Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama

PREDLOG ZAKONA

O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PLOVIDBI I LUKAMA

NA UNUTRAŠNJIM VODAMA

Član 1.

U Zakonu o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama („Službeni glasnik RS”, broj 73/10), u članu 10. stav 1. reči: „Direkcija za vodne puteve uz saglasnost ministarstva” zamenjuju se rečju: „ministarstvo”.

Član 2.

U članu 13. stav 5. reči: „Direkcije za vodne puteve” zamenjuju se rečju: „ministarstva”.

Član 3.

Član 16. menja se i glasi:

„Član 16.

Direkcija za vodne puteve (u daljem tekstu: Direkcija) obrazuje se kao organ uprave u sastavu ministarstva za obavljanje poslova državne uprave, kao i stručnih i tehničkih poslova koji se odnose na međunarodne i međudržavne vodne puteve.”

Član 4.

U članu 17. stav 4. reč: „ministarstvo”, zamenjuje se rečju: „ministar”.

Stav 5. briše se.

Član 5.

Član 18. menja se i glasi:

„Član 18.

Direkcija može da pruža stručne usluge vezane za izradu projektne dokumentacije, obeležavanje prepreka i objekata na vodnom putu, izvođenje hidrotehničkih snimanja i hidrotehničkih radova na vodnim putevima za komercijalne potrebe korisnika.

Za stručne usluge iz stava 1. ovog člana plaća se taksa.

Sredstva od taksi iz stava 2. ovog člana su vrsta prihoda nastalih upotrebom javnih sredstava u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje budžetski sistem.

Stručne usluge iz stava 1. ovog člana plaćaju korisnici.

Visinu taksi koje se naplaćuju za pružanje stručnih usluga iz stava 1. ovog člana određuje ministar, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove finansija.

Sredstva ostvarena po osnovu pruženih stručnih usluga prihod su budžeta Republike Srbije.”.

Član 6.

U članu 27. dodaje se novi stav 1. koji glasi:

„Na plovnom putu zabranjeno je sidrenje plovila.”

Dosadašnji st. 1-3. postaju st. 2- 4.

Član 7.

Posle člana 30. naziv pododeljka menja se i glasi „Naknada za plovidbu i korišćenje objekata bezbednosti plovidbe na državnom vodnom putu”.

Član 8.

U članu 31. stav 1. posle reči: „plovidbu” zapeta i reč: „boravak” brišu se.

Član 9.

U članu 37. posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:

„Saglasnost iz stava 3. ovog člana izdaje se lučkom operateru koji je dobio odobrenje za obavljanje lučke delatnosti nakon sprovedenog postupka za javno prikupljanje ponuda za izdavanje odobrenja za obavljanje lučke delatnosti.”

Dosadašnji st. 4-7. postaju st. 5-8.

Član 10.

U članu 38. stav 1. reči: „Direkcije, odnosno” brišu se.

Član 11.

U članu 40. stav 3. posle reči: „vodama” dodaju se zapeta i reči: „obaveze učesnika u plovidbi, obeležavanje brodova i plovnih puteva, kao i način upotrebe zvučnih signala, navigacione i komunikacione opreme na brodu.”.

Član 12.

U članu 51. stav 1. reč: „transportu” zamenjuje rečju: „prevozu”, a reči: „u vodnom saobraćaju” brišu se.

Član 13.

U članu 57. stav 3. reči: „i Direkcije” brišu se.

Član 14.

U članu 83. reč: „granicama” zamenjuje se rečju: „zonama”.

Član 15.

U članu 84. stav 1. posle reči: „Tehničkih pravila” dodaju se reči: „za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu (u daljem tekstu: Tehnička pravila).”

Član 16.

U članu 87. tačka 2) reč: „granice” zamenjuje se rečju: „zone”.

Član 17.

U članu 89. tačka 4) reč: „granica” zamenjuje se rečju: „zona”.

Član 18.

Član 90. menja se i glasi:

„Član 90.

Tehnička pravila naročito sadrže:

zone plovidbe brodova;

brodograđevinske zahteve;

tehničke zahteve za rastojanje bezbednosti, nadvođe, merenje i izračunavanje tonaže, odnosno istisnine pri raznim gazovima pri baždarenju brodova, manevarsku sposobnost, kormilarski sistem, kormilarnicu, projekat motora, električnu i drugu opremu na brodu, bezbednost i zdravlje na radu članova posade i drugih lica na brodovima, uređaje za grejanje gorivom, kuhinjske i rashladne uređaje, uređaje na utečnjeni gas za potrebe stambenih i društvenih prostorija, radio uređaje i brodske cevovode;

posebne tehničke zahteve za putničke brodove, putničke jedrenjake, plovila predviđena da budu deo potiskivanog, tegljenog ili bočnog sastava, tehničke plovne objekte, plovila za hidrogradnju, istorijske brodove, kanalske barže, rečno-morske brodove, plovila dužine preko 110 m, brodove velikih brzina;

zahteve za stabilitet brodova;

opremu brodova koja se odnosi na posadu;

znakove bezbednosti (signalna sredstva);

tehničke zahteve za sprečavanje zagađivanja unutrašnjih voda sa brodova;

opremu i uređaje koje brod koristi za korišćenje usluga RIS-a;

zahteve za materijale i zavarivanje;

zahteve za tipsko priznavanje proizvoda i proizvođača, uslužna privredna društva u oblasti brodarstva i ispitne institucije;

rokove za postepenu prepravku određenih brodova i rokove primene.

Ministar utvrđuje Tehnička pravila.”

Član 19.

Posle člana 90. dodaju se čl. 90a-90l, koji glase:

„Član 90a

Obavezi vršenja tehničkog nadzora podležu brodovi, skele, kao i tehnički plovni objekti, osim ratnih plovila.

Član 90b

Tehnički nadzor nad gradnjom, prepravkom ili obnovom broda, kao i nadzor nad izradom pojedinačnih proizvoda koji se ugrađuju u brod, vrši se na zahtev brodara, brodogradilišta, proizvođača ili njihovih ovlašćenih predstavnika.

Lice iz stava 1. ovog člana dužno je da omogući licu koje vrši tehnički nadzor pristup na sva mesta na kojima se obavljaju radovi u vezi sa gradnjom, popravkom i prepravkom broda ili sa izradom materijala i proizvoda, kao i da omogući uslove za nesmetano vršenje tehničkog nadzora.

Član 90v

Tehnički nadzor nad postojećim brodovima vrši se po zahtevu brodara, zapovednika broda ili drugog ovlašćenog lica.

Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži:

1) naznačenje imena ili oznake broda;

2) naznačenje vrste traženog pregleda;

3) naznačenje mesta i vremena gde će se obaviti pregled;

4) ime i potpis ovlašćenog lica.

Lice iz stava 1. ovog člana koje je podnelo zahtev za vršenje tehničkog nadzora nad postojećim brodom, dužno je da pripremi materijal, trup, uređaje, mašine i opremu broda za vršenje tehničkog nadzora.

Član 90g

Redovni pregled vrši se na suvom, osim kada se utvrdi da se isti može obaviti i na vodi.

Rokovi za vršenje redovnih pregleda su:

za putničke brodove, tankere i druge brodove koji prevoze opasnu robu i ledolomce čelične konstrukcije – svakih pet godina;

za ostale brodove čelične konstrukcije – svakih deset godina;

za brod čiji je trup izrađen od drveta, aluminijumskih legura ili plastične mase – svake treće godine.

Redovni pregled u pogledu ispunjenosti zahteva u odnosu na bezbednost i zdravlje na radu vrši se na svakih pet godina.

Redovni pregledi teretnog uređaja i posuda pod pritiskom vrše se svake pete godine.

Na zahtev brodara može da se izvrši redovni pregled pojedinih delova trupa, mašine, uređaja i opreme broda.

Član 90d

Kontrolni pregled broda vrši se na vodi, osim ako su neophodni radovi popravke trupa ili uređaja na suvom.

Rokovi za vršenje kontrolnog pregleda su:

za brodove čiji je trup izgrađen od drveta, aluminijumskih legura, plastičnih masa, sve putničke brodove, tankere i druge brodove koji prevoze opasnu robu, ledolomce i sve ostale brodove čelične konstrukcije, starosti preko 20 godina, odnosno 10 godina posle prepravke – svake godine;

za ostale brodove čelične konstrukcije starosti do 20 godina, odnosno 10 godina posle prepravke – svakih 30 meseci.

Član 90đ

Priprema broda za vršenje osnovnog pregleda obavezno obuhvata:

dostavu tehničke dokumentacije na proveru;

izvlačenje broda na suvo, kao i demontažu pojedinih delova broda, mašina, uređaja i opreme u obimu potrebnom za obavljanje uvida u stanje;

dostavu specifikacije predviđenih radova popravke ili obnove, na osnovu snimljenih podataka o istrošenjima i drugih nedostataka;

pripremu za određene probe na trupu, uređajima i instalacijama.

Član 90e

Priprema trupa broda za vršenje redovnog pregleda obavezno obuhvata:

čišćenje svih brodskih prostora od zaostalog tereta, vode, iscurelog ulja i goriva;

demontažu patosnica i skidljivih delova obloga bočnih zidova i pregrada, kao i provlaka tankova zatvorenih prostora;

zamenu dotrajale, oštećene ili neispravne skidljive opreme;

pripremu za propisane hidraulične probe;

pripremu crteža razvoja oplate i glavnog rebra.

Priprema mašinskog uređaja za vršenje redovnog pregleda obavezno obuhvata:

čišćenje svih mašina i uređaja i demontažu neophodnu za pregled i merenja koja su obuhvaćena obimom redovnog pregleda;

pripremu sistema za propisane hidraulične probe;

pripremu ažuriranih crteža brodskih i mašinskih sistema i cevovoda.

Priprema električnih uređaja za vršenje redovnog pregleda obavezno obuhvata:

pripremu ažuriranih osnovnih šema električnih uređaja;

popunu svih rezervnih i zamenu svih dotrajalih elemenata električne instalacije i uređaja;

merenje otpora izolacije (megatest) svih strujnih krugova i uređaja;

pripremu generatora za terećenje.

Priprema navigacionih uređaja i opreme za vršenje redovnog pregleda obavezno obuhvata:

1) zamenu svih oštećenih ili dotrajalih navigacionih svetala, znakova i signala;

2) popunu svih rezervnih delova;

3) pregled razvodne table navigacije.

Priprema broda za vršenje redovnog pregleda u odnosu na bezbednost i zdravlje na radu obavezno obuhvata:

zamenu ili popravku svih oštećenih ograda, rukohvata i stepenica;

pripremu sistema pitke vode za hemijsku i mikro-biološku analizu;

popunu ili obnovu opreme za pružanje prve pomoći;

popunu ili zamenu dotrajalog brodskog inventara, lične opreme, natpisa, uputstava i upozorenja;

čišćenje svih stambenih i društvenih prostorija sa dostavom izveštaja o deratizaciji i dezinsekciji.

Član 90ž

Priprema trupa broda za vršenje kontrolnog pregleda obavezno obuhvata:

pražnjenje teretnih prostora od ostatka robe i svih prostora od vode;

otvaranje svih provlaka za pristup pikovima, koferdamima, dvobocima i ostalim brodskim prostorima;

zamena svih dotrajalih elemenata opreme trupa.

Priprema mašinskog uređaja za vršenje kontrolnog pregleda obavezno obuhvata:

otklanjanje svih nedostataka na mehanizmima i uređajima za upravljanje glavnim i pomoćnim motorima i zamena svih neispravnih instrumenata za kontrolu i signalizaciju ispravnog rada glavnih i pomoćnih motora;

proveru funkcionalnosti svih uređaja i mašina bitnih za sposobnost brodova za plovidbu, kao što su: sistemi za gašenje požara vodom, sistemi za spasavanje, sistemi za drenažu i drugo;

otklanjanje nedostataka na kormilarskom uređaju, sredstvima za navigaciju i signalizaciju;

zamenu dotrajalih elemenata opreme za spasavanje ljudi i zamenu ili obnovu punjenja prenosnih aparata za gašenje požara.

Priprema električnih uređaja za vršenje kontrolnog pregleda obavezno obuhvata zamenu dotrajalih i oštećenih elemenata na električnoj instalaciji, uređajima i opremi.

Član 90z

U zavisnosti od vrste vanrednog pregleda, brod se priprema na sledeći način:

1) u slučaju havarije broda neophodno je obezbediti prilaz oštećenom delu trupa kako bi se mogao sagledati obim havarije i utvrditi obim potrebnih radova na popravci;

2) u slučaju havarije mašina, uređaja i opreme, nakon prvog uvida vrši se demontaža u stepenu dozvoljenom za utvrđivanje obima havarije i načina popravke;

3) kod vanrednog pregleda broda nakon raspreme, priprema broda za pregled je istovetna pripremi za redovan pregled;

4) kod vanrednog pregleda u svrhu privremene promene namene i proširenja zona plovidbe, brod se mora pripremiti i opremiti sa dodatnom opremom u svrhu traženih promena;

5) kod pregleda za odlaganje pregleda moraju se svi uređaji za bezbednost ljudi i plovidbe dovesti u zadovoljavajuće stanje koje će obezbediti zahtevani minimum bezbednosti.

Član 90i

Osnovni pregled broda obavezno obuhvata proveru tehničke dokumentacije koja sadrži:

opštu dokumentaciju koja obuhvata:

(1) tehnički opis,

(2) generalni plan,

(3) ateste uređaja,

(4) postojeća brodska dokumenta;

crteže trupa koji obuhvataju:

glavno rebro,

uzdužni presek,

razvoj oplate i palube,

uzdužne i poprečne pregrade;

opremu broda koja obuhvata:

razmeštaj svih palubnih uređaja,

dispoziciju sa specifikacijom teretnog uređaja;

brodske cevovode koji obuhvataju šemu sa specifikacijom sistema za drenažu, spasavanje, balast, gašenje požara vodom i ugljen-dioksidom (SO2), polivanje palube vodom, tečnog tereta i drugo, šemu odušnika i sondi, sistem ventilacija;

pogonske uređaje koji obuhvataju:

raspored uređaja u mašinskom prostoru sa specifikacijom,

dispoziciju propelerskog voda,

radničke crteže, i to: crteže propelera, propelerskog vratila, međuvratila ležajeva u skroku i statvenoj cevi;

mašinske cevovode koji obuhvataju šeme hlađenja, goriva, podmazivanja, vazduha pod pritiskom, izduvnih gasova, pneumatike, hidraulike i cevovod pare;

elektrouređaje koji obuhvataju:

osnovnu jednopolnu šemu električne mreže,

tropolnu šemu glavne razvodne table, komadnog pulta i razvodnih tabli, uređaja i opreme,

šemu osvetljenja za nuždu,

elektro šemu signalizacije i automatike;

8) detaljan pregled trupa na suvom (po potrebi);

9) hidraulična ispitivanja;

10) detaljan pregled palubnih uređaja i opreme;

11) detaljan pregled glavnih i pomoćnih mašina i uređaja u mašinskom prostoru;

12) detaljan pregled elektrouređaja;

13) nadzor nad izvođenjem radova popravke, prepravke ili obnove delova trupa, mašina, uređaja i oprema za koje je proverom tehničke dokumentacije i pregledom utvrđeno da treba popraviti, pojačati ili obnoviti;

14) probu funkcionisanja svih uređaja.

Redosled nadzora kod osnovnog pregleda sporazumno se utvrđuje u svakom posebnom slučaju sa licem iz člana 90b stav 1.

Član 90j

Redovni pregled broda obavezno obuhvata:

1) detaljan pregled trupa, mašina, uređaja i opreme, proveru nadvođa, kao i nadzor nad izvođenjem radova popravki i obnove delova trupa, mašina, uređaja i opreme za koje je pregledom utvrđeno da ih treba popraviti ili obnoviti;

2) detaljan pregled kormila i ležajeva kormila, propelera, propelerskog vratila i ležajeva u skroku i statvenoj cevi u demontiranom stanju, kao i probe funkcionisanja svih uređaja u pogonu.

Član 90k

Kontrolni pregled broda obavezno obuhvata opšti pregled dostupnih delova trupa, mašina, uređaja i opreme, proveru oznaka nadvođa, kao i nadzor nad radovima popravke ili obnove delova trupa, mašina i uređaja za koje je pregledom utvrđeno da ih treba popraviti ili obnoviti.

Član 90l

Obim vanrednog pregleda broda nakon havarije određuje se u svakom konkretnom slučaju, tako da se sa sigurnošću može utvrditi da je na osnovu izvršenih popravki brod sposoban za plovidbu.

Odredbe stava 1. ovog člana primenjuju se i u slučaju vanrednog pregleda.

Obim vanrednog pregleda nakon raspreme duže od jedne godine istovetan je sa redovnim pregledom.

Obim vanrednog pregleda za privremenu promenu namene ili privremeno proširenje zona plovidbe treba da obezbedi da brod sa sigurnošću može privremeno promeniti namenu, odnosno zone plovidbe.

Obim vanrednog pregleda treba da bude takav da se sa sigurnošću može utvrditi da je brod sposoban za plovidbu za vreme za koje se odlaže redovni, odnosno kontrolni pregled.”

Član 20.

Posle člana 90l naziv pododeljka menja se i glasi „Prihod od vršenja tehničkog nadzora”.

Član 21.

Član 91. menja se i glasi:

„Član 91.

Za pružanje stručne usluge vršenja tehničkog nadzora plaća se taksa.

Sredstva koja se ostvaruju od vršenja tehničkog nadzora su vrsta prihoda nastalih upotrebom javnih sredstava u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje budžetski sistem.

Stručnu uslugu vršenja tehničkog nadzora plaća vlasnik broda.

Visinu takse koja se naplaćuje za pružanje stručne usluge vršenja tehničkog nadzora određuje ministar, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove finansija.

Sredstva ostvarena po osnovu pruženih stručnih usluga prihod su budžeta Republike Srbije.”.

Član 22.

U članu 92. stav 2. menja se i glasi:

„Ministar propisuje uslove i kriterijume za priznavanje klasifikacionog društva koje podnosi zahtev za priznavanje, kao i postupak za priznavanje klasifikacionih društava.”

Član 23.

U članu 95. stav 2. briše se.

Član 24.

U članu 96. stav 3. briše se.

Član 25.

U članu 97. posle reči: „skelu,” dodaju se reči: „premeštanje plutajućeg objekta u svrhu posebnog prevoza”.

Član 26.

Posle člana 104. dodaje se član 104a koji glasi:

„Član 104a

Brod koji ima ispravu o sposobnosti broda za plovidbu koja je izdata u skladu sa odredbama Konvencije o plovidbi Rajnom, sa izmenama i dopunama, mora da poseduje i dopunsko svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu ako:

plovi na međunarodnim i međudržavnim vodnim putevima Republike Srbije, a ispunjava niže tehničke zahteve za brodove od onih koji su sadržani u Tehničkim pravilima;

plovi na državnim vodnim putevima Republike Srbije na kojima važe viši tehnički zahtevi za brodove u skladu sa Tehničkim pravilima.”

Član 27.

U članu 106. posle stava 2. dodaju se st. 3-7, koji glase:

„Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu izdato novosagrađenim brodovima u skladu sa zahtevima Tehničkih pravila, izdaje se na rok koji ne može da bude duži od:

1) pet godina za putničke brodove;

2) deset godina za sva ostala plovila.

Rok važenja utvrđuje se u svakom konkretnom slučaju u skladu sa zahtevima Tehničkih pravila.

Rok važenja se upisuje u svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu.

U slučaju brodova koji su u eksploataciji pre izdavanja svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu u skladu sa odredbama ovog zakona i zahtevima Tehničkih pravila, rok važenja svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu utvrđuje se od slučaja do slučaja, na osnovu rezultata kontrolnog pregleda.

Rok važenja iz stava 6. ovog člana ne može da bude duži od rokova iz stava 1. ovog člana.

Član 28.

Član 122. menja se i glasi:

„Član 122.

Ministar propisuje vrstu, sadržinu, obrasce i način vođenja brodskih isprava i knjiga, uslove za izdavanje i prestanak važenja brodskih isprava i knjiga, uslove i način obaveštavanja o promenama unetim u brodske isprave i knjige, rokove važenja brodskih isprava i knjiga, kao i način vođenja i sadržinu registra izdatih brodskih svedočanstava i svedočanstava o sposobnosti broda za plovidbu i određuje lice, odnosno organ koji je ovlašćen za unošenje podataka u brodske isprave i knjige.”

Član 29.

Član 125. menja se i glasi:

„Član 125.

Sposobnost čamca i plovećeg tela za plovidbu, odnosno plutajućeg objekta za plutanje utvrđuje se tehničkim nadzorom kojim se utvrđuje da čamac, ploveće telo, odnosno plutajući objekat odgovara zahtevima Tehničkih pravila za čamce, ploveća tela i plutajuće objekte.

Tehnička pravila iz stava 1. ovog člana naročito sadrže:

1) zone plovidbe;

2) tehničke zahteve za gradnju čamaca i plutajućih objekata;

3) tehničke zahteve za baždarenje, stabilitet, nadvođe, manevarsku sposobnost, sposobnost održavanja na površini i plutanje, trup, otvore na trupu, palubi i nadgrađu, prodor vode, opremu na čamcu, motor i prostori za motor, ventilaciju, pokretanje vanbrodskog motora, sistem cevovoda, električne sisteme, kormilarski sistem, protivpožarnu zaštitu i sprečavanje zagađivanja;

4) posebne tehničke zahteve za čamce za prevoz putnika i čamce koji se koriste u privredne svrhe;

5) znakove bezbednosti (signalni znakovi);

6) rokove za primenu tehničkih zahteva.

Tehnički nadzor, kao i preglede čamaca i plovećih tela, odnosno plutajućih objekata vrši ministarstvo.

Pregled može biti osnovni, redovni i vanredni.

Tehnički nadzor i preglede vrši komisija koju obrazuje ministar na period od četiri godine.

Posle izvršenog pregleda izdaje se isprava o sposobnosti za plovidbu čamca i plovećeg tela, odnosno isprava o sposobnosti za plutanje plutajućeg objekta.

Za čamce i ploveća tela koji su upisani u upisnik, izdaje se plovidbena dozvola sa registarskim brojem za identifikaciju.

Za plutajući objekat koji je upisan u upisnik, izdaje se plutajuća dozvola sa registarskim brojem za identifikaciju.

Ministar propisuje vrstu i namenu čamaca i plutajućih objekata, način, postupak i sadržinu tehničkog nadzora, kao i način, postupak, sadržinu i rokove vršenja pregleda čamaca i plovećih tela, odnosno plutajućih objekata.

Ministar utvrđuje Tehnička pravila za čamce, ploveća tela i plutajuće objekte.”

Član 30.

Posle člana 125. naziv pododeljka menja se i glasi „Prihod od vršenja pregleda i tehničkog nadzora nad gradnjom čamca, plovećeg tela i plutajućeg objekta”.

Član 31.

Član 126. menja se i glasi:

„Član 126.

„Za pružanje stručne usluge vršenja pregleda i tehničkog nadzora iz člana 125. stav 3. ovog zakona, plaća se taksa.

Sredstva koja se ostvaruju od vršenja stručne usluge iz stava 1. ovog člana su vrsta prihoda nastalih upotrebom javnih sredstava u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje budžetski sistem.

Stručnu uslugu vršenja pregleda i tehničkog nadzora iz stava 1. ovog člana plaćaju vlasnici plovila iz člana 125. stav 1. ovog zakona.

Visinu takse koja se naplaćuje za pružanje usluge iz stava 1. ovog člana određuje ministar, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove finansija.

Sredstva ostvarena po osnovu pružene stručne usluge prihod su budžeta Republike Srbije.”

Član 32.

U članu 131. stav 2. posle reči: „mornarice,” dodaju se reči: „zvanja i ovlašćenja o osposobljenosti koje moraju da imaju ti članovi posade, načine funkcionisanja plovidbe i maksimalno trajanje plovidbe, periode odmora za svaki način funkcionisanja plovidbe, uslove za promenu ili ponavljanje načina funkcionisanja, kao i rokove čuvanja tahografskih zapisa.”

Član 33.

U članu 132. posle stava 2. dodaju se novi st. 3-6, koji glase:

„Stručni ispit polaže se pred komisijom koju obrazuje ministar na period od četiri godine.

Troškove polaganja stručnog ispita snosi lice koje polaže stručni ispit, koje uplaćuje na račun propisan za javne prihode Budžeta.

Visinu troškova iz stava 4. ovog člana utvrđuje ministar, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove finansija.

Za izdavanje ovlašćenja plaća se republička administrativna taksa.”

Dosadašnji st. 3-5, postaju st. 7-9.

Dosadašnji stav 4. koji postaje stav 8. menja se i glasi:

„Ministar propisuje program i način polaganja stručnog ispita za sticanje zvanja članova posade brodova trgovačke mornarice.”

Član 34.

U članu 133. stav 4. reči: „stav 5.” zamenjuju se rečima: „stav 9.”

Član 35.

U članu 134. stav 2. posle reči: „plovila”, dodaju se reči: „vrste, rokove vršenja zdravstvenih pregleda, kao i organ nadležan za vršenje zdravstvenog pregleda,”.

Član 36.

U članu 136. stav 2. reči: „stručna sprema” zamenjuju se rečima: „osposobljenost za vršenje poslova na brodu”.

Posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:

„Brodarska knjižica je isprava koju mora imati državljanin Republike Srbije ukrcan kao član posade na domaćem brodu”.

Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.

U dosadašnjem stavu 5. koji postaje stav 6. reči: „stručna sprema” zamenjuju se rečima: „osposobljenost za vršenje poslova na brodu člana posade”.

Dosadašnji stav 6. koji postaje stav 7. menja se i glasi:

„Ministar propisuje uslove, način i postupak izdavanja i zamene, sadržinu i obrasce brodarske knjižice i dozvole za ukrcavanje, lica i organe nadležne za unošenje i overu podataka, kao i sadržinu, obrazac i način vođenja registra izdatih brodarskih knjižica i dozvola za ukrcavanje”.

Posle stava 7. dodaje se stav 8. koji glasi:

„Brodarska knjižica se izdaje sa rokom važenja od 10 godina, a dozvola za ukrcavanje na rok od pet godina.”

Član 37.

U članu 165. posle stava 1. dodaju se novi st. 2-6, koji glase:

„Stručna osposobljenost stiče se polaganjem stručnog ispita.

Stručni ispit polaže se pred komisijom koju obrazuje ministar na period od četiri godine.

Troškove polaganja stručnog ispita snosi lice koje polaže stručni ispit, koje uplaćuje na račun propisan za javne prihode Budžeta.

Visinu troškova iz stava 4. ovog člana utvrđuje ministar, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove finansija.

Za izdavanje dozvole za upravljanje plaća se republička administrativna taksa.”

Dosadašnji stav 2. postaje stav 7.

Član 38.

Posle člana 165, dodaje se novi član 165a koji glasi:

„Troškove izrade obrazaca knjiga i isprava za brodove i druga plovila, kao i isprava za brodarce i lica koja upravljaju drugim plovilima snosi korisnik.”.

Član 39.

U članu 180. stav 1. menja se i glasi:

„Ministarstvo, na predlog Direkcije, donosi planove razvoja RIS-a”.

Stav 3. menja se i glasi:

„Ministar propisuje način organizacije i uspostavljanja RIS-a, učesnike, ciljeve, zadatke i funkcije RIS-a, vrste informacija koje pruža RIS centar, servise koje pružaju tehnički sistemi u okviru RIS-a, način i uslove za izdavanje uverenja o odobrenju tipa, tehničke zahteve za prenos RIS informacija, Inland ECDIS opremu, elektronsko izveštavanje sa brodova, elektronska saopštenja brodarstvu, kao i za lociranje i praćenje plovila.”.

Član 40.

U članu 207. posle tačke 10) dodaje se tačka 11), koja glasi:

„11) utvrđuje tehničke standarde za lučku infrastrukturu i suprastrukturu.”

Član 41.

U članu 211. posle stava 2. dodaje se stav 3, koji glasi:

„Izuzetno, strana plovila mogu uplovljavati u putnička pristaništa koja ispunjavaju uslove da budu otvorena za međunarodni saobraćaj.”

Član 42.

Posle člana 227. naziv pododeljka menja se i glasi „Naknade za korišćenje luka i pristaništa”.

Član 43.

Član 228. menja se i glasi:

„Član 228.

Finansiranje rada Agencije vrši se iz sredstava lučkih i pristanišnih naknada, poklona (donacija), priloga pokrovitelja, budžeta Republike Srbije i drugih priloga i prihoda koje ostvari u skladu sa zakonom.

Naknade za korišćenje luka i pristaništa, obveznici plaćanja naknada, osnovice, način utvrđivanja visina naknada, kao i raspodela prihoda ostvarenih od naknada između budžeta Republike Srbije i Agencije, bliže se uređuju zakonom kojim se uređuju naknade za korišćenje javnih dobara.

Agencija je dužna da vodi evidenciju prihoda koje ostvaruje po osnovu naknada za korišćenje luka i pristaništa za svaku luku i pristanište pojedinačno.”

Član 44.

Član 229. menja se i glasi:

„Član 229.

Naknade za korišćenje luka i pristaništa u smislu ovog zakona su:

1) naknada za upotrebu obale;

2) naknada za pristajanje;

3) ležarina;

4) naknada za lučku navigacionu signalizaciju;

5) naknada za operativnu upotrebu luke, odnosno pristaništa;

6) naknade za korišćenje lučke drumske i železničke infrastrukture.

Naknadu za upotrebu obale plaća primalac ili krcatelj čiji se teret ukrcava ili iskrcava u luci, odnosno pristaništu.

U slučaju prevoza putnika, naknadu za upotrebu obale plaća putnik.

Naknadu za pristajanje uz operativnu obalu ili pristan plaća plovilo koje koristi luku, odnosno pristanište u svrhu ukrcavanja ili iskrcavanja putnika ili tereta.

Ležarinu plaća plovilo koje koristi luku, odnosno pristanište u bilo koju drugu svrhu različitu od one iz stava 2. ovog člana.

Naknadu za lučku navigacionu signalizaciju plaća plovilo koje uplovljava, odnosno isplovljava iz luke, odnosno pristaništa.

Naknada za operativnu upotrebu luke, odnosno pristaništa je naknada koju plaća lučki operater koji koristi luku, odnosno pristanište na osnovu odobrenja.

Naknade za korišćenje lučke drumske i železničke infrastrukture plaćaju drumski, odnosno železnički prevoznik koji prevoze teret koji se doprema, odnosno otprema iz luke.”.

Član 45.

U čl. 230, 231. i 232. reč: „taksa” u određenom padežu zamenjuje se rečju: „naknada” u odgovarajućem padežu.

Član 46.

Posle člana 232. naziv pododeljka menja se i glasi „Lučke i pristanišne takse”.

Član 47.

U članu 233. stav 2. menja se i glasi:

„Za pružanje usluga iz svoje delatnosti lučki operateri naplaćuju lučke takse.”.

U stavu 3. reč: „naknada” menja se rečju: „lučkih taksi”.

Član 48.

U članu 265. stav 1. posle tačke 1) dodaje se tačka 1a), koja glasi:

„1a) ako usidri plovilo na plovnom putu (član 27. stav 1);”.

Član 49.

U članu 270. posle tačke 1) dodaje se tačka 1a) koja glasi:

„1a) ako usidri plovilo na plovnom putu (član 27. stav 1);”.

Član 50.

U članu 271. posle tačke 1) dodaje se tačka 1a), koja glasi:

„1a) ako usidri plovilo na plovnom putu (član 27. stav 1);”.

Član 51.

U članu 279. stav 7. briše se.

Član 52.

U članu 287. stav 5. reč: „Direkcija” zamenjuje se rečju: „Ministar”.

Član 53.

Danom stupanja na snagu ovog zakona Direkcija za vodne puteve obrazovana Zakonom o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama („Službeni glasnik RS”, broj 73/10) nastavlja sa radom kao Direkcija za vodne puteve u skladu sa odredbama ovog zakona.

Član 54.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

OBRAZLOŽENJE

I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. stav 1. tačka 13. Ustava Republike Srbije, po kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, režim i bezbednost u svim vrstama saobraćaja.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA I CILJEVI KOJI SE OSTVARUJU

Na osnovu analize rada i potrebe za daljim zadržavanjem u pravnom sistemu regulatornih tela, organa i organizacija obrazovanih, odnosno osnovanih za obavljanje poslova iz nadležnosti Ministarstva saobraćaja, utvrđena je potreba da se promenom pravnog statusa Direkcije za vodne puteve iz posebne organizacije u organ uprave u sastavu ministarstva, izvrši racionalizacija institucionalnog okvira u sektoru vodnog saobraćaja. U tom smislu, neophodno je usvajanje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama (u daljem tekstu: Predlog zakona), imajući u vidu da je Zakonom o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama (u daljem tekstu: Zakon) uređen pravni status, kao i nadležnosti Direkcije za vodne puteve (u daljem tekstu: Direkcija).

Odgovarajućim odredbama Predloga zakona propisano je da se menja pravni status Direkcije za vodne puteve iz posebne organizacije u organ uprave u sastavu ministarstva. S tim u vezi, izvršeno je usklađivanje nadležnosti u skladu sa predloženom promenom pravnog statusa Direkcije za vodne puteve, u smislu prenošenja regulatornih nadležnosti sa Direkcije za vodne puteve na ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja.

Predlogom zakona izvršena je dopuna Zakona na način što se detaljno uređuje postupak vršenja tehničkog nadzora i određenih vrsta pregleda, kao i pripreme broda za vršenje određenih pregleda.

Predlog zakona, takođe, omogućava da se izmenama i dopunama odredaba Zakona koje sadrže ovlašćenje za donošenje podzakonskih akata, u domaće zakonodavstvo unesu i određena rešenja koja će omogućiti otklanjanje uočenih nedostataka u primeni Zakona.

Predlogom zakona izvršeno je i usklađivanje odredaba Zakona sa odredbama Zakona o budžetskom sistemu.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA ZAKONA

Članom 1. Predloga zakona preneta je nadležnost za donošenje planova razvoja međunarodnih i međudržavnih vodnih puteva sa Direkcije za vodne puteve (u daljem tekstu: Direkcija) na ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja (u daljem tekstu: ministarstvo), shodno promeni pravnog statusa Direkcije.

Članom 2. Predloga zakona preneta je nadležnost za predlaganje godišnjih programa tehničkog održavanja međunarodnih, međudržavnih i državnih vodnih puteva sa Direkcije na ministarstvo, shodno promeni pravnog statusa Direkcije.

Članom 3. Predloga zakona uređena je promena pravnog statusa Direkcije iz posebne organizacije u organ u sastavu ministarstva, ukidanje svojstva pravnog lica i sedišta.

Članom 4. izvršeno je usklađivanje sa odredbama Zakona o državnoj upravi, po kojima je ministar drugostepeni organ za akte koje donosi organ u sastavu.

U članu 5. izvršeno je usklađivanje teksta Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama sa odredbama Zakona o budžetskom sistemu.

U članu 6. dodata je odredba kojom je propisano da je na plovnom putu zabranjeno sidrenje plovila, u cilju sprečavanja nedozvoljene obustave plovidbe usled predmetnog sidrenja.

U čl. 7. i 8. brisana je reč boravak.

U članu 9. dodat je novi stav kojim se vrši preciziranje postupka izdavanja saglasnosti za izgradnju luka.

U članu 10. nadležnost Direkcije za davanje saglasnosti, shodno promeni pravnog statusa Direkcije.

Članom 11. izvršena je dopuna člana Zakona koji precizira ovlašćenje za propisivanje pravila plovidbe.

Članom 12. izvršeno je usaglašavanja sa prevodom ratifikovane konvencije.

U članu 13. brisana je nadležnost Direkcije za davanje mišljenja, shodno promeni pravnog statusa Direkcije.

Čl. 14, 16. i 17. izvršeno je ujednačavanje pojmova korišćenih u tekstu Zakona, na način što je reč „granice” zamenjena rečju „zone”.

U članu 15. dat je pun naziv Tehničkih pravila za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu.

Članom 18. Predloga zakona izvršena je promena člana 90. Zakona u cilju preciziranja sadržine Tehničkih pravila.

Članom 19. Predloga zakona izvršena je dopuna Zakona na način što su dodati čl. 90a-90l, kojima se detaljno uređuje postupak vršenja tehničkog nadzora i određenih vrsta pregleda, kao i pripreme broda za vršenje određenih pregleda.

U članu 20. Predloga zakona izvršena je promena naslova pododeljka u skladu sa odredbama Zakona o budžetskom sistemu.

Članom 21. Predloga zakona izvršeno je usklađivanje teksta Zakona sa odredbama Zakona o budžetskom sistemu.

U članu 22. Predloga zakona izvršena je dopuna člana Zakona koji daje ovlašćenje za propisivanje uslova i kriterijuma za priznavanje klasifikacionog društva koje podnosi zahtev za priznavanje, kao i postupak za priznavanje klasifikacionih društava.

Čl. 23. i 24. izvršeno je usklađivanje teksta Zakona sa članom 17. Predloga zakona.

Članom 25. Predloga zakona u nadležnost Uprave za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu dodato je utvrđivanje sposobnosti plutajućeg objekta za premeštanje u svrhu posebnog prevoza.

Članom 26. propisano je da pojedini brodovi koji imaju ispravu izdatu u skladu sa odredbama Konvencije o plovidbi Rajnom, sa izmenama i dopunama, moraju da poseduje dopunsko svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu.

Članom 27. propisani su rokovi važenja Svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu.

Članom 28. izvršena je dopuna člana Zakona koji precizira ovlašćenje za propisivanje vrste, sadržine, obrasca i načina vođenja brodskih isprava i knjiga, uslova za izdavanje i prestanak važenja brodskih isprava i knjiga, uslova i načina obaveštavanja o promenama unetim u brodske isprave i knjige, rokove važenja brodskih isprava i knjiga, kao i načina vođenja i sadržinu registra izdatih brodskih svedočanstava i svedočanstava o sposobnosti broda za polovidbu, i određivanje lica, odnosno organa koji je ovlašćen za unošenje podataka u brodske isprave i knjige.

Članom 29. izvršeno je preciziranje odredaba Zakona kojima se uređuje vršenje tehničkog nadzora čamaca.

Čl. 30. i 31. Predloga zakona izvršeno je usklađivanje teksta Zakona sa odredbama Zakona o budžetskom sistemu.

Članom 32. Predloga zakona izvršena je dopuna člana Zakona koji precizira ovlašćenje za propisivanje najmanjeg broja članova posade za bezbednu plovidbu.

Članom 33. Predloga zakona izvršeno je preciziranje odredaba Zakona kojima se uređuje sprovođenje stručnog ispita za sticanje zvanja članova posade.

Članom 34. Predloga zakona izvršeno je usklađivanje sa članom 25. Predloga zakona.

Članom 35. Predloga zakona izvršena je dopuna člana Zakona koji precizira ovlašćenje za propisivanje vršenja zdravstvenog pregleda.

U članu 36. Predloga zakona izvršena je dopuna člana Zakona kojim se uređuje izdavanje brodskih knjižica i dozvola za ukrcavanje.

Članom 37. Predloga zakona izvršeno je preciziranje odredaba Zakona kojima se uređuje sprovođenje stručnog ispita za lica koja upravljaju čamcem.

Članom 38. Predloga zakona propisano je da troškove izrade obrazaca knjiga i isprava za brodove i druga plovila, kao i isprava za brodarce i lica koja upravljaju drugim plovilima snose korisnici.

Članom 39. Predloga zakona izvršena je izmena i dopuna člana 180. Zakona kojima se uređuju pojedina pitanja RIS-a (rečnih informacionih sistema).

Članom 40. Predloga zakona propisana je nadležnost Agencije za upravljanje lukama da utvrđuje tehničke standarde za lučku infrastrukturu i suprastrukturu.

Članom 41. Predloga zakona propisano je da izuzetno strana plovila mogu uplovljavati u putnička pristaništa koja ispunjavaju uslove da budu otvorena za međunarodni saobraćaj.

Članom 42. Predloga zakona propisana je mogućnost da strana plovila mogu da pristaju i u putnička pristaništa.

Čl. 43-47. Predloga zakona izvršeno je usklađivanje teksta Zakona sa odredbama Zakona o budžetskom sistemu.

Čl. 48-50. Predloga zakona izvršena je dopuna članova kojima se propisuju privredni prestupi i prekršaji u slučaju sidrenja na plovnom putu.

Članom 51. Predloga zakona izvršeno je usklađivanje teksta Zakona sa odredbama Zakona o budžetskom sistemu.

Članom 52. Predloga zakona izvršeno je usklađivanje prelaznih i završnih odredaba Zakona shodno promeni pravnog statusa Direkcije.

Članom 53. Predloga zakona propisano je da danom stupanja na snagu ovog zakona Direkcija obrazovana Zakonom o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama nastavlja sa radom kao Direkcija za vodne puteve u skladu sa odredbama Predloga zakona.

Članom 54. Predloga zakona propisano je da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije.

V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Razmatranje i donošenje Predloga zakona po hitnom postupku predlaže se u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/12 – prečišćen tekst). Predlog zakona neophodno je doneti po hitnom postupku imajući u vidu potrebu za racionalizacijom institucionalnog okvira u sektoru vodnog saobraćaja, predstojeće usvajanje budžeta Republike Srbije za 2013. godinu.

VI. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u zakonu

Rešenja u Predlogu zakonu o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama (u daljem tekstu: Predlog zakona) imaće pozitivan uticaj na racionalizaciju institucionalnog okvira u sektoru vodnog saobraćaja, pa time i na sve privredne subjekte koji se bave unutrašnjim vodnim transportom.

Predloženo rešenje predstavlja realizaciju zahteva za racionalizacijom državne uprave. Za razliku od drugih organa i organizacija iz nadležnosti Ministarstva saobraćaja čije je obrazovanje, odnosno osnivanje izvršeno u skladu sa zahtevima sekundarnih izvora komunitarnog prava i čije bi ukidanje onemogućilo normalno institucionalno funkcionisanje oblasti saobraćaja, izazvalo poremećaje u privredi, te dovelo do ozbiljne neusaglašenosti sa zahtevima prava EU, promena pravnog statusa Direkcije za vodne puteve (u daljem tekstu: Direkcija) pravno je moguće i ujedno će omogućiti bržu i efikasniju realizaciju poslova iz delokruga Direkcije. S tim u vezi, imajući u vidu dosadašnju institucionalnu odvojenost Ministarstva saobraćaja i Direkcije s jedne strane, i povezanost poslova ova dva organa s druge strane, obrazovanje Direkcije kao organa u sastavu omogućiće integrisano, te funkcionalnije obavljanje poslova iz delokruga Direkcije. S obzirom da je Zakonom o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama („Službeni glasnik RS”, broj 73/10) obrazovana Uprava za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu (u daljem tekstu: Uprava) kao organ uprave u sastavu ministarstva, koja vrši tehnički nadzor brodova u gradnji i postojećih brodova, čime je uređen pravni status nekadašnje Savezne javne ustanove Jugoslovenski registar brodova unutrašnje plovidbe „Jugoregistar”, ovim zakonom izvršiće se zaokruživanje institucionalnog okvira vodnog saobraćaja u Republici Srbiji.

Predlog zakona, takođe, omogućava da se izmenama i dopunama odredaba Zakona koje sadrže ovlašćenje za donošenje podzakonskih akata, u domaće zakonodavstvo unesu i određena rešenja koja će omogućiti otklanjanje uočenih nedostataka u primeni Zakona.

Kakve troškove će primena zakona stvoriti građanima i privredi

(naročito malim i srednjim preduzećima)

Primena ovog zakona neće stvoriti građanima i privredi troškove.

Realizacija rešenja sadržanih u Predlogu zakona imaće pozitivan uticaj na budžet Republike Srbije, imajući u vidu da će promena pravnog statusa Direkcije iz posebne organizacije u organ u sastavu ministarstva, dovesti i do izjednačavanja plata zaposlenih u Direkciji sa platama zaposlenih u Ministarstvu saobraćaja. Naime, predmetno izjednačavanje značiće uštedu budžetskih sredstava imajući u vidu da su plate zaposlenih u Direkciji za vodne puteve u proseku veće 25% od plata zaposlenih u Ministarstvu saobraćaja. Istovremeno, izjednačavanje zarada značiće i uštedu po osnovu poreza i doprinosa koji se plaćaju po zaposlenom u Direkciji. Nadalje, predloženo rešenje dovešće i do smanjenja sredstava koja se planiraju za realizaciju službenih putovanja, s obzirom da će se planirana službena putovanja zaposlenih u Direkciji realizovati u okviru planiranih službenih putovanja zaposlenih u Ministarstva saobraćaja.

Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti

Imajući u vidu da se rešenjima sadržanim u ovom zakonu planira ušteda budžetskih sredstava, kao i da Predlog zakona svojim rešenjima ne nameće dodatne troškove privrednim subjektima, ovaj zakon će imati pozitivne posledice koje opravdavaju njegovo usvajanje.

Da li zakon podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu

i tržišnu konkurenciju

Primena ovog zakona neće imati efekata na stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju.

Predmet uređenja ovog zakona je institucionalni okvir i definisanje delokruga pojedinih organa državne uprave, dok je oblast koja ima za cilj stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju predmet uređenja drugih zakona.

U odnosu na odredbe kojima se uređuje postupak vršenja tehničkog nadzora, odnosno pregleda, te pripreme broda za vršenje pregleda, ukazujemo da se tehnički nadzor i od ranije vršio po predmetnim odredbama koje su bile predmet podzakonskih akata, a koje se sada unose u tekst Predloga zakona imajući u vidu naknadnu promenu pravne tehnike izrade podzakonskih propisa. S tim u vezi, ove dopune iz Predloga zakona neće imati nikakve posledice na privredne subjekte.

Da li su zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o zakonu

Zainteresovane strane nisu imale priliku da se izjasne o navedenom zakonu imajući u vidu da je inicijativa za potrebom analize rada i potrebe za daljim zadržavanje u pravnom sistemu organa i organizacija iz nadležnosti Ministartva saobraćaja, potekla od Ministarstva finansija i privrede, te zbog razloga hitnosti postupka usvajanja ovog zakona. Razlozi hitnosti postupka ogledaju se u potrebi za hitnom racionalizacijom institucionalnog okvira u sektoru vodnog saobraćaja, predstojeće usvajanje budžeta Republike Srbije za 2013. godinu.

Prilikom ocene opravdanosti za donošenje ovog zakona pošlo se od potrebe za hitnom racionalizacijom institucionalnog okvira u sektoru vodnog saobraćaja.

Koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava

Nakon stupanja na snagu ovog zakona potrebno je u propisanim rokovima usvojiti sledeće podzakonske akte čija je sadržina ovim zakona precizirana:

– Uredba o uslovima za plovidbu i pravilima plovidbe na unutrašnjim vodama, obavezama učesnika u plovidbi, obeležavanju brodova i plovnih puteva, kao i način upotrebe zvučnih signala, navigacione i komunikacione opreme na brodu (rok za usvajanje je šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona);

– Tehnička pravila za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu (rok za usvajanje je godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona);

– Pravilnik o uslovima i kriterijumima za priznavanje klasifikacionog društva koje podnosi zahtev za priznavanje, kao i postupak za priznavanje klasifikacionog društva (rok za usvajanje je godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona);

– Pravilnik o vrsti, sadržini, obrascima i načinu vođenja brodskih isprava i knjiga, uslovima za izdavanje i prestanak važenja brodskih isprava i knjiga, uslovima i načinu obaveštavanja o promenama unetim u brodske isprave i knjige, rokovima važenja brodskih isprava i knjiga, kao i načinu vođenja i sadržini registra izdatih brodskih svedočanstava i licu, odnosno organu koji je ovlašćen za unošenje podataka u brodske isprave i knjige (rok za usvajanje je godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona);

– Pravilnik o vrstama i nameni čamaca i plutajućih objekata, načinu i postupku utvrđivanja sposobnosti za plovidbu čamaca i plovećih tela, odnosno plutanje plutajućih objekata (rok za usvajanje je godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona);

– Tehnička pravila za čamce, ploveća tela i plutajuće objekte (rok za usvajanje je godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona);

– Pravilnik o najmanjem broju članova posade za bezbednu plovidbu koje moraju imati brodovi i druga plovila trgovačke mornarice, zvanjima i ovlašćenjima o osposobljenosti koje moraju da imaju ti članovi posade, načinima funkcionisanja plovidbe i maksimalnom trajanju plovidbe, odnosno perioda odmora za svaki način funkcionisanja plovidbe, uslovima za promenu ili ponavljanje načina funkcionisanja, kao i rokovima čuvanja tahografskih zapisa (rok za usvajanje je godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona);

– Pravilnik o programu i načinu polaganja stručnog ispita za sticanje zvanja članova posade brodova trgovačke mornarice (rok za usvajanje je godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona);

– Pravilnik o uslovima u pogledu zdravstvene sposobnosti članova posade brodova i drugih plovila, vrstama, rokovima vršenja zdravstvenih pregleda, organu nadležnom za vršenje zdravstvenog pregleda, kao i uslovima i načinu vršenja zdravstvenog nadzora (rok za usvajanje je godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona);

– Pravilnik o uslovima, načinu i postupku izdavanja i zamene, sadržini i obrascima brodarske knjižice i dozvole za ukrcavanje, licima i organima nadležnim za unošenje i overu podataka, kao i sadržini, obrascu i načinu vođenja registra izdatih brodarskih knjižica i dozvola za ukrcavanje (rok za usvajanje je godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona);

– Pravilnik o načinu organizacije i uspostavljanja RIS-a, učesnicima, ciljevima i funkcijama RIS-a, vrstama informacija koje pruža RIS centar, servisima koje pružaju tehnički sistemi u okviru RIS-a, načinu i uslovima za izdavanje uverenja o odobrenju tipa, kao i tehničkim zahtevima za prenos RIS informacija, INLAND ECDIS opremu, elektronsko izveštavanje sa brodova, elektronska saopštenja brodarstvu, kao i za lociranje i praćenje plovila (rok za usvajanje je šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona).

PREGLED ODREDABA KOJE SE MENJAJU,

ODNOSNO DOPUNJUJU

Član 10.

Planove koji se odnose na razvoj međunarodnih i međudržavni vodnih puteva donosi Direkcija za vodne puteve uz saglasnost ministarstva MINISTARSTVO na osnovu kojih njihovo tehničko održavanje, unapređenje i transportno-tehnološku modernizaciju vrši Direkcija za vodne puteve.

Planove koji se odnose na razvoj državnih vodnih puteva donosi ministarstvo, na osnovu kojih njihovo tehničko održavanje, unapređenje i transportno-tehnološku modernizaciju vrši ovlašćeno pravno lice za tehničko održavanje državnih vodnih puteva.

Planove koji se odnose na razvoj državnih vodnih puteva koji se nalaze na teritoriji autonomne pokrajine donosi nadležni organ autonomne pokrajine, uz saglasnost ministarstva na osnovu kojih njihovo tehničko održavanje, unapređenje i transportno-tehnološku modernizaciju vrši ovlašćeno pravno lice za tehničko održavanje tih državnih vodnih puteva.

Član 13.

Tehničko održavanje vodnih puteva obuhvata planiranje i izvršenje poslova: hidrografskog merenja, hidrotehničkih radova, obeležavanja vodnih puteva, kao i postavljanje, održavanje i obezbeđenje pravilnog funkcionisanja objekata bezbednosti plovidbe.

Tehničko održavanje vodnih puteva obuhvata i:

1) održavanje propisanih tehničkih karakteristika plovnog puta;

2) uklanjanje sa plovnog puta plutajućih i potonulih predmeta koji ugrožavaju bezbednost plovidbe;

3) interventno održavanje plovnog puta po nalogu inspektora bezbednosti plovidbe.

Tehničko održavanje podrazumeva i održavanje objekata, uređaja i drugih elemenata koji služe za Rečne informacione servise (RIS).

Tehničko održavanje međunarodnih, međudržavnih i državnih vodnih puteva, vrši se u skladu sa godišnjim Programom tehničkog održavanja.

Godišnji program tehničkog održavanja međunarodnih, međudržavnih i državnih vodnih puteva donosi Vlada na predlog Direkcije za vodne puteve MINISTARSTVA.

Tehničko održavanje državnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine vrši se u skladu sa godišnjim Programom tehničkog održavanja.

Godišnji program tehničkog održavanja državnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine donosi nadležni organ autonomne pokrajine.

Način tehničkog održavanja međunarodnih, međudržavnih i državnih vodnih puteva propisuje ministar, a državnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine propisuje nadležni organ autonomne pokrajine.

Član 16.

Direkcija za vodne puteve (u daljem tekstu: Direkcija) je posebna organizacija, u čijoj nadležnosti je obavljanje stručnih poslova i poslova državne uprave koji se odnose na međunarodne i međudržavne vodne puteve.

Direkcija ima svojstvo pravnog lica.

Sedište Direkcije je u Beogradu.

DIREKCIJA ZA VODNE PUTEVE (U DALJEM TEKSTU: DIREKCIJA) OBRAZUJE SE KAO ORGAN UPRAVE U SASTAVU MINISTARSTVA ZA OBAVLJANJE POSLOVA DRŽAVNE UPRAVE, KAO I STRUČNIH I TEHNIČKIH POSLOVA KOJI SE ODNOSE NA MEĐUNARODNE I MEĐUDRŽAVNE VODNE PUTEVE.

Član 17.

Direkcija obavlja stručne poslove koji se odnose na:

1) tehničko održavanje i razvoj vodnih puteva iz člana 16. stav 1. ovog zakona i objekte bezbednosti plovidbe na njima;

2) praćenje, analizu i obaveštavanje o stanju plovnosti vodnih puteva iz člana 16. stav 1. ovog zakona;

3) izradu tehničke dokumentacije iz oblasti vodnih puteva iz člana 16. stav 1. ovog zakona;

4) uspostavljanje, održavanje i razvoj Rečnih informacionih servisa (RIS);

5) održavanje i obeležavanje zimovnika otvorenih za zimovanje stranih i domaćih brodova i sidrišta na vodnim putevima iz člana 16. stava 1. ovog zakona;

6) donosi sigurnosni plan iz člana 200. ovog zakona;

7) druge poslove određene zakonom.

U okviru svoje nadležnosti Direkcija obavlja sledeće upravne poslove:

1) daje uslove i saglasnosti iz člana 37. st. 1. i 4. i mišljenja iz člana 57. stav 3. ovog zakona;

2) daje saglasnost na postavljanje plovila na vodnim putevima iz člana 16. stav 1. ovog zakona;

3) vodi evidenciju izdatih akata iz stava 2. tač. 1) i 2) ovog člana.

Izdavanje akata iz tač. 1) i 2) ovog stava vrši se u upravnom postupku.

Drugostepeni organ za akte koje u prvom stepenu donosi Direkcija je ministarstvo MINISTAR.

Nadzor nad radom Direkcije vrši ministarstvo.

Član 18.

Direkcija može obavljati stručne poslove vezane za izradu projektne dokumentacije, obeležavanje prepreka i objekata na vodnom putu, izvođenje hidrotehničkih snimanja i hidrotehničkih radova na vodnim putevima za komercijalne potrebe korisnika.

Za obavljanje stručnih poslova iz stava 1. ovog člana plaća se naknada.

Naknadu plaćaju korisnici iz stava 1. ovog člana. Visinu naknade određuje Direkcija uz saglasnost ministarstva.

Sredstva ostvarena od naknade iz stava 3. ovog člana prihod su budžeta Republike Srbije i koriste se za finansiranje poslova iz člana 17. stav 1. ovog zakona i u druge svrhe u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžet Republike Srbije.

DIREKCIJA MOŽE DA PRUŽA STRUČNE USLUGE VEZANE ZA IZRADU PROJEKTNE DOKUMENTACIJE, OBELEŽAVANJE PREPREKA I OBJEKATA NA VODNOM PUTU, IZVOĐENJE HIDROTEHNIČKIH SNIMANJA I HIDROTEHNIČKIH RADOVA NA VODNIM PUTEVIMA ZA KOMERCIJALNE POTREBE KORISNIKA.

ZA STRUČNE USLUGE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA PLAĆA SE TAKSA.

SREDSTVA OD TAKSI IZ STAVA 2. OVOG ČLANA SU VRSTA PRIHODA NASTALIH UPOTREBOM JAVNIH SREDSTAVA U SKLADU SA ODREDBAMA ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE BUDŽETSKI SISTEM.

STRUČNE USLUGE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA PLAĆAJU KORISNICI.

VISINU TAKSI KOJE SE NAPLAĆUJU ZA PRUŽANJE STRUČNIH USLUGA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ODREĐUJE MINISTAR, UZ SAGLASNOST MINISTRA NADLEŽNOG ZA POSLOVE FINANSIJA.

SREDSTVA OSTVARENA PO OSNOVU PRUŽENIH STRUČNIH USLUGA PRIHOD SU BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE.

Član 27.

NA PLOVNOM PUTU ZABRANJENO JE SIDRENJE PLOVILA.

Izuzetno, zbog bezbednosti plovila i plovidbe, vanrednih uslova (magla, oluja, smanjena vidljivost i slično) ili ukoliko je to nužno zbog operativnih potreba transporta, plovilo se može sidriti i na ivici plovnog puta, van plovnog puta i van sidrišta, na način kojim se ne ugrožava njegova bezbednost i bezbednost plovidbe.

Na plovilu koje je usidreno na način predviđen stavom 1. ovog člana zapovednik mora odrediti člana posade koji će vršiti stalan nadzor nad bezbednošću tog plovila, a na plovilu koje prevozi opasan teret mora odrediti lice stručno osposobljeno za rukovanje takvim teretom.

Lučka kapetanija naložiće da se usidreno plovilo koje ugrožava bezbednost plovidbe premesti na mesto na kome neće ugrožavati bezbednost plovidbe o trošku brodara.

Naknada za plovidbu, boravak plovila i korišćenje objekata bezbednosti plovidbe na državnom vodnom putu NAKNADA ZA PLOVIDBU I KORIŠĆENJE OBJEKATA BEZBEDNOSTI PLOVIDBE NA DRŽAVNOM VODNOM PUTU

Član 31.

Za plovidbu, boravak plovila i korišćenje objekata bezbednosti plovidbe na državnom vodnom putu plaća se naknada.

Naknadu iz stava 1. ovog člana plaćaju korisnici tih puteva, osim javnih i ratnih plovila.

Objekti bezbednosti plovidbe za koje se plaća naknada za korišćenje su:

1) brodske prevodnice;

zimovnici.

Vlada, na predlog ministra, utvrđuje visinu naknade iz stava 1. ovog člana na državnom vodnom putu.

Nadležni organ autonomne pokrajine utvrđuje visinu naknade iz stava 1. ovog člana na državnom vodnom putu koji se nalaze na teritoriji autonomne pokrajine.

Sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog člana prihod su budžeta Republike Srbije, a na državnom vodnom putu na teritoriji autonomne pokrajine prihod su budžeta autonomne pokrajine.

Član 37.

Pre početka izrade tehničke dokumentacije za izdavanje odobrenja za izgradnju, rekonstrukciju, dogradnju, adaptaciju i sanaciju prevodnica, plovnih kanala i drugih hidrotehničkih objekata, za postavljanje kablova i cevovoda, kao i za izgradnju drugih objekata od uticaja na bezbednost plovidbe na međunarodnim i međudržavnim vodnim putevima, potrebno je, pored saglasnosti i mišljenja nadležnih državnih organa propisanih propisima kojima se uređuje planiranje i izgradnja i propisima kojima se uređuju vode, pribaviti nautičke uslove koje izdaje lučka kapetanija i uslove koji se odnose na vodne puteve koje izdaje Direkcija.

Pre početka izrade tehničke dokumentacije za izdavanje odobrenja za izgradnju objekata iz stava 1. ovog člana na državnim vodnim putevima, potrebno je pribaviti uslove ovlašćenog pravnog lica za tehničko održavanje državnih vodnih puteva, a na državnim vodnim putevima koji se nalaze na teritoriji autonomne pokrajine, ovlašćenog pravnog lica za tehničko održavanje državnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine.

Pre početka izrade tehničke dokumentacije za izdavanje odobrenja za izgradnju luka, pristaništa i privremenih pretovarnih mesta potrebna je saglasnost ministarstva i Agencije za upravljanje lukama.

SAGLASNOST IZ STAVA 3. OVOG ČLANA IZDAJE SE LUČKOM OPERATERU KOJI JE DOBIO ODOBRENJE ZA OBAVLJANJE LUČKE DELATNOSTI NAKON SPROVEDENOG POSTUPKA ZA JAVNO PRIKUPLJANJE PONUDA ZA IZDAVANJE ODOBRENJA ZA OBAVLJANJE LUČKE DELATNOSTI.

Direkcija izdaje saglasnost kojom se utvrđuje da je tehnička dokumentacija urađena u skladu sa uslovima koje je izdala Direkcija.

Lučka kapetanija izdaje nautičku saglasnost kojom se utvrđuje da je tehnička dokumentacija urađena u skladu sa nautičkim uslovima koje je izdala lučka kapetanija.

Početak radova na objektima iz stava 1. ovog člana izvođač je dužan da prijavi nadležnoj lučkoj kapetaniji najkasnije 15 dana pre početka izvođenja radova.

Nadležna lučka kapetanija dužna je da najkasnije osam dana pre početka radova obavesti učesnike u plovidbi o promenama uslova plovidbe koje će nastati kao posledica izvođenja radova na vodnom putu, putem saopštenja brodarstvu ili putem sredstava javnog informisanja.

Član 38.

Delove obale i vodnog prostora na kojima se mogu graditi hidrograđevinski i drugi objekti i postavljati plovila određuje nadležni organ lokalne samouprave po prethodno pribavljenoj saglasnosti ministarstva i Direkcije, odnosno ovlašćenog pravnog lica za tehničko održavanje državnih vodnih puteva, odnosno ovlašćenog pravnog lica za tehničko održavanje državnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine.

Ako se odluka iz stava 1. ovog člana odnosi na vodne puteve na kojima druga privredna društva ili druga pravna lica imaju pravo upravljanja, odluka se donosi po prethodno pribavljenoj saglasnosti tog privrednog društva, odnosno drugog pravnog lica.

Član 40.

Plovidba na vodnim putevima Republike Srbije obavlja se u skladu sa ovim zakonom.

Učesnici u plovidbi dužni su da se pridržavaju odredbi ovog zakona i propisa o pravilima plovidbe.

Vlada propisuje uslove za plovidbu i pravila plovidbe na unutrašnjim vodama, OBAVEZE UČESNIKA U PLOVIDBI, OBELEŽAVANJE BRODOVA I PLOVNIH PUTEVA, KAO I NAČIN UPOTREBE ZVUČNIH SIGNALA, NAVIGACIONE I KOMUNIKACIONE OPREME NA BRODU.

Član 51.

Plovila koja prevoze opasni teret na vodnim putevima Republike Srbije dužna su da se pridržavaju odredbi „Evropskog sporazuma o međunarodnom transportu PREVOZU opasnog tereta u vodnom saobraćaju na unutrašnjim plovnim putevima – ADN”, kao i propisa kojima se uređuje prevoz opasnog tereta.

Kada uplovljava na vodne puteve Republike Srbije plovilo koje prevozi opasan teret dužno je da obavesti nadležnu lučku kapetaniju o količini, načinu skladištenja i vrsti opasnog tereta koji prevozi, kao i o luci, odnosno pristaništu iskrcaja.

Lučka kapetanija odmah po saznanju podataka iz stava 2. ovog člana iste dostavlja ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove.

Član 57.

Na vodnom putu može se odobriti otvaranje skelskog prelaza radi transportnog povezivanja susednih obala.

Ministar izdaje odobrenje za otvaranje skelskog prelaza.

Odobrenje iz stava 2. ovog člana ministar izdaje po prethodno pribavljenom mišljenju ministra nadležnog za poslove odbrane i Direkcije.

Za izdavanje odobrenja za otvaranje skelskog prelaza na državnom vodnom putu na teritoriji autonomne pokrajine potrebno je pribaviti mišljenje ovlašćenog pravnog lica za tehničko održavanje tih državnih vodnih puteva.

Ministar izdaje odobrenje ukoliko su ispunjeni uslovi za bezbedan prilaz na obali za pristajanje skele pri svim vodostajima i ako na obali postoje bezbedni uslovi za izvezivanje skele.

Ispunjenost uslova za otvaranje skelskog prelaza utvrđuje nadležna lučka kapetanija.

Član 83.

Brod i tehnički plovni objekat (u daljem tekstu: brod) je sposoban za plovidbu u određenim granicama ZONAMA plovidbe i za određenu namenu, ako:

1) ispunjava uslove propisane Tehničkim pravilima za brodove;

2) ima propisani broj stručno osposobljenih članova posade;

3) je smeštaj i broj ukrcanih putnika na brodu u skladu s propisanim uslovima za prevoz putnika;

4) je teret na brodu ukrcan u skladu sa dobijenom teretnom linijom, odnosno slobodnim bokom i pravilnim načinom rasporeda tereta.

Član 84.

Sposobnost broda za plovidbu utvrđuje se vršenjem tehničkog nadzora kojim se utvrđuje da brod odgovara zahtevima Tehničkih pravila ZA UTVRĐIVANJE SPOSOBNOSTI BRODOVA ZA PLOVIDBU (U DALJEM TEKSTU: TEHNIČKA PRAVILA).

Tehnički nadzor obuhvata odobravanje tehničke dokumentacije na osnovu koje se brod gradi ili prepravlja i tehničke dokumentacije na osnovu koje se izrađuju materijali, mašine, uređaji i oprema, koji su namenjeni za gradnju, prepravku i popravku broda, nadzor nad gradnjom ili prepravkama, nadzor nad izradom materijala, mašina, uređaja i opreme, kao i pregled postojećih brodova i nadzor nad izvođenjem prepravki i obnavljanja onih delova broda za koje je pregledom utvrđeno da ih treba popraviti ili obnoviti.

Član 87.

Obavezi vršenja osnovnog pregleda podleže postojeći brod, i to:

1) pre njegovog upisa u upisnik brodova, ako nadzor nad njegovom gradnjom ili prepravkom nije vršila Uprava;

2) svaki put kada se brodu trajno menja njegova namena ili proširuju granice ZONE plovidbe, i to pre početka njegovog korišćenja;

3) svaki put kada se na brodu vrši popravka kojom se menjaju njegove konstrukcione osobine i svojstva pogonskih uređaja, i to pre početka njegovog korišćenja.

Član 89.

Vanredni pregled broda vrši se:

1) posle pretrpljene havarije ili utvrđenog nedostatka broda, ako po nalazu lučke kapetanije pretrpljena havarija ili utvrđeni nedostatak broda utiče na sposobnost broda za plovidbu;

2) kada se vrše veće popravke ili obnova broda van zahteva koji proizlaze iz osnovnog, redovnog ili kontrolnog pregleda broda;

3) kada je brod bio u raspremi duže od jedne godine;

4) prilikom privremene promene namene ili proširenja granica ZONA plovidbe broda;

5) prilikom odlaganja redovnog i kontrolnog pregleda za rok duži od jednog meseca.

ČLAN 90.

Konstrukciona i tehnička sposobnost brodova za plovidbu i sigurnost njihovih uređaja, mašina, opreme i materijala koji služe za održavanje bezbednosti plovidbe tih brodova, zaštite života, bezbednost i zdravlje na radu članova posade i drugih lica na brodovima i sprečavanje zagađivanja unutrašnjih voda sa brodova, konstrukciona i tehnička sigurnost uređaja za ukrcavanje tereta na brod i iskrcavanje sa broda i o načinu merenja i izračunavanju tonaže, odnosno istisnine pri raznim gazovima pri baždarenju brodova, oprema i uređaji koje brod koristi za korišćenje usluga RIS-a i drugo, kao i obim, način i rokove za vršenje pregleda propisuju se Tehničkim pravilima.

Ministar propisuje Tehnička pravila i rokove za njihovu primenu.

TEHNIČKA PRAVILA NAROČITO SADRŽE:

ZONE PLOVIDBE BRODOVA;

BRODOGRAĐEVINSKE ZAHTEVE;

TEHNIČKE ZAHTEVE ZA RASTOJANJE BEZBEDNOSTI, NADVOĐE, MERENJE I IZRAČUNAVANJE TONAŽE, ODNOSNO ISTISNINE PRI RAZNIM GAZOVIMA PRI BAŽDARENJU BRODOVA, MANEVARSKU SPOSOBNOST, KORMILARSKI SISTEM, KORMILARNICU, PROJEKAT MOTORA, ELEKTRIČNU I DRUGU OPREMU NA BRODU, BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU ČLANOVA POSADE I DRUGIH LICA NA BRODOVIMA, UREĐAJE ZA GREJANJE GORIVOM, KUHINJSKE I RASHLADNE UREĐAJE, UREĐAJE NA UTEČNJENI GAS ZA POTREBE STAMBENIH I DRUŠTVENIH PROSTORIJA, RADIO UREĐAJE I BRODSKE CEVOVODE;

POSEBNE TEHNIČKE ZAHTEVE ZA PUTNIČKE BRODOVE, PUTNIČKE JEDRENJAKE, PLOVILA PREDVIĐENA DA BUDU DEO POTISKIVANOG, TEGLJENOG ILI BOČNOG SASTAVA, TEHNIČKE PLOVNE OBJEKTE, PLOVILA ZA HIDROGRADNJU, ISTORIJSKE BRODOVE, KANALSKE BARŽE, REČNO-MORSKE BRODOVE, PLOVILA DUŽINE PREKO 110 M, BRODOVE VELIKIH BRZINA;

ZAHTEVE ZA STABILITET BRODOVA;

OPREMU BRODOVA KOJA SE ODNOSI NA POSADU;

ZNAKOVE BEZBEDNOSTI (SIGNALNA SREDSTVA);

TEHNIČKE ZAHTEVE ZA SPREČAVANJE ZAGAĐIVANJA UNUTRAŠNJIH VODA SA BRODOVA;

OPREMU I UREĐAJE KOJE BROD KORISTI ZA KORIŠĆENJE USLUGA RIS-A;

ZAHTEVE ZA MATERIJALE I ZAVARIVANJE;

ZAHTEVE ZA TIPSKO PRIZNAVANJE PROIZVODA I PROIZVOĐAČA, USLUŽNA PRIVREDNA DRUŠTVA U OBLASTI BRODARSTVA I ISPITNE INSTITUCIJE;

ROKOVE ZA POSTEPENU PREPRAVKU ODREĐENIH BRODOVA I ROKOVE PRIMENE.

MINISTAR UTVRĐUJE TEHNIČKA PRAVILA.”

„ČLAN 90A

OBAVEZI VRŠENJA TEHNIČKOG NADZORA PODLEŽU BRODOVI, SKELE, KAO I TEHNIČKI PLOVNI OBJEKTI, OSIM RATNIH PLOVILA.

ČLAN 90B

TEHNIČKI NADZOR NAD GRADNJOM, PREPRAVKOM ILI OBNOVOM BRODA, KAO I NADZOR NAD IZRADOM POJEDINAČNIH PROIZVODA KOJI SE UGRAĐUJU U BROD, VRŠI SE NA ZAHTEV BRODARA, BRODOGRADILIŠTA, PROIZVOĐAČA ILI NJIHOVIH OVLAŠĆENIH PREDSTAVNIKA.

LICE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA DUŽNO JE DA OMOGUĆI LICU KOJE VRŠI TEHNIČKI NADZOR PRISTUP NA SVA MESTA NA KOJIMA SE OBAVLJAJU RADOVI U VEZI SA GRADNJOM, POPRAVKOM I PREPRAVKOM BRODA ILI SA IZRADOM MATERIJALA I PROIZVODA, KAO I DA OMOGUĆI USLOVE ZA NESMETANO VRŠENJE TEHNIČKOG NADZORA.

ČLAN 90V

TEHNIČKI NADZOR NAD POSTOJEĆIM BRODOVIMA VRŠI SE PO ZAHTEVU BRODARA, ZAPOVEDNIKA BRODA ILI DRUGOG OVLAŠĆENOG LICA.

ZAHTEV IZ STAVA 1. OVOG ČLANA SADRŽI:

1) NAZNAČENJE IMENA ILI OZNAKE BRODA;

2) NAZNAČENJE VRSTE TRAŽENOG PREGLEDA;

3) NAZNAČENJE MESTA I VREMENA GDE ĆE SE OBAVITI PREGLED;

4) IME I POTPIS OVLAŠĆENOG LICA.

LICE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA KOJE JE PODNELO ZAHTEV ZA VRŠENJE TEHNIČKOG NADZORA NAD POSTOJEĆIM BRODOM, DUŽNO JE DA PRIPREMI MATERIJAL, TRUP, UREĐAJE, MAŠINE I OPREMU BRODA ZA VRŠENJE TEHNIČKOG NADZORA.

ČLAN 90G

REDOVNI PREGLED VRŠI SE NA SUVOM, OSIM KADA SE UTVRDI DA SE ISTI MOŽE OBAVITI I NA VODI.

ROKOVI ZA VRŠENJE REDOVNIH PREGLEDA SU:

ZA PUTNIČKE BRODOVE, TANKERE I DRUGE BRODOVE KOJI PREVOZE OPASNU ROBU I LEDOLOMCE ČELIČNE KONSTRUKCIJE – SVAKIH PET GODINA;

ZA OSTALE BRODOVE ČELIČNE KONSTRUKCIJE – SVAKIH DESET GODINA;

ZA BROD ČIJI JE TRUP IZRAĐEN OD DRVETA, ALUMINIJUMSKIH LEGURA ILI PLASTIČNE MASE – SVAKE TREĆE GODINE.

REDOVNI PREGLED U POGLEDU ISPUNJENOSTI ZAHTEVA U ODNOSU NA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU VRŠI SE NA SVAKIH PET GODINA.

REDOVNI PREGLEDI TERETNOG UREĐAJA I POSUDA POD PRITISKOM VRŠE SE SVAKE PETE GODINE.

NA ZAHTEV BRODARA MOŽE DA SE IZVRŠI REDOVNI PREGLED POJEDINIH DELOVA TRUPA, MAŠINE, UREĐAJA I OPREME BRODA.

ČLAN 90D

KONTROLNI PREGLED BRODA VRŠI SE NA VODI, OSIM AKO SU NEOPHODNI RADOVI POPRAVKE TRUPA ILI UREĐAJA NA SUVOM.

ROKOVI ZA VRŠENJE KONTROLNOG PREGLEDA SU:

ZA BRODOVE ČIJI JE TRUP IZGRAĐEN OD DRVETA, ALUMINIJUMSKIH LEGURA, PLASTIČNIH MASA, SVE PUTNIČKE BRODOVE, TANKERE I DRUGE BRODOVE KOJI PREVOZE OPASNU ROBU, LEDOLOMCE I SVE OSTALE BRODOVE ČELIČNE KONSTRUKCIJE, STAROSTI PREKO 20 GODINA, ODNOSNO 10 GODINA POSLE PREPRAVKE – SVAKE GODINE;

ZA OSTALE BRODOVE ČELIČNE KONSTRUKCIJE STAROSTI DO 20 GODINA, ODNOSNO 10 GODINA POSLE PREPRAVKE – SVAKIH 30 MESECI.

ČLAN 90Đ

PRIPREMA BRODA ZA VRŠENJE OSNOVNOG PREGLEDA OBAVEZNO OBUHVATA:

DOSTAVU TEHNIČKE DOKUMENTACIJE NA PROVERU;

IZVLAČENJE BRODA NA SUVO, KAO I DEMONTAŽU POJEDINIH DELOVA BRODA, MAŠINA, UREĐAJA I OPREME U OBIMU POTREBNOM ZA OBAVLJANJE UVIDA U STANJE;

DOSTAVU SPECIFIKACIJE PREDVIĐENIH RADOVA POPRAVKE ILI OBNOVE, NA OSNOVU SNIMLJENIH PODATAKA O ISTROŠENJIMA I DRUGIH NEDOSTATAKA;

PRIPREMU ZA ODREĐENE PROBE NA TRUPU, UREĐAJIMA I INSTALACIJAMA.

ČLAN 90E

PRIPREMA TRUPA BRODA ZA VRŠENJE REDOVNOG PREGLEDA OBAVEZNO OBUHVATA:

ČIŠĆENJE SVIH BRODSKIH PROSTORA OD ZAOSTALOG TERETA, VODE, ISCURELOG ULJA I GORIVA;

DEMONTAŽU PATOSNICA I SKIDLJIVIH DELOVA OBLOGA BOČNIH ZIDOVA I PREGRADA, KAO I PROVLAKA TANKOVA ZATVORENIH PROSTORA;

ZAMENU DOTRAJALE, OŠTEĆENE ILI NEISPRAVNE SKIDLJIVE OPREME;

PRIPREMU ZA PROPISANE HIDRAULIČNE PROBE;

PRIPREMU CRTEŽA RAZVOJA OPLATE I GLAVNOG REBRA.

PRIPREMA MAŠINSKOG UREĐAJA ZA VRŠENJE REDOVNOG PREGLEDA OBAVEZNO OBUHVATA:

ČIŠĆENJE SVIH MAŠINA I UREĐAJA I DEMONTAŽU NEOPHODNU ZA PREGLED I MERENJA KOJA SU OBUHVAĆENA OBIMOM REDOVNOG PREGLEDA;

PRIPREMU SISTEMA ZA PROPISANE HIDRAULIČNE PROBE;

PRIPREMU AŽURIRANIH CRTEŽA BRODSKIH I MAŠINSKIH SISTEMA I CEVOVODA.

PRIPREMA ELEKTRIČNIH UREĐAJA ZA VRŠENJE REDOVNOG PREGLEDA OBAVEZNO OBUHVATA:

PRIPREMU AŽURIRANIH OSNOVNIH ŠEMA ELEKTRIČNIH UREĐAJA;

POPUNU SVIH REZERVNIH I ZAMENU SVIH DOTRAJALIH ELEMENATA ELEKTRIČNE INSTALACIJE I UREĐAJA;

MERENJE OTPORA IZOLACIJE (MEGATEST) SVIH STRUJNIH KRUGOVA I UREĐAJA;

PRIPREMU GENERATORA ZA TEREĆENJE.

PRIPREMA NAVIGACIONIH UREĐAJA I OPREME ZA VRŠENJE REDOVNOG PREGLEDA OBAVEZNO OBUHVATA:

1) ZAMENU SVIH OŠTEĆENIH ILI DOTRAJALIH NAVIGACIONIH SVETALA, ZNAKOVA I SIGNALA;

2) POPUNU SVIH REZERVNIH DELOVA;

3) PREGLED RAZVODNE TABLE NAVIGACIJE.

PRIPREMA BRODA ZA VRŠENJE REDOVNOG PREGLEDA U ODNOSU NA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU OBAVEZNO OBUHVATA:

ZAMENU ILI POPRAVKU SVIH OŠTEĆENIH OGRADA, RUKOHVATA I STEPENICA;

PRIPREMU SISTEMA PITKE VODE ZA HEMIJSKU I MIKRO-BIOLOŠKU ANALIZU;

POPUNU ILI OBNOVU OPREME ZA PRUŽANJE PRVE POMOĆI;

POPUNU ILI ZAMENU DOTRAJALOG BRODSKOG INVENTARA, LIČNE OPREME, NATPISA, UPUTSTAVA I UPOZORENJA;

ČIŠĆENJE SVIH STAMBENIH I DRUŠTVENIH PROSTORIJA SA DOSTAVOM IZVEŠTAJA O DERATIZACIJI I DEZINSEKCIJI.

ČLAN 90Ž

PRIPREMA TRUPA BRODA ZA VRŠENJE KONTROLNOG PREGLEDA OBAVEZNO OBUHVATA:

PRAŽNJENJE TERETNIH PROSTORA OD OSTATKA ROBE I SVIH PROSTORA OD VODE;

OTVARANJE SVIH PROVLAKA ZA PRISTUP PIKOVIMA, KOFERDAMIMA, DVOBOCIMA I OSTALIM BRODSKIM PROSTORIMA;

ZAMENA SVIH DOTRAJALIH ELEMENATA OPREME TRUPA.

PRIPREMA MAŠINSKOG UREĐAJA ZA VRŠENJE KONTROLNOG PREGLEDA OBAVEZNO OBUHVATA:

OTKLANJANJE SVIH NEDOSTATAKA NA MEHANIZMIMA I UREĐAJIMA ZA UPRAVLJANJE GLAVNIM I POMOĆNIM MOTORIMA I ZAMENA SVIH NEISPRAVNIH INSTRUMENATA ZA KONTROLU I SIGNALIZACIJU ISPRAVNOG RADA GLAVNIH I POMOĆNIH MOTORA;

PROVERU FUNKCIONALNOSTI SVIH UREĐAJA I MAŠINA BITNIH ZA SPOSOBNOST BRODOVA ZA PLOVIDBU, KAO ŠTO SU: SISTEMI ZA GAŠENJE POŽARA VODOM, SISTEMI ZA SPASAVANJE, SISTEMI ZA DRENAŽU I DRUGO;

OTKLANJANJE NEDOSTATAKA NA KORMILARSKOM UREĐAJU, SREDSTVIMA ZA NAVIGACIJU I SIGNALIZACIJU;

ZAMENU DOTRAJALIH ELEMENATA OPREME ZA SPASAVANJE LJUDI I ZAMENU ILI OBNOVU PUNJENJA PRENOSNIH APARATA ZA GAŠENJE POŽARA.

PRIPREMA ELEKTRIČNIH UREĐAJA ZA VRŠENJE KONTROLNOG PREGLEDA OBAVEZNO OBUHVATA ZAMENU DOTRAJALIH I OŠTEĆENIH ELEMENATA NA ELEKTRIČNOJ INSTALACIJI, UREĐAJIMA I OPREMI.

ČLAN 90Z

U ZAVISNOSTI OD VRSTE VANREDNOG PREGLEDA, BROD SE PRIPREMA NA SLEDEĆI NAČIN:

1) U SLUČAJU HAVARIJE BRODA NEOPHODNO JE OBEZBEDITI PRILAZ OŠTEĆENOM DELU TRUPA KAKO BI SE MOGAO SAGLEDATI OBIM HAVARIJE I UTVRDITI OBIM POTREBNIH RADOVA NA POPRAVCI;

2) U SLUČAJU HAVARIJE MAŠINA, UREĐAJA I OPREME, NAKON PRVOG UVIDA VRŠI SE DEMONTAŽA U STEPENU DOZVOLJENOM ZA UTVRĐIVANJE OBIMA HAVARIJE I NAČINA POPRAVKE;

3) KOD VANREDNOG PREGLEDA BRODA NAKON RASPREME, PRIPREMA BRODA ZA PREGLED JE ISTOVETNA PRIPREMI ZA REDOVAN PREGLED;

4) KOD VANREDNOG PREGLEDA U SVRHU PRIVREMENE PROMENE NAMENE I PROŠIRENJA ZONA PLOVIDBE, BROD SE MORA PRIPREMITI I OPREMITI SA DODATNOM OPREMOM U SVRHU TRAŽENIH PROMENA;

5) KOD PREGLEDA ZA ODLAGANJE PREGLEDA MORAJU SE SVI UREĐAJI ZA BEZBEDNOST LJUDI I PLOVIDBE DOVESTI U ZADOVOLJAVAJUĆE STANJE KOJE ĆE OBEZBEDITI ZAHTEVANI MINIMUM BEZBEDNOSTI.

ČLAN 90I

OSNOVNI PREGLED BRODA OBAVEZNO OBUHVATA PROVERU TEHNIČKE DOKUMENTACIJE KOJA SADRŽI:

OPŠTU DOKUMENTACIJU KOJA OBUHVATA:

(1) TEHNIČKI OPIS,

(2) GENERALNI PLAN,

(3) ATESTE UREĐAJA,

(4) POSTOJEĆA BRODSKA DOKUMENTA;

CRTEŽE TRUPA KOJI OBUHVATAJU:

GLAVNO REBRO,

UZDUŽNI PRESEK,

RAZVOJ OPLATE I PALUBE,

UZDUŽNE I POPREČNE PREGRADE;

OPREMU BRODA KOJA OBUHVATA:

RAZMEŠTAJ SVIH PALUBNIH UREĐAJA,

DISPOZICIJU SA SPECIFIKACIJOM TERETNOG UREĐAJA;

BRODSKE CEVOVODE KOJI OBUHVATAJU ŠEMU SA SPECIFIKACIJOM SISTEMA ZA DRENAŽU, SPASAVANJE, BALAST, GAŠENJE POŽARA VODOM I UGLJEN-DIOKSIDOM (SO2), POLIVANJE PALUBE VODOM, TEČNOG TERETA I DRUGO, ŠEMU ODUŠNIKA I SONDI, SISTEM VENTILACIJA;

POGONSKE UREĐAJE KOJI OBUHVATAJU:

RASPORED UREĐAJA U MAŠINSKOM PROSTORU SA SPECIFIKACIJOM,

DISPOZICIJU PROPELERSKOG VODA,

RADNIČKE CRTEŽE, I TO: CRTEŽE PROPELERA, PROPELERSKOG VRATILA, MEĐUVRATILA LEŽAJEVA U SKROKU I STATVENOJ CEVI;

MAŠINSKE CEVOVODE KOJI OBUHVATAJU ŠEME HLAĐENJA, GORIVA, PODMAZIVANJA, VAZDUHA POD PRITISKOM, IZDUVNIH GASOVA, PNEUMATIKE, HIDRAULIKE I CEVOVOD PARE;

ELEKTROUREĐAJE KOJI OBUHVATAJU:

OSNOVNU JEDNOPOLNU ŠEMU ELEKTRIČNE MREŽE,

TROPOLNU ŠEMU GLAVNE RAZVODNE TABLE, KOMADNOG PULTA I RAZVODNIH TABLI, UREĐAJA I OPREME,

ŠEMU OSVETLJENJA ZA NUŽDU,

ELEKTRO ŠEMU SIGNALIZACIJE I AUTOMATIKE;

8) DETALJAN PREGLED TRUPA NA SUVOM (PO POTREBI);

9) HIDRAULIČNA ISPITIVANJA;

10) DETALJAN PREGLED PALUBNIH UREĐAJA I OPREME;

11) DETALJAN PREGLED GLAVNIH I POMOĆNIH MAŠINA I UREĐAJA U MAŠINSKOM PROSTORU;

12) DETALJAN PREGLED ELEKTROUREĐAJA;

13) NADZOR NAD IZVOĐENJEM RADOVA POPRAVKE, PREPRAVKE ILI OBNOVE DELOVA TRUPA, MAŠINA, UREĐAJA I OPREMA ZA KOJE JE PROVEROM TEHNIČKE DOKUMENTACIJE I PREGLEDOM UTVRĐENO DA TREBA POPRAVITI, POJAČATI ILI OBNOVITI;

14) PROBU FUNKCIONISANJA SVIH UREĐAJA.

REDOSLED NADZORA KOD OSNOVNOG PREGLEDA SPORAZUMNO SE UTVRĐUJE U SVAKOM POSEBNOM SLUČAJU SA LICEM IZ ČLANA 90B STAV 1.

ČLAN 90J

REDOVNI PREGLED BRODA OBAVEZNO OBUHVATA:

1) DETALJAN PREGLED TRUPA, MAŠINA, UREĐAJA I OPREME, PROVERU NADVOĐA, KAO I NADZOR NAD IZVOĐENJEM RADOVA POPRAVKI I OBNOVE DELOVA TRUPA, MAŠINA, UREĐAJA I OPREME ZA KOJE JE PREGLEDOM UTVRĐENO DA IH TREBA POPRAVITI ILI OBNOVITI;

2) DETALJAN PREGLED KORMILA I LEŽAJEVA KORMILA, PROPELERA, PROPELERSKOG VRATILA I LEŽAJEVA U SKROKU I STATVENOJ CEVI U DEMONTIRANOM STANJU, KAO I PROBE FUNKCIONISANJA SVIH UREĐAJA U POGONU.

ČLAN 90K

KONTROLNI PREGLED BRODA OBAVEZNO OBUHVATA OPŠTI PREGLED DOSTUPNIH DELOVA TRUPA, MAŠINA, UREĐAJA I OPREME, PROVERU OZNAKA NADVOĐA, KAO I NADZOR NAD RADOVIMA POPRAVKE ILI OBNOVE DELOVA TRUPA, MAŠINA I UREĐAJA ZA KOJE JE PREGLEDOM UTVRĐENO DA IH TREBA POPRAVITI ILI OBNOVITI.

ČLAN 90L

OBIM VANREDNOG PREGLEDA BRODA NAKON HAVARIJE ODREĐUJE SE U SVAKOM KONKRETNOM SLUČAJU, TAKO DA SE SA SIGURNOŠĆU MOŽE UTVRDITI DA JE NA OSNOVU IZVRŠENIH POPRAVKI BROD SPOSOBAN ZA PLOVIDBU.

ODREDBE STAVA 1. OVOG ČLANA PRIMENJUJE SE I U SLUČAJU VANREDNOG PREGLEDA.

OBIM VANREDNOG PREGLEDA NAKON RASPREME DUŽE OD JEDNE GODINE ISTOVETAN JE SA REDOVNIM PREGLEDOM.

OBIM VANREDNOG PREGLEDA ZA PRIVREMENU PROMENU NAMENE ILI PRIVREMENO PROŠIRENJE ZONA PLOVIDBE TREBA DA OBEZBEDI DA BROD SA SIGURNOŠĆU MOŽE PRIVREMENO PROMENITI NAMENU, ODNOSNO ZONE PLOVIDBE.

OBIM VANREDNOG PREGLEDA TREBA DA BUDE TAKAV DA SE SA SIGURNOŠĆU MOŽE UTVRDITI DA JE BROD SPOSOBAN ZA PLOVIDBU ZA VREME ZA KOJE SE ODLAŽE REDOVNI, ODNOSNO KONTROLNI PREGLED.”

Naknada za vršenje tehničkog nadzora

PRIHOD OD VRŠENJA TEHNIČKOG NADZORA

Član 91.

Za vršenje tehničkog nadzora plaća se naknada.

Naknadu za vršenje tehničkog nadzora plaća vlasnik broda.

Ministar određuje visinu naknade za vršenje tehničkog nadzora.

Sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog člana prihod su budžeta Republike Srbije i koriste se za finansiranje poslova iz člana 84. ovog zakona i u druge svrhe u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžet Republike Srbije.

ZA PRUŽANJE STRUČNE USLUGE VRŠENJA TEHNIČKOG NADZORA PLAĆA SE TAKSA.

SREDSTVA KOJA SE OSTVARUJU OD VRŠENJA TEHNIČKOG NADZORA SU VRSTA PRIHODA NASTALIH UPOTREBOM JAVNIH SREDSTAVA U SKLADU SA ODREDBAMA ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE BUDŽETSKI SISTEM.

STRUČNU USLUGU VRŠENJA TEHNIČKOG NADZORA PLAĆA VLASNIK BRODA.

VISINU TAKSE KOJA SE NAPLAĆUJE ZA PRUŽANJE STRUČNE USLUGE VRŠENJA TEHNIČKOG NADZORA ODREĐUJE MINISTAR, UZ SAGLASNOST MINISTRA NADLEŽNOG ZA POSLOVE FINANSIJA.

SREDSTVA OSTVARENA PO OSNOVU PRUŽENIH STRUČNIH USLUGA PRIHOD SU BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE.

Član 92.

Uprava će delimično ili potpuno osloboditi brod od obaveze obavljanja određenog pregleda, ukoliko brod poseduje važeću potvrdu da odgovara zahtevima Tehničkih pravila izdatu od strane priznatog klasifikacionog društva.

Ministar propisuje uslove za priznavanje klasifikacionih društava propisuje.

MINISTAR PROPISUJE USLOVE I KRITERIJUME ZA PRIZNAVANJE KLASIFIKACIONOG DRUŠTVA KOJE PODNOSI ZAHTEV ZA PRIZNAVANJE, KAO I POSTUPAK ZA PRIZNAVANJE KLASIFIKACIONIH DRUŠTAVA.

Član 95.

Brod može da prevozi samo određeni broj putnika čiji se broj i smeštaj na brodu određuje na osnovu propisanih uslova, plovnih svojstava broda, raspoložive površine za smeštaj putnika, uređaja i opreme namenjene putnicima i higijenskih uslova.

Dozvoljeni broj putnika i njihov smeštaj na brodu utvrđuje se Tehničkim pravilima.

Član 96.

Teret na brodu mora da bude tako raspoređen da obezbeđuje plovna svojstva broda i ne prouzrokuje prekomerna naprezanja konstrukcijskih delova broda u različitim uslovima korišćenja.

Teret na brodu mora da bude ukrcan u granicama dozvoljenog opterećenja broda i saglasno Tehničkim pravilima i da bude složen, raspoređen i obezbeđen tako da, u svim uslovima koji se mogu pojaviti u plovidbi, ne može doći do pomeranja tereta koji bi mogao ugroziti bezbednost broda, ljudske živote i životnu sredinu.

Najveće dozvoljeno opterećenje broda i raspored tereta određuje se Tehničkim pravilima.

Član 97.

Odredbe ovog zakona o utvrđivanju sposobnosti broda za plovidbu, koje se odnose na brod i tehnički plovni objekat, odnose se i na skelu, PREMEŠTANJE PLUTAJUĆEG OBJEKTA U SVRHU POSEBNOG PREVOZA, kao i na čamac kojim se obavlja javni prevoz.

ČLAN 104A

BROD KOJI IMA ISPRAVU O SPOSOBNOSTI BRODA ZA PLOVIDBU KOJA JE IZDATA U SKLADU SA ODREDBAMA KONVENCIJE O PLOVIDBI RAJNOM, SA IZMENAMA I DOPUNAMA, MORA DA POSEDUJE I DOPUNSKO SVEDOČANSTVO O SPOSOBNOSTI BRODA ZA PLOVIDBU AKO:

PLOVI NA MEĐUNARODNIM I MEĐUDRŽAVNIM VODNIM PUTEVIMA REPUBLIKE SRBIJE, A ISPUNJAVA NIŽE TEHNIČKE ZAHTEVE ZA BRODOVE OD ONIH KOJI SU SADRŽANI U TEHNIČKIM PRAVILIMA;

PLOVI NA DRŽAVNIM VODNIM PUTEVIMA REPUBLIKE SRBIJE NA KOJIMA VAŽE VIŠI TEHNIČKI ZAHTEVI ZA BRODOVE U SKLADU SA TEHNIČKIM PRAVILIMA.”

Član 106.

Brod mora da ima svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu.

Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu, kojim se utvrđuje da brod odgovara zahtevima Tehničkih pravila, izdaje Uprava, nakon izvršenog pregleda iz člana 86. ovog zakona.

SVEDOČANSTVO O SPOSOBNOSTI BRODA ZA PLOVIDBU IZDATO NOVOSAGRAĐENIM BRODOVIMA U SKLADU SA ZAHTEVIMA TEHNIČKIH PRAVILA, IZDAJE SE NA ROK KOJI NE MOŽE DA BUDE DUŽI OD:

1) PET GODINA ZA PUTNIČKE BRODOVE;

2) DESET GODINA ZA SVA OSTALA PLOVILA.

ROK VAŽENJA UTVRĐUJE SE U SVAKOM KONKRETNOM SLUČAJU U SKLADU SA ZAHTEVIMA TEHNIČKIH PRAVILA.

ROK VAŽENJA SE UPISUJE U SVEDOČANSTVO O SPOSOBNOSTI BRODA ZA PLOVIDBU.

U SLUČAJU BRODOVA KOJI SU U EKSPLOATACIJI PRE IZDAVANJA SVEDOČANSTVA O SPOSOBNOSTI BRODA ZA PLOVIDBU U SKLADU SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA I ZAHTEVIMA TEHNIČKIH PRAVILA, ROK VAŽENJA SVEDOČANSTVA O SPOSOBNOSTI BRODA ZA PLOVIDBU UTVRĐUJE SE OD SLUČAJA DO SLUČAJA, NA OSNOVU REZULTATA KONTROLNOG PREGLEDA.

ROK VAŽENJA IZ STAVA 6. OVOG ČLANA NE MOŽE DA BUDE DUŽI OD ROKOVA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.

Član 122.

Ministar propisuje vrstu, sadržinu, obrasce i način vođenja brodskih isprava i knjiga, kao i način vođenja i sadržinu registra izdatih brodskih svedočanstava.

MINISTAR PROPISUJE VRSTU, SADRŽINU, OBRASCE I NAČIN VOĐENJA BRODSKIH ISPRAVA I KNJIGA, USLOVE ZA IZDAVANJE I PRESTANAK VAŽENJA BRODSKIH ISPRAVA I KNJIGA, USLOVE I NAČIN OBAVEŠTAVANJA O PROMENAMA UNETIM U BRODSKE ISPRAVE I KNJIGE, ROKOVE VAŽENJA BRODSKIH ISPRAVA I KNJIGA, KAO I NAČIN VOĐENJA I SADRŽINU REGISTRA IZDATIH BRODSKIH SVEDOČANSTAVA I SVEDOČANSTAVA O SPOSOBNOSTI BRODA ZA PLOVIDBU I ODREĐUJE LICE, ODNOSNO ORGAN KOJI JE OVLAŠĆEN ZA UNOŠENJE PODATAKA U BRODSKE ISPRAVE I KNJIGE.

Član 125.

Sposobnost čamca i plovećeg tela za plovidbu, odnosno plutajućeg objekta za plutanje utvrđuje se pregledom kojim se utvrđuje da čamac, ploveće telo, odnosno plutajući objekat odgovara zahtevima Tehničkih pravila za čamce, ploveća tela i plutajuće objekte.

Pregled može biti osnovni, redovni i vanredni.

Tehnički nadzor nad gradnjom, osnovni, redovni i vanredni pregled vrši ministarstvo.

Posle izvršenog pregleda izdaje se isprava o sposobnosti za plovidbu čamca i plovećeg tela, odnosno isprava o sposobnosti za plutanje plutajućeg objekta.

Za čamce i ploveća tela koji su upisani u upisnik, izdaje se plovidbena dozvola sa registarskim brojem za identifikaciju.

Za plutajući objekat koji je upisan u upisnik, izdaje se plutajuća dozvola sa registarskim brojem za identifikaciju.

Ministar propisuje vrstu pregleda, namenu, način i postupak utvrđivanja sposobnosti za plovidbu čamaca i plovećih tela, odnosno plutanje plutajućih objekata.

Ministar propisuje Tehnička pravila za čamce, ploveća tela i plutajuće objekte i rokove za njihovu primenu.

SPOSOBNOST ČAMCA I PLOVEĆEG TELA ZA PLOVIDBU, ODNOSNO PLUTAJUĆEG OBJEKTA ZA PLUTANJE UTVRĐUJE SE TEHNIČKIM NADZOROM KOJIM SE UTVRĐUJE DA ČAMAC, PLOVEĆE TELO, ODNOSNO PLUTAJUĆI OBJEKAT ODGOVARA ZAHTEVIMA TEHNIČKIH PRAVILA ZA ČAMCE, PLOVEĆA TELA I PLUTAJUĆE OBJEKTE.

TEHNIČKA PRAVILA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NAROČITO SADRŽE:

1) ZONE PLOVIDBE;

2) TEHNIČKE ZAHTEVE ZA GRADNJU ČAMACA I PLUTAJUĆIH OBJEKATA;

3) TEHNIČKE ZAHTEVE ZA BAŽDARENJE, STABILITET, NADVOĐE, MANEVARSKU SPOSOBNOST, SPOSOBNOST ODRŽAVANJA NA POVRŠINI I PLUTANJE, TRUP, OTVORE NA TRUPU, PALUBI I NADGRAĐU, PRODOR VODE, OPREMU NA ČAMCU, MOTOR I PROSTORI ZA MOTOR, VENTILACIJU, POKRETANJE VANBRODSKOG MOTORA, SISTEM CEVOVODA, ELEKTRIČNE SISTEME, KORMILARSKI SISTEM, PROTIVPOŽARNU ZAŠTITU I SPREČAVANJE ZAGAĐIVANJA;

4) POSEBNE TEHNIČKE ZAHTEVE ZA ČAMCE ZA PREVOZ PUTNIKA I ČAMCE KOJI SE KORISTE U PRIVREDNE SVRHE;

5) ZNAKOVE BEZBEDNOSTI (SIGNALNI ZNAKOVI);

6) ROKOVE ZA PRIMENU TEHNIČKIH ZAHTEVA.

TEHNIČKI NADZOR, KAO I PREGLEDE ČAMACA I PLOVEĆIH TELA, ODNOSNO PLUTAJUĆIH OBJEKATA VRŠI MINISTARSTVO.

PREGLED MOŽE BITI OSNOVNI, REDOVNI I VANREDNI.

TEHNIČKI NADZOR I PREGLEDE VRŠI KOMISIJA KOJU OBRAZUJE MINISTAR NA PERIOD OD ČETIRI GODINE.

POSLE IZVRŠENOG PREGLEDA IZDAJE SE ISPRAVA O SPOSOBNOSTI ZA PLOVIDBU ČAMCA I PLOVEĆEG TELA, ODNOSNO ISPRAVA O SPOSOBNOSTI ZA PLUTANJE PLUTAJUĆEG OBJEKTA.

ZA ČAMCE I PLOVEĆA TELA KOJI SU UPISANI U UPISNIK, IZDAJE SE PLOVIDBENA DOZVOLA SA REGISTARSKIM BROJEM ZA IDENTIFIKACIJU.

ZA PLUTAJUĆI OBJEKAT KOJI JE UPISAN U UPISNIK, IZDAJE SE PLUTAJUĆA DOZVOLA SA REGISTARSKIM BROJEM ZA IDENTIFIKACIJU.

MINISTAR PROPISUJE VRSTU I NAMENU ČAMACA I PLUTAJUĆIH OBJEKATA, NAČIN, POSTUPAK I SADRŽINU TEHNIČKOG NADZORA, KAO I NAČIN, POSTUPAK, SADRŽINU I ROKOVE VRŠENJE PREGLEDA ČAMACA I PLOVEĆIH TELA, ODNOSNO PLUTAJUĆIH OBJEKATA.

MINISTAR UTVRĐUJE TEHNIČKA PRAVILA ZA ČAMCE, PLOVEĆA TELA I PLUTAJUĆE OBJEKTE.”

Naknada za vršenje pregleda i tehničkog nadzora nad gradnjom čamca, plovećeg tela i plutajućeg objekta

PRIHOD OD VRŠENJA PREGLEDA I TEHNIČKOG NADZORA NAD GRADNJOM ČAMCA, PLOVEĆEG TELA I PLUTAJUĆEG OBJEKTA

Član 126.

Za vršenje pregleda i tehničkog nadzora nad gradnjom iz člana 125. stav 3. ovog zakona plaća se naknada.

Naknadu za vršenje pregleda i tehničkog nadzora iz stava 1. ovog člana plaćaju korisnici plovila iz člana 125. stav 1. ovog zakona.

Ministar utvrđuje visinu naknade iz stava 1. ovog člana.

Sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog člana prihod su budžeta Republike Srbije i koriste se za obavljanje poslova iz člana 125. ovog zakona i u druge svrhe u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžet Republike Srbije.

ZA PRUŽANJE STRUČNE USLUGE VRŠENJA PREGLEDA I TEHNIČKOG NADZORA IZ ČLANA 125. STAV 3. OVOG ZAKONA, PLAĆA SE TAKSA.

SREDSTVA KOJA SE OSTVARUJU OD VRŠENJA STRUČNE USLUGE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA SU VRSTA PRIHODA NASTALIH UPOTREBOM JAVNIH SREDSTAVA U SKLADU SA ODREDBAMA ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE BUDŽETSKI SISTEM.

STRUČNU USLUGU VRŠENJA PREGLEDA I TEHNIČKOG NADZORA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA PLAĆAJU VLASNICI PLOVILA IZ ČLANA 125. STAV 1. OVOG ZAKONA.

VISINU TAKSE KOJA SE NAPLAĆUJE ZA PRUŽANJE USLUGE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ODREĐUJE MINISTAR, UZ SAGLASNOST MINISTRA NADLEŽNOG ZA POSLOVE FINANSIJA.

SREDSTVA OSTVARENA PO OSNOVU PRUŽENE STRUČNE USLUGE PRIHOD SU BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE.

Član 131.

Za vršenje poslova kojima se obezbeđuje bezbedna plovidba, brod mora da ima odgovarajući broj članova posade sa propisanim zvanjima.

Ministar propisuje najmanji broj članova posade za bezbednu plovidbu koje moraju imati brodovi i druga plovila trgovačke mornarice, ZVANJA I OVLAŠĆENJA O OSPOSOBLJENOSTI KOJE MORAJU DA IMAJU TI ČLANOVI POSADE, NAČINE FUNKCIONISANJA PLOVIDBE I MAKSIMALNO TRAJANJE PLOVIDBE I PERIODE ODMORA ZA SVAKI NAČIN FUNKCIONISANJA PLOVIDBE, USLOVE ZA PROMENU ILI PONAVLJANJE NAČINA FUNKCIONISANJA, KAO I ROKOVE ČUVANJA TAHOGRAFSKIH ZAPISA.

Član 132.

Član posade broda trgovačke mornarice koji vrši poslove kojima se obezbeđuje plovidba, može da bude lice koje je steklo odgovarajuće zvanje i koje za vršenje poslova tog zvanja na brodu ima odgovarajuće ovlašćenje, kao i pripravnik za sticanje zvanja.

Zvanje članova posade broda stiče se polaganjem stručnog ispita za određeno zvanje, a dokazuje se ovlašćenjem za vršenje poslova na brodu.

STRUČNI ISPIT POLAŽE SE PRED KOMISIJOM KOJU OBRAZUJE MINISTAR NA PERIOD OD ČETIRI GODINE.

TROŠKOVE POLAGANJA STRUČNOG ISPITA SNOSI LICE KOJE POLAŽE STRUČNI ISPIT KOJE UPLAĆUJE NA RAČUN PROPISAN ZA JAVNE PRIHODE BUDŽETA.

VISINU TROŠKOVA IZ STAVA 4. OVOG ČLANA UTVRĐUJE MINISTAR, UZ SAGLASNOST MINISTRA NADLEŽNOG ZA POSLOVE FINANSIJA.

ZA IZDAVANJE OVLAŠĆENJA PLAĆA SE REPUBLIČKA ADMINISTRATIVNA TAKSA.

Ovlašćenje za vršenje poslova na brodu koje je izdato suprotno propisanim uslovima ništavo je.

Ministar propisuje program, troškove i način obuke polaganja stručnog ispita za sticanje zvanja članova posade brodova trgovačke mornarice.

MINISTAR PROPISUJE PROGRAM I NAČIN POLAGANJA STRUČNOG ISPITA ZA STICANJE ZVANJA ČLANOVA POSADE BRODOVA TRGOVAČKE MORNARICE.

Ministar propisuje zvanja, uslove za sticanje zvanja i ovlašćenja članova posade brodova trgovačke mornarice, kao i obrazac, sadržinu i način izdavanja i način vođenja evidencije izdatih ovlašćenja.

Član 133.

Isprave o stručnoj osposobljenosti zapovednika izdate prema propisima Centralne komisije za plovidbu Rajnom i zemalja članica Evropske unije priznaju se kao da su izdate u Republici Srbiji.

Isprave o stručnoj osposobljenosti zapovednika i ostalih članova posade izdate prema propisima ostalih zemalja priznaju se pod uslovima predviđenim sporazumom o međusobnom priznavanju koji se zaključuje sa državom koja je izdala ispravu o stručnoj osposobljenosti zapovednika odnosno drugog člana posade.

Priznavanje isprava iz stava 1. ovog člana uslovljeno je vrstom broda za koju isprava važi u zemlji gde je izdata.

Propisom iz člana 132. stav 5. 9. ovog zakona mogu se propisati dodatni uslovi za zapovednika u pogledu priznavanja isprava iz stava 1. ovog člana, kada zapoveda brodom koji plovi određenom deonicom vodnog puta za koji se zahteva poznavanje lokalnih uslova plovidbe.

Član 134.

Ovlašćenje za vršenje poslova na brodu može se dati samo licu koje je telesno i duševno sposobno da obavlja posao na brodu, što se utvrđuje i proverava lekarskim pregledom.

Ministar uz saglasnost sa ministrom nadležnim za poslove zdravlja propisuje uslove u pogledu zdravstvene sposobnosti članova posade brodova i drugih plovila, VRSTE, ROKOVE VRŠENJA ZDRAVSTVENIH PREGLEDA, KAO I ORGAN NADLEŽAN ZA VRŠENJE ZDRAVSTVENOG PREGLEDA, kao i uslove i način vršenja zdravstvenog nadzora.

Član 136.

Kao član posade na brodu može da se ukrca samo lice koje ima brodarsku knjižicu ili dozvolu za ukrcanje.

Brodarska knjižica je isprava kojom se dokazuje stručna sprema OSPOSOBLJENOST ZA VRŠENJE POSLOVA NA BRODU člana posade, zdravstveno stanje, svojstvo u kome je član posade ukrcan na brod, kao i trajanje zaposlenja na brodu. Brodarska knjižica i dozvola za ukrcanje su lične isprave lica kome su izdate.

Brodarska knjižica izdata od lučke kapetanije, snabdevena vizom za putovanje u inostranstvo od strane organa nadležnog za izdavanje viza, služi i kao putna isprava (pasoš) i predstavlja ovlašćenje za lice da bude član posade broda koji plovi u inostranstvo, kao i da putuje u inostranstvo radi ukrcavanja na brod ili da se posle iskrcavanja sa broda u inostranstvu vrati u Republiku Srbiju.

BRODARSKA KNJIŽICA JE ISPRAVA KOJU MORA IMATI DRŽAVLJANIN REPUBLIKE SRBIJE UKRCAN KAO ČLAN POSADE NA DOMAĆEM BRODU.

Dozvola za ukrcavanje je isprava koju mora imati strani državljanin ukrcan kao član posade na domaćem brodu.

Dozvolom za ukrcavanje dokazuje se stručna sprema OSPOSOBLJENOST ZA VRŠENJE POSLOVA NA BRODU ČLANA POSADE, zdravstveno stanje, svojstvo u kome je član posade ukrcan na brod, kao i trajanje zaposlenja na brodu.

Ministar propisuje uslove, način izdavanja i obrasce brodarske knjižice i dozvole za ukrcavanje, kao i vođenje evidencije izdatih brodarskih knjižica i dozvola za ukrcavanje.

MINISTAR PROPISUJE USLOVE, NAČIN I POSTUPAK IZDAVANJA I ZAMENE, SADRŽINU I OBRASCE BRODARSKE KNJIŽICE I DOZVOLE ZA UKRCAVANJE, LICA I ORGANE NADLEŽNE ZA UNOŠENJE I OVERU PODATAKA, KAO I SADRŽINU, OBRAZAC I NAČIN VOĐENJA REGISTRA IZDATIH BRODARSKIH KNJIŽICA I DOZVOLA ZA UKRCAVANJE.

BRODARSKA KNJIŽICA SE IZDAJE SA ROKOM VAŽENJA OD 10 GODINA, A DOZVOLA ZA UKRCAVANJE NA ROK OD PET GODINA.

Član 165.

Lice koje upravlja čamcem, plovećim telom ili plutajućim objektom mora biti telesno i duševno sposobno, stručno osposobljeno i smatra se zapovednikom takvog plovila.

STRUČNA OSPOSOBLJENOST STIČE SE POLAGANJEM STRUČNOG ISPITA.

STRUČNI ISPIT POLAŽE SE PRED KOMISIJOM KOJU OBRAZUJE MINISTAR NA PERIOD OD ČETIRI GODINE.

TROŠKOVE POLAGANJA STRUČNOG ISPITA SNOSI LICE KOJE POLAŽE STRUČNI ISPIT, KOJE UPLAĆUJE NA RAČUN PROPISAN ZA JAVNE PRIHODE BUDŽETA.

VISINU TROŠKOVA IZ STAVA 4. OVOG ČLANA UTVRĐUJE MINISTAR, UZ SAGLASNOST MINISTRA NADLEŽNOG ZA POSLOVE FINANSIJA.

ZA IZDAVANJE DOZVOLE ZA UPRAVLJANJE PLAĆA SE REPUBLIČKA ADMINISTRATIVNA TAKSA.

Ministarstvo propisuje uslove koje moraju da ispunjavaju lica za upravljanje plovilima iz stava 1. ovog člana, program, troškove i način polaganje stručnog ispita, kao i obrazac, sadržinu, način izdavanja i trajanja dozvole za upravljanje.

ČLAN 165A

TROŠKOVE IZRADE OBRAZACA KNJIGA I ISPRAVA ZA BRODOVE I DRUGA PLOVILA, KAO I ISPRAVA ZA BRODARCE I LICA KOJA UPRAVLJAJU DRUGIM PLOVILIMA SNOSI KORISNIK.

Član 180.

MINISTARSTVO, NA PREDLOG DIREKCIJE, DONOSI PLANOVE RAZVOJA RIS-A.

Finansijska sredstva potrebna za uspostavljanje, funkcionisanje i održavanje RIS-a obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, od naplate usluga RIS-a koje nisu u funkciji bezbednosti plovidbe i iz drugih izvora.

Direkcija propisuje način organizacije RIS-a, tehničke specifikacije za opremu i usluge, način izdavanja uverenja o odobrenju tipa, kao i obuka u vezi upravljanja RIS-om.

MINISTAR PROPISUJE NAČIN ORGANIZACIJE I USPOSTAVLJANJA RIS-a, UČESNIKE, CILJEVE, ZADATKE I FUNKCIJE RIS-A, VRSTE INFORMACIJA KOJE PRUŽA RIS CENTAR, SERVISE KOJE PRUŽAJU TEHNIČKI SISTEMI U OKVIRU RIS-A, NAČIN I USLOVE ZA IZDAVANJE UVERENJA O ODOBRENJU TIPA, TEHNIČKE ZAHTEVE ZA PRENOS RIS INFORMACIJA, INLAND ECDIS OPREMU, ELEKTRONSKO IZVEŠTAVANJE SA BRODOVA, ELEKTRONSKA SAOPŠTENJA BRODARSTVU, KAO I ZA LOCIRANJE I PRAĆENJE PLOVILA.

Član 207.

Agencija obavlja sledeće regulatorne, stručne i razvojne poslove:

1) donošenja planova iz člana 9. ovog zakona u delu koji se odnosi na luke i pristaništa, u obliku razvojne studije sa procenom finansijskog i ekonomskog efekta, uz saglasnost ministarstva, autonomne pokrajine i nadležnog organa jedinice lokalne samouprave, kao i programa koji su u vezi sa objektima koji povezuju lučku infrastrukturu sa pratećom saobraćajnom infrastrukturom;

2) praćenja rada lučkih operatera i korisnika luke, odnosno pristaništa koji obavljaju lučke delatnosti u skladu sa prirodom njihovog poslovanja i obavezama preuzetim prema Agenciji;

3) podsticanja međulučke i unutrašnje lučke konkurencije i sprečavanje monopola u luci, odnosno pristaništu;

4) promocije vodnog transporta i u zavisnosti od ciljeva i zadataka projekata konkuriše ili stvara uslove zainteresovanim subjektima da konkurišu za sredstva iz međunarodnih i evropskih fondova koji su predviđeni za ovu namenu;

5) marketinga i promocije luka i pristaništa na tržištu;

6) izgradnje, modernizacije i održavanja lučke infrastrukture koja je u javnoj svojini, kao i kontrole nad održavanjem lučkih građevina koje su u vlasništvu ili zakupu pojedinih lučkih operatera;

7) redovnog održavanja lučke akvatorije i objekata bezbednosti plovidbe na lučkom području;

8) održavanja reda u luci, izuzev poslova koji su u nadležnosti lučkih kapetanija;

9) zaštite lučkog područja i akvatorije od zagađenja;

10) davanja stručne i tehničke pomoći prilikom osnivanja novih luka.

11) UTVRĐUJE TEHNIČKE STANDARDE ZA LUČKU INFRASTRUKTURU I SUPRASTRUKTURU.

Član 211.

U luke otvorene za javni saobraćaj mogu da uplovljavaju plovila radi obavljanja ukrcavanja-iskrcavanja putnika i robe, snabdevanje zalihama, smene članova posade ili nekog drugog razloga u skladu sa zakonom.

Radi vršenja poslova iz stava 1. ovog člana strana plovila mogu uplovljavati samo u luke otvorene za međunarodni saobraćaj.

IZUZETNO, STRANA PLOVILA MOGU UPLOVLJAVATI U PUTNIČKA PRISTANIŠTA KOJA ISPUNJAVAJU USLOVE DA BUDU OTVORENA ZA MEĐUNARODNI SAOBRAĆAJ.

Lučke i pristanišne takse

NAKNADE ZA KORIŠĆENJE LUKA I PRISTANIŠTA

Član 228.

Finansiranje rada Agencije vrši se iz sredstava lučkih i pristanišnih taksi, poklona (donacija), priloga pokrovitelja, budžeta Republike Srbije i drugih priloga i prihoda koje ostvari prema zakonu.

Vrstu, visinu i način plaćanja lučkih i pristanišnih taksi određuje upravni odbor Agencije uz saglasnost Vlade.

Agencija je dužna da vodi evidenciju prihoda koje ostvaruje po osnovu lučkih i pristanišnih taksi za svaku luku i pristanište pojedinačno.

FINANSIRANJE RADA AGENCIJE VRŠI SE IZ SREDSTAVA LUČKIH I PRISTANIŠNIH NAKNADA, POKLONA (DONACIJA), PRILOGA POKROVITELJA, BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE I DRUGIH PRILOGA I PRIHODA KOJE OSTVARI U SKLADU SA ZAKONOM.

NAKNADE ZA KORIŠĆENJE LUKA I PRISTANIŠTA, OBVEZNICI PLAĆANJA NAKNADA, OSNOVICE, NAČIN UTVRĐIVANJA VISINA NAKNADA, KAO I RASPODELA PRIHODA OSTVARENIH OD NAKNADA IZMEĐU BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE I AGENCIJE, BLIŽE SE UREĐUJU ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJU NAKNADE ZA KORIŠĆENJE JAVNIH DOBARA.

AGENCIJA JE DUŽNA DA VODI EVIDENCIJU PRIHODA KOJE OSTVARUJE PO OSNOVU NAKNADA ZA KORIŠĆENJE LUKA I PRISTANIŠTA ZA SVAKU LUKU I PRISTANIŠTE POJEDINAČNO.

Član 229.

Lučke i pristanišne takse su:

1) robna taksa za upotrebu obale;

2) ležarina;

3) taksa za pristajanje;

4) taksa za navigacionu signalizaciju;

5) taksa za korišćenje luke, odnosno pristaništa.

Robnu taksu za upotrebu obale plaća primalac ili krcatelj čiji se teret ukrcava ili iskrcava u luci, odnosno pristaništu.

Ležarinu plaća plovilo koje koristi luku, odnosno pristanište u bilo koju drugu svrhu različitu od one iz stava 2. ovog člana.

Taksu za pristajanje uz obalu ili pristan plaća plovilo koje koristi luku, odnosno pristanište u svrhu ukrcavanja ili iskrcavanja putnika ili tereta.

Taksu za navigacionu signalizaciju plaća plovilo koje uplovljava, odnosno isplovaljava iz luke, odnosno pristaništa.

Taksa za korišćenje luke, odnosno pristaništa je naknada koju plaća lučki operater koji koristi luku, odnosno pristanište na osnovu odobrenja.

NAKNADE ZA KORIŠĆENJE LUKA I PRISTANIŠTA U SMISLU OVOG ZAKONA SU:

1) NAKNADA ZA UPOTREBU OBALE;

2) NAKNADA ZA PRISTAJANJE;

3) LEŽARINA;

4) NAKNADA ZA LUČKU NAVIGACIONU SIGNALIZACIJU;

5) NAKNADA ZA OPERATIVNU UPOTREBU LUKE, ODNOSNO PRISTANIŠTA;

6) NAKNADE ZA KORIŠĆENJE LUČKE DRUMSKE I ŽELEZNIČKE INFRASTRUKTURE.

NAKNADU ZA UPOTREBU OBALE PLAĆA PRIMALAC ILI KRCATELJ ČIJI SE TERET UKRCAVA ILI ISKRCAVA U LUCI, ODNOSNO PRISTANIŠTU.

U SLUČAJU PREVOZA PUTNIKA, NAKNADU ZA UPOTREBU OBALE PLAĆA PUTNIK.

NAKNADU ZA PRISTAJANJE UZ OPERATIVNU OBALU ILI PRISTAN PLAĆA PLOVILO KOJE KORISTI LUKU, ODNOSNO PRISTANIŠTE U SVRHU UKRCAVANJA ILI ISKRCAVANJA PUTNIKA ILI TERETA.

LEŽARINU PLAĆA PLOVILO KOJE KORISTI LUKU, ODNOSNO PRISTANIŠTE U BILO KOJU DRUGU SVRHU RAZLIČITU OD ONE IZ STAVA 2. OVOG ČLANA.

NAKNADU ZA LUČKU NAVIGACIONU SIGNALIZACIJU PLAĆA PLOVILO KOJE UPLOVLJAVA, ODNOSNO ISPLOVLJAVA IZ LUKE, ODNOSNO PRISTANIŠTA.

NAKNADA ZA OPERATIVNU UPOTREBU LUKE, ODNOSNO PRISTANIŠTA JE NAKNADA KOJU PLAĆA LUČKI OPERATER KOJI KORISTI LUKU, ODNOSNO PRISTANIŠTE NA OSNOVU ODOBRENJA.

NAKNADE ZA KORIŠĆENJE LUČKE DRUMSKE I ŽELEZNIČKE INFRASTRUKTURE PLAĆAJU DRUMSKI, ODNOSNO ŽELEZNIČKI PREVOZNIK KOJI PREVOZE TERET KOJI SE DOPREMA, ODNOSNO OTPREMA IZ LUKE.”.

Član 230.

Izuzetno, ukoliko su određeni delovi infrastrukture za čije se korišćenje plaća taksa NAKNADA iz člana 229. stav 1. tač. 1), 2) i 3) ovog zakona u svojini lučkog operatera iz člana 217. stav 1. ovog zakona, a što se utvrđuje na osnovu ugovora o privatizaciji ili odgovarajuće dokumentacije iz postupka kojim je sproveden proces svojinske transformacije i uvidom u zemljišne knjige, odnosno katastar nepokretnosti, isti je dužan da plaća Agenciji paušalnu naknadu koja se utvrđuje ugovorom između operatera i Agencije i koja ne može da bude manja od 50% prihoda koji se ostvare naplatom lučkih, odnosno pristanišnih taksi NAKNADA iz člana 229. stav 1. tač. 1), 2) i 3) ovog zakona u toj luci, odnosno pristaništu.

Odredbe stava 1. ovog člana ne primenjuju se na lučke operatere koji su ugovore o privatizaciji, kojima se stiče pravo svojine na delovima lučke infrastrukture, zaključili posle 4. juna 2003. godine.

Takse NAKNADE iz člana 229. stav 1. tač. 4) i 5) ovog zakona prihod su Agencije.

Lučki operater iz člana 217. stav 1. ovog zakona ne plaća taksu NAKNADU iz člana 229. stava 1. tačka 5) ovog zakona.

Član 231.

Strana i domaća plovila, strani i domaći lučki operateri i korisnici luke, odnosno pristaništa izjednačeni su u pogledu obaveze plaćanja i visine lučkih i pristanišnih taksi NAKNADA.

Član 232.

Od obaveze plaćanja lučkih i pristanišnih taksi NAKNADA oslobođena su domaća javna plovila.

Od obaveze plaćanja lučkih i pristanišnih taksi NAKNADA oslobođena su i:

1) plovila koja borave u luci, odnosno pristaništu usled više sile, dok ona traje;

2) plovila koja borave u luci, odnosno pristaništu radi iskrcavanja brodolomaca ili umrlih lica i njihovih pratilaca;

3) plovila koja borave u luci, odnosno pristaništu radi lekarske pomoći članovima posade ili putnicima;

4) plovila koja borave u luci, odnosno pristaništu radi gašenja požara;

5) plovila ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove koja borave u luci, odnosno pristaništu radi obavljanja službenih zadataka.

Lučke i pristanišne naknade

LUČKE I PRISTANIŠNE TAKSE

Član 233.

Lučki operateri pružaju lučke usluge iz delatnosti za koju imaju odobrenje.

Lučki operateri pružaju usluge iz svoje delatnosti uz naknadu. ZA PRUŽANJE USLUGA IZ SVOJE DELATNOSTI LUČKI OPERATERI NAPLAĆUJU LUČKE TAKSE

Najniži iznos naknada LUČKIH TAKSI utvrđuje se lučkim tarifama za određene vrste lučkih usluga i određene vrste tereta.

Lučke tarife donosi i javno objavljuje Agencija, uz saglasnost ministarstva.

Član 265.

Novčanom kaznom od 100.000,00 do 3.000.000,00 dinara kazniće se za privredni prestup privredno društvo ili drugo pravno lice:

1) ako ne organizuju i ne obezbede obavljanje poslova radi obezbeđivanja bezbednosti plovidbe (član 49. tačka 1);

1a) AKO USIDRI PLOVILO NA PLOVNOM PUTU (ČLAN 27. STAV 1);

2) ako prekine ili ošteti vazdušni ili podvodni telekomunikacioni kabl, ili kabl visokog napona, podvodni cevovod za dovod struje, nafte, gasa ili vode postavljene na plovnom putu i time omete telekomunikacione veze, snabdevanje struje, nafte, gasa ili vode (član 54. stav 4);

3) ako po nalogu lučke kapetanije, oštećeno, nasukano ili potopljeno plovilo, ili predmet izgubljen sa plovila koji ometa ili ugrožava bezbednost plovidbe, ne ukloni sa plovnog puta (član 55. stav 2);

4) ako iz plovila ispusti, izlije ili izbaci u unutrašnje vode štetne predmete ili materije koji mogu prouzrokavati zagađivanje ili stvoriti prepreku ili opasnost za plovidbu (član 63. stav 1).

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu novčanom kaznom od 30.000,00 do 200.000,00 dinara.

Član 270.

Novčanom kaznom od 30.000,00 do 150.000,00 dinara kazniće se za prekršaj zapovednik stranog trgovačkog broda, odnosno plovila ili lice koje ga zamenjuje:

1) ako plovilo na sidrištu nema neprekidni i neposredni nadzor (član 25);

1a) AKO USIDRI PLOVILO NA PLOVNOM PUTU (ČLAN 27. STAV 1);

2) ako strano plovilo plovi državnim vodnim putevima bez odobrenja (čl. 41. stav 3. i 42. stav 1);

3) ako brod izvrši prevoz stvari ili putnika protivno odredbi člana 43. stav 1. ovog zakona;

4) ako brod izvrši kabotažno tegljenje ili potiskivanje protivno odredbi člana 43. stav 2. ovog zakona;

5) ako kad uplovljava u vodne puteve Republike Srbije ne obavesti lučku kapetaniju o količini, načinu skladištenja i vrsti opasnog tereta koji prevozi, kao i o luci, odnosno pristaništu iskrcaja (član 51. stav 2);

6) ako ne ukrca locmana na vodnim putevima, lukama i pristaništima na kojima je propisana obavezna pilotaža (član 60. stav 1);

7) ako ispusti, izlije ili izbaci u unutrašnje vode štetne predmete ili materije, delova tereta ili otpada od tereta koje mogu prouzrokovati zagađivanje unutrašnjih voda ili stvoriti prepreku ili opasnost za plovidbu, kao i ako spaljuje smeće na plovilu (član 63. st. 1, 2, 3. i 4);

8) ako štetne predmete i materije, odnosno smeće sa plovila ne preda prijemnim stanicama (član 68. st. 1. i 2);

9) ako bez dozvole vrši spasavanje plovila i stvari sa tih plovila (član 72. stav 2);

10) ako ne postupaju u skladu sa nalozima koje donosi lučka kapetanija (član 170. stav 2);

11) ako ne zadrži plovilo na mestu povidbene nezgode do okončanja uviđaja, ako ne ukloni plovilo koje svojim položajem ugrožava bezbednost i ne obavesti nadležnu lučku kapetaniju o plovidbenoj nezgodi (član 172);

12) ako uplovi sa stranim nuklearnim brodom u unutrašnje vode, odnosno domaću luku bez odobrenja ministarstva (član 243).

Član 271.

Novčanom kaznom od 20.000,00 do 150.000,00 dinara kazniće se za prekršaj

zapovednik broda ili lice koje ga zamenjuje:

1) ako plovilo na sidrištu nema neprekidni i neposredni nadzor (član 25);

1a) AKO USIDRI PLOVILO NA PLOVNOM PUTU (ČLAN 27. STAV 1);

2) ako na brodu koji mora da ima brodsku radio-stanicu ne organizuje službu bdenja (član 28. stav 3);

3) ako kad uplovljava u vodne puteve Republike Srbije ne obavesti lučku kapetaniju o količini, načinu skladištenja i vrsti opasnog tereta koji prevozi, kao i o luci, odnosno pristaništu iskrcaja (član 51. stav 2);

4) ako postavi predmete koji se nalaze na plovilu tako da izlaze iz granica gabarita plovila, ili vrši transport vangabaritnih predmeta bez odobrenja (član 52);

5) ako ne obavesti lučku kapetaniju o podacima i mestu gde je izgubljen predmet sa plovila koji može da predstavlja smetnju ili opasnost za plovidbu, odnosno o nepoznatoj prepreci na plovnom putu (član 53);

6) ako ne obavesti lučku kapetaniju da je znak za regulisanje plovidbe uništen, oštećen, neispravan ili pomeren, ili da je plovilo oštetilo građevinu na vodnom putu, kao i ako pri vezivanju ili manevrisanju plovila koristi znakove ili oznake na vodnom putu (član 54. st. 1, 2. i 3);

7) ako ne ukrca locmana na vodnim putevima, lukama i pristaništima na kojima je propisana obavezna pilotaža (član 60. stav 1);

8) ako ispusti, izlije ili izbaci u unutrašnje vode štetne predmete ili materije, delova tereta ili otpada od tereta koje mogu prouzrokovati zagađivanje unutrašnjih voda ili stvoriti prepreku ili opasnost za plovidbu, kao i ako spaljuje smeće na plovilu (član 63. st. 1, 2, 3, 4);

9) ako štetne predmete i materije ne preda prijemnim stanicama (član 68);

10) ako upravlja brodom koji nema odgovarajući broj članova posade sa propisanim zvanjima (član 131. stav 1);

11) ako upravlja brodom ili se u vreme obavljanja dužnosti na brodu nalazi u stanju opijenosti, ili mu je radna sposobnost umanjena usled premora, ili ne postupi po naredbi inspektora bezbednosti plovidbe (član 140. st. 1, 2, 4, 5, 6. i 8);

12) ako lično ne rukovodi brodom kad to zahteva bezbednost broda, ili broda u tegljenju ili potiskivanju, kao i za vreme slabe vidljivosti ili magle i u svim drugim slučajevima kad to zahteva bezbednost broda, broda u tegljenju i potiskivanju (član 145);

13) ako za vreme putovanja broda prema članu posade, putniku ili drugom licu na brodu ili brodu u tegljenju ili potiskivanju, koje je izvršilo krivično delo, ne preduzme mere potrebne da se spreči ili ublaži nastupanje štetnih posledica toga dela i izvršilac pozove na odgovornost (član 153. st. 1, 2. i 4);

14) ako ne krene u pomoć i ne preduzme spasavanje lica na unutrašnjim vodama koje se nalazi u životnoj opasnosti, ako ne postoje razlozi iz člana 157. ovog zakona koji ga oslobađaju obaveze spasavanja (član 156);

15) ako ne preduzme spasavanje broda sa kojim se sudario brod kojim on zapoveda ili koje ne ukloni takav brod sa plovnog puta, ako postoji opasnost da će potonuti (član 158. stav 1);

16) ako ne preduzme na unutrašnjim vodama spasavanje broda koji traži pomoć, ako se brod kojim zapoveda nalazi u blizini (član 158. stav 2);

17) ako ne preduzme spasavanje broda koji je u opasnosti i stvari sa tog broda koje su svojina domaćeg pravnog lica ili državljanina Republike Srbije, ako ne postoje razlozi iz člana 159. stav 2. ovog zakona koji ga oslobađaju od te obaveze (član 159. stav 1);

18) ako ne postupaju u skladu sa nalozima koje donosi lučka kapetanija (član 170. stav 2).

Član 279.

Prekršajni postupak u prvom stepenu, po prekršajima iz ovog zakona, vodi i odluku o prekršaju donosi Komisija za prekršaje u plovidbi (u daljem tekstu: Komisija) u ministarstvu.

Komisija je sastavljena od tri člana, od kojih je jedan član predsednik. Predsednik i članovi Komisije imaju zamenike. Predsednika i članove Komisije i njihove zamenike imenuje ministar.

Predsednik, odnosno njegov zamenik mora biti diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom.

Komisija može ovlastiti pojedinog svog člana da preduzme pojedine radnje u prekršajnom postupku.

Komisija je dužna da vodi evidenciju o prekršajima i izrečenim merama u prekršajnom postupku.

Prekršajni postupak u drugom stepenu vodi Prekršajni sud.

Sredstva od novčanih kazni iz čl. 267. do 277. ovog zakona u visini od 50 % koriste se za tehničko opremanje inspekcije bezbednosti plovidbe, prema programu koji donosi ministar.

Član 287.

Vlada će u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona doneti podzakonske akte iz člana 11. st. 2. i 4, člana 13. stav 5, člana 22. st. 1. i 3, člana 31. stav 4, člana 40. stav 3, člana 41. stav 2, člana 42. stav 2, člana 56. stav. 3. i člana 210. st. 3. i 4. ovog zakona.

Vlada će u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona doneti podzakonske akte iz člana 8. stav 3, člana 183. stav 3. i člana 201. ovog zakona.

Ministar će u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona doneti podzakonske akte iz člana 11. stav 5, člana 13. stav 8, člana 22. st. 2. i 4, člana 24. stav 6, člana 29. stav 3, člana 58. stav 3, člana 60. stav 1, člana 63. stav 7, člana 74. stav 2, člana 90. stav 2, člana 91. stav 3, člana 92. stav 2, člana 93. stav 3, člana 122, člana 125. st. 7. i 8, člana 126. stav 3, člana 128. stav 3, člana 131. stav 2, člana 132. st. 4. i 5, člana 134. stav 2, člana 136. stav 6, člana 165. stav 2, člana 171. stav 3, člana 175, člana 176. stav 2, člana 197. i člana 246. st. 3. i 5. ovog zakona.

Agencija će u roku od tri meseca od dana njenog osnivanja doneti podzakonski akt iz člana 226. stav 2. ovog zakona.

Direkcija MINISTAR će u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona doneti podzakonske akte iz člana 18. stav 4. i člana 180. stav 3. ovog zakona.

IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE

1. Ovlašćeni predlagač propisa – Vlada

Obrađivač – Ministarstvo saobraćaja

2. Naziv propisa

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama

Draft Law on amendments on the Law on Navigation and Ports on Inland Waterways

3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)

a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa

Sporazum, Naslov V, Kretanje radnika, poslovno nastanjivanje, pružanje usluga, kapital, Poglavlje III, Pružanje usluga, član 61. stav 1. tačka 2).

b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma

Opšti rok

v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma

Sporazum, Naslov V, Kretanje radnika, poslovno nastanjivanje, pružanje usluga, kapital, Poglavlje III, Pružanje usluga, član 61. stav 1. tačka 2. – delimično usklađeno

g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma

Potpuna usklađenost sa članom 61. stav 1. tačka 2. Sporazuma ostvariće se nakon donošenja planiranog seta zakona iz oblasti plovidbenog prava i podzakonskih akata.

d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju

Mesto u strukturi NPI – 3.14.2. – vodni saobraćaj

4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije

a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima

nema

b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima

v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenost sa njima

nema

g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost

nema

d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije

nema

5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.

–

6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?

nema

7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?

nema

8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti

nema