Predlog zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima

PREDLOG ZAKONA

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet uređivanja

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se:

1) organizovanje i upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima;

2) osnivanje, delatnost i poslovanje društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima;

3) poslovi i dužnosti kastodi banke, u smislu ovog zakona;

4) nadležnost Narodne banke Srbije u vršenju nadzora nad obavljanjem delatnosti društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima;

5) druga pitanja od značaja za funkcionisanje dobrovoljnih penzijskih fondova.

Načela dobrovoljnih penzijskih fondova

Član 2.

Načela na kojima se zasnivaju dobrovoljni penzijski fondovi su:

1) dobrovoljnost članstva;

2) raspodela rizika ulaganja;

3) ravnopravnost članova;

4) javnost rada;

5) akumulacija sredstava.

Značenje pojedinih pojmova

Član 3.

Pojedini pojmovi, u smislu ovog zakona, imaju sledeća značenja:

1) društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom – privredno društvo koje organizuje i upravlja dobrovoljnim penzijskim fondovima, u skladu sa zakonom (u daljem tekstu: društvo za upravljanje);

2) dobrovoljni penzijski fond – institucija kolektivnog investiranja u okviru koje se prikuplja i ulaže penzijski doprinos u različite vrste imovine sa ciljem ostvarenja prihoda i smanjenja rizika ulaganja;

3) kastodi banka – banka koja vodi račun fonda i obavlja druge kastodi usluge za račun dobrovoljnog penzijskog fonda, a u pogledu sredstava dobrovoljnog penzijskog fonda postupa samo po nalozima društva za upravljanje koji su u skladu sa zakonom i prospektom fonda;

4) član dobrovoljnog penzijskog fonda – domaće i strano fizičko lice koje, neposredno ili preko organizatora penzijskog plana, pristupa dobrovoljnom penzijskom fondu;

5) investiciona jedinica – srazmerni obračunski udeo u ukupnoj neto imovini dobrovoljnog penzijskog fonda;

6) poslodavac – poslodavac u smislu zakona kojima se uređuju radni odnosi;

7) obveznik uplate – domaće i strano pravno i fizičko lice koje za račun člana dobrovoljnog penzijskog fonda vrši plaćanje penzijskog doprinosa, a koje može biti poslodavac, treće lice ili član fonda, u skladu sa odredbama ovog zakona;

8) penzijski doprinos – novčana sredstva koja u dobrovoljni penzijski fond uplaćuje obveznik uplate;

9) programirana isplata – isplata akumuliranih novčanih sredstava sa računa člana dobrovoljnog penzijskog fonda u skladu sa posebnim ugovorom;

10) penzijski plan – ugovor u korist trećih lica, koji je sastavni deo dobrovoljnog penzijskog fonda, zaključen između poslodavca, udruženja poslodavaca, profesionalnog udruženja ili sindikata (u daljem tekstu: organizator) i društva za upravljanje, a na osnovu koga se organizator obavezuje da uplaćuje penzijski doprinos u korist svojih zaposlenih, odnosno članova, a društvo za upravljanje ulaže prikupljena sredstva;

11) kvalifikovano učešće – poseduje lice koje je posredno ili neposredno imalac akcija, odnosno drugih prava na osnovu kojih stiče više od 10% učešća u kapitalu ili glasačkih prava drugog lica;

12) povezana lica – pravna lica koja su međusobno povezana upravljanjem, kapitalom ili na drugi način, radi postizanja zajedničkih poslovnih ciljeva, tako da poslovanje ili rezultati poslovanja jednog lica mogu bitno uticati na poslovanje, odnosno rezultate poslovanja drugog lica. Povezanim licima, u smislu ovog zakona, smatraju se i lica koja su međusobno povezana:

– kao članovi porodice,

– tako da jedno lice, odnosno lica koja se smatraju povezanim licima, u skladu sa ovim članom, zajedno, posredno ili neposredno, učestvuju u drugom licu,

– tako da u oba lica učešće ima isto lice, odnosno lica koja se smatraju povezanim licima u skladu sa ovim članom,

– na način propisan za povezana lica zakonom kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava,

– kao članovi uprave ili nadzornog odbora i članovi porodice tih lica;

13) članovi porodice, u smislu ovog zakona, jesu:

– supružnici, odnosno lica koja žive u vanbračnoj zajednici,

– potomci i preci u pravoj liniji neograničeno,

– srodnici do trećeg stepena srodstva, u pobočnoj liniji, uključujući i srodstvo po tazbini,

– usvojilac i usvojenici i potomci usvojenika,

– staralac i štićenici i potomci štićenika;

14) tržišno prepoznatljivo pravno lice – pravno lice koje se kotira na berzi u zemljama OECD-a ili ima određen rejting kod agencija za procenu boniteta, odnosno koje je, prema poslednjem rangiranju koje je izvršio Standard and Poor’s, Fitch-IBCA ili Thompson Bank Watch, rangirano s najmanje BBB, ili koje je izvršio Moody’s sa najmanje Baa3.

II. DRUŠTVO ZA UPRAVLjANjE

Pravna forma

Član 4.

Društvo za upravljanje osniva se isključivo kao zatvoreno akcionarsko društvo.

Na društva za upravljanje primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Društvo za upravljanje mogu osnovati domaća i strana fizička i pravna lica.

Domaće pravno lice sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom ili drugo sa njim povezano lice, ne može biti osnivač društva za upravljanje.

Izuzetno od stava 4. ovog člana, banke i društva za osiguranje sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom mogu biti osnivači društva za uprvaljanje.

Pravna i fizička lica mogu biti akcionari u samo jednom društvu za upravljanje.

Delatnost društva za upravljanje

Član 5.

Društvo za upravljanje obavlja delatnost organizovanja i upravljanja dobrovoljnim penzijskim fondovima.

Društvo za upravljanje može organizovati i upravljati sa više dobrovoljnih penzijskih fondova.

Društvo za upravljanje upravlja dobrovoljnim penzijskim fondom, donosi investicione odluke, vrši programirane isplate, obavlja administrativne i marketinške poslove i aktivnosti i druge poslove, u skladu sa ovim zakonom.

Društvo za upravljanje može poveriti obavljanje administrativnih i marketinških poslova i aktivnosti drugim licima, pri čemu se odgovornost društva za upravljanje ne isključuje.

Društvo za upravljanje može obavljati isključivo delatnost iz stava 1. ovog člana.

Upotreba poslovnog imena

Član 6.

U poslovnom imenu društva za upravljanje moraju biti sadržane reči «društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom».

Pravno lice koje nije dobilo dozvolu za rad društva za upravljanje ne može koristiti u pravnom prometu naziv «društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom» ili drugi sličan naziv.

Visina osnovnog kapitala

Član 7.

Novčani deo osnovnog kapitala društva za upravljanje, prilikom osnivanja, iznosi najmanje 1.000.000 (jedan milion) evra u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate.

Novčani deo osnovnog kapitala uplaćuje se na privremeni račun kod banke u celosti pre upisa društva za upravljanje u registar privrednih subjekata.

Novčani deo osnovnog kapitala društva za upravljanje ne može da potiče iz zajmova ili kredita, niti sme biti opterećen na bilo koji način.

Društvo za upravljanje dužno je da u svom poslovanju obezbedi da kapital društva uvek bude u visini koja nije manja od dinarske protivvrednosti 1.000.000 (jedan milion) evra.

Narodna banka Srbije bliže propisuje strukturu i način izračunavanja kapitala iz stava 4. ovog člana.

Organizaciona i tehnička osposobljenost

Član 8.

Društvo za upravljanje je dužno da angažuje najmanje jednog portfolio menadžera i ovlašćenog internog revizora zaposlene na neodređeno vreme.

Društvo za upravljanje je dužno da ispuni minimalne uslove organizacione i tehničke osposobljenosti, koje propisuje Narodna banka Srbije.

Na izdavanje i oduzimanje dozvole za obavljanje poslova portfolio menadžera shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti.

Osnivanje društva za upravljanje

Član 9.

Lice koje namerava da osnuje društvo za upravljanje dužno je da podnese Narodnoj banci Srbije zahtev za izdavanje dozvole za rad društva za upravljanje (u daljem tekstu: dozvola za rad).

Lice iz stava 1. ovog člana istovremeno podnosi i zahtev za izdavanje dozvole za organizovanje i upravljanje fondom (u daljem tekstu: dozvola za upravljanje fondom).

Zahtev za izdavanje dozvole za rad i dozvole za upravljanje fondom

Član 10.

Uz zahtev za izdavanje dozvole za rad osnivači društva za upravljanje podnose:

1) osnivački akt;

2) dokaz da je na privremeni račun kod banke uplaćen novčani deo osnovnog kapitala, sa izjavom o poreklu finansijskih sredstava, u skladu sa članom 7. stav 3. ovog zakona;

3) spisak akcionara po prezimenu, imenu i adresi, odnosno poslovno ime i sedište, sa ukupnim nominalnim iznosom akcija i procentom učešća u osnovnom kapitalu akcionarskog društva za upravljanje;

4) za akcionare – pravna lica koji poseduju kvalifikovano učešće:

(1) rešenje o upisu u registar, odnosno overeni prevod izvoda iz registra za strana pravna lica i za njihove vlasnike, do nivoa fizičkih lica, odnosno tržišno prepoznatljivih pravnih lica,

(2) prepis akcionara iz knjige akcionara, odnosno dokaz iz drugog odgovarajućeg javnog registra, ako je akcionar akcionarsko društvo za upravljanje,

(3) finansijski izveštaji, sa mišljenjem ovlašćenog revizora za poslednje tri godine,

(4) dokaz nadležnog organa uprave o izmirenju poreza, ne stariji od šest meseci;

5) za akcionare – fizička lica koji poseduju kvalifikovano učešće:

(1) dokaz da to lice u poslednje tri godine nije bilo član uprave, nadzornog odbora ili nosilac posebnih ovlašćenja u pravnom licu nad kojim je sproveden postupak likvidacije, odnosno stečaja,

(2) dokaz da to lice nije bezuslovno osuđivano za krivična dela protiv privrede, imovine, službene dužnosti i korupcije,

(3) dokaz nadležnog organa uprave o izmirenju poreza, ne stariji od šest meseci;

6) pravila poslovanja društva za upravljanje;

7) plan poslovanja za prve tri godine;

8) spisak predloženih članova uprave društva za upravljanje sa radnim biografijama, izjavama o pristanku obavljanja dužnosti i dokazom da su ispunjeni uslovi iz člana 15. ovog zakona;

9) dokaz o organizacionoj i tehničkoj osposobljenosti društva za upravljanje, sa spiskom lica koja će obavljati poslove iz člana 8. ovog zakona.

Uz zahtev za izdavanje dozvole za upravljanje fondom osnivači društva za upravljanje podnose:

1) nacrt standardizovanog ugovora o članstvu u dobrovoljnom penzijskom fondu;

2) nacrt prospekta i skraćenog prospekta fonda;

3) nacrt ugovora sa kastodi bankom;

4) spisak lica koja će obavljati poslove portfolio menadžera fonda koji se organizuje;

5) pravilnik o tarifi.

Dodatna dokumentacija

Član 11.

U roku od 15 dana od dana prijema zahteva za izdavanje dozvole za rad, Narodna banka Srbije može zatražiti druge dokaze značajne za ocenu boniteta osnivača društva za upravljanje i ocenu opravdanosti osnivanja tog društva, koje su osnivači dužni da dostave u roku od petnaest dana od dana prijema dopisa.

Narodna banka Srbije sarađuje sa drugim državnim organima i organizacijama, prikuplja dokumente i druge informacije od značaja za rešavanje po zahtevu za izdavanje dozvole za rad.

Izdavanje dozvole za rad i dozvole za upravljanje fondom

Član 12.

Narodna banka Srbije izdaje dozvolu za rad kada utvrdi valjanost zahteva iz člana 10. stav 1. ovog zakona i kada proceni da:

1) je poreklo osnovnog kapitala jasno i nesumnjivo;

2) se na osnovu dobijenih informacija može zaključiti da osnivači društva za upravljanje i sva povezana lica imaju dobru poslovnu reputaciju i da im je finansijski položaj takav da se može pretpostaviti da neće imati negativan uticaj na poslovanje društva za upravljanje;

3) struktura povezanih lica nije takva da onemogućava efikasno vršenje nadzora nad poslovanjem;

4) predloženo poslovno ime društva za upravljanje ne navodi na pogrešno mišljenje buduće članove fonda i druga lica u pravnom prometu.

Narodna banka Srbije izdaje dozvolu za upravljanje fondom kada utvrdi valjanost zahteva iz člana 10. stav 2. ovog zakona i kada uzimajući u obzir predložene ciljeve, veličinu i druge bitne karakteristike fonda, proceni da:

1) visina osnovnog kapitala društva za upravljanje omogućava održivo upravljanje fondom;

2) portfolio menadžeri koji će upravljati fondom poseduju dozvolu izdatu u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti;

3) će na adekvatan način biti zaštićeni interesi članova fonda.

Narodna banka Srbije istovremeno donosi rešenje o izdavanju dozvole za rad i rešenje o izdavanju dozvole za upravljanje fondom u roku od 45 dana od dana prijema zahteva, odnosno od dana naknadno primljene dokumentacije i informacija u smislu člana 11. stav 1. ovog zakona.

Dozvola za upravljanje fondom ne može se izdati bez pozitivno rešenog zahteva za izdavanje dozvole za rad društva za upravljanje.

Ukoliko namerava da organizuje još neki dobrovoljni penzijski fond, društvo za upravljanje podnosi samo zahtev za izdavanje dozvole za upravljanje fondom.

Negativno rešenje

Član 13.

Ako Narodna banka Srbije odbije zahtev za izdavanje dozvole za rad, donosi rešenje u kojem mora navesti razloge odbijanja zahteva.

Rešenje iz stava 1. ovog člana je konačno.

Protiv rešenja Narodne banke Srbije može se pokrenuti upravni spor.

Saglasnost za sticanje kvalifikovanog učešća

Član 14.

Za sticanje akcija društva za upravljanje na osnovu kojih jedno lice posredno ili neposredno stiče kvalifikovano učešće u društvu za upravljanje potrebna je saglasnost Narodne banke Srbije.

Narodna banka Srbije izdaje saglasnost kada proceni ispunjenost uslova iz člana 12. stav 1. tač. 1) do 3) ovog zakona.

Kada se učešće akcionara u kapitalu društva za upravljanje smanji za iznos od deset ili više procenata, društvo je dužno da o tome obavesti Narodnu banku Srbije.

Organi društva za upravljanje

Član 15.

Na organe društva za upravljanje shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva, ukoliko ovim zakonom nije drukčije određeno.

Za direktora i člana uprave društva za upravljanje može biti izabrano lice koje nije pravnosnažno osuđivano za krivična dela protiv radnih odnosa, privrede, imovine, pravosuđa, javnog reda i pravnog saobraćaja, službene dužnosti, mita i korupcije, kao ni za krivična dela i privredne prestupe utvrđene zakonima kojima se uređuje tržište hartija od vrednosti, privatizacija, delatnost osiguranja, banke i druge finansijske organizacije.

Direktor i član uprave društva za upravljanje ne može biti lice koje je:

1) član uprave ili zaposleni drugog društva za upravljanje;

2) član uprave ili zaposleni kastodi banke sa kojom je društvo za upravljanje zaključilo ugovor;

3) funkcioner, postavljeno, odnosno imenovano lice ili državni službenik;

4) povezano lice sa licima iz tač. 1) i 2) ovog stava.

Direktor i članovi uprave društva za upravljanje moraju imati visoku školsku spremu, s tim da direktor i najmanje jedna polovina članova uprave moraju imati najmanje tri godine radnog iskustva stečenog u obavljanju složenih finansijsko-ekonomskih poslova u vezi sa hartijama od vrednosti u zemlji ili inostranstvu na poslovima:

1) u brokersko-dilerskom društvu;

2) na berzi hartija od vrednosti, odnosno finansijskih derivata;

3) u banci;

4) u društvu za upravljanje investicionim ili penzijskim fondovima;

5) u društvu za osiguranje;

6) u centralnoj banci ili drugom državnom organu ili organizaciji;

7) u pravnom licu koje obavlja poslove u vezi sa hartijama od vrednosti za račun države kao poverene poslove.

Davanje saglasnosti na izbor člana uprave društva za upravljanje

Član 16.

Narodna banka Srbije daje saglasnost na izbor predloženih članova uprave i direktora društva za upravljanje.

Narodna banka Srbije donosi rešenje o davanju saglasnosti na izbor člana uprave i direktora društva za upravljanje kada utvrdi da su ispunjeni uslovi utvrđeni u članu 15. ovog zakona i kada proceni da predloženi članovi uprave i direktor poseduju poslovni ugled koji upućuje na zaključak da će valjano obavljati poslove u društvu za upravljanje, te da im je finansijski položaj takav da se može pretpostaviti da neće imati negativan uticaj na poslovanje društva za upravljanje, kao i da će njihovim izborom biti obezbeđena adekvatna zaštita interesa članova dobrovoljnog penzijskog fonda.

Kada odlučuje o davanju saglasnosti iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije može, ukoliko je to neophodno, zatražiti od predloženih članova uprave, odnosno direktora da lično dođu na intervju.

Kada Narodna banka Srbije odlučuje o zahtevu iz člana 10. stav 1. ovog zakona, istovremeno odlučuje i o davanju saglasnosti na izbor predloženih članova uprave i direktora društva za upravljanje.

Povlačenje saglasnosti na izbor člana uprave (direktora) društva za

upravljanje

Član 17.

Narodna banka Srbije povlači saglasnost članu uprave, odnosno direktoru društva za upravljanje kada utvrdi da je:

1) odluka doneta na osnovu neistinitih i netačnih podataka;

2) u međuvremenu prestao da ispunjava uslove iz člana 15. ovog zakona;

3) izvršio povredu odredaba ovog zakona, pravila poslovnog morala, savesnog poslovanja i pravila o upravljanju rizikom ili na drugi način teže ugrozio interese članova dobrovoljnog penzijskog fonda;

4) pravosnažnim rešenjem oglašen poslovno nesposobnim.

Od dana dostavljanja rešenja kojim mu je povučena saglasnost, član uprave, odnosno direktor ne može vršiti bilo kakvu funkciju u društvu za upravljanje.

Uprava društva za upravljanje što pre, a najkasnije u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja iz stava 2. ovog člana, saziva sednicu uprave društva na kojoj predlaže novog člana uprave.

Poslovna tajna

Član 18.

Direktor, članovi uprave društva za upravljanje, zaposlena lica društva za upravljanje i povezana lica tog društva dužna su da čuvaju kao poslovnu tajnu i ne mogu davati informacije o:

1) dobrovoljnom penzijskom fondu ili društvu za upravljanje tim fondom koje bi mogle stvoriti pogrešnu predstavu o poslovanju društva, odnosno fonda;

2) budućim aktivnostima i poslovnim planovima društva za upravljanje, osim u slučajevima predviđenim zakonom;

3) stanju i prometu na računima dobrovoljnog penzijskog fonda i njegovih članova;

4) drugim podacima koji su od značaja za poslovanje dobrovoljnog penzijskog fonda, a za koje su saznali u obavljanju poslova društva za upravljanje.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, podaci se mogu saopštavati i stavljati na uvid trećim licima samo prilikom nadzora poslovanja, na osnovu naloga suda, nadležnog organa uprave, ili na osnovu zakona.

Upis u registar

Član 19.

Društvo za upravljanje je dužno da, u roku od 30 dana od dana prijema rešenja o izdavanju dozvole za rad i rešenja o izdavanju dozvole za upravljanje fondom i davanja saglasnosti na odluku o izboru članova uprave, podnese registracionu prijavu u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.

Društvo za upravljanje je dužno da, u roku od sedam dana od dana prijema rešenja o upisu u registar privrednih subjekata, dostavi Narodnoj banci Srbije izvod iz upisa u registar.

Društvo za upravljanje ne može obavljati delatnost organizovanja i upravljanja dobrovoljnim penzijskim fondom pre upisa te delatnosti u Registar privrednih subjekata.

Dozvola za rad u slučaju spajanja uz pripajanje

Član 20.

Društvo za upravljanje (društvo sticalac) može da preuzme isključivo celokupni kapital drugog društva za upravljanje (društvo prestalo pripajanjem).

Društvo sticalac podnosi Narodnoj banci Srbije zahtev za izdavanje dozvole za spajanje pre podnošenja prijave za upis promene u Registar privrednih subjekata.

Društvo sticalac preuzima poslove organizovanja i upravljanja dobrovoljnim penzijskim fondovima društva prestalog pripajanjem.

Društvo sticalac može dobrovoljni penzijski fond kojim je upravljalo društvo prestalo pripajanjem pripojiti svom fondu, ili njim zasebno upravljati.

Zahtev iz stava 2. ovog člana sadrži:

1) finansijske izveštaje društva sticaoca i društva prestalog pripajanjem sa izveštajem eksternog revizora;

2) izveštaj koji pokazuje izvodljivost spajanja;

3) plan koji detaljno navodi nameru u vezi sa dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima društva prestalog pripajanjem.

Na spajanje uz pripajanje društava za upravljanje primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva.

Narodna banka Srbije bliže uređuje način i uslove pripajanja dobrovoljnih penzijskih fondova.

Opšti akti društva za upravljanje

Član 21.

Opšti akti društva za upravljanje su osnivački akt, pravila poslovanja i drugi opšti akti.

Pravilima poslovanja društva za upravljanje uređuju se:

1) poslovi koje obavlja društvo za upravljanje, uslovi i način njihovog obavljanja;

2) međusobni odnosi društva za upravljanje i članova fonda;

3) kriterijumi za obrazovanje investicionog portfolija fonda i investiciona politika sa ciljem povećanja vrednosti imovine fonda;

4) način obaveštavanja članova dobrovoljnog penzijskog fonda o:

(1) promenama investicione politike,

(2) vrednosti imovine dobrovoljnog penzijskog fonda i vrednosti investicionih jedinica,

(3) posebnim rizicima investiranja,

(4) izmenama pravilnika o tarifi,

(5) drugim bitnim pitanjima;

5) način i uslovi pod kojim članovi organa i zaposleni u društvu za upravljanje mogu ulagati svoja sredstva u dobrovoljni penzijski fond kojim upravlja to društvo;

6) administrativne i računovodstvene procedure;

7) kontrolne i sigurnosne mere za obradu podataka i njihovo čuvanje;

8) sistem interne kontrole;

9) procedure za sprečavanje konflikta interesa i mere za sprečavanje korišćenja imovine kojom se upravlja za sopstveni račun;

10) mere za sprečavanje zloupotrebe privilegovanih informacija;

11) druga pitanja od značaja za rad društva.

Izmene i dopune pravila poslovanja

Član 22.

Društvo za upravljanje je dužno da obavesti Narodnu banku Srbije o izmenama i dopunama pravila poslovanja.

Narodna banka Srbije može naložiti društvu za upravljanje da izmeni i dopuni pravila poslovanja, u slučaju kada utvrdi da u dovoljnoj meri ne obezbeđuju interese članova fonda.

Izmene i dopune pravila poslovanja društvo za upravljanje dostavlja svim članovima dobrovoljnog penzijskog fonda, odnosno obveznicima uplate na koje se te izmene odnose, najmanje 30 dana pre početka primene izmenjenih pravila.

Naknade društva za upravljanje

Član 23.

Naknadu za usluge društva za upravljanje i naknadu za prenos računa člana fonda plaća član fonda, u skladu sa pravilnikom o tarifi društva za upravljanje.

Naknada za usluge društva za upravljanje sastoji se od:

1) naknade prilikom uplate penzijskih doprinosa, po stopi od najviše 3% od vrednosti izvršenih uplata;

2) naknade za upravljanje fondom, po stopi od najviše 2% godišnje od vrednosti imovine dobrovoljnog penzijskog fonda.

Naknada iz stava 2. tačka 2) ovog člana obračunava se svakodnevno, a naplaćuje mesečno.

Troškove u vezi sa kupovinom, prodajom i prenosom hartija od vrednosti iz kojih se sastoji dobrovoljni penzijski fond, kao i troškove usluga kastodi banke iz člana 63. stav 2. ovog zakona i druge troškove snosi društvo za upravljanje.

Društvo za upravljanje naplaćuje prenos računa člana dobrovoljnog penzijskog fonda na fond koji organizuje i kojim upravlja drugo društvo za upravljanje prema stvarnim troškovima prenosa.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, naknadu iz tačke 1) tog stava plaća organizator penzijskog plana na osnovu ugovora o upravljanju penzijskim planom.

Narodna banka Srbije bliže uređuje način obračuna naknada.

Promena poslovnog imena i sedišta

Član 24.

Društvo za upravljanje je dužno da, pre podnošenja prijave za upis u registar privrednih subjekata promene poslovnog imena i sedišta obavesti Narodnu banku Srbije o promeni koju vrši.

Odgovornost društva za upravljanje

Član 25.

Društvo za upravljanje je odgovorno članovima dobrovoljnog penzijskog fonda za štetu nastalu zbog neispunjenja, zadocnjenja ili delimičnog ispunjenja svojih obaveza koje se odnose na upravljanje fondom, osim ako neispunjenje, zadocnjenje ili delimično ispunjenje ne proizlazi iz uzroka koje društvo za upravljanje nije moglo da predvidi ni izbegne ili otkloni.

Društvo za upravljanje dužno je da nadoknadi štetu nastalu zbog neispunjenja, zadocnjenja ili delimičnog ispunjenja svojih obaveza.

Ograničenja poslovanja društva za upravljanje

Član 26.

Društvo za upravljanje ne može, neposredno ili preko povezanih lica, imati učešće u kapitalu i upravljanju drugih pravnih lica.

Društvo za upravljanje ne može biti zajmodavac, niti preuzeti obaveze po osnovu ugovora o jemstvu.

Poslovne knjige i finansijski izveštaji

Član 27.

Vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja društva za upravljanje vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija i propisom Narodne banke Srbije.

Propisom Narodne banke Srbije iz stava 1. ovog člana bliže se uređuju:

1) kontni okviri i sadržina računa u kontnim okvirima za društva za upravljanje i dobrovoljne penzijske fondove;

2) sadržaj i forma obrazaca finansijskih izveštaja za društva za upravljanje;

3) sadržaj finansijskih izveštaja za dobrovoljne penzijske fondove koji se prikazuju u okviru finansijskih izveštaja društva za upravljanje.

Društvo za upravljanje je dužno da, odvojeno od svojih, vodi poslovne knjige i sastavlja finansijske izveštaje za dobrovoljni penzijski fond kojim upravlja.

Društvo za upravljanje je dužno da u poslovnim knjigama i finansijskim izveštajima odvojeno prikazuje podatke za svaki fond kojim upravlja.

Društvo za upravljanje je dužno da obezbedi eksternu reviziju finansijskih izveštaja.

Narodna banka Srbije utvrđuje sadržinu izveštaja eksternog revizora.

Društvo za upravljanje dužno je da Narodnoj banci Srbije dostavlja:

1) godišnje finansijske izveštaje za društvo u okviru kojeg odvojeno prikazuje finansijski izveštaj dobrovoljnog penzijskog fonda kojim upravlja, sa izveštajem eksternog revizora do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu;

2) polugodišnje finansijske izveštaje za društvo u okviru kojeg odvojeno prikazuje finansijski izveštaj dobrovoljnog penzijskog fonda kojim upravlja, sa izveštajem eksternog revizora do 31. avgusta tekuće godine za prvih šest meseci te godine;

3) mesečne izveštaje za dobrovoljni penzijski fond, do desetog dana u mesecu za prethodni mesec, koji sadrže podatke o:

(1) hartijama od vrednosti koje čine imovinu dobrovoljnog penzijskog fonda kojima se trgovalo, prema vrsti hartija od vrednosti i izdavaocima,

(2) stanju na novčanim depozitima koji čine imovinu dobrovoljnog penzijskog fonda, prema finansijskim organizacijama kod kojih se depoziti nalaze,

(3) datumima transakcija i cenama po kojima su transakcije hartijama od vrednosti izvršene,

(4) brokerskim naknadama, naknadama kastodi banke i drugim troškovima u vezi sa transakcijama,

(5) vrednosti imovine dobrovoljnog penzijskog fonda i broju upisanih investicionih jedinica i njihovoj pojedinačnoj vrednosti, sa stanjem na dan poslednjeg radnog dana u mesecu za koji se izveštaj dostavlja,

(6) broju članova dobrovoljnog penzijskog fonda, sa stanjem na dan poslednjeg radnog dana u mesecu za koji se dostavlja izveštaj,

(7) druge podatke na zahtev Narodne banke Srbije.

Društvo za upravljanje je dužno da trajno čuva dokumentaciju i podatke zabeležene na elektronskim medijima koji se odnose na članove dobrovoljnog penzijskog fonda.

III. DOBROVOLjNI PENZIJSKI FONDOVI

Dobrovoljni penzijski fond

Član 28.

Dobrovoljni penzijski fond se organizuje radi prikupljanja novčanih sredstava uplatom penzijskog doprinosa od strane obveznika uplate i ulaganja tih sredstava sa ciljem povećanja vrednosti imovine fonda.

Dobrovoljnim penzijskim fondom upravlja društvo za upravljanje fondom, u skladu sa ovim zakonom.

Dobrovoljni penzijski fond jeste fond posebne vrste, odnosno zasebna imovina, bez svojstva pravnog lica.

Imovina dobrovoljnog penzijskog fonda

Član 29.

Imovina dobrovoljnog penzijskog fonda u svojini je članova fonda, srazmerno njihovom udelu u imovini fonda.

Imovina dobrovoljnog penzijskog fonda je odvojena od imovine društva za upravljanje.

Imovina dobrovoljnog penzijskog fonda se obavezno vodi na računu kod kastodi banke.

Imovina dobrovoljnog penzijskog fonda ne može biti predmet prinudne naplate, zaloge, hipoteke, ne može se uključiti u likvidacionu ili stečajnu masu društva za upravljanje, kastodi banke ili drugih lica, niti koristiti za izmirivanje obaveza člana dobrovoljnog penzijskog fonda i drugih lica prema trećim licima.

Pravo glasa na osnovu akcija koje čine imovinu dobrovoljnog penzijskog fonda ostvaruje društvo za upravljanje koje organizuje i upravlja tim fondom.

Investiciona načela i investiciona politika

Član 30.

Imovina dobrovoljnog penzijskog fonda ulaže se sa ciljem povećanja ukupnog prinosa u korist članova dobrovoljnog penzijskog fonda, a u skladu sa sledećim načelima:

1) načelo sigurnosti imovine dobrovoljnog penzijskog fonda – u strukturi portfolija dobrovoljnog penzijskog fonda nalaze se hartije od vrednosti izdavalaca sa visokim kreditnim rejtingom;

2) načelo diversifikacije portfolija – u strukturi portfolija dobrovoljnog penzijskog fonda nalaze se hartije od vrednosti koje se razlikuju prema vrsti i izdavaocima, kao i prema drugim obeležjima;

3) načelo održavanja odgovarajuće likvidnosti – u strukturi portfolija dobrovoljnog penzijskog fonda nalaze se hartije od vrednosti koje je moguće brzo i efikasno kupiti i prodati po relativno ujednačenoj i stabilnoj ceni.

Pravilima poslovanja društva za upravljanje utvrđuje se investiciona politika dobrovoljnog penzijskog fonda.

Investicionom politikom utvrđuje se:

1) način sprovođenja načela iz stava 1. ovog člana;

2) najveći i najmanji deo sredstava dobrovoljnog penzijskog fonda koji se može ulagati u pojedine hartije od vrednosti;

3) najveći deo sredstava dobrovoljnog penzijskog fonda koji se može ulagati u novčane depozite;

4) organi društva za upravljanje koji donose odluke o ulaganjima i postupak za donošenje takvih odluka;

5) način izmene investicione politike.

Ulaganje imovine dobrovoljnog penzijskog fonda

Član 31.

Imovina dobrovoljnog penzijskog fonda ulaže se u:

1) dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Narodna banka Srbije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje organizacija i nadležnost Narodne banke Srbije;

2) dužničke hartije od vrednosti koje izdaju Republika Srbija (u daljem tekstu: Republika), jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave u Republici i druga pravna lica uz garanciju Republike, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javni dug;

3) hartije od vrednosti koje izdaju međunarodne finansijske institucije;

4) dužničke hartije od vrednosti koje izdaju strane države ili strana pravna lica sa minimalnim kreditnim rejtingom „A“, a koji utvrđuju agencije za procenu boniteta Standard and Poor’s, Fitch-IBCA, Thompson Bank Watch ili Moody’s;

5) hipotekarne obveznice koje se izdaju na teritoriji Republike;

6) hartije od vrednosti koje izdaju pravna lica sa sedištem u Republici kojima se trguje na organizovanom tržištu u Republici;

7) akcije stranih pravnih lica koje su listirane i kojima se trguje na berzanskim tržištima država članica EU, odnosno OECD-a;

8) novčane depozite u bankama sa sedištem u Republici, osnovanim u skladu sa zakonom kojim se uređuje poslovanje banaka i drugih finansijskih organizacija;

9) depozitne potvrde koje izdaju banke sa sedištem u Republici;

10) depozitne potvrde koje izdaju banke sa sedištem u državama članicama EU, odnosno OECD-a na osnovu deponovanih hartija od vrednosti iz tač. 3), 4) i 7) ovog stava.

Narodna banka Srbije propisuje maksimalne visine ulaganja imovine dobrovoljnog penzijskog fonda iz stava 1. ovog člana.

Narodna banka Srbije propisuje uslove i način na koji se može ulagati imovina dobrovoljnih penzijskih fondova u inostranstvu.

Ograničenja ulaganja

Član 32.

Na ulaganja imovine iz člana 31. ovog zakona, primenjuju se sledeća ograničenja:

1) do 10% imovine dobrovoljnog penzijskog fonda ulaže se u hartije od vrednosti jednog izdavaoca ili ukupno u hartije od vrednosti dva ili više izdavalaca koji su povezana lica, osim hartija od vrednosti koje izdaje Republika, odnosno Narodna banka Srbije;

2) do 5% imovine dobrovoljnog penzijskog fonda ulaže se u hartije od vrednosti koje izdaje organizator koji je organizovao penzijski plan koji je pristupio tom fondu;

3) do 5% imovine dobrovoljnog penzijskog fonda ulaže se u novčane depozite kod banaka.

Ulaganjem imovine dobrovoljnog penzijskog fonda ne može se sticati više od 15% vlasničkog učešća, odnosno akcija sa pravom glasa jednog izdavaoca.

Član 33.

Imovina dobrovoljnog penzijskog fonda ne može se ulagati u hartije od vrednosti koje izdaje:

društvo za upravljanje;

kastodi banka kod koje se vodi račun dobrovoljnog penzijskog fonda;

3) brokersko-dilersko društvo, odnosno ovlašćena banka koja za društvo za upravljanje obavlja poslove posredovanja u trgovanju hartijama od vrednosti;

akcionar društva za upravljanje;

povezano lice sa licima iz tač. 1) do 4) ovog stava.

Član 34.

Imovina dobrovoljnog penzijskog fonda mora se ulagati u skladu sa ograničenjima ulaganja predviđenih ovim zakonom i prospektom.

U slučaju odstupanja od ograničenja ulaganja iz ovog zakona i prospekta, a usled nastupanja okolnosti koje društvo za upravljanje nije moglo predvideti, odnosno na koje nije moglo uticati, društvo za upravljanje je dužno da odmah obavesti Narodnu banku Srbije i da u roku od tri meseca od dana odstupanja, uskladi strukturu imovine dobrovoljnog penzijskog fonda sa ograničenjima ulaganja.

Prilikom odstupanja od ograničenja ulaganja van slučaja predviđenog stavom 2. ovog člana, Narodna banka Srbije, pošto sazna za takvu činjenicu, odmah preduzima mere nadzora u skladu sa ovim zakonom.

Naziv dobrovoljnog penzijskog fonda

Član 35.

Dobrovoljni penzijski fond ima naziv.

U nazivu dobrovoljnog penzijskog fonda moraju biti sadržane reči «dobrovoljni penzijski fond».

Pravno lice i preduzetnik ne mogu koristiti pojam «dobrovoljni penzijski fond» niti pojam izveden iz tog pojma u svom poslovnom imenu ili nazivu, odnosno nazivu svog proizvoda ili usluge, osim ako te pojmove koriste na osnovu ovog zakona.

Član 36.

Društvo za upravljanje koje namerava da organizuje i upravlja sa više dobrovoljnih penzijskih fondova dužno je da podnese Narodnoj banci Srbije zahtev za izdavanje dozvole za upravljanje fondom za svaki fond posebno uz koji podnosi dokumentaciju iz člana 10. stav 2. ovog zakona.

Narodna banka Srbije izdaje dozvolu za upravljanje fondom u roku od 45 dana od dana podnošenja zahteva.

Izdavanje dozvola i vođenje registra

Član 37.

Narodna banka Srbije izdaje dozvolu za upravljanje fondom na način utvrđen članom 12. stav 2. ovog zakona.

Narodna banka Srbije vodi Registar dobrovoljnih penzijskih fondova.

Prospekt dobrovoljnog penzijskog fonda

Član 38.

Dobrovoljni penzijski fond ima prospekt i skraćeni prospekt.

Skraćeni prospekt se isključivo koristi radi oglašavanja dobrovoljnog penzijskog fonda i mora odgovarati sadržini prospekta.

Prospekt mora sadržati informacije na osnovu kojih zainteresovana lica mogu steći jasnu predstavu o fondu i doneti razboritu odluku.

Društvo za upravljanje daje na uvid prospekt svakom zainteresovanom licu na njegov zahtev.

Društvo za upravljanje je dužno da dostavi Narodnoj banci Srbije radi davanja saglasnosti prospekt dobrovoljnog penzijskog fonda, do 31. marta tekuće godine, sa podacima sa stanjem na dan 31. decembra za prethodnu godinu.

Kada nastupe značajnije promene usled kojih podaci u prospektu i skraćenom prospektu ne odgovaraju stvarnom stanju, društvo za upravljanje je dužno da, u roku od osam dana od dana nastanka takvih okolnosti, dostavi Narodnoj banci Srbije radi davanja saglasnosti izmenjeni prospekt dobrovoljnog penzijskog fonda.

Društvo za upravljanje je dužno da, u roku od 15 dana od dana dobijanja saglasnosti, javno objavi skraćeni prospekt u najmanje jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike sa tiražom od najmanje 100.000 primeraka, kao i na svojoj internet stranici.

Sadržina prospekta

Član 39.

Prospekt dobrovoljnog penzijskog fonda sadrži:

1) podatke o dobrovoljnom penzijskom fondu;

2) podatke o društvu za upravljanje;

3) poslovno ime i sedište kastodi banke;

4) datum izdavanja prospekta.

Podaci o dobrovoljnom penzijskom fondu su:

1) naziv i datum osnivanja fonda;

investiciona politika i glavni rizici u vezi sa njom;

3) minimalni iznos penzijskih doprinosa;

4) poreski tretman dobrovoljnog penzijskog fonda, odnosno članova fonda – poreske stope i osnovice i način njihovog obračunavanja;

5) vrednost imovine fonda na dan izdavanja prospekta;

6) trenutna struktura imovine dobrovoljnog penzijskog fonda, i to:

(1) procentualno učešće hartija od vrednosti prema vrsti hartija od vrednosti, nazivu i sedištu izdavaoca i nazivu i sedištu organizovanog tržišta na kome se trguje tim hartijama, kada takve hartije od vrednosti čine više od 1% ukupne vrednosti imovine fonda,

(2) procentualno učešće novčanih depozita prema nazivu i sedištu finansijske organizacije kod koje su deponovana novčana sredstva, kada depoziti u tim organizacijama čine više od 1% ukupne vrednosti imovine fonda;

7) neto prinos fonda u skladu sa članom 48. ovog zakona;

8) podaci o visini naknada i troškova:

(1) naknada prilikom uplate penzijskog doprinosa,

(2) naknade za upravljanje fondom društvu za upravljanje za prethodnu godinu, izraženu kao procenat neto vrednosti imovine fonda;

9) osnovi za raskid ugovora o članstvu i prava i obaveze društva za upravljanje i članova dobrovoljnog penzijskog fonda u slučaju raskida ugovora o članstvu;

10) vreme, mesto i način uplate penzijskih doprinosa;

11) vreme i mesto objavljivanja podataka o vrednosti investicionih jedinica i način obračunavanja tih jedinica;

12) dinamika i način obračuna programiranih isplata.

Podaci o društvu za upravljanje su:

1) poslovno ime, sedište i registracioni broj društva za upravljanje;

2) ime i ovlašćenja članova uprave društva za upravljanje;

3) poslovno ime i sedište, odnosno imena i adrese akcionara koji poseduju 10% ili više učešća u kapitalu ili glasova drugog lica;

4) visina osnovnog kapitala društva za upravljanje;

5) spisak i vrsta svih dobrovoljnih penzijskih fondova kojim upravlja ukoliko društvo za upravljanje upravlja sa više fondova;

6) poslovno ime i sedište preduzeća za reviziju koje vrši eksternu reviziju finansijskih izveštaja društva za upravljanje i fonda;

7) vreme i mesto gde se može izvršiti uvid u opšte akte društva za upravljanje i finansijske izveštaje društva za upravljanje.

Prilikom organizovanja dobrovoljnog penzijskog fonda prospekt ne sadrži podatke iz stava 2. tač. 5) do 7) ovog člana.

Bližu sadržinu i standardizovani format prospekta propisuje Narodna banka Srbije.

Članstvo u dobrovoljnom penzijskom fondu

Član 40.

Domaće i strano fizičko lice može biti član jednog ili više dobrovoljnih penzijskih fondova.

Prilikom pristupanja fondu, lice potpisuje izjavu kojom potvrđuje da u potpunosti razume prospekt i naknade koje se naplaćuju.

Kada je isto lice član više dobrovoljnih penzijskih fondova, dužno je da zaključi poseban ugovor o članstvu za svaki dobrovoljni penzijski fond.

Ukoliko član dobrovoljnog penzijskog fonda prestane uplaćivati doprinose i dalje ostaje član fonda.

Obveznik uplate

Član 41.

Penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond uplaćuje:

1) fizičko lice, ili drugo lice za račun fizičkog lica;

2) organizator, u svoje ime i za račun zaposlenog, odnosno člana sindikata, u skladu sa penzijskim planom;

3) poslodavac, u ime i za račun zaposlenog, u skladu sa ugovorom o članstvu između člana dobrovoljnog penzijskog fonda i društva za upravljanje.

Ugovor o članstvu

Član 42.

Član dobrovoljnog penzijskog fonda postaje se zaključenjem ugovora o članstvu, kojim se društvo za upravljanje obavezuje da, za račun člana dobrovoljnog penzijskog fonda, ulaže novčana sredstva prikupljena po osnovu penzijskog doprinosa u dobrovoljni penzijski fond i da omogući povlačenje akumuliranih sredstava u skladu sa ovim zakonom, a član dobrovoljnog penzijskog fonda se obavezuje da plaća penzijski doprinos i naknade društvu za upravljanje i snosi druge troškove.

Ugovor o članstvu zaključuje se u standardizovanoj pisanoj formi, koji najmanje sadrži:

1) ime, odnosno poslovno ime obveznika uplate;

2) minimalni iznos penzijskog doprinosa;

3) datum učlanjenja.

Bližu sadržinu i standardizovani format ugovora o članstvu propisuje Narodna banka Srbije.

Individualni račun člana fonda

Član 43.

Društvo za upravljanje je dužno da vodi individualne račune članova fonda.

Individualni računi sadrže najmanje sledeće podatke:

1) ime i prezime člana dobrovoljnog penzijskog fonda;

2) broj investicionih jedinica u svojini člana dobrovoljnog penzijskog fonda;

3) evidenciju o uplatama penzijskog doprinosa i programiranim isplatama.

Postupak otvaranja i vođenja individualnih računa, kao i način davanja izvoda sa tih računa, vođenja evidencije o investicionim jedinicama članova fonda i davanja podataka iz tih evidencija bliže propisuje Narodna banka Srbije.

Prenos računa

Član 44.

Član dobrovoljnog penzijskog fonda koji namerava da izvrši prenos računa dužan je da podnese zahtev za prenos računa društvu za upravljanje koje upravlja dobrovoljnim penzijskim fondom u kome je to lice član (u daljem tekstu: postojeći dobrovoljni penzijski fond), u drugi penzijski fond (u daljem tekstu: drugi dobrovoljni penzijski fond).

Društvo za upravljanje je dužno da u roku od 15 dana od dana prijema zahteva iz stava 1. ovog člana:

1) izvrši prenos računa u skladu sa tim zahtevom, kad isto društvo organizuje i upravlja postojećim i drugim dobrovoljnim penzijskim fondom;

2) zaključi ugovor o prenosu računa sa drugim društvom za upravljanje.

Prenos računa ne može se izvršiti ako prethodno nisu izmirene sve obaveze po osnovu članstva u postojećem dobrovoljnom penzijskom fondu.

Prilikom prenosa računa član fonda raskida ugovor o članstvu u postojećem dobrovoljnom penzijskom fondu i zaključuje ugovor o članstvu u drugom dobrovoljnom penzijskom fondu.

Sredstva na računu člana dobrovoljnog penzijskog fonda ne mogu se preneti u korist trećeg lica, osim u slučaju iz člana 62. stav 5. ovog zakona.

Narodna banka Srbije bliže uređuje proces prenosa računa iz postojećeg dobrovoljnog penzijskog fonda u drugi dobrovoljni penzijski fond.

Dužnost društva za upravljanje prilikom prenosa računa

Član 45.

Društvo za upravljanje koje upravlja postojećim dobrovoljnim penzijskim fondom dužno je da:

1) pre zaključenja ugovora iz člana 44. stav 2. tačka 2) ovog zakona dostavi društvu koje upravlja drugim dobrovoljnim penzijskim fondom:

(1) predlog ugovora o prenosu računa,

(2) izveštaj o ukupnim sredstvima člana postojećeg dobrovoljnog penzijskog fonda;

2) u roku od osam dana od dana zaključenja ugovora iz člana 44. stav 2. tačka 2) ovog zakona, dostavi kastodi banci nalog za prenos računa.

Neto vrednost imovine dobrovoljnog penzijskog fonda

Član 46.

Vrednost imovine fonda čini zbir vrednosti hartija od vrednosti iz portfolija fonda i depozita novčanih sredstava fonda kod banaka.

Vrednost imovine fonda se obračunava prema tržišnoj vrednosti.

Neto vrednost imovine fonda predstavlja vrednost imovine umanjenu za iznos obaveza.

Neto vrednost imovine fonda svakodnevno obračunava društvo za upravljanje, o čemu podatke dostavlja kastodi banci kod koje se vodi račun dobrovoljnog penzijskog fonda.

Kastodi banka vrši kontrolu i potvrđivanje obračunate neto vrednosti imovine fonda, o čemu podatke dostavlja Narodnoj banci Srbije.

Način i učestalost obračunavanja tržišne vrednosti po kategorijama imovine i obračunavanja neto vrednosti imovine fonda propisuje Narodna banka Srbije, u skladu sa međunarodno priznatim standardima.

Investicione jedinice

Član 47.

Ukupna vrednost svih investicionih jedinica dobrovoljnog penzijskog fonda jednaka je neto vrednosti imovine fonda.

Uplaćeni penzijski doprinos i svi prinosi dobrovoljnog penzijskog fonda konvertuju se u investicione jedinice istog dana kada su uplaćeni, evidentiranjem jedinica na individualnom računu člana dobrovoljnog penzijskog fonda.

Investicione jedinice mogu se izraziti u delovima.

Jedinstvenu početnu vrednost investicione jedinice za sve fondove utvrđuje Narodna banka Srbije.

Sticalac investicione jedinice ima sledeća prava:

1) pravo na povlačenje i raspolaganje akumuliranim sredstvima;

2) pravo na srazmerni deo prinosa od ulaganja;

3) pravo na srazmeran deo imovine dobrovoljnog penzijskog fonda u slučaju raspuštanja fonda;

4) druga prava u skladu sa ovim zakonom.

Sticalac investicione jedinice nema pravo glasa po tom osnovu.

Investiciona jedinica evidentira se na individualnom računu člana dobrovoljnog penzijskog fonda u formi elektronskog zapisa u informacionom sistemu društva za upravljanje.

Društvo za upravljanje objavljuje vrednost investicionih jedinica svakodnevno u najmanje jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike sa tiražom od najmanje 100.000 primeraka, kao i na internet stranici društva za upravljanje ili dobrovoljnog penzijskog fonda.

Prinos dobrovoljnog penzijskog fonda

Član 48.

Društva za upravljanje su dužna da objavljuju prinos dobrovoljnog penzijskog fonda četiri puta godišnje, na kraju svakog kvartala.

Prinos se obračunava za poslednjih 12 meseci do dana objavljivanja, odnosno kumulativno za period od pet godina i od početka poslovanja.

Prinos se obračunava za svaku kalendarsku godinu posebno.

Prinos se obračunava kao neto prinos, odnosno nakon odbitka naknada i troškova.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, prinosi od ulaganja tokom cele prve godine poslovanja dobrovoljnih penzijskih fondova se ne oglašavaju.

Prinos se objavljuje u najmanje jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike sa tiražom od najmanje 100.000 primeraka, kao i na internet stranici društva za upravljanje ili dobrovoljnog penzijskog fonda.

Narodna banka Srbije propuje način obračunavanja prinosa dobrovoljnog penzijskog fonda, uključujući načela zaokruživanja vrednosti.

Marketing dobrovoljnih penzijskih fondova

Član 49.

Društvo za upravljanje ne može nuditi povlastice sa ciljem zaključenja ugovora o članstvu u dobrovoljnom penzijskom fondu.

Pod povlasticama iz stava 1. ovog člana ne podrazumevaju se pogodnosti koje društvo za upravljanje nudi odričući se dela ili celine svojih prihoda koje ostvaruje, odnosno na koje ima pravo.

Društvo za upravljanje ne može nuditi povlastice poslodavcu ili povezanom licu poslodavca sa ciljem podsticanja zaposlenih da se pridruže određenom penzijskom planu.

Društvo za upravljanje ne može nuditi povlastice sindikatu ili drugom obliku organizovanja zaposlenih sa ciljem podsticanja svojih članova da se pridruže određenom fondu.

Član 50.

Društvo za upravljanje isključivo može oglašavati dobrovoljni penzijski fond kojim upravlja i javno pozivati na zaključenje ugovora o članstvu u fondu, uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije na tekst takvog oglasa, odnosno javnog poziva.

Tekst oglasa, odnosno poziva ne sme sadržati netačne informacije, odnosno informacije koje mogu stvoriti pogrešnu predstavu o uslovima ulaganja i poslovanju dobrovoljnog penzijskog fonda.

Uz zahtev za davanje saglasnosti iz stava 1. ovog člana prilaže se kopija materijala koji se objavljuje.

Narodna banka Srbije, najkasnije u roku od osam dana od dana prijema zahteva, donosi rešenje o davanju saglasnosti za objavljivanje oglasa, odnosno javnog poziva kada utvrdi da su ispunjeni uslovi utvrđeni zakonom. Ukoliko Narodna banka Srbije ne da saglasnost u predviđenom roku, smatra se da je saglasnost data.

Oglašavanje upoređivanjem je dozvoljeno samo ukoliko je konkretno, objektivno, istinito i potpuno.

Pri upoređivanju sa ostalim fondovima, društvo za upravljanje mora da pruži jasnu sliku o fondu koji oglašava i ostalim dobrovoljnim penzijskim fondovima.

Narodna banka Srbije bliže uređuje oglašavanje dobrovoljnih penzijskih fondova i standardizovan tekst prilikom oglašavanja.

Posrednici

Član 51.

Društvo za upravljanje može neposredno ili preko posrednika obavljati usluge pružanja informacija o članstvu u dobrovoljnom penzijskom fondu, druge radnje kojima se zainteresovana lica informišu o poslovanju dobrovoljnog penzijskog fonda, kao i podelu prospekata.

Posrednici mogu biti finansijske institucije koje odredi Narodna banka Srbije.

Društvo za upravljanje i posrednici mogu, posebnim ugovorom, angažovati fizička lica koji moraju posedovati dozvolu za obavljanje poslova iz stava 1. ovog člana, a koju izdaje Narodna banka Srbije.

Lica iz stava 3. ovog člana ne mogu primati novčane uplate radi kupovine investicionih jedinica.

Za postupke i štetu koju prilikom pružanja tih usluga pričine posrednici i fizička lica, pored njih, odgovara i društvo za upravljanje.

Narodna banka Srbije vodi evidenciju posrednika i fizičkih lica i bliže uređuje uslove za izdavanje dozvole.

Obaveštavanje članova dobrovoljnog penzijskog fonda

Član 52.

Društvo za upravljanje je dužno da na kraju svakog kvartala dostavi svakom članu dobrovoljnog penzijskog fonda, sa stanjem na poslednji radni dan kvartala, obaveštenje o:

1) datumima i iznosu uplata penzijskog doprinosa;

2) broju investicionih jedinica u vlasništvu člana i njihovoj pojedinačnoj vrednosti u momentu uplate penzijskog doprinosa;

3) naknadama za usluge isplaćenim sa računa člana dobrovoljnog penzijskog fonda;

4) vrednosti imovine dobrovoljnog penzijskog fonda.

Društvo za upravljanje je dužno da članu dobrovoljnog penzijskog fonda, na njegov zahtev, dostavi obaveštenje iz stava 1. ovog člana, u roku od tri dana od dana podnošenja zahteva.

Prestanak društva za upravljanje

Član 53.

Društvo za upravljanje odmah prestaje da upravlja dobrovoljnim penzijskim fondom u slučaju:

1) oduzimanja dozvole za rad od strane Narodne banke Srbije;

2) pokretanja postupka stečaja i likvidacije nad društvom za upravljanje;

3) donošenja odluke organa društva za upravljanje da prestane sa radom.

U slučajevima iz stava 1. tačka 1) ovog člana, kastodi banka je dužna da obavlja samo neodložne poslove u vezi sa upravljanjem doborovoljnim penzijskim fondom.

Pod neodložnim poslovima iz stava 2. ovog člana podrazumevaju se poslovi koji treba da se obave da ne bi nastupila šteta za fond.

Javni poziv

Član 54.

Danom prestanka upravljanja od strane društva za upravljanje, u smislu člana 53. ovog zakona, Narodna banka Srbije upućuje javni poziv postojećim društvima za upravljanje da, u roku od 15 dana, podnesu ponudu za upravljanje, odnosno pripajanje dobrovoljnog penzijskog fonda.

U roku od 30 dana od dana isteka roka iz stava 1. ovog člana Narodna banka Srbije donosi rešenje o najpovoljnijoj ponudi društva za upravljanje.

Uslove za izbor najpovoljnije ponude društva za upravljanje bliže propisuje Narodna banka Srbije.

Neuspešan javni poziv

Član 55.

Ako na javni poziv nijedno društvo za upravljanje ne podnese ponudu, Narodna banka Srbije obaveštava članove dobrovoljnog penzijskog fonda i dostavlja ovlašćenje kastodi banci da unovči imovinu fonda i prenese račune članova fonda u drugi dobrovoljni penzijski fond.

Kastodi banka, u roku od šest meseci od dana prijema ovlašćenja, unovčava imovinu fonda u najboljem interesu članova fonda.

U roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja iz stava 1. ovog člana, članovi dobrovoljnog penzijskog fonda biraju drugi dobrovoljni penzijski fond i obaveštavaju kastodi banku o svom izboru.

Troškovi poslova u vezi sa upravljanjem, odnosno u vezi sa unovčavanjem imovine fonda i prenosom računa iz stava 1. ovog člana padaju na teret društva za upravljanje, a ukoliko to nije moguće – na teret imovine dobrovoljnog penzijskog fonda koji se raspušta.

Narodna banka Srbije može bliže urediti postupak raspuštanja dobrovoljnog penzijskog fonda.

Dužnosti kastodi banke

Član 56.

Kastodi banka podnosi Narodnoj banci Srbije izveštaj o unovčavanju imovine fonda i prenosu računa u smislu člana 55. st. 1. i 2. ovog zakona.

Na osnovu izveštaja iz stava 1. ovog člana Narodna banka Srbije briše fond iz registra dobrovoljnih penzijskih fondova.

Kastodi banka najmanje pet godina čuva poslovne knjige i dokumentaciju raspuštenog doborovoljnog penzijskog fonda, a u skladu sa propisima kojima se uređuje arhivska građa.

IV. PENZIJSKI PLANOVI

Član 57.

Poslodavac, udruženje poslodavaca, profesionalno udruženje i sindikat mogu organizovati penzijski plan i zaključiti ugovor sa društvom za upravljanje kojim se organizator obavezuje da vrši uplate penzijskog doprinosa za račun zaposlenih, odnosno članova sindikata (u daljem tekstu: član plana) i da plaća naknadu za usluge društvu za upravljanje, a društvo za upravljanje se obavezuje da ulaže prikupljena novčana sredstva i omogući povlačenje i raspolaganje akumuliranim sredstvima članovima plana.

Poslodavac može organizovati penzijski plan samo za svoje zaposlene.

Organizator koji organizuje penzijski plan ne može biti povezano lice sa društvom za upravljanje.

Više organizatora može organizovati ili pristupiti jednom penzijskom planu.

Uslove i postupak organizovanja i funkcionisanja penzijskih planova propisuje ministar nadležan za poslove rada i penzijskog osiguranja.

Primerak ugovora iz stava 2. ovog člana organizator dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove rada i penzijskog osiguranja, radi ocene ispunjenosti uslova, davanja saglasnosti i evidentiranja.

Član 58.

Ugovor o penzijskom planu zaključuje se u pisanoj formi i najmanje sadrži:

1) poslovno ime društva za upravljanje;

2) datum u tekućem mesecu do koga poslodavac vrši uplate penzijskog doprinosa za prethodni mesec;

3) iznos penzijskog doprinosa po članu plana;

4) ime, prezime, adresu i JMBG članova plana;

5) datum i mesto zaključenja ugovora i potpise ugovornih strana.

Član 59.

Poslodavac je dužan da društvu za upravljanje dostavi obaveštenje o prestanku radnog odnosa člana penzijskog plana.

Član 60.

Član penzijskog plana kome prestane radni odnos kod poslodavca može da ostane član istog dobrovoljnog penzijskog fonda ili izvrši prenos računa u skladu sa članom 44. ovog zakona.

Član 61.

Organizator penzijskog plana dužan je da zaposlenima obezbedi ravnopravne uslove za članstvo u penzijskom planu.

Penzijski doprinos za penzijski plan ne može se bez odobrenja zaposlenih odbijati od zarade.

Članstvo u penzijskom planu ne može biti uslov za zapošljavanje ili članstvo u sindikatu i drugim oblicima organizovanja zaposlenih.

V. POVLAČENjE I RASPOLAGANjE AKUMULIRANIM SREDSTVIMA

Član 62.

Pravo člana dobrovoljnog penzijskog fonda, odnosno penzijskog plana na povlačenje i raspolaganje akumuliranim sredstvima stiče se sa navršene 53 godine života.

Akumulirana sredstva mogu se povući jednokratnom isplatom, programiranom isplatom, kupovinom anuiteta ili kombinacijom ovih načina.

Programirane isplate se vrše na osnovu ugovora koji se zaključuje između člana fonda i društva za upravljanje u standardizovanom formatu koji propisuje Narodna banka Srbije.

Povlačenjem i raspolaganjem akumuliranim sredstvima kupovinom anuiteta dobrovoljni penzijski fond, po nalogu i za račun člana fonda, vrši prenos sredstava u društvo za osiguranje i kupuje anuitet.

U slučaju smrti člana dobrovoljnog penzijskog fonda, sredstva na njegovom računu prenose se licu koje je prethodno odredio, a ukoliko nije odredio takvo lice ili nije poznato ili nema takvog lica, postupa se u skladu sa zakonom kojim se reguliše nasleđivanje.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, pravo na povlačenje i raspolaganje akumuliranih sredstava može se ostvariti i pre navršene 53 godine života u slučaju vanrednih troškova lečenja ili trajne nesposobnosti za rad.

Bliže uslove za ostvarivanje prava na raspolaganje i povlačenje akumuliranih sredstava u slučajevima iz stava 6. ovog člana propisuje ministar nadležan za poslove rada i penzijskog osiguranja.

Povlačenje i raspolaganje akumuliranim sredstvima član fonda mora započeti najkasnije sa navršenih 70 godina života.

VI. KASTODI BANKA

Ugovor sa kastodi bankom

Član 63.

Društvo za upravljanje je dužno da, u roku od osam dana od dana dobijanja dozvole za organizovanje i upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom zaključi ugovor sa kastodi bankom o obavljanju kastodi usluga, posebno za svaki fond kojim upravlja.

Ugovorom iz stava 1. ovog člana kastodi banka se obavezuje da će otvoriti i voditi račun dobrovoljnog penzijskog fonda i obavljati poslove u skladu sa članom 64. ovog zakona, a društvo za upravljanje se obavezuje da plati naknadu kastodi banci.

Kastodi usluge za fond obavlja isključivo jedna kastodi banka.

Kastodi banka može obavljati poslove za više dobrovoljnih penzijskih fondova.

Kastodi banka ne može biti povezano lice sa društvom za upravljanje.

Društvo za upravljanje dostavlja Narodnoj banci Srbije kopiju zaključenog ugovora iz stava 1. ovog člana i kopije izmena i dopuna tog ugovora.

Narodna banka Srbije može propisati maksimalne naknade za obavljanje kastodi usluga.

Usluge kastodi banke

Član 64.

Kastodi banka obavlja sledeće kastodi usluge:

1) otvara i vodi račune hartija od vrednosti koje čine imovinu dobrovoljnog penzijskog fonda kod Centralnog registra hartija od vrednosti u svoje ime, a za račun članova dobrovoljnog penzijskog fonda (zbirni kastodi račun);

2) otvara novčani račun dobrovoljnog penzijskog fonda, vrši prikupljanje penzijskih doprinosa, vrši prenos novčanih sredstava koja čine imovinu fonda u novčane depozite i vrši isplate akumuliranih sredstava za svakog člana dobrovoljnog penzijskog fonda;

3) obaveštava društvo za upravljanje o neophodnim korporativnim aktivnostima u vezi sa imovinom fonda;

4) izvršava naloge društva za upravljanje za kupovinu i prodaju imovine ukoliko nisu u suprotnosti sa zakonom i prospektom fonda;

5) kontroliše, potvrđuje i svakodnevno izveštava Narodnu banku Srbije o neto vrednosti imovine dobrovoljnog penzijskog fonda i vrednosti investicione jedinice, obračunatih od strane društva za upravljanje;

6) kontroliše prinos dobrovoljnog penzijskog fonda obračunatog od strane društva za upravljanje;

7) obaveštava Narodnu banku Srbije o uočenim nepravilnostima u poslovanju društva za upravljanje odmah nakon što uoči takve nepravilnosti;

8) obaveštava društvo za upravljanje o izvršenim nalozima i drugim preduzetim aktivnostima u vezi sa imovinom fonda;

9) podnosi, u ime fonda, Narodnoj banci Srbije i drugim nadležnim organima, podneske protiv društva za upravljanje, za štetu nanetu fondu;

10) obavlja druge poslove za koje je ovlašćena na osnovu ugovora sa društvom za upravljanje koji su u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti.

Narodna banka Srbije bliže uređuje učestalost, način i standardizovanu formu izveštavanja kastodi banke, kao i način usaglašavanja u slučaju razlika između obračunate neto vrednosti imovine dobrovoljnog penzijskog fonda i vrednosti investicione jedinice od strane društva za upravljanje i kastodi banke iz stava 1. tačka 5) ovog člana, odnosno obračunatog prinosa od strane društva za upravljanje i kastodi banke iz stava 1. tačka 6) ovog člana.

Raskid ugovora sa kastodi bankom

Član 65.

Strana koja namerava da raskine ugovor iz člana 63. stav 1. ovog zakona, dužna je da, najmanje 30 dana pre raskida ugovora, o tome obavesti drugu ugovornu stranu.

Ugovor koji se raskida smatra se raskinutim momentom zaključenja ugovora sa novom kastodi bankom.

Kastodi banka obaveštava Narodnu banku Srbije o raskidu ugovora i razlozima za raskid.

Kastodi banka je dužna da, u roku od osam dana od dana raskida ugovora iz stava 2. ovog člana, svu dokumentaciju i arhivu preda novoj kastodi banci.

Član 66.

U slučaju pokretanja stečajnog postupka nad kastodi bankom društvo za upravljanje je dužno da odmah raskine ugovor i odmah obavesti Narodnu banku Srbije o zaključenom ugovoru sa drugom kastodi bankom.

Ako društvo za upravljanje ne postupi u skladu sa stavom 1. ovog člana, Narodna banka Srbije donosi rešenje kojim određuje drugu kastodi banku.

Narodna banka Srbije može predložiti društvu za upravljanje promenu kastodi banke ako su usled njenog poslovanja interesi članova dobrovoljnog penzijskog fonda značajnije ugroženi.

VII. NADZOR

Nadležnost Narodne banke Srbije

Član 67.

Narodna banka Srbije vrši nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, donosi podzakonske akte za izvršavanje ovog zakona za koje je ovlašćena i vodi Registar dobrovoljih penzijskih fondova.

Nadzor

Član 68.

Narodna banka Srbije vrši nadzor:

1) posrednom kontrolom, odnosno prikupljanjem, praćenjem i proveravanjem izveštaja i obaveštenja koji se u skladu sa ovim zakonom dostavljaju Narodnoj banci Srbije;

2) neposrednom kontrolom.

Na osnovu izvršenog nadzora, Narodna banka Srbije izriče mere nadzora, u skladu sa ovim zakonom i podnosi prijave nadležnim organima u slučaju osnovane sumnje da utvrđene nezakonitosti i nepravilnosti sadrže obeležja krivičnog dela, privrednog prestupa ili prekršaja.

Narodna banka Srbije utvrđuje pravila u vezi sa vršenjem nadzora poslovanja društva za upravljanje i dobrovoljnih penzijskih fondova, kao i pravila identifikovanja, merenja, kontrole i upravljanja rizicima u njihovom poslovanju.

Ako u vršenju svoje funkcije Narodna banka Srbije utvrdi da postoje pravna lica koja obavljaju delatnost društva za upravljanje ili posluju kao dobrovoljni penzijski fondovi, a nemaju dozvolu niti su registrovani na osnovu ovog zakona, može zabraniti njihov rad i preduzeti druge mere, u skladu sa zakonom.

Ovlašćeno lice u Narodnoj banci Srbije može u postupku neposrednog nadzora poslovanja:

1) pregledati opšte akte, poslovne knjige, izvode sa računa i druge dokumente društva za upravljanje i kastodi banke i sačiniti kopije dokumenata;

2) zahtevati informacije o pojedinim pitanjima značajnim za poslovanje društva za upravljanje i kastodi banke.

O izvršenom neposrednom nadzoru poslovanja društva za upravljanje sastavlja se zapisnik.

Mere nadzora

Član 69.

Ako u postupku nadzora društva za upravljanje i kastodi banke utvrdi nezakonitosti, odnosno nepravilnosti ili nepridržavanje pravila o kontroli rizika, Narodna banka Srbije, u zavisnosti od težine utvrđenih nepravilnosti i stepena ugrožavanja interesa članova fonda, preduzima jednu ili više mera, i to:

1) izriče pismenu opomenu;

2) daje nalog za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti u roku koji ne može biti duži od 60 dana od dana prijema naloga;

3) pokreće postupak pred nadležnim organom;

4) povlači saglasnost na imenovanje člana uprave društva za upravljanje;

Način vršenja nadzora, postupak izdavanja naloga i preduzimanja mera, kao i rokove za izvršavanje naloga i trajanje mera propisuje Narodna banka Srbije.

Pismena opomena

Član 70.

Pismena opomena upućuje se organu društva za upravljanje zbog manje značajnih nepravilnosti čija je priroda takva da ne utiče bitno i neposredno na poslovanje društva, odnosno fonda kojim upravlja.

Pismena opomena sadrži nalog i rok do kojeg je društvo za upravljanje dužno da Narodnu banku Srbije obavesti o aktivnostima koje je preduzelo radi otklanjanja nepravilnosti iz stava 1. ovog člana.

Član 71.

Narodna banka Srbije donosi rešenje o oduzimanju dozvole za rad društvu za upravljanje ako:

1) društvo ne obavlja upravljanje fondom duže od šest meseci;

2) je dozvola za rad društvu data na osnovu neistinitih ili netačnih podataka;

3) društvo prestane da ispunjava uslove propisane za dobijanje dozvole za rad;

4) društvo iz neopravdanih razloga ne zaključi ugovor sa kastodi bankom u roku iz člana 63. stav 1. ovog zakona;

5) društvo izvrši težu povredu odredaba ovog zakona i odredaba zakona kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti;

6) društvo u roku utvrđenom pismenom opomenom iz člana 70. ovog zakona ne postupi po datom nalogu;

7) društvo obavesti Narodnu banku Srbije o prestanku upravljanja fondom i podnese zahtev za brisanje iz registra izdatih dozvola.

Donošenjem rešenja iz stava 1. ovog člana prestaju da važe sve izdate dozvole za upravljanje doborovoljnim penzijskim fondovima.

Rešenje iz stava 1. ovog člana je konačno.

Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana može se pokrenuti upravni spor.

VIII. KAZNENE ODREDBE

1. Krivična dela

Oglašavanje prospekta sa neistinitim podacima

Član 72.

Ko, u nameri obmanjivanja javnosti, u prospektu dobrovoljnog penzijskog fonda, skraćenom prospektu, godišnjem i polugodišnjem izveštaju, objavi neistinite podatke o pravnom i finansijskom položaju fonda ili njegovim poslovnim mogućnostima i druge neistinite činjenice koje su relevantne za donošenje investicione odluke, ili ne objavi potpune podatke o tim činjenicama – kazniće se kaznom zatvora do tri godine.

Ko, u nameri obmanjivanja javnosti, ne objavi dopunu prospekta ili izveštaj o bitnim događajima koji mogu bitnije uticati na odluku o učlanjenju, kazniće se kaznom zatvora do tri godine.

2. Privredni prestupi društva za upravljanje i drugih pravnih lica

Član 73.

Novčanom kaznom od 500.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup društvo za upravljanje, odnosno drugo pravno lice ako:

1) koristi u pravnom prometu naziv «društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom» ili drugi sličan naziv, a nije dobilo dozvolu za rad društva za upravljanje (član 6. ovog zakona);

2) ne pribavi saglasnost Narodne banke Srbije za sticanje kvalifikovanog učešća u društvu za upravljanje (član 14. stav 1. ovog zakona);

3) za direktora ili člana uprave predloži lica koja ne ispunjavaju uslove iz člana 15. ovog zakona;

4) izvrši spajanje uz pripajanje bez dozvole Narodne banke Srbije (član 20. stav 2. ovog zakona);

5) obračuna naknade suprotno članu 23. ovog zakona;

6) ne sastavlja i ne dostavlja finansijske izveštaje u skladu sa članom 27. st. 1. i 7. ovog zakona;

7) ne čuva dokumentaciju i podatke na propisan način (član 27. stav 8. ovog zakona);

8) ulaže imovinu dobrovoljnog penzijskog fonda suprotno odredbama čl. 31, 32. i 33. ovog zakona;

9) koristi naziv «dobrovoljni penzijski fond» ili pojam izveden iz tog pojma suprotno članu 35. ovog zakona;

10) započne da upravlja dobrovoljnim penzijskim fondom pre izdavanja, od strane Narodne banke Srbije, dozvole za upravljanje fondom (član 36. stav 1. ovog zakona);

11) u predviđenom roku ne dostavi prospekt, odnosno skraćeni prospekt dobrovoljnog penzijskog fonda radi davanja saglasnosti Narodne banke Srbije (član 38. st. 5. i 6. ovog zakona);

12) ne objavi skraćeni prospekt na način propisan u članu 38. stav 7. ovog zakona;

13) ne vodi individualne račune članova dobrovoljnog penzijskog fonda u skladu sa članom 43. ovog zakona;

14) ne izvrši prenos računa u skladu sa članom 44. stav 2. i članom 45. ovog zakona;

15) svakodnevno ne obračuna neto vrednost imovine fonda i o tome ne dostavi podatke kastodi banci kod koje se vodi račun dobrovoljnog penzijskog fonda (član 46. stav 4. ovog zakona);

16) nudi povlastice suprotno članu 49. st. 1, 3. i 4. ovog zakona;

17) objavi oglas, odnosno javni poziv ili daje informacije suprotno članu 50. st. 1, 2, 5. i 6. ovog zakona;

18) angažuje fizička lica bez dozvole Narodne banke Srbije (član 51. stav 3. ovog zakona);

19) članovima dobrovoljnog penzijskog fonda ne dostavi obaveštenja u skladu sa članom 52. ovog zakona;

20) ne izvršava ugovor u pogledu povlačenja i raspolaganja akumuliranim sredstvima programiranim isplatama (član 62. st. 3. i 4. ovog zakona);

21) ne zaključi ugovor sa kastodi bankom o vođenju računa fonda u propisanom roku (član 63. stav 1. ovog zakona);

22) onemogući nadzor zakonitosti poslovanja društva za upravljanje i dobrovoljnog penzijskog fonda od strane Narodne banke Srbije (član 68. ovog zakona);

23) ne postupi u skladu sa pismenom opomenom izrečenom od strane Narodne banke Srbije (član 70. stav 2. ovog zakona).

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice društva za upravljanje, odnosno drugog pravnog lica novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara.

3. Privredni prestupi kastodi banke

Član 74.

Novčanom kaznom od 500.000 do 3.000.000 kazniće se za privredni prestup kastodi banka ako:

1) ne obaveštava društvo za upravljanje o neophodnim korporativnim aktivnostima u vezi sa imovinom fonda (član 64. stav 1. tačka 3) ovog zakona);

2) ne izvršava naloge društva za upravljanje koji su u skladu sa zakonom i prospektom fonda, odnosno izvršava naloge društva za upravljanje za kupovinu i prodaju imovine suprotno zakonu i prospektu fonda (član 64. stav 1. tačka 4) ovog zakona);

3) ne kontroliše, ne potvrđuje i svakodnevno ne izveštava Narodnu banku Srbije o obračunatoj neto vrednosti imovine dobrovoljnog penzijskog fonda i vrednosti investicionih jedinica (član 64. stav 1. tačka 5) ovog zakona);

4) ne kontroliše prinos dobrovoljnog penzijskog fonda (član 64. stav 1. tačka 6) ovog zakona);

5) ne obaveštava Narodnu banku Srbije o uočenim nepravilnostima o poslovanju društva za upravljanje odmah nakon što uoči takve nepravilnosti (član 64. stav 1. tačka 7) ovog zakona);

6) ne podnosi, u ime fonda, Narodnoj banci Srbije i drugim nadležnim organima podneske protiv društva za upravljanje, za štetu nanetu fondu (član 64. stav 1. tačka 9) ovog zakona);

7) ne obavesti Narodnu banku Srbije o raskidu ugovora i razlozima za raskid ugovora (član 65. stav 3. ovog zakona).

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice kastodi banke novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara.

4. Privredni prestup drugog pravnog lica

Član 75.

Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice koje u pravnom prometu koristi naziv „društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom“ ili drugi sličan naziv, a nije dobilo dozvolu za rad društva za upravljanje (član 6. stav 2. ovog zakona).

IX. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 76.

Društva za osiguranje koja imaju dozvolu za obavljanje poslova dobrovoljnog penzijskog osiguranja na osnovu zakona kojim se uređuje osiguranje (u daljem tekstu: društva za dobrovoljno penzijsko osiguranje) dužna su da svoju organizaciju i poslovanje usklade sa odredbama ovog zakona do 31. decembra 2006. godine.

Usklađivanje poslovanja znači da društva za dobrovoljno penzijsko osiguranje mogu da:

1) se preregistruju u društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom tako što će ugasiti društvo za dobrovoljno penzijsko osiguranje i osnovati društvo za upravljanje i organizovati dobrovoljni penzijski fond na koji će preneti sredstva od dotadašnjeg poslovanja prikupljena po osnovu dobrovoljnog penzijskog osiguranja;

2) osnuju društva za upravljanje koja će organizovati dobrovoljni penzijski fond i na taj fond preneti sredstva prikupljena po osnovu dobrovoljnog penzijskog osiguranja;

3) prenesu sredstva prikupljena po osnovu dobrovoljnog penzijskog osiguranja dobrovoljnom penzijskom fondu.

Društva za dobrovoljno penzijsko osiguranje mogu, od dana stupanja na snagu ovog zakona do 31. marta 2006. godine, nastaviti da zaključuju ugovore dobrovoljnog penzijskog osiguranja zasnovane na načelu akumulacije sredstava.

Društva za dobrovoljno penzijsko osiguranje od 1. aprila 2006. godine ne mogu zaključivati ugovore dobrovoljnog penzijskog osiguranja zasnovane na načelu akumulacije sredstava.

Društva za dobrovoljno penzijsko osiguranje, od 1. aprila 2006. godine do donošenja zakona kojim će se urediti dobrovoljno penzijsko osiguranje, mogu isključivo obavljati poslove ugovaranja različitih vrsta anuiteta i zaključivati ugovore kojim se obezbeđuju prava za slučaj invalidnosti.

Društva za dobrovoljno penzijsko osiguranje obavestiće do 1. jula 2006. godine korisnike svojih usluga o izabranom načinu usklađivanju poslovanja.

Korisnici usluga iz stava 6. ovog člana koji nisu saglasni sa načinom usklađivanja poslovanja društva za dobrovoljno penzijsko osiguranje mogu zahtevati raskid ugovora i povraćaj sredstava pod uslovima pod kojima je ugovor zaključen.

Narodna banka Srbije će doneti propis kojim će se urediti metodologija usklađivanja poslovanja društava za dobrovoljno penzijsko osiguranje sa ovim zakonom.

Član 77.

Anuiteti iz člana 76. stav 5. ovog zakona mogu biti:

1) doživotni anuitet, koji predstavlja periodične isplate do smrti imaoca anuiteta;

2) vremenski određen anuitet, koji predstavlja periodične isplate u određenom vremenskom roku;

3) zajednički anuitet, koji predstavlja periodične isplate koje se posle smrti imaoca anuiteta protežu do smrti drugog naznačenog lica, odnosno zakonskog naslednika.

Modaliteti periodičnih isplata, rokovi od kojih počinju ili se završavaju isplate i slično određuju se ugovorom.

Član 78.

Propisi za sprovođenje ovog zakona doneće se do 31. marta 2006. godine.

Član 79.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u »Službenom glasniku Republike Srbije«, a primenjuje se od 1. aprila 2006. godine, osim odredbe člana 76. stav 3, koja će se primenjivati od dana stupanja na snagu ovog zakona.

O B R A Z L O Ž E Nj E

I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 72. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije, prema kojem Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje pravni položaj preduzeća i drugih organizacija, finansijski sistem, sistem u oblasti radnih odnosa, socijalnog osiguranja i drugih oblika socijalne sigurnosti, kao i druge ekonomske i socijalne odnose od opšteg interesa.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Donošenjem Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima po prvi put bi se uveli dobrovoljni penzijski fondovi i nastavila reforma penzijskog sistema u Srbiji koja je započela izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju 2003. godine.

Promene u sistemu penzijskog osiguranja su usmerene na uspostavljanje finansijske održivosti tog sistema. Namera je da građanima budu omogućene dodatne mogućnosti štednje za starost. U praksi, to se može postići na nekoliko načina: putem dobrovoljnih penzijskih fondova, kroz društva za dobrovoljno penzijsko osiguranje, štednje na penzijskim računima u bankama itd.

Prednosti dobrovoljnih penzijskih fondova, u odnosu na druge mogućnosti štednje su detaljnije i preciznije navedene u daljem tekstu.

Ovaj zakon predviđa formiranje i funkcionisanje dobrovoljnih privatnih penzijskih fondova i penzijskih planova, na način da svaki građanin Srbije ima izbor da odluči da li želi da se učlani i koliko da uplaćuje u dobrovoljni penzijski fond. Dakle, na dobrovoljnoj osnovi građani odlučuju o načinu i dinamici ulaganja dela zarađenih, odnosno raspoloživih sredstava radi njihovog investiranja i akumuliranja sa ciljem obezbeđivanja dodatnih prihoda u starosti.

Penzijski sistem u Srbiji i međunarodna iskustva:

Ctanovništvo Srbije je među deset najstarijih u svetu. Transferi za penzijsko i invalidsko osiguranje su među najvećim stavkama u republičkom budžetu. Izdaci za prošlu godinu, za sva tri penzijska fonda (RF za PIO zaposlenih, RF za PIO poljoprivrednika i RF za PIO samostalnih delatnosti) su među najvećim u zemljama u tranziciji i iznose 13,85% bruto društvenog proizvoda.

U poređenju sa drugim zemljama u tranziciji iznos izdataka je prilično visok, osim u slučaju Slovenije i Poljske koje izdvajaju slične iznose sredstava, ali obe imaju znatno viši BDP po glavi stanovnika. Od celokupnog iznosa izdataka na RF za PIO zaposlenih otpada 92,1%, na RF za PIO samostalnih delatnosti 4,7% i na RF za PIO poljoprivrednika 3,2% izdataka.

Budući da izdaci za penzije prevazilaze prihode iz doprinosa, država mora da sufinansira sistem preko budžetskih subvencija koje iznose 36,6% svih priliva RF za PIO zaposlenih i 86,6% svih priliva RF za PIO poljoprivrednika. Samo RF za PIO samostalnih delatnosti beleži suficit, te se ne finansira iz budžeta.

Odnos broja penzionera i zaposlenih se zadnjih decenija konstantno uvećava u korist penzionera. Trenutno, približno dva miliona zaposlenih finansira preko milion i dvestačetrdeset hiljada penzionera. Istovremeno, tendencija je da je životni vek sve duži a stopa fertiliteta u Srbiji, odnosno broj novorođenih sve manji.

Sa ovakvim problemima suočavaju se i druge zemlje. Reformu penzijskog sistema sprovele su, ili je još uvek sprovode sve zemlje u tranziciji. Čak i zemlje Evropske unije i SAD planiraju ili otpočinju reformu svog penzijskog sistema. Samo model tekućeg finansiranja (pay as you go) nije dovoljan da odgovori na izazove novonastale situacije.

Svetska banka je predložila metod reforme penzijskog sistema, tzv. model sa tri stuba. Naročito ističemo činjenicu da je Predlog zakona urađen u direktnoj saradnji sa Svetskom bankom. Pored državnog, tekućeg finansiranja (prvi stub), uvode se obavezni privatni (drugi stub) i dobrovoljni privatni (treći stub) penzijski fondovi. Uvođenje drugog stuba, pre svega, zahteva smanjenje deficita prvog stuba, s obzirom da se deo doprinosa za penzijsko osiguranje preusmerava iz prvog u drugi stub. Iz tog razloga, preduslov za uvođenje drugog stuba je reforma republičkih fondova za PIO.

Iskustva drugih zemalja ukazuju da je postojanje dobrovoljnih penzijskih fondova od ogromnog značaja i da doprinose socijalnoj i ekonomskoj stabilnosti. Poljska, Mađarska, Hrvatska, Bugarska i Makedonija uvele su sistem sa tri stuba. Slovenija i Češka nemaju obavezne penzijske fondove, ali imaju dobro razvijene dobrovoljne penzijske fondove i penzijske planove sa značajnim poreskim stimulacijama.

Sastavni deo reforme penzijskog sistema predstavlja Predlog zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima. odnosno uvođenje trećeg stuba modela penzijskog sistema. Potpuna reforma penzijskog sistema u Srbiji će se završiti daljom reformom Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (prvi stub) i razmatranjem uvođenja drugog stuba koji obuhvata obavezne privatne penzijske fondove sa individualnim penzijskim računima građana.

III. SADRŽINA ZAKONA – OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Dobrovoljni penzijski fondovi predstavljaju instituciju kolektivnog investiranja u hartije od vrednosti. Ovim zakonom podrobno je uređena politika ulaganja dobrovoljnog penzijskog fonda, sa ciljem povećanja ukupnog prinosa primenom načela sigurnosti imovine, diversifikacije portfelja i održavanja likvidnosti.

Sa ciljem da se rizik ulaganja svede na minimum kako bi se zaštitili interesi članova dobrovoljnog penzijskog fonda, taksativno su navedene hartije od vrednosti u koje se imovina fonda može ulagati i principi diversifikacije portfolija. Podzakonski akt će odrediti maksimalne procentualne udele pojedinih vrsta hartija od vrednosti u strukturi imovine fonda.

Osnovna svrha dobrovoljnih penzijskih fondova je da građani Srbije imaju mogućnost uvećanja penzijskih prihoda, kao i mogućnost izbora koliko novca će odvajati u tu svrhu. U dobrovoljne penzijske fondove i penzijske planove prikupljaju se sredstva uplatom penzijskih doprinosa od strane članova, odnosno obveznika uplate radi daljeg ulaganja, da bi po ispunjenju uslova, član dobrovoljnog penzijskog fonda stekao pravo na povlačenje i raspolaganje akumuliranim sredstvima.

Pravo člana dobrovoljnog penzijskog fonda na povlačenje i raspolaganje akumuliranim sredstvima stiče se sa navršene 53 godine života. Relativno niska starosna granica je određena zbog želje da se zadrži visok nivo fleksibilnosti sistema, kako bi se građani lakše odlučivali da štede za starost.

Sticanjem prava na povlačenje i raspolaganje akumuliranih sredstava član dobrovoljnog penzijskog fonda se može opredeliti za sledeće opcije:

– jednokratna isplata sa individualnog računa;

– programirana isplata koju vrši fond sa individualnog računa po

dogovorenoj dinamici i u skladu sa zakonskim ograničenjima;

– kupovina anuiteta kod društava za osiguranje, akumuliranim sredstvima na individualnom računu, pri čemu je moguće izabrati različite vrste anuiteta – doživotna isplata, isplata u određenom, unapred definisanom roku, nasleđivanje isplata i sl.

– kombinacija prethodnih opcija.

Često se mešaju pojmovi dobrovoljnog penzijskog osiguranja i dobrovoljnih penzijskih fondova. Osnovne razlike su:

– Sredstva članova fonda se vode na individualnim računima na kojima se akumuliraju uplaćeni doprinosi i investicioni prinosi, izraženi kao investicione jedinice, slično kao i kod računa u bankama. Kod penzijskog osiguranja sva uplaćena sredstva različitih osiguranika su udružena i nemoguće je odrediti tačan prinos od investiranja koji odgovara osiguraniku tj. iznosu koji je uplaćivao premijama tokom određenog vremenskog perioda.

– Penzijska isplata u dobrovoljnim penzijskim fondovima nije poznata na početku ulaganja jer zavisi od ranije uplaćivanih doprinosa i ostvarenog investicionog prinosa. Penzijsko osiguranje na bazi premije, matematičko-demografskim izračunavanjima uz pretpostavke o investicionim prinosima prilikom ugovaranja polise, garantuje penzijske isplate.

– Prema Predlogu zakona, imovina članova dobrovoljnog penzijskog fonda je odvojena od imovine društva za upravljanje i vlasništvo je članova fonda srazmerno njihovim ulozima. Na ovaj način je imovina članova fonda zaštićena od eventualnih finansijskih i poslovnih problema društva za upravljanje. Kod društava za penzijsko osiguranje ovakvo razdvajanje ne postoji, već su uplaćene premije vlasništvo društva te bi eventualni finansijsko-poslovni neuspesi društva direktno pogodili osiguranike.

Razvoj insitucionalnih investitora kakvi su dobrovoljni penzijski fondovi stimulisaće razvoj kastodi poslova, s obzirom da je ovim Predlogom zakona definisano obavezno vođenje sredstava fonda kod kastodi banke. Postepeni razvoj dobrovoljnih penzijskih fondova će omogućiti dovoljno vremena kastodi bankama da razviju svoje poslovanje. S obzirom da će imovina dobrovoljnih penzijskih fondova konstantno rasti, omogućiće finansijski podsticaj razvoju kastodi bankarstva kod nas.

Zakonom se definiše i uloga kastodi banaka u domenu funkcionisanja dobrovoljnih penzijskih fondova. Društvo za upravljanje poverava na čuvanje sredstva i hartije od vrednosti dobrovoljnog penzijskog fonda kastodi banci sa kojom ima zaključen ugovor. Kastodi banka je dužna da izvršava naloge društva za upravljanje, osim ako oni nisu u suprotnosti sa zakonom i prospektom fonda. Kastodi banka otvara i vodi račune hartija od vrednosti dobrovoljnog penzijskog fonda kod Centralnog registra hartija od vrednosti u svoje ime, a za račun članova dobrovoljnog penzijskog fonda, kontroliše, odobrava i svakodnevno izveštava Narodnu banku Srbije o obračunatoj neto vrednosti imovine dobrovoljnog penzijskog fonda i vrednosti investicione jedinice i obavlja druge poslove, u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti.

Predlogom zakona je predviđeno da je imovina dobrovoljnog penzijskog fonda odvojena od imovine društva za upravljanje i kastodi banke, ne podleže prinudnom izvršenju, niti ulazi u stečajnu masu i ne može biti obuhvaćena postupkom poravnanja sa trećim licima.

Predlogom zakona su predviđeni penzijski planovi, dok su uslovi i postupak osnivanja, organizovanja i funkcionisanja penzijskih planova povereni Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike. Poslodavac, udruženje poslodavaca, profesionalno udruženje i sindikat organizuje penzijske planove zaključujući ugovor sa društvom za upravljanje o upravljanju penzijskim planom.

Prednosti dobrovoljnih penzijskih fondova u odnosu na druge modele i načine investiranja:

Poreski podsticaji – Poreski tretman koji se predviđa za dobrovoljne penzijske fondove zasniva se na tzv. EET principu – doprinosi i prinosi od investiranja se oslobađaju poreza dok se oporezuje penziona isplata. Osnovna prednost dobrovoljnih penzijskih fondova u odnosu na druge modele i načine investiranja i štednje ogleda se prvenstveno u tome što se uplate penzijskih doprinosa u dobrovoljni penzijski fond vrše iz bruto zarade člana dobrovoljnog penzijskog fonda. Poslednjim izmenama Zakona o porezu na dohodak građana oslobađa se plaćanja poreza na zarade premija dobrovoljnog penzijskog osiguranja koju poslodavac obustavlja i plaća iz zarade za zaposlenog-osiguranika, mesečno, najviše do 3.000 dinara. Iz razloga što se u pomenutom zakonu za poreske olakšice koristi termin «premija» budućim izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana biće omogućena primena poreskih olakšica na penzijske doprinose. Time se ovaj oblik ulaganja čini znatno atraktivnijim od bilo kog drugog oblika.

U fazi isplate sredstava akumuliranih u fodovima, plaća se porez na dohodak građana prema opciji koja je izabrana za isplatu sredstava (periodično povlačenje sa računa fonda, periodične isplate kupovinom anuiteta i sl.).

Kako bi se osigurala naplata poreza i sprečilo korišćenje penzione štednje za izbegavanje izmirivanja poreskih obaveza, Predlog zakona predviđa da član penzijskog fonda mora početi sa povlačenjem akumuliranih sredstava najkasnije kada navrši 70 godina starosti.

Razvoj tržišta kapitala – Dobrovoljni penzijski fondovi dovode do mobilizacije i koncentracije kapitala, doprinoseći tako razvoju finansijskog tržišta i podsticanju trgovine hartijama od vrednosti u koje se ulažu sredstva dobrovoljnog penzijskog fonda.

Relativno jednostavni za razumevanje – S obzirom da funkcionišu na principu individualnih računa, penzijski fondovi su jednostavni za razumevanje. Članovi fonda mogu svakodnevno biti upoznati sa iznosom sredstava na svom računu kao i sa ostvarenim investicionim prinosima tj. uspešnosti upravljanja fondom od strane društva za upravljanje. Ovim zakonom se detaljno uređuju marketinške aktivnosti dobrovoljnih penzijskih fondova, čime se obezbeđuje pravična konkurencija na tržištu.

Zaštita članova fonda – S obzirom da su imovine društva za upravljanje i dobrovoljnog penzijskog fonda potpuno razdvojene, to znači da imovina članova dobrovoljnog penzijskog fonda ne može biti ugrožena usled finansijskih problema društva za upravljanje, te je stoga prediđen osnovni kapital društva za upravljanje u iznosu od 1.000.000 evra, a uzimajući u obzir i uporedna rešenja. Zakon propisuje da imovina dobrovoljnog penzijskog fonda ne može biti predmet hipoteke, zaloge, niti se može uključiti u likvidacionu ili stečajnu masu društva za upravljanje, niti koristiti za izmirivanje obaveza.

Pogodni za slabo razvijena finansijska tržišta – S obzirom na pomenutu zaštitu imovine članova fonda i konzervativne investicione limite koji obezbeđuju ulaganja isključivo u državne i druge visokokvalitetne hartije od vrednosti, dobrovoljni penzijski fondovi su pogodan način ulaganja u zemljama gde su finansijska tržišta u nastajanju.

Izdašniji prinos – Iskustva iz drugih zemalja pokazuju da ova vrsta štednje obezbeđuje izdašnije prinose od štednje u bankama. Štednja u dobrovoljnim penzijskim fondovima je dugoročna i kao takva omogućava efikasnije ulaganje i bolje prinose od štednje u bankama. Članovi fonda plaćaju naknade društvu za upravljanje za stručno ulaganje njihovih akumuliranih sredstava na način koji će omogućiti najviše prinose u okviru definisanih investicionih ograničenja i rizika.

Pripremna faza za potencijalno uvođenje drugog stuba – Uvođenje dobrovoljnih penzijskih fondova, odnosno trećeg stuba će omogućiti razvoj kapaciteta Narodne banke Srbije u obavljanju nadzora, i pripremiti je za eventualno uvođenje obaveznih penzijskih fondova, odnosno drugog stuba.

Razvoj opšte kulture štednje – Informišu, motivišu i edukuju građane u pogledu dodatnih mogućnosti štednje za starost.

Fiskalna održivost – Po svojoj prirodi, dobrovoljni penzijski fondovi su potpuno finansijski samoodrživi i dugoročno finansijski stabilni. Ne opterećuju državni budžet, a iznos doprinosa se dobrovoljno bira te su zato i fiskalno održivi.

Nadzor nad društvima za upravljanje:

U Predlogu zakona nadzor nad društvima za upravljanje poveren je Narodnoj banci Srbije iz nekoliko razloga:

– S obzirom da je Narodna banka Srbije nadležna za nadzor nad poslovanjem poslovnih banaka i društava za osiguranje, a očekuje se da ovi subjekti budu u značajnom broju i osnivači društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, najracionalnije rešenje jeste da se nadzor nad poslovanjem dobrovoljnih penzijskih fondova poveri Narodnoj banci Srbije, čime bi se celokupan posao nadzora poslovnih banaka, društava za osiguranje i dobrovoljnih penzijskih fondova odvijao na jasan, konsolidovan i sistemski uređen način.

– Ovim rešenjem ostvaruje se centralizovana funkcija nadzora, čime se sprečava potencijalna opasnost „prelivanja“ sredstava iz jednog poslovnog sistema u drugi.

– Narodna banka Srbije poseduje najbolju organizacionu, kadrovsku i tehničku opremljenost za vršenje poslova nadzora dobrovoljnih penzijskih fondova.

Sigurnost sistema dobrovoljnih penzijskih fondova je veoma važna jer građani moraju imati dovoljno poverenja da dugoročno ulažu sredstva namenjena potrošnji u starosti te je potrebno imati jak nadzorni organ. Predlog zakona predviđa da su odluke Narodne banke Srbije u vezi sa izdavanjem i oduzimanjem dozvola za osnivanje društava za upravljanje i dozvola za organizovanje i upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima konačne i protiv njih se može voditi upravni spor. Ovakvo rešenje poznaje praksa zemalja u regionu.

Redovan nadzor nad poslovanjem društava za upravljanje Narodna banka Srbije vrši putem neposredne kontrole. Ukoliko u postupku nadzora utvrdi bilo kakve nepravilnosti Narodna banka Srbije je ovlašćena da preduzme neku od mera nadzora ili u slučaju težih povreda oduzme dozvolu.

Predlog zakona sadrži odredbe, sistematizovane u određena poglavlja, prema prirodi materije koja se njima reguliše.

Član 1. definiše predmet uređivanja zakona, odnosno domen regulisanja.

Član 2. definiše načela na kojima se zasnivaju dobrovoljni penzijski fondovi, a to su dobrovoljnost članstva, raspodela rizika ulaganja, ravnopravnost članova, javnost rada i akumulacija sredstava.

Član 3. definiše značenje pojedinih pojmova, a to su: društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, dobrovoljni penzijski fond, kastodi banka, član dobrovoljnog penzijskog fonda, investiciona jedinica, poslodavac, obveznik uplate, penzijski doprinosi, programirane isplate, penzijski plan, kvalifikovano učešće, povezano lice, tržišno prepoznatljivo pravno lice.

Definisanje određenih pojmova ima za cilj da se u praktičnoj primeni otklone eventualne nedoumice u vezi njihovog delokruga i značenja.

Član 4. uređuje pravni status društva za upravljanje dajući mu status pravnog lica koje može biti organizovano isključivo kao zatvoreno akcionarsko društvo. Društvo za upravljanje mogu osnovati domaća i strana fizička i pravna lica.

Isto pravno ili fizičko lice može biti akcionar, odnosno član samo jednog društva za upravljanje. Osnivač društva za upravljanje izuzetno može biti domaća banka ili društvo za osiguranje sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom.

Član 5. propisuje delatnost društva za upravljanje, određujući da će se društvo baviti isključivo poslovima organizovanja i upravljanja dobrovoljnim penzijskim fondovima. Precizira se i način obavljanja poslova koji spadaju u delatnost društva za upravljanje.

Član 6. utvrđuje upotrebu poslovnog imena “društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom“.

Član 7. utvrđuje minimalnu visinu novčanog dela osnovnog kapitala. Novčani deo osnovnog kapitala iznosi najmanje 1.000.000 (jedan milion) evra u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate i uplaćuje se u celosti pre upisa društva za upravljanje u registar privrednih subjekata.

Zbog sigurnosti sistema i zaštite fonda, neophodno je da društva za upravljanje raspolažu sa dovoljno visokim kapitalom koji će im omogućiti operativnost i efikasno i sigurno upravljanje fondovima. Zbog prirode posla, uobičajeno je da društva za upravljanje imaju gubitke u prvim godinama postojanja fonda dok se ne stvori dovoljna akumulacija sredstava u fondovima potrebna za rentabilno poslovanje. Ovakav iznos kapitala sprečava otvaranje malih fondova kojima bi upravljala finansijski slaba društva za upravljanje koja ne bi mogla da opstanu na tržištu, čime bi se ugrožavala sigurnost članova fondova.

Član 8. utvrđuje uslove za kadrovsku i organizacionu osposobljenost društva za upravljanje, u skladu sa propisima Narodne banke Srbije.

Čl. 9, 10, 11, 12. i 13. uređuju osnivanje društva za upravljanje. Pre upisa u Registar privrednih subjekata, propisana je obaveza njegovih osnivača da dobiju dozvolu za rad i dozvolu za upravljanje fondom od Narodne banke Srbije. Ovim odredbama se propisuje da se zahtev za dozvolu za rad i zahtev za dozvolu za upravljanje fondom podnosi na taj način što se prilažu određena dokumenta društva, s tim što Narodna banka Srbije može tražiti dodatne dokumente i informacije, kao i preispitati činjenice koje se odnose na podnete zahteve. Ukoliko su ispunjeni taksativno navedeni kumulativni uslovi, Narodna banka Srbije donosi rešenje o izdavanju dozvole za rad i rešenje o izdavanju dozvole za upravljanje fondom, a u protivnom ga odbija.

Član 14. uređuje saglasnost Narodne banke Srbije za sticanje kvalifikovanog učešća.

Član 15. uređuju organe društva za upravljanje, članstvo u organima, uslove za izbor člana uprave, slučajeve u kojima neko lice ne može biti član organa.

Čl. 16. i 17. reguliše se davanje i oduzimanje saglasnosti Narodne banke Srbije na izbor direktora i člana uprave društva za upravljanje. Takođe se propisuje dokumentacija koja se prilaže za davanje saglasnosti Narodne banke Srbije o izboru, kao i slučajevi u kojima se povlači saglasnost. Narodna banka daje saglasnost na izbor direktora i članova uprave društva da bi se obezbedilo sigurno poslovanje društva za upravljanje i bezbednost sredstava članova fonda. Kao i u slučaju izdavanja dozvole za rad, i prilikom odobravanja izbora članova uprave društva, akcenat je stavljen na utvrđivanje njihove podobnosti za obavljanje tih poslova.

Članom 18. uređuje se institut poslovne tajne.

Članom 19. uređuje se postupak upisa društva za upravljanje u registar privrednih subjekata.

Član 20. uređuje proces spajanja penzijskih fondova uz pripajanje društava za upravljanje za šta je potrebna dozvola za spajanje od strane Narodne banke Srbije. Predviđa se isključivo preuzimanje celokupnog kapitala drugog društva za upravljanje.

Član 21. utvrđuje opšte akte društva za upravljanje. Opšti akti društva za upravljanje su osnivački akt, pravila poslovanja i drugi opšti akti. Ovim odredbama posebno se uređuju pravila poslovanja.

Član 22. uređuje obaveštavanje Narodne banke Srbije o izmenama pravila poslovanja.

Članom 23. utvrđuju se naknade društva za upravljanje, lica koja snose naknade, iznose naknada i troškove. Društvo za upravljanje ima pravo da naplati do 3% na uplaćene doprinose u fond, a zatim da naplati i do 2% na godišnjem nivou na vrednost imovine fonda. Pored ovih naknada društvo takođe članovima fonda naplaćuje i stvarne troškove u slučaju prenosa njihovih sredstava u drugi fond.

Dve osnovne naknade u iznosu od po najviše 3%, odnosno 2% su formirane imajući u vidu dva osnovna cilja. Prvi je jednostavnost i razumljivost za građane. Veoma je važno da građani lako saznaju i jasno razumeju koji deo njihovih doprinosa ide na podmirivanje troškova i profita društva za upravljanje. Na ovaj način se i konkurencija među društvima tj. fondovima unapređuje, jer će građani moći da upoređuju visinu naknada različitih društava pored upoređivanja uspešnosti upravljanja, odnosno nivoa prinosa fonda.

Drugi cilj predloženog nivoa osnovnih provizija je obezbeđivanje atraktivnosti sistema penzijskih fondova za osnivače društva za upravljanje. Provizije moraju i da obezbede profit društava za upravljanje jer je to osnovni motiv pojedinaca, banaka, osiguravajućih društava i sl. za osnivanje društava za upravljanje.

Namerno nisu izdvojeni brokerski i kastodi troškovi koje će društvo snositi prilikom upravljanja fondom. Razlog je bojazan da njihovim izdvajanjem i pokrivanjem iz sredstava fonda ne postoji motivacija niti društava za upravljanje niti brokerskih kuća i kastodi banaka za što jeftinijim obavljanjem ovih poslova. Njihovim izdvajanjem mogući su problemi smanjivanja vrednosti sredstava u fondu dogovorima o visokim provizijama i međusobnim uslugama na teret članova fonda između društva za upravljanje sa jedne strane i brokerskih kuća i kastodi banaka sa druge.

Pokrivanje stvarnih troškova društva prilikom prenosa računa člana sa jednog fonda na drugi omogućava pravičnu nadoknadu društvu za takvu uslugu, a svim onima koji učestvuju u sistemu dobrovoljnih penzijskih fondova daje fleksibilnost da bez kažnjavanja promene fond ukoliko su nezadovoljni radom društva.

Članom 24. reguliše se promena poslovnog imena, sedišta i adrese društva.

Članom 25. uređuje se odgovornost društva za upravljanje za štetu nastalu zbog neispunjenja, zadocnjenja ili delimičnog ispunjenja svojih obaveza koje se odnose na upravljanje fondom.

Članom 26. određuje se ograničenje u pogledu poslovanja društva za upravljanje, koje ne može neposredno ili preko povezanih lica imati učešće u kapitalu i upravljanju drugih pravnih lica, kao i to da društvo za upravljanje ne može zaključiti ugovor o zajmu, niti preuzeti obaveze po osnovu ugovora o jemstvu.

Članom 27. uređuje se način vođenja poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja društva za upravljanje i penzijskih fondova, način na koji društvo za upravljanje obaveštava i izveštava Narodnu banku Srbije, kao i vrste tih izveštaja.

Član 28. definiše osnovna svojstva dobrovoljnog penzijskog fonda kao i ulogu društva za upravljanje u odnosu na dobrovoljni penzijski fond.

Član 29. uređuje pravnu prirodu imovine dobrovoljnog penzijskog fonda. Imovina dobrovoljnog penzijskog fonda je u svojini njegovih članova i zbog njene sigurnosti mora se držati odvojeno od imovine društva za upravljanje, odnosno kastodi banke, te stoga ne može biti predmet prinudne naplate, zaloge, hipoteke, ne može se uključiti u likvidacionu ili stečajnu masu društva za upravljanje, kastodi banke ili drugih lica, niti koristiti za izmirivanje obaveza člana dobrovoljnog penzijskog fonda i drugih lica prema trećim licima.

Članom 30. uređuju se investiciona načela i investiciona politika.

Čl. 31, 32, 33. i 34. uređuju ulaganje imovine dobrovoljnog penzijskog fonda. Takođe je regulisano u koje hartije od vrednosti se može ulagati imovina dobrovoljnog penzijskog fonda, kao i ograničenja i zabrane ulaganja imovine i odstupanje od tih ograničenja.

Član 35. uređuje naziv dobrovoljnog penzijskog fonda i predviđa zabranu korišćenja pojma.

Čl. 36. i 37. regulišu proces izdavanja dozvole za upravljanje fondom kada društvo za upravljanje namerava da organizuje i upravlja sa više dobrovoljnih penzijskih fondova. Društvo za upravljanje treba da prethodno dobije dozvolu od Narodne banke Srbije. Povodom zahteva, Narodna banka Srbije može doneti rešenje o izdavanju dozvole ukoliko su ispunjeni zakonski uslovi, a u slučaju neispunjenja odbija zahtev. Narodna banka Srbije vodi registar izdatih dozvola.

Čl. 38. i 39. određuje se pojam prospekta i skraćenog prospekta dobrovoljnog penzijskog fonda, kao i sadržina prospekta.

Čl. 40. i 42. regulišu članstvo u dobrovoljnom penzijskom fondu – prijem u članstvo, zaključenje, sadržina i raskid ugovora o članstvu. Osnov za stupanje u članstvo je ugovor o članstvu koji se zaključuje između člana i društva za upravljanje, a definisane su i obaveze ugovornih strana. Ugovor mora biti u standardizovanoj pisanoj formi, sadržine utvrđene ovim zakonom i propisima Narodne banke Srbije. Član dobrovoljnog penzijskog fonda može postati svako fizičko lice. Pošto isto lice može biti član jednog ili više penzijskih fondova, za svaki fond mora zaključiti poseban ugovor.

Član 41. određuje obveznika uplate dobrovoljnog penzijskog fonda, uređuje tehniku i dinamiku uplate penzijskih doprinosa u dobrovoljni penzijski fond i penzijski plan.

Čl. 43, 44. i 45. uređuju individualni račun člana fonda, kao i način prenosa računa člana postojećeg dobrovoljnog penzijskog fonda u novi dobrovoljni penzijski fond, kao i prava i obaveze člana i društva za upravljanje u tom postupku.

Čl. 46, 47. i 48. određuje se neto vrednost imovine dobrovoljnog penzijskog fonda, uređuje procena vrednosti investicione jedinice, prinos dobrovoljnog penzijskog fonda i aktivnosti Narodne banke Srbije u ovim postupcima. Uplaćeni penzijski doprinosi i preneti računi konvertuju se u investicione jedinice ili delove investicionih jedinica. Ovim odredbama se utvrđuje ukupna vrednost investicionih jedinica dobrovoljnog penzijskog fonda koja je jednaka ukupnoj neto vrednosti imovine fonda procenjene na način koji propisuje Narodna banka Srbije. Utvrđivanje neto vrednosti imovine fonda svakodnevno obračunava društvo za upravljanje i dostavlja je kastodi banci, koja vrši kontrolu i potvrđuje obračunatu neto vrednost imovine fonda i podatke o tome dostavlja Narodnoj banci Srbije radi kontrole. Ovim odredbama se definiše pojam prinosa dobrovoljnog penzijskog fonda čiji iznos svakodnevno utvrđuje društvo za upravljanje, o čemu obaveštava Narodnu banku Srbije, koja propisuje pravila izračunavanja prinosa, uključujući načela zaokruživanja tih vrednosti.

Čl. 49. i 50. uređuju marketing dobrovoljnih penzijskih fondova prema kojima društvo za upravljanje ne može da nudi povlastice sa ciljem zaključenja ugovora o članstvu u dobrovoljnom penzijskom fondu poslodavcu ili povezanom licu poslodavca, sindikatu ili drugom obliku organizovanja zaposlenih, a definisan je i pojam povlastica. Propisane su i informacije koje društvo za upravljanje, povezana lica društva i lica zaposlena u društvu ne mogu davati, ali je dopušteno da društvo za upravljanje oglašava dobrovoljni penzijski fond i javno poziva na zaključenje ugovora o članstvu uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije. Ove odredbe takođe propisuju i oglašavanje upoređivanjem sa drugim društvima za upravljanje, kao i ograničenja pri oglašavanju i u sadržaju teksta oglasa.

Član 51. određuje da društvo za upravljanje može neposredno ili preko posrednika obavljati usluge pružanja informacija o članstvu u dobrovoljnom penzijskom fondu, druge radnje kojima se zainteresovana lica informišu o poslovanju dobrovoljnog penzijskog fonda, kao i podelu prospekata. Posrednici mogu biti finansijske institucije koje odredi Narodna banka Srbije, dok fizička lica koja posrednici ili društvo za upravljanje angažuju moraju da poseduju dozvolu Narodne banke Srbije.

Član 52. propisuje dužnost obaveštavanja članova dobrovoljnog penzijskog fonda od strane društva za upravljanje o ukupnoj vrednosti imovine fonda, o broju investicionih jedinica u vlasništvu člana i njihovoj pojedinačnoj vrednosti, o uplatama doprinosa u periodu za koji se obaveštavanje vrši i dr.

Čl. 53, 54. i 55. određuju uslove pod kojim društvo za upravljanje odmah prestaje da upravlja dobrovoljnim penzijskim fondom i obavezu kastodi banke da obavlja neodložne poslove u vezi sa upravljanjem dobrovoljnim penzijskim fondom. Uređuje se javni poziv koji Narodna banka Srbije upućuje postojećim društvima za upravljanje danom prestanka upravljanja od strane društva za upravljanje, kao i neuspešan javni poziv.

Član 56. uređuje dužnost kastodi banke da podnosi izveštaje o unovčenju imovine fonda i prenosu računa, čuvanja poslovnih knjiga i dokumentacije.

Čl. 57, 58, 59, 60. i 61. uređuju pojam i upravljanje penzijskim planovima, zadatke Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike u postupcima osnivanja, organizovanja i funkcionisanja penzijskih planova. Iz razloga što penzijski planovi imaju niz specifičnosti uobičajeno je i praktično da se oblast penzijskih planova bliže reguliše podzakonskim aktima. Poslodavac, udruženje poslodavaca, profesionalno udruženje i sindikat, odnosno organizator organizuje penzijske planove i zaključuje ugovor sa društvom za upravljanje o upravljanju penzijskim planom za račun njegovih članova. Penzijski planovi su deo postojećih penzijskih fondova. Na osnovu ugovora o upravljanju penzijskim planovima, član penzijskog plana može biti samo zaposleni kod poslodavca koji osniva penzijski plan, a više poslodavaca mogu pristupiti jednom penzijskom planu. Ove odredbe takođe definišu da osnivači penzijskih planova ne mogu biti povezana lica sa društvom za upravljanje. Takođe je propisana obavezna pisana forma pomenutog ugovora, njegova sadržina, obaveze organizatora da dostavlja primerak ugovora ministarstvu nadležnom za rad. Propisane su i opcije zaposlenog/člana penzijskog plana u slučaju prestanka radnog odnosa sa poslodavcem. Definisano je i da je poslodavac dužan da zaposlenima obezbedi ravnopravne uslove za prijem u penzijski plan, a pristupanje penzijskom planu ne može biti uslov za zapošljavanje, niti se bez odobrenja zaposlenih može odbijati penzijski doprinos od njihovih zarada.

Član 62. reguliše pravo člana dobrovoljnog penzijskog fonda na povlačenje i raspolaganje akumuliranim sredstvima, koje se stiče sa navršene 53 godine života (i izuzetke od toga). Načini raspolaganja i povlačenja sredstava su jednokratna isplata, programirana isplata, kupovina anuiteta ili kombinacija prethodnih opcija.

Čl. 63, 64, 65. i 66. propisuju dužnost društva za upravljanje koje namerava da organizuje dobrovoljni penzijski fond da, po dobijanju dozvole za organizovanje i upravljanje tim fondom, zaključi sa kastodi bankom ugovor o vršenju kastodi usluga, kojim se kastodi banka obavezuje da će otvoriti i voditi račun dobrovoljnog penzijskog fonda i obavljati druge kastodi usluge, a društvo za upravljanje se obavezuje da za to plati naknadu banci. Utvrđuje se da kastodi banka ne može biti povezano lice sa društvom za upravljanje. Propisana je delatnost kastodi banke.

Član 67. određuje da Narodna banka Srbije vrši nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, donosi propise za njegovo izvršavanje i vodi registar dobrovoljnih penzijskih fondova.

Član 68. uređuje nadzor nad sprovođenjem ovog zakona. Ovlašćenje nadzora ima Narodna banka Srbije. Nadzor se vrši posrednom i neposrednom kontrolom.

Član 69. uređuje mere nadzora koje Narodna banka Srbije ima pravo da preduzme ukoliko utvrdi nepravilnosti u poslovanju društva za upravljanje.

Član 70. uređuje pismenu opomenu, kao jednu od mera koju Narodna banka Srbije preduzima, ukoliko utvrdi manje značajne nepravilnosti u poslovanju društva.

Član 71. precizno definiše slučajeve u kojima Narodna banka Srbije donosi rešenje o oduzimanju dozvole za rad.

Čl. 72, 73, 74. i 75. predviđene su kaznene odredbe za postupanja suprotna ovom zakonu.

Čl. 76, 77, 78. i 79. predstavljaju prelazne i završne odredbe. Reguliše se obaveza usaglašavanja već postojećih društava za dobrovoljno penzijsko osiguranje sa ovim zakonom. Sva društva za osiguranje koja prema Zakonu o osiguranju imaju dozvolu za obavljanje poslova dobrovoljnog penzijskog osiguranja moraju da usaglase svoje poslovanje sa ovim zakonom tako što će se preregistrovati ili osnovati društvo za upravljanje i penzijski fond ili će sredstva sakupljena po osnovu dobrovoljnog penzijskog osiguranja preneti u neki drugi penzijski fond kojim upravlja neko drugo društvo.

Zakon ostavlja mogućnost ovim društvima da nude različite vrste anuiteta građanima, kao i da nude usluge osiguranja za slučaj invalidnosti.

Takođe je predloženo da ovaj zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije“, a zbog usaglašavanja i donošenja odgovarajućih podzakonskih akata nadležnih institucija potrebnih za sprovođenje ovog zakona, isti će se primenjivati od 1. aprila 2006. godine.

IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno izdvojiti dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije.

V. EFEKTI UTICAJA NA PRIVREDU

Donošenjem ovog zakona građanima, posebno mlađim generacijama, će biti omogućeno ostvarenje dodatnih prihoda u starosti. Usled dobrovoljnosti članstva građani i privreda neće snositi nikakve dodatne troškove za sprovođenje ovog zakona.

Pri izradi predloga zakona traženi su i uzeti u obzir saveti i mišljenja domaćih relevantnih subjekata.

Sa ciljem efikasnog sprovođenja zakona biće sprovedena javna kampanja edukacije i popularizacije dobrovoljnih penzijskih fondova i razvoj kapaciteta Narodne banke Srbije za vršenje nadzorne funkcije.

Efekti uticaja ovog Zakona na privredu su izuzetno značajni. Kao najznačajnije efekte ističemo sledeće:

– Porast štednje i socijalni element – Omogućavanjem građanima da štede za penziju u dobrovoljnim penzionim fondovima istovremeno im se omogućava i da dopune sredstva koja će dobijati iz državnog penzionog sistema, a time će se poboljšati finansijski položaj budućih penzionera i smanjiti pritisci na državni penzioni sistem.

– Pojava novih privrednih subjekata i profesije – Zakon stimuliše pojavu novih privrednih subjekata, društava za upravljanje dobrovoljnim penzionim fondovima, kao i profesiju portfolio menadžera kao lica koja se stručno bave upravljanjem portfolija klijenata. To će dovesti do otvaranja novih radnih mesta, kao i potražnje za visokokvalifikovanim stručnjacima. Tržišna konkurencija između društava za upravljanje vremenom će dovesti do stalnog podizanja kvaliteta usluga.

– Razvoj kastodi bankarstva – Nastanak i razvoj penzijskih fondova stimulisaće unapređenje i razvoj kastodi usluga kao nove bankarske delatnosti koja je kod nas tek u nastanku. Za sada postoje dve banke sa dozvolom za obavljanje kastodi poslova. Usled povećanja obima kastodi poslova javiće se potreba i za porastom broja zaposlenih u odeljenjima banaka koje obavljaju ove usluge. Predlogom zakona je, inače, definisano obavezno čuvanje sredstava dobrovoljnog penzijskog fonda kod kastodi banke.

– Porast aktivnosti ulaganja – S obzirom da se sredstva dobrovoljnih penzijskih fondova kojima upravljaju društva za upravljanje brzo uvećavaju i da ta sredstva predstavljaju dugoročnu štednju građana, oni obično predstavljaju najveće kupce hartija od vrednosti na domaćem tržištu i stvaraju stalnu i stabilnu tražnju. Pojavom dobrovoljnih penzijskih fondova kao institucionalnih investitora na tržištu kapitala potražnja za visoko kvalitetnim i dugoročnim hartijama od vrednosti će porasti. Zbog toga će uspešna privredna društva biti stimulisana da kotiraju svoje akcije na berzi i izdaju svoje obveznice, te na taj način, potencijalno jeftinije finansiraju svoje aktivnosti, što predstavlja alternativu drugim načinima finansiranja.

– Razvoj finansijskog tržišta – Iskustva drugih zemalja pokazuju da kao odgovor na pomenutu tražnju dolazi i do pojave novih finansijskih instrumenata uključujući dugoročne državne hartije od vrednosti, opštinske obveznice, korporativne obveznice, hipotekarne hartije od vrednosti i slično. Dobrovoljni penzijski fondovi, kao najveći institucionalni investitori u skoro svim zemljama često postaju katalizatori razvoja finansijskih tržišta i promovisanja štedne kulture.

– Podsticaji u razvoju tržišta hipotekarnih obveznica – Zajedno sa već usvojenim Zakonom o Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita i paralelnim razvojem hipotekarnog tržišta u Srbiji, stvara se mogućnost za pojavljivanje hipotekarnih obveznica na domaćem finansijskom tržištu kao značajnog finansijskog instrumenta.

– Razvoj odgovornog korporativnog upravljanja i transparentnosti odlučivanja – Penzijski fondovi su investitori koji su vrlo zainteresovani za odgovorno i profesionalno upravljanje privrednim društvima čiji su suvlasnici. Imaju veliki uticaj na donošenje odluka, a pogotovo izbor menadžmenta preduzeća, jer im je dugoročan interes povećanje vrednosti akcija. Kao stalna kontrola povećavaju transparentnost i odgovornost prilikom odlučivanja.