREDNIK IZ ČLANA 27. STAV 1. OVOG ZAKONA ako ne izvrši uplatu doprinosa ili uplatu doprinosa ne izvrši u propisanom roku (član 60. stav 1 ČLAN 52A I ČLAN 60. STAV 1).
Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako ne izvrši uplatu doprinosa ili uplatu doprinosa ne izvrši u propisanom roku (član 51. stav 5 ČLAN 51. STAV 6, član 57. stav 2, član 58a stav 3, član 59a, član 60. st. 1. i 2. i član 62. stav 1).
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
ČLAN 17.
ISPLATIOCI KOJI SU DO DANA POČETKA PRIMENE OVOG ZAKONA IZVRŠILI ISPLATU DELA ZARADE, ODNOSNO PLATE I NAKNADE ZARADE, ODNOSNO PLATE OBRAČUNAVAJU I PLAĆAJU DOPRINOSE ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANjE U SKLADU SA ZAKONOM O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANjE („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BR. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11 I 101/11) ZAKLjUČNO SA KONAČNOM ISPLATOM TE ZARADE, ODNOSNO PLATE I NAKNADE ZARADE, ODNOSNO PLATE.
ČLAN 18.
OSNOVICA DOPRINOSA ZA PREDUZETNIKE, ODNOSNO POLjOPRIVREDNIKE KOJI SU OBVEZNICI POREZA NA PRIHODE OD SAMOSTALNE DELATNOSTI U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE POREZ NA DOHODAK GRAĐANA, A KOJI SE U SKLADU SA ZAKONOM KOJI UREĐUJE POREZ NA DOHODAK GRAĐANA OPREDELE DA OD 1. JULA 2013. ISPLAĆUJU LIČNU ZARADU KAO SVOJE MESEČNO LIČNO PRIMANjE, JE LIČNA ZARADA.
ČLAN 19.
PROPISI ZA IZVRŠAVANjE OVOG ZAKONA DONEĆE SE NAJKASNIJE U ROKU OD MESEC DANA OD DANA STUPANjA NA SNAGU OVOG ZAKONA.
ČLAN 20.
OVAJ ZAKON STUPA NA SNAGU NAREDNOG DANA OD DANA OBJAVLjIVANjA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”, A ODREDBA ČLANA 9. ST. 2. DO 4. OVOG ZAKONA PRIMENjIVAĆE SE OD 1. JANUARA 2014. GODINE.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Ovlašćeni predlagač propisa –V L A D A
Obrađivač – Ministarstvo finansija i privrede
2. Naziv propisa
PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANjE
DRAFT LAW ON AMENDMENTS AND SUPLEMENTS TO LAW ON MANDATORY SOCIAL SECURITY INSURANCE CONTRIBUTIONS
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)
a) Odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu sadržinu propisa
ODREDBE ČLANA 100. SPORAZUMA.
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma
PRIMENjUJE SE ROK IZ ČLANA 72. SPORAZUMA, KAO OPŠTI ROK ZA USKLAĐIVANjE PROPISA.
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
/
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
/
d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju
/
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije
a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenst sa njima
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije
NE POSTOJE ODGOVARAJUĆI PROPISI EVROPSKE UNIJE SA KOJIMA JE POTREBNO OBEZBEDITI USKLAĐENOST.
5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.
NE POSTOJE ODGOVARAJUĆI PROPISI EVROPSKE UNIJE SA KOJIMA JE POTREBNO OBEZBEDITI USKLAĐENOST.
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
PREVOĐENjE PROPISA JE U TOKU.
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?
PREVOĐENjE PROPISA JE U TOKU.
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti.
U IZRADI PREDLOGA ZAKONA NISU UČESTVOVALI KONSULTANTI.