Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o uzajamnoj zaštiti intelektualne svojine tokom bilateralne vojno-tehničke saradnje

PREDLOG ZAKONA

O POTVRĐIVANJU SPORAZUMA IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE

I VLADE RUSKE FEDERACIJE O UZAJAMNOJ ZAŠTITI INTELEKTUALNE SVOJINE TOKOM BILATERALNE VOJNO-TEHNIČKE SARADNJE

Član 1.

Potvrđuje se Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o uzajamnoj zaštiti intelektualne svojine tokom bilateralne vojno-tehničke saradnje, koji je potpisan u Moskvi, 27. oktobra 2015. godine, u originalu na srpskom i ruskom jeziku.

Član 2.

Tekst Sporazuma u originalu na srpskom jeziku glasi:

S P O R A Z U M

IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE RUSKE FEDERACIJE

O UZAJAMNOJ ZAŠTITI INTELEKTUALNE SVOJINE TOKOM BILATERALNE VOJNO-TEHNIČKE SARADNJE

Vlada Republike Srbije i Vlada Ruske Federacije, u daljem tekstu: Strane,

potvrđujući namere da jačaju prijateljske odnose između dve države;

rukovodeći se Sporazumom između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o vojno-tehničkoj saradnji, koji je potpisan 16. oktobra 2014. godine;

u želji da doprinesu boljem uzajamnom razumevanju i saradnji u sferi zaštite intelektualne svojine tokom bilateralne vojno-tehničke saradnje;

izražavajući svoju zainteresovanost za potrebu usklađivanja napora Strana i preduzimanja efikasnih mera sprečavanja i suzbijanja povrede prava pri korišćenju intelektualne svojine tokom bilateralne vojno-tehničke saradnje;

bazirajući se na principima jednakosti i uzajamne koristi,

dogovorile su se o sledećem:

Član 1.

Definicije

Pojmovi koji se koriste u ovom sporazumu imaju sledeće značenje:

„poslovne poverljive informacije” – industrijski, tehnički i naučno-tehnički podaci, koji imaju stvarnu ili potencijalnu komercijalnu vrednost zbog toga što su nepoznati trećim licima i kojima treća lica nemaju slobodan pristup na zakonskoj osnovi i prema kojima lice koje ih poseduje preduzima mere zaštite njihove poverljivosti;

„intelektualna svojina” – podrazumeva se u značenju navedenom u članu 2. Konvencije o osnivanju Svetske organizacije za intelektualnu svojinu, koja je potpisana u Stokholmu 14. jula 1967. godine;

„prethodna intelektualna svojina” – intelektualna svojina koja pripada državi jedne od Strana i/ili učesnicima ugovora, koja je nastala pre i van okvira bilateralne vojno-tehničke saradnje, čije je korišćenje neophodno za realizaciju ugovora koji se zaključuju tokom bilateralne vojno-tehničke saradnje;

„stečena intelektualna svojina” – intelektualna svojina koja nastaje pri izvođenju zajedničke delatnosti tokom bilateralne vojno-tehničke saradnje;

„učesnici ugovora” – pravna lica država Strana, koja su u skladu sa zakonodavstvom svoje države ovlašćena da obavljaju spoljnotrgovinsku delatnost koja se odnosi na robu vojne namene.

Član 2.

Cilj

Cilj ovog Sporazuma je obezbeđenje zaštite intelektualne svojine od strane Strana tokom bilateralne vojno-tehničke saradnje u skladu sa zakonodavstvom država Strana, kao i u skladu sa međunarodnim ugovorima koji čine deo pravnog sistema država Strana.

Odredbe ovog Sporazuma ne primenjuju se na prava i obaveze koje su nastale na osnovu ugovora koji su zaključeni pre stupanja na snagu ovog sporazuma.

Član 3.

Ovlašćeni organi

Ovlašćeni organi Strana za sprovođenje ovog Sporazuma su:

– sa srpske strane – Ministarstvo odbrane Republike Srbije,

– sa ruske strane – Federalna služba za intelektualnu svojinu zajedno sa Ministarstvom odbrane Ruske Federacije.

U slučaju predaje ovlašćenja za sprovođenje ovog Sporazuma drugim ovlašćenim organima ili promene naziva ovlašćenih organa, Strane će o tome obavestiti jedna drugu diplomatskim putem.

Član 4.

Saradnja Strana

Saradnja Strana u oblasti zaštite intelektualne svojine u toku sprovođenja ovog Sporazuma ostvaruje se putem:

usaglašavanja pitanja u vezi sa zaštitom intelektualne svojine;

preduzimanja mera sprečavanja i suzbijanja povrede prava koja se odnose na intelektualnu svojinu;

razmene iskustava i informacija po pitanjima pravne zaštite intelektualne svojine, kao i u okviru međunarodne saradnje država Strana;

stavljanja na raspolaganje, na zahtev jedne Strane, normativnih pravnih akata države druge Strane, kojima se propisuju pitanja korišćenja i zaštite intelektualne svojine;

sprovođenja drugih oblika saradnje, koje Strane usaglase.

Član 5.

Ugovori

U ugovorima koji se zaključuju tokom bilateralne vojno-tehničke saradnje, učesnici ugovora predviđaju odredbe, koje se odnose na:

raspodelu prava na stečenu intelektualnu svojinu i prihoda od njenog korišćenja, uzimajući u obzir doprinos svake od Strana i/ili učesnika ugovora;

obaveze u pogledu obezbeđivanja zaštite prethodne i stečene intelektualne svojine;

uslove i postupak korišćenja i prenošenja intelektualne svojine na teritorijama država Strana, kao i na teritorijama trećih država;

prava svake od Strana i/ili učesnika ugovora na korišćenje i prenošenje poslovnih poverljivih informacija i njihove obaveze u pogledu njihove zaštite;

postupak naknade štete usled neovlašćenog korišćenja intelektualne svojine, kao i poslovnih poverljivih informacija;

postupak rešavanja sporova i nesuglasica koje se odnose na intelektualnu svojinu;

uslove i postupak prenošenja, razmene i objavljivanja podataka o prethodnoj i stečenoj intelektualnoj svojini.

Član 6.

Prethodna intelektualna svojina

Ostvarivanje zajedničke delatnosti tokom bilateralne vojno-tehničke saradnje ne utiče na prava Strana i/ili učesnika ugovora na prethodnu intelektualnu svojinu.

Prethodna intelektualna svojina može da bude doprinos svake od Strana i/ili učesnika ugovora u zajedničkoj delatnosti tokom bilateralne vojno-tehničke saradnje.

Predaja i korišćenje prethodne intelektualne svojine vršiće se tek nakon što nosilac takve prethodne intelektualne svojine obezbedi njenu zaštitu na teritoriji države na kojoj će se ista koristiti i/ili na način i pod uslovima opredeljenim od strane učesnika ugovora u ugovorima koji se zaključuju tokom bilateralne vojno-tehničke saradnje.

Član 7.

Stečena intelektualna svojina

Strane i/ili učesnici ugovora zajedničkim dogovorom donose odluku o obliku zaštite rezultata nastalih pri izvođenju zajedničke delatnosti tokom bilateralne vojno-tehničke saradnje uključujući njihovu zaštitu kao poslovnih poverljivih informacija.

Strane i/ili učesnici ugovora preduzimaju mere kojima se sprečava otkrivanje informacija o navedenim rezultatima do donošenja odluke o obliku njihove zaštite.

Prilikom određivanja redosleda podnošenja zahteva za izdavanje patenata Strane i/ ili učesnici ugovora rukovode se sledećim:

zahtevi za izdavanje patenata za rezultate koji mogu biti zaštićeni, a koji su nastali na teritoriji Republike Srbije, prvenstveno se podnose Zavodu za intelektualnu svojinu Republike Srbije;

zahtevi za izdavanje patenata za rezultate koji mogu biti zaštićeni, a koji su nastali na teritoriji Ruske Federacije, prvenstveno se podnose federalnom organu izvršne vlasti za intelektualnu svojinu Ruske Federacije.

U slučaju stvaranja intelektualne svojine, koja sadrži informacije koje se u skladu sa zakonodavstvom države jedne od Strana smatraju tajnim podacima, Strane i/ili učesnici ugovora održavaju konsultacije po pitanju njene pravne zaštite.

Raspodela prava na stečenu intelektualnu svojinu, kao i prihoda od korišćenja stečene intelektualne svojine se vrši uzimajući u obzir doprinose Strana i/ili učesnika ugovora u zajedničkoj delatnosti tokom bilateralne vojno-tehničke saradnje, uključujući i prethodnu intelektualnu svojinu.

Član 8.

Mere zaštite intelektualne svojine

Strane priznaju da roba vojne namene koja se stvara, koristi ili predaje tokom bilateralne vojno-tehničke saradnje, može da bude intelektualna svojina i/ili sadrži intelektualnu svojinu koja pripada državama Strana i/ili učesnicima ugovora.

Svaka od Strana u skladu sa zakonodavstvom svoje države, kao i međunarodnim ugovorima koji čine deo pravnog sistema država Strana, preduzima neophodne mere u cilju sprečavanja i/ili suzbijanja vanugovornog korišćenja robe vojne namene, koja predstavlja intelektualnu svojinu i/ili sadrži intelektualnu svojinu koja pripada državi druge Strane i/ili učesnicima ugovora ove države.

Nijedna od Strana niti učesnici ugovora neće predati bilo kojoj trećoj državi, njenim pravnim i/ili fizičkim licima, međunarodnim organizacijama, kao ni bilo kom trećem licu, objekte intelektualne svojine, prava koja pripadaju državi druge Strane i/ili učesnicima ugovora te države, niti će preneti pravo korišćenja intelektualne svojine koje pripada državi druge strane i/ili učesnicima ugovora te države, bez prethodne pisane saglasnosti te druge Strane.

Nijedna od Strana niti učesnici ugovora države te Strane, bez pisane saglasnosti druge Strane, neće obavljati modernizaciju robe vojne namene isporučene tokom bilateralne vojno-tehničke saradnje, uključujući za potrebe trećih država, njihovih pravnih i fizičkih lica, međunarodne organizacije, kao ni u interesima bilo kog trećeg lica, ukoliko je tokom takve modernizacije predviđeno korišćenje intelektualne svojine koje pripada državi druge Strane i/ili učesnicima ugovora te države.

Član 9.

Poslovne poverljive informacije

Informacije, koje Strana koja ih ustupa i/ili učesnik ugovora države te Strane, priznaju kao poslovne poverljive informacije, automatski kao takve smatra i štiti Strana koja ih prima i/ili učesnici ugovora države te Strane.

Korišćenje poslovnih poverljivih informacija vrši se u skladu sa zakonodavstvom država Strana. Strana koja je dobila takve informacije štiti ih na nivou koji nije niži od stepena zaštite Strane koja ustupa takve podatke.

Prenošenje i korišćenje poslovnih poverljivih informacija vrši se tek nakon što je Strana koja ih prima preduzela odgovarajuće mere njihove zaštite.

Poslovne poverljive informacije se ne otkrivaju i ne ustupaju trećoj državi, njenim pravnim i/ili fizičkim licima, međunarodnim organizacijama, kao ni bilo kom trećem licu bez prethodne pisane saglasnosti Strane o čijim se poslovnim poverljivim informacijama radi.

Informacije koje zajedno dobiju Strane i/ili učesnici ugovora definisaće se kao poslovne poverljive informacije uz uzajamnu saglasnost Strana i/ili učesnika ugovora.

Način uzajamnog ustupanja i zaštite podataka koji čine tajne podatke država Strana definisan je Sporazumom između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o uzajamnoj zaštiti tajnih podataka, koji je potpisan 16. oktobra 2014. godine.

Član 10.

Sprovođenje Sporazuma

Ovlašćeni organi Strana:

izrađuju mehanizam sprovođenja ovog sporazuma i kontrole nad njegovim sprovođenjem, uključujući monitoring sprovođenja ovog sporazuma, kao i preko poseta predstavnika ovlašćenih organa Strana radi vršenja kontrole nad ispunjavanjem obaveza Strana koje se odnose na zaštitu intelektualne svojine;

formiraju, po potrebi, zajedničku komisiju (radnu grupu) koja koordinira delatnost učesnika ugovora, razmatra i priprema preporuke za regulisanje sporova i nesuglasica između učesnika ugovora, prikuplja i obrađuje informacije koje se odnose na sprovođenje ovog Sporazuma, priprema predloge za sprovođenje ovog Sporazuma;

razrađuju i utvrđuju preporuke za pravnu zaštitu i zaštitu intelektualne svojine;

održavaju konsultacije u cilju regulisanja nesuglasica i sporova među učesnicima ugovora nastalih u vezi sa intelektualnom svojinom, uključujući i pitanja naknade štete, koja je pričinjena njenim nezakonitim korišćenjem;

ostvaruju druge oblike saradnje koje Strane usaglase.

Član 11.

Rešavanje sporova i nesuglasica

Sporove i nesuglasice koji nastanu tokom bilateralne vojno-tehničke saradnje, a odnose se na intelektualnu svojinu, rešavaće učesnici ugovora putem uzajamnih konsultacija i pregovora u skladu sa ugovorima koje su oni zaključili.

U slučaju da učesnici ugovora ne reše sporove i nesuglasice samostalno, angažovaće za rešavanje sporova i nesuglasica zajedničku komisiju (radnu grupu), koja se formira u skladu sa članom 10. ovog sporazuma, ili ovlašćene organe Strana ili će rešavati nastale sporove i nesuglasice na druge načine predviđene ugovorima koje su oni zaključili.

Sporovi i nesuglasice među Stranama, koji nastaju u vezi sa primenom i tumačenjem ovog Sporazuma, rešavaće se putem konsultacija i pregovora između ovlašćenih organa Strana.

U slučaju da sporove i nesuglasice ne mogu da reše ovlašćeni organi Strana, oni se rešavaju putem obavljanja konsultacija i pregovora između Strana.

Član 12.

Izmene

U ovaj Sporazum, uz uzajamnu pisanu saglasnost Strana, mogu da se unesu izmene koje stupaju na snagu na način predviđen članom 13. ovog Sporazuma.

Član 13.

Stupanje na snagu i prestanak važenja

Ovaj Sporazum stupa na snagu danom prijema, diplomatskim putem, poslednjeg pisanog obaveštenja o tome da su Strane ispunile unutardržavne procedure neophodne za stupanje na snagu ovog Sporazuma.

Ovaj Sporazum se zaključuje na period od 5 godina i automatski se produžava na narednih 5 godina, osim ako jedna od Strana u pisanoj formi, ne obavesti diplomatskim putem drugu Stranu, najkasnije 6 meseci pre isteka odgovarajućeg perioda važenja ovog sporazuma, o svojoj nameri da prekine njegovo važenje.

U slučaju prestanka važenja ovog sporazuma, na snazi će ostati obaveze predviđene članovima 8. i 9. ovog sporazuma, osim ukoliko se Strane ne dogovore nešto drugo.

Sačinjeno u Moskvi, 27. oktobra 2015. godine u dva primerka, svaki na srpskom i ruskom jeziku, pri čemu oba teksta imaju jednaku pravnu snagu.

Za Vladu Za Vladu

Republike Srbije Ruske Federacije

_________________________ __________________________

Bratislav Gašić Grigorij Ivlijev

Član 3.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u ,,Službenom glasniku Republike Srbije – Međunarodni ugovori”.

OBRAZLOŽENJE

1. Ustavni osnov za donošenje Zakona

Ustavni osnov za donošenje Zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o uzajamnoj zaštiti intelektualne svojine tokom bilateralne vojno-tehničke saradnje, sadržan je u članu 99. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije, kojim je propisano da Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore kad je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja.

2. Razlozi za donošenje Zakona

Sporazumom između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o uzajamnoj zaštiti intelektualne svojine tokom bilateralne vojno-tehničke saradnje, čije se potvrđivanje predlaže ovim zakonom, opredeljuju se osnovni ciljevi i principi na kojima će se zasnivati bilateralna vojno-tehnička saradnja u oblasti zaštite intelektualne svojine između vlada Republike Srbije i Ruske Federacije, odnosno njihovih ovlašćenih organa, a u cilju doprinosa razvoju celokupnih bilateralnih odnosa dve države.

Prvenstveni cilj predloženog zakona, odnosno zaključenog sporazuma, je uspostavljanje pravnog okvira koji bi omogućio saradnju Strana i njihovih ovlašćenih organa u oblasti zaštite intelektualne svojine budući da intelektualna svojina kao apsolutno pravo mora biti adekvatno zaštićena. Takođe, predmetnim sporazumom uspostavlja se kontrola nad vanugovornim korišćenjem kako prethodne tako i stečene intelektualne svojine.

3. Ocena potrebnih finansijskih sredstava za sprovođenje Zakona

Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna finansijska sredstva. Za formiranje i funkcionisanje zajedničke komisije (radne grupe) koja koordinira delatnost učesnika i razmatra druga pitanja u vezi sa sprovođenjem Sporazuma nije potrebno obezbediti finansijska sredstva iz budžeta Republike Srbije u 2016. godini.

Sredstva za realizaciju predmetnog sporazuma i navedene komisije (radne grupe) u narednim godinama biće planirana u okviru limita koji budu utvrđeni za razdeo Ministarstva odbrane.

Ostavite komentar