PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PLOVIDBI I LUKAMA
NA UNUTRAŠNJIM VODAMA
Član 1.
U Zakonu o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama („Službeni glasnik RS”, br. 73/10 i 121/12), u članu 4. stav 1. tačka 9) posle reči: „menadžer” dodaje se zapeta.
Posle tačke 17) dodaje se tačka 17a), koja glasi:
„17a) zimsko sklonište je prirodni deo vodnog prostora na vodnom putu, luke ili pristaništa, koje služi za vanredni smeštaj plovila radi zaštite od oštećenja prilikom neposrednog dolaska leda, velike vode ili ostalih vremenskih nepogoda;”.
Tačka 22) menja se i glasi:
„22) luka je vodni i sa vodom povezani prostor koji je izgrađen i opremljen za prijem domaćih brodova i brodova strane zastave, njihovo ukrcavanje i iskrcavanje, skladištenje, doradu i oplemenjivanje robe, prijem i isporuku robe drugim vidovima transporta (drumski, železnički, intermodalni i cevovodni transport), ukrcavanje i iskrcavanje putnika, kao i za pružanje drugih logističkih usluga potrebnih za razvoj privrede u zaleđu luke. Lučki terminali, sidrišta, kao i delovi vodnog puta koji omogućavaju obavljanje lučke delatnosti su sastavni delovi luka;”.
Posle tačke 23) dodaje se tačka 23a), koja glasi:
„23a) lučka koncesija je pravo koje se stiče ugovorom kojim je uređeno davanje lučke koncesije za usluge sa pravom na komercijalno korišćenje konkretne usluge, odnosno lučke koncesije za javne radove sa pravom na komercijalno korišćenje izvedenih radova, koje Agencija za upravljanje lukama ustupa domaćem ili stranom pravnom licu na određeno vreme pod posebno propisanim uslovima, uz plaćanje koncesione naknade od strane koncesionara koji snosi rizik vezan za komercijalno korišćenje predmeta koncesije. Komercijalni rizik u korišćenju radova ili usluga obuhvata rizik potražnje ili rizik ponude ili i rizika potražnje i rizika ponude;”.
U tački 26) reči: „fizičko ili” brišu se.
Posle tačke 28) dodaje se tačka 28a), koja glasi:
„28a) menadžer je pravno lice koje je preuzelo odgovornost za upravljanje poslovanjem i/ili tehničko održavanje broda i/ili popunjavanje broda posadom, odnosno za obavljanje drugih poslova u skladu sa standardnim Baltic and International Maritime Council (BIMCO) sporazumom o upravljanju brodom;”.
Posle tačke 36) dodaje se tačka 36a), koja glasi:
„36a) plovilo za rekreaciju je plovilo koje je namenjeno za sport i razonodu čija je dužina trupa od 2,5 m do 24 m, nezavisno od vrste pogona;”.
Tačka 45. menja se i glasi:
„45) pristanište je vodni i sa vodom povezani prostor koji je izgrađen i opremljen za prijem domaćih brodova, njihovo ukrcavanje i iskrcavanje, kao i po potrebi skladištenje samo određene vrste robe, odnosno za ukrcavanje i iskrcavanje putnika;”
U tački 48) posle reči: „vodnog puta” dodaju se reči: „u trajanju od najkraće 30 dana do godinu dana (kratka rasprema) ili duže od godinu dana (duga rasprema), tokom koje se na brodu ne mogu nalaziti roba, odnosno putnici;”.
U tački 60) reči: „više od 0,5 g/kg” brišu se.
Posle tačke 72) dodaje se tačka 72a), koja glasi:
„72a) čamac za privredne svrhe je čamac za obavljanje javnog prevoza (prevoz putnika i/ili stvari uz naplatu), za obavljanje registrovane privredne delatnosti (privredni ribolov, tegljenje ili potiskivanje skele i dr.) ili za više navedenih namena;”.
Član 2.
U članu 8. posle stava 3. dodaje se stav 4, koji glasi:
„Strategija naročito obuhvata:
1) analizu stanja (analiza stanja i potencijala ekonomskog razvoja vodnog saobraćaja, i to u odnosu na promet robe, flotu, luke i pristaništa, plovne puteve, stručno usavršavanje i zapošljavanje i pomorsku privredu);
2) SWOT analizu, viziju, misiju i strateške ciljeve razvoja vodnog saobraćaja u svim oblastima iz tačke 1) ovog stava;
4) institucionalni okvir za realizaciju Strategije;
3) instrumente i mere za realizaciju ciljeva i prioriteta utvrđenih Strategijom;
5) finansijska sredstva i podsticaje za realizaciju Strategije.”
Član 3.
Član 9. menja se i glasi:
„Član 9.
U skladu sa Strategijom iz člana 8. ovog zakona donosi se akcioni plan za sprovođenje utvrđenih prioriteta razvoja vodnog saobraćaja, koji sadrži konkretne aktivnosti, sa rokovima, zadacima, organima i organizacijama nadležnim za sprovođenje Strategije.
Akcioni plan iz stava 1. ovog člana usvaja Vlada na predlog ministarstva.”
Član 4.
Član 10. briše se.
Član 5.
U članu 11. posle stava 5. dodaju se st. 6. i 7, koji glase:
„Kategorizacija vodnih puteva za plovidbu plovila za rekreaciju vrši se na osnovu tehničkih i eksploatacionih karakteristika utvrđenih Rezolucijom broj 52. Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu.
Kategorizaciju vodnih puteva za plovidbu plovila za rekreaciju utvrđuje ministar.”
Član 6.
Član 7.
U članu 17. stav 1. tačka 1) reči: „stav 1.” brišu se, a posle reči: „na njima” dodaju se zapeta i reči: „osim brodskih prevodnica i brana”.
U tač. 2), 3) i 5) reči: „stav 1.” brišu se.
U stavu 2. tačka 1) reči: „.člana 37. st. 1. i 4.” zamenjuju se rečima: „člana 37. st. 1. i 5, odnosno člana 37a st. 2. i 5. ovog zakona”.
Tačka 2) briše se.
U tački 3) reči: „stava 2. tač. 1) i 2) ovog člana” zamenjuju rečima: „tačke 1) ovog stava”.
U stavu 3. reči: „akata iz tač. 1) i 2) ovog stava” zamenjuju se rečima: „saglasnosti iz stava 2. tačka 1) ovog člana”.
Član 8.
U članu 18. stav 1. posle reči: „izvođenja” reč: „hidrotehničkih” zamenjuje se rečju: „hidrografskih”.
Član 9.
U članu 21. reči: „otvorenim za javni saobraćaj” zamenjuju se rečima: „i pristaništima”.
Član 10.
U članu 23. stav 1. reči: „mogu se skloniti” zamenjuju se rečima: „dužna su ako je to moguće da se sklone”.
Član 11.
U članu 29. stav 1. briše se.
Dosadašnji stav 2. postaje stav 1.
Dosadašnji stav 3. koji postaje stav 2. menja se i glasi:
„Na način i uslove rada radio-službe za bezbednost plovidbe na brodovima, kao i na uslove koje moraju da ispunjavaju brodske radio stanice primenjuju se odredbe „Regionalnog dogovora koji se odnosi na radiotelefonsku službu na unutrašnjim plovnim putevima – RAINWAT” i Radio pravila usvojena od strane Međunarodne unije za telekomunikacije.”
Član 12.
Član 37. menja se i glasi:
„Član 37.
Pre početka izrade tehničke dokumentacije za izdavanje odobrenja za izgradnju, rekonstrukciju, dogradnju, adaptaciju i sanaciju prevodnica, plovnih kanala i drugih hidrotehničkih objekata, za postavljanje kablova i cevovoda, kao i drugih objekata od uticaja na bezbednost plovidbe na međunarodnim i međudržavnim vodnim putevima, potrebno je, pored saglasnosti i mišljenja nadležnih državnih organa propisanih propisima kojima se uređuje planiranje i izgradnja i propisima kojima se uređuju vode, pribaviti nautičke uslove koje izdaje lučka kapetanija i uslove koji se odnose na vodne puteve koje izdaje Direkcija.
Pre početka izrade tehničke dokumentacije za izdavanje odobrenja za izgradnju objekata iz stava 1. ovog člana na državnim vodnim putevima, potrebno je pribaviti uslove ovlašćenog pravnog lica za tehničko održavanje državnih vodnih puteva, a na državnim vodnim putevima koji se nalaze na teritoriji autonomne pokrajine, ovlašćenog pravnog lica za tehničko održavanje državnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine.
Uslovi iz st. 1. i 2. ovog člana izdaju se sa rokom važenja od dve godine.
Lučka kapetanija izdaje nautičku saglasnost kojom se utvrđuje da je tehnička dokumentacija urađena u skladu sa nautičkim uslovima iz stava 1. ovog člana koje je izdala lučka kapetanija.
Direkcija, odnosno organ iz stava 2. ovog člana izdaje saglasnost kojom se utvrđuje da je tehnička dokumentacija urađena u skladu sa uslovima iz stava 1. ovog člana koje je izdala Direkcija, odnosno organ iz stava 2. ovog člana.
Početak radova na objektima iz stava 1. ovog člana izvođač je dužan da prijavi nadležnoj lučkoj kapetaniji najkasnije 15 dana pre početka izvođenja radova.
Nadležna lučka kapetanija dužna je da najkasnije osam dana pre početka radova obavesti učesnike u plovidbi o promenama uslova plovidbe koje će nastati kao posledica izvođenja radova na vodnom putu, putem saopštenja brodarstvu ili putem sredstava javnog informisanja.”
Član 13.
Posle člana 37. dodaje se član 37a, koji glasi:
„Član 37a
Pre početka izrade tehničke dokumentacije za izgradnju luka, pristaništa i privremenih pretovarnih mesta u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja, potrebno je pribaviti saglasnost Agencije za upravljanje lukama na Glavni transportno-tehnološki projekat koji mora da sadrži transportno-tehnološke postupke koji će se primenjivati prilikom obavljanja svake konkretne lučke delatnosti.
Pored saglasnosti iz stava 1. ovog člana, pre početka izrade tehničke dokumentacije za izgradnju luka, pristaništa i privremenih pretovarnih mesta u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje planiranja i izgradnja, potrebno je pribaviti nautičke uslove koje izdaje lučka kapetanija, kao i uslove koji se odnose na vodne puteve koje izdaje Direkcija.
Uslovi iz stava 2. ovog člana izdaju se za luke i pristaništa za koje je utvrđeno lučko područje, sa rokom važenja od dve godine.
Lučka kapetanija izdaje nautičku saglasnost kojom se utvrđuje da je tehnička dokumentacija iz stava 2. ovog člana urađena u skladu sa nautičkim uslovima koje je izdala lučka kapetanija.
Direkcija izdaje saglasnost kojom se utvrđuje da je tehnička dokumentacija iz stava 2. ovog člana urađena u skladu sa uslovima koje je izdala Direkcija.
Saglasnost iz st. 1, 4. i 5. ovog člana izdaje se lučkom operateru koji je dobio odobrenje za obavljanje lučke delatnosti, odnosno lučku koncesiju iz člana 216. ovog zakona.
Saglasnost iz st. 1, 4. i 5. ovog člana za putnička pristaništa otvorena za međunarodni saobraćaj, izdaje se licu koje je steklo pravo na korišćenje obale i vodenog prostora radi postavljanja pristana za ukrcavanje i iskrcavanje putnika u rečnom saobraćaju.
Odredbe ovog člana ne odnose se na marine.”
Član 14.
U članu 38. stav 1. menja se i glasi:
„Delove obale i vodnog prostora na kojima se mogu graditi hidrograđevinski objekti i postavljati plutajući objekti određuje nadležni organ lokalne samouprave u skladu sa zakonom kojim se uređuje lokalna samouprava.”
Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:
„Na propise i druge opšte akte koje donose nadležni organi lokalne samouprave koji uređuju materiju određivanja delova obale i vodenog prostora na kojima se mogu graditi hidrograđevinski objekti i postavljati plutajući objekti, kao i na plan postavljanja plutajućih objekata, prethodno se pribavlja saglasnost ministarstva i ovlašćenog pravnog lica za tehničko održavanje državnih vodnih puteva, odnosno ovlašćenog pravnog lica za tehničko održavanje državnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine.”
U dosadašnjem stavu 2. koji postaje stav 3. reči: „odluka iz stava 1. ovog člana odnosi” zamenjuje se rečima: „propisi i drugi opšti akti iz stava 2. ovog člana odnose”.
Posle stava 3. dodaju se st. 4. i 5. koji glase:
„Propisom i drugim opštim aktom iz stava 2. ovog člana, može da se odredi i mesto za postavljanje pristana za ukrcavanje i iskrcavanje putnika kao dela lučke suprastrukture putničkog terminala u sastavu luke ili putničkog pristaništa.
U slučaju iz stava 4. ovog člana, mesto koje je određeno za postavljanje pristana za ukrcavanje i iskrcavanje putnika mora da bude obuhvaćeno lučkim područjem.”
Član 15.
Posle člana 39. dodaje se član 39a, koji glasi:
„Član 39a
Zahtev za izdavanje odobrenja iz stava 1. ovog člana, organizator je dužan da podnese lučkoj kapetaniji najkasnije 15 dana pre početka izvođenja ronjenja.
Organizator izvođenja ronjenja, odgovoran je za bezbednost učesnika ronjenja.
Član 16.
U članu 41. stav 3. posle reči: „U” dodaju se reči: „međudržavne i”
Posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:
„Odobrenje iz stava 3. ovog člana radi ukrcavanja i iskrcavanja robe i putnika izdaje se uz prethodnu saglasnost Agencije za upravljanje lukama.”
Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.
Član 17.
Član 42. briše se.
Član 18.
U članu 46. stav 2. posle reči: „podnese” dodaju se reči: „Agenciji za upravljanje lukama prijavu dolaska, odnosno prijavu odlaska, a”.
Član 19.
Posle člana 46. dodaje se član 46a koji glasi:
„Član 46a
Lučka kapetanija će odobriti pristajanje broda u međunarodnom saobraćaju van određenog graničnog prelaza za vodni saobraćaj u slučaju uplovljenja broda u brodogradilište radi obavljanja popravki na brodu ili preuzimanja drugog broda koji je građen u brodogradilištu, ili na kome su vršene popravke, kao i u drugim sličnim situacijama.
Lučka kapetanija neće odobriti pristajanje broda iz stava 1. ovog člana, radi ukrcavanja i iskrcavanja robe i putnika.”
Član 20.
U članu 51. stav 2. menja se i glasi:
„Kada uplovljava na vodne puteve Republike Srbije plovilo koje prevozi opasnu robu dužno je da dostavi nadležnoj lučkoj kapetaniji dokumentaciju u skladu sa propisima iz stava 1. ovog člana.”
Stav 3. menja se i glasi:
„Lučka kapetanija odmah po dobijanju dokumentacije iz stava 2. ovog člana istu dostavlja nadležnim organima u skladu sa propisima iz stava 1. ovog člana.”
Član 21.
U članu 56. st. 2. i 3. menjaju se i glase:
„Ministar propisuje uslove za određivanje mesta boravka broda u raspremi, najmanji broj i kvalifikacije lica koja vrše stručni nadzor nad brodovima tokom trajanja raspreme, zahteve u odnosu na održavanje broda, sidrenje broda, vođenje brodskih knjiga i isprava, bezbednost i sigurnost broda u raspremi, kao i vrste pregleda broda u raspremi.
Nadležni organ lokalne samouprave propisom i drugim opštim aktom iz člana 38. stav 2. ovog zakona, određuje delove obale i vodnog prostora na kojima se može određivati mesto boravka broda u raspremi.”
Član 22.
Posle člana 56. dodaje se član 56a koji glasi:
„Član 56a
Plovila koja nisu upisana u odgovarajući domaći ili strani upisnik plovila moraju da se po nalogu nadležne lučke kapetanije, odnosno inspektora bezbednosti plovidbe uklone sa unutrašnjih voda, osim ako su izuzeta od obaveze upisa.
Vlasnik, odnosno brodar broda koji nema važeće svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu dužan je da podnese zahtev za određivanje raspreme.”
Član 23.
U članu 57. stav 2. posle reči: „skelskog prelaza” dodaju se reči: „sa rokom važenja od pet godina.”
U stavu 3. posle reči: „poslove odbrane” dodaju se reči: „i Direkcije”.
Član 24.
U članu 65. posle reči plovila reči: „će bez odlaganja obavestiti” zamenjuju se rečima: „dužan je da bez odlaganja obavesti”, dok se reč: „dati” zamenjuje rečju: „da”.
Član 25.
U članu 83. stav 1. tačka 1) reč: „brodove” zamenjuje se rečima: „statutarnu sertifikaciju brodova unutrašnje plovidbe (u daljem tekstu: Tehnička pravila)”.
Posle stava 1. dodaje se stav 2, koji glasi:
„Brodovi za prevoz opasne robe u skladu sa odredbama Evropskog sporazuma o međunarodnom prevozu opasnog tereta na unutrašnjim plovnim putevima – ADN, kao i druge vrste brodova u skladu sa odredbama međunarodnih sporazuma, pored zahteva propisanih Tehničkim pravilima, moraju da ispunjavaju zahteve utvrđene pravilima za klasifikaciju brodova donetim od priznatih klasifikacionih društava.”
Član 26.
U članu 84. stav 1. reči: „za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu (u daljem tekstu: Tehnička pravila)” brišu se.
Posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:
„Sposobnost broda za plovidbu koji prevozi opasnu robu utvrđuje se vršenjem tehničkog nadzora u skladu sa odredbama Evropskog sporazuma o međunarodnom prevozu opasnog tereta na unutrašnjim plovnim putevima – ADN, ovog zakona i zakona kojima se uređuje prevoz opasnog tereta.”
Član 27.
U članu 87. dodaje se stav 2. koji glasi:
„Obavezi vršenja osnovnog pregleda ne podleže brod kome je Uprava u skladu sa članom 104. st. 1, 3. i 4. ovog zakona priznala Svedočanstvo zajednice koje je nadležni organ zemlje članice Evropske unije izdao u skladu sa propisom Evropske unije kojim se uređuju tehnički zahtevi za brodove unutrašnje plovidbe, odnosno ispravu o sposobnosti broda za plovidbi koja je izdata u skladu sa propisima Centralne komisije za plovidbu Rajnom.”
Član 28.
U članu 89. tačka 3) menja se i glasi:
„3) kada je brod bio u dugoj raspremi ili kada je rok važenja svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu istekao duže od godinu dana;”
U tački 5) reči: „za rok duži od jednog meseca” brišu se.
Posle tačke 5) dodaje se tačka 6) koja glasi:
„6) posle isteka važenja isprava iz člana 87. stav 2. ovog zakona”
Član 29.
U članu 90. stav 1. tačka 11) briše se.
Član 30.
U članu 90v stav 1. posle reči: „brodara,” dodaje se reč: „odnosno”, dok se reči: „ili drugog ovlašćenog lica” brišu.
U stavu 2. posle tačke 3) dodaje se tačka 3a) koja glasi:
„3a) izvod iz lista A i lista B Upisnika brodova unutrašnje plovidbe;”
Član 31.
U članu 90đ reč: „obavezno“ briše se.
U tački 2) reči: „izvlačenje broda na suvo, kao i” brišu se, a posle reči: „demontažu” dodaju reči: „po potrebi”.
Član 32.
Priprema trupa broda za vršenje redovnog pregleda obuhvata:
1) čišćenje svih brodskih prostora od zaostalog tereta, vode, iscurelog ulja i goriva;
2) demontažu patosnica i skidljivih delova obloga bočnih zidova i pregrada, kao i provlaka tankova zatvorenih prostora;
3) zamenu dotrajale, oštećene ili neispravne skidljive opreme;
4) pripremu za probe;
5) pripremu crteža razvoja oplate sa rezultatima merenja debljina oplate.
Priprema mašinskog uređaja za vršenje redovnog pregleda obuhvata:
1) čišćenje svih mašina i uređaja i demontažu neophodnu za pregled i merenja koja su obuhvaćena obimom redovnog pregleda;
2) pripremu sistema za probe.
Priprema električnih uređaja za vršenje redovnog pregleda obuhvata:
1) popunu svih rezervnih i zamenu svih dotrajalih elemenata električne instalacije i uređaja;
2) merenje otpora izolacije (megatest) svih strujnih krugova i uređaja;
3) pripremu generatora za terećenje.”
Član 33.
Član 90ž menja se i glasi:
Priprema trupa broda za vršenje kontrolnog pregleda obuhvata:
1) pražnjenje teretnih prostora od ostatka robe i svih prostora od vode;
2) otvaranje svih provlaka za pristup pikovima, koferdamima, dvobocima i ostalim brodskim prostorima;
3) zamena svih dotrajalih elemenata opreme trupa.
Priprema mašinskog uređaja za vršenje kontrolnog pregleda obuhvata:
1) otklanjanje nedostataka na mehanizmima i uređajima za upravljanje glavnim i pomoćnim motorima;
2) proveru funkcionalnosti svih sistema, mašina i opreme.
Priprema električnih uređaja za vršenje kontrolnog pregleda obuhvata zamenu dotrajalih i oštećenih elemenata na električnoj instalaciji i opremi.”
Član 34.
Član 90i menja se i glasi:
Osnovni pregled broda vrši se na suvom, osim kada se utvrdi da se isti može obaviti na vodi.
Osnovni pregled broda obuhvata proveru tehničke dokumentacije koja sadrži:
1) opštu dokumentaciju koja obuhvata:
(1) tehnički opis,
(2) generalni plan,
(3) postojeća brodska dokumenta;
2) crteže trupa koji obuhvataju:
(1) glavno rebro,
(2) uzdužni presek,
(3) razvoj oplate i palube,
(4) uzdužne i poprečne pregrade;
3) opremu broda koja obuhvata:
(1) razmeštaj svih palubnih uređaja,
(2) dispoziciju sa specifikacijom teretnog uređaja;
4) brodske cevovode koji obuhvataju šemu sa specifikacijom sistema za drenažu, spasavanje, balast, gašenje požara vodom ili drugim agensima, polivanje palube vodom, tečnog tereta, šemu odušnika i sondi, sistem ventilacija;
5) pogonske uređaje koji obuhvataju:
(1) raspored uređaja u mašinskom prostoru sa specifikacijom,
(2) dispoziciju propelerskog voda,
(3) radničke crteže, i to: crteže propelera, propelerskog vratila, međuvratila ležajeva u skroku i statvenoj cevi;
6) mašinske cevovode koji obuhvataju šeme hlađenja, goriva, podmazivanja, vazduha pod pritiskom, izduvnih gasova, pneumatike, hidraulike i cevovod pare;
7) elektrouređaje koji obuhvataju:
(1) osnovnu jednopolnu šemu električne mreže,
(2) tropolnu šemu glavne razvodne table, komadnog pulta i razvodnih tabli, uređaja i opreme,
(3) šemu osvetljenja za nuždu,
(4) elektro šemu signalizacije i automatike;
8) hidraulična ispitivanja;
9) pregled mašinskog uređaja i opreme;
10) pregled elektrouređaja;
11) nadzor nad izvođenjem radova popravke, prepravke ili obnove delova trupa, mašina, uređaja i oprema za koje je proverom tehničke dokumentacije i pregledom utvrđeno da treba popraviti ili obnoviti;
12) probu funkcionisanja svih uređaja.
Redosled nadzora kod osnovnog pregleda sporazumno se utvrđuje u svakom posebnom slučaju sa licem iz člana 90b stav 1.”
Član 35.
Član 90j menja se i glasi:
„Član 90j
Redovni pregled broda obuhvata:
1) pregled trupa, mašina, uređaja i opreme, proveru nadvođa, kao i nadzor nad izvođenjem radova popravki i obnove delova trupa, mašina, uređaja i opreme za koje je pregledom utvrđeno da ih treba popraviti ili obnoviti;
2) probe funkcionisanja svih uređaja u pogonu.”
Član 36.
U članu 90l dodaje se stav 6, koji glasi:
„Obim vanrednog pregleda koji se vrši nakon isteka važenja isprava iz člana 87. stav 2. ovog zakona treba da obuhvati proveru tačnosti podataka navedenih u tim ispravama.”
Član 37.
Posle člana 90l dodaje se član 90lj, koji glasi:
„Član 96lj
Uprava izdaje odobrenje za rad domaćim proizvođačima opreme brodova unutrašnje plovidbe, privrednim društvima koja pružaju usluge merenja debljina limova oplate na brodovima, ispitivanja vodonepropusnosti, podvodnih pregleda brodova, kao i pregleda i ispitivanja brodskih mašina i pripadajućih uređaja i opreme (u daljem tekstu: uslužna privredna društva), odnosno ispitnim institucijama za obavljanje usluga specijalnih merenja na brodu, ispitivanja materijala, mašina, opreme i uređaja koji se ugrađuju na brodove ili kojima se opremaju brodovi.
Uprava prihvata rezultate usluga koje pružaju uslužna privredna društava iz stava 1. ovog člana koja su odobrena od strane priznatih klasifikacionih društava.
Ministar propisuje uslove i postupak za izdavanje odobrenja za rad domaćih proizvođača opreme brodova unutrašnje plovidbe, uslužnih privrednih društava i ispitnih institucija, odnosno sadržinu i obrazac odobrenja za rad proizvođača, uslužnih privrednih društava i ispitnih institucija.”
Član 38.
U članu 91. stav 3. reči: „vlasnik broda” zamenjuju se rečju: „brodar”.
Član 39.
U članu 92. dodaju se novi st. 2. i 3. koji glase:
„Sporazumom između ministarstva i klasifikacionog društva utvrđuje se obim, uslovi, prava i obaveze za obavljanje pregleda domaćih brodova i izdavanje brodskih isprava.
Ministarstvo može zaključiti sporazum iz stava 2. ovog člana sa klasifikacionim društvom priznatim od strane Evropske komisije pod uslovom da klasifikaciono društvo ima pravni položaj, odnosno pravnu formu privrednog društva u Republici Srbiji u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.”
Dosadašnji stav 2. postaje stav 4.
Član 40.
U članu 97. reči: „kao i na čamac kojim se obavlja javni prevoz, odnosno čamac za privredne svrhe” zamenjuju se rečima: „kao i na čamac za privredne svrhe”.
Član 41.
U članu 103. stav 3. tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči: „a njihove kopije moraju da se nalaze na brodu u čijem se sastavu nalaze.”
Član 42.
U članu 106. posle stava 7. dodaju se st. 8. i 9. koji glase:
„O izdatim ispravama iz stava 1. ovog člana, Uprava vodi upisnik koji sadrži:
ime i adresu vlasnika broda;
broj izdatog svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu, datum i mesto izdavanja, odnosno rok važenja svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu;
ime i vrsta broda, ENI broj, nosivost broda u skladu sa svedočanstvom o baždarenju i podatke o svedočanstvu o baždarenju, zone plovidbe broda.
Upisnik se vodi u elektronskom obliku i dostupan je na internet stranici ministarstva.”
Član 43.
U članu 111. stav 1. reči: „registar teretnog uređaja” zamenjuju se rečima: „svedočanstvo o sposobnosti teretnog uređaja i opreme”.
Stav 2. briše se.
Član 44.
Član 113. menja se i glasi:
Brodu, odnosno tankeru koji prevozi opasnu robu mora da bude utvrđena sposobnost za prevoz opasne robe.
Brodu iz stava 1. ovog člana čija je sposobnost za prevoz utvrđena, izdaju se odgovarajuće isprave, i to:
1) svedočanstvo o odobrenju za brod;
2) privremeno svedočanstvo o odobrenju za brod.
Tankeru iz stava 1. ovog člana čija je sposobnost za prevoz utvrđena, izdaju se odgovarajuće isprave, i to:
1) svedočanstvo o odobrenju za tanker;
2) privremeno svedočanstvo o odobrenju za tanker.
Ispravama iz st. 2. i 3. ovog člana potvrđuje se da brod, odnosno tanker ispunjava uslove propisane za prevoz opasne robe radi zaštite broda, lica na brodu, robe i životne sredine.
Isprave iz st. 2. i 3. ovog člana izdaju se u skladu sa odredbama Evropskog sporazuma o međunarodnom prevozu opasnog tereta na unutrašnjim plovnim putevima – ADN i zakona kojim se uređuje prevoz opasnog tereta.”
Član 45.
Član 114. briše se.
Član 46.
U članu 116. reči: „ili tankera za ukrcavanje opasnog tereta” brišu se, a posle reči: „mora imati brod” reči: „ili tanker” brišu se.
Član 47.
U članu 118. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:
„Brod koji ima posadu mora da ima svedočanstvo o bezbednosti i zdravlju na radu na brodu.”
Dosadašnji st. 2-8 postaju st. 3-9.
Član 48.
U članu 119. reči: „registra teretnog uređaja” zamenjuju se rečima: „svedočanstva o sposobnosti teretnog uređaja i opreme”.
Član 49.
U članu 120. stav 1. posle reči: „može se produžiti” dodaju se reči: „kontrolnim pregledom”.
Posle stava 4. dodaje se stav 5, koji glasi:
„Važenje privremenog svedočanstva o sposobnosti plutajućeg objekta za premeštanje u svrhu posebnog prevoza izdaje se sa rokom važenja od najviše 60 dana.”
Član 50.
Član 121. menja se i glasi:
„Član 121.
Isprave iz čl. 109, 110, 111, 116, 117. i člana 118. st. 1. i 2. ovog zakona, kao i knjige iz člana 118. stav 3. ovog zakona izdaje Uprava, a knjigu iz člana 118. stav 3. ovog zakona overava Uprava.
Knjige iz člana 115. i člana 118. st. 4, 5, 6, 7, 8. i 9. ovog zakona izdaje lučka kapetanija.”
Član 51.
U članu 125. stav 3. briše se.
Dosadašnji stav 4. postaje stav 3.
U dosadašnjem stavu 5. koji postaje stav 4. posle reči: „preglede” dodaju se reči: „čamaca za privredne svrhe i plutajućih objekata namenjenih za privredne svrhe vrši Uprava, a čamaca i plutajućih objekata za sport i razonodu i plovećih tela ”.
Posle stava 4. dodaje se novi stav 5, koji glasi:
„Plutajućem objektu koji treba da obavi premeštanje u svrhu posebnog prevoza, mora da bude utvrđena sposobnost za premeštanje u svrhu posebnog prevoza.”
Posle stava 6. dodaje se novi stav 7, koji glasi:
„Plutajućem objektu iz stava 6. ovog člana, izdaje se privremeno svedočanstvo o sposobnosti plutajućeg objekta za premeštanje u svrhu posebnog prevoza.”
U dosadašnjem stavu 7. koji postaje stav 8. posle reči: „identifikaciju” dodaju se reči: „sa rokom važenja redovnog pregleda”.
Dosadašnji st. 8-10. postaju st. 9-11.
Član 52.
U članu 127. stav 2. reč: „zapremine” zamenjuje se rečju: „istisnine”.
U stavu 3. reč: „zapremina” zamenjuje se rečju: „istisnina”.
Član 53.
U članu 128. stav 1. tačka 2) reči: „kojim se obavlja javni prevoz” zamenjuje se rečima: „za privredne svrhe”.
U stavu 2. tačka 2) reči: „i javne” brišu se.
Član 54.
Član 134. menja se i glasi:
„Član 134.
Ovlašćenje za vršenje poslova na brodu može se dati samo licu koje je fizički i psihički sposobno da obavlja poslove na brodu, koje nije zavisno od psihoaktivnih kontrolisanih supstanci i alkohola, odnosno koje ne boluje od bolesti ili nema druga trajna ili privremena zdravstvena ograničenja za obavljanje poslova i dužnosti kao člana posade, što se utvrđuje zdravstvenim pregledom i kontroliše periodičnim pregledom.
Zdravstvena sposobnost člana posade utvrđuje se zdravstvenim pregledom koji vrši zdravstvena ustanova koja ispunjava propisane uslove i dobije ovlašćenje ministarstva nadležnog za poslove zdravlja da može da obavlja zdravstvene preglede članova posade brodova unutrašnje plovidbe.
Zdravstvena ustanova jedan primerak ovlašćenja iz stava 2. ovog člana, dostavlja ministarstvu.
Zdravstvene preglede u zdravstvenoj ustanovi iz stava 2. ovog člana obavljaju specijalisti medicine rada koji su završili kurs za sticanje znanja potrebnog za vršenje zdravstvenih pregleda članova posade brodova unutrašnje plovidbe.
Kurs iz stava 4. ovog člana organizuje i sprovodi institut za medicinu rada osnovan za teritoriju Republike.
Na osnovu završenog kursa iz stava 4. ovog zakona specijalista medicine rada stiče ovlašćenje za vršenje zdravstvenih pregleda članova posade brodova unutrašnje plovidbe koje izdaje institut iz stava 5. ovog člana.
Kopija ovlašćenja iz stava 4. ovog člana dostavlja se ministarstvu koje o izdatim ovlašćenjima specijalistima medicine rada vodi evidenciju u elektronskom obliku koja je dostupna na internet stranici ministarstva.
Ministar, uz saglasnost sa ministra nadležnog za poslove zdravlja, propisuje uslove u pogledu zdravstvene sposobnosti članova posade brodova i drugih plovila, vrste, rokove vršenja zdravstvenih pregleda, uslove koje zdravstvena ustanova za vršenje zdravstvenih pregleda članova posade brodova mora da ispunjava u pogledu kadrova, prostora i opreme, program i bliže uslove za sprovođenje kursa za sticanje znanja potrebnog za vršenje zdravstvenih pregleda članova posade, obrazac uverenja o zdravstvenoj sposobnosti članova posade, odnosno kartona izvršenog zdravstvenog pregleda članova posade, kao i uslove i način vršenja zdravstvenog nadzora.”
Član 55.
U članu 136. stav 3. briše se.
Dosadašnji st. 4-8. postaju st. 3-7.
Član 56.
U članu 140. stav 3. briše se.
Dosadašnji st. 4. i 5. postaju st. 3. i 4.
U dosadašnjem stavu 6. koji postaje stav 5. posle reči: „zapovedniku” stavlja se zapeta i dodaju se reči: „odnosno članu posade”, a reči: „zapovednika broda” zamenjuju se rečima: „koje obavlja”.
Dosadašnji st. 7-8. postaju st. 6-7.
Član 57.
U članu 142. stav 3. reči: „najstariji oficir palube” zamenjuju se rečima: „član posade koji ima isto ili više zvanje u službi palube kao i zapovednik.”
Član 58.
U članu 167. stav 1. tač. 1), 2) i 6) brišu se.
Član 59.
U članu 171. stav 1. reči: „Lučka kapetanija” zamenjuju se rečju: „Ministarstvo”.
Član 60.
U članu 174. reči: „lučki kapetan” zamenjuju se rečima: „šef lučke kapetanije”.
Član 61.
Član 175. briše se.
Član 62.
Član 203. menja se i glasi:
„Član 203.
Luke i pristaništa su dobra u opštoj upotrebi.
Izgradnja i održavanje luka je od državnog značaja i vrši se u skladu sa Strategijom iz člana 8. ovog zakona.”
Član 63.
U članu 206. dodaje se stav 2. koji glasi:
„Predsednika i članove Upravnog odbora Agencije imenuje Vlada na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja.”
Član 64.
Član 207. menja se i glasi:
„Član 207.
Agencija obavlja sledeće regulatorne, stručne i razvojne poslove:
1) daje lučku koncesiju za usluge sa pravom na eksploataciju konkretne usluge, kada se koncesija daje za obavljanje lučke usluge, odnosno lučku koncesiju za javne radove sa pravom na komercijalno korišćenje izvedenih radova, kada se koncesija daje za izgradnju lučkih građevina i objekata;
2) utvrđuje visinu koncesione naknade;
3) zaključuje ugovor o koncesiji;
4) izdaje i oduzima odobrenje za obavljanje lučke delatnosti;
5) zaključuje ugovor o obavljanju lučke delatnosti na osnovu dobijenog odobrenja;
6) vodi upisnik lučkih operatera kojima je izdato odobrenje, odnosno data lučka koncesija, odnosno lučkih operatera iz člana 217. stav 1. ovog zakona;
7) naplaćuje lučke naknade;
8) donosi i javno objavljuje lučke tarife;
9) prati rad lučkih operatera koji obavljaju lučke delatnosti u skladu sa prirodom njihovog poslovanja i obavezama preuzetim prema Agenciji;
10) obezbeđuje uslove za ostvarivanje međulučke i unutrašnje lučke konkurencije;
11) vrši promociju luka i pristaništa na domaćem i međunarodnom tržištu;
12) u skladu sa prihodima ostvarenim po osnovu naplate lučkih naknada i koncesione naknade investira u izgradnju, modernizaciju i održavanje lučke infrastrukture koja je u javnoj svojini, osim kada je to obaveza lučkog operatera po osnovu izdatog odobrenja, odnosno date lučke koncesije, kao i kontrole nad održavanjem lučkih građevina i objekata;
13) održava red u luci, izuzev poslova koji su u nadležnosti lučkih kapetanija;
14) zaštite lučkog područja i akvatorije od zagađenja;
15) obavlja i druge poslove u skladu sa ovim zakonom.”
Član 65.
U članu 208. stav 1. tačka 1) menja se i glasi:
„1) organizovanje rada lučkog koordinacionog tela za jednu ili više luka, u cilju sprečavanje preduzimanje mera diskriminacije protiv bilo kog lučkog korisnika, kao i kontrole naplate lučkih naknada;”
Tačka 2) briše se.
Član 66.
Član 209. menja se i glasi:
Član 67.
Član 210. menja se i glasi:
„Član 210.
Luke i pristaništa moraju da ispunjavaju uslove u pogledu operativne obale, uređaja za prekrcavanje i skladištenje robe i druge tehničko-tehnološke i organizacione uslove.
Vlada, na predlog Agencije, bliže propisuje uslove koje moraju da ispunjavaju luke, pristaništa i privremena pretovarna mesta.
Vlada, na predlog Agencije, određuje luke i pristaništa.
Pre donošenja odluke iz stava 3. ovoga člana mora biti utvrđeno lučko područje za svaku konkretnu luku, odnosno pristanište.
Agencija određuje privremeno pretovarno mesto.”
Član 68.
U članu 211. stav 1. reči: „otvorene za javni saobraćaj” zamenjuju se rečima: „i pristaništa”.
U stavu 2. reči: „otvorene za međunarodni saobraćaj” brišu se.
U stavu 3. posle reči: „pristaništa” dodaju se reči: „i pristaništa iz člana 237a ovog zakona”
Član 69.
U članu 212. stav 1. reči: „otvorenim za međunarodni saobraćaj” brišu se.
U stavu 2. reči: „luke otvorene za domaći saobraćaj i” brišu se.
Član 70.
U članu 214. stav 1. reči: „javnoj svojini” zamenjuju se rečima: „svojini Republike Srbije”.
Stav 6. briše se.
Član 71.
Posle člana 214. dodaju se čl. 214a-214v, koji glase:
„Član 214a
Vlada na predlog Agencije utvrđuje lučko područje za svaku luku, odnosno pristanište u skladu sa Strategijom, dokumentima prostornog i urbanističkog planiranja i planskim dokumentima koji se odnose na upravljanje vodama.
Lučko područje može da obuhvati više lučkih bazena, odnosno više izdvojenih saobraćajno-tehnoloških celina (terminala) specijalizovanih za pretovar određene vrste robe na teritoriji jedne ili više katastarskih opština.
Lučko područje luke obuhvata područje graničnog prelaza koje se utvrđuje u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje zaštita državne granice.
Propisom iz stava 1. ovog člana utvrđuju se katastarske parcele koje čine lučko područje određene luke, odnosno pristaništa, odnosno terminale unutar lučkog područja, obaveza upisivanja zabeležbe lučkog područja u katastar nepokretnosti, kao i obaveza Agencije da dostavi potrebnu dokumentaciju nadležnom opštinskom pravobranilaštvu koje će izvršiti sprovođenje zabeležbe lučkog područja.
Agencija ima pravo korišćenja na lučkom zemljištu, kao i na lučkoj infrastrukturi koja je u državnoj svojini.
Pravo preče kupovine iz člana 214. stav 5. ovog zakona, kao i pravo korišćenja iz stava 5. ovog člana upisuju se u katastar nepokretnosti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje katastar nepokretnosti.
Izuzetno, u odnosu na katastarske parcele koje čine lučko zemljište u sastavu lučkog područja na kojima su izgrađeni objekti lučke infrastrukture i lučke suprastrukture koji su u svojini lučkih operatera iz člana 214. stav 3. ovog zakona, upisaće se zabeležba o pravu korišćenja lučkog zemljišta u katastar nepokretnosti u korist tih lučkih operatera.
Ako je u skladu sa Strategijom iz člana 8. ovog zakona Agenciji podnet predlog za proširivanje lučkog područja u odnosu na katastarske parcele na kojima se obavljala lučka delatnost do dana stupanja na snagu ovog zakona, podnosilac predloga dužan je da Agenciji uz predlog dostavi prethodnu analizu osnovnih faktora koji utiču na opravdanost proglašenja novog, odnosno proširivanja postojećeg lučkog područja (u daljem tekstu: Prethodna analiza osnovnih faktora), studiju lokacije i ekonomsko-finansijsku analizu opravdanosti proglašenja novog, odnosno proširivanja postojećeg lučkog područja (u daljem tekstu: Ekonomsko-finansijska analiza), radi davanja saglasnosti Agencije.
Agencija pokreće postupak za utvrđivanje lučkog područja iz stava 8. ovog člana, nakon davanja saglasnosti iz stava 8. ovog člana.
Odredbe st. 8. i 9. ovog člana shodno se primenjuju i u slučaju izgradnje nove luke i pristaništa.
Član 214b
Ako u sastav lučkog zemljišta koje čini lučko područje određene luke ulaze katastarske parcele na kojima nisu izgrađeni objekti lučke infrastrukture do dana stupanja na snagu ovog zakona, a na kojima uknjiženo pravo korišćenja imaju lučki operateri iz člana 214. stav 3. ovog zakona, pravo korišćenja na tim katastarskim parcelama prenosi se na Agenciju uz naknadu tržišne vrednosti tog zemljišta u trenutku pokretanja postupka prenosa prava korišćenja, umanjenu za troškove pribavljanja prava korišćenja tih katastarskih parcela od strane lučkog operatera.
Troškovi pribavljanja prava korišćenja iz stava 1. ovog člana obuhvataju revalorizovanu cenu isplaćenu od strane lučkog operatera iz člana 214. stav 3. ovog zakona za sticanje prava korišćenja, kao i druge stvarne troškove koje je imao taj lučki operater.
Izuzetno, ako ne mogu da se ispune uslovi za primenu stava 1. ovog člana, Agencija može da zaključi ugovor sa lučkim operaterom iz člana 214. stav 3. ovog zakona o prenosu prava korišćenja na tim katastarskim parcelama na Agenciju uz obavezu izdavanja odobrenja za obavljanje određene lučke delatnosti na lučkom zemljištu ili delu lučkog zemljišta na kojima je lučki operater imao uknjiženo pravo korišćenja, na rok koji ne može da bude duži od 15 godina.
Član 214v
Prethodna analiza osnovnih faktora iz člana 214a stav 8. ovog zakona naročito sadrži: analizu potrebnih količina robe koji opravdavaju izgradnju nove luke ili pristaništa, odnosno proširivanje postojeće luke; varijantna rešenja lučkog područja; vrste lučkih delatnosti i potrebne lučke infrastrukture i suprastrukture za koje se planira davanje odobrenja, odnosno lučke koncesije; analizu postojeće i potrebne drumske i železničke infrastrukture koja će omogućiti nesmetano obavljanje lučke delatnosti i način obezbeđivanja ove infrastrukture; procenu uticaja na životnu sredinu.
Studija lokacije iz člana 214a stav 8. ovog zakona naročito sadrži: analizu postojećih i prognozu robnih tokova u zaleđu luke ili pristaništa za koju se radi studija; prostornu opravdanost za varijantna rešenja lučkog područja iz prethodne analize osnovnih faktora; planirani način korišćenja zemljišta u sastavu planiranog lučkog područja; geološke-geotehničke karakteristike terena sa aspekta utvrđivanja opravdanosti izgradnje nove luke ili pristaništa, odnosno proširivanja postojeće luke.
Ekonomsko-finansijska analiza iz člana 214a stav 8. ovog zakona naročito sadrži: analizu troškova i koristi (cost-benefit analizu); ekonomsku, odnosno tržišnu opravdanost za izgradnju nove luke ili pristaništa, odnosno za proširivanje postojeće luke; procenu očekivanih privrednih i socijalnih koristi od izgradnje nove luke ili pristaništa, odnosno proširenja postojeće luke kao i moguće komercijalne rizike; planirane iznose troškova i predloge načina finansiranja izgradnje i razvoja luke ili pristaništa, odnosno proširivanja postojeće luke.
Dokumenta iz st. 1-3. ovog člana usklađuju se sa dokumentima prostornog i urbanističkog planiranja i planovima upravljanja vodnim režimom.
Dokumenta iz st. 1-3 ovog člana izrađuje privredno društvo, drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u odgovarajući upisnik za izradu tehničke dokumentacije.”
Član 72.
Član 216. menja se i glasi.
„Član 216.
Lučki operater obavlja lučku delatnost na osnovu odobrenja za obavljanje lučke delatnosti ili lučke koncesije.
Pravna lica koja nisu stekla status lučkog operatera u skladu sa odredbama ovog zakona ne mogu da pružaju lučke usluge lučkim korisnicima.”
Član 73.
Posle člana 216. dodaje se član 216a, koji glasi:
„Član 216a
Odobrenje za obavljanje lučke delatnosti izdaje Agencija ako je procenjena vrednost lučke usluge, odnosno izgradnje lučkih građevina i objekata manja od 5.186.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
U skladu sa stavom 1. ovog člana, odobrenje za obavljanje lučke delatnosti naročito se izdaje za obavljanje sledećih lučkih delatnosti, i to:
snabdevanje brodova pogonskim gorivom;
ukrcavanje i iskrcavanje robe i putnika;
vađenje rečnog nanosa u okviru lučke akvatorije ili na pristupnom plovnom putu do luke;
upravljanje sidrištem u sastavu lučkog područja;
prihvat otpada, smeća, sanitarnih otpada i kaljužnih voda sa plovila;
lučke boksaže.
Odobrenje za obavljanje lučke delatnosti mogu da dobiju pravna lica koja su registrovana za obavljanje jedne ili više lučkih delatnosti i koja imaju stručno osposobljeno osoblje, tehničko-tehnološku opremljenost, sposobnost kontinuiranog obavljanja delatnosti za koje su registrovane (u daljem tekstu: lučki operater).
Na osnovu dobijenog odobrenja lučki operater i Agencija zaključuju ugovor o obavljanju lučke delatnosti.
Ugovor o obavljanju lučke delatnosti mora da bude zaključen kao izvršna isprava u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje izvršni postupak i zakona kojim se uređuje javno beležništvo.
Ako je odobrenje izdato radi obavljanja lučke delatnosti pretovara i skladištenja nafte, derivata nafte, utečnjenog naftnog gasa, utečnjenog prirodnog gasa, odnosno trgovinu pogonskog goriva za brodove u skladu sa zakonom kojim se uređuje energetika, lučki operater je dužan da u postupku izdavanja građevinske dozvole prethodno pribavi energetsku dozvolu, kao i da u roku 60 dana od dana završetka gradnje lučke infrastrukture i lučke suprastrukture dobije licencu za obavljanje energetske delatnosti u skladu sa uslovima propisanim odredbama zakona kojim se uređuje energetika.”
Član 74.
U članu 217. stav 4. reči: „oduzimanju odobrenja” zamenjuju se rečima: „privremenoj zabrani obavljanja lučke delatnosti”, a reči: „u skladu sa” zamenjuju rečima: „iz razloga propisanih u”.
U stavu 5. reči: „oduzeto odobrenje” zamenjuju se rečima: „izrečena privremena zabrana obavljanja lučke delatnosti”, a broj: „3” se zamenjuje brojem: „4”.
Član 75.
Član 218. menja se i glasi:
„Član 218.
Odobrenje za obavljanje lučke delatnosti može se dati sa pravom zakupa izgrađene lučke infrastrukture i suprastrukture na kojima Agencija ima pravo korišćenja i bez tog prava, kao i sa pravom službenosti građenja objekata lučke infrastrukture i/ili suprastrukture na lučkom zemljištu ili bez tog prava”.
Pravo službenosti građenja iz stava 1. ovog člana je ograničeno stvarno pravo na lučkom zemljištu koje se osniva u svrhu građenja lučke infrastrukture, odnosno lučke suprastrukture i koje ovlašćuje lučkog operatera da na lučkom zemljištu ima vlastiti objekat lučke infrastrukture i/ili lučke suprastrukture, a nosilac javne svojine na lučkom zemljištu dužan je to da trpi.
Lučki operater koji je nosilac prava službenosti građenja je vlasnik objekta lučke infrastrukture i/ili lučke suprastrukture koja je pripadnost tog njegovog prava, a u pogledu lučkog zemljišta koje je opterećeno pravom službenosti građenja ima ovlašćenja i dužnosti plodouživaoca. Svaka odredba ugovora o obavljanju lučke delatnosti i drugog akta suprotna ovoj odredbi je ništava.
Ako se odobrenje daje sa pravom službenosti građenja, naknada koju je lučki operater dužan da plaća kao nosilac prava službenosti građenja sastavni je deo naknade za operativnu upotrebu luke, odnosno pristaništa kao dobra u opštoj upotrebi.
Promena sadržaja prava službenosti građenja dopuštena je samo u sporazumu sa Agencijom.
Lučki operater kao nosilac prava službenosti građenja može zasnovati založno pravo na osnovanom pravu službenosti građenja, na rok određen u odobrenju iz člana 216. stav 1. ovog zakona.
Lučki operater kao nosilac prava službenosti građenja može da prenese osnovano pravo službenosti građenja na drugo lice pre isteka roka na koje je izdato odobrenje iz člana 216. stav 1. ovog zakona, uz obavezu prethodnog zaključivanja ugovora između lica na koje se želi preneti pravo službenosti građenja i Agencije.
Pravo službenosti građenja se stiče dvostrukim upisom u katastru nepokretnosti, i to njegovim upisom kao tereta na zemljištu koje opterećuje i njegovim upisom kao posebne nepokretnosti u za to novoosnovanom ulošku kada za to budu ispunjeni uslovi propisani zakonom kojim se uređuje katastar nepokretnosti.
Upis prava službenosti građenja u katastar nepokretnosti sprovodi se na osnovu ugovora iz člana 216a stav 4. ovog zakona i po pribavljenoj saglasnosti Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije.
Pravo službenosti građenja prestaje istekom ugovorenog roka na koji je izdato odobrenje, sporazumom, odricanjem lučkog operatera, ispunjavanjem ugovorenog raskidnog uslova, kao i ukidanjem.
Pravo službenosti građenja upisano u katastar nepokretnosti prestaje brisanjem iz katastra nepokretnosti, iz razloga navedenih u stavu 10. ovog člana.”
Član 76.
Posle člana 218. dodaje se član 218a, koji glasi:
„Član 218a
U ugovoru iz člana 216a stav 4. ovog zakona mora da bude naznačeno da izgradnja u rokovima koji se utvrde odobrenjem za obavljanje lučke delatnosti i koji moraju da budu fiksni, predstavlja bitan element ugovora, odnosno da će se ugovor smatrati raskinutim po sili zakona ako se izgradnja ne izvrši u ugovorenim rokovima, bez obaveze Agencije da lučkom operateru kao nosiocu prava službenosti građenja naknadi vrednost radova.
Ako se na osnovu prava službenosti građenja ne izgradi objekat lučke infrastrukture i/ili lučke suprastrukture u ugovorenom roku, Republička direkcija za imovinu Republike Srbije, odnosno Agencija mogu da zahtevaju da se ono ukine.
Ugovor iz člana 216a stav 4. ovog zakona mora da sadrži odredbu kojom lučki operater kao nosilac prava službenosti građenja dozvoljava Agenciji da bez njegovog daljeg odobrenja izvrši brisanje prava službenosti građenja i kojim dozvoljava da se osnovano pravo službenosti građenja ukine u slučaju neizvršavanja ugovornih obaveza u rokovima i na način određen ugovorom.
Sa prestankom prava službenosti građenja lučki operater gubi pravo svojine na objektu lučke infrastrukture i/ili lučke suprastrukture koji je pravom službenosti građenja bio od lučkog zemljišta pravno odvojen i postaje pripadnost lučkog zemljišta.
Ugovor iz člana 216a stav 4. ovog zakona mora da sadrži odredbu da nakon isteka roka na koje je osnovano pravo službenosti građenja, Republici Srbiji prelazi pravo svojine na objektu lučke infrastrukture i/ili lučke suprastrukture, slobodnom od bilo kakvih tereta, lica i stvari, bez obaveze naknade tržišne vrednosti izgrađenih objekata lučkom operateru kao nosiocu prava službenosti građenja.
Ulaganjem u objekte i građevine lučke infrastrukture ne menja se oblik svojine kako je utvrđen u članu 214. stav 1. ovog zakona.
Prava i obaveze vezane za odobrenje iz člana 216. stav 1. ovog zakona Agencija i lučki operater utvrđuju ugovorom iz člana 216a stav 4. ovog zakona.”
Član 77.
U članu 219. stav 1. reči: „područje u okviru luke u kojoj” zamenjuju se rečima: „katastarske parcele koje čine lučko zemljište u sastavu lučkog područja na kojima”, a reči: „lučkih taksi i takse za korišćenje luke utvrđene odobrenjem” zamenjuju se rečima: „naknada i naknade za operativnu upotrebu luke, odnosno pristaništa kao dobra u opštoj upotrebi”.
Član 78.
U članu 220. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:
„Ako se odobrenje iz stava 1. ovog člana daje sa pravom zakupa izgrađene lučke infrastrukture i suprastrukture na kojima Agencija ima pravo korišćenja, odnosno sa pravom službenosti građenja lučke infrastrukture i suprastrukture na lučkom zemljištu, pre donošenja odluke o javnom prikupljanju ponuda Agencija mora prethodno da pribavi saglasnost Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije za davanje u zakup izgrađene lučke infrastrukture i suprastrukture, odnosno lučkog zemljišta, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje javna svojina, odnosno saglasnost za davanje prava službenosti građenja lučke infrastrukture i suprastrukture na lučkom zemljištu.”
U dosadašnjem stavu 3. koji postaje stav 4. u tački 1) reči: „područje na kojem se daje isključivo pravo korišćenja sa određivanjem vrste lučke delatnosti na tom području” zamenjuju se rečima: „katastarske parcele koje čine lučko zemljište u sastavu lučkog područja na kojima će se obavljati ta vrsta lučke delatnosti”.
Tačka 2) menja se i glasi:
„2) minimalni očekivani iznos naknade za operativnu upotrebu luke, odnosno pristaništa kao dobra u opštoj upotrebi;”.
Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.
Član 79.
U članu 221. stav 1. reči: „216. stav 2.” zamenjuju se rečima: „216a stav 3.”
Dodaje se stav 2, koji glasi:
„Agencija propisuje obaveznu sadržinu dokumenata iz stava 1. ovog člana.”
Član 80.
U članu 222. posle reči: „privrednog kriminala” stavlja se zapeta i dodaju se reči: „krivična dela protiv zdravlja ljudi, krivična dela protiv života i tela, kao i krivična dela protiv javnog reda i mira, za koja je zaprećena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna.”
Član 81.
U članu 223. stav 1. tačka 2) menja se i glasi:
„2) brisanjem pravnog lica – lučkog operatera iz registra privrednih subjekata;”.
Član 82.
U članu 224. stav 1. reči: „Agencija može doneti odluku o oduzimanju odobrenja ako utvrdi da lučki operater:” zamenjuju se rečima: „Odobrenje za obavljanje lučke delatnosti, odnosno ugovor o obavljanju lučke delatnosti iz člana 216a stav 3. ovog zakona, smatra se raskinutim zbog neispunjenja ugovornih obaveza ako, ni u naknadno ostavljenom roku za otklanjanje nedostataka, lučki operater ne otkloni sledeće nedostatke:”.
Član 83.
U članu 225. u tački 3) reči: „taksu iz člana 229. stav 1. tačka 5)” zamenjuju rečima: „naknadu iz člana 229. stav 1. tačka 4)”.
Dodaje se stav 2. koji glasi:
„Oduzimanjem odobrenja iz stava 1. ovog člana, ugovor o obavljanju lučke delatnosti iz člana 216a stav 3. ovog zakona smatra se raskinutim.”
Član 84.
Posle člana 225. dodaju se čl. 225a i 225b, koji glase:
„Član 225a
Odobrenje je neprenosivo.
Odobrenje se pribavlja i u slučaju statusne promene kod lučkog operatera-imaoca odobrenja.
Pre sprovođenja statusne promene iz stava 2. ovog člana, lučki operater dužan je da postupi u skladu sa članom 214. stav 5. ovog zakona.
Lučki operater-imalac odobrenja dužan je da u slučaju statusne promene iz stava 2. ovog člana istovremeno sa objavljivanjem nacrta ugovora, odnosno odluke o statusnoj promeni u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva, o započinjanju statusne promene obavesti Agenciju.
Lučki operater koji po izvršenoj statusnoj promeni nastavi sa obavljanjem lučke delatnosti, dužan je da podnese zahtev za izdavanje, odnosno izmenu odobrenja u roku od 30 dana od dana registracije statusne promene, a pravno lice koje prestaje sa obavljanjem lučke delatnosti, u istom roku, zahtev za ukidanje odobrenja.
Lučki operater iz stava 4. ovog člana mora da ispunjava uslove za lučkog operatera propisane članom 216a stav 3. ovog zakona.
U slučaju ispunjenosti uslova iz stava 5. ovog člana, Agencija izdaje odobrenje u upravnom postupku uz plaćanje naknade za operativnu upotrebu luke, odnosno pristaništa kao dobra u opštoj upotrebi, srazmerno roku važenja izdatog odobrenja.
Odobrenje iz stava 7. ovog člana izdaje se sa rokom važenja odobrenja koji se određuje prema isteku važenja odobrenja pravnog lica koje prestaje sa obavljanjem lučke delatnosti.
Član 225b
Lučki operater iz člana 214. stav 3. ovog zakona, stečena prava i obaveze iz člana 214. stav 3, člana 217. i člana 230. stav 1. ovog zakona može da ustupi trećem licu (u daljem tekstu: prijemnik), pod uslovima propisanim ovim zakonom, zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi, odnosno zakonom kojim se uređuju privredna društva, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Agencije.
Pre ustupanja iz stava 1. ovog člana, lučki operater dužan je da postupi u skladu sa članom 214. stav 5. ovog zakona.
Prijemnik može biti samo pravno lice koje ispunjava uslove za lučkog operatera propisane članom 216a stav 3. ovog zakona.
Nakon dobijanja saglasnost iz stava 1. ovog člana prijemnik je dužan da podnese zahtev za dobijanje odobrenja za obavljanje lučke delatnosti u roku od 30 dana od dana zaključivanja pravnog posla na osnovu koga je stupio u prava i obaveze ustupioca.
Odobrenje iz stava 4. ovog člana izdaje se u upravnom postupku bez plaćanja naknade za operativnu upotrebu luke, odnosno pristaništa kao dobra u opštoj upotrebi.
Odobrenje iz stava 4. ovog člana se izdaje najduže na 20 godina.
Po isteku roka na koji je izdato odobrenje, na prijemnika se ne primenjuju odredbe člana 214. stav 3, člana 217. i člana 230. stav 1. ovog zakona.”
Član 85.
Posle člana 226. dodaje se član 226a, koji glasi:
„Član 226a
Agencija može da ograniči broj lučkih operatera koji mogu da pružaju određenu lučku uslugu u jednoj luci u skladu sa odredbama ovog zakona, ako nema raspoloživog lučkog zemljišta u sastavu lučkog područja na kome se može obavljati lučka usluga, pod uslovom da je lučko zemljište neophodno za pružanje lučke usluge, kao i da Strategijom iz člana 8. ovog zakona nije predviđeno proširivanje lučkog područja u konkretnoj luci.”
Član 86.
Član 227. menja se i glasi:
Lučke koncesije iz člana 216. ovog zakona na osnovu kojih lučki operater može da obavlja lučku delatnost u lukama i pristaništima mogu da budu:
1) lučka koncesija za usluge sa pravom na eksploataciju konkretne usluge, kada se koncesija daje za obavljanje lučke usluge;
2) lučka koncesija za javne radove sa pravom na komercijalno korišćenje izvedenih radova, kada se koncesija daje za izgradnju lučkih građevina i objekata.
Agencija je dužna da pokrene postupak davanja koncesije ako je vrednost lučke koncesije iz stava 1. ovog člana jednaka ili veća od 5.186.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Vrednost lučke koncesije predstavlja ukupan promet koncesionara koji će ostvariti tokom trajanja ugovora o lučkoj koncesiji, bez poreza na dodatu vrednost, prema proceni vrednosti koju vrši Agencija u trenutku pokretanja postupka za davanje lučke koncesije, s obzirom na javne radove, odnosno lučke usluge koji su predmet lučke koncesije, kao i vrednost svih dobara i usluga koji su neophodni za izvođenje tih javnih radova, odnosno lučkih usluga.
Agencija je dužna da pored procenjene vrednosti u odluci o pokretanju postupka dodele lučke koncesije posebno navede vrednost materijala, dobara i usluga koje sama obezbeđuje.
Prilikom određivanja procenjene vrednosti lučke koncesije Agencija naročito uzima u obzir: prihode koje će koncesionar ostvariti po osnovu naplate lučkih taksi i naknada; prihod od prodaje bilo koje imovine koja je predmet lučke koncesije a koja može da bude prodata u skladu sa odredbama ovog zakona; vrednost dodeljenih sredstava (grants) ili bilo koju drugu finansijsku pogodnost od trećih lica za izvršenje koncesije; vrednost robe i usluga koje je Agencija stavila na raspolaganje koncesionaru pod uslovom da su one neophodne za izvođenje radova ili pružanje usluga.
Na postupak davanja lučke koncesije iz stava 1. ovog člana primenjuje se zakon kojim je uređeno javno-privatno partnerstvo i koncesije, kao i propisi kojima su uređene javne nabavke.
Ako su predmet koncesije istovremeno obavljanje lučke usluge i izgradnja lučkih građevina i objekata, na postupak davanja lučke koncesije primenjuju se odredbe ovog zakona, zakona kojim je uređeno javno-privatno partnerstvo i koncesije i propisa kojima su uređene javne nabavke, koje se primenjuju na onu vrstu lučke koncesije iz stava 1. ovog člana koja je glavni predmet ugovora o koncesiji.
Lučke koncesije iz stava 1. ovog člana daje Agencija u skladu sa odredbama ovog zakona, zakona kojim je uređeno javno-privatno partnerstvo i koncesije i propisa kojima se uređuju javne nabavke.
Pravna zaštita u postupku davanja lučkih koncesija uređenih ovim zakonom vrši se u skladu sa zakonom kojim je uređeno javno-privatno partnerstvo i koncesije i propisa kojima su uređene javne nabavke.
Pored načela propisanih zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije, Agencija je dužna da prilikom sprovođenja postupka davanja lučkih koncesija u odnosu na sva pravna lica poštuje načela slobode kretanja robe i slobode poslovnog nastanjivanja.”
Član 87.
Posle člana 227. dodaju se novi čl. 227a-227j, koji glase:
„Član 227a
Rok na koji se daju lučke koncesije iz člana 227. ovog zakona zavisi od vrste lučke koncesije, a najduže:
1) koncesije za usluge, kada se koncesija daje za obavljanje lučke usluge:
(1) za nautičke usluge do pet godina,
(2) za transportne usluge do 15 godina.
2) koncesije za javne radove, kada se koncesija daje za izgradnju lučkih građevina i objekata, prema modelu javno-privatnog partnerstva sa elementima koncesije – do 30 godina.
Član 227b
Agencija usvaja srednjoročni (trogodišnji) plan davanja lučkih koncesija u kojem se navode lučka područja u kojima se planira davanje lučke koncesije u skladu sa Strategijom iz člana 8. ovog zakona, lučke građevine i objekti koji će se graditi, odnosno delatnosti koje će se obavljati na osnovu lučke koncesije, planirani prihodi i rashodi od lučkih koncesija, procena očekivane privredne koristi od planiranih lučkih koncesija, kao i druge elemente koji su od značaja za efikasno sprovođenje lučkih koncesija.
Agencija je dužna da na zahtev ministarstva nadležnog za poslove privrede i ministarstva nadležnog za poslove finansija dostavi srednjoročni plan iz stava 1. ovog člana sa jasno iskazanim procenjenim ekonomskim efektima sprovođenja planiranih ugovora o koncesijama.
Pored srednjoročnog plana iz stava 1. ovog člana Agencija je dužna da pre isteka tekuće kalendarske godine usvoji godišnji plan davanja lučkih koncesija za sledeću kalendarsku godinu.
Agencija pokreće postupak za davanje lučkih koncesija iz člana 227. ovog zakona ako su ispunjeni uslovi propisani odredbama člana 227. ovog zakona i ako je to u skladu sa Strategijom iz člana 8. ovog zakona, dokumentima iz člana 214v ovog zakona i planovima iz st. 1. i 3. ovog člana.
Izuzetno, Agencija može da pokrene postupak za davanje lučkih koncesija iz člana 227. ovog zakona, na predlog zainteresovanog lica za realizaciju određene lučke koncesije koje dostavi Agenciji pismo o namerama, pod uslovom da se taj predlog ne odnosi na davanje koncesije za obavljanje lučke usluge, odnosno koncesije za izgradnju lučkih građevina i objekata, za koje je pokrenut postupak dodele ugovora o koncesiji ili objavljen javni poziv.
Zainteresovano lice iz stava 5. ovog člana dostavlja Agenciji Izveštaj o detaljnom projektu (Detailed Project Report) koji sadrži nacrt generalnog projekta sa rokovima za sve faze izgradnje.
Na Izveštaj o detaljnom projektu Agencija daje saglasnost po prethodno pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za poslove građevinarstva.
Izveštaj o detaljnom projektu na koji je Agencija dala saglasnost postaje sastavni deo ugovora o lučkoj koncesiji prilikom njegovog zaključivanja.
Na postupak za davanje lučkih koncesija na predlog zainteresovanih lica za realizaciju određene lučke koncesije primenjuje se zakon kojim je uređeno javno-privatno partnerstvo i koncesije.
Član 227v
Agencija pokreće postupak za davanje lučkih koncesija iz člana 227. ovog zakona pripremom predloga za donošenje koncesionog akta koji dostavlja Komisiji za javno-privatno partnerstvo koja je osnovana u skladu sa zakonom kojim je uređeno javno-privatno partnerstvo i koncesije, radi davanja mišljenja i ocene da li konkretni projekat može da se realizuje u formi javno-privatnog partnerstva sa elementima koncesije.
Pre sačinjavanja predloga za donošenje koncesionog akta iz stava 1. ovog člana Agencija imenuje stručni tim koji pruža stručnu pomoć Agenciji pri pripremi analize projekta, kao i studije opravdanosti davanja koncesije prilikom čije izrade posebno uzima u obzir javni interes i koja naročito sadrži ekonomske, finansijske, socijalne pokazatelje, uslove rada, procenu uticaja koncesione delatnosti na životnu sredinu.
Pored poslova iz stava 2. ovog člana, stručni tim pruža stručnu pomoć Agenciji pri pripremi i izradi uslova i konkursne dokumentacije, pravila i uslova za ocenu ponuđača i primljenih ponuda, kriterijuma za izbor ponude, kao i druge poslove u skladu sa zakonom kojim je uređeno javno-privatno partnerstvo i koncesije.
Predlog za donošenje koncesionog akta iz stava 2. ovog člana mora da sadrži elemente u skladu sa zakonom kojim je uređeno javno-privatno partnerstvo i koncesije.
Predlog za donošenje koncesionog akta Agencija dostavlja Vladi radi usvajanja.
Po usvajanju predloga za donošenje koncesionog akta od strane Vlade, predloženi koncesioni akt postaje koncesioni akt.
Po donošenju koncesionog akta Agencija pokreće postupak davanja koncesija iz člana 227. ovog zakona, objavljivanjem javnog poziva u skladu sa zakonom kojim je uređeno javno-privatno partnerstvo i koncesije.
Član 227g
Za davanje koncesije za usluge, kada se koncesija daje za obavljanje lučke usluge, postupak izbora privatnog partnera sprovodi se u skladu sa zakonom kojim je uređeno javno-privatno partnerstvo i koncesije.
Za davanje koncesije za javne radove, kada se koncesija daje za izgradnju lučkih građevina i objekata postupak izbora privatnog partnera sprovodi se u skladu sa propisima kojima se uređuju javne nabavke.
Član 227d
Pored uslova koje privatni partner, učesnik u postupku dodele lučkih koncesija iz člana 227. ovog zakona, mora da ispunjava u skladu sa zakonom kojim je uređeno javno-privatno partnerstvo i koncesije, mora da dostavi sledeću dokumentaciju:
1) dokaz da je registrovan za obavljanje lučke delatnosti;
2) dokaz da može da obezbedi stručno osposobljeno osoblje i finansijsku sposobnost (solventnost) u skladu sa obimom i vrstom lučkih usluga, odnosno javnih radova za koje traži koncesiju;
3) rok na koji traži koncesiju u skladu sa članom 227a ovog zakona;
4) bankarsku garanciju za ozbiljnost ponude na osnovu koje banka potvrđuje da je spremna da prati koncesionara u finansiranju izgradnje lučkih građevina i objekata, odnosno objekata za pružanje lučkih usluga, sa navođenjem naziva i vrste lučkih građevina i objekata na koji se izjava odnosi, lokacije lučkih građevina i objekata i iznosa investicije za izgradnju lučkih građevina i objekata;
5) plan i program rada za razdoblje za koje se daje koncesija;
6) analizu ekonomske opravdanosti;
7) studiju ispunjavanja tehnoloških i bezbednosnih uslova za luku;
8) predloženi iznos koncesione naknade koja mora da bude viša ili jednaka kao osnovica za koncesiju.
Na bankarsku garanciju za ozbiljnost ponude iz stava 2. tačka 4) ovog člana, primenjuje se zakon kojim je uređeno javno-privatno partnerstvo i koncesije.
Član 227đ
Kriterijum na kome Agencija zasniva izbor najpovoljnije ponude su:
1) u slučaju ekonomski najpovoljnije ponude sa stanovišta Agencije, kriterijumi vezani za predmet koncesije, i to: predložena tehničko-tehnološka rešenja, funkcionalne i ekološke karakteristike ponude, visina koncesione naknade, predloženi iznos lučkih taksi prema krajnjim korisnicima, kvalitet u pružanju lučkih usluga, odnosno izgradnji lučkih građevina i objekata, održavanje nakon izgradnje, rokovi za početak pružanja lučke usluge, odnosno završetka radova na izgradnji lučkih građevina i objekata, ostvareni rezultati u pretovarnoj, odnosno drugoj lučkoj delatnosti privatnog partnera u poslednje tri obračunske godine od dana pokretanja postupka za davanje koncesije, operativni troškovi, ekonomičnost i dr. ili
2) najviša ponuđena koncesiona naknada.
Kada se najpovoljnija ponuda bira na osnovu kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude, Agencija u konkursnoj dokumentaciji navodi sve elemente kriterijuma za izbor ponude čiju primenu predviđa u odnosu na značaj koji im daje određivanjem niza maksimalnih vrednosti u odgovarajućem rasponu ili, ako to iz opravdanih razloga nije moguće, po značaju od najvažnijeg prema manje važnom.
Član 227e
Nakon sprovedenog postupka javnog poziva Agencija donosi odluku o izboru ponude za koju će ponuditi potpisivanje javnog ugovora o koncesiji (u daljem tekstu: ugovor o lučkoj koncesiji) u skladu sa zakonom kojim je uređeno javno-privatno partnerstvo i koncesije.
Sadržina ugovora o lučkoj koncesiji mora da bude u skladu sa zakonom kojim je uređeno javno-privatno partnerstvo i koncesije.
Agencija je dužna da Vladi dostavi konačan nacrt ugovora o lučkoj koncesiji, uključujući priloge koji čine njegov sastavni deo, radi davanja saglasnosti.
Ugovor o lučkoj koncesiji se zaključuje nakon dobijanja saglasnosti Vlade.
Pre zaključenja ugovora o lučkoj koncesiji koncesionar je dužan da Agenciji dostavi dokaz da je registrovan u Republici Srbiji za obavljanje lučke delatnosti.
Član 227ž
Koncesiona naknada za lučke koncesije iz člana 227. ovog zakona sastoji se od stalnog i varijabilnog dela.
Stalni deo koncesione naknade iz stava 1. ovog člana plaća se po osnovu korišćenja lučkog područja na godišnjem nivou u visini i na način koji će se odrediti prema ekonomskoj profitabilnosti korišćenja luka koja se dokazuje studijom opravdanosti davanja koncesije i procenom uticaja koncesione delatnosti na životnu sredinu.
Visina stalnog dela koncesione naknade utvrđena na način iz stava 2. ovog člana uvećava se za iznos naknade za operativnu upotrebu luke, odnosno pristaništa kao dobra u opštoj upotrebi.
Varijabilni deo koncesione naknade iz stava 1. ovog člana plaća se u zavisnosti od ostvarene poslovne aktivnosti koncesionara u procentu od ostvarenog prihoda.
Ugovorom o lučkoj koncesiji može se odrediti promena visine koncesione naknade iz stava 1. ovog člana u određenom vremenskom periodu, za vreme trajanja ugovora o lučkoj koncesiji, što je neophodno naznačiti u konkursnoj dokumentaciji i ugovoru.
Koncesiona naknada iz stava 1. ovog člana je prihod budžeta Republike Srbije, dok se sredstva od naknade za operativnu upotrebu luke, odnosno pristaništa kao dobra u opštoj upotrebi usmeravaju Agenciji koja ih koristi u skladu sa odredbom člana 229. ovog zakona.
Član 227z
Za davanje koncesije za javne radove, kada se koncesija daje za izgradnju lučkih građevina i objekata, Agencija može, bez sprovođenja novog postupka davanja koncesije, koncesionaru koji obavlja te radove dodeliti dodatne radove koji nisu bili uključeni u početno razmatrani projekat koncesije ili u osnovni ugovor o lučkoj koncesiji, a koji su zbog nepredviđenih okolnosti postali neophodni za izvođenje radova, u skladu sa odgovarajućim odredbama propisa kojima se uređuju javne nabavke.
Član 227i
Agencija će najmanje jednom godišnje zatražiti periodične izveštaje od koncesionara o njegovom radu, aktivnostima i ispunjenju obaveza u skladu sa ugovorom o lučkoj koncesiji i o tome obavestiti ministarstvo nadležno za poslove finansija, dok će kopiju tog izveštaja dostaviti ministarstvu.
Koncesionar je dužan da postupi po zahtevu Agencije ili ministarstva nadležnog za poslove finansija ako se od njega traži potvrda o izvršavanju preuzetih ugovornih obaveza ili drugi bitni podaci o poštovanju ugovora o lučkoj koncesiji u roku od 30 dana od dana prijema zahteva.
U slučaju nepostupanja po zahtevu iz stava 3. ovog člana, Agencija je dužna da preduzme sve pravne radnje u skladu sa svojim ovlašćenjima i odredbama ugovora o lučkoj koncesiji.
Na podnošenje periodičnih izveštaja i obaveštenja iz st. 1. i 2. ovog člana, postupanje koncesionara po zahtevu Agencije ili ministarstva nadležnog za poslove finansija iz st. 3. i 4. ovog člana, kao i prestanak koncesija iz člana 227. ovog zakona, shodno se primenjuje zakon kojim je uređeno javno-privatno partnerstvo i koncesije.
Član 88.
U članu 228. stav 2. menja se i glasi:
„Visina i način plaćanja lučkih i pristanišnih naknada uređuje se odlukom Agencije na koju Vlada daje saglasnost.”
Stav 3. briše se.
Član 89.
Član 229. menja se i glasi:
„Član 229.
Naknade za korišćenje luka i pristaništa, u smislu ovog zakona, su:
1) naknada za upotrebu obale;
2) naknada za pristajanje;
3) ležarina;
4) naknada za operativnu upotrebu luke, odnosno pristaništa kao dobra u opštoj upotrebi.
Lučke i pristanišne naknade ne plaćaju plovila za korišćenje sidrišta u lukama, odnosno pristaništima kojima upravljaju lučki operateri iz člana 214. stav 3. ovog zakona .
Sredstva koja su ostvarena naplatom lučkih naknada pripadaju Agenciji do iznosa planiranih rashoda utvrđenih godišnjim finansijskim planom Agencije i koriste se za finansiranje rada Agencije, kao i finansiranje izgradnje i modernizacije lučke infrastrukture, a višak iznad tog iznosa, uključujući i sredstva koja nisu utrošena na planirane rashode, budžetu Republike Srbije.”
Član 90.
Posle člana 229. dodaju se čl. 229a-229e, koji glase:
„Član 229a
Obveznik plaćanja naknade za upotrebu obale je primalac ili krcatelj čija se roba ukrcava ili iskrcava u luci, odnosno pristaništu ili privremenom pretovarnom mestu.
Kada je primalac ili krcatelj čija se roba ukrcava ili iskrcava u luci, odnosno pristaništu strano pravno lice, naknadu za upotrebu obale plaća carinski zastupnik tog pravnog lica ili predstavništvo tog pravnog lica koje je registrovano u Republici Srbiji.
U slučaju prevoza putnika, obveznik plaćanja naknade za upotrebu obale je putnik, odnosno agent broda ili turistički operater koji je organizator putovanja.
Osnovica naknade za upotrebu obale je tona ukrcane, odnosno iskrcane robe i namena robe ili broj ukrcanih/iskrcanih putnika.
Naknada za upotrebu obale naplaćuje se pod istim uslovima za brod koji pretovara robu preko linije obale, kao i sa broda na brod.
Naknada za upotrebu obale naplaćuje se za svakog putnika koji prelazi preko linije obale.
Naknada za upotrebu obale ne naplaćuje se u slučaju kada se plovilo snabdeva gorivom na terminalu za snabdevanje broda pogonskim gorivom.
Iznos naknade za upotrebu obale koja se plaća za ukrcavanje ili iskrcavanje utečnjenog naftnog gasa i utečnjenog prirodnog gasa može da se umanji za 30 % od iznosa koji je utvrđen odlukom iz člana 228. stav 2. ovog zakona.
Iznos naknade za upotrebu obale koja se plaća za ukrcavanje ili iskrcavanje proizvoda od čelika i ruda potrebnih za njegovu proizvodnju, može da se umanji za 50 % od iznosa koji je utvrđen odlukom iz člana 228. stav 2. ovog zakona.
Agencija ispostavlja fakturu primaocu ili krcatelju čija se roba ukrcava ili iskrcava u luci, odnosno carinskom zastupniku ili predstavništvu pravnog lica koje je registrovano u Republici Srbiji u slučaju iz stava 2. ovog člana, na osnovu podataka iz sažete prijave koju je lice iz st. 1. i 2. ovog člana dužno da podnese Agenciji 24 časa pre očekivanog dolaska broda, a najkasnije odmah nakon dobijanja pisma spremnosti.
Obveznik naknade mora da navede tačne i potpune podatke u sažetoj prijavi.
U putničkom saobraćaju faktura se ispostavlja putniku, agentu broda ili turističkom operateru koji je organizator putovanja, a na osnovu podataka iz sažete prijave koju putnik, brodski agent broda ili turistički operater podnosi Agenciji 24 h pre očekivanog pristajanja broda.
Ako do isplovljavanja broda iz luke, odnosno pristaništa dođe do promene podataka u odnosu na podatke iz sažete prijave, obveznik naknade je dužan da Agenciji odmah prijavi nastalu promenu na sažetoj prijavi.
Uplata naknade za upotrebu obale mora da se izvrši najkasnije 15 dana od dana kada je brod isplovio iz luke, odnosno pristaništa.
Obrazac sažete prijave propisuje Agencija.
Član 229b
Obveznik plaćanja naknade za pristajanje je vlasnik ili brodar broda koji koristi luku, odnosno pristanište u svrhu ukrcavanja ili iskrcavanja robe ili putnika.
Za brodove koji viju stranu zastavu naknadu za pristajanje plaća agent broda ili predstavništvo privrednog društva koje je upisani vlasnik broda a koje je registrovano u Republici Srbiji.
Brod koji indirektno koristi operativnu obalu ili pristan (preko drugog plovila) plaća naknadu za pristajanje kao za direktno korišćenje operativne obale ili pristana.
Osnovica naknade za pristajanje je dužina (m) broda preko svega i putničke brodove, odnosno nosivost broda ili snaga mašinskog uređaja za pogon po kilovatu (u daljem tekstu: kW) za potiskivače i tegljače, kao i vreme provedeno u luci na ukrcavanju i/ili iskrcavanju robe ili putnika.
Kada se plovilo snabdeva utečnjenim prirodnim gasom kao pogonskim gorivom na terminalu za snabdevanje broda pogonskim gorivom, iznos naknade za pristajanje može da se umanji za 30 % od iznosa koji je utvrđen odlukom iz člana 228. stav 2. ovog zakona.
Agencija ispostavlja fakturu vlasniku ili brodaru broda, odnosno agentu broda ili predstavništvu privrednog društva koje je upisani vlasnik broda a koje je registrovano u Republici Srbiji u slučaju iz stava 2. ovog člana, na osnovu podataka iz sažete prijave koju je lice iz st. 1. i 2. ovog člana dužno da podnese Agenciji 24 časa pre očekivanog dolaska broda, a najkasnije odmah nakon dobijanja pisma spremnosti.
Obveznik naknade mora da navede tačne i potpune podatke u sažetoj prijavi.
Uplata naknade za upotrebu obale mora da se izvrši najkasnije 15 dana od dana kada je brod isplovio iz luke, odnosno pristaništa.
Član 229v
Obveznik plaćanja ležarine je vlasnik broda koji koristi luku, odnosno pristanište u bilo koju drugu svrhu različitu od one za koju se plaća naknada za pristajanje, a naročito kada:
1) brod koristi luku, odnosno pristanište posle završetka obavljanja poslova ukrcavanja, odnosno iskrcavanja robe;
2) putnički brod boravi u luci ili pristaništu nakon isteka vremena određenog za boravak u luci ili pristaništu, pri čemu se putnici ne nalaze na brodu;
3) putnički brod boravi u luci ili pristaništu van mesta koje je određeno za ukrcavanje, odnosno iskrcavanje putnika, ili boravi u luci između dve nautičke sezone.
Brod koji indirektno koristi operativnu obalu ili ponton luke, odnosno pristaništa (preko drugog plovila) u bilo koju drugu svrhu različitu od one za koju se plaća naknada za pristajanje, plaća ležarinu kao za direktno korišćenje operativne obale ili pristana.
Putnički brod koji koristi luku odnosno pristanište u periodu između dve nautičke sezone, plaća 33% propisanog iznosa ležarine.
Za brodove koji viju stranu zastavu ležarinu plaća agent plovila ili predstavništvo privrednog društva koje je upisani vlasnik plovila a koje je registrovano u Republici Srbiji.
Od obaveze plaćanja ležarine oslobođen je vlasnik broda koji se koristi za potrebe obavljanja određenih lučkih delatnosti (boksaža plovila i slično), kao i vlasnik domaćeg broda koji koristi određeno pristanište za sopstvene potrebe ili operativnu obalu u delu luke za stacioniranje tog broda tokom godine pod uslovom da dobije saglasnost Agencije za korišćenje dela operativne obale luke u tu svrhu.
Osnovica za obračun ležarine je dužina (m) broda preko svega i nedeljiva 24 sata za svako plovilo, a počinje da teče šest časova nakon isteka vremena potrebnog za ukrcavanje, odnosno iskrcavanje robe, odnosno nakon isteka vremena određenog za boravak putničkog broda.
Brodovi koji indirektno koriste privez luke (preko drugog plovila) plaćaju ležarinu kao za direktno korišćenje priveza.
Agencija ispostavlja fakturu vlasniku ili brodaru broda, odnosno agentu broda ili predstavništvu privrednog društva koje je registrovano u Republici Srbiji koje je upisani vlasnik broda a koje je registrovano u Republici Srbiji u slučaju iz stava 4. ovog člana, na osnovu podataka iz sažete prijave koju je lice iz st. 1. i 4. ovog člana dužno da podnese Agenciji pre isplovljenja broda iz luke, odnosno pristaništa.
Obveznik naknade mora da navede tačne i potpune podatke u sažetoj prijavi.
Uplata naknade za upotrebu obale mora da se izvrši najkasnije 15 dana od dana kada je brod isplovio iz luke, odnosno pristaništa.
Član 229g
Obveznik plaćanja naknade za operativnu upotrebu luke, odnosno pristaništa kao dobra u opštoj upotrebi je lučki operater koji koristi luku, odnosno pristanište kao dobro u opštoj upotrebi na osnovu odobrenja za obavljanje lučkih delatnosti, odnosno koncesionar koji je dobio lučku koncesiju iz člana 227. ovog zakona.
Osnovica naknade za operativnu upotrebu luke, odnosno pristaništa je tržišna vrednost lučkog zemljišta koje čini konkretno lučko područje na dan pokretanja postupka za javno prikupljanje ponuda od strane Agencije koju utvrđuje ministarstvo nadležno za poslove finansija-Poreska uprava, korigovana za koeficijent koji se određuje prema položaju luke, odnosno pristaništa na mreži unutrašnjih vodnih puteva Republike Srbije i infrastrukturne povezanosti sa drugim vidovima transporta, te nameni lučkog područja.
Pored elemenata iz stava 2. ovog člana, prilikom utvrđivanja osnovice uzima se u obzir i namena lučkog područja ili akvatorije luke, kao i iznos planiranih ulaganja javnog i privatnog partnera, odnosno koncesionara i planiranog prometa po površinskoj ili dužinskoj meri na lučkom području.
Iznos naknade za operativnu upotrebu luke, odnosno pristaništa kao dobra u opštoj upotrebi može da se umanji najviše za 30% ako se lučki operater u studiji ekonomske opravdanosti koju podnosi u okviru postupka za javno prikupljanje ponuda obaveže na investiciju u razvoj opštih logističkih usluga, usluga integrisanja logističkog lanca ili objekata koji stvaraju dodatnu vrednost za luku.
Iznos naknade za operativnu upotrebu luke, odnosno pristaništa kao dobra u opštoj upotrebi može da se umanji najviše za 50% kada se odobrenje ili lučka koncesija daje za izgradnju ili korišćenje terminala za ukrcavanje ili iskrcavanje utečnjenog prirodnog gasa.
Iznos naknade za operativnu upotrebu luke, odnosno pristaništa kao dobra u opštoj upotrebi koja se plaća za operativnu upotrebu putničkog pristaništa otvorenog za međunarodni saobraćaj koji je utvrđen u skladu sa st. 2. i 3. ovog člana, može da se umanji za 80% za prve tri godine trajanja odobrenja i da se po isteku tog roka na godišnjem nivou povećava srazmerno broju ugovorenog broja pristajanja putničkih brodova do punog iznosa takse za operativnu upotrebu luke, odnosno pristaništa.
Naknada za operativnu upotrebu luke, odnosno pristaništa kao dobra u opštoj upotrebi plaća se na način i u rokovima koji se bliže uređuju ugovorom o obavljanju lučke delatnosti koji Agencija zaključuje sa lučkim operaterom koji stekne odobrenje za obavljanje lučke delatnosti nakon sprovedenog postupka za javno prikupljanje ponuda.
Agencija na godišnjem nivou određuje i javno objavljuje koeficijente iz stava 2. ovog člana.
Član 229d
Izuzetno od odredbi čl. 229a-229v ovog zakona, Agencija će naplatiti lučku naknadu pre nego što roba ili putnici napuste luku ili pristanište, odnosno pre nego što brod napusti luku ili pristanište, u sledećim slučajevima:
kada obveznik prema evidenciji Agencije neredovno izmiruje obaveze plaćanja naknade u propisanom roku;
kada je obveznik naknade pravno lice ili preduzetnik prema kome je Agencija već pokrenula mere prinudne naplate;
kada je obveznik naknade domaće pravno lice ili preduzetnik koje je kod Narodne banke Srbije registrovani dužnik u postupku prinudne naplate.
Evidenciju iz stava 10. tačka 1) ovog člana Agencija vodi u elektronskom obliku i dostupna je na internet stranici Agencije.
Na naknadu koja nije plaćena u roku, plaća se zakonska zatezna kamata koja se zaračunava za svaki dan zaduženog iznosa.
Protiv dužnika koji nije platio iznos naknade koji duguje, mogu se preduzeti sledeće mere:
u slučaju neplaćanja naknade za upotrebu obale, mera uskraćivanja prava raspolaganja robom do izmirenja nastale obaveze;
u slučaju neplaćanja naknade za pristajanje i ležarine, mera uskraćivanja prava na uplovljenje u luku ili pristanište do izmirenja nastale obaveze;
3) druge prekršajne mere i mere prinudne naplate u skladu sa zakonom.
Finansijska transparentnost luka
Član 229đ
Agencija održava redovne konsultacije sa predstavnicima lučkih operatera i korisnicima lučkih usluga koji su obveznici lučkih naknada u vezi sa visinom lučkih naknada i kvalitetom pružanja usluga koje se odnose na lučku infrastrukturu.
Konsultacije iz stava 1. ovog člana se održavaju najmanje jednom godišnje, osim ako tokom poslednjih konsultacija nije drugačije dogovoreno.
O planiranim izmenama visine lučkih naknada Agencija se prethodno konsultuje sa korisnicima lučkih usluga za koje se plaćaju lučke naknade, tako što upućuje registrovanim udruženjima koja zastupaju interese korisnika lučkih usluga predlog izmene visine lučkih naknada, razloge zbog kojih se promena predlaže i metodologiju koja se koristi pri određivanju lučkih naknada, najkasnije četiri meseca pre njihovog stupanja na snagu.
Konačna odluka o izmeni visina lučkih naknada donosi se najkasnije do 1. novembra tekuće godine za sledeću kalendarsku godinu.
Član 229e
Najkasnije sedam dana pre redovnih konsultacija iz člana 229đ stav 1. ovog zakona, lučki operateri dostavljaju Agenciji informacije o svim elementima na osnovu kojih se utvrđuje sistem obračuna ili visina svih lučkih taksi.
Informacija iz stava 1. ovog člana uključuje:
spisak različitih usluga i raspoložive lučke suprastrukture za koje se korisnicima lučkih usluga naplaćuje lučka taksa;
metodologiju koja se koristi pri određivanju lučkih taksi;
strukturu troškova koji se odnose na angažovana sredstva i objekte lučke suprastrukture.
Najkasnije 14 dana pre redovnih konsultacija iz člana 229đ stav 1. ovog zakona, korisnici lučkih usluga dostavljaju Agenciji podatke koji se odnose na:
kratkoročnu i srednjoročnu prognozu korišćenja lučkih usluga u lukama na teritoriji Republike Srbije;
kratkoročnu i srednjoročnu prognozu sastava svoje flote i korišćenja lučkih usluga u lukama na teritoriji Republike Srbije;
druge zahteve i potrebe u odnosu na lučke usluge koje su pružaju ili za kojom postoji potreba.
Informacije iz st. 2. i 3. smatraju se poslovnom tajnom i ne dostavljaju se trećim licima, bez pisane saglasnosti vlasnika tih podataka.”
Član 91.
U članu 230. stav 3. briše se.
U dosadašnjem stavu 4. koji postaje stav 3. reči: „tačka 5)” zamenjuju se rečima: „tačka 4)”.
Član 92.
U članu 232. stav 2. posle tačke 5) dodaje se tačka 6), koja glasi:
„6) plovila koja vrše ukrcavanje, odnosno iskrcavanje nafte i derivata nafte u pristaništima za sopstvene potrebe koja su osnovana u sastavu rafinerija i energetskih objekata.”
Član 93.
U članu 233. posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:
„U slučaju davanja lučke koncesije iz člana 227. ovog zakona, lučkom tarifom utvrđuju se najviši iznosi lučkih naknada koje naplaćuje koncesionar.”
U dosadašnjem članu 4. koji postaje stav 5. posle reči: „ministarstva” dodaju se reči: „i lučkih operatera”
Posle stava 5. dodaje se stav 6. koji glasi:
„U slučaju davanja lučke koncesije iz člana 227. ovog zakona, lučke tarife su sastavni deo ugovora o lučkoj koncesiji.”
Član 94.
U članu 236. stav 2. reči: „industrijsko pristanište” brišu se.
Član 95.
U članu 237. posle stava 2. dodaju se st. 3-5, koji glase:
„Izuzetno od stava 2. ovog člana, izdavanje i oduzimanje odobrenja za marine u nadležnosti je jedinice lokalne samouprave na čijoj se teritoriji osniva marina.
Na izdavanje odobrenja za marine primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje upravni postupak.
Na marine se ne primenjuju odredbe ovog zakona kojima se uređuje plaćanje lučkih naknada.”
Dosadašnji stav 3. koji postaje stav 6. menja se i glasi:
„Za osnivanje marina potrebna je i saglasnost Direkcije, ovlašćenog pravnog lica za tehničko održavanje državnih vodnih puteva, odnosno ovlašćenog pravnog lica za tehničko održavanje državnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine, kao i ministarstva nadležnog za poslove turizma.”
Član 96.
Posle člana 237. dodaju se čl. 237a i 237b, koji glase:
„Član 237a
Na izdavanje i oduzimanje odobrenja za obavljanje lučke delatnosti u putničkim pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje upravni postupak.
Podnosilac zahteva za izdavanje odobrenja iz stava 1. ovog člana može da bude samo lice koje je u skladu sa Strategijom iz člana 8. ovog zakona, kao i propisima i drugim opštim aktima koje donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave iz člana 38. stav 2. ovog zakona, steklo pravo na korišćenje obale i vodenog prostora radi postavljanja pristana za ukrcavanje i iskrcavanje putnika u rečnom saobraćaju.
Podnosilac zahteva za izdavanje odobrenja iz stava 2. ovog člana mora da ispunjava uslove za lučkog operatera u skladu sa odredbama ovog zakona, kao i da dostavi Agenciji na saglasnost dokumenta iz člana 221. stav 1. ovog zakona.
Na naplatu lučkih naknada i taksi u putničkim pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj primenjuju se odredbe ovog zakona.
Član 237b
U pristaništima za posebne namene koja se osnivaju za skladištenje obaveznih rezervi nafte i derivata nafte, delatnost pretovara i skladištenja obaveznih rezervi nafte i derivata nafte u skladištima u javnoj svojini obavljaju energetski subjekti i Republička direkcija za robne rezerve koji ove poslove obavljaju kao poverene poslove u skladu sa ugovorom o skladištenju zaključenim sa ministarstvom nadležnim za poslove energetike, odnosno drugi skladištari koji su zaključili ugovor o skladištenju sa ministarstvom nadležnim za poslove energetike, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju robne rezerve.
Pristaništa iz stava 1. ovog člana moraju da ispunjavaju uslove propisane podzakonskim aktom iz člana 210. stav 2. ovog zakona.
O ispunjenosti uslova iz stava 2. ovog člana Agencija donosi rešenje.
Rešenje iz stava 3. ovog člana je konačno u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti upravni spor kod Upravnog suda u roku od 30 dana od dana prijema rešenja.”
Član 97.
U članu 239. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:
„Na izdavanje i oduzimanje odobrenja za obavljanje lučke delatnosti u okviru pristaništa za sopstvene potrebe primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje upravni postupak.”
Posle dosadašnjeg stava 3. koji postaje stav 4. dodaju se st. 5. i 6, koji glase:
„Podnosilac zahteva za izdavanje odobrenja iz stava 3. ovog člana mora da ispunjava uslove za lučkog operatera u skladu sa odredbama ovog zakona, kao i da dostavi Agenciji na saglasnost dokumenta iz člana 221. stav 1. ovog zakona.
Na naplatu lučkih naknada i taksi u pristaništima za sopstvene potrebe primenjuju se odredbe ovog zakona.”
Član 98.
U članu 240. stav 2. reč: „Direkcije” zamenjuje se rečju: „ministarstva”, a reči: „i lučke kapetanije” brišu se.
Stav 3. menja se i glasi:
„Na izdavanje i oduzimanje odobrenja za obavljanje lučke delatnosti u okviru privremenog pretovarnog mesta primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje upravni postupak.”
Posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:
„Na naplatu lučkih naknada i taksi u privremenim pretovarnim mestima primenjuju se odredbe ovog zakona.”
Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.
Član 99.
U članu 241. posle reči: „Agencija” stavlja se zapeta i dodaju se reči: „uz saglasnost nadležne lučke kapetanije”.
Član 100.
U članu 242. stav 4. tačka 1) posle reči: „operativnu obalu” dodaju se reči: „od strane nadležne lučke kapetanije”.
Član 101.
U članu 244. reč: „uređuje” zamenjuje se rečju: „propisuje”.
Član 102.
U članu 246. stav 2. zapeta i reči: „kao i položen poseban stručni ispit za inspektora” brišu se.
Stav 3. briše se.
Dosadašnji st. 4. i 5. postaju st. 3. i 4.
Član 103.
U članu 251. posle stava 2. dodaju se novi st. 3-6, koji glase:
„Ako u vršenju nadzora inspektor utvrdi da brod koristi obalu ili deo vodnog prostora koja nije određena za stajanje ili sidrenje brodova narediće uklanjanje broda u određenom roku.
Ako u vršenju nadzora inspektor utvrdi da brod vrši ukrcavanje, odnosno iskrcavanje robe ili putnika izvan luke, pristaništa ili privremenog pretovarnog mesta, zabraniće ukrcavanje, odnosno iskrcavanje robe ili putnika i narediće uklanjanje broda u određenom roku.
Ako u vršenju nadzora inspektor utvrdi da brod strane zastave vrši ukrcavanje, odnosno iskrcavanje robe ili putnika u pristaništu u koje nije dozvoljeno uplovljenje broda strane zastave u skladu sa odredbama ovog zakona, zabraniće ukrcavanje, odnosno iskrcavanje robe ili putnika i narediće uklanjanje broda strane zastave u određenom roku.
Ako u vršenju nadzora inspektor utvrdi da je lučki operater iz člana 214. stav 2. ovog zakona izgradio lučku infrastrukturu nakon stupanja na snagu ovog zakona bez odobrenja izdatog od strane Agencije u skladu sa odredbama ovog zakona, zabraniće obavljanje lučke delatnosti na toj lučkoj infrastrukturi.”
Dosadašnji st. 3-6. postaju st. 7-10.
Član 104.
U članu 255. posle stava 2. dodaje se stav 3, koji glasi:
„Ako u vršenju nadzora inspektor utvrdi da fizičko ili pravno lice koje nije steklo status lučkog operatera pruža lučke usluge na delovima obale i vodenog prostora lučkim korisnicima, zabraniće obavljanje lučke delatnosti, a zapovedniku brodu narediti sklanjanje broda zajedno sa plovilima u njegovom sastavu.”
Član 105.
U članu 265. stav 1. posle tačke 4) dodaje se tačka 5), koja glasi:
„5) ako pruža lučke usluge, a nije steklo status lučkog operatera (član 216. stav 2);”.
Član 106.
U članu 267. stav 1. posle tačke 1) dodaje se tačka 1a), koja glasi:
„1a) ako se plovila koja su sprečena naglom pojavom leda ili drugih vanrednih okolnosti da uplove u zimovnik, ne sklone u rečne rukavce ili druga prirodno zaštićena mesta na vodnom putu (član 23. stav 1);”.
Posle tačke 4) dodaje se tačka 4a), koja glasi:
„4a) ako ne prijavi nadležnoj lučkoj kapetaniji početak radova u propisanom roku (član 37. stav 6);”.
Posle tačke 5) dodaje se nova tačka 5a), koja glasi:
„5a) ako ne prijave nadležnoj lučkoj kapetaniji promene na plovnom putu (član 49. stav 1. tačka 2));”
Posle tačke 6) dodaju se tač. 6a)-6v), koje glase:
„6a) ako po nalogu inspektora bezbednosti plovidbe ne ukloni plovilo koje nije upisano u odgovarajući upisnik plovila (član 56a stav 1);
6b) ako brod nema važeće svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu, a ne podnese zahtev za određivanje raspreme (član 56a stav 2);
6v) ako skelski prelaz radi bez odobrenja (član 57. stav 1);”
Posle tačke 22) dodaju se tač. 22a)-22d) koje glase:
„22a) ako domaće ili strano plovilo obavlja poslove ukrcavanja – iskrcavanja putnika i robe, snabdevanja zalihama ili smene članova posade izvan luke, pristaništa ili privremenog pretovarnog (član 211);
22b) ako plovila plove u području obavezne primene VTS-a, a ne koriste propisane usluge i informacije VTS-a (član 195);
22v) ako kao obveznik lučke naknade ne dostavi sažetu prijavu koja se podnosi radi plaćanja lučke naknade u propisanom roku (član 229a stav 10, član 229b stav 6. i član 229v stav 8);
22g) ako kao obveznik lučke naknade dostavi nepotpunu prijavu ili ako prijava sadrži netačne podatke (član 229a stav 11, član 229b stav 7. i član 229v stav 9);
22d) ako kao obveznik lučke naknade ne plati lučku naknadu u propisanom roku (član 229a stav 14, član 229b stav 9. i član 229v stav 10).”.
Član 107.
U članu 269. stav 1. posle tačke 1) dodaju se tač. 1a) i 1b), koje glase:
„1a) ako luka nema sigurnosni plan i lice odgovorno za sigurnost u luci (član 199. stav 2);
1b) ako luka, pristanište, odnosno privremeno pretovarno mesto ne ispunjava neki od propisanih uslova za bezbedan prihvat plovila i obavljanje lučke delatnosti u skladu sa namenom luke, pristaništa i privremenog pretovarnog mesta (član 204. st. 1. i 2);”
Član 108.
U članu 270. stav 1. posle tačke 1a) dodaju se tač. 1b-1d), koje glase:
„1b) ako ne podnese Agenciji za upravljanje lukama prijavu dolaska, odnosno prijavu odlaska, a nadležnoj lučkoj kapetaniji prijavu dolaska i odlaska, izvod iz popisa posade i putnika, zdravstvenu izjavu i izvod iz dnevnika brodskog otpada (član 46. stav 2);
1v) ako tokom plovidbe ne plovi bezbednom brzinom i ne preduzme sve mere opreza (član 48);
1g) ako ne prijave nadležnoj lučkoj kapetaniji promene na plovnom putu (član 49. stav 1. tačka 2));
1d) ako plovilo sa posadom nema neprekidnu stražu (član 50. stav 1);”
Posle tačke 7) dodaje se tačka 7a), koja glasi:
„7a) ako bez odlaganja ne obavesti lučku kapetaniju o ispuštanju, izlivanju ili izbacivanju štetnih predmeta ili materija (član 65);”.
Posle tačke 9) dodaju se tač. 9a) i 9b), koje glase:
„9a) ako upravlja brodom ili se u vreme obavljanja dužnosti na brodu nalazi u stanju opijenosti, ili mu je radna sposobnost umanjena usled premora, ili ne postupi po naredbi inspektora bezbednosti plovidbe (član 140. st. 1, 4, 5, 6, 8);.
9b) ako se ne podvrgne lekarskom pregledu i drugim metodama, odnosno analizama krvi i/ili urina, radi utvrđivanja stanja opijenosti (član 140. stav 2);”.
Posle tačke 11) dodaju se tač. 11a) i 11 b), koje glase:
„11a) ako saopšti netačne podatke RIS centru o plovilu i putovanju (član 187. stav 1);
11b) ako plove u području obavezne primene VTS-a, a ne koriste propisane usluge i informacije VTS-a (član 195);”.
Član 109.
U članu 271. stav 1. posle tačke 2) dodaju se tač. 2a-2g), koje glase:
„2a) ako koristi radio stanicu suprotno odredbama člana 28. ovog zakona;
2b) ako na plovilu velike brzine ne koristi radar (član 30. stav 4);
2v) ako ne prijave nadležnoj lučkoj kapetaniji promene na plovnom putu (član 49. stav 1. tačka 2);
2g) ako plovilo sa posadom nema neprekidnu stražu (član 50. stav 1);”.
Posle tačke 8) dodaje se tačka 8a), koja glasi:
„8a) ako bez odlaganja ne obavesti lučku kapetaniju o ispuštanju, izlivanju ili izbacivanju štetnih predmeta ili materija (član 65);”
Posle tačke 18) dodaju se tač. 19-21), koje glase:
„19) ako postupi suprotno odredbama člana 172. ovog zakona;
20) ako saopšti netačne podatke RIS centru o plovilu i putovanju (član 187. stav 1);
21) ako plove u području obavezne primene VTS-a, a ne koriste propisane usluge i informacije VTS-a (član 195).”
Član 110.
U članu 276. stav 1. posle tačke 1) dodaju se tač. 1a) i 1b), koje glase:
„1a) ako za vreme vršenja straže napusti mesto i prostoriju u kojoj se vrši straža bez odobrenja zapovednika plovila ili najstarijeg oficira palube koji zamenjuje zapovednika plovila (član 50. stav 3);
1b) ako koristi radio stanicu suprotno odredbama člana 28. ovog zakona;”.
Član 111.
Posle člana 277. dodaje se član 277a, koji glasi:
„Član 277a
Novčanom kaznom od 10.000 dinara kazniće se za prekršaj zapovednik broda, odnosno zapovednik stranog broda ili lice koje ga zamenjuje:
ako ne izvesti lučku kapetaniju o vremenu i mestu izvršenog sklanjanja (član 23. stav 2);
ako na sidrištima opšte namene usidre plovilo van za to obeleženim delovima sidrišta (član 24. stav 2.);
3) ako postupa suprotno odredbama člana 24. stav 3. ovog zakona.”
Član 112.
U članu 278. stav 1. reči: „dve godine” zamenjuju se rečima: „od 30 dana do jedne godine.”
Stav 2. briše se.
Član 113.
Naziv Glave II. ORGAN ZA VOĐENJE PREKRŠAJNOG POSTUPKA i član 279. brišu se.
Član 114.
U roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona u lukama u kojima lučku delatnost obavljaju subjekti koji se nalaze u postupku privatizacije, izvršiće se prenos prava korišćenja na lučkom zemljištu sa tih subjekata na Agenciju, dok će se lučka infrastruktura izdvojiti iz imovine tih subjekata i na njoj će se uknjižiti pravo korišćenja u korist Agencije.
Član 115.
Podzakonski akt iz člana 3. stav 2, člana 67. stav 2, člana 79. stav 2. i člana 88. stav 1. ovog zakona doneće se u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Podzakonski akt iz člana 5. stav 2, člana 21. stav 1. i člana 37. stav 3. ovog zakona doneće se u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Do usvajanja propisa i drugih opštih akata koje donose nadležni organi lokalne samouprave iz člana 14. ovog zakona kojima se, pored ostalog, određuju mesta na kojima se može vršiti rasprema brodova, mesta za raspremu brodova određivaće nadležne lučke kapetanije.
Odredbe člana 39. st. 1. i 2. ovog zakona prestaju da važe danom prijema Republike Srbije u punopravno članstvo Evropske unije.
Stupanjem na snagu zakona kojim će se urediti naknade za korišćenje javnih dobara prestaju da važe odredbe čl. 88. i 90. ovog zakona.
Član 117.
Odredbe člana 19. ovog zakona primenjivaće se od 1. januara 2017. godine.
Do početka primene člana 19. ovog zakona, lučka kapetanija će u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje zaštita državne granice, pored razloga propisanih u članu 19. stav 1. ovog zakona, odobriti pristajanje van graničnog mesta brodovima u međunarodnom saobraćaju u sledećim slučajevima:
radi obavljanja pretovara robe u lukama u kojima nije otvoren granični prelaz za međunarodni rečni saobraćaj;
radi obavljanja pretovara nafte i derivata nafte, odnosno uglja za potrebe rafinerija i energetskih objekata kada je to potrebno iz razloga očuvanja delatnosti tih objekata, odnosno energetske stabilnosti zemlje.
Član 118.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
OBRAZLOŽENJE
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. stav 1. tačka 13. Ustava Republike Srbije, po kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, režim i bezbednost u svim vrstama saobraćaja.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA I CILJEVI KOJI SE OSTVARUJU
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama (u daljem tekstu: Predlog zakona) ima za cilj da se, između ostalog, izvrši usaglašavanje Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama („Službeni glasnik RS”, br. 73/10 i 121/12 – u daljem tekstu: Zakon) sa odredbama Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS”, broj 65/13), kao i Zakona o transportu opasnog tereta („Službeni glasnik RS”, broj 73/10). U skladu sa odredbama Zakona o prekršajima izvršeno je brisanje člana kojim se uređuje postupanje Komisije za prekršaje u plovidbi u prvom stepenu. Nadalje, izvršene su odgovarajuće izmene i dopune članova Zakona kojim se uređuje materija prevoza opasnog tereta na način da se zadržava i precizira nadležnost Uprave za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu, kao organa u sastavu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, u odnosu na tehnički nadzor i izdavanje odgovarajućih isprava za brodove koji vrše prevod opasnog tereta, pri čemu je razgraničena nadležnost ove uprave i Uprave za transport opasnog tereta, kao organa u sastavu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Imajući u vidu nejasnoće koje su u praksi proizvodile odredbe o priznavanju pregleda i isprava izdatih od strane priznatih klasifikacionih društava, Predlogom zakona predviđena je dopuna Zakona kojom se precizira da će ovo pitanje biti uređeno posebnim sporazumom koji će se zaključivati između ministarstva i priznatih klasifikacionih društava. Ova odredba prestaće da se primenjuje danom prijema Republike Srbije u punopravno članstvo Evropske unije, imajući u vidi da će od tog datuma Republiku Srbiju automatski obavezivati odluke o priznavanju klasifikacionih društava od strane Evropske komisije.
S obzirom da je Republika Srbija ratifikovala Evropski sporazum o međunarodnom prevozu opasnog tereta na unutrašnjim plovnim putevima – AND, izvršena je dopuna teksta Zakona na način da je propisano da pored zahteva propisanih Tehničkim pravilima za statutarnu sertifikaciju brodova unutrašnje plovidbe, brodovi za prevoz opasnog tereta, kao i drugi brodovi za koje je to propisano međunarodnim sporazumom, moraju da ispunjavaju zahteve utvrđene pravilima za klasifikaciju priznatih klasifikacionih društava.
U delu kojim se uređuje sposobnost broda za plovidbu, izvršene su određene dopune članova Zakona kojima se između ostalog uređuje način isticanja baždarske oznake, obavezno nošenje kopija brodskih isprava i knjiga na potisnicama i tegljenicama, kao i važenje privremenog svedočanstva o sposobnosti plutajućeg objekta za premeštanje u svrhu posebnog prevoza.
Nakon usvajanja Zakona o potvrđivanju Evropskog sporazuma o glavnim unutrašnjim vodnim putevima od međunarodnog značaja (AGN) („Službeni glasnik RS-Međunarodni ugovori”, broj 13/13), kao i usvajanja Uredbe EU 1315/2013 o trans-evropskoj transportnoj mreži, potrebno je izvršiti odgovarajuće usaglašavanje odredaba Zakona u delu kojim se uređuju luke. S tim u vezi, predložena je promena klasifikacije luka na način koji će omogućiti da luke koje su danas otvorene za međunarodni saobraćaj zadrže mogućnost da i dalje ostanu otvorene za brodove svih zastava, ali i da se istovremeno domaće zakonodavstvo harmonizuje sa zahtevima AGN-a i Uredbe EU 1315/2013. Posledično, predloženo je napuštanje dosadašnje klasifikacije na luke otvorene za međunarodni saobraćaj i luke otvorene za domaći saobraćaj i ista se zamenjuje klasifikacijom na luke od nacionalnog značaja i na luke od pokrajinskog značaja, odnosno značaja za lokalnu samoupravu, pri čemu će obe vrste luka biti otvorene za međunarodni saobraćaj. Zahteve AGN-a i Uredbe 1315/2013 o minimalnom količini od 500.000 tona pretovara, kao i strožije infrastrukturne i druge zahteve moraće da ispune luke od nacionalnog značaja i samo će one imati pristup kohezionim i drugim fondovima Evropske unije jer će ispunjavati zahteve propisane Uredbom 1315/2013.
U skladu sa zahtevima učesnika na tržištu smanjen je broj lučkih naknada, i to samo na dve naknade koje se naplaćuju u dnevnom poslovanju (naknada za upotrebu obale koju plaćaju krcatelji tereta i naknada za pristajanje koju plaćaju brodovlasnici, odnosno brodari), naknadu za operativnu upotrebu luke, odnosno pristaništa (koja se plaća za dobijeno odobrenje za obavljanje lučke delatnosti i koju plaćaju lučki operateri koji tek ulaze na tržište lučkih usluga Republike Srbije nakon prethodno sprovedenog postupka za javno prikupljanje ponuda), kao i ležarinu (koja se plaća samo ako brod koristi operativnu obalu u neku drugu svrhu osim za pretovar tereta, imajući u vidu da izgrađena operativna obala stvara najveću dodatnu vrednost za luku te se za njeno korišćenje u neke druge svrhe osim za pretovar tereta dodatno plaća, što je praksa u svim lukama). Odredbe o lučkim naknadama će prestati da se primenjuju nakon usvajanja zakona kojim će se urediti plaćanje naknada za korišćenje javnih dobara.
U delu kojim se uređuju luke, u skladu sa odredbom člana 11. stav 2. Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama (“Službeni glasnik RS”, broj 88/11) izvršeno je detaljno normiranje materije davanja lučkih koncesija, u skladu sa odredbama Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama i Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS”, broj 124/12). S tim u vezi, izvršena je podela na dve vrste lučkih koncesija, i to koncesija za usluge, kada se koncesija daje za obavljanje lučke usluge i koncesija za javne radove, kada se koncesija daje za izgradnju lučkih građevina i objekata. U skladu sa odredbama Direktive 2014/23/EU Evropskog parlamenta i Saveta o dodeljivanju koncesionih ugovora, Predlogom zakona propisana je procenjena vrednost usluga, odnosno javnih radova (eng. thresholds) koja obavezuje Agenciju za upravljanje lukama na pokretanje postupka za davanje lučke koncesije (5.186.000 evra). Lučke koncesije će se izdavati samo lučkim operaterima koji žele da uđu na tržište lučkih usluga nakon stupanja na snagu Predloga zakona.
III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA ZAKONA
Članom 1. Predloga zakona izvršeno je preciziranje značenje pojma „rasprema” u članu 4. Zakona, dok je u značenju pojma „stanje opijenosti” brisano dozvoljeno prekoračenje od 0,5 g/kg alkohola u organizmu, definisani su pojmovi „luka”, „lučka koncesija”, „menadžer”, „plovilo za rekreaciju”, „pristanište” i „čamac za privredne svrhe”.
Članom 2. Predloga zakona izvršeno je preciziranje u članu 8. Zakona šta strategija obuhvata.
Članom 3. Predloga zakona zamenjen je član 9. Zakona kojim se propisuje donošenje akcionog plana za sprovođenje utvrđenih prioriteta iz strategije.
Članom 4. Predloga zakona izvršeno je brisanje člana 10. Zakona.
Članom 5. Predloga zakona dopunjen je član 11. Zakona da se izvrši kategorizacija vodnih puteva za plovila za rekreaciju.
Članom 6. Predloga zakona izvršeno je preciziranje člana 13. Zakona da se program tehničkog održavanja donosi u skladu sa akcionim planom.
Čl. 7, 8. i 9. Predloga zakona izvršeno je usklađivanje čl. 17, 18. i 21. Zakona sa ostalim odredbama Zakona.
Članom 10. Predloga zakona uvedena je obaveza u članu 23. Zakona da se plovila usled pojave leda sklanjaju u zimovnike.
Članom 11. Predloga zakona izvršeno je preciziranje člana 29. Zakona koji se odnosi na način rada radio službe za bezbednu plovidbu brodova.
Članom 12. Predloga zakona izvršeno je preciziranje u članu 37. Zakona u odnosu na saglasnosti potrebne za izradu tehničke dokumentacije za izgradnju i sanaciju kanala, prevodnica i drugih hidrotehničkih objekata.
Članom 13. Predloga zakona dodaje se novi član 37a kojim se propisuju se saglasnosti koje izdaju Agencija za upravljanje lukama i ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja prilikom izrade tehničke dokumentacije za izgradnju luka i pristaništa.
Članom 14. Predloga zakona izvršeno je preciziranje postojećeg člana 38. Zakona koji se odnosi na planove za postavljanje plutajućih objekata.
Članom 15. Predloga zakona dodat je novi član 39a kojim se propisuju uslovi za obavljanje ronjenja u funkciji obavljanja radova na vodnim putevima.
U članu 16. Predloga zakona dopunjen je član 41. Zakona u smislu da ministarstvo neće izdati odobrenje za uplovljenje stranih plovila za potrebe ukrcavanje robe i putnika bez prethodne saglasnosti Agencije za upravljanje lukama.
Članom 17. Predloga zakona brisan je član 42. Zakona s obzirom da je predmetna materija uređena Zakonom o kontroli prelaska državne granice.
U članu 18. Predloga zakona izvršena je dopuna člana 46. Zakona na način da je precizirano kojim organima se podnose prijava dolaska, odnosno prijava odlaska broda u luku, kao i druga dokumenta.
Članom 19. Predloga zakona dodat je novi član 46a kojim se propisuje kada lučka kapetanija izdaje odobrenje za uplovljenje stranog broda u brodogradilište.
U članu 20. Predloga zakona izvršeno je usaglašavanje člana 51. Zakona sa odredbama Zakona o transportu opasnog tereta.
Članom 21. Predloga zakona dopunjen je član 56. Zakona, u smislu davanja ovlašćenja za donošenje podzakonskog akta kojim će se bliže propisati uslovi za raspremu broda.
Članom 22. Predloga zakona dodat je novi član 56a koji ima za cilj uređenje korišćenja obale od strane brodova koji su povučeni iz upotrebe u smislu njihovog obaveznog uklanjana po nalogu lučke kapetanije.
Članom 23. Predloga zakona dopunjen je član 57. Zakona u smislu propisivanja roka na koji se izdaje odobrenje za skelski prelaz.
Članom 24. Predloga zakona dopunjen je član 65. Zakona u smislu uvođenja obaveze zapovednika plovila da obavesti lučku kapetaniju o ispuštanja štetnih materija.
Članom 25. Predloga zakona izvršena je dopuna člana 83. Zakona na način da je precizirano da se tehničkim pravilima za brodove unutrašnje plovidbe uređuju samo pitanja koja potpadaju pod statutarnu sertifikaciju brodova. Takođe, dodat je novi stav u članu 83. kojim je propisano da brodovi za prevoz opasnog tereta, kao i druge vrste brodova u skladu sa odredbama međunarodnih sporazuma, pored zahteva propisanih Tehničkim pravilima, moraju da ispunjavaju zahteve utvrđene pravilima za klasifikaciju priznatih klasifikacionih društava.
Članom 26. Predloga zakona izvršeno je usaglašavanje člana 84. Zakona sa odredbama Zakona o transportu opasnog tereta.
Članom 27. Predloga zakona dopunjen je član 87. Zakona čime je precizirano kada brod koji ima svedočanstvo zajednice ne podleže osnovnom pregledu broda.
Članom 28. Predloga zakona izvršena je dopuna člana 89. Zakona na način da je uređeno da se vanredni pregled vrši i u slučaju da je rok važenja svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu istekao za više od godinu dana.
Čl. 29.-36. Predloga zakona izvršena je dopuna i izmena čl. 90, 90v, 90đ, 90e, 90ž, 90i, 90j i 90l Zakona kako bi se otklonile određene nepreciznosti utvrđene tokom postupanja Uprave za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu prilikom vršenja tehničkog nadzora brodova.
Članom 37. Predloga zakona dodat je novi član 90lj kojim se propisuje da Uprava za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu izdaje odobrenje domaćim proizvođačima opreme za brodove na osnovu podzakonskog akta koji donosi ministar.
Članom 38. Predloga zakona dopunjen je član 91. Zakona kojim se omogućuje da uslugu vršenja tehničkog nadzora plati pored vlasnika broda i brodar.
Članom 39. Predloga zakona dopunjen je član 92. Zakona čime se omogućuje da priznata klasifikaciona društva na osnovu sporazuma sa ministarstvom mogu vršiti određene preglede domaćih brodova.
Članom 40. Predloga zakona izvršena je dopuna člana 97. Zakona kako bi precizirala postojeća odredba Zakona.
Članom 41. Predloga zakona izvršena je dopuna člana 103. Zakona čime se postiglo da se na brodu u čijem se sastavu nalazi brod bez posade nalaze kopije njegovih isprava.
Članom 42. Predloga zakona izvršena je dopuna člana 106. Zakona u smislu da Uprava za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu vodi evidenciju o izdatim ispravama koja će biti dostupna na internet stranici.
Članom 43. Predloga zakona izvršena je dopuna člana 111. Zakona kako bi precizirala postojeća odredba Zakona.
Članom 44. Predloga zakona izvršena je izmena člana 113. Zakona čime je izvršeno usaglašavanje sa odredbama Zakona o transportu opasnog tereta.
Članom 45. Predloga zakona izvršeno je brisanje člana 114. Zakona.
Članom 46. Predloga zakona izvršeno je usaglašavanje člana 116. Zakona sa odredbama Zakona o transportu opasnog tereta.
Čl. 47. i 48. Predloga zakona izvršeno je preciziranje postojećih članova 118. i 119. Zakona.
Članom 49. Predloga zakona izvršena je dopuna člana 120. Zakona tako što je definisano trajanje važenja privremenog svedočanstva o sposobnosti plutajućeg objekta u svrhu posebnog prevoza.
Članom 50. Predloga zakona izvršena je zamena teksta člana 121. Zakona kako bi precizirala postojeća odredba Zakona.
Članom 51. Predloga zakona izvršena je dopuna člana 125. Zakona kako bi precizirala postojeća odredba Zakona, i definisalo koliko traje privremeno svedočanstvo plutajućeg objekta za premeštanje u svrhu posebnog prevoza.
Članom 52. Predloga zakona izvršena je u članu 127. Zakona zamena reči „zapremina” rečju „istisnina”.
Članom 53. Predloga zakona izvršena je usklađivanje odredbe člana 128. Zakona sa terminom čamca za privredne svrhe koji je uveden.
Članom 54. Predloga zakona izvršena je dopuna člana 134. Zakona kako bi precizirala postojeća odredba Zakona, i bliže definisao način utvrđivanja zdravstvene sposobnosti članova posade od ovlašćene zdravstvene ustanove.
Članom 55. Predloga zakona izvršeno je u članu 136. Zakona brisanje odredbe da brodarska knjižica snabdevena vizom predstavlja putnu ispravu čime je izvršeno usklađivanje sa zakonom o putnim ispravama.
Članom 56. Predloga zakona izvršena je dopuna člana 140. Zakona čime se postiglo da se i na ostalim članovima posade, pored zapovednika mogu preduzimati mere u slučaju stanja opijenosti, odnosno premora.
Članom 57. Predloga zakona izvršena je izmena u članu 142. Zakona čime je tačnije definisano ko zamenjuje zapovednika broda u slučaju smrti ili odsutnosti sa broda.
Čl. 58, 59, 60. i 61. Predloga zakona izvršene su izmene čl. 167, 171, 174. i 175. Zakona u skladu sa ostalim članovima Zakona.
Članom 62. Predloga zakona izvršena je izmena u članu 203. Zakona čime je izvršeno usklađivanje sa ostalim odredbama Zakona.
Članom 63. izvršeno je preciziranje odredaba kojima se uređuje imenovanje organa Agencije za upravljanje lukama.
Čl. 64. i 65. Predloga zakona izvršena je zamena teksta člana 207. i 208. Zakona u cilju preciznijeg definisanja poslova koje vrši Agencija za upravljanje lukama.
Članom 66. Predloga zakona izvršena je zamena teksta člana 209. Zakona čime je izvršeno usklađivanje odredbe Zakona sa Zakonom o potvrđivanju Evropskog sporazuma o glavnim unutrašnjim vodnim putevima od međunarodnog značaja (AGN) i Uredbom EU 1315/2013 u smislu promena klasifikacije luke otvorene za međunarodni saobraćaj i luke otvorene za domaći saobraćaj koje se zamenjuju klasifikacijom na luke od nacionalnog značaja i na luke od pokrajinskog značaja, odnosno značaja za lokalnu samoupravu, pri čemu će obe vrste luka biti otvorene za međunarodni saobraćaj.
Čl. 67, 68. i 69. Predloga zakona izvršeno je usklađivanje sa ostalim odredbama Zakona.
Članom 70. Predloga zakona izvršena je preciziranje da je lučko zemljište i infrastruktura u državnoj svojini.
Članom 71. Predloga zakona predviđeno je dodavanje čl. 214a-214v kojima se bliže uređuje lučko područje.
Čl. 72. i 73. Predloga zakona izmenjen je član 216. Zakona, dodat novi član 216a kojima su precizirani uslovi za izdavanje odobrenja za obavljanje lučke delatnosti.
Članom 74. Predloga zakona izvršeno je otklanjanje greške u članu 217. Zakona
Čl. 75. i 76. Predloga zakona izvršeno je detaljno normiranje instituta prava službenosti građenja kako bi se otklonile dileme nadležnih katastara u pogledu primene odredaba ovog zakona.
Čl. 77-83. preciziranje su pojedine odredbe o izdavanje i oduzimanju odobrenja za obavljanje lučke delatnosti.
Članom 84. Predloga zakona dodati su novi čl. 225a i 225b kojima se propisuje se ustupanje stečenih prava lučkog operatera.
Članom 85. Predloga zakona dodat je novi član 226a kojim je propisano kada Agencija može da ograniči broj lučkih operatera u jednoj luci.
Čl. 86. i 87. Predloga zakona izvršena je izmena člana 227. i dodavanje novih članovaa 227a-227j kojima je izvršeno detaljno normiranje materije davanja lučkih koncesija, u skladu sa odredbama Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama i Zakona o javnim nabavkama, izvršena je podela na dve vrste lučkih koncesija, i to koncesija za usluge, kada se koncesija daje za obavljanje lučke usluge i koncesija za javne radove, kada se koncesija daje za izgradnju lučkih građevina i objekata. U skladu sa odredbama Direktive 2014/23/EU Evropskog parlamenta i Saveta o dodeljivanju koncesionih ugovora, Predlogom zakona propisana je procenjena vrednost usluga, odnosno javnih radova (eng. thresholds) koja obavezuje Agenciju za upravljanje lukama na pokretanje postupka za davanje lučke koncesije (5.186.000 evra u dinarskoj protivvrednosti).
Članom 88. Predloga zakona izvršeno je preciziranje odredbe postojećeg člana 228. Zakona.
Članom 89. Predloga zakona izvršena je zamena teksta člana 229. Zakona čime su preciznije definisane naknade za korišćenje luka i pristaništa.
Članom 90. Predloga zakona dodati su novi čl. 229a-229e kojima su precizirane naknade korišćenje luka i pristaništa.
Čl. 91-93. Predloga zakona izvršeno je usklađivanje sa ostalim odredbama Zakona.
Članom 94. Predloga zakona propisano je brisanje industrijskih pristaništa kao vrste pristaništa za posebne namene, dok je članom 95. Predloga zakona predviđeno da je izdavanje odobrenja za marine u nadležnosti lokalne samouprave.
Članom 96. Predloga zakona predviđeno je dodavanje čl. 237a i 237b kojima se uređuje izdavanje odobrenja za putnička pristaništa i pristaništa za posebne namene koja se osnivaju za skladištenje obaveznih rezervi nafte i derivata nafte.
Članom 97. Predloga zakona precizirane su odredbe koje se odnose na izdavanje odobrenja za pristaništa za sopstvene potrebe.
Članom 98. Predloga zakona precizirane su odredbe koje se odnose na izdavanje odobrenja za privremena pretovarna mesta
Čl. 99-101. Predloga zakona izvršeno je preciziranje odredbi postojećih čl. 241.-244. Zakona i njihovo usklađivanje sa ostalim odredbama Zakona.
Članom 102. Predloga zakona brisana je odredba u članu 246. Zakona da inspektor bezbednosti plovidbe mora da polaže poseban stručni ispit za inspektora.
Čl. 103. i 104. Predloga zakona izvršeno je usklađivanje sa ostalim odredbama Zakona.
Čl. 105-112. Predloga zakona propisane su nove kazne u skladu sa ostalim odredbama zakona.
Članom 113. Predloga zakona izvršeno je brisanje člana 279. Zakona u skladu sa odredbama Zakona o prekršajima, čime se ostvaruje da prekršajni postupak u prvom stepenu vode prekršajni sudovi i za ovaj Zakon.
Čl. 114. – 117. Predloga zakona propisan je rok za prenos prava korišćenja, određen je rok u kom će ministar doneti podzakonski akt, određeno je stupanje na snagu i prestanak važenja pojedinih odredbi Zakona, propisano je od kada će se primenjivati odredbe Zakona.
Članom 118. Predloga zakona propisano je njegovo stupanje na snagu.
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se donošenje ovog zakona po hitnom postupku, u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/12 – prečišćen tekst), imajući u vidu da je Zakon o prekršajima stupio na snagu 1. marta 2014. godine, zbog čega je u najkraćem mogućem roku neophodno izvršiti usaglašavanje ovog zakona sa Zakonom o prekršajima i omogućiti efikasno vršenje nadzora nad sprovođenjem odredaba ovog zakona.
VI. PREGLED ODREDABA VAŽEĆEG ZAKONA KOJE SE MENJAJU, ODNOSNO DOPUNJUJU
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) boksaža je vrsta lučke usluge kojom se obavlja manevrisanje plovilima u luci;
2) bočni sastav je sastav plovila koja su čvrsto povezana bok uz bok, osim čamaca, od kojih nijedno nije postavljeno ispred plovila koje pokreće sastav;
3) brod je brod unutrašnje plovidbe i rečno-morski brod, osim ratnog broda;
4) brod bez sopstvenog pogona je brod koji nema sopstveni mašinski uređaj za pogon, kao i brod čiji se mašinski uređaj koristi za premeštanje u luci ili mestima ukrcavanja ili iskrcavanja, ili da bi se povećale njegove manevarske sposobnosti za vreme potiskivanja ili tegljenja;
5) brod velike brzine je brod sa sopstvenim pogonom koji može da postigne brzinu preko 40 km/h u odnosu na vodu;
6) brod sa sopstvenim pogonom je brod koji ima sopstveni mašinski uređaj za pogon;
7) brod u gradnji je brod od momenta polaganja kobilice ili sličnog postupka gradnje do momenta upisa u upisnik brodova;
8) brod unutrašnje plovidbe je brod registrovan za plovidbu na unutrašnjim vodama, čija dužina trupa iznosi najmanje 20 m ili čiji je proizvod dužine, širine i maksimalnog gaza jednak zapremini od najmanje 100 m³, kao i tegljač i potiskivač, bez obzira na njihovu dužinu i zapreminu;
9) brodar je vlasnik plovila, zakupac ili menadžer, koji je kao držalac plovila, nosilac plovidbene odgovornosti;
10) vatrogasno spasilačko plovilo je plovilo registrovano i opremljeno za gašenje požara i ostale tehničko-tehnološke intervencije i spasilačke aktivnosti na vodi;
11) vlasnik plovila je fizičko ili pravno lice koje je kao vlasnik upisano u jedan od upisnika;
12) vodni put je deo unutrašnjih voda na kome se obavlja plovidba, kategorisan i otvoren za plovidbu;
13) gliser je vrsta čamca koji pomoću sopstvenog pogonskog uređaja glisira po površini vode;
14) domaće plovilo je plovilo koje ima srpsku državnu pripadnost i koje je upisano u jedan od domaćih upisnika;
15) državni vodni put je vodni put na kome važi državni režim plovidbe na kome je bez posebnog odobrenja dozvoljena plovidba samo plovilima pod zastavom Republike Srbije;
16) elektronske plovidbene karte su baze podataka, standardizovane u pogledu sadržine, strukture i formata, koje se daju na upotrebu putem Inland ECDIS opreme;
17) zimovnik je izgrađeni ili prirodni vodni prostor na vodnom putu koji je uređen i osposobljen tako da predstavlja sigurno sklonište za plovila od oštećenja ledom, visokog vodostaja ili ostalih vremenskih nepogoda;
17A) ZIMSKO SKLONIŠTE JE PRIRODNI DEO VODNOG PROSTORA NA VODNOM PUTU, LUKE ILI PRISTANIŠTA, KOJE SLUŽI ZA VANREDNI SMEŠTAJ PLOVILA RADI ZAŠTITE OD OŠTEĆENJA PRILIKOM NEPOSREDNOG DOLASKA LEDA, VELIKE VODE ILI OSTALIH VREMENSKIH NEPOGODA.
18) Inland ECDIS je elektronski prikaz plovidbenih karata i informacioni sistem za unutrašnju plovidbu koji prikazuje odabrane informacije iz Sistema elektronskih plovidbenih karata za unutrašnju plovidbu (Inland SENC), i po izboru informacije prikupljene drugim plovidbenim senzorima;
19) javno plovilo je plovilo koje upotrebljava državni organ, a koje nije ratno plovilo i koje služi isključivo u neprivredne svrhe;
20) jahta je plovilo koje služi za rekreaciju, sport i razonodu, koje može da se koristi za lične potrebe ili za privrednu delatnost;
21) ledolomac je brod registrovan i opremljen za razbijanje leda;
22) luka je vodni i sa vodom neposredno povezani kopneni prostor sa objektima namenjenim za pristajanje, sidrenje i zaštitu plovila, kao i ukrcavanje i iskrcavanje putnika i robe u kojoj se obavljaju delatnosti koje su s robom ili plovilom u neposrednoj ekonomskoj, saobraćajnoj ili tehnološkoj vezi; LUKA JE VODNI I SA VODOM POVEZANI PROSTOR KOJI JE IZGRAĐEN I OPREMLJEN ZA PRIJEM DOMAĆIH BRODOVA I BRODOVA STRANE ZASTAVE, NJIHOVO UKRCAVANJE I ISKRCAVANJE, SKLADIŠTENJE, DORADU I OPLEMENJIVANJE ROBE, PRIJEM I ISPORUKU ROBE DRUGIM VIDOVIMA TRANSPORTA (DRUMSKI, ŽELEZNIČKI, INTERMODALNI I CEVOVODNI TRANSPORT), UKRCAVANJE I ISKRCAVANJE PUTNIKA, KAO I ZA PRUŽANJE DRUGIH LOGISTIČKIH USLUGA POTREBNIH ZA RAZVOJ PRIVREDE U ZALEĐU LUKE. LUČKI TERMINALI, SIDRIŠTA, KAO I DELOVI VODNOG PUTA KOJI OMOGUĆAVAJU OBAVLJANJE LUČKE DELATNOSTI SU SASTAVNI DELOVI LUKA;
23) lučka akvatorija je deo vodnog puta u sastavu lučkog područja, po prirodi prostor neposredno vezan uz obalu, izdvojena sidrišta i slično;
23A) LUČKA KONCESIJA JE PRAVO KOJE SE STIČE UGOVOROM KOJIM JE UREĐENO DAVANJE LUČKE KONCESIJE ZA USLUGE SA PRAVOM NA KOMERCIJALNO KORIŠĆENJE KONKRETNE USLUGE, ODNOSNO LUČKE KONCESIJE ZA JAVNE RADOVE SA PRAVOM NA KOMERCIJALNO KORIŠĆENJE IZVEDENIH RADOVA, KOJE AGENCIJA ZA UPRAVLJANJE LUKAMA USTUPA DOMAĆEM ILI STRANOM PRAVNOM LICU NA ODREĐENO VREME POD POSEBNO PROPISANIM USLOVIMA, UZ PLAĆANJE KONCESIONE NAKNADE OD STRANE KONCESIONARA KOJI SNOSI RIZIK VEZAN ZA KOMERCIJALNO KORIŠĆENJE PREDMETA KONCESIJE. KOMERCIJALNI RIZIK U KORIŠĆENJU RADOVA ILI USLUGA OBUHVATA RIZIK POTRAŽNJE ILI RIZIK PONUDE ILI I RIZIKA POTRAŽNJE I RIZIKA PONUDE;
24) lučke usluge su usluge komercijalne prirode koje se obavljaju u lukama, odnosno pristaništima uz naknadu prema lučkim tarifama;
25) lučki korisnik je lice koje koristi jednu ili više lučkih usluga;
26) lučki operater je fizičko ili pravno lice koje obavlja jednu ili više lučkih delatnosti;
27) lučko područje je područje luke ili pristaništa koje se koristi za obavljanje lučke delatnosti, kojim upravlja Agencija za upravljanje lukama i na kojem važi poseban režim kontrole dolaska i odlaska plovila, kao i ulaska i izlaska vozila i lica;
28) marina je pristanište za posebne namene na vodnom putu namenjeno za prihvat, čuvanje i opremu plovila koja služe za rekreaciju, sport i razonodu;
28A) MENADŽER JE PRAVNO LICE KOJE JE PREUZELO ODGOVORNOST ZA UPRAVLJANJE POSLOVANJEM I/ILI TEHNIČKO ODRŽAVANJE BRODA I/ILI POPUNJAVANJE BRODA POSADOM, ODNOSNO ZA OBAVLJANJE DRUGIH POSLOVA U SKLADU SA STANDARDNIM BALTIC AND INTERNATIONAL MARITIME COUNCIL (BIMCO) SPORAZUMOM O UPRAVLJANJU BRODOM;
29) međudržavni vodni put je vodni put na kome važi međudržavni režim plovidbe na kome je dozvoljena plovidba plovila pod zastavom Republike Srbije i granične države na tom vodnom putu;
30) međunarodni vodni put je vodni put na kome važi međunarodni režim plovidbe na kome je dozvoljena plovidba plovilima svih zastava;
31) premor je stanje člana posade nastalo kao rezultat nedostatka odmora ili bolesti i ogleda se u odstupanju od normalnog ponašanja i brzine reagovanja;
32) ploveće telo je splav ili druga konstrukcija, objekat ili spojena struktura sposobna za plovidbu, koja nije brod, tehnički plovni objekat, čamac ili plutajući objekat;
33) plovidbena nezgoda je vanredni događaj na unutrašnjim vodama nastao u plovidbi ili iskorišćavanju plovila, vodnog puta ili objekta na njemu pri kojem je došlo do ljudskih žrtava ili telesnih povreda, materijalne štete ili zagađivanja životne sredine;
34) plovni put je deo vodnog puta propisane dubine, širine i drugih tehničkih karakteristika, koji je uređen, obeležen i bezbedan za plovidbu;
35) plovilo je brod, tehnički plovni objekat, jahta, čamac, ploveće telo, plutajući objekat, plovilo koje obavlja ribolov i drugi objekat koji je osposobljen za plovidbu i koji učestvuje u plovidbi;
36) plovilo Evropske unije je plovilo koje ima državnu pripadnost jedne od država članica Evropske unije i namenu prema propisima države u kojoj je registrovano;
36A) PLOVILO ZA REKREACIJU JE PLOVILO KOJE JE NAMENJENO ZA SPORT I RAZONODU ČIJA JE DUŽINA TRUPA OD 2,5 DO 24 M, NEZAVISNO OD VRSTE POGONA;
37) plovilo koje obavlja ribolov je plovilo koje je namenjeno za ribolov uz pomoć mreže, uzica, ribarske koče ili drugih ribolovnih sprava koje ograničavaju sposobnost manevrisanja, osim plovila koje je namenjeno za ribolov vučenjem udice ili drugim ribolovnim spravama koje ne ograničavaju sposobnost manevrisanja;
38) plutajući objekat je plovilo bez sopstvenog pogona koje po pravilu nije predviđeno za premeštanje niti za obavljanje posebnih radova na unutrašnjim vodama (kupatilo, hangar, vodenica, ribarska tikvara, kuća za odmor, ponton, pontonski most, stambena lađa, ugostiteljski objekat, splav kućica, plutajuća radionica i slično);
39) postojeći brod je brod koji nije u gradnji;
40) potiskivani sastav je čvrsto povezani sastav plovila, osim čamaca, od kojih je najmanje jedan postavljen ispred potiskivača;
41) potisnica je teretni brod bez sopstvenog pogona i bez sopstvenog kormilarskog uređaja;
42) potisnica pomorskog broda je potisnica konstruisana da se nosi na pomorskim brodovima i da plovi na vodnim putevima;
43) priznato klasifikaciono društvo je klasifikaciono društvo koje je priznato u skladu sa posebnim propisom;
44) prijemna stanica je plovilo ili postrojenje na kopnu određeno od strane nadležnog organa za prijem štetnih predmeta ili materija koje nastaju na plovilu;
45) pristanište je vodni i sa vodom neposredno povezani kopneni prostor sa objektima namenjenim za pristajanje, sidrenje i zaštitu plovila, kao i ukrcavanje i iskrcavanje putnika i robe; PRISTANIŠTE JE VODNI I SA VODOM POVEZANI PROSTOR KOJI JE IZGRAĐEN I OPREMLJEN ZA PRIJEM DOMAĆIH BRODOVA, NJIHOVO UKRCAVANJE I ISKRCAVANJE, KAO I PO POTREBI SKLADIŠTENJE SAMO ODREĐENE VRSTE ROBE, ODNOSNO ZA UKRCAVANJE I ISKRCAVANJE PUTNIKA;
46) putnik je svako lice na plovilu, osim dece mlađe od jedne godine, lica zaposlenih na plovilu u bilo kom svojstvu i članova njihove porodice;
47) putnički brod je brod registrovan za prevoz više od 12 putnika;
48) rasprema je privremeno povlačenje broda, odnosno tehničkog plovnog objekta iz upotrebe i njihov smeštaj na određenom delu vodnog puta, U TRAJANJU OD NAJKRAĆE 30 DANA DO GODINU DANA (KRATKA RASPREMA) ILI DUŽE OD GODINU DANA (DUGA RASPREMA), TOKOM KOJE SE NA BRODU NE MOGU NALAZITI ROBA, ODNOSNO PUTNICI;
49) ratno plovilo je plovilo koje je pod komandom oružanih snaga, a čija je posada vojna;
50) Rečni informacioni servisi (RIS) su usaglašene informacione usluge namenjene kao podrška upravljanju plovidbom na vodnim putevima uključujući, ako je to opravdano, vezu sa drugim vidovima saobraćaja;
51) rečno-morski brod je brod naročite konstrukcije čiji su gaz i druga konstrukciona svojstva takva da može ploviti u delu plovidbe na moru, kao i po unutrašnjim vodama;
52) sastav je tegljeni, potiskivani ili bočni sastav;
53) sanitetsko plovilo je plovilo registrovano i opremljeno za zbrinjavanje povređenih i obolelih;
54) Servis za upravljanje brodskim saobraćajem (VTS) je standard usvojen od strane Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu i koji predstavlja servis za pružanje usluga u cilju unapređenja bezbednosti i efikasnosti brodskog saobraćaja i zaštite životne sredine, osposobljen za uspostavljanje komunikacije sa učesnicima u saobraćaju i da odgovori potrebama saobraćaja u području obavezne primene VTS;
55) sidrište je opremljeni i obeleženi deo vodnog puta na kojem se može vršiti bezbedno sidrenje i manevrisanje plovila;
56) skela je plovilo namenjeno za prevoz lica, robe i životinja sa jedne na drugu obalu unutrašnjih voda;
57) skelski prelaz je deo unutrašnjih voda sa izgrađenim i uređenim prilaznim putevima, opremljen za bezbedno pristajanje skele, ukrcavanje i iskrcavanje lica, stvari i životinja koje se prevoze skelom;
58) sklonište je prirodni deo vodnog prostora na vodnom putu, koji služi za nužni smeštaj plovila radi zaštite od meteoroloških i hidroloških nepogoda;
59) skuter je vrsta čamca koji koristi sopstveni pogonski uređaj, koji se koristi za skijanje na vodi ili izvođenje figura (vodeni skuter, džet bicikl, džet ski i slično);
60) stanje opijenosti je stanje člana posade kod kojeg je lekarskim pregledom i drugim metodama i aparatima, analizom krvi i/ili urina utvrđeno prisustvo alkohola u organizmu više od 0,5 g/kg merenjem količine alkohola u litru izdahnutog vazduha, kao i kod kojeg je lekarskim pregledom, upotrebom odgovarajućih sredstava ili uređaja, ili analizom krvi i/ili urina utvrđeno prisustvo u organizmu opojnih droga ili drugih materija koje menjaju stanje svesti;
61) strano plovilo je plovilo koje ima stranu državnu pripadnost i namenu prema propisima države u kojoj je registrovano;
62) tanker je brod registrovan za prevoz tereta u tečnom stanju;
63) tegljač, odnosno potiskivač je brod registrovan za tegljenje ili potiskivanje drugih plovila;
64) tegljeni sastav je sastav od jednog ili više plovila, osim čamaca, koje tegli jedan ili više tegljača;
65) tegljenica je teretni brod bez sopstvenog pogona koji ima sopstveni kormilarski uređaj;
66) teretni brod je brod registrovan za prevoz tereta;
67) tehnički plovni objekat je objekat opremljen mehaničkim uređajem za obavljanje tehničkih radova na unutrašnjim vodama sa sopstvenim pogonskim mašinskim uređajem ili bez njega (ploveća naprava, bager, mehanički pobijač pilona, elevator, dizalica, ploveća kosačica, platforma i slično);
68) trgovačka mornarica obuhvata brodove i druga plovila, osim ratnih plovila;
69) ulje je svako postojano ulje, sirova nafta, teško dizel-ulje, mazivo-ulje i životinjska, biljna ulja i masti, bez obzira na to da li se prevozi plovilom kao teret ili kao gorivo za pogon plovila;
70) unutrašnje vode su reke, kanali i jezera na teritoriji Republike Srbije;
71) unutrašnja plovidba je plovidba koja se obavlja na vodnom putu;
72) čamac je plovilo, osim tegljača i potiskivača, bez obzira na njegovu dužinu i zapreminu, registrovano za plovidbu na unutrašnjim vodama, čija dužina trupa iznosi manje od 20 m i čiji je proizvod dužine, širine i maksimalnog gaza manji od zapremine od 100 m³, a koje prevozi najviše 12 lica;
72A) ČAMAC ZA PRIVREDNE SVRHE JE ČAMAC ZA OBAVLJANJE JAVNOG PREVOZA (PREVOZ PUTNIKA I/ILI STVARI UZ NAPLATU), ZA OBAVLJANJE REGISTROVANE PRIVREDNE DELATNOSTI (PRIVREDNI RIBOLOV, TEGLJENJE ILI POTISKIVANJE SKELE I DR.) ILI ZA VIŠE NAVEDENIH NAMENA;
73) štetni predmeti i materije su otpad koji nastaje na plovilu, uključujući otpad koji nastaje od rada plovila, otpad od tereta, preostali teret i ostatke tereta.
Razvoj vodnog saobraćaja, kao i luke i pristaništa od interesa su za Republiku Srbiju i uživaju njenu posebnu zaštitu.
Dugoročni razvoj vodnog saobraćaja uređuje se Strategijom razvoja vodnog saobraćaja Republike Srbije (u daljem tekstu: Strategija) koja se donosi na period od 10 godina, a koja se u izuzetnim slučajevima može dopunjavati kada se za to ukaže naročita potreba.
Vlada donosi Strategiju.
STRATEGIJA NAROČITO OBUHVATA:
1) ANALIZU STANJA (ANALIZA STANJA I POTENCIJALA EKONOMSKOG RAZVOJA VODNOG SAOBRAĆAJA, I TO U ODNOSU NA PROMET ROBE, FLOTU, LUKE I PRISTANIŠTA, PLOVNE PUTEVE, STRUČNO USAVRŠAVANJE I ZAPOŠLJAVANJE I POMORSKU PRIVREDU);
2) SWOT ANALIZU, VIZIJU, MISIJU I STRATEŠKE CILJEVE RAZVOJA VODNOG SAOBRAĆAJA U SVIM OBLASTIMA IZ TAČKE 1) OVOG STAVA;
4) INSTITUCIONALNI OKVIR ZA REALIZACIJU STRATEGIJE;
3) INSTRUMENTE I MERE ZA REALIZACIJU CILJEVA I PRIORITETA UTVRĐENIH STRATEGIJOM;
5) FINANSIJSKA SREDSTVA I PODSTICAJE ZA REALIZACIJU STRATEGIJE.
U skladu sa Strategijom donose se kratkoročni, srednjoročni i dugoročni planovi izgradnje i razvoja vodnih puteva, luka i pristaništa, kao i planirani iznosi troškova i predlozi načina finansiranja navedenih planova izgradnje i razvoja vodnih puteva i luka otvorenih za javni saobraćaj.
Planovi iz stava 1. ovog člana usklađuju se sa planovima upravljanja vodnim režimom.
U SKLADU SA STRATEGIJOM IZ ČLANA 8. OVOG ZAKONA DONOSI SE AKCIONI PLAN ZA SPROVOĐENJE UTVRĐENIH PRIORITETA RAZVOJA VODNOG SAOBRAĆAJA, KOJI SADRŽI KONKRETNE AKTIVNOSTI, SA ROKOVIMA, ZADACIMA, ORGANIMA I ORGANIZACIJAMA NADLEŽNIM ZA SPROVOĐENJE STRATEGIJE.
AKCIONI PLAN IZ STAVA 1. OVOG ČLANA USVAJA VLADA NA PREDLOG MINISTARSTVA.
Planove koji se odnose na razvoj međunarodnih i međudržavnih vodnih puteva donosi ministarstvo, na osnovu kojih njihovo tehničko održavanje, unapređenje i transportno-tehnološku modernizaciju vrši Direkcija za vodne puteve.
Planove koji se odnose na razvoj državnih vodnih puteva donosi ministarstvo, na osnovu kojih njihovo tehničko održavanje, unapređenje i transportno-tehnološku modernizaciju vrši ovlašćeno pravno lice za tehničko održavanje državnih vodnih puteva.
Planove koji se odnose na razvoj državnih vodnih puteva koji se nalaze na teritoriji autonomne pokrajine donosi nadležni organ autonomne pokrajine, uz saglasnost ministarstva na osnovu kojih njihovo tehničko održavanje, unapređenje i transportno-tehnološku modernizaciju vrši ovlašćeno pravno lice za tehničko održavanje tih državnih vodnih puteva.
Član 11.
Vodni putevi moraju da ispunjavaju uslove za bezbednu plovidbu propisane ovim zakonom.
Međunarodne i međudržavne vodne puteve određuje Vlada.
Kategorizacija međunarodnih, međudržavnih i državnih vodnih puteva vrši se na osnovu tehničkih i eksploatacionih karakteristika utvrđenih međunarodnim ugovorom.
Kategorizaciju međunarodnih i međudržavnih vodnih puteva utvrđuje Vlada.
Kategorizaciju državnih vodnih puteva utvrđuje ministar.
KATEGORIZACIJA VODNIH PUTEVA ZA PLOVIDBU PLOVILA ZA REKREACIJU VRŠI SE NA OSNOVU TEHNIČKIH I EKSPLOATACIONIH KARAKTERISTIKA UTVRĐENIH REZOLUCIJOM BROJ 52. EKONOMSKE KOMISIJE UJEDINJENIH NACIJA ZA EVROPU.
KATEGORIZACIJU VODNIH PUTEVA ZA PLOVIDBU PLOVILA ZA REKREACIJU UTVRĐUJE MINISTAR.
Tehničko održavanje vodnih puteva obuhvata planiranje i izvršenje poslova: hidrografskog merenja, hidrotehničkih radova IZGRADNJE I ODRŽAVANJA HIDROGRAĐEVINSKIH OBJEKATA, obeležavanja vodnih puteva, kao i postavljanje, održavanje i obezbeđenje pravilnog funkcionisanja objekata bezbednosti plovidbe.
Tehničko održavanje vodnih puteva obuhvata i:
1) održavanje propisanih tehničkih karakteristika plovnog puta;
2) uklanjanje sa plovnog puta plutajućih i potonulih predmeta koji ugrožavaju bezbednost plovidbe;
3) interventno održavanje plovnog puta po nalogu inspektora bezbednosti plovidbe.
Tehničko održavanje podrazumeva i održavanje objekata, uređaja i drugih elemenata koji služe za Rečne informacione servise (RIS).
Tehničko održavanje međunarodnih, međudržavnih i državnih vodnih puteva, vrši se u skladu sa godišnjim Programom tehničkog održavanja KOJI SE DONOSI U SKLADU SA AKCIONIM PLANOM IZ ČLANA 9. OVOG ZAKONA.
Godišnji program tehničkog održavanja međunarodnih, međudržavnih i državnih vodnih puteva donosi Vlada na predlog ministarstva.
Tehničko održavanje državnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine vrši se u skladu sa godišnjim Programom tehničkog održavanja KOJI SE DONOSI U SKLADU SA AKCIONIM PLANOM IZ ČLANA 9. OVOG ZAKONA.
Godišnji program tehničkog održavanja državnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine donosi nadležni organ autonomne pokrajine.
Način tehničkog održavanja međunarodnih, međudržavnih i državnih vodnih puteva propisuje ministar, a državnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine propisuje nadležni organ autonomne pokrajine.
Direkcija obavlja stručne poslove koji se odnose na:
1) tehničko održavanje i razvoj vodnih puteva iz člana 16. stav 1. ovog zakona i objekte bezbednosti plovidbe na njima OSIM BRODSKIH PREVODNICA I BRANA;
2) praćenje, analizu i obaveštavanje o stanju plovnosti vodnih puteva iz člana 16. stav 1. ovog zakona;
3) izradu tehničke dokumentacije iz oblasti vodnih puteva iz člana 16. stav 1. ovog zakona;
4) uspostavljanje, održavanje i razvoj Rečnih informacionih servisa (RIS);
5) održavanje i obeležavanje zimovnika otvorenih za zimovanje stranih i domaćih brodova i sidrišta na vodnim putevima iz člana 16. stav 1. ovog zakona;
6) donosi sigurnosni plan iz člana 200. ovog zakona;
7) druge poslove određene zakonom.
U okviru svoje nadležnosti Direkcija obavlja sledeće upravne poslove:
1) daje uslove i saglasnosti iz člana 37. st. 1. i 4. ČLANA 37. ST. 1. I 5, ODNOSNO ČLANA 37A ST. 2. I 5. OVOG ZAKONA i mišljenja iz člana 57. stav 3. ovog zakona;
2) daje saglasnost na postavljanje plovila na vodnim putevima iz člana 16. stav 1. ovog zakona;
3) vodi evidenciju izdatih akata iz stava 2. tač. 1) i 2) ovog člana TAČKE 1) OVOG STAVA.
Izdavanje akata iz tač. 1) i 2) ovog stava SAGLASNOSTI IZ STAVA 2. TAČKA 1) OVOG ČLANA vrši se u upravnom postupku.
Drugostepeni organ za akte koje u prvom stepenu donosi Direkcija je ministar.
Direkcija može da pruža stručne usluge vezane za izradu projektne dokumentacije, obeležavanje prepreka i objekata na vodnom putu, izvođenje hidrotehničkih HIDROGRAFSKIH snimanja i hidrotehničkih radova na vodnim putevima za komercijalne potrebe korisnika.
Za stručne usluge iz stava 1. ovog člana plaća se taksa.
Sredstva od taksi iz stava 2. ovog člana su vrsta prihoda nastalih upotrebom javnih sredstava u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje budžetski sistem.
Stručne usluge iz stava 1. ovog člana plaćaju korisnici.
Visinu taksi koje se naplaćuju za pružanje stručnih usluga iz stava 1. ovog člana određuje ministar, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove finansija.
Sredstva ostvarena po osnovu pruženih stručnih usluga prihod su budžeta Republike Srbije.
Zimovnici se formiraju na vodnom putu ili u lukama otvorenim za javni saobraćaj I PRISTANIŠTIMA.
Zimovnici moraju ispunjavati uslove za bezbedan boravak plovila u njima.
Zimovnik mogu koristiti sva plovila pod jednakim uslovima.
Plovila koja su sprečena naglom pojavom leda ili drugim vanrednim okolnostima da uplove u zimovnik mogu se skloniti DUŽNA SU AKO JE TO MOGUĆE DA SE SKLONE u rečne rukavce ili druga prirodno zaštićena mesta na vodnom putu i zadržati se u takvim skloništima dok takvo stanje traje.
Zapovednik plovila iz stava 1. ovog člana dužan je da izvesti nadležnu lučku kapetaniju o vremenu i mestu izvršenog sklanjanja.
Nadležna lučka kapetanija po prijemu izveštaja određuje uslove boravka plovila iz stava 1. ovog člana u skloništu i preduzima mere radi njihovog obezbeđenja i bezbednosti plovidbe.
Sve instalacije za radiotelefonske veze koje se nalaze na plovilu moraju da budu u skladu sa odredbama „Regionalnog dogovora koji se odnosi na radiotelefonsku službu na unutrašnjim plovnim putevima – RAINWAT“.
Radio-stanica može raditi samo na dodeljenim frekvencijama, osim u slučaju emitovanja znakova opasnosti, poziva, poruka i saopštenja koja se emituju u slučaju opasnosti za plovilo, kao i u slučaju elementarnih nepogoda, spasavanja ljudskih života i u drugim sličnim slučajevima kada je dozvoljena upotreba i druge frekvencije pod uslovom da se radi na način koji je najpogodniji da radio-stanica ostvari zadatak u vezi sa otklanjanjem opasnosti.
Ministar, po prethodno pribavljenom mišljenju organizacije nadležne za telekomunikacije, propisuje način i uslove rada radio-službe za bezbednost plovidbe i uslove koje treba da ispunjavaju brodske radio-stanice.
NA NAČIN I USLOVE RADA RADIO-SLUŽBE ZA BEZBEDNOST PLOVIDBE NA BRODOVIMA, KAO I NA USLOVE KOJE MORAJU DA ISPUNJAVAJU BRODSKE RADIO STANICE PRIMENJUJU SE ODREDBE „REGIONALNOG DOGOVORA KOJI SE ODNOSI NA RADIOTELEFONSKU SLUŽBU NA UNUTRAŠNJIM PLOVNIM PUTEVIMA – RAINWAT” I RADIO PRAVILA USVOJENIH OD STRANE MEĐUNARODNE UNIJE ZA TELEKOMUNIKACIJE.
Član 37.
Pre početka izrade tehničke dokumentacije za izdavanje odobrenja za izgradnju, rekonstrukciju, dogradnju, adaptaciju i sanaciju prevodnica, plovnih kanala i drugih hidrotehničkih objekata, za postavljanje kablova i cevovoda, kao i za izgradnju drugih objekata od uticaja na bezbednost plovidbe na međunarodnim i međudržavnim vodnim putevima, potrebno je, pored saglasnosti i mišljenja nadležnih državnih organa propisanih propisima kojima se uređuje planiranje i izgradnja i propisima kojima se uređuju vode, pribaviti nautičke uslove koje izdaje lučka kapetanija i uslove koji se odnose na vodne puteve koje izdaje Direkcija.
Pre početka izrade tehničke dokumentacije za izdavanje odobrenja za izgradnju objekata iz stava 1. ovog člana na državnim vodnim putevima, potrebno je pribaviti uslove ovlašćenog pravnog lica za tehničko održavanje državnih vodnih puteva, a na državnim vodnim putevima koji se nalaze na teritoriji autonomne pokrajine, ovlašćenog pravnog lica za tehničko održavanje državnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine.
Pre početka izrade tehničke dokumentacije za izdavanje odobrenja za izgradnju luka, pristaništa i privremenih pretovarnih mesta potrebna je saglasnost ministarstva i Agencije za upravljanje lukama.
Saglasnost iz stava 3. ovog člana izdaje se lučkom operateru koji je dobio odobrenje za obavljanje lučke delatnosti nakon sprovedenog postupka za javno prikupljanje ponuda za izdavanje odobrenja za obavljanje lučke delatnosti.
Direkcija izdaje saglasnost kojom se utvrđuje da je tehnička dokumentacija urađena u skladu sa uslovima koje je izdala Direkcija.
Lučka kapetanija izdaje nautičku saglasnost kojom se utvrđuje da je tehnička dokumentacija urađena u skladu sa nautičkim uslovima koje je izdala lučka kapetanija.
Početak radova na objektima iz stava 1. ovog člana izvođač je dužan da prijavi nadležnoj lučkoj kapetaniji najkasnije 15 dana pre početka izvođenja radova.
Nadležna lučka kapetanija dužna je da najkasnije osam dana pre početka radova obavesti učesnike u plovidbi o promenama uslova plovidbe koje će nastati kao posledica izvođenja radova na vodnom putu, putem saopštenja brodarstvu ili putem sredstava javnog informisanja.
PRE POČETKA IZRADE TEHNIČKE DOKUMENTACIJE ZA IZDAVANJE ODOBRENJA ZA IZGRADNJU, REKONSTRUKCIJU, DOGRADNJU, ADAPTACIJU I SANACIJU PREVODNICA, PLOVNIH KANALA I DRUGIH HIDROTEHNIČKIH OBJEKATA, ZA POSTAVLJANJE KABLOVA I CEVOVODA, KAO I DRUGIH OBJEKATA OD UTICAJA NA BEZBEDNOST PLOVIDBE NA MEĐUNARODNIM I MEĐUDRŽAVNIM VODNIM PUTEVIMA, POTREBNO JE, PORED SAGLASNOSTI I MIŠLJENJA NADLEŽNIH DRŽAVNIH ORGANA PROPISANIH PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJE PLANIRANJE I IZGRADNJA I PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJU VODE, PRIBAVITI NAUTIČKE USLOVE KOJE IZDAJE LUČKA KAPETANIJA I USLOVE KOJI SE ODNOSE NA VODNE PUTEVE KOJE IZDAJE DIREKCIJA.
PRE POČETKA IZRADE TEHNIČKE DOKUMENTACIJE ZA IZDAVANJE ODOBRENJA ZA IZGRADNJU OBJEKATA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NA DRŽAVNIM VODNIM PUTEVIMA, POTREBNO JE PRIBAVITI USLOVE OVLAŠĆENOG PRAVNOG LICA ZA TEHNIČKO ODRŽAVANJE DRŽAVNIH VODNIH PUTEVA, A NA DRŽAVNIM VODNIM PUTEVIMA KOJI SE NALAZE NA TERITORIJI AUTONOMNE POKRAJINE, OVLAŠĆENOG PRAVNOG LICA ZA TEHNIČKO ODRŽAVANJE DRŽAVNIH VODNIH PUTEVA NA TERITORIJI AUTONOMNE POKRAJINE.
USLOVI IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA IZDAJU SE SA ROKOM VAŽENJA OD DVE GODINE.
LUČKA KAPETANIJA IZDAJE NAUTIČKU SAGLASNOST KOJOM SE UTVRĐUJE DA JE TEHNIČKA DOKUMENTACIJA URAĐENA U SKLADU SA NAUTIČKIM USLOVIMA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA KOJE JE IZDALA LUČKA KAPETANIJA.
DIREKCIJA, ODNOSNO ORGAN IZ STAVA 2. OVOG ČLANA IZDAJE SAGLASNOST KOJOM SE UTVRĐUJE DA JE TEHNIČKA DOKUMENTACIJA URAĐENA U SKLADU SA USLOVIMA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA KOJE JE IZDALA DIREKCIJA, ODNOSNO ORGAN IZ STAVA 2. OVOG ČLANA.
POČETAK RADOVA NA OBJEKTIMA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA IZVOĐAČ JE DUŽAN DA PRIJAVI NADLEŽNOJ LUČKOJ KAPETANIJI NAJKASNIJE 15 DANA PRE POČETKA IZVOĐENJA RADOVA.
NADLEŽNA LUČKA KAPETANIJA DUŽNA JE DA NAJKASNIJE OSAM DANA PRE POČETKA RADOVA OBAVESTI UČESNIKE U PLOVIDBI O PROMENAMA USLOVA PLOVIDBE KOJE ĆE NASTATI KAO POSLEDICA IZVOĐENJA RADOVA NA VODNOM PUTU, PUTEM SAOPŠTENJA BRODARSTVU ILI PUTEM SREDSTAVA JAVNOG INFORMISANJA.
ČLAN 37A
PRE POČETKA IZRADE TEHNIČKE DOKUMENTACIJE ZA IZGRADNJU LUKA, PRISTANIŠTA I PRIVREMENIH PRETOVARNIH MESTA U SKLADU SA ODREDBAMA ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE IZGRADNJA, POTREBNO JE PRIBAVITI SAGLASNOST AGENCIJE ZA UPRAVLJANJE LUKAMA NA GLAVNI TRANSPORTNO-TEHNOLOŠKI PROJEKAT KOJI MORA DA SADRŽI TRANSPORTNO-TEHNOLOŠKE POSTUPKE KOJI ĆE SE PRIMENJIVATI PRILIKOM OBAVLJANJA SVAKE KONKRETNE LUČKE DELATNOSTI.
PORED SAGLASNOSTI IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, PRE POČETKA IZRADE TEHNIČKE DOKUMENTACIJE ZA IZGRADNJU LUKA, PRISTANIŠTA I PRIVREMENIH PRETOVARNIH MESTA U SKLADU SA ODREDBAMA ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE IZGRADNJA, POTREBNO JE PRIBAVITI NAUTIČKE USLOVE KOJE IZDAJE LUČKA KAPETANIJA, KAO I USLOVE KOJI SE ODNOSE NA VODNE PUTEVE KOJE IZDAJE DIREKCIJA.
USLOVI IZ STAVA 2. OVOG ČLANA IZDAJU SE ZA LUKE I PRISTANIŠTA ZA KOJE JE UTVRĐENO LUČKO PODRUČJE, SA ROKOM VAŽENJA OD DVE GODINE.
LUČKA KAPETANIJA IZDAJE NAUTIČKU SAGLASNOST KOJOM SE UTVRĐUJE DA JE TEHNIČKA DOKUMENTACIJA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA URAĐENA U SKLADU SA NAUTIČKIM USLOVIMA KOJE JE IZDALA LUČKA KAPETANIJA.
DIREKCIJA IZDAJE SAGLASNOST KOJOM SE UTVRĐUJE DA JE TEHNIČKA DOKUMENTACIJA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA URAĐENA U SKLADU SA USLOVIMA KOJE JE IZDALA DIREKCIJA.
SAGLASNOSTI IZ ST. 1, 4. I 5. OVOG ČLANA IZDAJU SE LUČKOM OPERATERU KOJI JE DOBIO ODOBRENJE ZA OBAVLJANJE LUČKE DELATNOSTI, ODNOSNO LUČKU KONCESIJU IZ ČLANA 216. OVOG ZAKONA.
Delove obale i vodnog prostora na kojima se mogu graditi hidrograđevinski i drugi objekti i postavljati plovila određuje nadležni organ lokalne samouprave po prethodno pribavljenoj saglasnosti ministarstva i ovlašćenog pravnog lica za tehničko održavanje državnih vodnih puteva, odnosno ovlašćenog pravnog lica za tehničko održavanje državnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine.
DELOVE OBALE I VODNOG PROSTORA NA KOJIMA SE MOGU GRADITI HIDROGRAĐEVINSKI OBJEKTI I POSTAVLJATI PLUTAJUĆI OBJEKTI ODREĐUJE NADLEŽNI ORGAN LOKALNE SAMOUPRAVE U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE LOKALNA SAMOUPRAVA.
NA PROPISE I DRUGE OPŠTE AKTE KOJE DONOSE NADLEŽNI ORGANI LOKALNE SAMOUPRAVE KOJI UREĐUJU MATERIJU ODREĐIVANJA DELOVA OBALE I VODENOG PROSTORA NA KOJIMA SE MOGU GRADITI HIDROGRAĐEVINSKI OBJEKTI I POSTAVLJATI PLUTAJUĆI OBJEKTI, KAO I NA PLAN POSTAVLJANJA PLUTAJUĆIH OBJEKATA, PRETHODNO SE PRIBAVLJA SAGLASNOST MINISTARSTVA I OVLAŠĆENOG PRAVNOG LICA ZA TEHNIČKO ODRŽAVANJE DRŽAVNIH VODNIH PUTEVA, ODNOSNO OVLAŠĆENOG PRAVNOG LICA ZA TEHNIČKO ODRŽAVANJE DRŽAVNIH VODNIH PUTEVA NA TERITORIJI AUTONOMNE POKRAJINE.
Ako se odluka iz stava 1. ovog člana odnosi PROPISI I DRUGI OPŠTI AKTI IZ STAVA 2. OVOG ČLANA ODNOSE na vodne puteve na kojima druga privredna društva ili druga pravna lica imaju pravo upravljanja, odluka se donosi po prethodno pribavljenoj saglasnosti tog privrednog društva, odnosno drugog pravnog lica.
PROPISOM I DRUGIM OPŠTIM AKTOM IZ STAVA 2. OVOG ČLANA MOŽE DA SE ODREDI I MESTO ZA POSTAVLJANJE PRISTANA ZA UKRCAVANJE I ISKRCAVANJE PUTNIKA KAO DELA LUČKE SUPRASTRUKTURE PUTNIČKOG TEMINALA U SASTAVU LUKE ILI PUTNIČKOG PRISTANIŠTA.
U SLUČAJU IZ STAVA 4. OVOG ČLANA, MESTO KOJE JE ODREĐENO ZA POSTAVLJANJE PRISTANA ZA UKRCAVANJE I ISKRCAVANJE PUTNIKA MORA DA BUDE OBUHVAĆENO LUČKIM PODRUČJEM.
ČLAN 39A
NA VODNOM PUTU MOŽE SE IZVODITI RONJENJE RADI OBAVLJANJA POSLOVA PRIPREME, ODNOSNO IZVOĐENJA RADOVA, NA OSNOVU ODOBRENJA LUČKE KAPETANIJE.
ZAHTEV ZA IZDAVANJE ODOBRENJA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, ORGANIZATOR JE DUŽAN DA PODNESE LUČKOJ KAPETANIJI NAJKASNIJE 15 DANA PRE POČETKA IZVOĐENJA RONJENJA.
ORGANIZATOR IZVOĐENJA RONJENJA, ODGOVORAN JE ZA BEZBEDNOST UČESNIKA RONJENJA.
LUČKA KAPETANIJA DUŽNA JE DA OBAVESTI UČESNIKE U PLOVIDBI O IZVOĐENJU RONJENJA NAJKASNIJE OSAM DANA PRE NJIHOVOG POČETKA.
Strana plovila mogu da plove međunarodnim i međudržavnim vodnim putevima.
Strana plovila mogu da plove i državnim vodnim putevima radi ulaska u domaće luke otvorene za međunarodni saobraćaj, pod uslovima koje propiše Vlada.
U MEĐUDRŽAVNE I državne vodne puteve strana plovila mogu da uplove samo na osnovu odobrenja koje izdaje ministar.
ODOBRENJE IZ STAVA 3. OVOG ČLANA RADI UKRCAVANJA I ISKRCAVANJA ROBE I PUTNIKA IZDAJE SE UZ PRETHODNU SAGLASNOST AGENCIJE ZA UPRAVLJANJE LUKAMA
Plovila Evropske unije mogu da plove na vodnim putevima iz st. 1, 2. i 3. ovog člana bez ograničenja.
Strani čamci i druga plovila namenjena za sport i razonodu mogu se kretati, zadržavati i pristajati na međudržavnim i državnim vodnim putevima na osnovu odobrenja koje izdaje lučka kapetanija.
Vlada, na predlog ministra i ministra nadležnog za unutrašnje poslove, propisuje način kretanja, zadržavanja i pristajanja stranih čamaca i drugih plovila namenjenih za sport i razonodu na međudržavnim i državnim vodnim putevima.
Kretanje, zadržavanje i pristajanje stranih čamaca i drugih plovila namenjenih za sport i razonodu na međunarodnim vodnim putevima uređuje se posebnim zakonom.
Plovilu koje dolazi iz inostranstva zabranjeno je da stupi u vezu sa drugim plovilima ili licima na obali pre nego što obavi graničnu kontrolu i dobije odobrenje nadležne lučke kapetanije za slobodan saobraćaj sa obalom.
Plovilo ima obavezu da prilikom dolaska u luku, odnosno odlaska iz luke ili sa sidrišta podnese AGENCIJI ZA UPRAVLJANJE LUKAMA PRIJAVU DOLASKA, ODNOSNO PRIJAVU ODLASKA, A nadležnoj lučkoj kapetaniji prijavu dolaska odnosno prijavu odlaska, izvod iz popisa posade i popis putnika, zdravstvenu izjavu i izvod iz dnevnika brodskog otpada.
Plovilo koje dolazi iz domaće luke ne podnosi u drugoj domaćoj luci izvod iz popisa posade i popisa putnika za lica koja se ne iskrcavaju niti ukrcavaju u toj luci.
ČLAN 46A
LUČKA KAPETANIJA ĆE ODOBRITI PRISTAJANJE BRODA U MEĐUNARODNOM SAOBRAĆAJU VAN ODREĐENOG GRANIČNOG PRELAZA ZA VODNI SAOBRAĆAJ U SLUČAJU UPLOVLJENJA BRODA U BRODOGRADILIŠTE RADI OBAVLJANJA POPRAVKI NA BRODU ILI PREUZIMANJA DRUGOG BRODA KOJI JE GRAĐEN U BRODOGRADILIŠTU, ILI NA KOME SU VRŠENE POPRAVKE, KAO I U DRUGIM SLIČNIM SITUACIJAMA.
LUČKA KAPETANIJA NEĆE ODOBRITI PRISTAJANJE BRODA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, RADI UKRCAVANJA I ISKRCAVANJA ROBE I PUTNIKA.
Plovila koja prevoze opasni teret na vodnim putevima Republike Srbije dužna su da se pridržavaju odredbi „Evropskog sporazuma o međunarodnom prevozu opasnog tereta na unutrašnjim plovnim putevima – ADN“, kao i propisa kojima se uređuje prevoz opasnog tereta.
Kada uplovljava na vodne puteve Republike Srbije plovilo koje prevozi opasan teret dužno je da obavesti nadležnu lučku kapetaniju o količini, načinu skladištenja i vrsti opasnog tereta koji prevozi, kao i o luci, odnosno pristaništu iskrcavanja.
KADA UPLOVLJAVA NA VODNE PUTEVE REPUBLIKE SRBIJE PLOVILO KOJE PREVOZI OPASAN TERET DUŽNO JE DA DOSTAVI NADLEŽNOJ LUČKOJ KAPETANIJI DOKUMENTACIJU U SKLADU SA ODREDBAMA PROPISA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.
Lučka kapetanija odmah po saznanju podataka iz stava 2. ovog člana iste dostavlja ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove.
LUČKA KAPETANIJA ODMAH PO DOBIJANJU DOKUMENTACIJE IZ STAVA 2. OVOG ČLANA ISTU DOSTAVLJA NADLEŽNIM ORGANIMA U SKLADU SA ODREDBAMA PROPISA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.
Brod i tehnički plovni objekat u raspremi može da boravi na vodnom putu na osnovu odobrenja nadležne lučke kapetanije.
Prilikom izdavanja odobrenja lučka kapetanija će za plovila iz stava 1. ovog člana odrediti mesto, uslove i vreme boravka.
MINISTAR PROPISUJE USLOVE ZA ODREĐIVANJE MESTA BORAVKA BRODA U RASPREMI, NAJMANJI BROJ I KVALIFIKACIJE LICA KOJA VRŠE STRUČNI NADZOR NAD BRODOVIMA TOKOM TRAJANJA RASPREME, ZAHTEVE U ODNOSU NA ODRŽAVANJE BRODA, SIDRENJE BRODA, VOĐENJE BRODSKIH KNJIGA I ISPRAVA, BEZBEDNOST I SIGURNOST BRODA U RASPREMI, KAO I VRSTE PREGLEDA BRODA U RASPREMI.
Strani brod u raspremi može boraviti na vodnom putu prema uslovima koje propisuje Vlada.
NADLEŽNI ORGAN LOKALNE SAMOUPRAVE PROPISOM I DRUGIM OPŠTIM AKTOM IZ ČLANA 38. STAV 2. OVOG ZAKONA, ODREĐUJE DELOVE OBALE I VODNOG PROSTORA NA KOJIMA SE MOŽE ODREĐIVATI MESTO BORAVKA BRODA U RASPREMI.
ČLAN 56A
PLOVILA KOJA NISU UPISANA U ODGOVARAJUĆI DOMAĆI ILI STRANI UPISNIK PLOVILA MORAJU DA SE PO NALOGU INSPEKTORA BEZBEDNOSTI PLOVIDBE UKLONE SA UNUTRAŠNJIH VODA, OSIM AKO SU IZUZETA OD OBAVEZE UPISA.
VLASNIK, ODNOSNO BRODAR BRODA KOJI NEMA VAŽEĆE SVEDOČANSTVO O SPOSOBNOSTI BRODA ZA PLOVIDBU DUŽAN JE DA PODNESE ZAHTEV ZA ODREĐIVANJE RASPREME.
Na vodnom putu može se odobriti otvaranje skelskog prelaza radi transportnog povezivanja susednih obala.
Ministar izdaje odobrenje za otvaranje skelskog prelaza SA ROKOM VAŽENJA OD PET GODINA.
Odobrenje iz stava 2. ovog člana ministar izdaje po prethodno pribavljenom mišljenju ministra nadležnog za poslove odbrane I DIREKCIJE.
Za izdavanje odobrenja za otvaranje skelskog prelaza na državnom vodnom putu na teritoriji autonomne pokrajine potrebno je pribaviti mišljenje ovlašćenog pravnog lica za tehničko održavanje tih državnih vodnih puteva.
Ministar izdaje odobrenje ukoliko su ispunjeni uslovi za bezbedan prilaz na obali za pristajanje skele pri svim vodostajima i ako na obali postoje bezbedni uslovi za izvezivanje skele.
Ispunjenost uslova za otvaranje skelskog prelaza utvrđuje nadležna lučka kapetanija.
U slučaju ispuštanja, izlivanja ili izbacivanja štetnih predmeta ili materija, odnosno opasnosti od ispuštanja, izlivanja ili izbacivanja štetnih predmeta ili materija iz člana 63. stav 1. ovog zakona, zapovednik plovila će bez odlaganja obavestiti DUŽAN JE DA BEZ ODLAGANJA OBAVESTI nadležnu lučku kapetaniju, kao i plovila koja se nalaze u blizini izlivanja i što je moguće tačnije dati DA podatke o mestu, količini i vrsti štetnih predmeta ili materija koje su ispuštene.
Brod i tehnički plovni objekat (u daljem tekstu: brod) je sposoban za plovidbu u određenim zonama plovidbe i za određenu namenu, ako:
1) ispunjava uslove propisane Tehničkim pravilima za brodove STATUTARNU SERTIFIKACIJU BRODOVA UNUTRAŠNJE PLOVIDBE (U DALJEM TEKSTU: TEHNIČKA PRAVILA);
2) ima propisani broj stručno osposobljenih članova posade;
3) je smeštaj i broj ukrcanih putnika na brodu u skladu s propisanim uslovima za prevoz putnika;
4) je teret na brodu ukrcan u skladu sa dobijenom teretnom linijom, odnosno slobodnim bokom i pravilnim načinom rasporeda tereta.
BRODOVI ZA PREVOZ OPASNOG TERETA U SKLADU SA ODREDBAMA EVROPSKOG SPORAZUMA O MEĐUNARODNOM PREVOZU OPASNOG TERETA NA UNUTRAŠNJIM PLOVNIM PUTEVIMA – ADN, KAO I DRUGE VRSTE BRODOVA U SKLADU SA ODREDBAMA MEĐUNARODNIH SPORAZUMA, PORED ZAHTEVA PROPISANIH TEHNIČKIM PRAVILIMA, MORAJU DA ISPUNJAVAJU ZAHTEVE UTVRĐENE PRAVILIMA ZA KLASIFIKACIJU BRODOVA DONETIM OD PRIZNATIH KLASIFIKACIONIH DRUŠTAVA.
Sposobnost broda za plovidbu utvrđuje se vršenjem tehničkog nadzora kojim se utvrđuje da brod odgovara zahtevima Tehničkih pravila za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu (u daljem tekstu: Tehnička pravila).
Tehnički nadzor obuhvata odobravanje tehničke dokumentacije na osnovu koje se brod gradi ili prepravlja i tehničke dokumentacije na osnovu koje se izrađuju materijali, mašine, uređaji i oprema, koji su namenjeni za gradnju, prepravku i popravku broda, nadzor nad gradnjom ili prepravkama, nadzor nad izradom materijala, mašina, uređaja i opreme, kao i pregled postojećih brodova i nadzor nad izvođenjem prepravki i obnavljanja onih delova broda za koje je pregledom utvrđeno da ih treba popraviti ili obnoviti.
SPOSOBNOST BRODA ZA PLOVIDBU KOJI PREVOZI OPASAN TERET UTVRĐUJE SE VRŠENJEM TEHNIČKOG NADZORA U SKLADU SA ODREDBAMA EVROPSKOG SPORAZUMA O MEĐUNARODNOM PREVOZU OPASNOG TERETA NA UNUTRAŠNJIM PLOVNIM PUTEVIMA – ADN, OVOG ZAKONA I PROPISA KOJIMA SE UREĐUJE PREVOZ OPASNOG TERETA.
Član 87.
Obavezi vršenja osnovnog pregleda podleže postojeći brod, i to:
1) pre njegovog upisa u upisnik brodova, ako nadzor nad njegovom gradnjom ili prepravkom nije vršila Uprava;
2) svaki put kad se brodu trajno menja njegova namena ili proširuju zone plovidbe, i to pre početka njegovog korišćenja;
3) svaki put kada se na brodu vrši popravka kojom se menjaju njegove konstrukcione osobine i svojstva pogonskih uređaja, i to pre početka njegovog korišćenja.
OBAVEZI VRŠENJA OSNOVNOG PREGLEDA NE PODLEŽE BROD KOME JE UPRAVA U SKLADU SA ČLANOM 104. ST. 1, 3. I 4. OVOG ZAKONA PRIZNALA SVEDOČANSTVO ZAJEDNICE KOJE JE NADLEŽNI ORGAN DRŽAVE ČLANICE EVROPSKE UNIJE IZDAO U SKLADU SA PROPISOM EVROPSKE UNIJE KOJIM SE UREĐUJU TEHNIČKI ZAHTEVI ZA BRODOVE UNUTRAŠNJE PLOVIDBE, ODNOSNO ISPRAVU O SPOSOBNOSTI BRODA ZA PLOVIDBI KOJA JE IZDATA U SKLADU SA PROPISIMA CENTRALNE KOMISIJE ZA PLOVIDBU RAJNOM.
Vanredni pregled broda vrši se:
1) posle pretrpljene havarije ili utvrđenog nedostatka broda, ako po nalazu lučke kapetanije pretrpljena havarija ili utvrđeni nedostatak broda utiče na sposobnost broda za plovidbu;
2) kada se vrše veće popravke ili obnova broda van zahteva koji proizlaze iz osnovnog, redovnog ili kontrolnog pregleda broda;
3) kada je brod bio u raspremi duže od jedne godine; KADA JE BROD BIO U DUGOJ RASPREMI ILI KADA JE ROK VAŽENJA SVEDOČANSTVA O SPOSOBNOSTI BRODA ZA PLOVIDBU ISTEKAO DUŽE OD GODINU DANA;
4) prilikom privremene promene namene ili proširenja zona plovidbe broda;
5) prilikom odlaganja redovnog i kontrolnog pregleda za rok duži od jednog meseca;
6) POSLE ISTEKA VAŽENJA ISPRAVA IZ ČLANA 87. STAV 2. OVOG ZAKONA.
Član 90.
Tehnička pravila naročito sadrže:
zone plovidbe brodova;
brodograđevinske zahteve;
tehničke zahteve za rastojanje bezbednosti, nadvođe, merenje i izračunavanje tonaže, odnosno istisnine pri raznim gazovima pri baždarenju brodova, manevarsku sposobnost, kormilarski sistem, kormilarnicu, projekat motora, električnu i drugu opremu na brodu, bezbednost i zdravlje na radu članova posade i drugih lica na brodovima, uređaje za grejanje gorivom, kuhinjske i rashladne uređaje, uređaje na utečnjeni gas za potrebe stambenih i društvenih prostorija, radio uređaje i brodske cevovode;
posebne tehničke zahteve za putničke brodove, putničke jedrenjake, plovila predviđena da budu deo potiskivanog, tegljenog ili bočnog sastava, tehničke plovne objekte, plovila za hidrogradnju, istorijske brodove, kanalske barže, rečno-morske brodove, plovila dužine preko 110 m, brodove velikih brzina;
zahteve za stabilitet brodova;
opremu brodova koja se odnosi na posadu;
znakove bezbednosti (signalna sredstva);
tehničke zahteve za sprečavanje zagađivanja unutrašnjih voda sa brodova;
opremu i uređaje koje brod koristi za korišćenje usluga ris-a;
zahteve za materijale i zavarivanje;
zahteve za tipsko priznavanje proizvoda i proizvođača, uslužna privredna društva u oblasti brodarstva i ispitne institucije;
rokove za postepenu prepravku određenih brodova i rokove primene.
Ministar utvrđuje Tehnička pravila.
Tehnički nadzor nad postojećim brodovima vrši se po zahtevu brodara, ODNOSNO zapovednika broda ili drugog ovlašćenog lica.
Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži:
1) naznačenje imena ili oznake broda;
2) naznačenje vrste traženog pregleda;
3) naznačenje mesta i vremena gde će se obaviti pregled;
3A) IZVOD IZ LISTA A I LISTA B UPISNIKA BRODOVA UNUTRAŠNJE PLOVIDBE;
5) ime i potpis ovlašćenog lica.
Lice iz stava 1. ovog člana koje je podnelo zahtev za vršenje tehničkog nadzora nad postojećim brodom, dužno je da pripremi materijal, trup, uređaje, mašine i opremu broda za vršenje tehničkog nadzora.
Priprema broda za vršenje osnovnog pregleda obavezno obuhvata:
1) dostavu tehničke dokumentacije na proveru;
2) izvlačenje broda na suvo, kao i demontažu PO POTREBI pojedinih delova broda, mašina, uređaja i opreme u obimu potrebnom za obavljanje uvida u stanje;
3) dostavu specifikacije predviđenih radova popravke ili obnove, na osnovu snimljenih podataka o istrošenjima i drugih nedostataka;
4) pripremu za određene probe na trupu, uređajima i instalacijama.
Priprema trupa broda za vršenje redovnog pregleda obavezno obuhvata:
1) čišćenje svih brodskih prostora od zaostalog tereta, vode, iscurelog ulja i goriva;
2) demontažu patosnica i skidljivih delova obloga bočnih zidova i pregrada, kao i provlaka tankova zatvorenih prostora;
3) zamenu dotrajale, oštećene ili neispravne skidljive opreme;
4) pripremu za propisane hidraulične probe;
5) pripremu crteža razvoja oplate i glavnog rebra.
Priprema mašinskog uređaja za vršenje redovnog pregleda obavezno obuhvata:
1) čišćenje svih mašina i uređaja i demontažu neophodnu za pregled i merenja koja su obuhvaćena obimom redovnog pregleda;
2) pripremu sistema za propisane hidraulične probe;
3) pripremu ažuriranih crteža brodskih i mašinskih sistema i cevovoda.
Priprema električnih uređaja za vršenje redovnog pregleda obavezno obuhvata:
1) pripremu ažuriranih osnovnih šema električnih uređaja;
2) popunu svih rezervnih i zamenu svih dotrajalih elemenata električne instalacije i uređaja;
3) merenje otpora izolacije (megatest) svih strujnih krugova i uređaja;
4) pripremu generatora za terećenje.
Priprema navigacionih uređaja i opreme za vršenje redovnog pregleda obavezno obuhvata:
1) zamenu svih oštećenih ili dotrajalih navigacionih svetala, znakova i signala;
2) popunu svih rezervnih delova;
3) pregled razvodne table navigacije.
Priprema broda za vršenje redovnog pregleda u odnosu na bezbednost i zdravlje na radu obavezno obuhvata:
1) zamenu ili popravku svih oštećenih ograda, rukohvata i stepenica;
2) pripremu sistema pitke vode za hemijsku i mikro-biološku analizu;
3) popunu ili obnovu opreme za pružanje prve pomoći;
4) popunu ili zamenu dotrajalog brodskog inventara, lične opreme, natpisa, uputstava i upozorenja;
5) čišćenje svih stambenih i društvenih prostorija sa dostavom izveštaja o deratizaciji i dezinsekciji.
PRIPREMA TRUPA BRODA ZA VRŠENJE REDOVNOG PREGLEDA OBUHVATA:
1) ČIŠĆENJE SVIH BRODSKIH PROSTORA OD ZAOSTALOG TERETA, VODE, ISCURELOG ULJA I GORIVA;
2) DEMONTAŽU PATOSNICA I SKIDLJIVIH DELOVA OBLOGA BOČNIH ZIDOVA I PREGRADA, KAO I PROVLAKA TANKOVA ZATVORENIH PROSTORA;
3) ZAMENU DOTRAJALE, OŠTEĆENE ILI NEISPRAVNE SKIDLJIVE OPREME;
4) PRIPREMU ZA PROBE;
5) PRIPREMU CRTEŽA RAZVOJA OPLATE SA REZULTATIMA MERENJA DEBLJINA OPLATE.
PRIPREMA MAŠINSKOG UREĐAJA ZA VRŠENJE REDOVNOG PREGLEDA OBUHVATA:
1) ČIŠĆENJE SVIH MAŠINA I UREĐAJA I DEMONTAŽU NEOPHODNU ZA PREGLED I MERENJA KOJA SU OBUHVAĆENA OBIMOM REDOVNOG PREGLEDA;
2) PRIPREMU SISTEMA ZA PROBE.
PRIPREMA ELEKTRIČNIH UREĐAJA ZA VRŠENJE REDOVNOG PREGLEDA OBUHVATA:
1) POPUNU SVIH REZERVNIH I ZAMENU SVIH DOTRAJALIH ELEMENATA ELEKTRIČNE INSTALACIJE I UREĐAJA;
2) MERENJE OTPORA IZOLACIJE (MEGATEST) SVIH STRUJNIH KRUGOVA I UREĐAJA;
3) PRIPREMU GENERATORA ZA TEREĆENJE.
Priprema trupa broda za vršenje kontrolnog pregleda obavezno obuhvata:
1) pražnjenje teretnih prostora od ostatka robe i svih prostora od vode;
2) otvaranje svih provlaka za pristup pikovima, koferdamima, dvobocima i ostalim brodskim prostorima;
3) zamena svih dotrajalih elemenata opreme trupa.
Priprema mašinskog uređaja za vršenje kontrolnog pregleda obavezno obuhvata:
1) otklanjanje svih nedostataka na mehanizmima i uređajima za upravljanje glavnim i pomoćnim motorima i zamena svih neispravnih instrumenata za kontrolu i signalizaciju ispravnog rada glavnih i pomoćnih motora;
2) proveru funkcionalnosti svih uređaja i mašina bitnih za sposobnost brodova za plovidbu, kao što su: sistemi za gašenje požara vodom, sistemi za spasavanje, sistemi za drenažu i drugo;
3) otklanjanje nedostataka na kormilarskom uređaju, sredstvima za navigaciju i signalizaciju;
4) zamenu dotrajalih elemenata opreme za spasavanje ljudi i zamenu ili obnovu punjenja prenosnih aparata za gašenje požara.
Priprema električnih uređaja za vršenje kontrolnog pregleda obavezno obuhvata zamenu dotrajalih i oštećenih elemenata na električnoj instalaciji, uređajima i opremi.
PRIPREMA TRUPA BRODA ZA VRŠENJE KONTROLNOG PREGLEDA OBUHVATA:
1) PRAŽNJENJE TERETNIH PROSTORA OD OSTATKA ROBE I SVIH PROSTORA OD VODE;
2) OTVARANJE SVIH PROVLAKA ZA PRISTUP PIKOVIMA, KOFERDAMIMA, DVOBOCIMA I OSTALIM BRODSKIM PROSTORIMA;
3) ZAMENA SVIH DOTRAJALIH ELEMENATA OPREME TRUPA.
PRIPREMA MAŠINSKOG UREĐAJA ZA VRŠENJE KONTROLNOG PREGLEDA OBUHVATA:
1) OTKLANJANJE NEDOSTATAKA NA MEHANIZMIMA I UREĐAJIMA ZA UPRAVLJANJE GLAVNIM I POMOĆNIM MOTORIMA;
2) PROVERU FUNKCIONALNOSTI SVIH SISTEMA, MAŠINA I OPREME.
PRIPREMA ELEKTRIČNIH UREĐAJA ZA VRŠENJE KONTROLNOG PREGLEDA OBUHVATA ZAMENU DOTRAJALIH I OŠTEĆENIH ELEMENATA NA ELEKTRIČNOJ INSTALACIJI I OPREMI.
Osnovni pregled broda obavezno obuhvata proveru tehničke dokumentacije koja sadrži:
1) opštu dokumentaciju koja obuhvata:
(1) tehnički opis,
(2) generalni plan,
(3) ateste uređaja,
(4) postojeća brodska dokumenta;
2) crteže trupa koji obuhvataju:
(1) glavno rebro,
(2) uzdužni presek,
(3) razvoj oplate i palube,
(4) uzdužne i poprečne pregrade;
3) opremu broda koja obuhvata:
(1) razmeštaj svih palubnih uređaja,
(2) dispoziciju sa specifikacijom teretnog uređaja;
4) brodske cevovode koji obuhvataju šemu sa specifikacijom sistema za drenažu, spasavanje, balast, gašenje požara vodom i ugljen-dioksidom (SO2), polivanje palube vodom, tečnog tereta i drugo, šemu odušnika i sondi, sistem ventilacija;
5) pogonske uređaje koji obuhvataju:
(1) raspored uređaja u mašinskom prostoru sa specifikacijom,
(2) dispoziciju propelerskog voda,
(3) radničke crteže, i to: crteže propelera, propelerskog vratila, međuvratila ležajeva u skroku i statvenoj cevi;
6) mašinske cevovode koji obuhvataju šeme hlađenja, goriva, podmazivanja, vazduha pod pritiskom, izduvnih gasova, pneumatike, hidraulike i cevovod pare;
7) elektrouređaje koji obuhvataju:
(1) osnovnu jednopolnu šemu električne mreže,
(2) tropolnu šemu glavne razvodne table, komadnog pulta i razvodnih tabli, uređaja i opreme,
(3) šemu osvetljenja za nuždu,
(4) elektro šemu signalizacije i automatike;
8) detaljan pregled trupa na suvom (po potrebi);
9) hidraulična ispitivanja;
10) detaljan pregled palubnih uređaja i opreme;
11) detaljan pregled glavnih i pomoćnih mašina i uređaja u mašinskom prostoru;
12) detaljan pregled elektrouređaja;
13) nadzor nad izvođenjem radova popravke, prepravke ili obnove delova trupa, mašina, uređaja i oprema za koje je proverom tehničke dokumentacije i pregledom utvrđeno da treba popraviti, pojačati ili obnoviti;
14) probu funkcionisanja svih uređaja.
Redosled nadzora kod osnovnog pregleda sporazumno se utvrđuje u svakom posebnom slučaju sa licem iz člana 90b stav 1.
OSNOVNI PREGLED BRODA VRŠI SE NA SUVOM, OSIM KADA SE UTVRDI DA SE ISTI MOŽE OBAVITI NA VODI.
OSNOVNI PREGLED BRODA OBUHVATA PROVERU TEHNIČKE DOKUMENTACIJE KOJA SADRŽI:
1) OPŠTU DOKUMENTACIJU KOJA OBUHVATA:
(1) TEHNIČKI OPIS,
(2) GENERALNI PLAN,
(3) POSTOJEĆA BRODSKA DOKUMENTA;
2) CRTEŽE TRUPA KOJI OBUHVATAJU:
(1) GLAVNO REBRO,
(2) UZDUŽNI PRESEK,
(3) RAZVOJ OPLATE I PALUBE,
(4) UZDUŽNE I POPREČNE PREGRADE;
3) OPREMU BRODA KOJA OBUHVATA:
(1) RAZMEŠTAJ SVIH PALUBNIH UREĐAJA,
(2) DISPOZICIJU SA SPECIFIKACIJOM TERETNOG UREĐAJA;
4) BRODSKE CEVOVODE KOJI OBUHVATAJU ŠEMU SA SPECIFIKACIJOM SISTEMA ZA DRENAŽU, SPASAVANJE, BALAST, GAŠENJE POŽARA VODOM ILI DRUGIM AGENSIMA, POLIVANJE PALUBE VODOM, TEČNOG TERETA, ŠEMU ODUŠNIKA I SONDI, SISTEM VENTILACIJA;
5) POGONSKE UREĐAJE KOJI OBUHVATAJU:
(1) RASPORED UREĐAJA U MAŠINSKOM PROSTORU SA SPECIFIKACIJOM,
(2) DISPOZICIJU PROPELERSKOG VODA,
(3) RADNIČKE CRTEŽE, I TO: CRTEŽE PROPELERA, PROPELERSKOG VRATILA, MEĐUVRATILA LEŽAJEVA U SKROKU I STATVENOJ CEVI;
6) MAŠINSKE CEVOVODE KOJI OBUHVATAJU ŠEME HLAĐENJA, GORIVA, PODMAZIVANJA, VAZDUHA POD PRITISKOM, IZDUVNIH GASOVA, PNEUMATIKE, HIDRAULIKE I CEVOVOD PARE;
7) ELEKTROUREĐAJE KOJI OBUHVATAJU:
(1) OSNOVNU JEDNOPOLNU ŠEMU ELEKTRIČNE MREŽE,
(2) TROPOLNU ŠEMU GLAVNE RAZVODNE TABLE, KOMADNOG PULTA I RAZVODNIH TABLI, UREĐAJA I OPREME,
(3) ŠEMU OSVETLJENJA ZA NUŽDU,
(4) ELEKTRO ŠEMU SIGNALIZACIJE I AUTOMATIKE;
8) HIDRAULIČNA ISPITIVANJA;
9) PREGLED MAŠINSKOG UREĐAJA I OPREME;
10) PREGLED ELEKTROUREĐAJA;
11) NADZOR NAD IZVOĐENJEM RADOVA POPRAVKE, PREPRAVKE ILI OBNOVE DELOVA TRUPA, MAŠINA, UREĐAJA I OPREMA ZA KOJE JE PROVEROM TEHNIČKE DOKUMENTACIJE I PREGLEDOM UTVRĐENO DA TREBA POPRAVITI ILI OBNOVITI;
12) PROBU FUNKCIONISANJA SVIH UREĐAJA.
REDOSLED NADZORA KOD OSNOVNOG PREGLEDA SPORAZUMNO SE UTVRĐUJE U SVAKOM POSEBNOM SLUČAJU SA LICEM IZ ČLANA 90B STAV 1.
Redovni pregled broda obavezno obuhvata:
1) detaljan pregled trupa, mašina, uređaja i opreme, proveru nadvođa, kao i nadzor nad izvođenjem radova popravki i obnove delova trupa, mašina, uređaja i opreme za koje je pregledom utvrđeno da ih treba popraviti ili obnoviti;
2) detaljan pregled kormila i ležajeva kormila, propelera, propelerskog vratila i ležajeva u skroku i statvenoj cevi u demontiranom stanju, kao i probe funkcionisanja svih uređaja u pogonu.
REDOVNI PREGLED BRODA OBUHVATA:
1) PREGLED TRUPA, MAŠINA, UREĐAJA I OPREME, PROVERU NADVOĐA, KAO I NADZOR NAD IZVOĐENJEM RADOVA POPRAVKI I OBNOVE DELOVA TRUPA, MAŠINA, UREĐAJA I OPREME ZA KOJE JE PREGLEDOM UTVRĐENO DA IH TREBA POPRAVITI ILI OBNOVITI;
2) PROBE FUNKCIONISANJA SVIH UREĐAJA U POGONU.
Član 90l
Obim vanrednog pregleda broda nakon havarije određuje se u svakom konkretnom slučaju, tako da se sa sigurnošću može utvrditi da je na osnovu izvršenih opravki brod sposoban za plovidbu.
Odredba stava 1. ovog člana primenjuje se i u slučaju vanrednog pregleda.
Obim vanrednog pregleda nakon raspreme duže od jedne godine istovetan je sa redovnim pregledom.
Obim vanrednog pregleda za privremenu promenu napomene ili privremeno proširenje zona plovidbe treba da obezbedi da brod sa sigurnošću može privremeno promeniti namenu, odnosno zone plovidbe.
Obim vanrednog pregleda treba da bude takav da se sa sigurnošću može utvrditi da je brod sposoban za plovidbu za vreme za koje se odlaže redovni, odnosno kontrolni pregled.
OBIM VANREDNOG PREGLEDA KOJI SE VRŠI NAKON ISTEKA VAŽENJA ISPRAVA IZ ČLANA 87. STAV 2. OVOG ZAKONA TREBA DA OBUHVATI PROVERU TAČNOSTI PODATAKA NAVEDENIH U TIM ISPRAVAMA.
ČLAN 90LJ
UPRAVA IZDAJE ODOBRENJE ZA RAD DOMAĆIH PROIZVOĐAČA OPREME BRODOVA UNUTRAŠNJE PLOVIDBE, PRIVREDNIH DRUŠTAVA KOJA PRUŽAJU USLUGE MERENJA DEBLJINA LIMOVA OPLATE NA BRODOVIMA, ISPITIVANJA VODONEPROPUSNOSTI, PODVODNIH PREGLEDA BRODOVA, KAO I PREGLEDA I ISPITIVANJA BRODSKIH MAŠINA I PRIPADAJUĆIH UREĐAJA I OPREME (U DALJEM TEKSTU: USLUŽNA PRIVREDNA DRUŠTVA), ODNOSNO ISPITNIH INSTITUCIJA ZA OBAVLJANJE USLUGA SPECIJALNIH MERENJA NA BRODU, ISPITIVANJA MATERIJALA, MAŠINA, OPREME I UREĐAJA KOJI SE UGRAĐUJU NA BRODOVE ILI KOJIMA SE OPREMAJU BRODOVI.
UPRAVA PRIHVATA REZULTATE USLUGA KOJE PRUŽAJU USLUŽNA PRIVREDNA DRUŠTAVA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA KOJA SU ODOBRENA OD STRANE PRIZNATIH KLASIFIKACIONIH DRUŠTAVA.
MINISTAR PROPISUJE ZAHTEV, USLOVE I POSTUPAK ZA IZDAVANJE ODOBRENJA ZA RAD DOMAĆIH PROIZVOĐAČA OPREME BRODOVA UNUTRAŠNJE PLOVIDBE, USLUŽNIH PRIVREDNIH DRUŠTAVA I ISPITNIH INSTITUCIJA, ODNOSNO SADRŽINU I OBRAZAC ODOBRENJA ZA RAD PROIZVOĐAČA, USLUŽNIH PRIVREDNIH DRUŠTAVA I ISPITNIH INSTITUCIJA.
Za pružanje stručne usluge vršenja tehničkog nadzora plaća se taksa.
Sredstva koja se ostvaruju od vršenja tehničkog nadzora su vrsta prihoda nastalih upotrebom javnih sredstava u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje budžetski sistem.
Stručnu uslugu vršenja tehničkog nadzora plaća vlasnik broda BRODAR.
Visinu takse koja se naplaćuje za pružanje stručne usluge vršenja tehničkog nadzora određuje ministar, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove finansija.
Sredstva ostvarena po osnovu pruženih stručnih usluga prihod su budžeta Republike Srbije.
Uprava će delimično ili potpuno osloboditi brod od obaveze obavljanja određenog pregleda, ukoliko brod poseduje važeću potvrdu da odgovara zahtevima Tehničkih pravila izdatu od strane priznatog klasifikacionog društva.
SPORAZUMOM IZMEĐU MINISTARSTVA I KLASIFIKACIONOG DRUŠTVA UTVRĐUJE SE OBIM, USLOVI, PRAVA I OBAVEZE ZA OBAVLJANJE PREGLEDA DOMAĆIH BRODOVA I IZDAVANJE BRODSKIH ISPRAVA.
MINISTARSTVO MOŽE ZAKLJUČITI SPORAZUM IZ STAVA 2. OVOG ČLANA SA KLASIFIKACIONIM DRUŠTVOM PRIZNATIM OD STRANE EVROPSKE KOMISIJE POD USLOVOM DA KLASIFIKACIONO DRUŠTVO IMA ODGOVARAJUĆI PRAVNI POLOŽAJ, ODNOSNO PRAVNU FORMU PRIVREDNOG DRUŠTVA U REPUBLICI SRBIJI U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJU PRIVREDNA DRUŠTVA.
Ministar propisuje uslove i kriterijume za priznavanje klasifikacionog društva koje podnosi zahtev za priznavanje, kao i postupak za priznavanje klasifikacionih društava.
Odredbe ovog zakona o utvrđivanju sposobnosti broda za plovidbu, koje se odnose na brod i tehnički plovni objekat, odnose se i na skelu, premeštanje plutajućeg objekta u svrhu posebnog prevoza kao i na čamac kojim se obavlja javni prevoz, odnosno čamac za privredne svrhe KAO I NA ČAMAC ZA PRIVREDNE SVRHE.
Brodske isprave i knjige propisane ovim zakonom moraju se nalaziti na brodu i uredno voditi.
Brodske isprave i knjige moraju se pokazati na zahtev lučke kapetanije, kao i diplomatskih ili konzularnih predstavništava Republike Srbije.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, brodske isprave i knjige brodova bez posade ne moraju se nalaziti na brodu već se moraju čuvati kod brodara, A NJIHOVE KOPIJE MORAJU DA SE NALAZE NA BRODU U ČIJEM SE SASTAVU NALAZE.
Brodar je obavezan da učini dostupnim brodske isprave i knjige iz stava 3. ovog člana na zahtev lučke kapetanije.
Brod mora da ima svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu.
Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu, kojim se utvrđuje da brod odgovara zahtevima Tehničkih pravila, izdaje Uprava, nakon izvršenog pregleda iz člana 86. ovog zakona.
Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu izdato novosagrađenim brodovima u skladu sa zahtevima Tehničkih pravila, izdaje se na rok koji ne može da bude duži od:
1) pet godina za putničke brodove;
2) deset godina za sva ostala plovila.
Rok važenja utvrđuje se u svakom konkretnom slučaju u skladu sa zahtevima Tehničkih pravila.
Rok važenja se upisuje u svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu.
U slučaju brodova koji su u eksploataciji pre izdavanja svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu u skladu sa odredbama ovog zakona i zahtevima Tehničkih pravila, rok važenja svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu utvrđuje se od slučaja do slučaja, na osnovu rezultata kontrolnog pregleda.
Rok važenja iz stava 6. ovog člana ne može da bude duži od rokova iz stava 1. ovog člana.
O IZDATIM ISPRAVAMA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, UPRAVA VODI UPISNIK KOJI SADRŽI:
IME I ADRESU VLASNIKA BRODA;
BROJ IZDATOG SVEDOČANSTVA O SPOSOBNOSTI BRODA ZA PLOVIDBU, DATUM I MESTO IZDAVANJA, ODNOSNO ROK VAŽENJA SVEDOČANSTVA O SPOSOBNOSTI BRODA ZA PLOVIDBU;
IME I VRSTA BRODA, ENI BROJ, NOSIVOST BRODA U SKLADU SA SVEDOČANSTVOM O BAŽDARENJU I PODATKE O SVEDOČANSTVU O BAŽDARENJU, ZONE PLOVIDBE BRODA, .
UPISNIK SE VODI U ELEKTRONSKOM OBLIKU I DOSTUPAN JE NA INTERNET STRANICI MINISTARSTVA.
Brod koji je opremljen uređajima za ukrcavanje i iskrcavanje tereta mora da ima registar teretnog uređaja SVEDOČANSTVO O SPOSOBNOSTI TERETNOG UREĐAJA I OPREME.
Sastavni deo registra teretnog uređaja iz stava 1. ovog člana, čine uverenja o ispitivanju tih uređaja i njihove opreme.
Brodu ili tankeru koji prevozi hlađeni ili opasni teret mora da bude utvrđena sposobnost za prevoz takvih tereta.
Brodu iz stava 1. ovog člana čija je sposobnost za prevoz utvrđena, izdaju se odgovarajuće isprave, i to:
1) uverenje o sposobnosti broda za ukrcavanje opasnog tereta-teretnom brodu sposobnom za prevoz opasnog tereta;
2) uverenje o sposobnosti tankera za ukrcavanje opasnog tereta-tankeru sposobnom za prevoz opasnog tereta;
3) uverenje o sposobnosti broda za ukrcavanje hlađenog tereta-teretnom brodu sposobnom za prevoz hlađenog tereta.
Ispravama iz stava 2. ovog člana potvrđuje se da brod ispunjava uslove propisane Tehničkim pravilima za prevoz hlađenog ili opasnog tereta, radi zaštite broda, lica na brodu, tereta i životne sredine.
BRODU, ODNOSNO TANKERU KOJI PREVOZI OPASNI TERET MORA DA BUDE UTVRĐENA SPOSOBNOST ZA PREVOZ OPASNOG TERETA.
BRODU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ČIJA JE SPOSOBNOST ZA PREVOZ UTVRĐENA, IZDAJU SE ODGOVARAJUĆE ISPRAVE, I TO:
1) SVEDOČANSTVO O ODOBRENJU ZA BROD;
2) PRIVREMENO SVEDOČANSTVO O ODOBRENJU ZA BROD.
TANKERU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ČIJA JE SPOSOBNOST ZA PREVOZ UTVRĐENA, IZDAJU SE ODGOVARAJUĆE ISPRAVE, I TO:
1) SVEDOČANSTVO O ODOBRENJU ZA TANKER;
2) PRIVREMENO SVEDOČANSTVO O ODOBRENJU ZA TANKER.
ISPRAVAMA IZ ST. 2. I 3. OVOG ČLANA POTVRĐUJE SE DA BROD, ODNOSNO TANKER ISPUNJAVA USLOVE PROPISANE ZA PREVOZ OPASNOG TERETA RADI ZAŠTITE BRODA, LICA NA BRODU, TERETA I ŽIVOTNE SREDINE.
ISPRAVE IZ ST. 2. I 3. OVOG ČLANA IZDAJU SE U SKLADU SA ODREDBAMA EVROPSKOG SPORAZUMA O MEĐUNARODNOM PREVOZU OPASNOG TERETA NA UNUTRAŠNJIM PLOVNIM PUTEVIMA – ADN I ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE PREVOZ OPASNOG TERETA.
Brod mora imati knjigu pregleda i nadzora.
U knjigu pregleda i nadzora Uprava ili lučka kapetanija, kada vrše nadzor nad brodom, upisuju podatke o izvršenom nadzoru, navodeći utvrđene nedostatke i naloge izdate radi njihovog otklanjanja.
Privremeno svedočanstvo o sposobnosti broda ili tankera za ukrcavanje opasnog tereta za plovidbu, mora imati brod ili tanker koji Uprava oglasi sposobnim za plovidbu, ako pregledom utvrdi da nije sposoban za plovidbu u zonama u kojima je do tada ovlašćen da plovi, ali je sposoban za plovidbu u užim zonama plovidbe, ili ga oglasi sposobnim da izuzetno preduzme jedno ili više određenih putovanja koja prelaze zone plovidbe u kojima je bio ovlašćen da plovi, ako se na osnovu izvršenog pregleda utvrdi da je sposoban za preduzimanje tih putovanja.
Plovilo koje ima radio-uređaj mora imati svedočanstvo o sigurnosti radio-uređaja, osim plovila koje koristi ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove.
BROD KOJI IMA POSADU MORA DA IMA SVEDOČANSTVO O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU NA BRODU.
Putnički brod mora da ima knjigu stabiliteta.
Brod sa sopstvenim pogonom mora da vodi brodski dnevnik.
Brod koji ima posadu dužan je da vodi zdravstveni dnevnik.
Tehnički plovni objekat mora da vodi knjigu rada.
Knjigu o uljima mora imati brod koji prevozi ulja i brod koji koristi tečno ulje.
Brod mora da ima knjige sanitarne otpadne i kaljužne vode.
Brod mora da ima dnevnik brodskog smeća.
Važenje registra teretnog uređaja SVEDOČANSTVA O SPOSOBNOSTI TERETNOG UREĐAJA I OPREME potvrđuje se godišnjim kontrolnim pregledom, a obnavlja se svake četvrte godine ili najkasnije svake pete godine, redovnim pregledom.
Važenje svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu traje do roka naznačenog u svedočanstvu i može se produžiti KONTROLNIM PREGLEDOM najviše za 90 dana.
Važenje svedočanstva o baždarenju za teretne brodove traje 10 godina, a za ostale brodove 15 godina od dana izdavanja. Važenje svedočanstva o baždarenju produžava se za 10, odnosno 15 godina, ako se utvrdi da podaci o istisnini ili nosivosti odgovaraju stanju na brodu.
Važenje privremenog svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu i privremenog svedočanstva o sposobnosti broda za prevoz putnika traje za ono vreme koje je navedeno u svedočanstvu, a najduže do isteka roka važenja svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu.
Važenje svedočanstva o sposobnosti broda za obavljanje probne vožnje traje 30 dana od dana izdavanja.
VAŽENJE PRIVREMENOG SVEDOČANSTVA O SPOSOBNOSTI PLUTAJUĆEG OBJEKTA ZA PREMEŠTANJE U SVRHU POSEBNOG PREVOZA IZDAJE SE SA ROKOM VAŽENJA OD NAJVIŠE 60 DANA.
Isprave iz čl. 109 , 110 , 111 , 113 , 116 , 117. i člana 118. stav 1. ovog zakona, kao i knjige iz člana 114. i člana 118. stav 2. ovog zakona izdaje Uprava, a knjigu iz člana 118. stav 2. ovog zakona overava Uprava.
Knjige iz člana 115. i člana 118. st. 3, 4, 5, 6, 7. i 8. ovog zakona izdaje lučka kapetanija.
ISPRAVE IZ ČL. 109, 110, 111, 116, 117. I ČLANA 118. ST. 1. I 2. OVOG ZAKONA, KAO I KNJIGE IZ ČLANA 118. STAV 3. OVOG ZAKONA IZDAJE UPRAVA, A KNJIGU IZ ČLANA 118. STAV 3. OVOG ZAKONA OVERAVA UPRAVA.
KNJIGE IZ ČLANA 115. I ČLANA 118. ST. 4, 5, 6, 7, 8. I 9. OVOG ZAKONA IZDAJE LUČKA KAPETANIJA.
Sposobnost čamca i plovećeg tela za plovidbu, odnosno plutajućeg objekta za plutanje utvrđuje se tehničkim nadzorom kojim se utvrđuje da čamac, ploveće telo, odnosno plutajući objekat odgovara zahtevima Tehničkih pravila za čamce, ploveća tela i plutajuće objekte.
Tehnička pravila iz stava 1. ovog člana naročito sadrže:
1) zone plovidbe;
2) tehničke zahteve za gradnju čamaca i plutajućih objekata;
3) tehničke zahteve za baždarenje, stabilitet, nadvođe, manevarsku sposobnost, sposobnost održavanja na površini i plutanje, trup, otvore na trupu, palubi i nadgrađu, prodor vode, opremu na čamcu, motor i prostori za motor, ventilaciju, pokretanje vanbrodskog motora, sistem cevovoda, električne sisteme, kormilarski sistem, protivpožarnu zaštitu i sprečavanje zagađivanja;
4) posebne tehničke zahteve za čamce za prevoz putnika i čamce koji se koriste u privredne svrhe;
5) znakove bezbednosti (signalni znakovi);
6) rokove za primenu tehničkih zahteva.
Tehnički nadzor, kao i preglede čamaca i plovećih tela, odnosno plutajućih objekata vrši ministarstvo.
Pregled može biti osnovni, redovni i vanredni.
Tehnički nadzor i preglede ČAMACA ZA PRIVREDNE SVRHE I PLUTAJUĆIH OBJEKATA NAMENJENIH ZA PRIVREDNE SVRHE VRŠI UPRAVA, A ČAMACA I PLUTAJUĆIH OBJEKATA ZA SPORT I RAZONODU I PLOVEĆIH TELA vrši komisija koju obrazuje ministar na period od četiri godine.
PLUTAJUĆEM OBJEKTU KOJI TREBA DA OBAVI PREMEŠTANJE U SVRHU POSEBNOG PREVOZA, MORA DA BUDE UTVRĐENA SPOSOBNOST ZA PREMEŠTANJE U SVRHU POSEBNOG PREVOZA.
Posle izvršenog pregleda izdaje se isprava o sposobnosti za plovidbu čamca i plovećeg tela, odnosno isprava o sposobnosti za plutanje plutajućeg objekta.
PLUTAJUĆEM OBJEKTU IZ STAVA 6. OVOG ČLANA, IZDAJE SE PRIVREMENO SVEDOČANSTVO O SPOSOBNOSTI PLUTAJUĆEG OBJEKTA ZA PREMEŠTANJE U SVRHU POSEBNOG PREVOZA.
Za čamce i ploveća tela koji su upisani u upisnik, izdaje se plovidbena dozvola sa registarskim brojem za identifikaciju SA ROKOM VAŽENJA REDOVNOG PREGLEDA.
Za plutajući objekat koji je upisan u upisnik, izdaje se plutajuća dozvola sa registarskim brojem za identifikaciju.
Ministar propisuje vrstu i namenu čamaca i plutajućih objekata, način, postupak i sadržinu tehničkog nadzora, kao i način, postupak, sadržinu i rokove vršenja pregleda čamaca i plovećih tela, odnosno plutajućih objekata.
Ministar utvrđuje Tehnička pravila za čamce, ploveća tela i plutajuće objekte.
Čamac i plutajući objekat prilikom upisa moraju biti baždareni.
Baždarenje se obavlja prema Tehničkim pravilima o načinu merenja i izračunavanja zapremine ISTISNINE koja su propisana za čamce i plutajuće objekte.
Ako se prepravkom menja zapremina ISTISNINA čamca, odnosno plutajućeg objekta vrši se ponovno baždarenje.
Čamac i ploveće telo u plovidbi, mora da ima sledeće isprave i knjige:
1) plovidbenu dozvolu;
2) popis posade i knjigu rada za čamac kojim se obavlja javni prevoz ZA PRIVREDNE SVRHE.
Plutajući objekat u plutanju mora da ima sledeće isprave i knjige:
1) plutajuću dozvolu;
2) popis posade za plutajući objekat koji se koristi za privredne i javne svrhe.
Ministar propisuje vrstu, sadržinu i način vođenja isprava i knjiga iz st. 1. i 2. ovog člana.
Isprave i knjige iz st. 1. i 2. ovog člana izdaje lučka kapetanija.
Ovlašćenje za vršenje poslova na brodu može se dati samo licu koje je telesno i duševno sposobno da obavlja posao na brodu, što se utvrđuje i proverava lekarskim pregledom.
Ministar uz saglasnost sa ministrom nadležnim za poslove zdravlja propisuje uslove u pogledu zdravstvene sposobnosti članova posade brodova i drugih plovila, vrste, rokove vršenja zdravstvenih pregleda, kao i organ nadležan za vršenje zdravstvenog pregleda, kao i uslove i način vršenja zdravstvenog nadzora.
OVLAŠĆENJE ZA VRŠENJE POSLOVA NA BRODU MOŽE SE DATI SAMO LICU KOJE JE FIZIČKI I PSIHIČKI SPOSOBNO DA OBAVLJA POSLOVE NA BRODU, KOJE NIJE ZAVISNO OD PSIHOAKTIVNIH KONTROLISANIH SUPSTANCI I ALKOHOLA, ODNOSNO KOJE NE BOLUJE OD BOLESTI ILI NEMA DRUGA TRAJNA ILI PRIVREMENA ZDRAVSTVENA OGRANIČENJA ZA OBAVLJANJE POSLOVA I DUŽNOSTI KAO ČLANA POSADE, ŠTO SE UTVRĐUJE ZDRAVSTVENIM PREGLEDOM I KONTROLIŠE PERIODIČNIM PREGLEDOM.
ZDRAVSTVENA SPOSOBNOST ČLANA POSADE UTVRĐUJE SE ZDRAVSTVENIM PREGLEDOM KOJI VRŠI ZDRAVSTVENA USTANOVA KOJA ISPUNJAVA PROPISANE USLOVE I DOBIJE OVLAŠĆENJE MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA POSLOVE ZDRAVLJA DA MOŽE DA OBAVLJA ZDRAVSTVENE PREGLEDE ČLANOVA POSADE BRODOVA UNUTRAŠNJE PLOVIDBE.
ZDRAVSTVENA USTANOVA JEDAN PRIMERAK OVLAŠĆENJA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA, DOSTAVLJA MINISTARSTVU.
ZDRAVSTVENE PREGLEDE U ZDRAVSTVENOJ USTANOVI IZ STAVA 2. OVOG ČLANA OBAVLJAJU SPECIJALISTI MEDICINE RADA KOJI SU ZAVRŠILI KURS ZA STICANJE ZNANJA POTREBNOG ZA VRŠENJE ZDRAVSTVENIH PREGLEDA ČLANOVA POSADE BRODOVA UNUTRAŠNJE PLOVIDBE.
KURS IZ STAVA 4. OVOG ČLANA ORGANIZUJE I SPROVODI INSTITUT ZA MEDICINU RADA OSNOVAN ZA TERITORIJU REPUBLIKE.
NA OSNOVU ZAVRŠENOG KURSA IZ STAVA 4. OVOG ZAKONA SPECIJALISTA MEDICINE RADA STIČE OVLAŠĆENJE ZA VRŠENJE ZDRAVSTVENIH PREGLEDA ČLANOVA POSADE BRODOVA UNUTRAŠNJE PLOVIDBE KOJE IZDAJE INSTITUT IZ STAVA 5. OVOG ČLANA.
KOPIJA OVLAŠĆENJA IZ STAVA 4. OVOG ČLANA DOSTAVLJA SE MINISTARSTVU KOJE O IZDATIM OVLAŠĆENJIMA SPECIJALISTIMA MEDICINE RADA VODI EVIDENCIJU U ELEKTRONSKOM OBLIKU KOJA JE DOSTUPNA NA INTERNET STRANICI MINISTARSTVA.
MINISTAR UZ SAGLASNOST SA MINISTROM NADLEŽNIM ZA POSLOVE ZDRAVLJA PROPISUJE USLOVE U POGLEDU ZDRAVSTVENE SPOSOBNOSTI ČLANOVA POSADE BRODOVA I DRUGIH PLOVILA, VRSTE, ROKOVE VRŠENJA ZDRAVSTVENIH PREGLEDA, USLOVE KOJE ZDRAVSTVENA USTANOVA ZA VRŠENJE ZDRAVSTVENIH PREGLEDA ČLANOVA POSADE BRODOVA MORA DA ISPUNJAVA U POGLEDU KADROVA, PROSTORA I OPREME, PROGRAM I BLIŽE USLOVE ZA SPROVOĐENJE KURSA ZA STICANJE ZNANJA POTREBNOG ZA VRŠENJE ZDRAVSTVENIH PREGLEDA ČLANOVA POSADE, OBRAZAC UVERENJA O ZDRAVSTVENOJ SPOSOBNOSTI ČLANOVA POSADE, ODNOSNO KARTONA IZVRŠENOG ZDRAVSTVENOG PREGLEDA ČLANOVA POSADE, KAO I USLOVE I NAČIN VRŠENJA ZDRAVSTVENOG NADZORA.
Kao član posade na brodu može da se ukrca samo lice koje ima brodarsku knjižicu ili dozvolu za ukrcavanje.
Brodarska knjižica je isprava kojom se dokazuje osposobljenost za vršenje poslova na brodu člana posade, zdravstveno stanje, svojstvo u kome je član posade ukrcan na brod, kao i trajanje zaposlenja na brodu. Brodarska knjižica i dozvola za ukrcavanje su lične isprave lica kome su izdate.
Brodarska knjižica izdata od lučke kapetanije, snabdevena vizom za putovanje u inostranstvo od strane organa nadležnog za izdavanje viza, služi i kao putna isprava (pasoš) i predstavlja ovlašćenje za lice da bude član posade broda koji plovi u inostranstvo, kao i da putuje u inostranstvo radi ukrcavanja na brod ili da se posle iskrcavanja sa broda u inostranstvu vrati u Republiku Srbiju.
Brodarska knjižica je isprava koju mora imati državljanin Republike Srbije ukrcan kao član posade na domaćem brodu.
Dozvola za ukrcavanje je isprava koju mora imati strani državljanin ukrcan kao član posade na domaćem brodu.
Dozvolom za ukrcavanje dokazuje se osposobljenost za vršenje poslova na brodu člana posade, zdravstveno stanje, svojstvo u kome je član posade ukrcan na brod, kao i trajanje zaposlenja na brodu.
Ministar propisuje uslove, način i postupak izdavanja i zamene, sadržinu i obrasce brodarske knjižice i dozvole za ukrcavanje, lica i organe nadležne za unošenje i overu podataka, kao i sadržinu, obrazac i način vođenja registra izdatih brodarskih knjižica i dozvola za ukrcavanje.
Brodarska knjižica se izdaje sa rokom važenja od 10 godina, a dozvola za ukrcavanje na rok od pet godina.
Zapovednik, odnosno član posade broda, za vreme obavljanja dužnosti na brodu ne sme biti u stanju opijenosti, odnosno premora.
Zapovednik, odnosno član posade dužan je da se podvrgne lekarskom pregledu i drugim metodama, odnosno analizama krvi i/ili urina, radi utvrđivanja stanja opijenosti.
Stanje premora postoji ako je član posade neprekidno vršio poslove na brodu duže od osam sati.
Ako inspektor bezbednosti plovidbe utvrdi da su nastupile okolnosti iz stava 1. ovog člana, kao meru opreza će narediti zapovedniku da odmah tog člana posade udalji sa poslova na brodu dok traje stanje opijenosti, odnosno premora.
Istom članu posade ne mogu se poveriti poslovi na brodu pre isteka naknadnog roka od osam sati.
Ako inspektor bezbednosti plovidbe utvrdi da su nastupile okolnosti iz stava 1. ovog člana, kao meru opreza će narediti zapovedniku, ODNOSNO ČLANU POSADE da se odmah udalji sa poslova zapovednika broda KOJE OBAVLJA, dok traje stanje opijenosti, odnosno premora
Ako zbog udaljenja sa poslova na brodu zapovednika, odnosno člana posade brod ne ispunjava uslove o najmanjem broju članova posade za bezbednu plovidbu, inspektor bezbednosti plovidbe će brodu zabraniti plovidbu dok traje stanje opijenosti, odnosno premora.
Odredba stava 1. ovog člana odnosi se i na članove posade drugih plovila.
Brodom zapoveda zapovednik.
Zapovednika imenuje i razrešava brodar.
U slučaju smrti, sprečenosti ili odsutnosti, zapovednika broda zamenjuje, sa svim njegovim ovlašćenjima, najstariji oficir palube ČLAN POSADE KOJI IMA ISTO ILI VIŠE ZVANJE U SLUŽBI PALUBE KAO I ZAPOVEDNIK.
Lučka kapetanija:
1) sprovodi postupak ispitivanja plovidbenih nezgoda;
2) utvrđuje sposobnost čamaca, plutajućih objekata i plovećih tela za plovidbu, odnosno plutanje;
3) vrši tehničke i druge stručne poslove bezbednosti plovidbe koji su joj ovim zakonom i drugim propisima stavljeni u nadležnost;
4) prikuplja statističke podatke o robnom transportu na vodnim putevima;
5) vrši traganje i spasavanje ugroženih lica i stvari na vodnim putevima, u saradnji sa ministarstvom nadležnim za unutrašnje poslove;
6) vrši nadzor nad plovidbom plovila;
7) obavlja i druge poslove koji su joj ovim zakonom i drugim propisima stavljeni u nadležnost.
Lučka kapetanija MINISTARSTVO obavezno sprovodi postupak ispitivanja plovidbenih nezgoda, ako je usled plovidbene nezgode nastala smrt ili teža telesna povreda lica, gubitak ili oštećenje imovine većeg obima.
Lučka kapetanija evidentira nezgode i štete iz stava 1. ovog člana.
Ministar propisuje način ispitivanja plovidbenih nezgoda plovila.
Radom lučke kapetanije rukovodi lučki kapetan ŠEF LUČKE KAPETANIJE.
Ministar propisuje stručnu spremu, zvanja kao i druge potrebne uslove koje moraju ispunjavati zaposleni u lučkim kapetanijama.
Luke i pristaništa u Republici Srbiji su dobra od opšteg interesa.
Izgradnja i održavanje luka otvorenih za javni saobraćaj od državnog je značaja i vrši se u skladu sa planovima iz člana 9. ovog zakona.
LUKE I PRISTANIŠTA SU DOBRA U OPŠTOJ UPOTREBI.
IZGRADNJA I ODRŽAVANJE LUKA OD DRŽAVNOG JE ZNAČAJA I VRŠI SE U SKLADU SA STRATEGIJOM IZ ČLANA 8. OVOG ZAKONA.
Vlada, na predlog ministarstva, osniva Agenciju, kao javnu agenciju za obavljanje poslova iz čl. 207. i 208. ovog zakona.
PREDSEDNIKA I ČLANOVE UPRAVNOG ODBORA AGENCIJE IMENUJE VLADA NA PREDLOG MINISTRA NADLEŽNOG ZA POSLOVE SAOBRAĆAJA.
Agencija obavlja sledeće regulatorne, stručne i razvojne poslove:
1) donošenja planova iz člana 9. ovog zakona u delu koji se odnosi na luke i pristaništa, u obliku razvojne studije sa procenom finansijskog i ekonomskog efekta, uz saglasnost ministarstva, autonomne pokrajine i nadležnog organa jedinice lokalne samouprave, kao i programa koji su u vezi sa objektima koji povezuju lučku infrastrukturu sa pratećom saobraćajnom infrastrukturom;
2) praćenja rada lučkih operatera i korisnika luke, odnosno pristaništa koji obavljaju lučke delatnosti u skladu sa prirodom njihovog poslovanja i obavezama preuzetim prema Agenciji;
3) podsticanja međulučke i unutrašnje lučke konkurencije i sprečavanje monopola u luci, odnosno pristaništu;
4) promocije vodnog transporta i u zavisnosti od ciljeva i zadataka projekata konkuriše ili stvara uslove zainteresovanim subjektima da konkurišu za sredstva iz međunarodnih i evropskih fondova koji su predviđeni za ovu namenu;
5) marketinga i promocije luka i pristaništa na tržištu;
6) izgradnje, modernizacije i održavanja lučke infrastrukture koja je u javnoj svojini, kao i kontrole nad održavanjem lučkih građevina koje su u vlasništvu ili zakupu pojedinih lučkih operatera;
7) redovnog održavanja lučke akvatorije i objekata bezbednosti plovidbe na lučkom području;
8) održavanja reda u luci, izuzev poslova koji su u nadležnosti lučkih kapetanija;
9) zaštite lučkog područja i akvatorije od zagađenja;
10) davanja stručne i tehničke pomoći prilikom osnivanja novih luka ;
11) utvrđuje tehničke standarde za lučku infrastrukturu i suprastrukturu.
AGENCIJA OBAVLJA SLEDEĆE REGULATORNE, STRUČNE I RAZVOJNE POSLOVE:
1) DAJE LUČKU KONCESIJU ZA USLUGE SA PRAVOM NA EKSPLOATACIJU KONKRETNE USLUGE, KADA SE KONCESIJA DAJE ZA OBAVLJANJE LUČKE USLUGE, ODNOSNO LUČKU KONCESIJU ZA JAVNE RADOVE SA PRAVOM NA KOMERCIJALNO KORIŠĆENJE IZVEDENIH RADOVA, KADA SE KONCESIJA DAJE ZA IZGRADNJU LUČKIH GRAĐEVINA I OBJEKATA;
2) UTVRĐUJE VISINU KONCESIONE NAKNADE;
3) ZAKLJUČUJE UGOVOR O KONCESIJI;
4) IZDAJE I ODUZIMA ODOBRENJE ZA OBAVLJANJE LUČKE DELATNOSTI;
5) ZAKLJUČUJE UGOVOR O OBAVLJANJU LUČKE DELATNOSTI NA OSNOVU DOBIJENOG ODOBRENJA;
6) VODI UPISNIK LUČKIH OPERATERA KOJIMA JE IZDATO ODOBRENJE, ODNOSNO DATA LUČKA KONCESIJA, ODNOSNO LUČKIH OPERATERA IZ ČLANA 217. STAV 1. OVOG ZAKONA;
7) NAPLAĆUJE LUČKE NAKNADE;
8) DONOSI I JAVNO OBJAVLJUJE LUČKE TARIFE;
9) PRATI RAD LUČKIH OPERATERA KOJI OBAVLJAJU LUČKE DELATNOSTI U SKLADU SA PRIRODOM NJIHOVOG POSLOVANJA I OBAVEZAMA PREUZETIM PREMA AGENCIJI;
10) OBEZBEĐUJE USLOVE ZA OSTVARIVANJE MEĐULUČKE I UNUTRAŠNJE LUČKE KONKURENCIJE;
11) VRŠI PROMOCIJU LUKA I PRISTANIŠTA NA DOMAĆEM I MEĐUNARODNOM TRŽIŠTU;
12) U SKLADU SA PRIHODIMA OSTVARENIM PO OSNOVU NAPLATE LUČKIH NAKNADA I KONCESIONE NAKNADE INVESTIRA U IZGRADNJU, MODERNIZACIJU I ODRŽAVANJE LUČKE INFRASTRUKTURE KOJA JE U JAVNOJ SVOJINI, OSIM KADA JE TO OBAVEZA LUČKOG OPERATERA PO OSNOVU IZDATOG ODOBRENJA, ODNOSNO DATE LUČKE KONCESIJE, KAO I KONTROLE NAD ODRŽAVANJEM LUČKIH GRAĐEVINA I OBJEKATA;
13) ODRŽAVA RED U LUCI, IZUZEV POSLOVA KOJI SU U NADLEŽNOSTI LUČKIH KAPETANIJA;
14) ZAŠTITE LUČKOG PODRUČJA I AKVATORIJE OD ZAGAĐENJA;
15) OBAVLJA I DRUGE POSLOVE U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.
U okviru svoje delatnosti Agencija obavlja i sledeće poslove:
1) organizovanja rada lučkog koordinacionog tela pri svakoj luci, odnosno pristaništu u cilju zajedničkog operativnog delovanja lučkih operatera, korisnika lučkih usluga i trećih lica (kopnenih vozara, upravnih organa i drugih). Lučko koordinaciono telo naročito utvrđuje redosled pristajanja plovila, mesta pristajanja plovila, premeštanje plovila sa jednog veza na drugi, koordinaciju i kontrolu kopnenog transporta unutar lučkog područja, kao i redosled ulazaka i izlazaka prevoznih sredstava i robe; ORGANIZOVANJE RADA LUČKOG KOORDINACIONOG TELA ZA JEDNU ILI VIŠE LUKA, U CILJU SPREČAVANJE PREDUZIMANJE MERA DISKRIMINACIJE PROTIV BILO KOG LUČKOG KORISNIKA, KAO I KONTROLE NAPLATE LUČKIH NAKNADA;
2) prihvata otpada, smeća, sanitarnih otpadnih i kaljužnih voda sa plovila;
3) obezbeđivanja pružanja usluga od opšteg interesa ukoliko za takve usluge nema interesa od strane lučkih operatera;
4) druge poslove određene zakonom.
S obzirom na značaj, veličinu, uslove, kapacitet i vrste poslova koje obavljaju, luke otvorene za javni saobraćaj mogu da budu otvorene za međunarodni i domaći saobraćaj.
Luke otvorene za međunarodni saobraćaj prema odredbama ovog zakona otvorene su i za domaći saobraćaj.
Luke i pristaništa moraju da ispunjavaju uslove u pogledu operativne obale, uređaja za prekrcavanje i za smeštaj tereta i druge tehničke i organizacione uslove.
Vlada, na predlog Agencije, određuje luku, odnosno deo luke namenjen za međunarodni, odnosno domaći saobraćaj i pristanište.
Agencija određuje privremeno pretovarno mesto.
Vlada bliže propisuje uslove koje moraju da ispunjavaju luke otvorene za međunarodni saobraćaj, luke otvorene za domaći saobraćaj, pristaništa i privremena pretovarna mesta.
LUKE I PRISTANIŠTA MORAJU DA ISPUNJAVAJU USLOVE U POGLEDU OPERATIVNE OBALE, UREĐAJA ZA PREKRCAVANJE I SKLADIŠTENJE ROBE I DRUGE TEHNIČKO-TEHNOLOŠKE I ORGANIZACIONE USLOVE.
VLADA, NA PREDLOG AGENCIJE, BLIŽE PROPISUJE USLOVE KOJE MORAJU DA ISPUNJAVAJU LUKE, PRISTANIŠTA I PRIVREMENA PRETOVARNA MESTA.
VLADA, NA PREDLOG AGENCIJE, ODREĐUJE LUKE I PRISTANIŠTA.
PRE DONOŠENJA ODLUKE IZ STAVA 3. OVOGA ČLANA MORA BITI UTVRĐENO LUČKO PODRUČJE ZA SVAKU KONKRETNU LUKU, ODNOSNO PRISTANIŠTE.
AGENCIJA ODREĐUJE PRIVREMENO PRETOVARNO MESTO.
U luke otvorene za javni saobraćaj I PRISTANIŠTA mogu da uplovljavaju plovila radi obavljanja ukrcavanja – iskrcavanja putnika i robe, snabdevanje zalihama, smene članova posade ili nekog drugog razloga u skladu sa zakonom.
Radi vršenja poslova iz stava 1. ovog člana strana plovila mogu uplovljavati samo u luke otvorene za međunarodni saobraćaj.
Izuzetno, strana plovila mogu uplovljavati u putnička pristaništa I PRISTANIŠTA IZ ČLANA 237A OVOG ZAKONA koja ispunjavaju uslove da budu otvorena za međunarodni saobraćaj.
U lukama otvorenim za međunarodni saobraćaj svim plovilima, njihovim vlasnicima, odnosno korisnicima i drugim licima koja obavljaju određene privredne aktivnosti u luci moraju se obezbediti jednaki uslovi korišćenja luke bez diskriminacije u odnosu na državnu pripadnost plovila, državljanstvo, prebivalište ili sedište pravnog ili fizičkog lica ili u odnosu na visinu lučkih taksi i naknada.
Odredbe stava 1. ovoga člana odnose se i na luke otvorene za domaći saobraćaj i pristaništa u pogledu ravnopravnosti pružanja lučkih usluga i visinu lučkih taksi i naknada.
Lučko zemljište i lučka infrastruktura su u javnoj svojini SVOJINI REPUBLIKE SRBIJE.
Svojinski oblik lučkog zemljišta i lučke infrastrukture utvrđen u stavu 1. ovog člana ne može biti promenjen u postupku devolucije javne svojine ili konverzije prava korišćenja u pravo svojine sve dok određeno područje uživa pravni status lučkog područja iz stava 1. ovog člana.
Izuzetno, infrastruktura u lukama, odnosno pristaništima može biti u svojini operatera koji su to pravo stekli u procesu privatizacije, odnosno svojinske transformacije, a što se utvrđuje na osnovu ugovora o privatizaciji, odnosno uvidom u odgovarajuću dokumentaciju iz postupka kojim je sproveden proces svojinske transformacije i uvidom u zemljišne knjige, odnosno katastar nepokretnosti.
Odredbe stava 3. ovog člana ne primenjuju se na lučke operatere koji su ugovore o privatizaciji, kojima se stiče pravo svojine na delovima lučke infrastrukture, zaključili posle 4. juna 2003. godine.
Na lučkoj infrastrukturi i suprastrukturi u sastavu lučkog područja koja nije u javnoj svojini Republika Srbija ima pravo preče kupovine.
Vlada utvrđuje lučko područje za svaku luku, odnosno pristanište u skladu sa planovima prostornog uređenja i planskim dokumentima koji se odnose na upravljanje vodama.
ČLAN 214A
VLADA NA PREDLOG AGENCIJE UTVRĐUJE LUČKO PODRUČJE ZA SVAKU LUKU, ODNOSNO PRISTANIŠTE U SKLADU SA STRATEGIJOM, DOKUMENTIMA PROSTORNOG I URBANISTIČKOG PLANIRANJA I PLANSKIM DOKUMENTIMA KOJI SE ODNOSE NA UPRAVLJANJE VODAMA.
LUČKO PODRUČJE MOŽE DA OBUHVATI VIŠE LUČKIH BAZENA, ODNOSNO VIŠE IZDVOJENIH SAOBRAĆAJNO-TEHNOLOŠKIH CELINA (TERMINALA) SPECIJALIZOVANIH ZA PRETOVAR ODREĐENE VRSTE ROBE NA TERITORIJI JEDNE ILI VIŠE KATASTARSKIH OPŠTINA.
LUČKO PODRUČJE LUKE OBUHVATA PODRUČJE GRANIČNOG PRELAZA KOJE SE UTVRĐUJE U SKLADU SA ODREDBAMA ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE ZAŠTITA DRŽAVNE GRANICE.
PROPISOM IZ STAVA 1. OVOG ČLANA UTVRĐUJU SE KATASTARSKE PARCELE KOJE ČINE LUČKO PODRUČJE ODREĐENE LUKE, ODNOSNO PRISTANIŠTA, ODNOSNO TERMINALE UNUTAR LUČKOG PODRUČJA, OBAVEZA UPISIVANJA ZABELEŽBE LUČKOG PODRUČJA U KATASTAR NEPOKRETNOSTI, KAO I OBAVEZA AGENCIJE DA DOSTAVI POTREBNU DOKUMENTACIJU NADLEŽNOM OPŠTINSKOM PRAVOBRANILAŠTVU KOJE ĆE IZVRŠITI SPROVOĐENJE ZABELEŽBE LUČKOG PODRUČJA.
AGENCIJA IMA PRAVO KORIŠĆENJA NA LUČKOM ZEMLJIŠTU, KAO I NA LUČKOJ INFRASTRUKTURI KOJA JE U DRŽAVNOJ SVOJINI.
PRAVO PREČE KUPOVINE IZ ČLANA 214. STAV 5. OVOG ZAKONA, KAO I PRAVO KORIŠĆENJA IZ STAVA 5. OVOG ČLANA UPISUJU SE U KATASTAR NEPOKRETNOSTI, U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE KATASTAR NEPOKRETNOSTI.
IZUZETNO, U ODNOSU NA KATASTARSKE PARCELE KOJE ČINE LUČKO ZEMLJIŠTE U SASTAVU LUČKOG PODRUČJA NA KOJIMA SU IZGRAĐENI OBJEKTI LUČKE INFRASTRUKTURE I LUČKE SUPRASTRUKTURE KOJI SU U SVOJINI LUČKIH OPERATERA IZ ČLANA 214. STAV 3. OVOG ZAKONA, UPISAĆE SE ZABELEŽBA O PRAVU KORIŠĆENJA LUČKOG ZEMLJIŠTA U KATASTAR NEPOKRETNOSTI U KORIST TIH LUČKIH OPERATERA.
AKO JE U SKLADU SA STRATEGIJOM IZ ČLANA 8. OVOG ZAKONA AGENCIJI PODNET PREDLOG ZA PROŠIRIVANJE LUČKOG PODRUČJA U ODNOSU NA KATASTARSKE PARCELE NA KOJIMA SE OBAVLJALA LUČKA DELATNOST DO DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA, PODNOSILAC PREDLOGA DUŽAN JE DA AGENCIJI UZ PREDLOG DOSTAVI PRETHODNU ANALIZU OSNOVNIH FAKTORA KOJI UTIČU NA OPRAVDANOST PROGLAŠENJA NOVOG, ODNOSNO PROŠIRIVANJA POSTOJEĆEG LUČKOG PODRUČJA (U DALJEM TEKSTU: PRETHODNA ANALIZA OSNOVNIH FAKTORA), STUDIJU LOKACIJE I EKONOMSKO-FINANSIJSKU ANALIZU OPRAVDANOSTI PROGLAŠENJA NOVOG, ODNOSNO PROŠIRIVANJA POSTOJEĆEG LUČKOG PODRUČJA (U DALJEM TEKSTU: EKONOMSKO-FINANSIJSKA ANALIZA), RADI DAVANJA SAGLASNOSTI AGENCIJE.
AGENCIJA POKREĆE POSTUPAK ZA UTVRĐIVANJE LUČKOG PODRUČJA IZ STAVA 8. OVOG ČLANA, NAKON DAVANJA SAGLASNOSTI IZ STAVA 8. OVOG ČLANA.
ODREDBE ST. 8. I 9. OVOG ČLANA SHODNO SE PRIMENJUJU I U SLUČAJU IZGRADNJE NOVE LUKE I PRISTANIŠTA.
ČLAN 214B
AKO U SASTAV LUČKOG ZEMLJIŠTA KOJE ČINI LUČKO PODRUČJE ODREĐENE LUKE ULAZE KATASTARSKE PARCELE NA KOJIMA NISU IZGRAĐENI OBJEKTI LUČKE INFRASTRUKTURE DO DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA, A NA KOJIMA UKNJIŽENO PRAVO KORIŠĆENJA IMAJU LUČKI OPERATERI IZ ČLANA 214. STAV 3. OVOG ZAKONA, PRAVO KORIŠĆENJA NA TIM KATASTARSKIM PARCELAMA PRENOSI SE NA AGENCIJU UZ NAKNADU TRŽIŠNE VREDNOSTI TOG ZEMLJIŠTA U TRENUTKU POKRETANJA POSTUPKA PRENOSA PRAVA KORIŠĆENJA, UMANJENU ZA TROŠKOVE PRIBAVLJANJA PRAVA KORIŠĆENJA TIH KATASTARSKIH PARCELA OD STRANE LUČKOG OPERATERA.
TROŠKOVI PRIBAVLJANJA PRAVA KORIŠĆENJA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA OBUHVATAJU REVALORIZOVANU CENU ISPLAĆENU OD STRANE LUČKOG OPERATERA IZ ČLANA 214. STAV 3. OVOG ZAKONA ZA STICANJE PRAVA KORIŠĆENJA, KAO I DRUGE STVARNE TROŠKOVE KOJE JE IMAO TAJ LUČKI OPERATER.
IZUZETNO, AKO NE MOGU DA SE ISPUNE USLOVI ZA PRIMENU STAVA 1. OVOG ČLANA, AGENCIJA MOŽE DA ZAKLJUČI UGOVOR SA LUČKIM OPERATEROM IZ ČLANA 214. STAV 3. OVOG ZAKONA O PRENOSU PRAVA KORIŠĆENJA NA TIM KATASTARSKIM PARCELAMA NA AGENCIJU UZ OBAVEZU IZDAVANJA ODOBRENJA ZA OBAVLJANJE ODREĐENE LUČKE DELATNOSTI NA LUČKOM ZEMLJIŠTU ILI DELU LUČKOG ZEMLJIŠTA NA KOJIMA JE LUČKI OPERATER IMAO UKNJIŽENO PRAVO KORIŠĆENJA, NA ROK KOJI NE MOŽE DA BUDE DUŽI OD 15 GODINA.
ČLAN 214V
PRETHODNA ANALIZA OSNOVNIH FAKTORA IZ ČLANA 214A STAV 8. OVOG ZAKONA NAROČITO SADRŽI: ANALIZU POTREBNIH KOLIČINA ROBE KOJI OPRAVDAVAJU IZGRADNJU NOVE LUKE ILI PRISTANIŠTA, ODNOSNO PROŠIRIVANJE POSTOJEĆE LUKE; VARIJANTNA REŠENJA LUČKOG PODRUČJA; VRSTE LUČKIH DELATNOSTI I POTREBNE LUČKE INFRASTRUKTURE I SUPRASTRUKTURE ZA KOJE SE PLANIRA DAVANJE ODOBRENJA, ODNOSNO LUČKE KONCESIJE; ANALIZU POSTOJEĆE I POTREBNE DRUMSKE I ŽELEZNIČKE INFRASTRUKTURE KOJA ĆE OMOGUĆITI NESMETANO OBAVLJANJE LUČKE DELATNOSTI I NAČIN OBEZBEĐIVANJA OVE INFRASTRUKTURE; PROCENU UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU.
STUDIJA LOKACIJE IZ ČLANA 214A STAV 8. OVOG ZAKONA NAROČITO SADRŽI: ANALIZU POSTOJEĆIH I PROGNOZU ROBNIH TOKOVA U ZALEĐU LUKE ILI PRISTANIŠTA ZA KOJU SE RADI STUDIJA; PROSTORNU OPRAVDANOST ZA VARIJANTNA REŠENJA LUČKOG PODRUČJA IZ PRETHODNE ANALIZE OSNOVNIH FAKTORA; PLANIRANI NAČIN KORIŠĆENJA ZEMLJIŠTA U SASTAVU PLANIRANOG LUČKOG PODRUČJA; GEOLOŠKE-GEOTEHNIČKE KARAKTERISTIKE TERENA SA ASPEKTA UTVRĐIVANJA OPRAVDANOSTI IZGRADNJE NOVE LUKE ILI PRISTANIŠTA, ODNOSNO PROŠIRIVANJA POSTOJEĆE LUKE.
EKONOMSKO-FINANSIJSKA ANALIZA IZ ČLANA 214A STAV 8. OVOG ZAKONA NAROČITO SADRŽI: ANALIZU TROŠKOVA I KORISTI (COST-BENEFIT ANALIZU); EKONOMSKU, ODNOSNO TRŽIŠNU OPRAVDANOST ZA IZGRADNJU NOVE LUKE ILI PRISTANIŠTA, ODNOSNO ZA PROŠIRIVANJE POSTOJEĆE LUKE; PROCENU OČEKIVANIH PRIVREDNIH I SOCIJALNIH KORISTI OD IZGRADNJE NOVE LUKE ILI PRISTANIŠTA, ODNOSNO PROŠIRENJA POSTOJEĆE LUKE KAO I MOGUĆE KOMERCIJALNE RIZIKE; PLANIRANE IZNOSE TROŠKOVA I PREDLOGE NAČINA FINANSIRANJA IZGRADNJE I RAZVOJA LUKE ILI PRISTANIŠTA, ODNOSNO PROŠIRIVANJA POSTOJEĆE LUKE.
DOKUMENTA IZ ST. 1-3. OVOG ČLANA USKLAĐUJU SE SA DOKUMENTIMA PROSTORNOG I URBANISTIČKOG PLANIRANJA I PLANOVIMA UPRAVLJANJA VODNIM REŽIMOM.
DOKUMENTA IZ ST. 1-3 OVOG ČLANA IZRAĐUJE PRIVREDNO DRUŠTVO, DRUGO PRAVNO LICE, ODNOSNO PREDUZETNIK KOJI SU UPISANI U ODGOVARAJUĆI UPISNIK ZA IZRADU TEHNIČKE DOKUMENTACIJE.
Lučki operater obavlja lučku delatnost na osnovu odobrenja Agencije.
Odobrenje iz stava 1. ovog člana mogu da dobiju pravna i fizička lica koja su registrovana za obavljanje jedne ili više lučkih delatnosti i koja imaju stručno osposobljeno osoblje, tehničko-tehnološku opremljenost, sposobnost kontinuiranog obavljanja delatnosti za koje su registrovane (u daljem tekstu: lučki operater).
Na osnovu dobijenog odobrenja lučki operater i Agencija zaključuju ugovor o obavljanju lučke delatnosti.
LUČKI OPERATER OBAVLJA LUČKU DELATNOST NA OSNOVU ODOBRENJA ZA OBAVLJANJE LUČKE DELATNOSTI ILI LUČKE KONCESIJE.
PRAVNA LICA KOJA NISU STEKLA STATUS LUČKOG OPERATERA NE MOGU DA PRUŽAJU LUČKE USLUGE LUČKIM KORISNICIMA.
ČLAN 216A
ODOBRENJE ZA OBAVLJANJE LUČKE DELATNOSTI IZDAJE AGENCIJA AKO JE PROCENJENA VREDNOST LUČKE USLUGE, ODNOSNO IZGRADNJE LUČKIH GRAĐEVINA I OBJEKATA MANJA OD 5.186.000 EVRA U DINARSKOJ PROTIVVREDNOSTI.
U SKLADU SA STAVOM 1. OVOG ČLANA, ODOBRENJE ZA OBAVLJANJE LUČKE DELATNOSTI NAROČITO SE IZDAJE ZA OBAVLJANJE SLEDEĆIH LUČKIH DELATNOSTI, I TO:
SNABDEVANJE BRODOVA POGONSKIM GORIVOM;
UKRCAVANJE I ISKRCAVANJE ROBE I PUTNIKA;
VAĐENJE REČNOG NANOSA U OKVIRU LUČKE AKVATORIJE ILI NA PRISTUPNOM PLOVNOM PUTU DO LUKE;
UPRAVLJANJE SIDRIŠTEM U SASTAVU LUČKOG PODRUČJA;
PRIHVAT OTPADA, SMEĆA, SANITARNIH OTPADA I KALJUŽNIH VODA SA PLOVILA;
LUČKE BOKSAŽE.
ODOBRENJE ZA OBAVLJANJE LUČKE DELATNOSTI MOGU DA DOBIJU PRAVNA LICA KOJA SU REGISTROVANA ZA OBAVLJANJE JEDNE ILI VIŠE LUČKIH DELATNOSTI I KOJA IMAJU STRUČNO OSPOSOBLJENO OSOBLJE, TEHNIČKO-TEHNOLOŠKU OPREMLJENOST, SPOSOBNOST KONTINUIRANOG OBAVLJANJA DELATNOSTI ZA KOJE SU REGISTROVANE (U DALJEM TEKSTU: LUČKI OPERATER).
NA OSNOVU DOBIJENOG ODOBRENJA LUČKI OPERATER I AGENCIJA ZAKLJUČUJU UGOVOR O OBAVLJANJU LUČKE DELATNOSTI.
UGOVOR O OBAVLJANJU LUČKE DELATNOSTI MORA DA BUDE ZAKLJUČEN KAO IZVRŠNA ISPRAVA U SKLADU SA ODREDBAMA ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE IZVRŠNI POSTUPAK I ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE JAVNO BELEŽNIŠTVO.
AKO JE ODOBRENJE IZDATO RADI OBAVLJANJA LUČKE DELATNOSTI PRETOVARA I SKLADIŠTENJA NAFTE, DERIVATA NAFTE, UTEČNJENOG NAFTNOG GASA, UTEČNJENOG PRIRODNOG GASA, ODNOSNO TRGOVINU POGONSKOG GORIVA ZA BRODOVE U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE ENERGETIKA, LUČKI OPERATER JE DUŽAN DA U POSTUPKU IZDAVANJA GRAĐEVINSKE DOZVOLE PRETHODNO PRIBAVI ENERGETSKU DOZVOLU, KAO I DA U ROKU 60 DANA OD DANA ZAVRŠETKA GRADNJE LUČKE INFRASTRUKTURE I LUČKE SUPRASTRUKTURE DOBIJE LICENCU ZA OBAVLJANJE ENERGETSKE DELATNOSTI U SKLADU SA USLOVIMA PROPISANIM ODREDBAMA ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE ENERGETIKA.
Lučki operater koji je u procesu privatizacije, odnosno svojinske transformacije stekao pravo svojine na celini ili određenom delu lučke suprastrukture ili lučke infrastrukture, koja se nalazi na lučkom području luke, odnosno pristaništa, a što se utvrđuje na osnovu ugovora o privatizaciji, odnosno uvidom u odgovarajuću dokumentaciju iz postupka kojim je sproveden proces svojinske transformacije i uvidom u zemljišne knjige, odnosno katastar nepokretnosti, može da obavlja lučku delatnost i bez odobrenja iz člana 216. ovog zakona.
Odredbe stava 1. ovog člana ne primenjuju se na lučke operatere koji su ugovore o privatizaciji, kojima se stiče pravo svojine na delovima lučke infrastrukture, zaključili posle 4. juna 2003. godine.
Odredbe ovog zakona kojima se propisuju pravila za oduzimanje odobrenja, odnosno stečenog prava za obavljanje lučke delatnosti, primenjuju se i na lučke operatere iz stava 1. ovog člana, izuzev odredbi iz člana 223. stav 1. tačka 1) ovog zakona.
Ako Agencija donese odluku o oduzimanju odobrenja PRIVREMENOJ ZABRANI OBAVLJANJA LUČKE DELATNOSTI lučkom operateru iz stava 1. ovog člana u skladu sa IZ RAZLOGA PROPISANIH U čl. 224. i 225. ovog zakona, lučki operater zadržava pravo svojine na objektima lučke suprastrukture ili infrastrukture i ima pravo da iste proda, ponudi nosiocu javne svojine iz člana 214. stav 1. ovog zakona da iste otkupi po tržišnoj ceni ili da objekte da u zakup.
Ukoliko lučki operater kome je oduzeto odobrenje IZREČENA PRIVREMENA ZABRANA OBAVLJANJA LUČKE DELATNOSTI ne postupi ni na jedan od načina predviđenih u stavu 3. 4. ovog člana Agencija će, nakon isteka roka koji ostavi operateru da postupi u skladu sa odredbama stava 3. 4. ovog člana, u njegovo ime i za njegov račun dati objekte lučke suprastrukture i/ili infrastrukture na korišćenje putem zakupa operaterima koji imaju odobrenje za rad u luci ili drugim operaterima na način predviđen ovim zakonom.
Odobrenje za obavljanje lučke delatnosti može se dati sa pravom na korišćenje lučke infrastrukture i suprastrukture i bez tog prava, kao i sa pravom izgradnje objekata lučke infrastrukture i/ili suprastrukture na lučkom području.
Ulaganjem u objekte i građevine lučke infrastrukture ne menja se oblik svojine kako je utvrđen u članu 214. stav 1. ovog zakona.
Prava i obaveze vezane za odobrenje iz stava 1. ovog člana Agencija i operater utvrđuju ugovorom iz člana 216. stav 3. ovog zakona.
ODOBRENJE ZA OBAVLJANJE LUČKE DELATNOSTI MOŽE SE DATI SA PRAVOM ZAKUPA IZGRAĐENE LUČKE INFRASTRUKTURE I SUPRASTRUKTURE NA KOJIMA AGENCIJA IMA PRAVO KORIŠĆENJA I BEZ TOG PRAVA, KAO I SA PRAVOM SLUŽBENOSTI GRAĐENJA OBJEKATA LUČKE INFRASTRUKTURE I/ILI SUPRASTRUKTURE NA LUČKOM ZEMLJIŠTU ILI BEZ TOG PRAVA”.
PRAVO SLUŽBENOSTI GRAĐENJA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA JE OGRANIČENO STVARNO PRAVO NA LUČKOM ZEMLJIŠTU KOJE SE OSNIVA U SVRHU GRAĐENJA LUČKE INFRASTRUKTURE, ODNOSNO LUČKE SUPRASTRUKTURE I KOJE OVLAŠĆUJE LUČKOG OPERATERA DA NA LUČKOM ZEMLJIŠTU IMA VLASTITI OBJEKAT LUČKE INFRASTRUKTURE I/ILI LUČKE SUPRASTRUKTURE, A NOSILAC JAVNE SVOJINE NA LUČKOM ZEMLJIŠTU DUŽAN JE TO DA TRPI.
LUČKI OPERATER KOJI JE NOSILAC PRAVA SLUŽBENOSTI GRAĐENJA JE VLASNIK OBJEKTA LUČKE INFRASTRUKTURE I/ILI LUČKE SUPRASTRUKTURE KOJA JE PRIPADNOST TOG NJEGOVOG PRAVA, A U POGLEDU LUČKOG ZEMLJIŠTA KOJE JE OPTEREĆENO PRAVOM SLUŽBENOSTI GRAĐENJA IMA OVLAŠĆENJA I DUŽNOSTI PLODOUŽIVAOCA. SVAKA ODREDBA UGOVORA O OBAVLJANJU LUČKE DELATNOSTI I DRUGOG AKTA SUPROTNA OVOJ ODREDBI JE NIŠTAVA.
AKO SE ODOBRENJE DAJE SA PRAVOM SLUŽBENOSTI GRAĐENJA, NAKNADA KOJU JE LUČKI OPERATER DUŽAN DA PLAĆA KAO NOSILAC PRAVA SLUŽBENOSTI GRAĐENJA SASTAVNI JE DEO NAKNADE ZA OPERATIVNU UPOTREBU LUKE, ODNOSNO PRISTANIŠTA KAO DOBRA U OPŠTOJ UPOTREBI.
PROMENA SADRŽAJA PRAVA SLUŽBENOSTI GRAĐENJA DOPUŠTENA JE SAMO U SPORAZUMU SA AGENCIJOM.
LUČKI OPERATER KAO NOSILAC PRAVA SLUŽBENOSTI GRAĐENJA MOŽE ZASNOVATI ZALOŽNO PRAVO NA OSNOVANOM PRAVU SLUŽBENOSTI GRAĐENJA, NA ROK ODREĐEN U ODOBRENJU IZ ČLANA 216. STAV 1. OVOG ZAKONA.
LUČKI OPERATER KAO NOSILAC PRAVA SLUŽBENOSTI GRAĐENJA MOŽE DA PRENESE OSNOVANO PRAVO SLUŽBENOSTI GRAĐENJA NA DRUGO LICE PRE ISTEKA ROKA NA KOJE JE IZDATO ODOBRENJE IZ ČLANA 216. STAV 1. OVOG ZAKONA, UZ OBAVEZU PRETHODNOG ZAKLJUČIVANJA UGOVORA IZMEĐU LICA NA KOJE SE ŽELI PRENETI PRAVO SLUŽBENOSTI GRAĐENJA I AGENCIJE.
PRAVO SLUŽBENOSTI GRAĐENJA SE STIČE DVOSTRUKIM UPISOM U KATASTRU NEPOKRETNOSTI, I TO NJEGOVIM UPISOM KAO TERETA NA ZEMLJIŠTU KOJE OPTEREĆUJE I NJEGOVIM UPISOM KAO POSEBNE NEPOKRETNOSTI U ZA TO NOVOOSNOVANOM ULOŠKU KADA ZA TO BUDU ISPUNJENI USLOVI PROPISANI ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE KATASTAR NEPOKRETNOSTI.
UPIS PRAVA SLUŽBENOSTI GRAĐENJA U KATASTAR NEPOKRETNOSTI SPROVODI SE NA OSNOVU UGOVORA IZ ČLANA 216A STAV 4. OVOG ZAKONA I PO PRIBAVLJENOJ SAGLASNOSTI REPUBLIČKE DIREKCIJE ZA IMOVINU REPUBLIKE SRBIJE.
PRAVO SLUŽBENOSTI GRAĐENJA PRESTAJE ISTEKOM UGOVORENOG ROKA NA KOJI JE IZDATO ODOBRENJE, SPORAZUMOM, ODRICANJEM LUČKOG OPERATERA, ISPUNJAVANJEM UGOVORENOG RASKIDNOG USLOVA, KAO I UKIDANJEM.
PRAVO SLUŽBENOSTI GRAĐENJA UPISANO U KATASTAR NEPOKRETNOSTI PRESTAJE BRISANJEM IZ KATASTRA NEPOKRETNOSTI, IZ RAZLOGA NAVEDENIH U STAVU 10. OVOG ČLANA.
ČLAN 218A
U UGOVORU IZ ČLANA 216A STAV 4. OVOG ZAKONA MORA DA BUDE NAZNAČENO DA IZGRADNJA U ROKOVIMA KOJI SE UTVRDE ODOBRENJEM ZA OBAVLJANJE LUČKE DELATNOSTI I KOJI MORAJU DA BUDU FIKSNI, PREDSTAVLJA BITAN ELEMENT UGOVORA, ODNOSNO DA ĆE SE UGOVOR SMATRATI RASKINUTIM PO SILI ZAKONA AKO SE IZGRADNJA NE IZVRŠI U UGOVORENIM ROKOVIMA, BEZ OBAVEZE AGENCIJE DA LUČKOM OPERATERU KAO NOSIOCU PRAVA SLUŽBENOSTI GRAĐENJA NAKNADI VREDNOST RADOVA.
AKO SE NA OSNOVU PRAVA SLUŽBENOSTI GRAĐENJA NE IZGRADI OBJEKAT LUČKE INFRASTRUKTURE I/ILI LUČKE SUPRASTRUKTURE U UGOVORENOM ROKU, REPUBLIČKA DIREKCIJA ZA IMOVINU REPUBLIKE SRBIJE, ODNOSNO AGENCIJA MOGU DA ZAHTEVAJU DA SE ONO UKINE.
UGOVOR IZ ČLANA 216A STAV 4. OVOG ZAKONA MORA DA SADRŽI ODREDBU KOJOM LUČKI OPERATER KAO NOSILAC PRAVA SLUŽBENOSTI GRAĐENJA DOZVOLJAVA AGENCIJI DA BEZ NJEGOVOG DALJEG ODOBRENJA IZVRŠI BRISANJE PRAVA SLUŽBENOSTI GRAĐENJA I KOJIM DOZVOLJAVA DA SE OSNOVANO PRAVO SLUŽBENOSTI GRAĐENJA UKINE U SLUČAJU NEIZVRŠAVANJA UGOVORNIH OBAVEZA U ROKOVIMA I NA NAČIN ODREĐEN UGOVOROM.
SA PRESTANKOM PRAVA SLUŽBENOSTI GRAĐENJA LUČKI OPERATER GUBI PRAVO SVOJINE NA OBJEKTU LUČKE INFRASTRUKTURE I/ILI LUČKE SUPRASTRUKTURE KOJI JE PRAVOM SLUŽBENOSTI GRAĐENJA BIO OD LUČKOG ZEMLJIŠTA PRAVNO ODVOJEN I POSTAJE PRIPADNOST LUČKOG ZEMLJIŠTA.
UGOVOR IZ ČLANA 216A STAV 4. OVOG ZAKONA MORA DA SADRŽI ODREDBU DA NAKON ISTEKA ROKA NA KOJE JE OSNOVANO PRAVO SLUŽBENOSTI GRAĐENJA, REPUBLICI SRBIJI PRELAZI PRAVO SVOJINE NA OBJEKTU LUČKE INFRASTRUKTURE I/ILI LUČKE SUPRASTRUKTURE, SLOBODNOM OD BILO KAKVIH TERETA, LICA I STVARI, BEZ OBAVEZE NAKNADE TRŽIŠNE VREDNOSTI IZGRAĐENIH OBJEKATA LUČKOM OPERATERU KAO NOSIOCU PRAVA SLUŽBENOSTI GRAĐENJA.
ULAGANJEM U OBJEKTE I GRAĐEVINE LUČKE INFRASTRUKTURE NE MENJA SE OBLIK SVOJINE KAKO JE UTVRĐEN U ČLANU 214. STAV 1. OVOG ZAKONA.
PRAVA I OBAVEZE VEZANE ZA ODOBRENJE IZ ČLANA 216. STAV 1. OVOG ZAKONA AGENCIJA I LUČKI OPERATER UTVRĐUJU UGOVOROM IZ ČLANA 216A STAV 4. OVOG ZAKONA.
Odobrenjem se određuje lučka delatnost, kao i područje u okviru luke u kojoj KATASTARSKE PARCELE KOJE ČINE LUČKO ZEMLJIŠTE U SASTAVU LUČKOG PODRUČJA NA KOJIMA lučki operater obavlja svoju delatnost i utvrđuju se zahtevi u pogledu bezbednosti, redovnosti, kontinuiteta i kvaliteta usluga, obaveza poštovanja lučkih tarifa, plaćanja lučkih taksi i takse za korišćenje luke utvrđene odobrenjem NAKNADA I NAKNADE ZA OPERATIVNU UPOTREBU LUKE, ODNOSNO PRISTANIŠTA KAO DOBRA U OPŠTOJ UPOTREBI, kao i rok na koji se odobrenje izdaje.
Odobrenje iz stava 1. ovog člana, koje se izdaje za rad lučkim operaterima u lukama može se izdati najduže sa rokom trajanja od 25 godina. Rok važenja datog odobrenja zavisi od vrste lučke delatnosti za koje se odobrenje traži kao i investicija u infrastrukturne i/ili suprastrukturne objekte koje lučki operater ima nameru da izgradi.
Odobrenje za obavljanje lučkih delatnosti daje se na osnovu prethodno sprovedenog postupka za javno prikupljanje ponuda.
O javnom prikupljanju ponuda odluku donosi Agencija nakon što je prethodno, na osnovu prikupljenih pisama o namerama ili na drugi način, utvrdila potencijalne korisnike za određene lučke usluge ili za korišćenje prostora u luci, odnosno pristaništu.
AKO SE ODOBRENJE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA DAJE SA PRAVOM ZAKUPA IZGRAĐENE LUČKE INFRASTRUKTURE I SUPRASTRUKTURE NA KOJIMA AGENCIJA IMA PRAVO KORIŠĆENJA, ODNOSNO SA PRAVOM SLUŽBENOSTI GRAĐENJA LUČKE INFRASTRUKTURE I SUPRASTRUKTURE NA LUČKOM ZEMLJIŠTU, PRE DONOŠENJA ODLUKE O JAVNOM PRIKUPLJANJU PONUDA AGENCIJA MORA PRETHODNO DA PRIBAVI SAGLASNOST REPUBLIČKE DIREKCIJE ZA IMOVINU REPUBLIKE SRBIJE ZA DAVANJE U ZAKUP IZGRAĐENE LUČKE INFRASTRUKTURE I SUPRASTRUKTURE, ODNOSNO LUČKOG ZEMLJIŠTA, U SKLADU SA ODREDBAMA ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE JAVNA SVOJINA, ODNOSNO SAGLASNOST ZA DAVANJE PRAVA SLUŽBENOSTI GRAĐENJA LUČKE INFRASTRUKTURE I SUPRASTRUKTURE NA LUČKOM ZEMLJIŠTU.
Odluka o javnom prikupljanju ponuda sadrži:
1) vrstu lučke delatnosti i/ili područje na kojem se daje isključivo pravo korišćenja sa određivanjem vrste lučke delatnosti na tom području KATASTARSKE PARCELE KOJE ČINE LUČKO ZEMLJIŠTE U SASTAVU LUČKOG PODRUČJA NA KOJIMA ĆE SE OBAVLJATI TA VRSTA LUČKE DELATNOSTI;
2) visinu naknade za odobrene delatnosti, odnosno korišćenje iz tačke 1) ovog stava; MINIMALNI OČEKIVANI IZNOS NAKNADE ZA OPERATIVNU UPOTREBU LUKE, ODNOSNO PRISTANIŠTA KAO DOBRA U OPŠTOJ UPOTREBI;
3) maksimalni rok na koji se daje odobrenje;
4) rok za javno prikupljanje ponuda;
5) datum i mesto javnog otvaranja ponuda;
6) uslove za izbor najbolje ponude;
7) druge podatke kojima se dokazuje ispunjenost uslova za dobijanje odobrenja.
Odluka o javnom prikupljanju ponuda objavljuje se u sredstvima javnog informisanja.
Podnosilac ponude iz člana 220. stav 1. ovog zakona pored dokaza da ispunjava uslove iz člana 216. stav 2. 216A STAV 3. ovog zakona, mora da dostavi i:
1) plan i program delatnosti za period za koje se traži odobrenje;
2) studiju ekonomske opravdanosti za investicije koje namerava da izvrši s posebnim osvrtom na uticaj koji investicija ima na atraktivnost luke, odnosno pristaništa, povećanje prometa i prihoda luke, odnosno pristaništa.
Pre izdavanja odobrenja Agencija će utvrditi da podnosilac ponude uredno izvršava sve finansijske obaveze prema Republici Srbiji, da protiv njega nije pokrenut stečajni postupak ili postupak likvidacije, kao i da se protiv odgovornih lica ne vodi krivični postupak za dela iz oblasti privrednog kriminala, KRIVIČNA DELA PROTIV ZDRAVLJA LJUDI, KRIVIČNA DELA PROTIV ŽIVOTA I TELA, KAO I KRIVIČNA DELA PROTIV JAVNOG REDA I MIRA, ZA KOJA JE ZAPREĆENA KAZNA ZATVORA OD PET GODINA ILI TEŽA KAZNA.
Odobrenje za obavljanje lučke delatnosti iz člana 216. ovog zakona prestaje:
1) istekom vremena na koje je dato;
2) smrću, odnosno likvidacijom pravnog lica koje je dobilo odobrenje, ako naslednici, odnosno pravni sledbenici ne zatraže da odobrenje ostane na snazi u roku od 30 dana od smrti ili likvidacije pravnog lica-korisnika odobrenja BRISANJEM PRAVNOG LICA – LUČKOG OPERATERA IZ REGISTRA PRIVREDNIH SUBJEKATA;
3) oduzimanjem odobrenja od strane Agencije;
4) sporazumnim raskidom.
Odluku o prestanku odobrenja donosi Agencija.
Agencija može doneti odluku o oduzimanju odobrenja ako utvrdi da lučki operater ODOBRENJE ZA OBAVLJANJE LUČKE DELATNOSTI, ODNOSNO UGOVOR O OBAVLJANJU LUČKE DELATNOSTI IZ ČLANA 216A STAV 3. OVOG ZAKONA, SMATRA SE RASKINUTIM ZBOG NEISPUNJENJA UGOVORNIH OBAVEZA AKO, NI U NAKNADNO OSTAVLJENOM ROKU ZA OTKLANJANJE NEDOSTATAKA, LUČKI OPERATER NE OTKLONI SLEDEĆE NEDOSTATKE:
1) se ne pridržava lučke tarife koju je utvrdila Agencija;
2) ne poštuje odredbe o redu u luci;
3) ne pridržava se utvrđenog plana i programa poslovanja;
4) ako korisnik odobrenja obavlja lučku delatnost koja nije obuhvaćena odobrenjem;
5) ako korisnik odobrenja nije započeo sa obavljanjem lučke delatnosti u roku određenom u odobrenju.
U slučajevima iz stava 1. ovog člana Agencija će pre oduzimanja odobrenja upozoriti lučkog operatera i pozvati ga da se pismeno izjasni o razlozima nepoštovanja odredbi odobrenja i pravila lučkog poslovanja, nakon čega određuje rok za otklanjanje nedostatka, a ako lučki operater ne postupi u roku koji je odredila Agencija, Agencija će oduzeti odobrenje.
Agencija će odluku o oduzimanju odobrenja lučkom operateru doneti bez prethodnog pozivanja lučkog operatera da postupi u skladu sa članom 224. stav 2. u sledećim slučajevima:
1) ako lučki operater primenjuje diskriminacione mere prema lučkim korisnicima;
2) ako je lučki operater prestao da obavlja delatnost za koju je dobio odobrenje;
3) ako lučki operater ne plaća ili neuredno plaća taksu iz člana 229. stav 1. tačka 5) NAKNADU IZ ČLANA 229. STAV 1. TAČKA 4) ovog zakona.
ODUZIMANJEM ODOBRENJA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, UGOVOR O OBAVLJANJU LUČKE DELATNOSTI IZ ČLANA 216A STAV 3. OVOG ZAKONA SMATRA SE RASKINUTIM.
ČLAN 225A
ODOBRENJE JE NEPRENOSIVO.
ODOBRENJE SE PRIBAVLJA I U SLUČAJU STATUSNE PROMENE KOD LUČKOG OPERATERA-IMAOCA ODOBRENJA.
PRE SPROVOĐENJA STATUSNE PROMENE IZ STAVA 2. OVOG ČLANA, LUČKI OPERATER DUŽAN JE DA POSTUPI U SKLADU SA ČLANOM 214. STAV 5. OVOG ZAKONA.
LUČKI OPERATER-IMALAC ODOBRENJA DUŽAN JE DA U SLUČAJU STATUSNE PROMENE IZ STAVA 2. OVOG ČLANA ISTOVREMENO SA OBJAVLJIVANJEM NACRTA UGOVORA, ODNOSNO ODLUKE O STATUSNOJ PROMENI U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJU PRIVREDNA DRUŠTVA, O ZAPOČINJANJU STATUSNE PROMENE OBAVESTI AGENCIJU.
LUČKI OPERATER KOJI PO IZVRŠENOJ STATUSNOJ PROMENI NASTAVI SA OBAVLJANJEM LUČKE DELATNOSTI, DUŽAN JE DA PODNESE ZAHTEV ZA IZDAVANJE, ODNOSNO IZMENU ODOBRENJA U ROKU OD 30 DANA OD DANA REGISTRACIJE STATUSNE PROMENE, A PRAVNO LICE KOJE PRESTAJE SA OBAVLJANJEM LUČKE DELATNOSTI, U ISTOM ROKU, ZAHTEV ZA UKIDANJE ODOBRENJA.
LUČKI OPERATER IZ STAVA 4. OVOG ČLANA MORA DA ISPUNJAVA USLOVE ZA LUČKOG OPERATERA PROPISANE ČLANOM 216A STAV 3. OVOG ZAKONA.
U SLUČAJU ISPUNJENOSTI USLOVA IZ STAVA 5. OVOG ČLANA, AGENCIJA IZDAJE ODOBRENJE U UPRAVNOM POSTUPKU UZ PLAĆANJE NAKNADE ZA OPERATIVNU UPOTREBU LUKE, ODNOSNO PRISTANIŠTA KAO DOBRA U OPŠTOJ UPOTREBI, SRAZMERNO ROKU VAŽENJA IZDATOG ODOBRENJA.
ODOBRENJE IZ STAVA 7. OVOG ČLANA IZDAJE SE SA ROKOM VAŽENJA ODOBRENJA KOJI SE ODREĐUJE PREMA ISTEKU VAŽENJA ODOBRENJA PRAVNOG LICA KOJE PRESTAJE SA OBAVLJANJEM LUČKE DELATNOSTI.
ČLAN 225B
LUČKI OPERATER IZ ČLANA 214. STAV 3. OVOG ZAKONA, STEČENA PRAVA I OBAVEZE IZ ČLANA 214. STAV 3, ČLANA 217. I ČLANA 230. STAV 1. OVOG ZAKONA MOŽE DA USTUPI TREĆEM LICU (U DALJEM TEKSTU: PRIJEMNIK), POD USLOVIMA PROPISANIM OVIM ZAKONOM, ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJU OBLIGACIONI ODNOSI, ODNOSNO ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJU PRIVREDNA DRUŠTVA, PO PRETHODNO PRIBAVLJENOJ SAGLASNOSTI AGENCIJE.
PRE USTUPANJA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, LUČKI OPERATER DUŽAN JE DA POSTUPI U SKLADU SA ČLANOM 214. STAV 5. OVOG ZAKONA.
PRIJEMNIK MOŽE BITI SAMO PRAVNO LICE KOJE ISPUNJAVA USLOVE ZA LUČKOG OPERATERA PROPISANE ČLANOM 216A STAV 3. OVOG ZAKONA.
NAKON DOBIJANJA SAGLASNOST IZ STAVA 1. OVOG ČLANA PRIJEMNIK JE DUŽAN DA PODNESE ZAHTEV ZA DOBIJANJE ODOBRENJA ZA OBAVLJANJE LUČKE DELATNOSTI U ROKU OD 30 DANA OD DANA ZAKLJUČIVANJA PRAVNOG POSLA NA OSNOVU KOGA JE STUPIO U PRAVA I OBAVEZE USTUPIOCA.
ODOBRENJE IZ STAVA 4. OVOG ČLANA IZDAJE SE U UPRAVNOM POSTUPKU BEZ PLAĆANJA NAKNADE ZA OPERATIVNU UPOTREBU LUKE, ODNOSNO PRISTANIŠTA KAO DOBRA U OPŠTOJ UPOTREBI.
ODOBRENJE IZ STAVA 4. OVOG ČLANA SE IZDAJE NAJDUŽE NA 20 GODINA.
PO ISTEKU ROKA NA KOJI JE IZDATO ODOBRENJE, NA PRIJEMNIKA SE NE PRIMENJUJU ODREDBE ČLANA 214. STAV 3, ČLANA 217. I ČLANA 230. STAV 1. OVOG ZAKONA.
ČLAN 226A
AGENCIJA MOŽE DA OGRANIČI BROJ LUČKIH OPERATERA KOJI MOGU DA PRUŽAJU ODREĐENU LUČKU USLUGU U JEDNOJ LUCI U SKLADU SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA, AKO NEMA RASPOLOŽIVOG LUČKOG ZEMLJIŠTA U SASTAVU LUČKOG PODRUČJA NA KOME SE MOŽE OBAVLJATI LUČKA USLUGA, POD USLOVOM DA JE LUČKO ZEMLJIŠTE NEOPHODNO ZA PRUŽANJE LUČKE USLUGE, KAO I DA STRATEGIJOM IZ ČLANA 8. OVOG ZAKONA NIJE PREDVIĐENO PROŠIRIVANJE LUČKOG PODRUČJA U KONKRETNOJ LUCI.
LUČKE KONCESIJE IZ ČLANA 216. OVOG ZAKONA NA OSNOVU KOJIH LUČKI OPERATER MOŽE DA OBAVLJA LUČKU DELATNOST U LUKAMA I PRISTANIŠTIMA MOGU DA BUDU:
1) LUČKA KONCESIJA ZA USLUGE SA PRAVOM NA EKSPLOATACIJU KONKRETNE USLUGE, KADA SE KONCESIJA DAJE ZA OBAVLJANJE LUČKE USLUGE;
2) LUČKA KONCESIJA ZA JAVNE RADOVE SA PRAVOM NA KOMERCIJALNO KORIŠĆENJE IZVEDENIH RADOVA, KADA SE KONCESIJA DAJE ZA IZGRADNJU LUČKIH GRAĐEVINA I OBJEKATA.
AGENCIJA JE DUŽNA DA POKRENE POSTUPAK DAVANJA KONCESIJE AKO JE VREDNOST LUČKE KONCESIJE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA JEDNAKA ILI VEĆA OD 5.186.000 EVRA U DINARSKOJ PROTIVVREDNOSTI.
VREDNOST LUČKE KONCESIJE PREDSTAVLJA UKUPAN PROMET KONCESIONARA KOJI ĆE OSTVARITI TOKOM TRAJANJA UGOVORA O LUČKOJ KONCESIJI, BEZ POREZA NA DODATU VREDNOST, PREMA PROCENI VREDNOSTI KOJU VRŠI AGENCIJA U TRENUTKU POKRETANJA POSTUPKA ZA DAVANJE LUČKE KONCESIJE, S OBZIROM NA JAVNE RADOVE, ODNOSNO LUČKE USLUGE KOJI SU PREDMET LUČKE KONCESIJE, KAO I VREDNOST SVIH DOBARA I USLUGA KOJI SU NEOPHODNI ZA IZVOĐENJE TIH JAVNIH RADOVA, ODNOSNO LUČKIH USLUGA.
AGENCIJA JE DUŽNA DA PORED PROCENJENE VREDNOSTI U ODLUCI O POKRETANJU POSTUPKA DODELE LUČKE KONCESIJE POSEBNO NAVEDE VREDNOST MATERIJALA, DOBARA I USLUGA KOJE SAMA OBEZBEĐUJE.
PRILIKOM ODREĐIVANJA PROCENJENE VREDNOSTI LUČKE KONCESIJE AGENCIJA NAROČITO UZIMA U OBZIR: PRIHODE KOJE ĆE KONCESIONAR OSTVARITI PO OSNOVU NAPLATE LUČKIH TAKSI I NAKNADA; PRIHOD OD PRODAJE BILO KOJE IMOVINE KOJA JE PREDMET LUČKE KONCESIJE A KOJA MOŽE DA BUDE PRODATA U SKLADU SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA; VREDNOST DODELJENIH SREDSTAVA (GRANTS) ILI BILO KOJU DRUGU FINANSIJSKU POGODNOST OD TREĆIH LICA ZA IZVRŠENJE KONCESIJE; VREDNOST ROBE I USLUGA KOJE JE AGENCIJA STAVILA NA RASPOLAGANJE KONCESIONARU POD USLOVOM DA SU ONE NEOPHODNE ZA IZVOĐENJE RADOVA ILI PRUŽANJE USLUGA.
NA POSTUPAK DAVANJA LUČKE KONCESIJE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA PRIMENJUJE SE ZAKON KOJIM JE UREĐENO JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO I KONCESIJE, KAO I PROPISI KOJIMA SU UREĐENE JAVNE NABAVKE.
AKO SU PREDMET KONCESIJE ISTOVREMENO OBAVLJANJE LUČKE USLUGE I IZGRADNJA LUČKIH GRAĐEVINA I OBJEKATA, NA POSTUPAK DAVANJA LUČKE KONCESIJE PRIMENJUJU SE ODREDBE OVOG ZAKONA, ZAKONA KOJIM JE UREĐENO JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO I KONCESIJE I PROPISA KOJIMA SU UREĐENE JAVNE NABAVKE, KOJE SE PRIMENJUJU NA ONU VRSTU LUČKE KONCESIJE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA KOJA JE GLAVNI PREDMET UGOVORA O KONCESIJI.
LUČKE KONCESIJE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA DAJE AGENCIJA U SKLADU SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA, ZAKONA KOJIM JE UREĐENO JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO I KONCESIJE I PROPISA KOJIMA SE UREĐUJU JAVNE NABAVKE.
PRAVNA ZAŠTITA U POSTUPKU DAVANJA LUČKIH KONCESIJA UREĐENIH OVIM ZAKONOM VRŠI SE U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM JE UREĐENO JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO I KONCESIJE I PROPISA KOJIMA SU UREĐENE JAVNE NABAVKE.
PORED NAČELA PROPISANIH ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO I KONCESIJE, AGENCIJA JE DUŽNA DA PRILIKOM SPROVOĐENJA POSTUPKA DAVANJA LUČKIH KONCESIJA U ODNOSU NA SVA PRAVNA LICA POŠTUJE NAČELA SLOBODE KRETANJA ROBE I SLOBODE POSLOVNOG NASTANJIVANJA.
ČLAN 227A
ROK NA KOJI SE DAJU LUČKE KONCESIJE IZ ČLANA 227. OVOG ZAKONA ZAVISI OD VRSTE LUČKE KONCESIJE, A NAJDUŽE:
1) KONCESIJE ZA USLUGE, KADA SE KONCESIJA DAJE ZA OBAVLJANJE LUČKE USLUGE:
(1) ZA NAUTIČKE USLUGE DO PET GODINA,
(2) ZA TRANSPORTNE USLUGE DO 15 GODINA.
2) KONCESIJE ZA JAVNE RADOVE, KADA SE KONCESIJA DAJE ZA IZGRADNJU LUČKIH GRAĐEVINA I OBJEKATA, PREMA MODELU JAVNO-PRIVATNOG PARTNERSTVA SA ELEMENTIMA KONCESIJE – DO 30 GODINA.
ČLAN 227B
AGENCIJA USVAJA SREDNJOROČNI (TROGODIŠNJI) PLAN DAVANJA LUČKIH KONCESIJA U KOJEM SE NAVODE LUČKA PODRUČJA U KOJIMA SE PLANIRA DAVANJE LUČKE KONCESIJE U SKLADU SA STRATEGIJOM IZ ČLANA 8. OVOG ZAKONA, LUČKE GRAĐEVINE I OBJEKTI KOJI ĆE SE GRADITI, ODNOSNO DELATNOSTI KOJE ĆE SE OBAVLJATI NA OSNOVU LUČKE KONCESIJE, PLANIRANI PRIHODI I RASHODI OD LUČKIH KONCESIJA, PROCENA OČEKIVANE PRIVREDNE KORISTI OD PLANIRANIH LUČKIH KONCESIJA, KAO I DRUGE ELEMENTE KOJI SU OD ZNAČAJA ZA EFIKASNO SPROVOĐENJE LUČKIH KONCESIJA.
AGENCIJA JE DUŽNA DA NA ZAHTEV MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA POSLOVE PRIVREDE I MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA POSLOVE FINANSIJA DOSTAVI SREDNJOROČNI PLAN IZ STAVA 1. OVOG ČLANA SA JASNO ISKAZANIM PROCENJENIM EKONOMSKIM EFEKTIMA SPROVOĐENJA PLANIRANIH UGOVORA O KONCESIJAMA.
PORED SREDNJOROČNOG PLANA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA AGENCIJA JE DUŽNA DA PRE ISTEKA TEKUĆE KALENDARSKE GODINE USVOJI GODIŠNJI PLAN DAVANJA LUČKIH KONCESIJA ZA SLEDEĆU KALENDARSKU GODINU.
AGENCIJA POKREĆE POSTUPAK ZA DAVANJE LUČKIH KONCESIJA IZ ČLANA 227. OVOG ZAKONA AKO SU ISPUNJENI USLOVI PROPISANI ODREDBAMA ČLANA 227. OVOG ZAKONA I AKO JE TO U SKLADU SA STRATEGIJOM IZ ČLANA 8. OVOG ZAKONA, DOKUMENTIMA IZ ČLANA 214V OVOG ZAKONA I PLANOVIMA IZ ST. 1. I 3. OVOG ČLANA.
IZUZETNO, AGENCIJA MOŽE DA POKRENE POSTUPAK ZA DAVANJE LUČKIH KONCESIJA IZ ČLANA 227. OVOG ZAKONA, NA PREDLOG ZAINTERESOVANOG LICA ZA REALIZACIJU ODREĐENE LUČKE KONCESIJE KOJE DOSTAVI AGENCIJI PISMO O NAMERAMA, POD USLOVOM DA SE TAJ PREDLOG NE ODNOSI NA DAVANJE KONCESIJE ZA OBAVLJANJE LUČKE USLUGE, ODNOSNO KONCESIJE ZA IZGRADNJU LUČKIH GRAĐEVINA I OBJEKATA, ZA KOJE JE POKRENUT POSTUPAK DODELE UGOVORA O KONCESIJI ILI OBJAVLJEN JAVNI POZIV.
ZAINTERESOVANO LICE IZ STAVA 5. OVOG ČLANA DOSTAVLJA AGENCIJI IZVEŠTAJ O DETALJNOM PROJEKTU (DETAILED PROJECT REPORT) KOJI SADRŽI NACRT GENERALNOG PROJEKTA SA ROKOVIMA ZA SVE FAZE IZGRADNJE.
NA IZVEŠTAJ O DETALJNOM PROJEKTU AGENCIJA DAJE SAGLASNOST PO PRETHODNO PRIBAVLJENOM MIŠLJENJU MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA POSLOVE GRAĐEVINARSTVA.
IZVEŠTAJ O DETALJNOM PROJEKTU NA KOJI JE AGENCIJA DALA SAGLASNOST POSTAJE SASTAVNI DEO UGOVORA O LUČKOJ KONCESIJI PRILIKOM NJEGOVOG ZAKLJUČIVANJA.
NA POSTUPAK ZA DAVANJE LUČKIH KONCESIJA NA PREDLOG ZAINTERESOVANIH LICA ZA REALIZACIJU ODREĐENE LUČKE KONCESIJE PRIMENJUJE SE ZAKON KOJIM JE UREĐENO JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO I KONCESIJE.
ČLAN 227V
AGENCIJA POKREĆE POSTUPAK ZA DAVANJE LUČKIH KONCESIJA IZ ČLANA 227. OVOG ZAKONA PRIPREMOM PREDLOGA ZA DONOŠENJE KONCESIONOG AKTA KOJI DOSTAVLJA KOMISIJI ZA JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO KOJA JE OSNOVANA U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM JE UREĐENO JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO I KONCESIJE, RADI DAVANJA MIŠLJENJA I OCENE DA LI KONKRETNI PROJEKAT MOŽE DA SE REALIZUJE U FORMI JAVNO-PRIVATNOG PARTNERSTVA SA ELEMENTIMA KONCESIJE.
PRE SAČINJAVANJA PREDLOGA ZA DONOŠENJE KONCESIONOG AKTA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA AGENCIJA IMENUJE STRUČNI TIM KOJI PRUŽA STRUČNU POMOĆ AGENCIJI PRI PRIPREMI ANALIZE PROJEKTA, KAO I STUDIJE OPRAVDANOSTI DAVANJA KONCESIJE PRILIKOM ČIJE IZRADE POSEBNO UZIMA U OBZIR JAVNI INTERES I KOJA NAROČITO SADRŽI EKONOMSKE, FINANSIJSKE, SOCIJALNE POKAZATELJE, USLOVE RADA, PROCENU UTICAJA KONCESIONE DELATNOSTI NA ŽIVOTNU SREDINU.
PORED POSLOVA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA, STRUČNI TIM PRUŽA STRUČNU POMOĆ AGENCIJI PRI PRIPREMI I IZRADI USLOVA I KONKURSNE DOKUMENTACIJE, PRAVILA I USLOVA ZA OCENU PONUĐAČA I PRIMLJENIH PONUDA, KRITERIJUMA ZA IZBOR PONUDE, KAO I DRUGE POSLOVE U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM JE UREĐENO JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO I KONCESIJE.
PREDLOG ZA DONOŠENJE KONCESIONOG AKTA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA MORA DA SADRŽI ELEMENTE U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM JE UREĐENO JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO I KONCESIJE.
PREDLOG ZA DONOŠENJE KONCESIONOG AKTA AGENCIJA DOSTAVLJA VLADI RADI USVAJANJA.
PO USVAJANJU PREDLOGA ZA DONOŠENJE KONCESIONOG AKTA OD STRANE VLADE, PREDLOŽENI KONCESIONI AKT POSTAJE KONCESIONI AKT.
PO DONOŠENJU KONCESIONOG AKTA AGENCIJA POKREĆE POSTUPAK DAVANJA KONCESIJA IZ ČLANA 227. OVOG ZAKONA, OBJAVLJIVANJEM JAVNOG POZIVA U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM JE UREĐENO JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO I KONCESIJE.
ČLAN 227G
ZA DAVANJE KONCESIJE ZA USLUGE, KADA SE KONCESIJA DAJE ZA OBAVLJANJE LUČKE USLUGE, POSTUPAK IZBORA PRIVATNOG PARTNERA SPROVODI SE U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM JE UREĐENO JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO I KONCESIJE.
ZA DAVANJE KONCESIJE ZA JAVNE RADOVE, KADA SE KONCESIJA DAJE ZA IZGRADNJU LUČKIH GRAĐEVINA I OBJEKATA POSTUPAK IZBORA PRIVATNOG PARTNERA SPROVODI SE U SKLADU SA PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJU JAVNE NABAVKE.
ČLAN 227D
PORED USLOVA KOJE PRIVATNI PARTNER, UČESNIK U POSTUPKU DODELE LUČKIH KONCESIJA IZ ČLANA 227. OVOG ZAKONA, MORA DA ISPUNJAVA U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM JE UREĐENO JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO I KONCESIJE, MORA DA DOSTAVI SLEDEĆU DOKUMENTACIJU:
1) DOKAZ DA JE REGISTROVAN ZA OBAVLJANJE LUČKE DELATNOSTI;
2) DOKAZ DA MOŽE DA OBEZBEDI STRUČNO OSPOSOBLJENO OSOBLJE I FINANSIJSKU SPOSOBNOST (SOLVENTNOST) U SKLADU SA OBIMOM I VRSTOM LUČKIH USLUGA, ODNOSNO JAVNIH RADOVA ZA KOJE TRAŽI KONCESIJU;
3) ROK NA KOJI TRAŽI KONCESIJU U SKLADU SA ČLANOM 227A OVOG ZAKONA;
4) BANKARSKU GARANCIJU ZA OZBILJNOST PONUDE NA OSNOVU KOJE BANKA POTVRĐUJE DA JE SPREMNA DA PRATI KONCESIONARA U FINANSIRANJU IZGRADNJE LUČKIH GRAĐEVINA I OBJEKATA, ODNOSNO OBJEKATA ZA PRUŽANJE LUČKIH USLUGA, SA NAVOĐENJEM NAZIVA I VRSTE LUČKIH GRAĐEVINA I OBJEKATA NA KOJI SE IZJAVA ODNOSI, LOKACIJE LUČKIH GRAĐEVINA I OBJEKATA I IZNOSA INVESTICIJE ZA IZGRADNJU LUČKIH GRAĐEVINA I OBJEKATA;
5) PLAN I PROGRAM RADA ZA RAZDOBLJE ZA KOJE SE DAJE KONCESIJA;
6) ANALIZU EKONOMSKE OPRAVDANOSTI;
7) STUDIJU ISPUNJAVANJA TEHNOLOŠKIH I BEZBEDNOSNIH USLOVA ZA LUKU;
8) PREDLOŽENI IZNOS KONCESIONE NAKNADE KOJA MORA DA BUDE VIŠA ILI JEDNAKA KAO OSNOVICA ZA KONCESIJU.
NA BANKARSKU GARANCIJU ZA OZBILJNOST PONUDE IZ STAVA 2. TAČKA 4) OVOG ČLANA, PRIMENJUJE SE ZAKON KOJIM JE UREĐENO JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO I KONCESIJE.
ČLAN 227Đ
KRITERIJUM NA KOME AGENCIJA ZASNIVA IZBOR NAJPOVOLJNIJE PONUDE SU:
1) U SLUČAJU EKONOMSKI NAJPOVOLJNIJE PONUDE SA STANOVIŠTA AGENCIJE, KRITERIJUMI VEZANI ZA PREDMET KONCESIJE, I TO: PREDLOŽENA TEHNIČKO-TEHNOLOŠKA REŠENJA, FUNKCIONALNE I EKOLOŠKE KARAKTERISTIKE PONUDE, VISINA KONCESIONE NAKNADE, PREDLOŽENI IZNOS LUČKIH TAKSI PREMA KRAJNJIM KORISNICIMA, KVALITET U PRUŽANJU LUČKIH USLUGA, ODNOSNO IZGRADNJI LUČKIH GRAĐEVINA I OBJEKATA, ODRŽAVANJE NAKON IZGRADNJE, ROKOVI ZA POČETAK PRUŽANJA LUČKE USLUGE, ODNOSNO ZAVRŠETKA RADOVA NA IZGRADNJI LUČKIH GRAĐEVINA I OBJEKATA, OSTVARENI REZULTATI U PRETOVARNOJ, ODNOSNO DRUGOJ LUČKOJ DELATNOSTI PRIVATNOG PARTNERA U POSLEDNJE TRI OBRAČUNSKE GODINE OD DANA POKRETANJA POSTUPKA ZA DAVANJE KONCESIJE, OPERATIVNI TROŠKOVI, EKONOMIČNOST I DR. ILI
2) NAJVIŠA PONUĐENA KONCESIONA NAKNADA.
KADA SE NAJPOVOLJNIJA PONUDA BIRA NA OSNOVU KRITERIJUMA EKONOMSKI NAJPOVOLJNIJE PONUDE, AGENCIJA U KONKURSNOJ DOKUMENTACIJI NAVODI SVE ELEMENTE KRITERIJUMA ZA IZBOR PONUDE ČIJU PRIMENU PREDVIĐA U ODNOSU NA ZNAČAJ KOJI IM DAJE ODREĐIVANJEM NIZA MAKSIMALNIH VREDNOSTI U ODGOVARAJUĆEM RASPONU ILI, AKO TO IZ OPRAVDANIH RAZLOGA NIJE MOGUĆE, PO ZNAČAJU OD NAJVAŽNIJEG PREMA MANJE VAŽNOM.
ČLAN 227E
NAKON SPROVEDENOG POSTUPKA JAVNOG POZIVA AGENCIJA DONOSI ODLUKU O IZBORU PONUDE ZA KOJU ĆE PONUDITI POTPISIVANJE JAVNOG UGOVORA O KONCESIJI (U DALJEM TEKSTU: UGOVOR O LUČKOJ KONCESIJI) U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM JE UREĐENO JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO I KONCESIJE.
SADRŽINA UGOVORA O LUČKOJ KONCESIJI MORA DA BUDE U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM JE UREĐENO JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO I KONCESIJE.
AGENCIJA JE DUŽNA DA VLADI DOSTAVI KONAČAN NACRT UGOVORA O LUČKOJ KONCESIJI, UKLJUČUJUĆI PRILOGE KOJI ČINE NJEGOV SASTAVNI DEO, RADI DAVANJA SAGLASNOSTI.
UGOVOR O LUČKOJ KONCESIJI SE ZAKLJUČUJE NAKON DOBIJANJA SAGLASNOSTI VLADE.
PRE ZAKLJUČENJA UGOVORA O LUČKOJ KONCESIJI KONCESIONAR JE DUŽAN DA AGENCIJI DOSTAVI DOKAZ DA JE REGISTROVAN U REPUBLICI SRBIJI ZA OBAVLJANJE LUČKE DELATNOSTI.
ČLAN 227Ž
KONCESIONA NAKNADA ZA LUČKE KONCESIJE IZ ČLANA 227. OVOG ZAKONA SASTOJI SE OD STALNOG I VARIJABILNOG DELA.
STALNI DEO KONCESIONE NAKNADE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA PLAĆA SE PO OSNOVU KORIŠĆENJA LUČKOG PODRUČJA NA GODIŠNJEM NIVOU U VISINI I NA NAČIN KOJI ĆE SE ODREDITI PREMA EKONOMSKOJ PROFITABILNOSTI KORIŠĆENJA LUKA KOJA SE DOKAZUJE STUDIJOM OPRAVDANOSTI DAVANJA KONCESIJE I PROCENOM UTICAJA KONCESIONE DELATNOSTI NA ŽIVOTNU SREDINU.
VISINA STALNOG DELA KONCESIONE NAKNADE UTVRĐENA NA NAČIN IZ STAVA 2. OVOG ČLANA UVEĆAVA SE ZA IZNOS NAKNADE ZA OPERATIVNU UPOTREBU LUKE, ODNOSNO PRISTANIŠTA KAO DOBRA U OPŠTOJ UPOTREBI.
VARIJABILNI DEO KONCESIONE NAKNADE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA PLAĆA SE U ZAVISNOSTI OD OSTVARENE POSLOVNE AKTIVNOSTI KONCESIONARA U PROCENTU OD OSTVARENOG PRIHODA.
UGOVOROM O LUČKOJ KONCESIJI MOŽE SE ODREDITI PROMENA VISINE KONCESIONE NAKNADE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA U ODREĐENOM VREMENSKOM PERIODU, ZA VREME TRAJANJA UGOVORA O LUČKOJ KONCESIJI, ŠTO JE NEOPHODNO NAZNAČITI U KONKURSNOJ DOKUMENTACIJI I UGOVORU.
KONCESIONA NAKNADA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA JE PRIHOD BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE, DOK SE SREDSTVA OD NAKNADE ZA OPERATIVNU UPOTREBU LUKE, ODNOSNO PRISTANIŠTA KAO DOBRA U OPŠTOJ UPOTREBI USMERAVAJU AGENCIJI KOJA IH KORISTI U SKLADU SA ODREDBOM ČLANA 229. OVOG ZAKONA.
ČLAN 227Z
ZA DAVANJE KONCESIJE ZA JAVNE RADOVE, KADA SE KONCESIJA DAJE ZA IZGRADNJU LUČKIH GRAĐEVINA I OBJEKATA, AGENCIJA MOŽE, BEZ SPROVOĐENJA NOVOG POSTUPKA DAVANJA KONCESIJE, KONCESIONARU KOJI OBAVLJA TE RADOVE DODELITI DODATNE RADOVE KOJI NISU BILI UKLJUČENI U POČETNO RAZMATRANI PROJEKAT KONCESIJE ILI U OSNOVNI UGOVOR O LUČKOJ KONCESIJI, A KOJI SU ZBOG NEPREDVIĐENIH OKOLNOSTI POSTALI NEOPHODNI ZA IZVOĐENJE RADOVA, U SKLADU SA ODGOVARAJUĆIM ODREDBAMA PROPISA KOJIMA SE UREĐUJU JAVNE NABAVKE.
ČLAN 227I
AGENCIJA ĆE NAJMANJE JEDNOM GODIŠNJE ZATRAŽITI PERIODIČNE IZVEŠTAJE OD KONCESIONARA O NJEGOVOM RADU, AKTIVNOSTIMA I ISPUNJENJU OBAVEZA U SKLADU SA UGOVOROM O LUČKOJ KONCESIJI I O TOME OBAVESTITI MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE FINANSIJA, DOK ĆE KOPIJU TOG IZVEŠTAJA DOSTAVITI MINISTARSTVU.
KONCESIONAR JE DUŽAN DA POSTUPI PO ZAHTEVU AGENCIJE ILI MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA POSLOVE FINANSIJA AKO SE OD NJEGA TRAŽI POTVRDA O IZVRŠAVANJU PREUZETIH UGOVORNIH OBAVEZA ILI DRUGI BITNI PODACI O POŠTOVANJU UGOVORA O LUČKOJ KONCESIJI U ROKU OD 30 DANA OD DANA PRIJEMA ZAHTEVA.
U SLUČAJU NEPOSTUPANJA PO ZAHTEVU IZ STAVA 3. OVOG ČLANA, AGENCIJA JE DUŽNA DA PREDUZME SVE PRAVNE RADNJE U SKLADU SA SVOJIM OVLAŠĆENJIMA I ODREDBAMA UGOVORA O LUČKOJ KONCESIJI.
NA PODNOŠENJE PERIODIČNIH IZVEŠTAJA I OBAVEŠTENJA IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA, POSTUPANJE KONCESIONARA PO ZAHTEVU AGENCIJE ILI MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA POSLOVE FINANSIJA IZ ST. 3. I 4. OVOG ČLANA, KAO I PRESTANAK KONCESIJA IZ ČLANA 227. OVOG ZAKONA, SHODNO SE PRIMENJUJE ZAKON KOJIM JE UREĐENO JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO I KONCESIJE.
Član 228.
Finansiranje rada Agencije vrši se iz sredstava lučkih i pristanišnih naknada, poklona (donacija), priloga pokrovitelja, budžeta Republike Srbije i drugih priloga i prihoda koje ostvari u skladu sa zakonom.
Naknade za korišćenje luka i pristaništa, obveznici plaćanja naknada, osnovice, način utvrđivanja visina naknada, kao i raspodela prihoda ostvarenih od naknada između budžeta Republike Srbije i Agencije, bliže se uređuju zakonom kojim se uređuju naknade za korišćenje javnih dobara.
VISINA I NAČIN PLAĆANJA LUČKIH I PRISTANIŠNIH NAKNADA UREĐUJE SE ODLUKOM AGENCIJE NA KOJU VLADA DAJE SAGLASNOST.
Agencija je dužna da vodi evidenciju prihoda koje ostvaruje po osnovu naknada za korišćenje luka i pristaništa za svaku luku i pristanište pojedinačno.
Naknade za korišćenje luka i pristaništa u smislu ovog zakona su:
1) naknada za upotrebu obale;
2) naknada za pristajanje;
3) ležarina;
4) naknada za lučku navigacionu signalizaciju;
5) naknada za operativnu upotrebu luke, odnosno pristaništa;
6) naknade za korišćenje lučke drumske i železničke infrastrukture.
Naknadu za upotrebu obale plaća primalac ili krcatelj čiji se teret ukrcava ili iskrcava u luci, odnosno pristaništu.
U slučaju prevoza putnika, naknadu za upotrebu obale plaća putnik.
Naknadu za pristajanje uz operativnu obalu ili pristan plaća plovilo koje koristi luku, odnosno pristanište u svrhu ukrcavanja ili iskrcavanja putnika ili tereta.
Ležarinu plaća plovilo koje koristi luku, odnosno pristanište u bilo koju drugu svrhu različitu od one iz stava 2. ovog člana.
Naknadu za lučku navigacionu signalizaciju plaća plovilo koje uplovljava, odnosno isplovljava iz luke, odnosno pristaništa.
Naknada za operativnu upotrebu luke, odnosno pristaništa je naknada koju plaća lučki operater koji koristi luku, odnosno pristanište na osnovu odobrenja.
Naknade za korišćenje lučke drumske i železničke infrastrukture plaćaju drumski, odnosno železnički prevoznik koji prevoze teret koji se doprema, odnosno otprema iz luke.
NAKNADE ZA KORIŠĆENJE LUKA I PRISTANIŠTA, U SMISLU OVOG ZAKONA, SU:
1) NAKNADA ZA UPOTREBU OBALE;
2) NAKNADA ZA PRISTAJANJE;
3) LEŽARINA;
4) NAKNADA ZA OPERATIVNU UPOTREBU LUKE, ODNOSNO PRISTANIŠTA KAO DOBRA U OPŠTOJ UPOTREBI.
LUČKE I PRISTANIŠNE NAKNADE NE PLAĆAJU PLOVILA ZA KORIŠĆENJE SIDRIŠTA U LUKAMA, ODNOSNO PRISTANIŠTIMA KOJIMA UPRAVLJAJU LUČKI OPERATERI IZ ČLANA 214. STAV 3. OVOG ZAKONA .
SREDSTVA KOJA SU OSTVARENA NAPLATOM LUČKIH NAKNADA PRIPADAJU AGENCIJI DO IZNOSA PLANIRANIH RASHODA UTVRĐENIH GODIŠNJIM FINANSIJSKIM PLANOM AGENCIJE I KORISTE SE ZA FINANSIRANJE RADA AGENCIJE, KAO I FINANSIRANJE IZGRADNJE I MODERNIZACIJE LUČKE INFRASTRUKTURE, A VIŠAK IZNAD TOG IZNOSA, UKLJUČUJUĆI I SREDSTVA KOJA NISU UTROŠENA NA PLANIRANE RASHODE, BUDŽETU REPUBLIKE SRBIJE.
ČLAN 229A
OBVEZNIK PLAĆANJA NAKNADE ZA UPOTREBU OBALE JE PRIMALAC ILI KRCATELJ ČIJA SE ROBA UKRCAVA ILI ISKRCAVA U LUCI, ODNOSNO PRISTANIŠTU ILI PRIVREMENOM PRETOVARNOM MESTU.
KADA JE PRIMALAC ILI KRCATELJ ČIJA SE ROBA UKRCAVA ILI ISKRCAVA U LUCI, ODNOSNO PRISTANIŠTU STRANO PRAVNO LICE, NAKNADU ZA UPOTREBU OBALE PLAĆA CARINSKI ZASTUPNIK TOG PRAVNOG LICA ILI PREDSTAVNIŠTVO TOG PRAVNOG LICA KOJE JE REGISTROVANO U REPUBLICI SRBIJI.
U SLUČAJU PREVOZA PUTNIKA, OBVEZNIK PLAĆANJA NAKNADE ZA UPOTREBU OBALE JE PUTNIK, ODNOSNO AGENT BRODA ILI TURISTIČKI OPERATER KOJI JE ORGANIZATOR PUTOVANJA.
OSNOVICA NAKNADE ZA UPOTREBU OBALE JE TONA UKRCANE, ODNOSNO ISKRCANE ROBE I NAMENA ROBE ILI BROJ UKRCANIH/ISKRCANIH PUTNIKA.
NAKNADA ZA UPOTREBU OBALE NAPLAĆUJE SE POD ISTIM USLOVIMA ZA BROD KOJI PRETOVARA ROBU PREKO LINIJE OBALE, KAO I SA BRODA NA BROD.
NAKNADA ZA UPOTREBU OBALE NAPLAĆUJE SE ZA SVAKOG PUTNIKA KOJI PRELAZI PREKO LINIJE OBALE.
NAKNADA ZA UPOTREBU OBALE NE NAPLAĆUJE SE U SLUČAJU KADA SE PLOVILO SNABDEVA GORIVOM NA TERMINALU ZA SNABDEVANJE BRODA POGONSKIM GORIVOM.
IZNOS NAKNADE ZA UPOTREBU OBALE KOJA SE PLAĆA ZA UKRCAVANJE ILI ISKRCAVANJE UTEČNJENOG NAFTNOG GASA I UTEČNJENOG PRIRODNOG GASA MOŽE DA SE UMANJI ZA 30 % OD IZNOSA KOJI JE UTVRĐEN ODLUKOM IZ ČLANA 228. STAV 2. OVOG ZAKONA.
IZNOS NAKNADE ZA UPOTREBU OBALE KOJA SE PLAĆA ZA UKRCAVANJE ILI ISKRCAVANJE PROIZVODA OD ČELIKA I RUDA POTREBNIH ZA NJEGOVU PROIZVODNJU, MOŽE DA SE UMANJI ZA 50 % OD IZNOSA KOJI JE UTVRĐEN ODLUKOM IZ ČLANA 228. STAV 2. OVOG ZAKONA.
AGENCIJA ISPOSTAVLJA FAKTURU PRIMAOCU ILI KRCATELJU ČIJA SE ROBA UKRCAVA ILI ISKRCAVA U LUCI, ODNOSNO CARINSKOM ZASTUPNIKU ILI PREDSTAVNIŠTVU PRAVNOG LICA KOJE JE REGISTROVANO U REPUBLICI SRBIJI U SLUČAJU IZ STAVA 2. OVOG ČLANA, NA OSNOVU PODATAKA IZ SAŽETE PRIJAVE KOJU JE LICE IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA DUŽNO DA PODNESE AGENCIJI 24 ČASA PRE OČEKIVANOG DOLASKA BRODA, A NAJKASNIJE ODMAH NAKON DOBIJANJA PISMA SPREMNOSTI.
OBVEZNIK NAKNADE MORA DA NAVEDE TAČNE I POTPUNE PODATKE U SAŽETOJ PRIJAVI.
U PUTNIČKOM SAOBRAĆAJU FAKTURA SE ISPOSTAVLJA PUTNIKU, AGENTU BRODA ILI TURISTIČKOM OPERATERU KOJI JE ORGANIZATOR PUTOVANJA, A NA OSNOVU PODATAKA IZ SAŽETE PRIJAVE KOJU PUTNIK, BRODSKI AGENT BRODA ILI TURISTIČKI OPERATER PODNOSI AGENCIJI 24 H PRE OČEKIVANOG PRISTAJANJA BRODA.
AKO DO ISPLOVLJAVANJA BRODA IZ LUKE, ODNOSNO PRISTANIŠTA DOĐE DO PROMENE PODATAKA U ODNOSU NA PODATKE IZ SAŽETE PRIJAVE, OBVEZNIK NAKNADE JE DUŽAN DA AGENCIJI ODMAH PRIJAVI NASTALU PROMENU NA SAŽETOJ PRIJAVI.
UPLATA NAKNADE ZA UPOTREBU OBALE MORA DA SE IZVRŠI NAJKASNIJE 15 DANA OD DANA KADA JE BROD ISPLOVIO IZ LUKE, ODNOSNO PRISTANIŠTA.
OBRAZAC SAŽETE PRIJAVE PROPISUJE AGENCIJA.
ČLAN 229B
OBVEZNIK PLAĆANJA NAKNADE ZA PRISTAJANJE JE VLASNIK ILI BRODAR BRODA KOJI KORISTI LUKU, ODNOSNO PRISTANIŠTE U SVRHU UKRCAVANJA ILI ISKRCAVANJA ROBE ILI PUTNIKA.
ZA BRODOVE KOJI VIJU STRANU ZASTAVU NAKNADU ZA PRISTAJANJE PLAĆA AGENT BRODA ILI PREDSTAVNIŠTVO PRIVREDNOG DRUŠTVA KOJE JE UPISANI VLASNIK BRODA A KOJE JE REGISTROVANO U REPUBLICI SRBIJI.
BROD KOJI INDIREKTNO KORISTI OPERATIVNU OBALU ILI PRISTAN (PREKO DRUGOG PLOVILA) PLAĆA NAKNADU ZA PRISTAJANJE KAO ZA DIREKTNO KORIŠĆENJE OPERATIVNE OBALE ILI PRISTANA.
OSNOVICA NAKNADE ZA PRISTAJANJE JE DUŽINA (M) BRODA PREKO SVEGA I PUTNIČKE BRODOVE, ODNOSNO NOSIVOST BRODA ILI SNAGA MAŠINSKOG UREĐAJA ZA POGON PO KILOVATU (U DALJEM TEKSTU: KW) ZA POTISKIVAČE I TEGLJAČE, KAO I VREME PROVEDENO U LUCI NA UKRCAVANJU I/ILI ISKRCAVANJU ROBE ILI PUTNIKA.
KADA SE PLOVILO SNABDEVA UTEČNJENIM PRIRODNIM GASOM KAO POGONSKIM GORIVOM NA TERMINALU ZA SNABDEVANJE BRODA POGONSKIM GORIVOM, IZNOS NAKNADE ZA PRISTAJANJE MOŽE DA SE UMANJI ZA 30 % OD IZNOSA KOJI JE UTVRĐEN ODLUKOM IZ ČLANA 228. STAV 2. OVOG ZAKONA.
AGENCIJA ISPOSTAVLJA FAKTURU VLASNIKU ILI BRODARU BRODA, ODNOSNO AGENTU BRODA ILI PREDSTAVNIŠTVU PRIVREDNOG DRUŠTVA KOJE JE UPISANI VLASNIK BRODA A KOJE JE REGISTROVANO U REPUBLICI SRBIJI U SLUČAJU IZ STAVA 2. OVOG ČLANA, NA OSNOVU PODATAKA IZ SAŽETE PRIJAVE KOJU JE LICE IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA DUŽNO DA PODNESE AGENCIJI 24 ČASA PRE OČEKIVANOG DOLASKA BRODA, A NAJKASNIJE ODMAH NAKON DOBIJANJA PISMA SPREMNOSTI.
OBVEZNIK NAKNADE MORA DA NAVEDE TAČNE I POTPUNE PODATKE U SAŽETOJ PRIJAVI.
UPLATA NAKNADE ZA UPOTREBU OBALE MORA DA SE IZVRŠI NAJKASNIJE 15 DANA OD DANA KADA JE BROD ISPLOVIO IZ LUKE, ODNOSNO PRISTANIŠTA.
ČLAN 229V
OBVEZNIK PLAĆANJA LEŽARINE JE VLASNIK BRODA KOJI KORISTI LUKU, ODNOSNO PRISTANIŠTE U BILO KOJU DRUGU SVRHU RAZLIČITU OD ONE ZA KOJU SE PLAĆA NAKNADA ZA PRISTAJANJE, A NAROČITO KADA:
1) BROD KORISTI LUKU, ODNOSNO PRISTANIŠTE POSLE ZAVRŠETKA OBAVLJANJA POSLOVA UKRCAVANJA, ODNOSNO ISKRCAVANJA ROBE;
2) PUTNIČKI BROD BORAVI U LUCI ILI PRISTANIŠTU NAKON ISTEKA VREMENA ODREĐENOG ZA BORAVAK U LUCI ILI PRISTANIŠTU, PRI ČEMU SE PUTNICI NE NALAZE NA BRODU;
3) PUTNIČKI BROD BORAVI U LUCI ILI PRISTANIŠTU VAN MESTA KOJE JE ODREĐENO ZA UKRCAVANJE, ODNOSNO ISKRCAVANJE PUTNIKA, ILI BORAVI U LUCI IZMEĐU DVE NAUTIČKE SEZONE.
BROD KOJI INDIREKTNO KORISTI OPERATIVNU OBALU ILI PONTON LUKE, ODNOSNO PRISTANIŠTA (PREKO DRUGOG PLOVILA) U BILO KOJU DRUGU SVRHU RAZLIČITU OD ONE ZA KOJU SE PLAĆA NAKNADA ZA PRISTAJANJE, PLAĆA LEŽARINU KAO ZA DIREKTNO KORIŠĆENJE OPERATIVNE OBALE ILI PRISTANA.
PUTNIČKI BROD KOJI KORISTI LUKU ODNOSNO PRISTANIŠTE U PERIODU IZMEĐU DVE NAUTIČKE SEZONE, PLAĆA 33% PROPISANOG IZNOSA LEŽARINE.
ZA BRODOVE KOJI VIJU STRANU ZASTAVU LEŽARINU PLAĆA AGENT PLOVILA ILI PREDSTAVNIŠTVO PRIVREDNOG DRUŠTVA KOJE JE UPISANI VLASNIK PLOVILA A KOJE JE REGISTROVANO U REPUBLICI SRBIJI.
OD OBAVEZE PLAĆANJA LEŽARINE OSLOBOĐEN JE VLASNIK BRODA KOJI SE KORISTI ZA POTREBE OBAVLJANJA ODREĐENIH LUČKIH DELATNOSTI (BOKSAŽA PLOVILA I SLIČNO), KAO I VLASNIK DOMAĆEG BRODA KOJI KORISTI ODREĐENO PRISTANIŠTE ZA SOPSTVENE POTREBE ILI OPERATIVNU OBALU U DELU LUKE ZA STACIONIRANJE TOG BRODA TOKOM GODINE POD USLOVOM DA DOBIJE SAGLASNOST AGENCIJE ZA KORIŠĆENJE DELA OPERATIVNE OBALE LUKE U TU SVRHU.
OSNOVICA ZA OBRAČUN LEŽARINE JE DUŽINA (M) BRODA PREKO SVEGA I NEDELJIVA 24 SATA ZA SVAKO PLOVILO, A POČINJE DA TEČE ŠEST ČASOVA NAKON ISTEKA VREMENA POTREBNOG ZA UKRCAVANJE, ODNOSNO ISKRCAVANJE ROBE, ODNOSNO NAKON ISTEKA VREMENA ODREĐENOG ZA BORAVAK PUTNIČKOG BRODA.
BRODOVI KOJI INDIREKTNO KORISTE PRIVEZ LUKE (PREKO DRUGOG PLOVILA) PLAĆAJU LEŽARINU KAO ZA DIREKTNO KORIŠĆENJE PRIVEZA.
AGENCIJA ISPOSTAVLJA FAKTURU VLASNIKU ILI BRODARU BRODA, ODNOSNO AGENTU BRODA ILI PREDSTAVNIŠTVU PRIVREDNOG DRUŠTVA KOJE JE REGISTROVANO U REPUBLICI SRBIJI KOJE JE UPISANI VLASNIK BRODA A KOJE JE REGISTROVANO U REPUBLICI SRBIJI U SLUČAJU IZ STAVA 4. OVOG ČLANA, NA OSNOVU PODATAKA IZ SAŽETE PRIJAVE KOJU JE LICE IZ ST. 1. I 4. OVOG ČLANA DUŽNO DA PODNESE AGENCIJI PRE ISPLOVLJENJA BRODA IZ LUKE, ODNOSNO PRISTANIŠTA.
OBVEZNIK NAKNADE MORA DA NAVEDE TAČNE I POTPUNE PODATKE U SAŽETOJ PRIJAVI.
UPLATA NAKNADE ZA UPOTREBU OBALE MORA DA SE IZVRŠI NAJKASNIJE 15 DANA OD DANA KADA JE BROD ISPLOVIO IZ LUKE, ODNOSNO PRISTANIŠTA.
ČLAN 229G
OBVEZNIK PLAĆANJA NAKNADE ZA OPERATIVNU UPOTREBU LUKE, ODNOSNO PRISTANIŠTA KAO DOBRA U OPŠTOJ UPOTREBI JE LUČKI OPERATER KOJI KORISTI LUKU, ODNOSNO PRISTANIŠTE KAO DOBRO U OPŠTOJ UPOTREBI NA OSNOVU ODOBRENJA ZA OBAVLJANJE LUČKIH DELATNOSTI, ODNOSNO KONCESIONAR KOJI JE DOBIO LUČKU KONCESIJU IZ ČLANA 227. OVOG ZAKONA.
OSNOVICA NAKNADE ZA OPERATIVNU UPOTREBU LUKE, ODNOSNO PRISTANIŠTA JE TRŽIŠNA VREDNOST LUČKOG ZEMLJIŠTA KOJE ČINI KONKRETNO LUČKO PODRUČJE NA DAN POKRETANJA POSTUPKA ZA JAVNO PRIKUPLJANJE PONUDA OD STRANE AGENCIJE KOJU UTVRĐUJE MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE FINANSIJA-PORESKA UPRAVA, KORIGOVANA ZA KOEFICIJENT KOJI SE ODREĐUJE PREMA POLOŽAJU LUKE, ODNOSNO PRISTANIŠTA NA MREŽI UNUTRAŠNJIH VODNIH PUTEVA REPUBLIKE SRBIJE I INFRASTRUKTURNE POVEZANOSTI SA DRUGIM VIDOVIMA TRANSPORTA, TE NAMENI LUČKOG PODRUČJA.
PORED ELEMENATA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA, PRILIKOM UTVRĐIVANJA OSNOVICE UZIMA SE U OBZIR I NAMENA LUČKOG PODRUČJA ILI AKVATORIJE LUKE, KAO I IZNOS PLANIRANIH ULAGANJA JAVNOG I PRIVATNOG PARTNERA, ODNOSNO KONCESIONARA I PLANIRANOG PROMETA PO POVRŠINSKOJ ILI DUŽINSKOJ MERI NA LUČKOM PODRUČJU.
IZNOS NAKNADE ZA OPERATIVNU UPOTREBU LUKE, ODNOSNO PRISTANIŠTA KAO DOBRA U OPŠTOJ UPOTREBI MOŽE DA SE UMANJI NAJVIŠE ZA 30% AKO SE LUČKI OPERATER U STUDIJI EKONOMSKE OPRAVDANOSTI KOJU PODNOSI U OKVIRU POSTUPKA ZA JAVNO PRIKUPLJANJE PONUDA OBAVEŽE NA INVESTICIJU U RAZVOJ OPŠTIH LOGISTIČKIH USLUGA, USLUGA INTEGRISANJA LOGISTIČKOG LANCA ILI OBJEKATA KOJI STVARAJU DODATNU VREDNOST ZA LUKU.
IZNOS NAKNADE ZA OPERATIVNU UPOTREBU LUKE, ODNOSNO PRISTANIŠTA KAO DOBRA U OPŠTOJ UPOTREBI MOŽE DA SE UMANJI NAJVIŠE ZA 50% KADA SE ODOBRENJE ILI LUČKA KONCESIJA DAJE ZA IZGRADNJU ILI KORIŠĆENJE TERMINALA ZA UKRCAVANJE ILI ISKRCAVANJE UTEČNJENOG PRIRODNOG GASA.
IZNOS NAKNADE ZA OPERATIVNU UPOTREBU LUKE, ODNOSNO PRISTANIŠTA KAO DOBRA U OPŠTOJ UPOTREBI KOJA SE PLAĆA ZA OPERATIVNU UPOTREBU PUTNIČKOG PRISTANIŠTA OTVORENOG ZA MEĐUNARODNI SAOBRAĆAJ KOJI JE UTVRĐEN U SKLADU SA ST. 2. I 3. OVOG ČLANA, MOŽE DA SE UMANJI ZA 80% ZA PRVE TRI GODINE TRAJANJA ODOBRENJA I DA SE PO ISTEKU TOG ROKA NA GODIŠNJEM NIVOU POVEĆAVA SRAZMERNO BROJU UGOVORENOG BROJA PRISTAJANJA PUTNIČKIH BRODOVA DO PUNOG IZNOSA TAKSE ZA OPERATIVNU UPOTREBU LUKE, ODNOSNO PRISTANIŠTA.
NAKNADA ZA OPERATIVNU UPOTREBU LUKE, ODNOSNO PRISTANIŠTA KAO DOBRA U OPŠTOJ UPOTREBI PLAĆA SE NA NAČIN I U ROKOVIMA KOJI SE BLIŽE UREĐUJU UGOVOROM O OBAVLJANJU LUČKE DELATNOSTI KOJI AGENCIJA ZAKLJUČUJE SA LUČKIM OPERATEROM KOJI STEKNE ODOBRENJE ZA OBAVLJANJE LUČKE DELATNOSTI NAKON SPROVEDENOG POSTUPKA ZA JAVNO PRIKUPLJANJE PONUDA.
AGENCIJA NA GODIŠNJEM NIVOU ODREĐUJE I JAVNO OBJAVLJUJE KOEFICIJENTE IZ STAVA 2. OVOG ČLANA.
ČLAN 229D
IZUZETNO OD ODREDBI ČL. 229A-229V OVOG ZAKONA, AGENCIJA ĆE NAPLATITI LUČKU NAKNADU PRE NEGO ŠTO ROBA ILI PUTNICI NAPUSTE LUKU ILI PRISTANIŠTE, ODNOSNO PRE NEGO ŠTO BROD NAPUSTI LUKU ILI PRISTANIŠTE, U SLEDEĆIM SLUČAJEVIMA:
KADA OBVEZNIK PREMA EVIDENCIJI AGENCIJE NEREDOVNO IZMIRUJE OBAVEZE PLAĆANJA NAKNADE U PROPISANOM ROKU;
KADA JE OBVEZNIK NAKNADE PRAVNO LICE ILI PREDUZETNIK PREMA KOME JE AGENCIJA VEĆ POKRENULA MERE PRINUDNE NAPLATE;
KADA JE OBVEZNIK NAKNADE DOMAĆE PRAVNO LICE ILI PREDUZETNIK KOJE JE KOD NARODNE BANKE SRBIJE REGISTROVANI DUŽNIK U POSTUPKU PRINUDNE NAPLATE.
EVIDENCIJU IZ STAVA 10. TAČKA 1) OVOG ČLANA AGENCIJA VODI U ELEKTRONSKOM OBLIKU I DOSTUPNA JE NA INTERNET STRANICI AGENCIJE.
NA NAKNADU KOJA NIJE PLAĆENA U ROKU, PLAĆA SE ZAKONSKA ZATEZNA KAMATA KOJA SE ZARAČUNAVA ZA SVAKI DAN ZADUŽENOG IZNOSA.
PROTIV DUŽNIKA KOJI NIJE PLATIO IZNOS NAKNADE KOJI DUGUJE, MOGU SE PREDUZETI SLEDEĆE MERE:
U SLUČAJU NEPLAĆANJA NAKNADE ZA UPOTREBU OBALE, MERA USKRAĆIVANJA PRAVA RASPOLAGANJA ROBOM DO IZMIRENJA NASTALE OBAVEZE;
U SLUČAJU NEPLAĆANJA NAKNADE ZA PRISTAJANJE I LEŽARINE, MERA USKRAĆIVANJA PRAVA NA UPLOVLJENJE U LUKU ILI PRISTANIŠTE DO IZMIRENJA NASTALE OBAVEZE;
3) DRUGE PREKRŠAJNE MERE I MERE PRINUDNE NAPLATE U SKLADU SA ZAKONOM.
FINANSIJSKA TRANSPARENTNOST LUKA
ČLAN 229Đ
AGENCIJA ODRŽAVA REDOVNE KONSULTACIJE SA PREDSTAVNICIMA LUČKIH OPERATERA I KORISNICIMA LUČKIH USLUGA KOJI SU OBVEZNICI LUČKIH NAKNADA U VEZI SA VISINOM LUČKIH NAKNADA I KVALITETOM PRUŽANJA USLUGA KOJE SE ODNOSE NA LUČKU INFRASTRUKTURU.
KONSULTACIJE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA SE ODRŽAVAJU NAJMANJE JEDNOM GODIŠNJE, OSIM AKO TOKOM POSLEDNJIH KONSULTACIJA NIJE DRUGAČIJE DOGOVORENO.
O PLANIRANIM IZMENAMA VISINE LUČKIH NAKNADA AGENCIJA SE PRETHODNO KONSULTUJE SA KORISNICIMA LUČKIH USLUGA ZA KOJE SE PLAĆAJU LUČKE NAKNADE, TAKO ŠTO UPUĆUJE REGISTROVANIM UDRUŽENJIMA KOJA ZASTUPAJU INTERESE KORISNIKA LUČKIH USLUGA PREDLOG IZMENE VISINE LUČKIH NAKNADA, RAZLOGE ZBOG KOJIH SE PROMENA PREDLAŽE I METODOLOGIJU KOJA SE KORISTI PRI ODREĐIVANJU LUČKIH NAKNADA, NAJKASNIJE ČETIRI MESECA PRE NJIHOVOG STUPANJA NA SNAGU.
KONAČNA ODLUKA O IZMENI VISINA LUČKIH NAKNADA DONOSI SE NAJKASNIJE DO 1. NOVEMBRA TEKUĆE GODINE ZA SLEDEĆU KALENDARSKU GODINU.
ČLAN 229E
NAJKASNIJE SEDAM DANA PRE REDOVNIH KONSULTACIJA IZ ČLANA 229Đ STAV 1. OVOG ZAKONA, LUČKI OPERATERI DOSTAVLJAJU AGENCIJI INFORMACIJE O SVIM ELEMENTIMA NA OSNOVU KOJIH SE UTVRĐUJE SISTEM OBRAČUNA ILI VISINA SVIH LUČKIH TAKSI.
INFORMACIJA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA UKLJUČUJE:
SPISAK RAZLIČITIH USLUGA I RASPOLOŽIVE LUČKE SUPRASTRUKTURE ZA KOJE SE KORISNICIMA LUČKIH USLUGA NAPLAĆUJE LUČKA TAKSA;
METODOLOGIJU KOJA SE KORISTI PRI ODREĐIVANJU LUČKIH TAKSI;
STRUKTURU TROŠKOVA KOJI SE ODNOSE NA ANGAŽOVANA SREDSTVA I OBJEKTE LUČKE SUPRASTRUKTURE.
NAJKASNIJE 14 DANA PRE REDOVNIH KONSULTACIJA IZ ČLANA 229Đ STAV 1. OVOG ZAKONA, KORISNICI LUČKIH USLUGA DOSTAVLJAJU AGENCIJI PODATKE KOJI SE ODNOSE NA:
KRATKOROČNU I SREDNJOROČNU PROGNOZU KORIŠĆENJA LUČKIH USLUGA U LUKAMA NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE;
KRATKOROČNU I SREDNJOROČNU PROGNOZU SASTAVA SVOJE FLOTE I KORIŠĆENJA LUČKIH USLUGA U LUKAMA NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE;
DRUGE ZAHTEVE I POTREBE U ODNOSU NA LUČKE USLUGE KOJE SU PRUŽAJU ILI ZA KOJOM POSTOJI POTREBA.
INFORMACIJE IZ ST. 2. I 3. SMATRAJU SE POSLOVNOM TAJNOM I NE DOSTAVLJAJU SE TREĆIM LICIMA, BEZ PISANE SAGLASNOSTI VLASNIKA TIH PODATAKA.
Izuzetno, ukoliko su određeni delovi infrastrukture za čije se korišćenje plaća naknada iz člana 229. stav 1. tač. 1), 2) i 3) ovog zakona u svojini lučkog operatera iz člana 217. stav 1. ovog zakona, a što se utvrđuje na osnovu ugovora o privatizaciji ili odgovarajuće dokumentacije iz postupka kojim je sproveden proces svojinske transformacije i uvidom u zemljišne knjige, odnosno katastar nepokretnosti, isti je dužan da plaća Agenciji paušalnu naknadu koja se utvrđuje ugovorom između operatera i Agencije i koja ne može da bude manja od 50% prihoda koji se ostvare naplatom lučkih, odnosno pristanišnih naknada iz člana 229. stav 1. tač. 1), 2) i 3) ovog zakona u toj luci, odnosno pristaništu.
Odredbe stava 1. ovog člana ne primenjuju se na lučke operatere koji su ugovore o privatizaciji, kojima se stiče pravo svojine na delovima lučke infrastrukture, zaključili posle 4. juna 2003. godine.
Naknade iz člana 229. stav 1. tač. 4) i 5) ovog zakona prihod su Agencije.
Lučki operater iz člana 217. stav 1. ovog zakona ne plaća naknadu iz člana 229. stava 1. tačka 5) TAČKA 4) ovog zakona.
Od obaveze plaćanja lučkih i pristanišnih naknada oslobođena su domaća javna plovila.
Od obaveze plaćanja lučkih i pristanišnih naknada oslobođena su i:
1) plovila koja borave u luci, odnosno pristaništu usled više sile, dok ona traje;
2) plovila koja borave u luci, odnosno pristaništu radi iskrcavanja brodolomaca ili umrlih lica i njihovih pratilaca;
3) plovila koja borave u luci, odnosno pristaništu radi lekarske pomoći članovima posade ili putnicima;
4) plovila koja borave u luci, odnosno pristaništu radi gašenja požara;
5) plovila ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove koja borave u luci, odnosno pristaništu radi obavljanja službenih zadataka;
6) PLOVILA KOJA VRŠE UKRCAVANJE, ODNOSNO ISKRCAVANJE NAFTE I DERIVATA NAFTE U PRISTANIŠTIMA ZA SOPSTVENE POTREBE KOJA SU OSNOVANA U SASTAVU RAFINERIJA I ENERGETSKIH OBJEKATA.
Lučki operateri pružaju lučke usluge iz delatnosti za koju imaju odobrenje.
Za pružanje usluga iz svoje delatnosti lučki operateri naplaćuju lučke takse.
Najniži iznos lučkih taksi utvrđuje se lučkim tarifama za određene vrste lučkih usluga i određene vrste tereta.
U SLUČAJU DAVANJA LUČKE KONCESIJE IZ ČLANA 227. OVOG ZAKONA, LUČKOM TARIFOM UTVRĐUJU SE NAJVIŠI IZNOSI LUČKIH NAKNADA KOJE NAPLAĆUJE KONCESIONAR.
Lučke tarife donosi i javno objavljuje Agencija, uz saglasnost ministarstva I LUČKIH OPERATERA.
U SLUČAJU DAVANJA LUČKE KONCESIJE IZ ČLANA 227. OVOG ZAKONA, LUČKE TARIFE SU SASTAVNI DEO UGOVORA O LUČKOJ KONCESIJI.
Član 236.
Pristanište se može osnovati i kao pristanište za posebne namene.
Pristanište za posebne namene je pristanište koje je namenjeno samo za određenu vrstu robe i način iskorišćavanja (vojno pristanište, industrijsko pristanište, pristanište za opasne robe, putničko pristanište, marina i slično).
Odobrenje za obavljanje delatnosti u pristaništu za posebne namene može se dati najduže na 10 godina.
Agencija izdaje odobrenje iz stava 1. ovog člana, ukoliko je to u skladu sa usvojenom Strategijom iz člana 8. ovog zakona, u delu koji se odnosi na luke i pristaništa.
IZUZETNO OD STAVA 2. OVOG ČLANA, IZDAVANJE I ODUZIMANJE ODOBRENJA ZA MARINE U NADLEŽNOSTI JE JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE NA ČIJOJ SE TERITORIJI OSNIVA MARINA.
NA IZDAVANJE ODOBRENJA ZA MARINE PRIMENJUJU SE ODREDBE ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE UPRAVNI POSTUPAK.
NA MARINE SE NE PRIMENJUJU ODREDBE OVOG ZAKONA KOJIMA SE UREĐUJE PLAĆANJE LUČKIH NAKNADA.
Za osnivanje marina i putničkih pristaništa potrebna je i saglasnost nadležnog organa jedinice lokalne samouprave, Direkcije, ovlašćenog pravnog lica za tehničko održavanje državnih vodnih puteva, odnosno ovlašćenog pravnog lica za tehničko održavanje državnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine, ministarstva nadležnog za poslove turizma i nadležne lučke kapetanije.
ZA OSNIVANJE MARINA POTREBNA JE I SAGLASNOST DIREKCIJE, OVLAŠĆENOG PRAVNOG LICA ZA TEHNIČKO ODRŽAVANJE DRŽAVNIH VODNIH PUTEVA, ODNOSNO OVLAŠĆENOG PRAVNOG LICA ZA TEHNIČKO ODRŽAVANJE DRŽAVNIH VODNIH PUTEVA NA TERITORIJI AUTONOMNE POKRAJINE, KAO I MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA POSLOVE TURIZMA.
ČLAN 237A
NA IZDAVANJE I ODUZIMANJE ODOBRENJA ZA OBAVLJANJE LUČKE DELATNOSTI U PUTNIČKIM PRISTANIŠTIMA OTVORENIM ZA MEĐUNARODNI SAOBRAĆAJ PRIMENJUJU SE ODREDBE ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE UPRAVNI POSTUPAK.
PODNOSILAC ZAHTEVA ZA IZDAVANJE ODOBRENJA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA MOŽE DA BUDE SAMO LICE KOJE JE U SKLADU SA STRATEGIJOM IZ ČLANA 8. OVOG ZAKONA, KAO I PROPISIMA I DRUGIM OPŠTIM AKTIMA KOJE DONOSI NADLEŽNI ORGAN JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE IZ ČLANA 38. STAV 2. OVOG ZAKONA, STEKLO PRAVO NA KORIŠĆENJE OBALE I VODENOG PROSTORA RADI POSTAVLJANJA PRISTANA ZA UKRCAVANJE I ISKRCAVANJE PUTNIKA U REČNOM SAOBRAĆAJU.
PODNOSILAC ZAHTEVA ZA IZDAVANJE ODOBRENJA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA MORA DA ISPUNJAVA USLOVE ZA LUČKOG OPERATERA U SKLADU SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA, KAO I DA DOSTAVI AGENCIJI NA SAGLASNOST DOKUMENTA IZ ČLANA 221. STAV 1. OVOG ZAKONA.
NA NAPLATU LUČKIH NAKNADA I TAKSI U PUTNIČKIM PRISTANIŠTIMA OTVORENIM ZA MEĐUNARODNI SAOBRAĆAJ PRIMENJUJU SE ODREDBE OVOG ZAKONA.
ČLAN 237B
U PRISTANIŠTIMA ZA POSEBNE NAMENE KOJA SE OSNIVAJU ZA SKLADIŠTENJE OBAVEZNIH REZERVI NAFTE I DERIVATA NAFTE, DELATNOST PRETOVARA I SKLADIŠTENJA OBAVEZNIH REZERVI NAFTE I DERIVATA NAFTE U SKLADIŠTIMA U JAVNOJ SVOJINI OBAVLJAJU ENERGETSKI SUBJEKTI I REPUBLIČKA DIREKCIJA ZA ROBNE REZERVE KOJI OVE POSLOVE OBAVLJAJU KAO POVERENE POSLOVE U SKLADU SA UGOVOROM O SKLADIŠTENJU ZAKLJUČENIM SA MINISTARSTVOM NADLEŽNIM ZA POSLOVE ENERGETIKE, ODNOSNO DRUGI SKLADIŠTARI KOJI SU ZAKLJUČILI UGOVOR O SKLADIŠTENJU SA MINISTARSTVOM NADLEŽNIM ZA POSLOVE ENERGETIKE, U SKLADU SA ODREDBAMA ZAKONA KOJIM SE UREĐUJU ROBNE REZERVE.
PRISTANIŠTA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA MORAJU DA ISPUNJAVAJU USLOVE PROPISANE PODZAKONSKIM AKTOM IZ ČLANA 210. STAV 2. OVOG ZAKONA.
O ISPUNJENOSTI USLOVA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA AGENCIJA DONOSI REŠENJE.
REŠENJE IZ STAVA 3. OVOG ČLANA JE KONAČNO U UPRAVNOM POSTUPKU I PROTIV NJEGA SE MOŽE POKRENUTI UPRAVNI SPOR KOD UPRAVNOG SUDA U ROKU OD 30 DANA OD DANA PRIJEMA REŠENJA.
Pristanište se može osnovati i kao pristanište za sopstvene potrebe.
Pristanište za sopstvene potrebe je pristanište namenjeno samo za sopstvene potrebe operatera, u okviru obavljanja njegove delatnosti (pristanište za šljunak i pesak, pristanište za građevinski materijal i slično).
NA IZDAVANJE I ODUZIMANJE ODOBRENJA ZA OBAVLJANJE LUČKE DELATNOSTI U OKVIRU PRISTANIŠTA ZA SOPSTVENE POTREBE PRIMENJUJU SE ODREDBE ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE UPRAVNI POSTUPAK.
Rok na koji se izdaje odobrenje za obavljanje lučke delatnosti u pristaništu za sopstvene potrebe određuje Agencija u zavisnosti od konkretnog slučaja.
PODNOSILAC ZAHTEVA ZA IZDAVANJE ODOBRENJA IZ STAVA 3. OVOG ČLANA MORA DA ISPUNJAVA USLOVE ZA LUČKOG OPERATERA U SKLADU SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA, KAO I DA DOSTAVI AGENCIJI NA SAGLASNOST DOKUMENTA IZ ČLANA 221. OVOG ZAKONA.
NA NAPLATU LUČKIH NAKNADA I TAKSI U PRISTANIŠTIMA ZA SOPSTVENE POTREBE PRIMENJUJU SE ODREDBE OVOG ZAKONA.
Privremeno pretovarno mesto je mesto na kome će se odlagati i dalje otpremati određena vrste robe.
Privremeno pretovarno mesto osniva se po odobrenju Agencije uz prethodnu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove vodoprivrede, nadležnog organa jedinice lokalne samouprave, Direkcije MINISTARSTVA, odnosno ovlašćenog pravnog lica za tehničko održavanje državnih vodnih puteva, odnosno ovlašćenog pravnog lica za tehničko održavanje državnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine i lučke kapetanije.
Na izdavanje i oduzimanje odobrenja za privremena pretovarna mesta kao i na naplatu lučkih taksi, Agencija primenjuje postupak koji je ovim zakonom propisan za luke i pristaništa. NA IZDAVANJE I ODUZIMANJE ODOBRENJA ZA OBAVLJANJE LUČKE DELATNOSTI U OKVIRU PRIVREMENOG PRETOVARNOG MESTA PRIMENJUJU SE ODREDBE ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE UPRAVNI POSTUPAK.”
NA NAPLATU LUČKIH NAKNADA I TAKSI U PRIVREMENIM PRETOVARNIM MESTIMA PRIMENJUJU SE ODREDBE OVOG ZAKONA.
Rok na koji se izdaje odobrenje za privremena pretovarna mesta određuje Agencija u zavisnosti od konkretnog slučaja, a najduže na rok od godinu dana.
U luci, odnosno pristaništu je zabranjena svaka delatnost koja ugrožava bezbednost ljudi ili plovila, zagađuje životnu sredinu, kao i svaka druga aktivnost koja je u suprotnosti sa odredbama o redu u luci koje su predviđene ovim zakonom ili ih propiše Agencija, UZ SAGLASNOST NADLEŽNE LUČKE KAPETANIJE.
Luke i pristaništa moraju da zadovoljavaju uslove za bezbednu plovidbu u okviru lučke akvatorije.
Lučka akvatorija ne može da suzi širinu plovnog puta ispod propisanih gabarita.
Agencija je dužna da obezbedi bezbedan privez plovila.
Bezbedan privez plovila iz stava 3. ovog člana obezbeđuje se donošenjem:
1) rešenja o broju i veličini plovila koja se istovremeno mogu privezati uz određenu operativnu obalu OD STRANE NADLEŽNE LUČKE KAPETANIJE;
2) rešenja o najvećem dopuštenom opterećenju svake lučke obale na kojoj se vrši ukrcavanje, odnosno iskrcavanje robe ili koja se na drugi način opterećuje kao i rešenje o najvećem dozvoljenom opterećenju uređaja za privez od strane Agencije;
3) rešenja o dozvoljenom opterećenju lučke obale koje se mora se pribaviti i prilikom gradnje nove obale ili popravke, rekonstrukcije ili proširenja postojeće od strane Agencije.
Agencija, uz saglasnost lučke kapetanije, uređuje PROPISUJE red u luci, odnosno pristaništu.
Inspekcijski nadzor vrši ministarstvo preko inspektora bezbednosti plovidbe (u daljem tekstu: inspektor).
Lice koje obavlja poslove inspektora mora da ima stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine i to u obrazovno-naučnim oblastima građevinarstva, mašinstva, saobraćaja, pravnih nauka, Vojnu akademiju – smer navigacija, odnosno druge uslove određene zakonom koji uređuje prava i dužnosti državnih službenika, drugim propisom i aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u ministarstvu, kao i položen poseban stručni ispit za inspektora.
Ministar propisuje program, način i troškove polaganja posebnog stručnog ispita za inspektora.
Inspektor mora da ima službenu legitimaciju.
Ministar propisuje izgled službene legitimacije inspektora.
Ako u vršenju nadzora inspektor utvrdi da brod nema važeće isprave iz člana 250. stav 1. ovog zakona ili da položaj teretne linije, odnosno slobodnog boka ne odgovara podacima iz odnosnih isprava ili da brod nije ukrcan u skladu sa dobijenom teretnom linijom, odnosno linijom slobodnog boka ili da teret nije pravilno raspoređen ili da je rasporedom tereta smanjeno vidno polje neophodno za bezbedno upravljanje brodom zapovedniku ili licu koje ga zamenjuje, zabraniće brodu da isplovi iz luke, odnosno pristaništa dok se ti nedostaci ne otklone.
Ako u vršenju nadzora inspektor utvrdi da brod zbog svojih nedostataka zagađuje životnu sredinu uljem ili drugim štetnim ili opasnim materijama, zabraniće brodu da isplovi iz luke, odnosno pristaništa dok se ti nedostaci ne otklone.
AKO U VRŠENJU NADZORA INSPEKTOR UTVRDI DA BROD KORISTI OBALU ILI DEO VODNOG PROSTORA KOJA NIJE ODREĐENA ZA STAJANJE ILI SIDRENJE BRODOVA NAREDIĆE UKLANJANJE BRODA U ODREĐENOM ROKU.
AKO U VRŠENJU NADZORA INSPEKTOR UTVRDI DA BROD VRŠI UKRCAVANJE, ODNOSNO ISKRCAVANJE ROBE ILI PUTNIKA IZVAN LUKE, PRISTANIŠTA ILI PRIVREMENOG PRETOVARNOG MESTA, ZABRANIĆE UKRCAVANJE, ODNOSNO ISKRCAVANJE ROBE ILI PUTNIKA I NAREDIĆE UKLANJANJE BRODA U ODREĐENOM ROKU.
AKO U VRŠENJU NADZORA INSPEKTOR UTVRDI DA BROD STRANE ZASTAVE VRŠI UKRCAVANJE, ODNOSNO ISKRCAVANJE ROBE ILI PUTNIKA U PRISTANIŠTU U KOJE NIJE DOZVOLJENO UPLOVLJENJE BRODA STRANE ZASTAVE U SKLADU SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA, ZABRANIĆE UKRCAVANJE, ODNOSNO ISKRCAVANJE ROBE ILI PUTNIKA I NAREDIĆE UKLANJANJE BRODA STRANE ZASTAVE U ODREĐENOM ROKU.
AKO U VRŠENJU NADZORA INSPEKTOR UTVRDI DA JE LUČKI OPERATER IZ ČLANA 214. STAV 2. OVOG ZAKONA IZGRADIO LUČKU INFRASTRUKTURU NAKON STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA BEZ ODOBRENJA IZDATOG OD STRANE AGENCIJE U SKLADU SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA, ZABRANIĆE OBAVLJANJE LUČKE DELATNOSTI NA TOJ LUČKOJ INFRASTRUKTURI.
Ako u vršenju nadzora inspektor utvrdi da brod nema važeću ispravu kojom se dokazuje ispravnost brodskih uređaja za ukrcavanje i iskrcavanje tereta, ili ako se utvrdi da stanje tih uređaja nije u skladu sa podacima iz te isprave, zabraniće ukrcavanje i iskrcavanje tereta uređajima broda.
Ako u vršenju nadzora inspektor utvrdi da brod nema propisana sredstva za spasavanje, protivpožarnu opremu, sredstva za ispumpavanje vode, signalnu opremu i sidrene uređaje, odnosno u slučaju nedostatka ili nepravilnog programiranja ATIS koda ili nepravilno unetih podataka o plovilu na AIS (RIS) transponder, zabraniće brodu plovidbu dok se ti nedostaci ne otklone.
Ako u vršenju nadzora inspektor utvrdi da na brodu nije ukrcan locman na vodnom putu, luci i pristaništu na kojima je pilotaža obavezna, zabraniće brodu plovidbu dok se taj nedostatak ne otkloni.
Ako u vršenju nadzora inspektor utvrdi da na brodu nema odgovarajućeg sigurnosnog plana, odnosno člana posade odgovornog za sigurnost broda zabraniće brodu komunikaciju sa obalom.
Ako u vršenju nadzora inspektor utvrdi da se u lukama otvorenim za međunarodni saobraćaj ne sprovodi režim koji je u saglasnosti sa preuzetim međunarodnim obavezama Republike Srbije ili da je stanje luka otvorenih za domaći saobraćaj, pristaništa, privremenih pretovarnih mesta i marina, sidrišta, zimovnika i prevodnica takvo da predstavlja opasnost za bezbednost plovidbe, da luka nema odgovarajući sigurnosni plan odnosno lice odgovorno za sigurnost u luci narediće otklanjanje utvrđenih nedostataka, u određenom roku.
Ako mere i radovi iz stava 1. ovog člana ne budu izvršeni u određenom roku, inspektor će preduzeti sledeće mere:
1) zabraniti pristajanje brodova određene veličine uz deo operativne ili druge obale za koju je utvrđen nedostatak dok ne bude omogućeno bezbedno pristajanje takvih brodova;
2) zabraniti upotrebu operativne ili druge obale ili njenog dela, kao i sidrišta koji neposredno ugrožava bezbednost brodova, lica i stvari prilikom ukrcavanja, iskrcavanja ili prekrcavanja;
3) zabraniti saobraćaj u luci, pristaništu, sidrištu i privremenom pretovarnom mestu dok je bezbednost brodova neposredno ugrožena zbog neodržavanja lučkih, odnosno pristanišnih objekata u ispravnom stanju ili potrebnih dubina.
AKO U VRŠENJU NADZORA INSPEKTOR UTVRDI DA FIZIČKO ILI PRAVNO LICE KOJE NIJE STEKLO STATUS LUČKOG OPERATERA PRUŽA LUČKE USLUGE NA DELOVIMA OBALE I VODENOG PROSTORA LUČKIM KORISNICIMA, ZABRANIĆE OBAVLJANJE LUČKE DELATNOSTI, A ZAPOVEDNIKU BRODU NAREDITI SKLANJANJE BRODA ZAJEDNO SA PLOVILIMA U NJEGOVOM SASTAVU.
Novčanom kaznom od 100.000,00 do 3.000.000,00 dinara kazniće se za privredni prestup privredno društvo ili drugo pravno lice:
1) ako ne organizuju i ne obezbede obavljanje poslova radi obezbeđivanja bezbednosti plovidbe (član 49. tačka 1));
1a) ako usidri plovilo na plovnom putu (član 27. stav 1);
2) ako prekine ili ošteti vazdušni ili podvodni telekomunikacioni kabl, ili kabl visokog napona, podvodni cevovod za dovod struje, nafte, gasa ili vode postavljene na plovnom putu i time omete telekomunikacione veze, snabdevanje struje, nafte, gasa ili vode (član 54. stav 4);
3) ako po nalogu lučke kapetanije, oštećeno, nasukano ili potopljeno plovilo, ili predmet izgubljen sa plovila koji ometa ili ugrožava bezbednost plovidbe, ne ukloni sa plovnog puta (član 55. stav 2);
4) ako iz plovila ispusti, izlije ili izbaci u unutrašnje vode štetne predmete ili materije koji mogu prouzrokovati zagađivanje ili stvoriti prepreku ili opasnost za plovidbu (član 63. stav 1);
5) AKO PRUŽA LUČKE USLUGE, A NIJE STEKLO STATUS LUČKOG OPERATERA (ČLAN 216. STAV 2);
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu novčanom kaznom od 30.000,00 do 200.000,00 dinara.
Novčanom kaznom od 150.000,00 do 2.000.000,00 dinara kazniće se za prekršaj, privredno društvo ili drugo pravno lice:
1) ako ne uređuje i ne održava plovnost i ne postavi objekte bezbednosti plovidbe na način da se obezbedi bezbedna plovidba u skladu sa utvrđenom kategorijom vodnog puta (član 12. stav 2);
1A) AKO SE PLOVILA KOJA SU SPREČENA NAGLOM POJAVOM LEDA ILI DRUGIH VANREDNIH OKOLNOSTI DA UPLOVE U ZIMOVNIK, NE SKLONE U REČNE RUKAVCE ILI DRUGA PRIRODNO ZAŠTIĆENA MESTA NA VODNOM PUTU (ČLAN 23. STAV 1);
2) ako plovilo na sidrištu nema neprekidni i neposredni nadzor (član 25 );
3) ako održava sportska takmičenja, odnosno priredbe bez odobrenja lučke kapetanije (član 33. stav 1);
4) ne ukloni sa vodnog puta oznake, uređaje i predmete (član 35. stav 1);
4A) AKO NE PRIJAVI NADLEŽNOJ LUČKOJ KAPETANIJI POČETAK RADOVA U PROPISANOM ROKU (ČLAN 37. STAV 6);
5) ako po nalogu lučke kapetanije ne postavi i ne održava svetla i znakove (član 39. stav 1);
5A) AKO NE PRIJAVE NADLEŽNOJ LUČKOJ KAPETANIJI PROMENE NA PLOVNOM PUTU (ČLAN 49. STAV 1. TAČKA 2));
6) ako brod i tehnički plovni objekt u raspremi boravi na unutrašnjim vodnim putevima bez odobrenja (član 56. stav 1);
6A) AKO PO NALOGU INSPEKTORA BEZBEDNOSTI PLOVIDBE NE UKLONI PLOVILO KOJE NIJE UPISANO U ODGOVARAJUĆI UPISNIK PLOVILA (ČLAN 56A STAV 1);
6B) AKO BROD NEMA VAŽEĆE SVEDOČANSTVO O SPOSOBNOSTI BRODA ZA PLOVIDBU, A NE PODNESE ZAHTEV ZA ODREĐIVANJE RASPREME (ČLAN 56A STAV 2);
6V) AKO SKELSKI PRELAZ RADI BEZ ODOBRENJA (ČLAN 57. STAV 1);
7) ako ispusti, izlije ili izbaci u unutrašnje vode štetne predmete ili materije, delova tereta ili otpada od tereta koje mogu prouzrokovati zagađenje vode ili stvoriti prepreku ili opasnost za plovidbu, kao i ako spaljuje smeće na plovilu (član 63. st. 1, 2, 3, 4, 5), odnosno ako koristi sisteme protiv obrastanja plovila (član 63. stav 6);
8) ako se po nalogu ministra nadležnog za unutrašnje poslove ne uključi u traganje i spasavanje ugroženih lica i stvari na vodnim putevima (član 73. stav 2);
9) ako vadi potonulu stvar bez odobrenja nadležne lučke kapetanije (član 76. stav 2);
10) ako o početku, prekidu, nastavljanju ili napuštanju radova na vađenju ne obavesti lučku kapetaniju (član 76. stav 6);
11) ako ne izvadi potonulu stvar u roku koji odredi lučka kapetanija (član 78. stav 1);
12) ako brod nije ukrcan u skladu sa dobijenom teretnom linijom, odnosno slobodnim bokom i pravilnim načinom rasporeda tereta (član 83. tačka 4));
13) ako posle izvršenog nadzora nad gradnjom, odnosno prepravke broda i drugih plovila vrše promene (čl. 94. i 97 );
14) ako ne podnese zahtev za baždarenje domaćeg broda (član 99. stav 8);
15) ako ne podnese zahtev za ponovno baždarenje broda unutrašnje plovidbe, odnosno pomorskog broda kad se menja upisnik (član 100. stav 1. tačka 3));
16) ako ne podnese zahtev za ponovno baždarenje domaćeg broda pre završetka radova na prepravci (član 100. stav 3);
17) ako na zahtev lučke kapetanije ne učini dostupnim brodske isprave i knjige (član 103. stav 4);
18) ako brod plovi van određene zone plovidbe ili protivno određenoj nameni ili ako brodom preuzme putovanje za koje brod nije oglašen sposobnim suprotno podacima iz brodskog svedočanstva (član 105. stav 3);
19) ako stavi u plovidbu ili drži u plovidbi brod i drugo plovilo bez bilo koje od brodskih isprava i knjiga, propisanih ovim zakonom (član 103. stav 1. i čl. 105. do 119), kao i isprava i knjiga za druga plovila (član 128);
20) ako u brod ili drugo plovilo ukrca veći broj putnika, odnosno lica nego što je to određeno ispravom o baždarenju, odnosno brodskim svedočanstvom ili plovidbenom i plutajućom dozvolom (čl. 95. i 129);
21) ako plovilo ne koristi usluge, odnosno nije opremljeno opremom i uređajima iz člana 183. ovog zakona;
22) ako ne postupaju u skladu sa nalozima lučke kapetanije (član 170. stav 2);
22A) AKO DOMAĆE ILI STRANO PLOVILO OBAVLJA POSLOVE UKRCAVANJA – ISKRCAVANJA PUTNIKA I ROBE, SNABDEVANJA ZALIHAMA ILI SMENE ČLANOVA POSADE IZVAN LUKE, PRISTANIŠTA ILI PRIVREMENOG PRETOVARNOG (ČLAN 211);
22B) AKO PLOVILA PLOVE U PODRUČJU OBAVEZNE PRIMENE VTS-A, A NE KORISTE PROPISANE USLUGE I INFORMACIJE VTS-A (ČLAN 195);
22V) AKO KAO OBVEZNIK LUČKE NAKNADE NE DOSTAVI SAŽETU PRIJAVU KOJA SE PODNOSI RADI PLAĆANJA LUČKE NAKNADE U PROPISANOM ROKU (ČLAN 229A STAV 10, ČLAN 229B STAV 6. I ČLAN 229V STAV 8);
22G) AKO KAO OBVEZNIK LUČKE NAKNADE DOSTAVI NEPOTPUNU PRIJAVU ILI AKO PRIJAVA SADRŽI NETAČNE PODATKE (ČLAN 229A STAV 11, ČLAN 229B STAV 7. I ČLAN 229V STAV 9);
22D) AKO KAO OBVEZNIK LUČKE NAKNADE NE PLATI LUČKU NAKNADU U PROPISANOM ROKU (ČLAN 229A STAV 14, ČLAN 229B STAV 9. I ČLAN 229V STAV 10).
23) ako u luci obavlja delatnost koja ugrožava bezbednost ljudi, plovila, zagađuje životnu sredinu ili obavlja druge aktivnosti koje su u suprotnosti sa odredbama reda u luci (član 241);
24) ako stavi u plovidbu plovilo i pored izrečene mere zabrane, ne preduzme ili ne preduzme mere u određenom roku koje je naložio inspektor (član 247. stav 1).
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu novčanom kaznom od 20.000,00 do 150.000,00 dinara.
Novčanom kaznom od 100.000,00 do 2.000.000,00 kazniće se za prekršaj pravno lice – lučki operater ako:
1) obavlja lučku delatnost izvan lučkog područja (član 215. stav 2);
1A) AKO LUKA NEMA SIGURONOSNI PLAN I LICE ODGOVORNO ZA SIGURNOST U LUCI (ČLAN 199. STAV 2);
1B) AKO LUKA, PRISTANIŠTE, ODNOSNO PRIVREMENO PRETOVARNO MESTO NE ISPUNJAVA NEKI OD PROPISANIH USLOVA ZA BEZBEDAN PRIHVAT PLOVILA I OBAVLJANJE LUČKE DELATNOSTI U SKLADU SA NAMENOM LUKE, PRISTANIŠTA I PRIVREMENOG PRETOVARNOG MESTA (ČLAN 204. ST. 1. I 2);
2) ako obavlja lučku delatnost bez odobrenja Agencije (član 216. stav 1);
3) ako nastavi sa obavljanjem lučke delatnosti nakon oduzimanja odobrenja (čl. 224. i 225).
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 5.000,00 do 150.000,00 dinara.
Novčanom kaznom od 30.000,00 do 150.000,00 dinara kazniće se za prekršaj zapovednik stranog trgovačkog broda, odnosno plovila ili lice koje ga zamenjuje:
1) ako plovilo na sidrištu nema neprekidni i neposredni nadzor (član 25 );
1a) ako usidri plovilo na plovnom putu (član 27. stav 1);
1B) AKO NE PODNESE AGENCIJI ZA UPRAVLJANJE LUKAMA PRIJAVU DOLASKA, ODNOSNO PRIJAVU ODLASKA, A NADLEŽNOJ LUČKOJ KAPETANIJI PRIJAVU DOLASKA I ODLASKA, IZVOD IZ POPISA POSADE I PUTNIKA, ZDRAVSTVENU IZJAVU I IZVOD IZ DNEVNIKA BRODSKOG OTPADA (ČLAN 46. STAV 2);
1V) AKO TOKOM PLOVIDBE NE PLOVI BEZBEDNOM BRZINOM I NE PREDUZME SVE MERE OPREZA (ČLAN 48);
1G) AKO NE PRIJAVE NADLEŽNOJ LUČKOJ KAPETANIJI PROMENE NA PLOVNOM PUTU (ČLAN 49. STAV 1. TAČKA 2));
1D) AKO PLOVILO SA POSADOM NEMA NEPREKIDNU STRAŽU (ČLAN 50. STAV 1);
2) ako strano plovilo plovi državnim vodnim putevima bez odobrenja (čl. 41. stav 3. i 42. stav 1);
3) ako brod izvrši prevoz stvari ili putnika protivno odredbi člana 43. stav 1. ovog zakona;
4) ako brod izvrši kabotažno tegljenje ili potiskivanje protivno odredbi člana 43. stav 2. ovog zakona;
5) ako kad uplovljava u vodne puteve Republike Srbije ne obavesti lučku kapetaniju o količini, načinu skladištenja i vrsti opasnog tereta koji prevozi, kao i o luci, odnosno pristaništu iskrcaja (član 51. stav 2);
6) ako ne ukrca locmana na vodnim putevima, lukama i pristaništima na kojima je propisana obavezna pilotaža (član 60. stav 1);
7) ako ispusti, izlije ili izbaci u unutrašnje vode štetne predmete ili materije, delova tereta ili otpada od tereta koje mogu prouzrokovati zagađivanje unutrašnjih voda ili stvoriti prepreku ili opasnost za plovidbu, kao i ako spaljuje smeće na plovilu (član 63. st. 1, 2, 3. i 4);
7A) AKO BEZ ODLAGANJA NE OBAVESTI LUČKU KAPETANIJU O ISPUŠTANJU, IZLIVANJU ILI IZBACIVANJU ŠTETNIH PREDMETA ILI MATERIJA (ČLAN 65);
8) ako štetne predmete i materije, odnosno smeće sa plovila ne preda prijemnim stanicama (član 68. st. 1. i 2);
9) ako bez dozvole vrši spasavanje plovila i stvari sa tih plovila (član 72. stav 2);
9A) AKO UPRAVLJA BRODOM ILI SE U VREME OBAVLJANJA DUŽNOSTI NA BRODU NALAZI U STANJU OPIJENOSTI, ILI MU JE RADNA SPOSOBNOST UMANJENA USLED PREMORA, ILI NE POSTUPI PO NAREDBI INSPEKTORA BEZBEDNOSTI PLOVIDBE (ČLAN 140. ST. 1, 4, 5,6,8);
9B) AKO SE NE PODVRGNE LEKARSKOM PREGLEDU I DRUGIM METODAMA, ODNOSNO ANALIZAMA KRVI I/ILI URINA, RADI UTVRĐIVANJA STANJA OPIJENOSTI (ČLAN 140. STAV 2);
10) ako ne postupaju u skladu sa nalozima koje donosi lučka kapetanija (član 170. stav 2);
11) ako ne zadrži plovilo na mestu plovidbene nezgode do okončanja uviđaja, ako ne ukloni plovilo koje svojim položajem ugrožava bezbednost i ne obavesti nadležnu lučku kapetaniju o plovidbenoj nezgodi (član 172 );
11A) AKO SAOPŠTI NETAČNE PODATKE RIS CENTRU O PLOVILU I PUTOVANJU (ČLAN 187. STAV 1);
11B) AKO PLOVE U PODRUČJU OBAVEZNE PRIMENE VTS-A, A NE KORISTE PROPISANE USLUGE I INFORMACIJE VTS-A (ČLAN 195);
12) ako uplovi sa stranim nuklearnim brodom u unutrašnje vode, odnosno domaću luku bez odobrenja ministarstva (član 243 ).
Novčanom kaznom od 20.000,00 do 150.000,00 dinara kazniće se za prekršaj zapovednik broda ili lice koje ga zamenjuje:
1) ako plovilo na sidrištu nema neprekidni i neposredni nadzor (član 25);
1a) ako usidri plovilo na plovnom putu (član 27. stav 1);
2) ako na brodu koji mora da ima brodsku radio-stanicu ne organizuje službu bdenja (član 28. stav 3);
2A) AKO KORISTI RADIO STANICU SUPROTNO ODREDBAMA ČLANA 28. OVOG ZAKONA;
2B) AKO NA PLOVILU VELIKE BRZINE NE KORISTI RADAR (ČLAN 30. STAV 4);
2V) AKO NE PRIJAVE NADLEŽNOJ LUČKOJ KAPETANIJI PROMENE NA PLOVNOM PUTU (ČLAN 49. STAV 1. TAČKA 2);
2G) AKO PLOVILO SA POSADOM NEMA NEPREKIDNU STRAŽU (ČLAN 50. STAV 1);
3) ako kad uplovljava u vodne puteve Republike Srbije ne obavesti lučku kapetaniju o količini, načinu skladištenja i vrsti opasnog tereta koji prevozi, kao i o luci, odnosno pristaništu iskrcaja (član 51. stav 2);
4) ako postavi predmete koji se nalaze na plovilu tako da izlaze iz granica gabarita plovila, ili vrši transport vangabaritnih predmeta bez odobrenja (član 52);
5) ako ne obavesti lučku kapetaniju o podacima i mestu gde je izgubljen predmet sa plovila koji može da predstavlja smetnju ili opasnost za plovidbu, odnosno o nepoznatoj prepreci na plovnom putu (član 53);
6) ako ne obavesti lučku kapetaniju da je znak za regulisanje plovidbe uništen, oštećen, neispravan ili pomeren, ili da je plovilo oštetilo građevinu na vodnom putu, kao i ako pri vezivanju ili manevrisanju plovila koristi znakove ili oznake na vodnom putu (član 54. st. 1, 2. i 3);
7) ako ne ukrca locmana na vodnim putevima, lukama i pristaništima na kojima je propisana obavezna pilotaža (član 60. stav 1);
8) ako ispusti, izlije ili izbaci u unutrašnje vode štetne predmete ili materije, delova tereta ili otpada od tereta koje mogu prouzrokovati zagađivanje unutrašnjih voda ili stvoriti prepreku ili opasnost za plovidbu, kao i ako spaljuje smeće na plovilu (član 63. st. 1, 2, 3, 4);
8A) AKO BEZ ODLAGANJA NE OBAVESTI LUČKU KAPETANIJU O ISPUŠTANJU, IZLIVANJU ILI IZBACIVANJU ŠTETNIH PREDMETA ILI MATERIJA (ČLAN 65);
9) ako štetne predmete i materije ne preda prijemnim stanicama (član 68);
10) ako upravlja brodom koji nema odgovarajući broj članova posade sa propisanim zvanjima (član 131. stav 1);
11) ako upravlja brodom ili se u vreme obavljanja dužnosti na brodu nalazi u stanju opijenosti, ili mu je radna sposobnost umanjena usled premora, ili ne postupi po naredbi inspektora bezbednosti plovidbe (član 140. st. 1, 2, 4, 5, 6. i 8);
12) ako lično ne rukovodi brodom kad to zahteva bezbednost broda, ili broda u tegljenju ili potiskivanju, kao i za vreme slabe vidljivosti ili magle i u svim drugim slučajevima kad to zahteva bezbednost broda, broda u tegljenju i potiskivanju (član 145 );
13) ako za vreme putovanja broda prema članu posade, putniku ili drugom licu na brodu ili brodu u tegljenju ili potiskivanju, koje je izvršilo krivično delo, ne preduzme mere potrebne da se spreči ili ublaži nastupanje štetnih posledica toga dela i izvršilac pozove na odgovornost (član 153. st. 1, 2. i 4);
14) ako ne krene u pomoć i ne preduzme spasavanje lica na unutrašnjim vodama koje se nalazi u životnoj opasnosti, ako ne postoje razlozi iz člana 157. ovog zakona koji ga oslobađaju obaveze spasavanja (član 156 );
15) ako ne preduzme spasavanje broda sa kojim se sudario brod kojim on zapoveda ili koje ne ukloni takav brod sa plovnog puta, ako postoji opasnost da će potonuti (član 158. stav 1);
16) ako ne preduzme na unutrašnjim vodama spasavanje broda koji traži pomoć, ako se brod kojim zapoveda nalazi u blizini (član 158. stav 2);
17) ako ne preduzme spasavanje broda koji je u opasnosti i stvari sa tog broda koje su svojina domaćeg pravnog lica ili državljanina Republike Srbije, ako ne postoje razlozi iz člana 159. stav 2. ovog zakona koji ga oslobađaju od te obaveze (član 159. stav 1);
18) ako ne postupaju u skladu sa nalozima koje donosi lučka kapetanija (član 170. stav 2);
19) AKO POSTUPI SUPROTNO ODREDBAMA ČLANA 172. OVOG ZAKONA;
20) AKO SAOPŠTI NETAČNE PODATKE RIS CENTRU O PLOVILU I PUTOVANJU (ČLAN 187. STAV 1);
21) AKO PLOVE U PODRUČJU OBAVEZNE PRIMENE VTS-A, A NE KORISTE PROPISANE USLUGE I INFORMACIJE VTS-A (ČLAN 195).
Novčanom kaznom od 10.000,00 do 100.000,00 dinara kazniće se za prekršaj član posade plovila:
1) ako ispusti, izlije ili izbaci u unutrašnje vode štetne predmete ili materije, delova tereta ili otpada od tereta koje mogu prouzrokovati zagađivanje unutrašnjih voda ili stvoriti prepreku ili opasnost za plovidbu, kao i ako spaljuje smeće na plovilu (član 63. st. 1, 2, 3, 4);
1A) AKO ZA VREME VRŠENJA STRAŽE NAPUSTI MESTO I PROSTORIJU U KOJOJ SE VRŠI STRAŽA BEZ ODOBRENJA ZAPOVEDNIKA PLOVILA ILI NAJSTARIJEG OFICIRA PALUBE KOJI ZAMENJUJE ZAPOVEDNIKA PLOVILA (ČLAN 50. STAV 3);
1B) AKO KORISTI RADIO STANICU SUPROTNO ODREDBAMA ČLANA 28. OVOG ZAKONA;
2) ako čamac, ploveće telo i plutajući objekat nema isprave i knjige iz člana 128. ovog zakona;
3) ako ne vrši poslove na plovilu u skladu sa dužnostima propisanim u članu 135. ovog zakona;
4) ako postupa suprotno odredbama člana 138. ovog zakona;
5) ako za vreme obavljanja dužnosti na plovilu bude u stanju opijenosti i ako se ne podvrgne lekarskom pregledu, odnosno drugim metodama, odnosno analizama krvi i/ili urina (član 140. stav 8);
6) ako postupi suprotno odredbama člana 159. ovog zakona;
7) ako ne postupa u skladu sa nalozima koje donosi lučka kapetanija (član 170. stav 2).
ČLAN 277A
NOVČANOM KAZNOM OD 10.000 DINARA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ ZAPOVEDNIK BRODA, ODNOSNO ZAPOVEDNIK STRANOG BRODA ILI LICE KOJE GA ZAMENJUJE:
AKO NE IZVESTI LUČKU KAPETANIJU O VREMENU I MESTU IZVRŠENOG SKLANJANJA (ČLAN 23. STAV 2);
AKO NA SIDRIŠTIMA OPŠTE NAMENE USIDRE PLOVILO VAN ZA TO OBELEŽENIM DELOVIMA SIDRIŠTA (ČLAN 24. STAV 2.);
3) AKO POSTUPA SUPROTNO ODREDBAMA ČLANA 24. STAV 3. OVOG ZAKONA.
Pored kazne za prekršaje iz člana 271. tač. 2), 8), 10), 12) i 13) ovog zakona zapovedniku i drugom članu posade broda i drugog plovila, za prekršaj, može se, kao zaštitna mera, zabraniti vršenje svih ili pojedinih ovlašćenja za vršenje poslova određenog zvanja na bilo kom brodu, odnosno drugom plovilu u trajanju od dve godine OD 30 DANA DO JEDNE GODINE.
Zaštitne mere iz stava 1. ovog člana izriče Prekršajni sud.
Prekršajni postupak u prvom stepenu, po prekršajima iz ovog zakona, vodi i odluku o prekršaju donosi Komisija za prekršaje u plovidbi (u daljem tekstu: Komisija) u ministarstvu.
Komisija je sastavljena od tri člana, od kojih je jedan član predsednik. Predsednik i članovi Komisije imaju zamenike. Predsednika i članove Komisije i njihove zamenike imenuje ministar.
Predsednik, odnosno njegov zamenik mora biti diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom.
Komisija može ovlastiti pojedinog svog člana da preduzme pojedine radnje u prekršajnom postupku.
Komisija je dužna da vodi evidenciju o prekršajima i izrečenim merama u prekršajnom postupku.
Prekršajni postupak u drugom stepenu vodi Prekršajni sud.
VII. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u zakonu
Rešenja u Predlogu zakonu o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama (u daljem tekstu: Predlog zakona) imaće pozitivan uticaj na većinu učesnika u unutrašnjem vodnom transportu.
Predlogom zakona preciziraju se uslovi pod kojima lučke kapetanije mogu da izdaju saglasnost za tzv. pristajanje van graničnog mesta brodovima u međunarodnom saobraćaju u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje zaštita državne granice. Predložena dopuna predstavlja prvu meru u cilju suzbijanja pretovara robe na nelegalnim pretovarnim mestima, odnosno izvan proglašenih luka i pristaništa u skladu sa odredbama Zakona.
Proširena su ovlašćenja inspektora bezbednosti plovidbe u odnosu na kontrolu i sprečavanje pretovarnih delatnosti od strane privrednih društava koja nisu stekla odobrenje za obavljanje lučke delatnosti. S tim u vezi, planirano je u narednom petogodišnjem periodu nabavka 12 inspekcijskih čamaca i službenih automobila, imajući u vidu teško finansijsko-materijalno stanje pod kojim danas inspektori bezbednosti plovidbe obavljaju poslove iz svoje nadlženosti.
Detaljnije su razrađene odredbe o određivanju raspreme brodova s ciljem uvođenja reda u korišćenje obala i vodnog prostora na teritorijama jedinica lokalne samouprave. Posledično, proširena su ovlašćenja inspektora bezbednosti plovidbe u odnosu na problem u pitanju.
Predlog zakona uticaće i na zdravstvene ustanove u kojima se vrše pregledi članova posade brodova unutrašnje plovidbe. S tim u vezi, predlaže se uvođenje obaveznog licenciranja specijalista medicine rada koji su u zdravstvenim ustanovama nadležni za preglede čalnova posade brodova.
Rešenja u Predlogu zakonu imaće pozitivan uticaj na rad luka, kao i na tržište lučkih usluga u Republici Srbiji. Nakon usvajanja Zakona o potvrđivanju Evropskog sporazuma o glavnim unutrašnjim vodnim putevima od međunarodnog značaja (AGN) („Službeni glasnik RS-Međunarodni ugovori”, broj 13/13), kao i usvajanja Uredbe EU 1315/2013 o Trans-evropskoj transportnoj mreži, Predlogom zakona predložena je promena klasifikacije luka na način koji će omogućiti da luke koje su danas otvorene za međunarodni saobraćaj zadrže mogućnost da i dalje ostanu otvorene za brodove svih zastava, ali i da se istovremeno domaće zakonodavstvo harmonizuje sa zahtevima AGN-a i Uredbe EU 1315/2013. Posledično, predloženo je napuštanje dosadašnje klasifikacije na luke otvorene za međunarodni saobraćaj i luke otvorene za domaći saobraćaj i ista se zamenjuje klasifikacijom na luke od međunarodnog značaja i na luke od pokrajinskog značaja, odnosno značaja za lokalnu samoupravu, pri čemu će sve vrste luka biti otvorene za međunarodni saobraćaj. Zahteve AGN-a i Uredbe 1315/2013 o minimalnom količini od 500.000 tona pretovara, kao i strožije infrastrukturne i druge zahteve koje propisuju AGN, Protokol o kombinovanom transportu na unutrašnjim vodnim putevima uz Evropski sporazum o značajnim međunarodnim linijama kombinovanog transporta i povezanih instalacija AGTC, kao i Uredba 1315/2013, moraće da ispune luke koje su klasifikovane kao luke od međunarodnog značaja, pri čemu će samo one imati pristup fondovima Evropske unije jer će ispunjavati zahteve propisane Uredbom 1315/2013 i biti prepoznate kao deo TEN-T evropske mreže, odnosno kao tzv. Core Network Ports u okviru TEN-T evropske mreže. Takođe, kroz ovlašćenje Agencije za upravljanje lukama za utvrđivanje i proširivanje lučkog područja otvara se mogućnost uvođenja novih lučkih operatera na domaće tržište lučkih usluga. Predviđenim sistemom proširivanja lučkih područja, dodeljivanja odobrenja odnosno lučkih koncesija od strane Agencije, luke treba da postanu centar razvoja šireg privrednog područja koji se nalazi u zaleđu svake luke, s obzirom da će omogućiti privlačenje novih investicija te otvaranje novih radnih mesta. U odnosu na finansiranje razvoja lučke infrastrukture, pored sredstava koje će Agencija ostvarivati po osnovu naplate lučkih naknada koje je potom dužna da reinvestira u lučku infrastrukturu, finansiranje razvoja lučke infrastrukture vrši će se i kroz sistem dodele odobrenja i lučkih koncesija koje će uključivati obavezu lučkog operatera da ulaze u razvoj lučke infrastrukture.
U skladu sa zahtevima učesnika na tržištu predloženo je smanjivanje broja lučkih naknada, i to samo na dve naknade koje se naplaćuju u dnevnom poslovanju (naknada za upotrebu obale koju plaćaju krcatelji tereta i naknada za pristajanje koju plaćaju brodovlasnici, odnosno brodari), naknadu za operativnu upotrebu luke, odnosno pristaništa (koja se plaća za dobijeno odobrenje za obavljanje lučke delatnosti i koju plaćaju lučki operateri koji tek ulaze na tržište lučkih usluga Republike Srbije nakon prethodno sprovedenog postupka za javno prikupljanje ponuda), kao i ležarinu (koja se plaća samo ako brod koristi operativnu obalu u neku drugu svrhu osim za pretovar tereta, imajuću vidu da izgrađena operativna obala stvara najveću dodatnu vrednost za luku te se za njeno korišćenje u neke druge svrhe osim za pretovar tereta dodatno plaća, što je praksa u svim lukama). Odredbe o lučkim naknadama će prestati da se primenjuju nakon usvajanja zakona kojim će se urediti plaćanje naknada za korišćenje javnih dobara.
U delu kojim se uređuju luke, u skladu sa odredbom člana 11. stav 2. Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama („Službeni glasnik RS”, broj 88/11) izvršeno je detaljno normiranje materije davanja lučkih koncesija, u skladu sa odredbama Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama i Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS”, broj 124/12). S tim u vezi, izvršena je podela na dve vrste konceija, i to lučka koncesija za usluge, kada se koncesija daje za obavljanje lučke usluge i lučka koncesija za javne radove, kada se koncesija daje za izgradnju lučkih građevina i objekata. Lučke koncesije će se izdavati samo lučkim operaterima koji žele da uđu na tržište lučkih usluga nakon stupanja na snagu Predloga zakona.
Predlogom zakona su predviđene dve mogućnosti ze rešavanje dugogodišnjeg problema nemogućnosti privođenja nameni delova lučkog zemljišta na kome su pojedini lučki operater kroz proces privatizacije stekli pravo korišćenja ali na kome nisu izgradili objekte lučke infrastrukture i suprastrukture do dana stupanja na snagu Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama 2010. godine. Naime, iako su kroz proces privatizacije stekli pravo korišćenja na lučkom zemljištu, usled činjenice da na istom nisu izgradili niti jedan lučki objekat do stupanja na snagu Zakona, ovi lučki operateri da bi započeli sa gradnjom lučkih objekata prethodno moraju da dobiju odobrenje za obavljanje lučke delatnosti od Agencije, dok s druge strane Agencija zbog postojanja njihovog prava korišćenja na lučkom zemljištu ne može da pokrene postupak dodele odobrenja jer prethodno isto mora da se prenese na nju. U cilju rešavanja problema u pitanju, predviđeno je da se pravo korišćenja na ovom lučkom zemljištu prenosi na Agenciju uz naknadu tržišne vrednosti tog zemljišta u trenutku pokretanja postupka prenosa prava korišćenja, umanjenu za troškove pribavljanja prava korišćenja tih katastarskih parcela od strane lučkog operatera. Izuzetno, ukoliko Agencija nema na raspolaganju potrebna finansijska sredstva za ovu namenu, ona može da zaključi ugovor sa ovim lučkim operaterom o prenosu prava korišćenja na tim katastarskim parcelama na Agenciju uz obavezu izdavanja odobrenja za obavljanje određene lučke delatnosti na lučkom zemljištu ili delu lučkog zemljišta na kojima je lučki operater imao uknjiženo pravo korišćenja, na rok koji ne može da bude duži od 15 godina. Na ovaj način, dobija se mogućnost da se dugoročno prevaziđu nepoželjni efekti sprovedenih privatizacija luka, povraćajem mogućnosti države da slobodno raspolaže lučkim zemištem bez ikakvog pravnog tereta, dok se lučkim operaterima otvara mogućnost da izgrade planirane i potrebne lučke objekte, te da od istih stiču prihode.
U odnosu na deo Predloga zakona kojim se uređuje izdavanje odobrenja za obavljanje lučke delatnosti, odredbama Predloga zakona vrši se samo preciziranje postojećih odredaba Zakona ili otklanjaju uočene greške u tekstu Zakona.
Kakve troškove će primena zakona stvoriti građanima i privredi
(naročito malim i srednjim preduzećima)
U odnosu na troškove koje će primena Predloga zakona stvoriti za građane i privredu, isti će stvoriti dodatne troškove za pojedine učesnike unutrašnjeg vodnog transporta.
Subjekti koji danas bez odobrenja obavljaju lučku delatnost moraće da podnesu zahteve za uređivanje svog pravnog statusa. U tom smislu, prethodno će morati da izrade dokumentaciju propisanu Zakonom (generalni plan, studija lokacije i studija izvodljivosti) za potrebe ovih objekata. Ako predmetna dokumentacija opravdava proglašenje lučkog područja za potrebe tih pristaništa, ili ako opravdava proširenje lučkog područja na ove potencijalne terminale, biće dužni da urede imovinsko-pravno stanje u pogledu zemljišta u skladu sa odredbama Zakona, te da, u zavisnosti od slučaja, ili pripreme zakonom propisanu dokumentaciju radi učestvovanja u postupku za javno prikupljanje ponuda za izdavanje odobrenja za obavljanja lučke delatnosti na predmetnim lokacijama, ili da podnesu zahtev za izdavanje odobrenja u upravnom postupku ako se radi o pristaništima za sopstvene potrebe. U oba slučaja, pored troškova pripreme dokumentacije, ovi subjekti biće dužni da plate iznos lučke naknade za operativnu upotrebu luke, odnosno pristaništa kao dobra u opštoj upotrebi. S obzirom da osnovicu ove naknade predstavlja tržišna vrednost lučkog zemljišta koje čini konkretno lučko područje, korigovana za koeficijent koji se određuje prema položaju luke, odnosno pristaništa na mreži unutrašnjih vodnih puteva Republike Srbije i infrastrukturne povezanosti sa drugim vidovima transporta, te nameni lučkog područja, iznos ove naknade razlikovaće se od slučaja do slučaja.
Takođe, Predlog zakona stvoriće troškove i za subjekte koji imaju interes za izgradnju potpuno nove luke i pristaništa, odnosno proširivanje postojećih lučkih područja, u smislu troškova izrade dokumentacije propisane Predlogom zakona.
Nakon razgovora koje su predstavnici Agencije za upravljanje lukama imali sa korisnicima lučkih usluga i lučkim operaterima, postignuta je saglasnost o smanjivanju iznosa lučkih naknada čija naplata tek treba da krene, kao i smanjivanju broja lučkih naknada. S tim u vezi, predloženo je ukidanje dve vrste naknada, tako će se naplaćivati samo dve naknade koje se naplaćuju u dnevnom poslovanju (naknada za upotrebu obale koju plaćaju krcatelji tereta i naknada za pristajanje koju plaćaju brodovlasnici, odnosno brodari). Pored ovih naknada, lučki operateri koji tek ulaze na tržište lučkih usluga Republike Srbije plaćaće naknadu za operativnu upotrebu luke, odnosno pristaništa kao dobra u opštoj upotrebi. Konačno, posebna vrsta lučke naknade koju plaćaju brodari je ležarina koja se plaća samo ako brod koristi operativnu obalu u neku drugu svrhu osim za pretovar tereta. Ova vrsta lučke naknade je standardna vrsta lučke naknade u uporednom pravu, imajuću vidu da izgrađena operativna obala stvara najveću dodatnu vrednost za luku te se za njeno korišćenje u neke druge svrhe osim za pretovar tereta dodatno plaća. Odredbe o lučkim naknadama će prestati da se primenjuju nakon usvajanja zakona kojim će se urediti plaćanje naknada za korišćenje javnih dobara.
Po osnovu naplate lučkih naknada, bez naknade za operativnu upotrebu luke, odnosno pristaništa kao dobra u opštoj upotrebi, planirani prihodi Agencije za upravljanje lukama koji će se koristiti za dnevno poslovanje i reinvestiranje u razvoj lučke infrastrukture u državnoj svojini dati su u Tabeli 1.
Br. VRSTA ROBE jedinica mere 2015. Rsd/j.m. količina RSD 1 Rasuti tereti 1.1. Žitarice tona 26 1,500,000 38,940,000 1.2. Ugalj tona 26 450,000 11,682,000 1.3. Rude tona 26 800,000 20,768,000 1.4. Pesak, šljunak i kameni agregati m3 15 1,000,000 15,340,000 1.5. Otpadni materijali i sekundarne sirovine tona 26 200,000 5,192,000 1.6. Ostali rasuti tereti tona 26 200,000 5,192,000 2 Generalni tereti, komadna i pakovana roba tona 32 600,000 19,116,000 3 Kontejneri TEU 466 4,000 1,864,400 4 Putnička vozila vozilo 73 0 0 5 Teretna vozila tona 39 0 0 6 Nafta, naftni derivati, tona 26 500,000 12,980,000 7 Ostali tečni tereti tona 26 0 0 8 Putnički brodovi brod 17,393 800 13,914,560 U K U P N O 144,988,960
Tabela 1. – procena godišnjih prihoda Agencije za upravljanje lukama po osnovu naplate dve vrste lučkkih naknada
Bitno je ukazati da su planirani iznosi lučkih naknada projektovani na bazi rastura robe, te da neće dovesti do podizanja ukupnog opterećenja krcatelja robe, pod uslovom da sadašnji lučki operateri srazmerno umanje iznose svojih lučkih taksi. Ova pretpostavka o zaštiti krcatelja robe je osnovana imajući u vidu da su pojedini lučki operateri u vrednost lučkih taksi koje naplaćuju korisnicima luke neretko, suprotno odredbama zakona, uključivali i korišćenje operativne obale što je od 2010. godine prihod države. Ukoliko lučki operateri odluče da srazmerno iznosu lučkih naknada koje su prihod države podignu iznos svojih lučkih taksi, ukupno opterećenje krcatelja robe biće podignuta u proseku za 0,20 evro centa u zavisnosti od vrste robe, pri čemu preuzimaju rizik smanjenja konkurentnosti svojih usluga. Kako bi se sprečilo ovakvo postupanje na duži rok, u skladu sa Predlogom direktive EU o pristupanju tržištu lučkih usluga i finansijskoj transparentnosti luka, Predlogom zakona predviđen je postupak tzv. finansijske transparentnosti, u okviru koga Agencija za upravljanje lukama, ali i lučki operateri dostavljaju korisnicima luka informacije o svim elementima na osnovu kojih se utvrđuje sistem obračuna ili visina svih lučkih nakanda, ali i lučkih taksi. Na ovaj način sprečiće se jednostavno podizanje iznosa lučkih taksi samo zbog gubitka prihoda na koji lučki operateri od 2010. godine i nisu imali pravni osnov za naplatu.
Odredbe Predloga zakona kojim se detaljnije razrađuje materija lučkih naknada posledica su neusvajanja zakona kojim bi se uredilo plaćanje naknada za korišćenje javnih dobara. Neusvajanje ovog zakona prouzrokovalo je problem nemogućnosti početka nebudžetskog finansiranja rada Agencije za upravljanje lukama više od godinu dana. Posledično, Predlogom zakona uređuju se pitanja obveznika ove naknade, načina utvrđivanja osnovica lučkih naknada (način obračuna), te izuzetke od primene lučkih naknada. Takođe, propisano je da će se visina lučkih naknada utvrđivati odlukom Agencije na koju Vlada daje saglasnost. Konačno, u prelaznim odredbama je propisano da će odredbe člana 228. i čl. 229a-229e Predloga zakona prestati da važe danom usvajanja zakona kojim će se urediti naknade za korišćenje javnih dobara.
U odnosu na lučke koncesije, do danas nije dodeljena nijedna lučka koncesija za luke u Republici Srbiji, s obzirom da postojeći zakonski okvir nije prepoznao pojedine specifičnosti koje su vezane za dodelu lučkih koncesija, već je odredbom člana 11. stav 2. Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama predviđeno da se osim pitanja postupka, sva druga pitanja od značaja za davanje koncesija za pojedinu oblast ili delatnost mogu urediti posebnim zakonom kojim se uređuje ta oblast ili delatnost. S tim u vezi, a imajući u vidu i da je 2014. godine usvojena Direktiva 2014/23/EU o dodeli koncesionih ugovora, prepoznata je potreba da se pojedina specifična pitanja koja se odnose na dodelu lučkih koncesija urede Predlogom zakona. S tim u vezi, preuzete su odredbe navedene EU Direktive, izvršeno je odgovarajuće pozivanje na procesne odredbe Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, te posebno uređene obaveze planiranja davanja lučkih koncesija od strane Agencije za upravljanje lukama. Izvršena je uporedna analiza zakonodavstava drugih zemalja te pojedina rešenja iz uporednog prava u odnosu na dodelu lučkih koncesija preuzeta i prilagođena domaćem pravnom sistemu. Ukazuje se da je tzv. thresholds, odnosno gornji iznos vrednosti lučke delatnosti od 5.186.000 evra koji obavezuje Agenciju za upravljanje lukama na pokretanje postupka dodele lučke koncesije, utvrđen Direktivom 2014/23/EU o dodeli koncesionih ugovora, i to kao jedinstven iznos bez obzira o kojoj vrsti koncesije se radi. U odnosu na odredbe kojima se uređuje koncesiona naknada ističe se da je Predlogom zakona predviđeno da se koncesiona naknada u skladu sa odredbama Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama sastoji od stalnog i varijabilnog dela, pri čemu je način utvrđivanja ova dva dela koncesione naknade prilagođen specifičnostima lučkih koncesija. Takođe, u skladu sa odredbama Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama i Zakona o budžetskom sistemu, koncesiona naknada je prihod budžeta Republike Srbije, dok se sredstva od naknade za operativnu upotrebu luke, odnosno pristaništa kao dobra u opštoj upotrebi koja su sastavni deo koncesione naknade usmeravaju Agenciji za upravljanje lukama koja ih koristi za finansiranje rada Agencije, kao i finansiranje izgradnje i modernizacije lučke infrastrukture.
Dodatne troškove Predlog zakona će prouzrokovati za zdravstvene ustanove u kojima se vrše zdravstveni pregledi brodaraca, s obzirom da će specijalisti medicine rada koji su u zdravstvenim ustanovama nadležni za preglede brodaraca morati da završe kurs koji je predviđen Predlogom zakona. Predmetni kurs organizuje i sprovodi Republički institut za medicinu rada koji određuje kotizaciju za učešće na istom. Imajući u vidu da se sličan kurs organizuje za potrebe licenciranja specijalista medicine rada koji su nadležni za preglede pomoraca, očekivani trošak po osnovu kotizacije za učešće procenjuje se na 50.000 dinara.
S obzirom na odredbe Predloga zakona kojima se detaljnije razrađuju odredbe o raspremi brodova s ciljem uvođenja reda u korišćenje obala i vodnog prostora na teritorijama jedinica lokalne samouprave, očekuje se da će pojedini brodari odmah nakon usvajanja odgovarajućih odluka jedinica lokalnih samouprava biti u obavezi da uklone svoje brodove sa sadašnjih lokacija, koja su u velikom broju slučajeva u centru ili širem centru gradova ili opština, na nove lokacije na kojima će biti dozvoljena rasprema brodova. Navedeni troškovi obuhvatiće iznos za vršenje vanrednih pregleda brodova, kao i troškove pogonskog goriva i angažovanja članova posade radi premeštanja brodova na novu lokaciju.
U odnosu na opremanje lučkih kapetanija, odnosno inspekcijske službe u narednom petogodišnjem periodu planirana je nabavka 12 čamaca u iznosu oko 100.800.000 RSD za sprovođenje redovnih aktivnosti lučkih kapetanija i ispostava u Sektoru za vodni saobraćaj i bezbednost plovidbe i Sektoru za inspekcijski nadzor, kao i nabavka službenih automobila za 12 lučkih kapetanija i ispostava u vrednosti od 12.000.000 RSD.
Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti
Imajući u vidu dosadašnje troškove lekarskog pregleda koje su plaćali brodarci, u iznosu od 5.000 do 9.000 dinara po brodarcu, finansijski troškovi koje će zdravstvene ustanove imati usled obaveze da ovlašćeni specijalisti medicine rada zaposleni u tim zdravstvenim ustanovama završe propisani kurs radi sticanja potrebne licence, opravdavaju troškove koje će završetak kursa za njih stvoriti. Takođe, postojanje licenciranih specijalista medicine rada obezbediće veću sigurnost kada je u pitanju priprema naših državljana za rad na brodovima, u smislu preventivnog otkrivanja eventualnih fizičkih ili psihičkih nesposobnosti za rad na brodovima. Ovo naročito imajući u vidu veću izloženost brodaraca uticaju vibracija, buke, isparavanjima, kao i posebne zahteve u pogledu vidnih i audiovestibularnih sposobnosti brodaraca.
Pored toga što se Predlogom zakona smanjuje broj lučkih naknada, početak naplate lučkih naknada omogućiće da država preko Agencije za upravljanje lukama po prvi put investira u razvoj lučke infrastrukture čime će se posledično omogućiti podizanje nivoa pružanja usluga od strane lučkih operatera. Za današnje luke u Republici Srbiji karakteristično je relativno loše stanje lučke infrastrukture, dok je lučka suprastruktura zastarela zbog čega su pretovarne operacije niskog kvaliteta: neproduktivne, neefikasne, dugotrajne, povećavaju troškove i za korisnike i za pružaoce usluga. Tehnološka proizvodnost opreme ne zadovoljava vremenske norme pretovara, čime se povećava vreme zadržavanja transportnih jedinica u lukama i posledično utiče na visinu brodske vozarine i dimenzionisanje flote (direktni transportni troškovi) i utiče na povećanje indirektnih transportnih troškova (vezana novčana sredstva), a što sve utiče na krajnju cenu koštanja robe. Reinvestiranjem sredstava koje će Agencija za upravljanje lukama ostvariti po osnovu naplate lučkih naknada u dalji razvoj lučke infrastrukture, otvoriće se mogućnost za uvođenje novih lučkih operatera na tržište što će imati pozitivan uticaj na povećanje cenovne konkurentnosti lučkih usluga. Takođe, izgradnjom nove lučke infrastrukture otvoriće se mogućnost za uvođenje u rad savremene lučke suprastrukture, čime će se smanjiti vreme zadržavanja transportnih jedinica u lukama, smanjiti indirektni transportni troškovi, a što će pozitivno uticati na krajnju cenu koštanja robe.
Da li zakon podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu
i tržišnu konkurenciju
Primena ovog zakona imaće efekata na stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju.
U tom smislu, postupak liberalizacije lučkog tržišta započet usvajanjem Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama nastavlja se ovim Predlogom zakona, uvođenjem dodatne mogućnosti za ulazak na tržište lučkih usluga putem lučkih koncesija. Takođe, sprečavanje obavljanja pretovarne delatnosti na nelegalnim pretovarnim mestima dovešće do uvođenja u legalan sistem rada subjekata koji danas nisu prepoznati i koji svojim radom ne doprinose budžetu Republike Srbije, te predstavljaju nelegalnu konkurenciju lučkim operaterima koji obavljaju svoju delatnost u skladu sa zakonom.
Takođe, uvođenjem sistema ovlašćivanja zdravstvenih ustanova za zdravstvene preglede brodaraca, otvoriće se mogućnost da više subjekata obavlja ovu vrste zdravstvenih pregleda.
Da li su zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o zakonu
Imajući u vidu da se Predlogom zakona ne menjaju bitno pitanja koja su do danas bila uređena Zakonom o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, nije postojala obaveza za sprovođenjem javne rasprave u skladu sa odredbom člana 77. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik” , br. 79/05 i 101/07).
U toku pripreme teksta ovog zakona obavljeni su razgovori sa predstavnicima Privredne komore Srbije, i to Grupacije za luke i pristaništa, na kojima su njihovi predstavnici upoznati sa rešenjima iz Predloga zakona. Grupacija za luke i pristaništa dostavila je svoje predloge za izmene i dopune Zakona koji nisu prihvaćeni iz razloga jer se njima predlaže promena osnovnih temelja Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama (ukidanje statusa luka kao dobara od opšteg interesa kako bi se omogućila konverzija lučkog zemljišta u privatnu svojinu, nova klasifikacija luka i to na način da se kao vrsta luka predviđaju luke u odnosu na koje je sproveden postupak privatizacije nakon 4. juna 2003. godine, dakle suprotno Ustavu i zakonima, zatim pretvaranje Agencije u Direkciju u sastavu Ministarstva saobraćaja (što nije u skladu za zahtevima propisa EU i čime se ne ostvaruje budžetske uštede već se podižu budžetski rashodi jer se organ u sastavu finansira iz budžeta), ukidanje prava državi da naplaćuje lučke naknade uprkos tome što sve države sa razvijenim lučkim sektorom naplaćuju korišćenje luka kroz lučke naknade i dr.)
Koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava
Nakon stupanja na snagu ovog zakona potrebno je u saradnji sa nadležnim organima i organizacijama u propisanim rokovima usvojiti sledeće podzakonske akte čija je sadržina ovim zakona precizirana:
1) Strategija razvoja vodnog saobraćaja od 2015. do 2025. godine (Vlada na predlog Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Sektor za vodni saobraćaj i bezbednost plovidbe, rok za usvajanje je kraj 2014. godine);
2) Akcioni plan za sprovođenje utvrđenih prioriteta razvoja vodnog saobraćaja (Vlada na predlog Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Sektora za vodni saobraćaj i bezbednost plovidbe, rok za usvajanje je prvi kvartal 2015. godine);
3) Pravilnik o kategorizaciji vodnih puteva za plovidbu plovila za rekreaciju (Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Sektor za vodni saobraćaj i bezbednost plovidbe, rok za usvajanje je godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona);
4) Pravilnik o uslovima za određivanje mesta boravka broda u raspremi, najmanjem broju članova posade tokom trajanja raspreme, zahteve u odnosu na održavanje broda, sidrenje broda, vođenje brodskih knjiga i isprava, bezbednost i sigurnost broda u raspremi, kao i vrste pregleda broda u raspremi (Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Sektor za vodni saobraćaj i bezbednost plovidbe, rok za usvajanje je godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona);
5) Pravilnik o zahtevu, uslovima i postupku za izdavanje odobrenja za rad domaćih proizvođača opreme brodova unutrašnje plovidbe, uslužnih privrednih društava i ispitnih institucija, odnosno sadržinu i obrazac odobrenja za rad proizvođača, uslužnih privrednih društava i ispitnih institucija (Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Uprava za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu, rok za usvajanje je godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona);
6) Uredba o uslovima koje moraju da ispunjavaju luke, pristaništa i privremena pretovarna mesta (Vlada na predlog Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Sektor za vodni saobraćaj i bezbednost plovidbe, rok za usvajanje je Ministarstvo saobraćaja, Sektor za vodni saobraćaj i bezbednost plovidbe, rok za usvajanje je godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona);
7) Pravilnik o vrsti i načinu vođenja statističkih podataka za luke i pristaništa, kao i rokove za dostavljanje propisanih podataka od strane lučkih operatera (Agencija za upravljanje lukama, rok za usvajanje je godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona);
8) Pravilnik o obaveznoj sadržini plana i programa delatnosti i studije ekonomske opravdanosti koje privredna društva podnose u postupku poziva za javno prikupljanje ponuda (Agencija za upravljanje lukama, rok za usvajanje je godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona);
9) Srednjoročni (trogodišnji) plan davanja lučkih koncesija (Agencija za upravljanje lukama, rok za usvajanje je 1.1.2017. godine)
10) Odluka o visini i načinu plaćanja lučkih i pristanišnih naknada (Agencija za upravljanje lukama, rok za usvajanje je 1.12.2014. godine).
Pored usvajanja navedenih podzakonskih akata, sprovođenje ovog zakona ne zahteva nove institucionalne mere (finansijske, tehničko-tehnološke, organizacione i kadrovske mere). Od drugih mera i aktivnosti koje imaju za cilj punu primenu zakonskih rešenja i sistema kontrole primene potrebno je u narednom petogodišnjem periodu sprovesti proces tehničko-tehnološke opremljenosti inspekcijske službe.
IZJAVA
O USKLAĐENOSTI PREDLOGA ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PLOVIDBI I LUKAMA NA UNUTRAŠNJIM VODAMA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
Organ državne uprave, odnosno drugi ovlašćeni predlagač propisa -Vlada
Obrađivač – Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
Naziv propisa
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama
Draft Law on Amendments on the Law on Navigation and Ports on Inland Waters
3. Usklađenost propisa s odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno s odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazumi):
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu sadržinu propisa
Sporazum, Naslov V, Kretanje radnika, poslovno nastanjivanje, pružanje usluga, kapital, Poglavlje III, Pružanje usluga, član 61. stav 1. tač. 2. i 6. Sporazum, Naslov VIII, Politike saradnje, član 108.
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma
Opšti rok
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
Sporazum, Naslov V, Kretanje radnika, poslovno nastanjivanje, pružanje usluga, kapital, Poglavlje III, Pružanje usluga, član 61. stav 1. tačka 2. – potpuno usklađeno
Sporazum, Naslov V, Kretanje radnika, poslovno nastanjivanje, pružanje usluga, kapital, Poglavlje III, Pružanje usluga, član 61. stav 1. tačka 6. – delimično usklađeno
Sporazum, Naslov VIII, Politike saradnje, član 108. – delimično usklađeno
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
Potpuna usklađenost sa članom 61. stav 1. tačka 6. i članom 108. Sporazuma ostvariće se nakon donošenja planiranog seta zakona iz oblasti plovidbenog prava i podzakonskih akata.
d) Veza sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije
Mesto u strukturi NPI – 3.14.2. – vodni saobraćaj
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije:
a) Navođenje odredbi primarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima
nema
b) Navođenje sekundarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima
nema
v) Navođenje ostalih izvora prava Evropske unije i usklađenost sa njima
nema
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost
nema
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisimaEvropske unije
nema
5. Ukoliko ne postoje odgovarajuće nadležnosti Evropske unije u materiji koju reguliše propis, i/ili ne postoje odgovarajući sekundarni izvori prava Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost, potrebno je obrazložiti tu činjenicu. U ovom slučaju, nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa. Tabelu usklađenosti nije potrebno popunjavati i ukoliko se domaćim propisom ne vrši prenos odredbi sekundarnog izvora prava Evropske unije već se isključivo vrši primena ili sprovođenje nekog zahteva koji proizilazi iz odredbe sekundarnog izvora prava (npr. Predlogom odluke o izradi strateške procene uticaja biće sprovedena obaveza iz člana 4. Direktive 2001/42/EZ, ali se ne vrši i prenos te odredbe direktive).
nema
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava Evropske unije prevedeni na srpski jezik?
/
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik Evropske unije?
ne
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti.’
ne