PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PROGRAMU ZAŠTITE UČESNIKA U KRIVIČNOM POSTUPKU
Član 1.
U Zakonu o Programu zaštite učesnika u krivičnom postupku („Službeni glasnik RS”, broj 85/05), u članu 3. stav 1. tačka 1) posle reči: „svedok saradnik,” dodaju se reči: „okrivljeni saradnik, osuđeni saradnik, stručni savetnik”.
U stavu 2. posle reči: „svedok saradnik,” dodaju se reči: „okrivljeni saradnik, osuđeni saradnik, stručni savetnik,”.
Član 2.
Član 5. menja se i glasi:
„Program zaštite se sprovodi ako su učesnici u krivičnom postupku i bliska lica usled davanja iskaza ili obaveštenja značajnih za dokazivanje u krivičnom postupku izložena opasnosti po život, zdravlje, fizički integritet, slobodu ili imovinu, a bez tog iskaza ili obaveštenja bilo bi znatno otežano ili nemoguće dokazivanje u krivičnim postupcima za:
1) krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije;
2) krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom;
3) krivična dela organizovanog kriminala;
4) druga krivična dela za koja je posebnim zakonom određeno da postupa javno tužilaštvo posebne nadležnosti.”.
Član 3.
U članu 6. stav 2. reči: „službenu tajnu” zamenjuju se rečima: „tajne podatke određene u skladu sa zakonom koji uređuje tajnost podataka”.
Član 4.
U članu 7. st. 2. i 3. reči: „Vrhovnog suda Srbije” zamenjuju se rečima: „Vrhovnog kasacionog suda”.
Posle stava 4. dodaje se novi stav 5. koji glasi:
„Komisija ima sekretara kojeg, iz reda zaposlenih u Jedinici za zaštitu, imenuje rukovodilac Jedinice za zaštitu.”.
Dosadašnji stav 5. postaje stav 6.
Član 5.
U članu 9. stav 1. tačka 1) menja se i glasi:
„1) prestankom sudijske funkcije, odnosno funkcije zamenika javnog tužioca;”.
Član 6.
U članu 10. stav 1. posle reči: „Vrhovnog” dodaje se reč: „kasacionog”.
Član 7.
U članu 20. stav 1. reči: „ličnih podataka” zamenjuju se rečima: „podataka o ličnosti”.
Član 8.
U članu 25. stav 1. posle reči: „sudija” dodaju se zapeta i reči: „odnosno sudija za prethodni postupak”.
Član 9.
U članu 26. stav 2. reči: „ličnim podacima” zamenjuju se rečima: „podacima o ličnosti”.
Član 10.
U članu 27. stav 1. posle reči: „sudija” dodaju se zapeta i reči: „odnosno sudija za prethodni postupak”.
U stavu 3. posle reči: „sudiju” dodaju se zapeta i reči: „odnosno sudiju za prethodni postupak”.
Član 11.
U članu 31. stav 1. posle reči: „sudija” dodaju se zapeta i reči: „odnosno sudija za prethodni postupak”.
Član 12.
U članu 34. stav 1. posle reči: „sudija” dodaju se zapeta i reči: „odnosno sudija za prethodni postupak”.
Član 13.
U članu 40. u tački 1) reči: „ličnim podacima” zamenjuju se rečima: „podacima o ličnosti”.
Član 14.
U članu 42. stav 2. menja se i glasi:
„Članovima Komisije, zamenicima članova i sekretaru Komisije, za rad u Komisiji, pripada posebna naknada koja se utvrđuje aktom Vlade.”.
Član 15.
Akt iz člana 14. ovog zakona doneće se u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 16.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E NJ E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Programu zaštite učesnika u krivičnom postupku sadržan je u članu 97. tač. 2. i 16. Ustava Republike Srbije, kojom je propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje postupak pred sudovima i drugim državnim organima, kao i organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Zakon o Programu zaštite učesnika u krivičnom postupku donet je seprembra 2005. godine. Posle donošenja tog zakona, doneti su novi zakoni kojima se uređuje organizacija i nadležnost pravosudnih organa, tajnost podataka, zaštita podataka o ličnosti, kao i zakoni koji uređuju postupke pred sudovima.
Imajući u vidu da se Zakon o Programu zaštite učesnika u krivičnom postupku u najvećoj meri odnosi na zaštitu lica koja mogu doći u opasnost zbog davanja iskaza u postupcima koji se vode za krivična dela organizovanog kriminala, da bi se izbegli određeni problemi u praksi, neophodno je izvršiti hitne izmene i dopune ovog zakona, budući da se novi Zakonik o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/11 i 101/11) primenjuje od 15. januara 2012. godine, u odnosu na krivična dela u kojima na osnovu posebnog zakona postupa javno tužilaštvo za organizovani kriminal.
III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA
Članom 1. Zakona dopunjuje se član 3. Zakona o o Programu zaštite učesnika u krivičnom postupku, tako što se, pored pojma svedoka saradnika, uvode i pojmovi okrivljenog saradnika, osuđenog saradnika i stručnog savetnika koji su predviđeni novim Zakonikom o krivičnom postupku.
Članom 2. Zakona menja se član 5. Zakona o Programu zaštite učesnika u krivičnom postupku, tako što se proširuje krug krivičnih dela za koje se može primeniti Program zaštite. Na ovaj način se vrši usklađivanje sa izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih teških krivičnih dela, kojima je proširen krug dela u kojima postupaju specijalizovani državni organi, a koje su donete posle donošenja Zakona o Programu zaštite učesnika u krivičnom postupku.
U članu 3. Zakona vrši se izmena u članu 6. Zakona o Programu zaštite učesnika u krivičnom postupku, radi usklađivanja sa Zakonom o tajnosti podataka, koji na drugačiji način uređuje pojam tajnog podatka i oznake tajnosti podatka, u odnosu na ranije važeće propise.
Članom 4. Zakona vrše se izmene u članu 7. Zakona o Programu zaštite učesnika u krivičnom postupku tako što se naziv najvišeg suda u Republici Srbije usklađuje sa Ustavom i Zakonom o uređenju sudova. Pored toga, predviđa se da Komisija za sprovođenje Programa zaštite, pored članova i zamenika članova, ima i sekretara, a zbog efikasnijeg rada Komisije i boljeg sprovođenja Programa zaštite.
Članom 5. Zakona vrši se terminološko usklađivanje u članu 9. Zakona o Programu zaštite učesnika u krivičnom postupku sa Ustavom, Zakonom o sudijama i Zakonom o javnom tužilaštvu, koji upotrebljavaju termine „sudijska funkcija” i „funkcija zamenika javnog tužioca”.
Članom 6. Zakona vrše se izmene u članu 10. Zakona o Programu zaštite učesnika u krivičnom postupku, tako što se naziv najvišeg suda u Republici Srbije usklađuje sa Ustavom i Zakonom o uređenju sudova.
U čl. 7, 9. i 13. Zakona vrše se izmene u čl. 20, 26. i 40. Zakona o Programu zaštite učesnika u krivičnom postupku, radi terminološkog usklađivanja sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.
U čl. 8, 10, 11. i 12. Zakona dopunjuju se čl. 25, 27, 31. i 34. Zakona o Programu zaštite učesnika u krivičnom postupku, tako što se uvodi institut sudije za prethodni postupak, koji poznaje novi Zakonik o krivičnom postupku.
Članom 14. Zakona menja se član 42. stav 2. Zakona o Programu zaštite učesnika u krivičnom postupku, iz razloga što se prema članu 4. Zakona predviđa da Komisija ima i sekretara, pa je zbog toga potrebno da se i za to lice predvidi posebna naknada za rad u Komisiji.
Članom 15. Zakona utvrđuje se rok za donošenje podzakonskog propisa kojim će se utvrditi naknada za rad u Komisiji.
Članom 16. Zakona određuje se stupanje zakona na snagu.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA PRIMENU ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se da se Zakon donese po hitnom postupku, budući da bi njegovo nedonošenje po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po rad pravosudnih i drugih državnih organa.
PREGLED ODREDABA ZAKONA O PROGRAMU ZAŠTITE UČESNIKA U KRIVIČNOM POSTUPKU KOJE SE MENJAJU, ODNOSNO DOPUNJUJU
Član 3.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) učesnik u krivičnom postupku je: osumnjičeni, okrivljeni, svedok saradnik, OKRIVLJENI SARADNIK, OSUĐENI SARADNIK, STRUČNI SAVETNIK, svedok, oštećeni, veštak i stručno lice.
2) blisko lice je lice za koje učesnik u krivičnom postupku zahteva uključenje u Program zaštite;
3) zaštićeno lice je lice uključeno u Program zaštite.
Osumnjičeni, okrivljeni, svedok saradnik, OKRIVLJENI SARADNIK, OSUĐENI SARADNIK, STRUČNI SAVETNIK, svedok, oštećeni, veštak i stručno lice imaju značenje u smislu odgovarajućih odredbi Zakonika o krivičnom postupku.
Član 5.
Program zaštite se sprovodi ako su učesnici u krivičnom postupku i bliska lica usled davanja iskaza ili obaveštenja značajnih za dokazivanje u krivičnom postupku izložena opasnosti po život, zdravlje, fizički integritet, slobodu ili imovinu, a bez tog iskaza ili obaveštenja bilo bi znatno otežano ili nemoguće dokazivanje u krivičnim postupcima za krivična dela:
1) protiv ustavnog uređenja i bezbednosti;
2) protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom;
3) organizovanog kriminala.
ČLAN 5.
PROGRAM ZAŠTITE SE SPROVODI AKO SU UČESNICI U KRIVIČNOM POSTUPKU I BLISKA LICA USLED DAVANJA ISKAZA ILI OBAVEŠTENJA ZNAČAJNIH ZA DOKAZIVANJE U KRIVIČNOM POSTUPKU IZLOŽENA OPASNOSTI PO ŽIVOT, ZDRAVLJE, FIZIČKI INTEGRITET, SLOBODU ILI IMOVINU, A BEZ TOG ISKAZA ILI OBAVEŠTENJA BILO BI ZNATNO OTEŽANO ILI NEMOGUĆE DOKAZIVANJE U KRIVIČNIM POSTUPCIMA ZA:
1) KRIVIČNA DELA PROTIV USTAVNOG UREĐENJA I BEZBEDNOSTI REPUBLIKE SRBIJE;
2) KRIVIČNA DELA PROTIV ČOVEČNOSTI I DRUGIH DOBARA ZAŠTIĆENIH MEĐUNARODNIM PRAVOM;
3) KRIVIČNA DELA ORGANIZOVANOG KRIMINALA;
4) DRUGA KRIVIČNA DELA ZA KOJA JE POSEBNIM ZAKONOM ODREĐENO DA POSTUPA JAVNO TUŽILAŠTVO POSEBNE NADLEŽNOSTI.
Član 6.
Državni organi i službena lica koja obezbeđuju i pružaju zaštitu učesnika u krivičnom postupku dužni su da sprovode postupak i postupaju hitno.
Podaci u vezi sa Programom zaštite su poverljivi i predstavljaju službenu tajnu TAJNE PODATKE ODREĐENE U SKLADU SA ZAKONOM KOJI UREĐUJE TAJNOST PODATAKA. Osim službenih lica ove podatke ne mogu saopštavati ni druga lica kojima podaci postanu dostupni. Službeno lice je dužno da drugo lice obavesti da ovi podaci predstavljaju tajnu.
Član 7.
Odluku o uključenju, produženju, obustavi i prestanku Programa zaštite donosi Komisija za sprovođenje Programa zaštite (u daljem tekstu: Komisija), koja ima tri člana.
Jednog člana Komisije imenuje iz reda sudija Vrhovnog suda Srbije VRHOVNOG KASACIONOG SUDA predsednik Vrhovnog suda Srbije VRHOVNOG KASACIONOG SUDA, drugog člana imenuje iz reda svojih zamenika Republički javni tužilac, a rukovodilac Jedinice za zaštitu član je Komisije po položaju.
Članovi Komisije imaju po jednog zamenika, koje imenuje predsednik Vrhovnog suda Srbije VRHOVNOG KASACIONOG SUDA iz reda sudija Vrhovnog suda Srbije VRHOVNOG KASACIONOG SUDA odnosno Republički javni tužilac iz reda zamenika Republičkog javnog tužioca.
Zamenik rukovodioca Jedinice za zaštitu zamenjuje po položaju rukovodioca i u Komisiji.
KOMISIJA IMA SEKRETARA KOJEG, IZ REDA ZAPOSLENIH U JEDINICI ZA ZAŠTITU, IMENUJE RUKOVODILAC JEDINICE ZA ZAŠTITU.
Stručne i administrativne poslove za potrebe Komisije obavlja Jedinica za zaštitu.
Član 9.
Svojstvo člana Komisije i zamenika prestaje:
1) prestankom dužnosti sudije Vrhovnog suda Srbije ili zamenika javnog tužioca;
1) PRESTANKOM SUDIJSKE FUNKCIJE, ODNOSNO FUNKCIJE ZAMENIKA JAVNOG TUŽIOCA;
2) prestankom radnog odnosa rukovodioca Jedinice za zaštitu odnosno njegovog zamenika odnosno raspoređivanjem na drugo radno mesto;
3) na zahtev člana ili zamenika;
4) zbog nepridržavanja propisa o sprovođenju Programa zaštite;
5) istekom vremena imenovanja.
Rukovodiocu Jedinice za zaštitu odnosno njegovom zameniku ne može prestati članstvo u Komisiji na sopstveni zahtev.
O prestanku svojstva člana Komisije ili zamenika odlučuje starešina organa koji je imenovao člana Komisije ili zamenika.
Član 10.
Radom Komisije rukovodi predsednik. Predsednik Komisije je sudija Vrhovnog KASACIONOG suda, a u slučaju njegove sprečenosti zamenjuje ga njegov zamenik.
Komisija odlučuje na sednici većinom glasova. Član Komisije koji je podneo zahtev iz člana 25, 31. ili 34. ovog zakona ne može učestvovati u odlučivanju.
Član 20.
Mera promene identiteta sastoji se od potpune ili delimične izmene ličnih podataka PODATAKA O LIČNOSTI zaštićenog lica. Uz ovu meru može biti određena i promena fizičkih karakteristika zaštićenog lica.
Promena identiteta može imati uticaja na prava i obaveze zaštićenog lica samo u meri u kojoj je to neophodno radi sprovođenja Programa zaštite i ne utiče na obaveze zaštićenog lica prema trećim licima.
Nakon promene identiteta Jedinica za zaštitu odobrava i nadzire pristup izvornim podacima o identitetu zaštićenog lica. Jedinica za zaštitu vodi računa i o svim statusnim i drugim pravima i obavezama koji su u vezi sa izvornim identitetom zaštićenog lica.
Član 25.
Nadležni javni tužilac, istražni sudija, ODNOSNO SUDIJA ZA PRETHODNI POSTUPAK ili predsednik veća može po službenoj dužnosti ili na predlog učesnika u krivičnom postupku podneti Komisiji zahtev za uključenje učesnika u krivičnom postupku i bliskih lica u Program zaštite.
Nakon pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka zahtev iz stava 1. ovog člana može podneti i Jedinica za zaštitu.
Član 26.
Zahtev za uključenje u Program zaštite sadrži:
1) podatke o licu za koje se zahteva zaštita;
2) opis i zakonski naziv krivičnog dela povodom koga se zahteva zaštita;
3) ocenu značaja iskaza ili obaveštenja za postupak;
4) okolnosti koje ukazuju da postoji opasnost za lice za koje se zahteva zaštita.
Uz zahtev za uključenje u Program zaštite dostavlja se upitnik o ličnim podacima PODACIMA O LIČNOSTI, imovinskim prilikama, krugu bliskih lica i drugim podacima koji popunjava lice za koje se zahteva zaštita.
Pre odlučivanja o zahtevu Komisija će zatražiti od Jedinice za zaštitu da u roku od 15 dana dostavi procenu:
1) opasnosti koja preti licu za koje se zahteva zaštita;
2) opasnosti kojoj bi bila izložena zajednica u slučaju uključenja u Program zaštite;
3) zdravstvenog stanja lica za koje se zahteva zaštita;
4) potrebnih mera zaštite.
Član 27.
Ako nadležni javni tužilac, istražni sudija, ODNOSNO SUDIJA ZA PRETHODNI POSTUPAK ili predsednik veća oceni da postoji neposredna opasnost po život, zdravlje, fizički integritet, slobodu ili imovinu učesnika u krivičnom postupku ili bliskog lica, obavestiće Jedinicu za zaštitu o potrebi primene hitnih mera.
Rukovodilac Jedinice za zaštitu naređuje primenu hitnih mera, uz saglasnost učesnika u krivičnom postupku odnosno bliskog lica. Saglasnost u ime maloletnog lica ili lica potpuno lišenog poslovne sposobnosti daje zakonski zastupnik ili staralac.
Rukovodilac Jedinice za zaštitu odmah obaveštava predsednika Komisije i nadležnog javnog tužioca, istražnog sudiju, ODNOSNO SUDIJU ZA PRETHODNI POSTUPAK ili predsednika veća o primenjenim hitnim merama.
Primena hitnih mera traje do donošenja odluke Komisije o zahtevu za uključenje u Program zaštite.
Član 31.
Nadležni javni tužilac, istražni sudija, ODNOSNO SUDIJA ZA PRETHODNI POSTUPAK ili predsednik veća može po službenoj dužnosti ili na predlog Jedinice za zaštitu ili zaštićenog lica podneti Komisiji zahtev za produženje Programa zaštite.
Nakon pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka zahtev iz stava 1. ovog člana može podneti i Jedinica za zaštitu.
Zahtev za produženje Programa zaštite podnosi se najkasnije 30 dana pre isteka vremena na koje je zaključen sporazum o uključenju u Program zaštite.
Prilikom odlučivanja o zahtevu za produženje Programa zaštite shodno se primenjuju odredbe čl. 28. i 29. stav 1. ovog zakona.
Član 34.
Nadležni javni tužilac, istražni sudija, ODNOSNO SUDIJA ZA PRETHODNI POSTUPAK ili predsednik veća može po službenoj dužnosti ili na predlog Jedinice za zaštitu podneti Komisiji zahtev za obustavu Programa zaštite.
Nakon pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka zahtev iz stava 1. ovog člana može podneti i Jedinica za zaštitu.
Prilikom odlučivanja o zahtevu za obustavu Programa zaštite shodno se primenjuju odredbe člana 28. ovog zakona.
Član 40.
Jedinica za zaštitu vodi sledeće evidencije:
1) o ličnim podacima PODACIMA O LIČNOSTI zaštićenog lica, njegovom prebivalištu i podacima koji se odnose na promenu ili prikrivanje identiteta i podataka o vlasništvu, kao i o drugim podacima značajnim za sprovođenje Programa zaštite;
2) o podacima sadržanim u upitniku iz člana 26. stav 2. ovog zakona;
3) o zaključenim sporazumima o uključenju i produženju Programa zaštite;
4) o licima uključenim u Program zaštite na osnovu potvrđenog međunarodnog ugovora ili na osnovu uzajamnosti;
5) o datim saglasnostima u smislu čl. 19, 22. stav 1, člana 23. stav 2. i člana 30. stav 1. tačka 4) ovog zakona;
6) o licima kojima je na osnovu člana 41. stav 1. ovog zakona odobren pristup podacima u vezi sa Programom zaštite.
Član 42.
Sredstva za sprovođenje ovog zakona obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.
Članovima Komisije i zamenicima za rad u Komisiji pripada posebna naknada koju utvrđuje uredbom Vlada Republike Srbije.
ČLANOVIMA KOMISIJE, ZAMENICIMA ČLANOVA I SEKRETARU KOMISIJE, ZA RAD U KOMISIJI, PRIPADA POSEBNA NAKNADA KOJA SE UTVRĐUJE AKTOM VLADE.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISASA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Ovašćeni predlagač – Vlada
Obrađivač – Ministarstvo pravde
2. Naziv propisa
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku
Draft Law on Amendments and Additions to the Law on Protection Program of the Participants in Criminal Procedure
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije
a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenost sa njima
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije
5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.
Ne postoji odgovarajući propis Evropske unije sa kojim je potrebno obezbediti usklađenost.
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?
Ne.
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti
ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Analiza efekata Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Programu zaštite učesnika u krivičnom postupku nije potrebna, s obzirom da njegova primena neće izazvati dodatne troškove građanima i privredi, da se ne odnosi na stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu, kao i da nije potrebno preduzeti dodatne mere za njegovu primenu.