Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi

Originalna strana fajla Originalni fajl Lokalni fajl

PREDLOG ZAKONA

O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POMORSKOJ PLOVIDBI

Član 1.

U Zakonu o pomorskoj plovidbi („Službeni glasnik RS”, br. 87/11 i 104/13), u članu 4. tačka 22a) menja se i glasi:

„22a) menadzer je pravno lice koje je preuzelo odgovornost za upravljanje poslovanjem i/ili tehničko održavanje broda i/ili popunjavanje broda posadom, odnosno za obavljanje drugih poslova u skladu sa standardnim Baltic and International Maritime Council (BIMCO) sporazumom o upravljanju brodom;”.

Tačka 42) menja se i glasi:

„42) priznata organizacija je organizacija koja ispunjava uslove propisane posebnim propisom i koja je ovlašćena od ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja za obavljanje statutarne sertifikacije pomorskih brodova koja obuhvata obavljanje pregleda i izdavanje propisanih isprava;”.

Član 2.

U članu 7. stav 2. briše se.

Član 3.

U članu 9. stav 3. menja se i glasi:

„Na način i uslove rada radio-službe za bezbednost plovidbe na domaćim brodovima, kao i na uslove koje moraju da ispunjavaju brodske radio stanice, primenjuju se odredbe Radio pravila usvojena od strane Međunarodne unije za telekomunikacije.”

Član 4.

U članu12. posle stava 4. dodaje se novi stav 5. koji glasi:

„Lični podaci o putnicima na domaćem putničkom brodu koji isplovljava iz luke polazišta koja se nalazi u jednoj državi članici Evropske unije i na putu je ka luci odredišta koja se nalazi u drugoj državi članici Evropske unije, čuvaju se u skladu sa potrebama traganja i spasavanja, kao i sprovođenja postupka istraživanja pomorske nesreće ili pomorske nezgode.”

Posle dosadašnjeg stava 5. koji postaje stav 6. dodaje se novi stav 7. koji glasi:

„Sistem iz stava 6. ovog člana odobrava ministarstvo.”

Dosadašnji st. 6-9. postaju st. 8-11.

Član 5.

Član 14. briše se.

Član 6.

U članu 17. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

„Ministar propisuje bitne zahteve koji se odnose na pomorsku opremu koji moraju da budu ispunjeni za njeno stavljanje na tržište i/ili upotrebu, uključujući zaštitne mere i izuzeća u slučaju tehničkih inovacija, odnosno zbog ispitivanja ili provere, postupke za ocenu usklađenosti pomorske opreme, sadržinu Deklaracije o usaglašenosti, zahteve koje mora da ispuni telo za ocenjivanje usaglašenosti da bi bilo imenovano za ocenjivanje usaglašenosti, znak usaglašenosti i označavanje usaglašenosti, poverljivost podataka i zaštitnu klauzulu.”

Dosadašnji st. 3-5. postaju st. 4-6.

Član 7.

U članu 18. stav 3. briše se.

U stavu 4. posle reči: „priznatih organizacija,” dodaju se reči: „kriterijume koji će se primenjivati prilikom utvrđivanja da li se aktivnosti i rezultati rada priznate organizacije mogu smatrati takvim da predstavljaju opasnost za bezbednost i zagađenje morske sredine,”.

Član 8.

U članu 24. stav 4. briše se.

Član 9.

U članu 28. stav 3. reči: „pravila i standardi za bezbednu plovidbu putničkih brodova, kao i posebni zahtevi za stabilitet ro-ro putničkih brodova” brišu se.

Stav 4. menja se i glasi:

„Vlada propisuje klase putničkih brodova, bezbednosne zahteve za nove i postojeće putničke brodove i za brze putničke brodove, zahteve za stabilitet ro-ro putničkih brodova i njihovo isključivanje iz plovidbe, bezbednosne zahteve za lica sa smanjenom pokretljivošću, dodatne bezbednosne zahteve, ekvivalentne zamene i izuzeća, vrste i rokove za vršenje pregleda putničkih brodova, sadržinu i obrazac svedočanstva o bezbednosti putničkog broda, bezbednosne uslove za nove i postojeće putničke brodove, kao i smernice i bezbednosnim zahtevima za putničke brodove, brze putničke brodove i za lica sa smanjenom pokretljivošću.”

Posle stava 4. dodaju se st. 5. i 6. koji glase:

„Vlada propisuje posebne zahteve za stabilitet ro-ro putničkih brodova, sadržinu svedočanstva o usklađenosti sa posebnim zahtevima stabiliteta, uslove za obavljanje sezonske delatnosti linijskog prevoza ro-ro putničkim brodovima i delatnosti u kraćem vremenskom periodu, metode ispitivanja modela, kao i smernice za primenu posebnih zahteva stabiliteta.

Ministar propisuje zahteve koje kompanija koja upravlja ro-ro trajektom ili brzim putničkim brodom mora da obezbedi na tim brodovima i uslove koje u pogledu kvalifikacija i nezavisnosti moraju da ispunjavaju inspektori priznate organizacije koji su ovlašćeni da vrše preglede domaćih ro-ro trajekata i brzih putničkih brodova.”

Član 10.

U članu 42. stav 3. briše se.

Član 11.

U članu 43. stav 8. posle reči: „jahti” dodaju se reči: „i čamaca”.

Član 12.

U članu 54. posle stava 4. dodaju se st. 5-7. koji glase:

„Domaći poslodavac dužan je da ugovor o radu pomorca registruje kod Lučke kapetanije Beograd.

Pored registracije iz stava 1. ovog člana poslodavac je dužan da u svojstvu podnosioca jedinstvene prijave izvrši registraciju pomoraca domaćih državljana kao osiguranika prema zakonima kojima se uređuje obavezno socijalno osiguranje, podnošenjem jedinstvene prijave u elektronskom obliku u skladu sa zakonom kojim se uređuje centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja.

Ministar propisuje postupak registracije iz stava 1. ovog člana i sadržinu registra ugovora o radu pomoraca.”

Član 13.

U članu 57. dodaje se novi stav 1. koji glasi:

„Nije dozvoljeno zapošljavanje na brodu lica mlađih od 18 godina ako obavljanje poslova na brodu od strane tih lica može da ugrozi njihovo zdravlje ili bezbednost u skladu sa odgovarajućim međunarodnim standardima.”

Dosadašnji st. 1. i 2. postaju st. 2. i 3.

Član 14.

Posle člana 69. dodaje se novi član 69a koji glasi:

Član 15.

Član 74. menja se i glasi:

„Član 74.

Ovlašćenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti pomoraca koja su izdata od strane države članice Evropske unije, ili država ugovornica Sporazuma o evropskom ekonomskom prostoru, kao i Švajcarske Konfederacije, priznaju se u Republici Srbiji.

Ovlašćenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti članova posade brodova koja su izdata od strane države strane ugovornice STCW Konvencije koja nije država članica Evropske unije a koja je priznata od strane Evropske komisije (u daljem tekstu: treća država), priznaju se na osnovu bilateralne obaveze o priznavanju obuke i ovlašćenja koje ministarstvo zaključuje sa tom trećom državom koja između ostalog sadrži odredbu o obaveznom prijavljivanju svake promene u sistemu obrazovanja, obuke i izdavanja ovlašćenja u skladu sa odredbama STCW Konvencije.

Ako ministarstvo utvrdi da treća država priznata od strane Evropske komisije više ne ispunjava uslove propisane STCW Konvencijom, o tome će obavestiti Evropsku komisiju navodeći razloge zbog kojih više neće priznavati ovlašćenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti te treće države.

U cilju priznavanja ovlašćenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti članova posade brodova koja su izdata od strane države koja nije članica Evropske unije i koja nije priznata od strane Evropske komisije, ministarstvo će podneti zahtev Evropskoj komisiji za priznavanje ovlašćenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti izdatih od strane te države, u kome će navesti razloge zbog kojih traži priznavanje.

Ovlašćenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti članova posade brodova izdata od strane države koja nije strana ugovornica STCW Konvencije ili države za koju je utvrđeno od strane Komiteta za pomorsku bezbednost IMO-a da ne ispunjava obaveze propisane STCW Konvencijom ne priznaju se u Republici Srbiji.

Informacija o sprovođenju STCW Konvencije koja se podnosi IMO u skladu sa propisom I/7 STCW Konvencije obavezno sadrži informaciju o zaključenim bilateralnim obavezama o priznavanju obuke i ovlašćenja sa drugim državama.

Ministarstvo sprovodi odluku o povlačenju priznanja treće države koju donese Evropska komisija.

Priznavanje ovlašćenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti izdatih od strane država iz stava 1. ovog člana vrši ministarstvo izdavanjem ovlašćenja o ekvivalentnoj osposobljenosti kojom se potvrđuje navedeno priznavanje.

Priznavanje ovlašćenja o osposobljenosti ograničeno je na poslove, funkcije i nivoe nadležnosti kako je u ovlašćenju naznačeno.

Pomorac koji zatraži priznavanje ovlašćenja o osposobljenosti na upravljačkom nivou mora da stekne odgovarajući nivo znanja o pomorskom zakonodavstvu Republike Srbije koje je potrebno za adekvatno obavljanje njegovih dužnosti.

Ovlašćenje o ekvivalentnoj osposobljenosti izdaje se sa istim rokom važenja na koje je izdato ovlašćenje o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti koje se priznaje.

Ministarstvo će obavestiti državu koja je izdala ovlašćenje o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti o oduzimanju ovlašćenja o ekvivalentnoj osposobljenosti zbog izvršenja krivičnog dela ili prekršaja imaoca isprave.”

Član 16.

U članu 83. stav 4. posle reči: „pomorske medicine” stavlja se zapeta i dodaju se reči: „koji ima potpunu profesionalnu nezavisnost u donošenju zdravstvene procene prilikom obavljanja zdravstvenog pregleda”.

Posle stava 4. dodaju se novi st. 5. i 6. koji glase:

„Domaći poslodavac dužan je da o svom trošku omogući članu posade da pre stupanja na dužnost na brodu obavi zdravstveni pregled, kao i da mu na osnovu rezultata tog pregleda, o svom trošku, omogući periodične zdravstvene preglede.

Zdravstveni pregled iz stava 4. ovog člana, ne odnosi se na zdravstveni pregled koji se obavlja radi sticanja ili obnavljanja ovlašćenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti pomoraca.”

Posle dosadašnjeg stava 5. koji postaje stav 7. dodaju se novi st. 8, 9. i 10. koji glase:

„Na osnovu završenog kursa iz pomorske medicine specijalista medicine rada stiče ovlašćenje za vršenje zdravstvenih pregleda pomoraca koje izdaje institut iz stava 7. ovog člana.

Kopija ovlašćenja iz stava 8. ovog člana dostavlja se ministarstvu koje o izdatim ovlašćenjima specijalistima medicine rada vodi evidenciju u elektronskom obliku koja je dostupna na internet stranici ministarstva.

Zdravstvena ustanova iz stava 2. ovog člana, u okviru dela svog unutrašnjeg uređenja za sprovođenje zdravstvenih pregleda pomoraca mora da uvede i održava sistem upravljanja kvalitetom u skladu sa međunarodnim ISO standardima upravljanja kvalitetom kojima su obuhvaćeni poslovi vršenja zdravstvenih pregleda pomoraca u skladu sa specifičnim zahtevima koji su propisani STCW Konvencijom i MLC Konvencijom, i koji mora da bude ocenjen od strane priznate organizacije.”

Član 17.

U članu 83a posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

„U uverenju iz stava 1. ovog člana posebno se navodi:

1) da su sluh i vid pomorca, kao i raspoznavanje boja za pomorce koji će biti zaposleni na poslovima u kojima neraspoznavanje boja može štetno da utiče na radnu sposobnost, zadovoljavajući;

2) da pomorac ne boluje od takve bolesti koja bi mogla da se pogorša tokom trajanja pomorskog staža ili bi mogla da ga onesposobi za obavljanje poslova na brodu ili da ugrozi zdravlje drugih lica na brodu.”

Dosadašnji st. 2. i 3. postaju st. 3. i 4.

Član 18.

Naziv iznad člana 84. i član 84. menjaju se i glase:

„Identifikaciona karta pomorca, pomorska knjižica i dozvola za ukrcavanje”.

„Član 84.

Kao član posade na domaći brod može da se ukrca samo lice koje ima isprave kojima se dokazuje identitet, stručna sprema, zdravstveno stanje, svojstvo u kome je član posade ukrcan na brod, kao i trajanje zaposlenja na brodu.

Isprave iz stava 1. ovog člana za pomorce državljane Republike Srbije su identifikaciona karta pomorca i pomorska knjižica.”

Član 19.

Posle člana 84. dodaju se čl. 84a-84ž koji glase:

„Član 84a

Identifikaciona karta pomorca je isprava kojom pomorci državljani Republike Srbije dokazuju svoj identitet.

Identifikaciona karta pomorca zajedno sa putnom ispravom (pasoš) državljaninu Republike Srbije služi za prelazak državne granice, radi putovanja i boravka u inostranstvu i za povratak u Republiku Srbiju, kao i da tokom boravka u luci broda na kome je zaposlen privremeno izađe na kopno (privremeni izlazak sa broda).

Stranom državljaninu koji poseduje važeću identifikacionu kartu pomorca zajedno sa putnom ispravom (pasoš), biće omogućen tranzitni prelazak preko teritorije Republike Srbije kada se takav prelazak zahteva radi dolaska na brod na kome je zaposlen koji se nalazi na teritoriji druge države, radi repatrijacije ili drugog razloga koji je odobren od strane ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove i ministarstva, pod uslovom da takav prolazak ne predstavlja opasnost po javno zdravlje, javni red i mir ili državnu bezbednost.

Identifikacionu kartu pomorca iz stava 1. ovog člana izdaje Lučka kapetanija Beograd, koja vodi i elektronsku evidenciju izdatih i oduzetih identifikacionih karti pomoraca, u skladu sa zahtevima Konvencije o identifikacionoj karti pomoraca br. 185 Međunarodne organizacije rada.

Član 84b

Identifikaciona karta pomorca izdaje se sa rokom važenja od 10 godina, pod uslovom da se obnovi posle prvih pet godina.

Član 84v

Identifikaciona karta pomorca izdaje se na propisanom obrascu.

Obrazac identifikaciona karta pomorca sadrži prostor za upis sledećih podataka:

naziv organa nadležnog za izdavanje identifikacione karte pomoraca, uključujući ISO oznaku Republike Srbije;

broj telefona, elektronsku poštu (e-mail) i internet adresu službene internet stranice organa nadležnog za izdavanje identifikacione karte pomoraca;

datum izdavanja identifikacione karte pomorca sa rokom važenja;

digitalnu fotografiju pomorca, kao i sledeće lične podatke o pomorcu:

ime i prezime pomorca;

pol;

dan, mesec i godina rođenja;

mesto, opština i država rođenja;

državljanstvo;

podatke o ličnom opisu pomorca koje mogu da pomognu u identifikaciji lica;

elektronski potpis;

jedinstveni matični broj građana;

biometrijski podatak zasnovan na otisku prsta, koji se štampa u obliku bar koda koji odgovara propisanom standardu usvojenim od strane Međunarodne organizacije rada;

prostor za potrebe automatskog očitavanja podataka u skladu sa odgovarajućim ICAO specifikacijama;

vrsta dokumenta;

jedinstveni broj identifikacione karte pomorca;

službeni pečat organa nadležnog za izdavanje identifikacione karte pomoraca.

Obrazac identifikacione karte pomorca obavezno sadrži naznačenje da se radi o ispravi koja se izdaje u skladu sa Konvencijom o identifikacionoj karti pomoraca br. 185 Međunarodne organizacije rada, kao i da se radi o ispravi koja se razlikuje od pasoša.

Pomorac kome je izdata identifikaciona karta pomorca ima pravo da kod Lučke kapetanije Beograd izvrši uvid u podatke za automatsko očitavanje podataka koje sadrži njegova identifikaciona karta pomorca.

Obrazac lične karte štampa se na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom i na engleskom jeziku.

Obrazac identifikacione karte pomorca izrađuje se u skladu sa standardima propisanim u Konvenciji o identifikacionoj karti pomoraca br. 185, kao i smernicama usvojenim od strane Međunarodne organizacije rada.

Član 84g

Lučka kapetanija Beograd rešenjem će odbiti zahtev za izdavanje identifikacione karte pomorca u sledećim slučajevima:

1) ako je protiv lica koje traži izdavanje identifikacione karte pomorca doneto rešenje o sprovođenju istrage ili je podignuta optužnica – na zahtev nadležnog suda, odnosno javnog tužilaštva;

2) ako je lice koje traži izdavanje identifikacione karte pomorca osuđeno na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju dužem od tri meseca, odnosno dok kaznu ne izdrži;

3) ako je licu koje traži izdavanje identifikacione karte pomorca u skladu sa priznatim međunarodnim aktima zabranjeno putovanje;

4) u slučajevima da je, u skladu sa važećim propisima, licu koje traži izdavanje identifikacione karte pomorca zabranjeno kretanje radi sprečavanja širenja zaraznih bolesti, odnosno epidemije.

Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena žalba.

Član 84d

Identifikaciona karta pomorca prestaje da važi:

1) istekom roka na koji je izdata;

2) smrću njenog imaoca;

3) ako njen imalac više nema svojstvo pomorca u skladu sa odredbama ovog zakona.

U slučaju iz stava 1. tačka 1) ovog člana, lice koje je po odredbama ovog zakona dužno da ima identifikacionu kartu pomorca dužno je da podnese zahtev za izdavanje nove identifikacione karte pomorca najkasnije u roku od 15 dana po isteku roka na koji mu je prethodna identifikaciona karta pomorca izdata.

Lice koje je po odredbama ovog zakona dužno da ima identifikacionu kartu pomorca dužno je da je u svakom trenutku nosi, osim kada se iz razloga bezbednosti ona nalazi kod zapovednika broda, uz pismenu saglasnost pomorca.

Lice koje ostane bez identifikacione karte pomorca dužno je bez odlaganja da prijavi Lučkoj kapetaniji Beograd nestanak identifikacione karte pomorca.

Ako je identifikaciona karta pomorca nestala u inostranstvu, lice iz stava 2. ovog člana dužno je da njen nestanak prijavi diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje će o tome obavestiti Lučku kapetaniju Beograd.

Nestalu identifikacionu kartu pomorca Lučka kapetanija Beograd rešenjem proglašava nevažećom.

Protiv rešenja iz stava 6. ovog člana žalba nije dopuštena.

Identifikaciona karta pomorca proglašena nevažećom oglašava se u „Službenom glasniku Republike Srbije” o trošku lica čija se identifikaciona karta pomorca oglašava nevažećom.

Lučka kapetanija Beograd izdaće novu identifikacionu kartu pomorca nakon donošenja rešenja o proglašenju identifikacione karte pomorca nevažećom i dostavljanja rešenja „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Član 84đ

Lučka kapetanija Beograd oduzeće identifikacionu kartu pomorca u sledećim slučajevima:

1) ako je isprava izdata na osnovu netačnih podataka;

2) ako njen imalac drugom licu omogući da ispravu koristi kao svoju;

3) ako je njenom imaocu prestalo državljanstvo Republike Srbije;

4) ako se naknadno utvrdi da su postojale smetnje iz člana 84g stav 1. ovog zakona pre izdavanja identifikacione karte pomorca, a nadležni organ je za njih saznao kasnije ili su ti razlozi nastali posle izdavanja identifikacione karte pomorca.

O oduzimanju identifikacione karte pomorca zbog razloga iz stava 1. iz ovog člana, odlučuje Lučka kapetanija Beograd.

Organ nadležan za kontrolu prelaženja državne granice će privremeno oduzetu identifikacionu kartu pomorca zbog razloga iz stava 1. ovog člana dostaviti ministarstvu.

Diplomatsko ili konzularno predstavništvo Republike Srbije će identifikacionu kartu pomorca koju oduzme zbog razloga iz stava 1. tačka 3) ovog člana dostaviti ministarstvu, a na zahtev može je nakon poništenja vratiti njenom imaocu.

Član 84e

Obrazac identifikacione karte pomorca tehnički izrađuje i štampa Narodna banka Srbije – Zavod za izradu novčanica i kovanog novca.

Za izdavanje identifikacione karte pomorca plaća se taksa, koja obuhvata cenu obrasca identifikacione karte pomorca i troškove tehničke izrade.

Cenu obrasca identifikacione karte pomorca i troškove tehničke izrade utvrđuje ministar.

Troškove izrade obrasca identifikacione karte pomorca snosi lice koje je podnelo zahtev za izdavanje identifikacione karte pomorca.

Ministar propisuje način i postupak izdavanja identifikacione karte pomorca, način uzimanja biometrijskog podatka, obrazac, zaštitne elemente na obrascu i materijale koji se koriste za izradu obrasca identifikacione karte pomorca.

Član 84ž

Pomorska knjižica je isprava kojom se dokazuje osposobljenost člana posade, svojstvo u kome je član posade ukrcan na brod, trajanje zaposlenja na brodu, kao i zdravstveno stanje.

Pomorska knjižica izdaje se samo licima koja imaju državljanstvo i prebivalište na teritoriji Republike Srbije.

Dozvola za ukrcavanje je isprava koju mora da ima strani državljanin ukrcan kao član posade na domaćem brodu.

Dozvolom za ukrcavanje dokazuje se stručna sprema, zdravstveno stanje, svojstvo u kome je član posade ukrcan na brod, kao i trajanje zaposlenja na brodu.

Pomorsku knjižicu i dozvolu za ukrcavanje iz stava 1. ovog člana izdaje Lučka kapetanija Beograd.

Pomorska knjižica i dozvola za ukrcavanje izdaje se sa rokom važenja od 10 godina.

Ministarstvo vodi evidenciju izdatih pomorskih knjižica i dozvola za ukrcavanje.

Ministar propisuje uslove za izdavanje pomorskih knjižica i dozvola za ukrcavanje, način izdavanja, odnosno vođenja pomorskih knjižica i dozvola za ukrcavanje, način i nadležnost za unošenje i overu podataka o pomorskom stažu u pomorsku knjižicu, odnosno dozvolu za ukrcavanje, način dostavljanja podataka o pomorskom stažu, uslove, način i nadležnost za zamenu pomorske knjižice, odnosno dozvole za ukrcavanje, sadržinu i obrazac pomorske knjižice i dozvole za ukrcavanje, kao i način vođenja evidencije izdatih pomorskih knjižica i dozvola za ukrcavanje.”

Član 20.

U članu 86. posle stava 7. dodaje se stav 8. koji glasi:

„Član posade koji obavlja poslove vršenja straže koji ima zdravstvene probleme za koje lekar koji je ovlašćen da vrši zdravstvene preglede pomoraca potvrdi da su prouzrokovani obavljanjem noćnog rada premešta se, ako je to moguće, na dnevni rad za obavljanje poslova za koje ima ovlašćenje o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti.”

Član 21.

U članu 94. stav 1. reči: „brodoloma ili druge havarije broda” zamenjuju se rečima: „pomorske nesreće ili pomorske nezgode.

U stavu 2. reč: „brodoloma” zamenjuje se rečima: „pomorske nesreće ili pomorske nezgode”.

Posle stava 5. dodaje se stav 6. koji glasi:

„Vlada propisuje mere koje se preduzimaju u cilju obezbeđenja pravičnog postupanja sa pomorcima u slučaju pomorske nesreće ili pomorske nezgode, kao i obaveze brodara i pomoraca u slučaju pomorske nesreće ili pomorske nezgode, u skladu sa IMO smernicama za pravično postupanje sa pomorcima u slučaju pomorske nesreće ili pomorske nezgode.”

Član 22.

U članu 125. st. 2. i 3. menjaju se i glase:

„Informisanje i nadzor brodskog saobraćaja ostvaruje se kroz saradnju domaćeg broda koji ulazi u područje na kome se primenjuje sistem obaveznog izveštavanje sa brodova i pomorske uprave obalne države u skladu sa IMO Rezolucijom A.857(20) o smernicama za sistem za informisanje i nadzor brodskog saobraćaja (VTS), IMO Rezolucijom A. 851(20) o osnovnim principima sistema izveštavanja sa brodova i zahtevima za izveštavanje sa brodova, sa naknadnim izmenama i dopunama, kao i Rezolucijom IMO Komiteta za pomorsku bezbednost MSC. 43.(64) o smernicama i kriterijumima za sistem izveštavanja sa brodova, sa naknadnim izmenama i dopunama.

Komunikacija domaćeg broda sa VTS operaterom obalne države i drugim brodovima vrši se preko dodeljenih frekvencija u skladu sa procedurama uspostavljenim od strane ITU i Glave IV SOLAS Konvencije, naročito u slučajevima kada se komunikacija odnosi na manevar domaćeg broda.”

Posle stava 3. dodaju se st. 4. i 5. koji glase:

„Pre ulaska u VTS područje domaći brod podnosi izveštaje koje zahteva pomorska uprava obalne države.

Tokom prolaska kroz VTS područje domaći brod je dužan da se pridržava propisa obalne države, vrši radio stražu na dodeljenoj frekvenciji, kao i da prijavi svako odstupanje od usaglašenog plovidbenog plana ako je takav plan uspostavljen u saradnji sa VTS operaterom.”

Član 23.

U članu 127. posle stava 5. dodaju se st. 6-8. koji glase:

„Brodar, zapovednik domaćeg broda, kao i vlasnik opasne ili zagađujuće robe koja se prevozi na domaćem brodu dužni su da sarađuju sa nadležnim organima obalne države radi preduzimanja mera u cilju smanjivanja posledica pomorske nesreće ili pomorske nezgode.

Mere iz stava 6. ovog člana podrazumevaju najmanje dostavljanje podataka iz stava 2. ovog člana.

Zapovednik domaćeg broda na koji se primenjuju odredbe ISM Pravilnika dužan je da u skladu sa odredbama ISM Pravilnika obavesti kompaniju o pomorskoj nesreći ili pomorskoj nezgodi koja je dužna da o tome obavesti nadležni organ najbliže obalne države.”

Član 24.

U članu 134. stav 1. menja se i glasi:

„Sistem Evropske unije za razmenu informacija o pomorskoj plovidbi (u daljem tekstu: centralni SafeSeaNet) je elektronski sistem koji omogućava primanje, čuvanje, upotrebu i razmenu informacija u cilju bezbednosti plovidbe, sigurnosne zaštite u lukama i na moru, sprečavanja zagađenja morske sredine, kao i efikasnosti pomorskog transporta i pomorskog prevoza i sastoji se od nacionalnog sistema SafeSeaNet i centralne baze podataka SafeSeaNet, koji su međusobno povezani.”

U stavu 2. reči: „Nacionalni sistem SafeSeaNet” zamenjuje se rečima: „Ministarstvo upravlja nacionalnim sistemom SafeSeaNet koji”, a reči: „njihova razmena” zamenjuju se rečima: „njihov prijem”.

U stavu 3. reč: „prenos” zamenjuje se rečju: „prijem”, a reči: „pomorskoj plovidbi” zamenjuje se rečima: „domaćim brodovima”.

Stav 4. menja se i glasi:

„Elektronske poruke iz stava 2. ovog člana, primaju se preko sistema SafeSeaNet, uspostavljanjem i održavanjem informacione i druge tehničke infrastrukture u skladu sa SafeSeaNet tehničkom dokumentacijom i dokumentom o kontroli interfejsa i funkcionalnosti (IFCD) koji razvija i održava Evropska komisija.”

St. 5. i 6. brišu se.

Član 25.

Naziv člana i član 204. brišu se.

Član 26.

Odredba člana 15. st. 3, 4. i 7. ovog zakona primenjivaće se od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

Član 27.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, osim odredbe člana 16. stav 6. i člana 20. ovog zakona koje će se primenjivati od 1. januara 2018. godine.

OBRAZLOŽENjE

I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. stav 1. tačka 13. Ustava Republike Srbije, po kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, režim i bezbednost u svim vrstama saobraćaja.

II. Razlozi za donoŠenje zakona i ciljevi koji se ostvaruju

Međunarodna organizacija rada (u daljem tekstu: ILO) usvojila je 2006. godine Konvenciju o radu pomoraca, koju je do danas ratifikovalo 38 država članica Međunarodne organizacije rada, i koja je stupila na snagu juna 2012. godine. Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije rada o radu pomoraca, 18. oktobra 2011. godine („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, br. 8/11 i 1/13).

Ovim zakonom vrši se dalje usaglašavanje domaćeg zakonodavstva sa odgovarajućim odredbama ILO Konvencije o radu pomoraca, kojima se uređuje rad lica mlađih od 18 godina i obaveza brodara da zaključi polisu osiguranja ili drugo finansijsko jemstvo u cilju pokrića potraživanja za slučaj smrti ili povrede na radu pomoraca. Takođe, preciznije se uređuje postupak priznavanja ovlašćenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti pomoraca koja su izdata od strane države članice Evropske unije, ili država ugovornica Sporazuma o evropskom ekonomskom prostoru, kao i Švajcarske Konfederacije, odnosno trećih država.

Predlogom zakona uređena je obaveza domaćeg poslodavca da o svom trošku omogući članu posade da pre stupanja na dužnost na brodu obavi zdravstveni pregled, kao i da mu na osnovu rezultata tog pregleda, o svom trošku, omogući periodične zdravstvene preglede. Takođe, precizirano je da se pored zdravstvene ustanove vrši licenciranje lekara specijalista koji su ovlašćeni da vrše zdravstvene preglede pomoraca, te obaveza zdravstvene ustanove da u okviru dela svog unutrašnjeg uređenja za sprovođenje zdravstvenih pregleda pomoraca uvede i održava sistem upravljanja kvalitetom.

Nakon usvajanja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama, ovim zakona predviđeno je usaglašavanje sa odredbama ovog zakona te propisivanje da pomorske knjižice ne mogu da se koriste kao putne isprave. Kako bi se domaćim državljanima koji rade kao pomorci omogućilo da nesmetano nastave sa obavljanjem poslova na brodovima stranih zastava, ovim zakona se u domaće zakonodavstvo unose odredbe Konvencije o identifikacionoj karti pomoraca br. 185 Međunarodne organizacije rada. Imajući u vidu da su Konvenciju o identifikacionim kartama pomoraca ratifikovale uticajne pomorske obalne države poput Španije, Ruske Federacije, Francuske, Brazila, Filipina, Hrvatske, Južne Koreje, kao i da su je bez prethodne ratifikacije počele primenjivati Kina, Nemačka, Velika Britanija, SAD, Kanada, Australija, Japan i druge obalne države u čije luke pristaju brodovi na kojima rade pomorci državljani Republike Srbije, srpski državljani se poslednjih godina suočavaju sa određenim problemima u svom radu. Navedeni problemi ogledaju se pre svega u zabrani privremenog izlaska na kopno (shore leave) u lukama država koje zahtevaju da pomorci imaju identifikacionu kartu pomoraca izdatu u skladu sa odredbama Konvencije. Takođe, srpski državljani suočavaju se s problemom zabrane transfera, odnosno tranzitnog prelaska bez vize u slučaju repatrijacije ili vanredne promene broda na kome je pomorac zaposlen, preko teritorije države koja zahteva posedovanje vize u pasošu za takvu vrstu prelaska ukoliko pomorac nema identifikacionu kartu pomorca izdatu u skladu sa odredbama Konvencije. Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi predviđa se izmena člana 84. Zakona, na način da se pomorska knjižica definiše kao javna isprava kojom se dokazuje osposobljenost pomorca za obavljanje određenih poslova na brodu, zdravstveno stanje, svojstvo u kome je član posade ukrcan na brod, kao i trajanje zaposlenja na brodu. Posledično, pomorska knjižica više neće služiti kao dokaz o državljanstvu i neće služi kao putna isprava (pasoš) kada je snabdevena vizom. Takođe, predlaže se uvođenje u pravni sistem identifikacionih karata pomoraca, koje sadrže biometrijski podatak zasnovan na otisku prsta, kao javnih isprava kojima se dokazuje identitet i srpsko državljanstvo u skladu sa odredbama Konvencije.

Predlog zakona se detaljnije uređuje postupak priznavanja ovlašćenja za rad pomoraca. Imajući u vidu da će se pojedine odredbe člana 15. Predloga zakona primenjivati od trenutka prijema Republike Srbije u članstvo Evropske unije ukazuje se da će se do prijema Republike Srbije u punopravno članstvo Evropske unije priznavanje ovlašćenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti članova posade brodova druge država vršiti na osnovu bilateralne obaveze koja se zaključuje sa tom državom koja između ostalog sadrži odredbu o obaveznom prijavljivanju svake promene u sistemu obrazovanja, obuke i izdavanja ovlašćenja u skladu sa odredbama STCW Konvencije.

Predlog zakona, takođe, omogućava da se izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi koje sadrže ovlašćenje za donošenje podzakonskih akata, u domaće zakonodavstvo unesu i određena rešenja koja će omogućiti otklanjanje uočenih nedostataka u primeni Zakona.

Konačno, Predlogom zakona predviđeno je usaglašavanje sa odredbama Zakona o prekršajima.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA ZAKONA

Članom 1. Predloga zakona precizirane su definicije pojmova „menadzer” i „priznate organizacije” u članu 4. Zakona.

Članom 2. Predloga zakona predviđeno je brisanje stava 2. u članu 7. Zakona.

Članom 3. Predloga zakona izvršena je izmena stava 3. člana 9. Zakona tako što je propisano da se na način i uslove rada radio-službe za bezbednost plovidbe na domaćim brodovima, kao i na uslove koje moraju da ispunjavaju brodske radio stanice, primenjuju odredbe Radio pravila usvojena od strane Međunarodne unije za telekomunikacije.

Članom 4. Predloga zakona dopunjen je član 12. Zakona, dok je članom 5. predviđeno brisanje člana 14. Zakona.

Članom 6. Predloga zakona dodat je novi stav 3. u članu 17. kojim je dato ovlašćenje za propisivanje bitnih zahteva koji se odnose na pomorsku opremu koji moraju da budu ispunjeni za njeno stavljanje na tržište i/ili upotrebu.

U članu 7. Predloga zakona precizirano je ovlašćenje za donošenje podzakonskog akta iz člana 18. Zakona.

Članom 8. Predloga zakona predviđeno je brisanje stava 4. u članu 24. Zakona.

U članu 9. Predloga zakona precizirana su ovlašćenja za donošenje podzakonskih akata iz člana 28. Zakona

U članu 10. Predloga zakona predviđeno je brisanje stava 3. u članu 42. Zakona.

U članu 11. Predloga zakona izvršena je preciziranje člana 43. stav 8. Zakona.

Članom 12. Predloga zakona propisano je da se ugovor o radu pomorca mora registrovati kod nadležnog organa lokalne samouprave prema sedištu domaćeg poslodavca kod koga pomorac zasniva radni odnos.

Član 13. Predloga zakona uređeno je da nije dozvoljeno zapošljavanje na brodu lica mlađih od 18 godina ako obavljanje poslova na brodu od strane tih lica može da ugrozi njihovo zdravlje ili bezbednost u skladu sa odgovarajućim međunarodnim standardima.

Članom 14. Predloga zakona predviđeno je dodavanje novog člana 69a kojim je propisana obaveza brodara da zaključi polisu osiguranja ili drugo finansijsko jemstvo u cilju pokrića potraživanja za slučaj smrti ili povrede na radu pomoraca, u skladu sa odredbama ugovora o radi.

Članom 15. Predloga zakona izvršena je izmena člana 74. Zakona u cilju detaljnijeg uređenja postupka priznavanja ovlašćenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti pomoraca koja su izdata od strane države članice Evropske unije, ili država ugovornica Sporazuma o evropskom ekonomskom prostoru, kao i Švajcarske konfederacije, odnosno trećih država.

Članom 16. Predloga zakona preciziran je član 83. Zakona u smislu propisivanja obaveze domaćeg poslodavca da o svom trošku omogući članu posade da pre stupanja na dužnost na brodu obavi zdravstveni pregled, kao i da mu na osnovu rezultata tog pregleda, o svom trošku, omogući periodične zdravstvene preglede. Takođe, precizirano je da se pored zdravstvene ustanove vrši licenciranje lekara specijalista koji su ovlašćeni da vrše zdravstvene preglede pomoraca, te obaveza zdravstvene ustanove da u okviru dela svog unutrašnjeg uređenja za sprovođenje zdravstvenih pregleda pomoraca uvede i održava sistem upravljanja kvalitetom.

Članom 17. Predloga zakona izvršena je dopuna člana 83a Zakona na način da je predviđeno da se u uverenju o zdravstvenoj sposobnosti pomoraca posebno navodi da su sluh i vid pomorca, kao i raspoznavanje boja za pomorce koji će biti zaposleni na poslovima u kojima neraspoznavanje boja može štetno da utiče na radnu sposobnost, zadovoljavajući, kao i da pomorac ne boluje od takve bolesti koja bi mogla da se pogorša tokom trajanja pomorskog staža ili bi mogla da ga onesposobi za obavljanje poslova na brodu ili da ugrozi zdravlje drugih lica na brodu.

Članom 18. Predloga zakona izvršena je izmena člana 84. Zakona na način što je propisano da kao član posade na domaći brod može da se ukrca samo lice koje ima isprave kojima se dokazuje identitet, stručna sprema, zdravstveno stanje, svojstvo u kome je član posade ukrcan na brod, kao i trajanje zaposlenja na brodu.

Članom 19. Predloga zakona dodaju se novi čl. 84a-84ž kojima je uređeno izdavanje pomorskih identifikacionih karti.

U članu 20. Predloga zakona izvršena je dopuna člana 86. Zakona na način što je propisano da član posade koji obavlja poslove vršenja straže koji ima zdravstvene probleme za koje lekar koji je ovlašćen da vrši zdravstvene preglede pomoraca potvrdi da su prouzrokovani obavljanjem noćnog rada premeštaju se, ako je to moguće, na dnevni rad za obavljanje poslova za koje imaju ovlašćenje o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti.

Članom 21. Predloga zakona izvršena je preciziranje pojedinih stavova u članu 94. Zakona.

Članom 22. Predloga zakona izvršena je preciziranje člana 125. Zakona kojim se uređuje komunikacija domaćeg broda sa VTS operaterom obalne države, dok je članom 23. Predloga zakona preciziran član 127. Zakona u smislu da su brodar, zapovednik domaćeg broda, kao i vlasnik opasne ili zagađujuće robe koja se prevozi na domaćem brodu dužni da sarađuju sa nadležnim organima obalne države radi preduzimanja mera u cilju smanjivanja posledica pomorske nesreće ili pomorske nezgode.

Članom 24. Predloga zakona izvršena je izmena i dopuna člana 134. Zakona kojim se uređuje Sistem Evropske unije za razmenu informacija o pomorskoj plovidbi (u daljem tekstu: centralni SafeSeaNet).

Članom 25. Predloga zakona izvršeno je brisanje naslova ispred člana 204. i člana 204. Zakona.

Članom 26. Predloga zakona propisano je da će odredba člana 15. st. 3, 4. i 7. ovog zakona primenjivaće se od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

Članom 27. Predloga zakona propisano je Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, osim odredbe člana 16. stav 6. i člana 20. ovog zakona koje će se primenjivati od 1. januara 2018. godine.

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budzetu Republike Srbije.

V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Predlaže se donošenje ovog zakona po hitnom postupku, u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/12 – prečišćen tekst), imajući u vidu da je Zakon o prekršajima stupio na snagu 1. marta 2014. godine, zbog čega je u najkraćem mogućem roku neophodno izvršiti usaglašavanje ovog zakona sa Zakonom o prekršajima i omogućiti efikasno vršenje nadzora nad sprovođenjem odredaba Zakona.

VI. PREGLED ODREDABA VAŽEĆEG ZAKONA KOJE SE MENjAJU, ODNOSNO DOPUNjUJU

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) brod je pomorski brod registrovan za plovidbu morem, čija baždarska dužina iznosi najmanje 12 m, a bruto tonaža najmanje 15 BT i koji prevozi najmanje 12 lica, osim ratnog broda;

2) brod za prevoz gasova je brod registrovan za prevoz utečnjenih gasova u razlivenom stanju;

3) brod u gradnji je brod od momenta polaganja kobilice ili sličnog postupka gradnje do momenta upisa u upisnik brodova;

4) brodar je vlasnik plovila, zakupac, čarterer ili menadzer koji je držalac plovila, nosilac plovidbene odgovornosti;

5) brzi putnički brod je putnički brod registrovan za plovidbu morem kojem je najveća brzina u m/s jednaka ili veća od vrednosti dobijene formulom: 3,7 ∇ 0,1667, gde je ∇ istisnina na konstruktivnoj vodnoj liniji u m³. Pod brzim putničkim brodom ne smatraju se neistisninski brodovi čiji je trup potpuno iznad površine usled delovanja aerodinamičkih sila generisanih površinskim efektom. Brodovi, zapremina istisnine 500 m³ i manje i najveće brzine manje od 20 čvorova, u plovidbi morem ne smatraju se brzim putničkim brodovima;

6) brzi teretni brod je teretni brod registrovan za plovidbu morem kojem je najveća brzina u m/s jednaka ili veća od vrednosti dobijene formulom: 3,7 ∇ 0,1667, gde je ∇ istisnina na konstruktivnoj vodnoj liniji u m³. Pod brzim teretnim brodom ne smatraju se neistisninski brodovi čiji je trup potpuno iznad površine usled delovanja aerodinamičkih sila generisanih površinskim efektom;

7) vlasnik plovila je fizičko ili pravno lice koje je kao vlasnik upisano u jedan od upisnika;

8) dužina broda, jahte i čamca je dužina utvrđena Tehničkim pravilima;

9) domaći brod je pomorski brod koji ima državnu pripadnost Republike Srbije i koji je upisan u jedan od domaćih upisnika;

10) država luke je država u čiju luku uplovljava domaći brod;

11) zaštićeno područje je područje mora gde je, zbog priznatih tehničkih razloga u vezi sa njegovim okeanografskim i ekološkim stanjem i posebnim karakterom njegovog saobraćaja, potrebno usvajanje posebnih metoda za sprečavanje zagađenja mora;

12) imenovano telo je privredno društvo ili preduzetnik koje je imenovano od strane ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja za obavljanje statutarne sertifikacije pomorske opreme, kao i za ocenjivanje usaglašenosti plovila za rekreaciju do 24 m dužine tokom gradnje;

13) IMO je Međunarodna pomorska organizacija;

14) ISM Pravilnik je Međunarodni pravilnik upravljanja za bezbedan rad brodova i sprečavanje zagađenja, usvojen Rezolucijom A.741(18) od strane IMO, od 4. novembra 1993. godine, kako je izmenjen i dopunjen Rezolucijom Komiteta za pomorsku bezbednost 104(73) od 5. decembra 2000. godine, sa svim naknadnim izmenama i dopunama;

15) ISPS Pravilnik je Međunarodni pravilnik o sigurnosti brodova i lučkih postrojenja, sa izmenama i dopunama;

16) IMDG Pravilnik je Međunarodni pravilnik o pomorskom prevozu opasne robe, usvojen Rezolucijom 122(75) Komiteta za pomorsku bezbednost IMO;

17) jahta je plovilo koje služi za rekreaciju, sport i razonodu koje može da se koristi za lične potrebe ili u komercijalne svrhe, čija baždarska dužina iznosi najmanje 9 m, a bruto tonaža – najmanje 15 BT i koje prevozi najviše 12 lica;

18) kompanija je vlasnik broda ili bilo koje drugo fizičko ili pravno lice, kao što je menadzer ili bareboat čarterer, koje je preuzelo odgovornost za upravljanje brodom od vlasnika broda i koje je preuzimanjem takve odgovornosti preuzelo ovlašćenja i odgovornosti u skladu sa ISM Pravilnikom;

19) klasna sertifikacija je izdavanje dokumenata od strane priznate organizacije kojima se potvrđuje sposobnost broda da se koristi za određenu namenu u skladu sa tehničkim pravilima, usvojenim i objavljenim od strane priznate organizacije;

20) LRIT je sistem identifikacije i praćenja brodova na velikoj udaljenosti u skladu sa propisom V/19-1 SOLAS Konvencije;

21) MARPOL Konvencija je Međunarodna konvencija o sprečavanju zagađenja sa brodova;

22) međunarodno putovanje je putovanje broda, jahte ili drugog plovila koje plovi iz luke jedne države u luku druge države ili koje plovi na otvorenom moru ili u teritorijalnim vodama obalnih država radi pružanja određenih usluga;

22a) MENADžER JE PRAVNO LICE KOJE JE PREUZELO ODGOVORNOST ZA UPRAVLjANjE POSLOVANjEM I/ILI TEHNIČKO ODRŽAVANjE BRODA I/ILI POPUNjAVANjE BRODA POSADOM, ODNOSNO ZA OBAVLjANjE DRUGIH POSLOVA U SKLADU SA STANDARDNIM BALTIC AND INTERNATIONAL MARITIME COUNCIL (BIMCO) SPORAZUMOM O UPRAVLjANjU BRODOM;

23) MEPC je Komitet za zaštitu morske sredine IMO-a;

24) MSC je Komitet za pomorsku bezbednost IMO-a;

25) naučno istraživački brod je brod registrovan isključivo za naučna ili tehnološka istraživanja ili iskorišćavanja mora, morskog dna ili njegovog podzemlja, opremljen opremom i uređajima za tu namenu, kao i smeštajem za posebno osoblje;

26) nuklearni brod je pomorski brod opremljen nuklearnim postrojenjem;

27) nepokretna platforma je veštačko ostrvo, instalacija ili struktura koja je trajno pričvršćena za morsko dno za potrebe istraživanja ili eksploatacije bogatstva ili u druge ekonomske svrhe;

28) Nm je oznaka za nautičku milju;

29) NOx Tehnički pravilnik je Tehnički pravilnik o kontroli ispuštanja azotovih oksida iz brodskog dizel motora;

30) otpad je svaki otpad koji nastaje na brodu ili od rada broda, isključujući svežu ribu i njene delove, nastao za vreme rada broda i koji se može odstranjivati trajno ili u vremenskim razmacima, kako je definisano u Prilogu V MARPOL Konvencije;

31) obalna država je država u čije teritorijalno more, odnosno unutrašnje morske vode uplovljava domaći brod;

32) opasna roba su materije, stvari i predmeti obuhvaćeni IMDG Pravilnikom;

33) plovilo je brod, tehnički plovni objekt, jahta, čamac i drugi objekt koji je osposobljen za plovidbu morem i koji učestvuje u plovidbi, kao i objekt koji je u potpunosti ili delimično ukopan u morsko dno ili položen na morsko dno;

34) plovilo za rekreaciju je plovilo koje je namenjeno za sport i razonodu čija je dužina trupa od 2,5 do 24 m, nezavisno od vrste pogona;

35) plovidbeni agent je pravno lice koje je registrovano za obavljanje plovidbeno agencijskih poslova i koje na osnovu opšteg ili posebnog punomoćja od strane brodara, u njegovo ime i za njegov račun, obavlja plovidbeno agencijske poslove koji uključuju pomaganje, posredovanje i zastupanje u odnosu na plovidbu i iskorišćavanje brodova;

36) pomorska plovidba je plovidba koja se obavlja na moru;

37) pomorska nesreća je vanredni događaj na moru nastao u plovidbi ili iskorišćavanju plovila, plovnog puta ili objekta na njemu usled koga je, kao neposredna posledica upotrebe plovila, došlo do ljudskih žrtava ili telesnih oštećenja, materijalne štete ili zagađenja životne sredine, ali ne uključuje namerno činjenje ili nečinjenje s namerom da se ugrozi bezbednost broda, lica na brodu ili životna sredina;

38) pomorska nezgoda je vanredni događaj na moru, koji nije pomorska nesreća, koji je nastao usled neposrednog iskorišćavanja plovila, a koji ugrožava ili je ugrozio bezbednu plovidbu broda, bezbednost putnika ili bilo kojih drugih lica na brodu, odnosno koji ugrožava ili je doveo do zagađenja životne sredine, ali ne uključuje namerno činjenje ili nečinjenje s namerom da se ugrozi bezbednost broda, lica na brodu ili životna sredina;

39) pomorska oprema je oprema koja se obavezno ili dobrovoljno ugrađuje i upotrebljava na brodu i koja ispunjava zahteve propisane međunarodnim propisima, za čiju upotrebu je neophodno odobrenje od strane nadležnih organa Republike Srbije;

40) poslodavac je domaće, odnosno strano fizičko ili pravno lice sa kojim je pomorac zaključio ugovor o radu u svoje ime;

41) postojeći brod je brod koji nije u gradnji;

42) priznata organizacija je međunarodno klasifikaciono društvo, članica Međunarodnog udruženja klasifikacionih društava (IACS), koja ispunjava uslove za rad u Republici Srbiji propisane od strane ministra nadležnog za poslove saobraćaja i koja je ovlašćena od ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja za vršenje tehničkog nadzora i statutarnu sertifikaciju pomorskih brodova; PRIZNATA ORGANIZACIJA JE ORGANIZACIJA KOJA ISPUNjAVA USLOVE PROPISANE POSEBNIM PROPISOM I KOJA JE OVLAŠĆENA OD MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA POSLOVE SAOBRAĆAJA ZA OBAVLjANjE STATUTARNE SERTIFIKACIJE POMORSKIH BRODOVA KOJA OBUHVATA OBAVLjANjE PREGLEDA I IZDAVANjE PROPISANIH ISPRAVA;

43) putnik je svako lice na plovilu, osim dece mlađe od jedne godine, lica zaposlenih na plovilu u bilo kom svojstvu i članova njihove porodice;

44) putnički brod je brod sa sopstvenim pogonom registrovan za prevoz više od 12 putnika;

45) ratni brod je brod koji je pod komandom oružanih snaga, a čija je posada vojna;

46) ribarski brod je brod sa sopstvenim pogonom registrovan i opremljen za ulov ribe ili drugih živih bića koja žive u moru, čija je najmanja dužina 12 m, a bruto tonaža najmanja 15;

47) ro-ro putnički brod je putnički brod sa prostorom za ro-ro teret i prostorom posebne kategorije;

48) ro-ro teretni brod je teretni brod sa prostorom samo za prevoz ro-ro tereta;

49) ro-ro trajekt je pomorski putnički brod opremljen tako da omogućava drumskim i železničkim prevoznim sredstvima da se ukrcavaju (roll on) na brod ili iskrcavaju (roll off) koji prevozi više od 12 putnika;

50) SOLAS Konvencija je Međunarodna konvencija o zaštiti ljudskog života na moru;

51) statutarna sertifikacija je izdavanje sertifikata od strane ili u ime Republike Srbije u skladu sa međunarodnim konvencijama;

52) SafeSeaNet je sistem Evropske unije za razmenu informacija o pomorskoj plovidbi uspostavljen od strane Evropske komisije u cilju praćenja primene odgovarajućih sekundarnih izvora prava Evropske unije od strane država članica EU;

53) tanker za prevoz ulja je brod registrovan prvenstveno za prevoz ulja u tečnom stanju;

54) tanker za prevoz hemikalija je brod registrovan prvenstveno za prevoz opasnih hemikalija i štetnih materija u tečnom stanju;

55) tegljač, odnosno potiskivač je brod registrovan za tegljenje ili potiskivanje drugih plovila;

56) trgovačka mornarica obuhvata pomorske brodove i druga pomorska plovila, osim ratnih brodova;

57) teretni brod je brod registrovan za prevoz tereta sa ili bez sopstvenog pogona;

58) tehnički plovni objekt je brod, sa ili bez sopstvenog pogona registrovan za obavljanje tehničkih radova (bager, dizalica, platforma za istraživanje i eksploataciju nafte i sl.);

59) ulje je svako postojano ulje, kao što su sirova nafta i njeni derivati, te talog i otpadna ulja kako je to navedeno u Prilogu I MARPOL Konvencije bez obzira na to da li se prevoze kao teret ili kao zalihe goriva i maziva;

60) fekalije su otpadne vode iz brodskih toaleta, medicinskih prostorija (apoteke, brodske bolnice i dr.), prostorija sa živim životinjama i druge otpadne vode ako se mešaju sa otpadnim vodama iz navedenih prostorija, kako je definisano u Prilogu IV MARPOL Konvencije;

61) čamac je plovilo registrovano za plovidbu morem, koje nije jahta, čija baždarska dužina iznosi manje od 12 m, a bruto tonaža – manje od 15 BT. U čamce ne spadaju plovila koja pripadaju drugom plovilu u svrhu prikupljanja, spasavanja ili obavljanja radova, plovila namenjena za sportska takmičenja, kanui, kajaci, gondole, pedoline, daske za jedrenje, daske za jahanje na talasima i slično;

62) štetne tečne stvari su stvari određene u Dodatku II Priloga II MARPOL Konvencije;

63) štetni sistem protiv obrastanja je premaz, boja, površinska obrada, površina ili sredstvo koje se koristi na brodu radi sprečavanja prirastanja nepoželjnih organizama.

Termini kojima su u ovom zakonu označeni položaji, profesije, odnosno zanimanja, izraženi u gramatičkom muškom rodu, podrazumevaju prirodni muški i ženski rod lica na koje se odnosi.

Ministarstvo, organi i organizacije iz člana 6. stav 2. ovog zakona, osim nezavisnog državnog organa za sprovođenje bezbednosne istrage, dužni su da usvoje, primenjuju i održavaju Sistem upravljanja kvalitetom koji se sertifikuje u skladu sa međunarodnim standardima upravljanja kvalitetom.

Ministarstvo će jednom u sedam godina prijaviti organe i organizacije iz stava 1. ovog člana za IMO plan kontrole rada država članica (IMO Audit Scheme) u skladu sa IMO Rezolucijom A.974(24).

Domaći brodovi koji prevoze opasnu robu dužni su da se pridržavaju odredbi Glave VII SOLAS Konvencije, odredbi IMDG Pravilnika, kao i propisa Evropske unije kojim se uređuje prijavljivanje opasne ili zagađujuće robe koja se prevozi brodovima ( HAZMAT).

Domaći brodovi koji moraju da imaju brodsku radio-stanicu dužni su da za vreme plovidbe organizuju službu bdenja, u skladu sa propisima o radio-saobraćaju.

Ministar nadležan za poslove saobraćaja (u daljem tekstu: ministar) propisuje način i uslove rada radio-službe za bezbednost plovidbe i uslove koje treba da ispunjavaju brodske radio-stanice. NA NAČIN I USLOVE RADA RADIO-SLUŽBE ZA BEZBEDNOST PLOVIDBE NA DOMAĆIM BRODOVIMA, KAO I NA USLOVE KOJE MORAJU DA ISPUNjAVAJU BRODSKE RADIO STANICE, PRIMENjUJU SE ODREDBE RADIO PRAVILA USVOJENA OD STRANE MEĐUNARODNE UNIJE ZA TELEKOMUNIKACIJE.

Sva lica na domaćem putničkom brodu moraju da budu prebrojana pre nego što brod isplovi iz luke.

Pre nego što domaći putnički brod isplovi iz luke, broj lica na brodu mora biti prijavljen zapovedniku broda i odgovornom licu određenom od strane kompanije za vođenje popisa putnika ili odgovarajućem sistemu kompanije na kopnu razvijenom u skladu sa ISM Pravilnikom.

Pre nego što domaći putnički brod isplovi iz luke, zapovednik mora da obezbedi da broj lica na brodu ne prelazi broj lica koji brod može da prevozi.

Kompanija koja upravlja domaćim putničkim brodom dužna je da obezbedi da podaci koji se odnose na broj putnika u svakom trenutku budu dostupni inspektorima bezbednosti plovidbe, kao i službama za traganje i spasavanje najbliže obalne države, koje su obrazovane u skladu sa međunarodnim propisima, u slučaju vanredne situacije.

LIČNI PODACI O PUTNICIMA NA DOMAĆEM PUTNIČKOM BRODU KOJI ISPLOVLjAVA IZ LUKE POLAZIŠTA KOJA SE NALAZI U JEDNOJ DRŽAVI ČLANICI EVROPSKE UNIJE I NA PUTU JE KA LUCI ODREDIŠTA KOJA SE NALAZI U DRUGOJ DRŽAVI ČLANICI EVROPSKE UNIJE, ČUVAJU SE U SKLADU SA POTREBAMA TRAGANjA I SPASAVANjA, KAO I SPROVOĐENjA POSTUPKA ISTRAŽIVANjA POMORSKE NESREĆE ILI POMORSKE NEZGODE.

Kompanija koja upravlja domaćim putničkim brodom dužna je da uspostavi sistem za registraciju i prenos podataka o putnicima, kao i da odredi registratora koji je odgovoran za čuvanje i prenos podataka o putnicima u vanrednim situacijama ili odmah nakon pomorske nesreće ili pomorske nezgode.

SISTEM IZ STAVA 6. OVOG ČLANA ODOBRAVA MINISTARSTVO.

Sistem za registraciju i prenos podataka o putnicima iz stava 5. ovog člana, mora da ispunjava sledeće kriterijume:

1) omogućava da se podaci vode u standardizovanom obliku;

2) omogućava da podaci budu lako dostupni nadležnim organima obalnih država kojima podaci moraju da budu dostavljeni;

3) ne prouzrokuje usporavanje postupka ukrcavanja i/ili iskrcavanja putnika;

4) omogući zaštitu od neovlašćene upotrebe i zloupotrebe koja uključuje neovlašćeni pristup, izmenu ili gubitak.

Kompanija koja upravlja domaćim putničkim brodom dužna je da obezbedi da podaci u vezi lica koja su iskazala potrebu za posebnom negom ili za pomoć u vanrednim situacijama, budu zabeleženi na odgovarajući način i dostavljeni zapovedniku pre nego što putnički brod isplovi iz luke.

Ministarstvo po potrebi vrši kontrolu rada sistema za registraciju i prenos podataka o putnicima koji koristi kompanija koja upravlja domaćim putničkim brodom.

Ministar propisuje vrstu podataka, način prikupljanja i vođenja evidencije podataka o putnicima koje domaći putnički brod mora da vodi o putnicima na putničkom brodu.

Ministar propisuje način ispitivanja pomorskih nesreća i pomorskih nezgoda plovila.

Vlada propisuje mere koje se preduzimaju u cilju obezbeđenja pravičnog postupanja sa pomorcima u slučaju pomorske nesreće ili pomorske nezgode, kao i obaveze brodara i pomoraca u slučaju pomorske nesreće ili pomorske nezgode, u skladu sa IMO smernicama za pravično postupanje sa pomorcima u slučaju pomorske nesreće ili pomorske nezgode.

Brod je sposoban za plovidbu u određenim kategorijama plovidbe i za određenu namenu ako odgovara odredbama ovog zakona, propisa donetih na osnovu ovog zakona i Tehničkim pravilima u vezi sa:

1) bezbednošću ljudskih života, broda i imovine;

2) Sistemom upravljanja bezbednošću kompanije i broda;

3) sigurnosnom zaštitom;

4) sprečavanjem zagađenja morske sredine uljem, štetnim tečnim stvarima u rasutom stanju, štetnim stvarima u paketima ili kontejnerima za teret, prenosivim tankovima ili drumskim i železničkim tank vagonima, fekalijama i otpadom;

5) sprečavanjem zagađenja vazduha;

6) zaštitom morske sredine od štetnih vodenih organizama i patogena u balastnim vodama i talozima;

7) zaštitom morske sredine od štetnog delovanja sredstava protiv obrastanja trupa;

8) bezbednošću i zdravljem na radu, smeštajem posade i drugih lica zaposlenih na brodu;

9) zahtevima za prevoz putnika;

10) sigurnošću uređaja za rukovanje teretom.

Pored uslova iz stava 1. ovog člana brod je sposoban za plovidbu i:

1) ako je na njemu ukrcan najmanji propisani broj članova posade sa odgovarajućim ovlašćenjima o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti koji brod mora imati za bezbednu plovidbu;

2) ako ispunjava zahteve u odnosu na upotrebu signala, održavanja veza i sprečavanje sudara, raspolaže kartama, nautičkim publikacijama, opremom i instrumentima za navigaciju, koji omogućavaju bezbednu plovidbu;

3) ako je smeštaj i broj ukrcanih putnika u skladu sa:

(1) Tehničkim pravilima i drugim propisima kojima se uređuje prevoz putnika,

(2) odredbama i uslovima navedenim u brodskim ispravama i knjigama i potvrđenoj (odobrenoj) tehničkoj dokumentaciji;

4) ako je teret na brodu ukrcan, složen, raspoređen i osiguran u skladu sa:

(1) Tehničkim pravilima i drugim propisima kojima se uređuju uslovi za prevoz tereta,

(2) odredbama i uslovima navedenim u brodskim ispravama, knjigama i odobrenoj tehničkoj dokumentaciji;

5) ako su na brodu obezbeđeni propisani uslovi pružanja medicinske pomoći i ako brod ima i propisano vodi brodsku apoteku.

Ministar propisuje kategoriju plovidbe brodova.

MINISTAR PROPISUJE BITNE ZAHTEVE KOJI SE ODNOSE NA POMORSKU OPREMU KOJI MORAJU DA BUDU ISPUNjENI ZA NjENO STAVLjANjE NA TRŽIŠTE I/ILI UPOTREBU, UKLjUČUJUĆI ZAŠTITNE MERE I IZUZEĆA U SLUČAJU TEHNIČKIH INOVACIJA, ODNOSNO ZBOG ISPITIVANjA ILI PROVERE, POSTUPKE ZA OCENU USKLAĐENOSTI POMORSKE OPREME, SADRŽINU DEKLARACIJE O USAGLAŠENOSTI, ZAHTEVE KOJE MORA DA ISPUNI TELO ZA OCENjIVANjE USAGLAŠENOSTI DA BI BILO IMENOVANO ZA OCENjIVANjE USAGLAŠENOSTI, ZNAK USAGLAŠENOSTI I OZNAČAVANjE USAGLAŠENOSTI, POVERLjIVOST PODATAKA I ZAŠTITNU KLAUZULU.

Vlada propisuje minimalne uslove koje u zavisnosti od kategorije plovidbe, nosivosti, broja članova posade i vrste tereta koju prevoze moraju da ispunjavaju brodovi, njihova oprema i uređaji radi pružanja odgovarajuće medicinske nege članova posade, zahteve u odnosu na lekarsku ordinaciju na brodu i obaveznu sadržinu brodske apoteke, način vršenja kontrole medicinskog i sanitetskog materijala, kao i obrazac i način vođenja upisnika o sadržini brodske apoteke.

Vlada propisuje način postepenog isključivanja iz plovidbe tankera bez dvostruke oplate i uvođenja u plovidbu tankera sa dvostrukom oplatom ili drugim ekvivalentnim zahtevima za gradnju u skladu sa MARPOL Konvencijom i zabranu prevoza teških oblika ulja tankerima sa jednostrukom oplatom.

Sposobnost broda za plovidbu prema odredbama člana 17. stav 1. ovog zakona, utvrđuje priznata organizacija vršenjem tehničkog nadzora i dokazuje izdavanjem odgovarajućih brodskih isprava i knjiga u skladu sa odredbama Tehničkih pravila za statutarnu sertifikaciju pomorskih brodova (u daljem tekstu: Tehnička pravila).

Pored zahteva propisanih Tehničkim pravilima, brodovi moraju da ispunjavaju zahteve priznate organizacije za projektovanje, gradnju i održavanje trupa, opreme trupa, mašinskog uređaja, električne opreme i opreme za upravljanje (uključujući i automatizaciju), odnosno pravila za klasifikaciju priznate organizacije.

Priznata organizacija iz stava 1. ovog člana je klasifikaciono društvo koje je članica Međunarodnog udruženja klasifikacionih društava (IACS), koja je priznata od strane Evropske komisije za vršenje tehničkog nadzora i statutarnu sertifikaciju pomorskih brodova.

Ministar propisuje uslove, način rada i vršenja kontrole rada priznatih organizacija, KRITERIJUME KOJI ĆE SE PRIMENjIVATI PRILIKOM UTVRĐIVANjA DA LI SE AKTIVNOSTI I REZULTATI RADA PRIZNATE ORGANIZACIJE MOGU SMATRATI TAKVIM DA PREDSTAVLjAJU OPASNOST ZA BEZBEDNOST I ZAGAĐENjE MORSKE SREDINE, kao i način podnošenja zahteva Evropskoj komisiji za priznavanje organizacija koje nisu priznate od Evropske komisije za obavljanje tehničkog nadzora i statutarnu sertifikaciju brodova.

Ministarstvo vrši kontrolu rada priznatih organizacija svake dve godine.

Ministarstvo vrši kontrolu rada imenovanih tela svake dve godine.

Tehnička pravila naročito sadrže:

1) tehničke zahteve za nadzor nad gradnjom i osnovni pregled, brodske isprave i knjige koje moraju da imaju brodovi određene vrste, namene, tonaže ili radi zaštite morske sredine, način i uslove izdavanja i vođenja, kao i rokove važenja brodskih isprava i knjiga, uslove za produženje važenja brodskih isprava i knjiga, organe nadležne za izdavanje brodskih isprava i knjiga, mogućnost produženja, prestanak važenja, povlačenje brodskih isprava i knjiga, vrstu, učestalost, obim, uslove, način obavljanja i mogućnost odlaganja pregleda, kao i pripremu, uslove i dokumentaciju za vršenje pregleda;

2) zahteve za sertifikaciju materijala i proizvoda, tipsko priznavanje proizvoda i proizvođača, odobrenje uslužnih privrednih društava u oblasti pomorstva i ispitnih institucija, uslove koje moraju da ispunjavaju imenovana tela za sertifikaciju pomorske opreme, kao i način i postupak njihovog imenovanja;

3) tehničke zahteve za stabilitet, zavarivanje, pregrađivanje, nadvođe, radio opremu, mašine i mašinske uređaje, sredstva za signalizaciju, pomoćna sredstva za navigaciju, protivpožarnu zaštitu, sredstva za spasavanje, rashladne uređaje, uređaje za rukovanje i podizanje tereta, bezbednost i zdravlje na radu, prevoz putnika, prevoz tereta, sprečavanje zagađenja morske sredine, upravljanje bezbednošću, sigurnosnu zaštitu, pomorsku opremu pomorskih brodova;

4) tehničke zahteve za baždarenje pomorskih brodova;

5) tehničke zahteve za obavljanje probne vožnje, obim i način vršenja pregleda radi utvrđivanja sposobnosti za obavljanje probne vožnje;

6) tehničke zahteve za statutarnu sertifikaciju pomorskih ribarskih brodova;

7) rokove primene i rokove za postepenu prepravku određenih brodova.

Ministar utvrđuje Tehnička pravila.

Kao Tehnička pravila mogu se primeniti pravila koja su ekvivalentna tehničkim pravilima priznatih organizacija, sa rokovima za njihovu primenu, pod uslovom da ministarstvo o tome obavesti Evropsku komisiju i dobije odobrenje za primenu tih pravila.

Tehnička pravila iz stava 8. ovog člana objavljuju se u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Pregled broda radi utvrđivanja njegove sposobnosti za vršenje probne vožnje obavlja se pre polaska broda na probnu vožnju.

Obim ovog pregleda treba da bude takav da se sa sigurnošću može utvrditi da brod zadovoljava posebne uslove propisane Tehničkim pravilima za vršenje probne vožnje.

Odredbe st. 1. i 2. ovog člana odnose se i na brod koji se za stranog naručioca gradi, obnavlja ili prepravlja u domaćem brodogradilištu.

Ministar propisuje način i uslove za obavljanje probne vožnje brodova.

Obim i način vršenja pregleda, pregleda radi utvrđivanja sposobnosti za obavljanje probne vožnje, rokovi vršenja pregleda, kao i vrsta, učestalost, obim, način obavljanja i mogućnost odlaganja redovnih pregleda određuju se Tehničkim pravilima.

Putnički brod može da prevozi samo određeni broj putnika čiji se broj i smeštaj na brodu određuje na osnovu propisanih uslova, plovnih svojstava broda, raspoložive površine za smeštaj putnika, uređaja i opreme namenjene putnicima i higijenskih uslova.

Brod koji nije putnički ne može da prevozi putnike.

Dozvoljeni broj putnika i njihov smeštaj na brodu, pravila i standardi za bezbednu plovidbu putničkih brodova, kao i posebni zahtevi za stabilitet ro-ro putničkih brodova utvrđuju se Tehničkim pravilima.

Način vršenja pregleda ro-ro trajekata i brzih putničkih brodova propisuje se Tehničkim pravilima. VLADA PROPISUJE KLASE PUTNIČKIH BRODOVA, BEZBEDNOSNE ZAHTEVE ZA NOVE I POSTOJEĆE PUTNIČKE BRODOVE I ZA BRZE PUTNIČKE BRODOVE, ZAHTEVE ZA STABILITET RO-RO PUTNIČKIH BRODOVA I NjIHOVO ISKLjUČIVANjE IZ PLOVIDBE, BEZBEDNOSNE ZAHTEVE ZA LICA SA SMANjENOM POKRETLjIVOŠĆU, DODATNE BEZBEDNOSNE ZAHTEVE, EKVIVALENTNE ZAMENE I IZUZEĆA, VRSTE I ROKOVE ZA VRŠENjE PREGLEDA PUTNIČKIH BRODOVA, SADRŽINU I OBRAZAC SVEDOČANSTVA O BEZBEDNOSTI PUTNIČKOG BRODA, BEZBEDNOSNE USLOVE ZA NOVE I POSTOJEĆE PUTNIČKE BRODOVE, KAO I SMERNICE I BEZBEDNOSNIM ZAHTEVIMA ZA PUTNIČKE BRODOVE, BRZE PUTNIČKE BRODOVE I ZA LICA SA SMANjENOM POKRETLjIVOŠĆU.

VLADA PROPISUJE POSEBNE ZAHTEVE ZA STABILITET RO-RO PUTNIČKIH BRODOVA, SADRŽINU SVEDOČANSTVA O USKLAĐENOSTI SA POSEBNIM ZAHTEVIMA STABILITETA, USLOVE ZA OBAVLjANjE SEZONSKE DELATNOSTI LINIJSKOG PREVOZA RO-RO PUTNIČKIM BRODOVIMA I DELATNOSTI U KRAĆEM VREMENSKOM PERIODU, METODE ISPITIVANjA MODELA, KAO I SMERNICE ZA PRIMENU POSEBNIH ZAHTEVA STABILITETA.

MINISTAR PROPISUJE ZAHTEVE KOJE KOMPANIJA KOJA UPRAVLjA RO-RO TRAJEKTOM ILI BRZIM PUTNIČKIM BRODOM MORA DA OBEZBEDI NA TIM BRODOVIMA I USLOVE KOJE U POGLEDU KVALIFIKACIJA I NEZAVISNOSTI MORAJU DA ISPUNjAVAJU INSPEKTORI PRIZNATE ORGANIZACIJE KOJI SU OVLAŠĆENI DA VRŠE PREGLEDE DOMAĆIH RO-RO TRAJEKATA I BRZIH PUTNIČKIH BRODOVA.

Sposobnost za plovidbu, u skladu sa odredbama člana 41. stav 1. ovog zakona, utvrđuje priznata organizacija, ministarstvo i imenovano telo za pomorsku opremu obavljanjem tehničkog nadzora i potvrđuje izdavanjem odgovarajućih isprava i knjiga u skladu sa odredbama Tehničkih pravila za čamce i jahte i drugih propisa donetih na osnovu ovog zakona.

Ministar donosi Tehnička pravila za čamce i jahte.

Ministar propisuje uslove za stavljanje na tržište plovila za rekreaciju, uslove koje moraju da ispunjavaju imenovana tela, kao i način i postupak njihovog imenovanja.

Pravno ili fizičko lice koje namerava da započne gradnju čamca dužno je da pre početka gradnje čamca podnese prijavu gradnje ministarstvu, a za opremu imenovanom telu.

Pravno ili fizičko lice koje namerava da započne gradnju jahte dužno je da pre početka gradnje jahte podnese prijavu gradnje priznatoj organizaciji, a za opremu imenovanom telu.

Tehnički nadzor za čamce za privredne svrhe i jahte dužine veće od 24 m obuhvata:

1) pregled tehničke dokumentacije na osnovu koje se čamac/jahta gradi ili prepravlja i potvrđivanje da je tehnička dokumentacija urađena u skladu sa Tehničkim pravilima;

2) izdavanje tipskog ili pojedinačnog odobrenja za mašine, uređaje i opremu namenjenu za ugradnju u čamac/jahtu;

3) kontrolu izrade materijala, mašina, uređaja i opreme u radionicama proizvođača namenjenih za ugradnju u čamac/jahtu;

4) izdavanje odobrenja proizvođaču i uslužnim privrednim društvima;

5) kontrolu nad gradnjom trupa i ugradnjom mašina, uređaja i opreme kod graditelja;

6) preglede postojećih čamaca i jahti.

Tehnički nadzor za čamce za sport i razonodu, jahte dužine do 24 m obuhvata:

1) ocenjivanje usaglašenosti čamca i jahte za vreme gradnje kod graditelja;

2) preglede postojećih čamaca i jahti.

Tehnički nadzor nad gradnjom za čamce obavlja ministarstvo.

Tehnički nadzor nad gradnjom za jahte obavlja priznata organizacija.

Ocenjivanje usaglašenosti za vreme gradnje za plovila iz stava 3. ovog člana, kao i za vreme gradnje jahte koja se gradi za sopstvene potrebe obavlja imenovano telo.

Preglede postojećih jahti I ČAMACA obavlja priznata organizacija.

Ugovorom između ministarstva i priznate organizacije, u skladu sa međunarodno usvojenim normama, na osnovu koga priznata organizacija vrši tehnički nadzor, utvrđuje se obim, uslovi i obaveze za obavljanje tehničkog nadzora i izdavanje isprava i knjiga za jahte.

Poslodavac i pomorac moraju da imaju potpisani ugovor o radu pomorca, na srpskom i na engleskom jeziku.

Kolektivni ugovor na engleskom jeziku na osnovu koga je u celini ili delimično zaključen ugovor o radu pomorca, mora da se nalazi na brodu.

Izuzetno od odredbe stava 2. ovog člana, na brodu na engleskom jeziku mora da bude dostupno sledeće:

1) kopija obrasca ugovora o radu;

2) delovi kolektivnog ugovora koji se odnose na radne i životne uslove pomorca na domaćem brodu, koji su podložni inspekciji države luka.

Poslodavac je dužan da izda pomorcu ispravu koja sadrži zabelešku o njegovom zaposlenju na brodu koja ne može da sadrži podatke o kvalitetu rada pomorca ili njegovoj plati.

DOMAĆI POSLODAVAC DUŽAN JE DA UGOVOR O RADU POMORCA REGISTRUJE KOD LUČKE KAPETANIJE BEOGRAD.

PORED REGISTRACIJE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA POSLODAVAC JE DUŽAN DA U SVOJSTVU PODNOSIOCA JEDINSTVENE PRIJAVE IZVRŠI REGISTRACIJU POMORACA DOMAĆIH DRŽAVLjANA KAO OSIGURANIKA PREMA ZAKONIMA KOJIMA SE UREĐUJE OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANjE, PODNOŠENjEM JEDINSTVENE PRIJAVE U ELEKTRONSKOM OBLIKU U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE CENTRALNI REGISTAR OBAVEZNOG SOCIJALNOG OSIGURANjA.

MINISTAR PROPISUJE POSTUPAK REGISTRACIJE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA I SADRŽINU REGISTRA UGOVORA O RADU POMORACA.

NIJE DOZVOLjENO ZAPOŠLjAVANjE NA BRODU LICA MLAĐIH OD 18 GODINA AKO OBAVLjANjE POSLOVA NA BRODU OD STRANE TIH LICA MOŽE DA UGROZI NjIHOVO ZDRAVLjE ILI BEZBEDNOST U SKLADU SA ODGOVARAJUĆIM MEĐUNARODNIM STANDARDIMA.

Pomorac mlađi od osamnaest godina (u daljem tekstu: mlađi pomorac) ne može da radi noću.

Pod noćnim radom podrazumeva se vremenski period najkraće devet sati neprekidno, a koji uključuje vremenski period od 00,00 do 5,00 časova ujutro.

ČLAN 69A

POSLODAVAC JE DUŽAN DA ZAKLjUČI POLISU OSIGURANjA ILI DRUGO FINANSIJSKO JEMSTVO U CILjU POKRIĆA POTRAŽIVANjA ZA SLUČAJ SMRTI ILI POVREDE NA RADU POMORACA, U SKLADU SA ODREDBAMA UGOVORA O RADI.

OSIGURANjE ILI DRUGO FINANSIJSKO JEMSTVO IZ STAVA 1. OVOG ČLANA MORA DA ISPUNjAVA SLEDEĆE USLOVE:

1) OSIGURANI IZNOS UTVRĐEN POLISOM OSIGURANjA ILI DRUGIM FINANSIJSKIM JEMSTVOM MORA DA BUDE ISPLAĆENA U POTPUNOSTI I BEZ ODLAGANjA;

2) NA POLISI OSIGURANjA ILI DRUGOJ ODGOVARAJUĆOJ ISPRAVI MORA DA BUDE NAZNAČEN PERIOD NjENOG VAŽENjA;

3) AKO JE OSIGURANjE ILI DRUGO FINANSIJSKO JEMSTVO RASKINUTO POMORAC O TOME MORA DA BUDE PRETHODNO OBAVEŠTEN, KAO I DA BUDE OBAVEŠTEN AKO OSIGURANjE NEĆE BITI PRODUŽENO (OBNOVLjENO);

4) OSIGURANjE ILI DRUGO FINANSIJSKO JEMSTVO MORA DA OBEZBEDI PLAĆANjE SVIH POTRAŽIVANjA TOKOM TRAJANjA OSIGURANjA ILI DRUGOG FINANSIJSKOG JEMSTVA.

POSLODAVAC JE DUŽAN DA OBEZBEDI DA POLISA OSIGURANjA ILI ISPRAVA O DRUGOM FINANSIJSKOM JEMSTVU U SVAKOM TRENUTKU BUDE DOSTUPNO NA BRODU.

AKO JE POKRIĆE POTRAŽIVANjA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA OBEZBEĐENO OD STRANE VIŠE OSIGURAVAČA, SVAKA POJEDINAČNA POLISA SE MORA NALAZITI NA BRODU.

POLISA OSIGURANjA ILI ISPRAVA O DRUGOM FINANSIJSKOM JEMSTVU MORA DA SADRŽI SLEDEĆE:

7) ROK VAŽENjA.

Član 74.

Ovlašćenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti članova posade brodova koja su izdata od strane države članice Evropske unije, ili država ugovornica Sporazuma o evropskom ekonomskom prostoru, kao i Švajcarske konfederacije, priznaju se u Republici Srbiji.

Priznavanje iz stava 1. ovog člana vrši ministarstvo izdavanjem ovlašćenja o ekvivalentnoj osposobljenosti kojom se potvrđuje navedeno priznavanje.

Priznavanje ovlašćenja o osposobljenosti ograničeno je na poslove, funkcije i nivoe nadležnosti kako je u ovlašćenju naznačeno.

Pomorac koji zatraži priznavanje ovlašćenja o osposobljenosti na upravljačkom nivou mora da stekne odgovarajući nivo znanja o pomorskom zakonodavstvu Republike Srbije koje je potrebno za adekvatno obavljanje njegovih dužnosti.

Ovlašćenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti članova posade brodova koja su izdata od strane države koja nije članica Evropske unije priznaje se pod uslovom da ta država podnese zahtev za priznavanje njenih ovlašćenja Evropskoj komisiji.

OVLAŠĆENjA O OSPOSOBLjENOSTI, ODNOSNO POSEBNOJ OSPOSOBLjENOSTI POMORACA KOJA SU IZDATA OD STRANE DRŽAVE ČLANICE EVROPSKE UNIJE, ILI DRŽAVA UGOVORNICA SPORAZUMA O EVROPSKOM EKONOMSKOM PROSTORU, KAO I ŠVAJCARSKE KONFEDERACIJE, PRIZNAJU SE U REPUBLICI SRBIJI.

OVLAŠĆENjA O OSPOSOBLjENOSTI, ODNOSNO POSEBNOJ OSPOSOBLjENOSTI ČLANOVA POSADE BRODOVA KOJA SU IZDATA OD STRANE DRŽAVE STRANE UGOVORNICE STCW KONVENCIJE KOJA NIJE DRŽAVA ČLANICA EVROPSKE UNIJE A KOJA JE PRIZNATA OD STRANE EVROPSKE KOMISIJE (U DALjEM TEKSTU: TREĆA DRŽAVA), PRIZNAJU SE NA OSNOVU BILATERALNE OBAVEZE O PRIZNAVANjU OBUKE I OVLAŠĆENjA KOJE MINISTARSTVO ZAKLjUČUJE SA TOM TREĆOM DRŽAVOM KOJA IZMEĐU OSTALOG SADRŽI ODREDBU O OBAVEZNOM PRIJAVLjIVANjU SVAKE PROMENE U SISTEMU OBRAZOVANjA, OBUKE I IZDAVANjA OVLAŠĆENjA U SKLADU SA ODREDBAMA STCW KONVENCIJE.

AKO MINISTARSTVO UTVRDI DA TREĆA DRŽAVA PRIZNATA OD STRANE EVROPSKE KOMISIJE VIŠE NE ISPUNjAVA USLOVE PROPISANE STCW KONVENCIJOM, O TOME ĆE OBAVESTITI EVROPSKU KOMISIJU NAVODEĆI RAZLOGE ZBOG KOJIH VIŠE NEĆE PRIZNAVATI OVLAŠĆENjA O OSPOSOBLjENOSTI, ODNOSNO POSEBNOJ OSPOSOBLjENOSTI TE TREĆE DRŽAVE.

U CILjU PRIZNAVANjA OVLAŠĆENjA O OSPOSOBLjENOSTI, ODNOSNO POSEBNOJ OSPOSOBLjENOSTI ČLANOVA POSADE BRODOVA KOJA SU IZDATA OD STRANE DRŽAVE KOJA NIJE ČLANICA EVROPSKE UNIJE I KOJA NIJE PRIZNATA OD STRANE EVROPSKE KOMISIJE, MINISTARSTVO ĆE PODNETI ZAHTEV EVROPSKOJ KOMISIJI ZA PRIZNAVANjE OVLAŠĆENjA O OSPOSOBLjENOSTI, ODNOSNO POSEBNOJ OSPOSOBLjENOSTI IZDATIH OD STRANE TE DRŽAVE, U KOME ĆE NAVESTI RAZLOGE ZBOG KOJIH TRAŽI PRIZNAVANjE.

OVLAŠĆENjA O OSPOSOBLjENOSTI, ODNOSNO POSEBNOJ OSPOSOBLjENOSTI ČLANOVA POSADE BRODOVA IZDATA OD STRANE DRŽAVE KOJA NIJE STRANA UGOVORNICA STCW KONVENCIJE ILI DRŽAVE ZA KOJU JE UTVRĐENO OD STRANE KOMITETA ZA POMORSKU BEZBEDNOST IMO-A DA NE ISPUNjAVA OBAVEZE PROPISANE STCW KONVENCIJOM NE PRIZNAJU SE U REPUBLICI SRBIJI.

INFORMACIJA O SPROVOĐENjU STCW KONVENCIJE KOJA SE PODNOSI IMO U SKLADU SA PROPISOM I/7 STCW KONVENCIJE OBAVEZNO SADRŽI INFORMACIJU O ZAKLjUČENIM BILATERALNIM OBAVEZAMA O PRIZNAVANjU OBUKE I OVLAŠĆENjA SA DRUGIM DRŽAVAMA.

MINISTARSTVO SPROVODI ODLUKU O POVLAČENjU PRIZNANjA TREĆE DRŽAVE KOJU DONESE EVROPSKA KOMISIJA.

PRIZNAVANjE OVLAŠĆENjA O OSPOSOBLjENOSTI, ODNOSNO POSEBNOJ OSPOSOBLjENOSTI IZDATIH OD STRANE DRŽAVA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA VRŠI MINISTARSTVO IZDAVANjEM OVLAŠĆENjA O EKVIVALENTNOJ OSPOSOBLjENOSTI KOJOM SE POTVRĐUJE NAVEDENO PRIZNAVANjE.

PRIZNAVANjE OVLAŠĆENjA O OSPOSOBLjENOSTI OGRANIČENO JE NA POSLOVE, FUNKCIJE I NIVOE NADLEŽNOSTI KAKO JE U OVLAŠĆENjU NAZNAČENO.

POMORAC KOJI ZATRAŽI PRIZNAVANjE OVLAŠĆENjA O OSPOSOBLjENOSTI NA UPRAVLjAČKOM NIVOU MORA DA STEKNE ODGOVARAJUĆI NIVO ZNANjA O POMORSKOM ZAKONODAVSTVU REPUBLIKE SRBIJE KOJE JE POTREBNO ZA ADEKVATNO OBAVLjANjE NjEGOVIH DUŽNOSTI.

OVLAŠĆENjE O EKVIVALENTNOJ OSPOSOBLjENOSTI IZDAJE SE SA ISTIM ROKOM VAŽENjA NA KOJE JE IZDATO OVLAŠĆENjE O OSPOSOBLjENOSTI, ODNOSNO POSEBNOJ OSPOSOBLjENOSTI KOJE SE PRIZNAJE.

MINISTARSTVO ĆE OBAVESTITI DRŽAVU KOJA JE IZDALA OVLAŠĆENjE O OSPOSOBLjENOSTI, ODNOSNO POSEBNOJ OSPOSOBLjENOSTI O ODUZIMANjU OVLAŠĆENjA O EKVIVALENTNOJ OSPOSOBLjENOSTI ZBOG IZVRŠENjA KRIVIČNOG DELA ILI PREKRŠAJA IMAOCA ISPRAVE.

Ovlašćenje za vršenje poslova na brodu može se dati samo licu koje je fizički i psihički sposobno da obavlja poslove na brodu, koje nije zavisno od psihoaktivnih kontrolisanih supstanci i alkohola, odnosno koje ne boluje od bolesti ili nema druga trajna ili privremena zdravstvena ograničenja za obavljanje poslova i dužnosti kao člana posade, što se utvrđuje zdravstvenim pregledom i kontroliše periodičnim pregledom.

Zdravstvena sposobnost pomoraca utvrđuje se zdravstvenim pregledom koji vrši zdravstvena ustanova koja ispunjava propisane uslove i dobije ovlašćenje ministarstva nadležnog za poslove zdravlja da može obavljati zdravstvene preglede pomoraca.

Zdravstvena ustanova jedan primerak ovlašćenja iz stava 2. ovog člana, dostavlja ministarstvu.

Zdravstvene preglede u zdravstvenoj ustanovi iz stava 2. ovog člana obavlja specijalista medicine rada koji je završio kurs iz pomorske medicine, KOJI IMA POTPUNU PROFESIONALNU NEZAVISNOST U DONOŠENjU ZDRAVSTVENE PROCENE PRILIKOM OBAVLjANjA ZDRAVSTVENOG PREGLEDA.

DOMAĆI POSLODAVAC DUŽAN JE DA O SVOM TROŠKU OMOGUĆI ČLANU POSADE DA PRE STUPANjA NA DUŽNOST NA BRODU OBAVI ZDRAVSTVENI PREGLED, KAO I DA MU NA OSNOVU REZULTATA TOG PREGLEDA, O SVOM TROŠKU, OMOGUĆI PERIODIČNE ZDRAVSTVENE PREGLEDE.

ZDRAVSTVENI PREGLED IZ STAVA 4. OVOG ČLANA, NE ODNOSI SE NA ZDRAVSTVENI PREGLED KOJI SE OBAVLjA RADI STICANjA ILI OBNAVLjANjA OVLAŠĆENjA O OSPOSOBLjENOSTI, ODNOSNO POSEBNOJ OSPOSOBLjENOSTI POMORACA.

Kurs iz pomorske medicine iz stava 4. ovog člana organizuje i sprovodi institut za medicinu rada osnovan za teritoriju Republike.

NA OSNOVU ZAVRŠENOG KURSA IZ POMORSKE MEDICINE SPECIJALISTA MEDICINE RADA STIČE OVLAŠĆENjE ZA VRŠENjE ZDRAVSTVENIH PREGLEDA POMORACA KOJE IZDAJE INSTITUT IZ STAVA 7. OVOG ČLANA.

KOPIJA OVLAŠĆENjA IZ STAVA 8. OVOG ČLANA DOSTAVLjA SE MINISTARSTVU KOJE O IZDATIM OVLAŠĆENjIMA SPECIJALISTIMA MEDICINE RADA VODI EVIDENCIJU U ELEKTRONSKOM OBLIKU KOJA JE DOSTUPNA NA INTERNET STRANICI MINISTARSTVA.

ZDRAVSTVENA USTANOVA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA U OKVIRU DELA SVOG UNUTRAŠNjEG UREĐENjA ZA SPROVOĐENjE ZDRAVSTVENIH PREGLEDA POMORACA MORA DA UVEDE I ODRŽAVA SISTEM UPRAVLjANjA KVALITETOM U SKLADU SA MEĐUNARODNIM ISO STANDARDIMA UPRAVLjANjA KVALITETOM KOJIMA SU OBUHVAĆENI POSLOVI VRŠENjA ZDRAVSTVENIH PREGLEDA POMORACA U SKLADU SA SPECIFIČNIM ZAHTEVIMA KOJI SU PROPISANI STCW KONVENCIJOM I MLC KONVENCIJOM, I KOJI MORA DA BUDE OCENjEN OD STRANE PRIZNATE ORGANIZACIJE.

O zdravstvenoj sposobnosti pomorca zdravstvena ustanova iz člana 83. stav 2. ovog zakona izdaje uverenje o zdravstvenoj sposobnosti pomoraca (u daljem tekstu: uverenje).

U UVERENjU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA POSEBNO SE NAVODI:

1) DA SU SLUH I VID POMORCA, KAO I RASPOZNAVANjE BOJA ZA POMORCE KOJI ĆE BITI ZAPOSLENI NA POSLOVIMA U KOJIMA NERASPOZNAVANjE BOJA MOŽE ŠTETNO DA UTIČE NA RADNU SPOSOBNOST, ZADOVOLjAVAJUĆI;

2) DA POMORAC NE BOLUJE OD TAKVE BOLESTI KOJA BI MOGLA DA SE POGORŠA TOKOM TRAJANjA POMORSKOG STAŽA ILI BI MOGLA DA GA ONESPOSOBI ZA OBAVLjANjE POSLOVA NA BRODU ILI DA UGROZI ZDRAVLjE DRUGIH LICA NA BRODU.

Uverenje iz stava 1. ovog člana izdaje se sa rokom važenja od dve godine, osim za pomorce mlađe od 18 godina kojima se uverenje iz stava 1. ovog člana izdaje sa rokom važenja od jedne godine.

Ako rok važenja uverenja iz stava 1. ovog člana istekne tokom trajanja putovanja, uverenje ostaje na snazi do sledeće luke pristajanja u kojoj se nalazi zdravstvena ustanova ovlašćena za vršenje zdravstvenih pregleda pomoraca od strane države luke, ali najduže tri meseca.

Kao član posade na brodu može da se ukrca samo lice koje ima pomorsku knjižicu ili dozvolu za ukrcavanje.

Pomorska knjižica i dozvola za ukrcavanje su lične isprave lica kome su izdate.

Pomorska knjižica je isprava kojom se, u skladu sa odredbama Konvencije Međunarodne organizacije rada o identifikacionim ispravama pomoraca broj 108, usvojene 1958. godine, dokazuje osposobljenost za vršenje poslova na brodu člana posade, zdravstveno stanje, svojstvo u kome je član posade ukrcan na brod, kao i trajanje zaposlenja na brodu.

Pomorska knjižica izdata od Lučke kapetanije Beograd, snabdevena vizom za putovanje u inostranstvo od strane organa nadležnog za izdavanje viza, služi i kao putna isprava (pasoš) i predstavlja ovlašćenje za lice da bude član posade broda koji plovi u međunarodnoj plovidbi, kao i da putuje u inostranstvo radi ukrcavanja na brod ili da se posle iskrcavanja sa broda u inostranstvu vrati u Republiku Srbiju.

Pomorska knjižica je isprava koju mora da ima državljanin Republike Srbije ukrcan kao član posade na domaćem brodu.

Dozvola za ukrcavanje je isprava koju mora da ima strani državljanin ukrcan kao član posade na domaćem brodu.

Dozvolom za ukrcavanje dokazuje se osposobljenost za vršenje poslova na brodu člana posade, zdravstveno stanje, svojstvo u kome je član posade ukrcan na brod, kao i trajanje zaposlenja na brodu.

Pomorska knjižica se izdaje sa rokom važenja od deset godina, a dozvola za ukrcavanje na rok od pet godina.

Lučka kapetanija Beograd vodi evidenciju izdatih pomorskih knjižica i dozvola za ukrcavanje.

Ministar propisuje uslove, način i postupak izdavanja i zamene, sadržinu i obrasce pomorske knjižice i dozvole za ukrcavanje, lica i organe nadležne za unošenje i overu podataka, kao i sadržinu, obrazac i način vođenja registra izdatih pomorskih knjižica i dozvola za ukrcavanje, kao i rokove za zamenu pomorskih knjižica izdatih po ranijim propisima.

KAO ČLAN POSADE NA DOMAĆI BROD MOŽE DA SE UKRCA SAMO LICE KOJE IMA ISPRAVE KOJIMA SE DOKAZUJE IDENTITET, STRUČNA SPREMA, ZDRAVSTVENO STANjE, SVOJSTVO U KOME JE ČLAN POSADE UKRCAN NA BROD, KAO I TRAJANjE ZAPOSLENjA NA BRODU.

ISPRAVE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ZA POMORCE DRŽAVLjANE REPUBLIKE SRBIJE SU IDENTIFIKACIONA KARTA POMORCA I POMORSKA KNjIŽICA.

ČLAN 84A

IDENTIFIKACIONA KARTA POMORCA JE ISPRAVA KOJOM POMORCI DRŽAVLjANI REPUBLIKE SRBIJE DOKAZUJU SVOJ IDENTITET.

IDENTIFIKACIONA KARTA POMORCA ZAJEDNO SA PUTNOM ISPRAVOM (PASOŠ) DRŽAVLjANINU REPUBLIKE SRBIJE SLUŽI ZA PRELAZAK DRŽAVNE GRANICE, RADI PUTOVANjA I BORAVKA U INOSTRANSTVU I ZA POVRATAK U REPUBLIKU SRBIJU, KAO I DA TOKOM BORAVKA U LUCI BRODA NA KOME JE ZAPOSLEN PRIVREMENO IZAĐE NA KOPNO (PRIVREMENI IZLAZAK SA BRODA).

STRANOM DRŽAVLjANINU KOJI POSEDUJE VAŽEĆU IDENTIFIKACIONU KARTU POMORCA ZAJEDNO SA PUTNOM ISPRAVOM (PASOŠ), BIĆE OMOGUĆEN TRANZITNI PRELAZAK PREKO TERITORIJE REPUBLIKE SRBIJE KADA SE TAKAV PRELAZAK ZAHTEVA RADI DOLASKA NA BROD NA KOME JE ZAPOSLEN KOJI SE NALAZI NA TERITORIJI DRUGE DRŽAVE, RADI REPATRIJACIJE ILI DRUGOG RAZLOGA KOJI JE ODOBREN OD STRANE MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA UNUTRAŠNjE POSLOVE I MINISTARSTVA, POD USLOVOM DA TAKAV PROLAZAK NE PREDSTAVLjA OPASNOST PO JAVNO ZDRAVLjE, JAVNI RED I MIR ILI DRŽAVNU BEZBEDNOST.

IDENTIFIKACIONU KARTU POMORCA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA IZDAJE LUČKA KAPETANIJA BEOGRAD, KOJA VODI I ELEKTRONSKU EVIDENCIJU IZDATIH I ODUZETIH IDENTIFIKACIONIH KARTI POMORACA, U SKLADU SA ZAHTEVIMA KONVENCIJE O IDENTIFIKACIONOJ KARTI POMORACA BR. 185 MEĐUNARODNE ORGANIZACIJE RADA.

ČLAN 84B

IDENTIFIKACIONA KARTA POMORCA IZDAJE SE SA ROKOM VAŽENjA OD 10 GODINA, POD USLOVOM DA SE OBNOVI POSLE PRVIH PET GODINA.

ČLAN 84V

IDENTIFIKACIONA KARTA POMORCA IZDAJE SE NA PROPISANOM OBRASCU.

OBRAZAC IDENTIFIKACIONA KARTA POMORCA SADRŽI PROSTOR ZA UPIS SLEDEĆIH PODATAKA:

NAZIV ORGANA NADLEŽNOG ZA IZDAVANjE IDENTIFIKACIONE KARTE POMORACA, UKLjUČUJUĆI ISO OZNAKU REPUBLIKE SRBIJE;

BROJ TELEFONA, ELEKTRONSKU POŠTU (E-MAIL) I INTERNET ADRESU SLUŽBENE INTERNET STRANICE ORGANA NADLEŽNOG ZA IZDAVANjE IDENTIFIKACIONE KARTE POMORACA;

DATUM IZDAVANjA IDENTIFIKACIONE KARTE POMORCA SA ROKOM VAŽENjA;

DIGITALNU FOTOGRAFIJU POMORCA, KAO I SLEDEĆE LIČNE PODATKE O POMORCU:

IME I PREZIME POMORCA;

POL;

DAN, MESEC I GODINA ROĐENjA;

MESTO, OPŠTINA I DRŽAVA ROĐENjA;

DRŽAVLjANSTVO;

PODATKE O LIČNOM OPISU POMORCA KOJE MOGU DA POMOGNU U IDENTIFIKACIJI LICA;

ELEKTRONSKI POTPIS;

JEDINSTVENI MATIČNI BROJ GRAĐANA;

BIOMETRIJSKI PODATAK ZASNOVAN NA OTISKU PRSTA, KOJI SE ŠTAMPA U OBLIKU BAR KODA KOJI ODGOVARA PROPISANOM STANDARDU USVOJENIM OD STRANE MEĐUNARODNE ORGANIZACIJE RADA;

PROSTOR ZA POTREBE AUTOMATSKOG OČITAVANjA PODATAKA U SKLADU SA ODGOVARAJUĆIM ICAO SPECIFIKACIJAMA;

VRSTA DOKUMENTA;

JEDINSTVENI BROJ IDENTIFIKACIONE KARTE POMORCA;

SLUŽBENI PEČAT ORGANA NADLEŽNOG ZA IZDAVANjE IDENTIFIKACIONE KARTE POMORACA.

OBRAZAC IDENTIFIKACIONE KARTE POMORCA OBAVEZNO SADRŽI NAZNAČENjE DA SE RADI O ISPRAVI KOJA SE IZDAJE U SKLADU SA KONVENCIJOM O IDENTIFIKACIONOJ KARTI POMORACA BR. 185 MEĐUNARODNE ORGANIZACIJE RADA, KAO I DA SE RADI O ISPRAVI KOJA SE RAZLIKUJE OD PASOŠA.

POMORAC KOME JE IZDATA IDENTIFIKACIONA KARTA POMORCA IMA PRAVO DA KOD LUČKE KAPETANIJE BEOGRAD IZVRŠI UVID U PODATKE ZA AUTOMATSKO OČITAVANjE PODATAKA KOJE SADRŽI NjEGOVA IDENTIFIKACIONA KARTA POMORCA.

OBRAZAC LIČNE KARTE ŠTAMPA SE NA SRPSKOM JEZIKU, ĆIRILIČKIM PISMOM I NA ENGLESKOM JEZIKU.

OBRAZAC IDENTIFIKACIONE KARTE POMORCA IZRAĐUJE SE U SKLADU SA STANDARDIMA PROPISANIM U KONVENCIJI O IDENTIFIKACIONOJ KARTI POMORACA BR. 185, KAO I SMERNICAMA USVOJENIM OD STRANE MEĐUNARODNE ORGANIZACIJE RADA.

ČLAN 84G

LUČKA KAPETANIJA BEOGRAD REŠENjEM ĆE ODBITI ZAHTEV ZA IZDAVANjE IDENTIFIKACIONE KARTE POMORCA U SLEDEĆIM SLUČAJEVIMA:

1) AKO JE PROTIV LICA KOJE TRAŽI IZDAVANjE IDENTIFIKACIONE KARTE POMORCA DONETO REŠENjE O SPROVOĐENjU ISTRAGE ILI JE PODIGNUTA OPTUŽNICA – NA ZAHTEV NADLEŽNOG SUDA, ODNOSNO JAVNOG TUŽILAŠTVA;

2) AKO JE LICE KOJE TRAŽI IZDAVANjE IDENTIFIKACIONE KARTE POMORCA OSUĐENO NA BEZUSLOVNU KAZNU ZATVORA U TRAJANjU DUŽEM OD TRI MESECA, ODNOSNO DOK KAZNU NE IZDRŽI;

3) AKO JE LICU KOJE TRAŽI IZDAVANjE IDENTIFIKACIONE KARTE POMORCA U SKLADU SA PRIZNATIM MEĐUNARODNIM AKTIMA ZABRANjENO PUTOVANjE;

4) U SLUČAJEVIMA DA JE, U SKLADU SA VAŽEĆIM PROPISIMA, LICU KOJE TRAŽI IZDAVANjE IDENTIFIKACIONE KARTE POMORCA ZABRANjENO KRETANjE RADI SPREČAVANjA ŠIRENjA ZARAZNIH BOLESTI, ODNOSNO EPIDEMIJE.

PROTIV REŠENjA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NIJE DOZVOLjENA ŽALBA.

ČLAN 84D

IDENTIFIKACIONA KARTA POMORCA PRESTAJE DA VAŽI:

1) ISTEKOM ROKA NA KOJI JE IZDATA;

2) SMRĆU NjENOG IMAOCA;

3) AKO NjEN IMALAC VIŠE NEMA SVOJSTVO POMORCA U SKLADU SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA.

U SLUČAJU IZ STAVA 1. TAČKA 1) OVOG ČLANA, LICE KOJE JE PO ODREDBAMA OVOG ZAKONA DUŽNO DA IMA IDENTIFIKACIONU KARTU POMORCA DUŽNO JE DA PODNESE ZAHTEV ZA IZDAVANjE NOVE IDENTIFIKACIONE KARTE POMORCA NAJKASNIJE U ROKU OD 15 DANA PO ISTEKU ROKA NA KOJI MU JE PRETHODNA IDENTIFIKACIONA KARTA POMORCA IZDATA.

LICE KOJE JE PO ODREDBAMA OVOG ZAKONA DUŽNO DA IMA IDENTIFIKACIONU KARTU POMORCA DUŽNO JE DA JE U SVAKOM TRENUTKU NOSI, OSIM KADA SE IZ RAZLOGA BEZBEDNOSTI ONA NALAZI KOD ZAPOVEDNIKA BRODA, UZ PISMENU SAGLASNOST POMORCA.

LICE KOJE OSTANE BEZ IDENTIFIKACIONE KARTE POMORCA DUŽNO JE BEZ ODLAGANjA DA PRIJAVI LUČKOJ KAPETANIJI BEOGRAD NESTANAK IDENTIFIKACIONE KARTE POMORCA.

AKO JE IDENTIFIKACIONA KARTA POMORCA NESTALA U INOSTRANSTVU, LICE IZ STAVA 2. OVOG ČLANA DUŽNO JE DA NjEN NESTANAK PRIJAVI DIPLOMATSKO-KONZULARNOM PREDSTAVNIŠTVU REPUBLIKE SRBIJE KOJE ĆE O TOME OBAVESTITI LUČKU KAPETANIJU BEOGRAD.

NESTALU IDENTIFIKACIONU KARTU POMORCA LUČKA KAPETANIJA BEOGRAD REŠENjEM PROGLAŠAVA NEVAŽEĆOM.

PROTIV REŠENjA IZ STAVA 6. OVOG ČLANA ŽALBA NIJE DOPUŠTENA.

IDENTIFIKACIONA KARTA POMORCA PROGLAŠENA NEVAŽEĆOM OGLAŠAVA SE U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE” O TROŠKU LICA ČIJA SE IDENTIFIKACIONA KARTA POMORCA OGLAŠAVA NEVAŽEĆOM.

LUČKA KAPETANIJA BEOGRAD IZDAĆE NOVU IDENTIFIKACIONU KARTU POMORCA NAKON DONOŠENjA REŠENjA O PROGLAŠENjU IDENTIFIKACIONE KARTE POMORCA NEVAŽEĆOM I DOSTAVLjANjA REŠENjA „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”.

ČLAN 84Đ

LUČKA KAPETANIJA BEOGRAD ODUZEĆE IDENTIFIKACIONU KARTU POMORCA U SLEDEĆIM SLUČAJEVIMA:

1) AKO JE ISPRAVA IZDATA NA OSNOVU NETAČNIH PODATAKA;

2) AKO NjEN IMALAC DRUGOM LICU OMOGUĆI DA ISPRAVU KORISTI KAO SVOJU;

3) AKO JE NjENOM IMAOCU PRESTALO DRŽAVLjANSTVO REPUBLIKE SRBIJE;

4) AKO SE NAKNADNO UTVRDI DA SU POSTOJALE SMETNjE IZ ČLANA 84G STAV 1. OVOG ZAKONA PRE IZDAVANjA IDENTIFIKACIONE KARTE POMORCA, A NADLEŽNI ORGAN JE ZA NjIH SAZNAO KASNIJE ILI SU TI RAZLOZI NASTALI POSLE IZDAVANjA IDENTIFIKACIONE KARTE POMORCA.

O ODUZIMANjU IDENTIFIKACIONE KARTE POMORCA ZBOG RAZLOGA IZ STAVA 1. IZ OVOG ČLANA, ODLUČUJE LUČKA KAPETANIJA BEOGRAD.

ORGAN NADLEŽAN ZA KONTROLU PRELAŽENjA DRŽAVNE GRANICE ĆE PRIVREMENO ODUZETU IDENTIFIKACIONU KARTU POMORCA ZBOG RAZLOGA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA DOSTAVITI MINISTARSTVU.

DIPLOMATSKO ILI KONZULARNO PREDSTAVNIŠTVO REPUBLIKE SRBIJE ĆE IDENTIFIKACIONU KARTU POMORCA KOJU ODUZME ZBOG RAZLOGA IZ STAVA 1. TAČKA 3) OVOG ČLANA DOSTAVITI MINISTARSTVU, A NA ZAHTEV MOŽE JE NAKON PONIŠTENjA VRATITI NjENOM IMAOCU.

ČLAN 84E

OBRAZAC IDENTIFIKACIONE KARTE POMORCA TEHNIČKI IZRAĐUJE I ŠTAMPA NARODNA BANKA SRBIJE – ZAVOD ZA IZRADU NOVČANICA I KOVANOG NOVCA.

ZA IZDAVANjE IDENTIFIKACIONE KARTE POMORCA PLAĆA SE TAKSA, KOJA OBUHVATA CENU OBRASCA IDENTIFIKACIONE KARTE POMORCA I TROŠKOVE TEHNIČKE IZRADE.

CENU OBRASCA IDENTIFIKACIONE KARTE POMORCA I TROŠKOVE TEHNIČKE IZRADE UTVRĐUJE MINISTAR.

TROŠKOVE IZRADE OBRASCA IDENTIFIKACIONE KARTE POMORCA SNOSI LICE KOJE JE PODNELO ZAHTEV ZA IZDAVANjE IDENTIFIKACIONE KARTE POMORCA.

MINISTAR PROPISUJE NAČIN I POSTUPAK IZDAVANjA IDENTIFIKACIONE KARTE POMORCA, NAČIN UZIMANjA BIOMETRIJSKOG PODATKA, OBRAZAC, ZAŠTITNE ELEMENTE NA OBRASCU I MATERIJALE KOJI SE KORISTE ZA IZRADU OBRASCA IDENTIFIKACIONE KARTE POMORCA.

ČLAN 84Ž

POMORSKA KNjIŽICA JE ISPRAVA KOJOM SE DOKAZUJE OSPOSOBLjENOST ČLANA POSADE, SVOJSTVO U KOME JE ČLAN POSADE UKRCAN NA BROD, TRAJANjE ZAPOSLENjA NA BRODU, KAO I ZDRAVSTVENO STANjE.

POMORSKA KNjIŽICA IZDAJE SE SAMO LICIMA KOJA IMAJU DRŽAVLjANSTVO I PREBIVALIŠTE NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE.

DOZVOLA ZA UKRCAVANjE JE ISPRAVA KOJU MORA DA IMA STRANI DRŽAVLjANIN UKRCAN KAO ČLAN POSADE NA DOMAĆEM BRODU.

DOZVOLOM ZA UKRCAVANjE DOKAZUJE SE STRUČNA SPREMA, ZDRAVSTVENO STANjE, SVOJSTVO U KOME JE ČLAN POSADE UKRCAN NA BROD, KAO I TRAJANjE ZAPOSLENjA NA BRODU.

POMORSKU KNjIŽICU I DOZVOLU ZA UKRCAVANjE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA IZDAJE LUČKA KAPETANIJA BEOGRAD.

POMORSKA KNjIŽICA I DOZVOLA ZA UKRCAVANjE IZDAJE SE SA ROKOM VAŽENjA OD 10 GODINA.

MINISTARSTVO VODI EVIDENCIJU IZDATIH POMORSKIH KNjIŽICA I DOZVOLA ZA UKRCAVANjE.

MINISTAR PROPISUJE USLOVE ZA IZDAVANjE POMORSKIH KNjIŽICA I DOZVOLA ZA UKRCAVANjE, NAČIN IZDAVANjA, ODNOSNO VOĐENjA POMORSKIH KNjIŽICA I DOZVOLA ZA UKRCAVANjE, NAČIN I NADLEŽNOST ZA UNOŠENjE I OVERU PODATAKA O POMORSKOM STAŽU U POMORSKU KNjIŽICU, ODNOSNO DOZVOLU ZA UKRCAVANjE, NAČIN DOSTAVLjANjA PODATAKA O POMORSKOM STAŽU, USLOVE, NAČIN I NADLEŽNOST ZA ZAMENU POMORSKE KNjIŽICE, ODNOSNO DOZVOLE ZA UKRCAVANjE, SADRŽINU I OBRAZAC POMORSKE KNjIŽICE I DOZVOLE ZA UKRCAVANjE, KAO I NAČIN VOĐENjA EVIDENCIJE IZDATIH POMORSKIH KNjIŽICA I DOZVOLA ZA UKRCAVANjE.

Sastav brodske straže mora biti u svako vreme dovoljan i mora da odgovara posebnim okolnostima i uslovima u kojima se vrši straža (vreme, vidljivost, gustina saobraćaja i sl.).

Član posade za vreme vršenja straže ne može da napusti mesto i prostoriju u kojoj se vrši straža bez odobrenja dežurnog oficira.

Oficir straže za vreme trajanja straže ne može napuštati svoje mesto na straži.

Za vreme boravka broda na sidrištu, stalna straža u smenama mora da se vrši na mostu i u mašinskom prostoru.

Kad je brod u luci na njemu se mora nalaziti najmanje jedna trećina članova posade svake službe.

Na brodu iz stava 4. ovog člana, među članovima posade moraju se nalaziti po jedan oficir palube i mašine, a noću i brodska straža.

Vlada propisuje način i postupke u vezi sa obavljanjem poslova i održavanjem brodske straže članova posade na pomorskim brodovima koji imaju državnu pripadnost Republike Srbije, kao i drugih poslova na brodu u cilju bezbedne plovidbe i zaštite mora od zagađenja, obaveze kompanije, zapovednika, oficira i drugih članova posade sa posebnim ovlašćenjima na brodu koja se odnose na vršenje brodske straže, kao način ostvarivanja efikasne komunikacije na pomorskim brodovima koji imaju državnu pripadnost Republike Srbije.

ČLAN POSADE KOJI OBAVLjA POSLOVE VRŠENjA STRAŽE KOJI IMA ZDRAVSTVENE PROBLEME ZA KOJE LEKAR KOJI JE OVLAŠĆEN DA VRŠI ZDRAVSTVENE PREGLEDE POMORACA POTVRDI DA SU PROUZROKOVANI OBAVLjANjEM NOĆNOG RADA PREMEŠTA SE, AKO JE TO MOGUĆE, NA DNEVNI RAD ZA OBAVLjANjE POSLOVA ZA KOJE IMA OVLAŠĆENjE O OSPOSOBLjENOSTI, ODNOSNO POSEBNOJ OSPOSOBLjENOSTI.

Brodar je dužan da članu posade naknadi štetu prouzrokovanu na stvarima namenjenim za njegovu ličnu upotrebu na brodu, koje su uništene ili oštećene prilikom brodoloma ili druge havarije broda POMORSKE NESREĆE ILI POMORSKE NEZGODE.

Član posade broda koji je u radnom odnosu, u slučaju brodoloma POMORSKE NESREĆE ILI POMORSKE NEZGODE ima pravo na naknadu zarade najmanje za dva meseca od dana brodoloma POMORSKE NESREĆE ILI POMORSKE NEZGODE, prema proseku zarade za poslednja tri meseca, ako mu po ugovoru o radu zarada ne pripada za duže vreme.

U slučaju iz stava 2. ovog člana članu posade, stranom državljaninu ili licu bez državljanstva, pripada naknada u iznosu određenom ugovorom o radu – za svaki dan nezaposlenosti koja je nastupila kao posledica brodoloma, ali najduže za dva meseca od dana brodoloma.

Član posade nema pravo na naknadu iz st. 1, 2. i 3. ovog člana ako brodar dokaže da je on prouzrokovao štetu namerno ili krajnjom nepažnjom.

Na povratno putovanje člana posade broda, koji je pretrpeo brodolom odnose se odredbe čl. 89-91. ovog zakona.

VLADA PROPISUJE MERE KOJE SE PREDUZIMAJU U CILjU OBEZBEĐENjA PRAVIČNOG POSTUPANjA SA POMORCIMA U SLUČAJU POMORSKE NESREĆE ILI POMORSKE NEZGODE, KAO I OBAVEZE BRODARA I POMORACA U SLUČAJU POMORSKE NESREĆE ILI POMORSKE NEZGODE, U SKLADU SA IMO SMERNICAMA ZA PRAVIČNO POSTUPANjE SA POMORCIMA U SLUČAJU POMORSKE NESREĆE ILI POMORSKE NEZGODE.

Sistem za informisanje i nadzor brodskog saobraćaja (VTS) je sistem koji ima za cilj unapređenje bezbednosti i efikasnosti brodskog saobraćaja i zaštite životne sredine, koji može da utiče na saobraćaj i na preduzimanje mera u cilju rešavanja saobraćajnih situacija koje se javljaju u VTS područjima koje proglašavaju obalne države.

Informisanje i nadzor brodskog saobraćaja ostvaruje se kroz saradnju domaćeg broda i pomorske uprave obalne države.

Ministar propisuje tehničku specifikaciju za brodsku VTS opremu, način prenošenja informacija VTS operateru na kopnu, kao i obuku članova posade broda zadužene za VTS.

INFORMISANjE I NADZOR BRODSKOG SAOBRAĆAJA OSTVARUJE SE KROZ SARADNjU DOMAĆEG BRODA KOJI ULAZI U PODRUČJE NA KOME SE PRIMENjUJE SISTEM OBAVEZNOG IZVEŠTAVANjE SA BRODOVA I POMORSKE UPRAVE OBALNE DRŽAVE U SKLADU SA IMO REZOLUCIJOM A.857(20) O SMERNICAMA ZA SISTEM ZA INFORMISANjE I NADZOR BRODSKOG SAOBRAĆAJA (VTS), IMO REZOLUCIJOM A. 851(20) O OSNOVNIM PRINCIPIMA SISTEMA IZVEŠTAVANjA SA BRODOVA I ZAHTEVIMA ZA IZVEŠTAVANjE SA BRODOVA, SA NAKNADNIM IZMENAMA I DOPUNAMA, KAO I REZOLUCIJOM IMO KOMITETA ZA POMORSKU BEZBEDNOST MSC. 43.(64) O SMERNICAMA I KRITERIJUMIMA ZA SISTEM IZVEŠTAVANjA SA BRODOVA, SA NAKNADNIM IZMENAMA I DOPUNAMA.

KOMUNIKACIJA DOMAĆEG BRODA SA VTS OPERATEROM OBALNE DRŽAVE I DRUGIM BRODOVIMA VRŠI SE PREKO DODELjENIH FREKVENCIJA U SKLADU SA PROCEDURAMA USPOSTAVLjENIM OD STRANE ITU I GLAVE IV SOLAS KONVENCIJE, NAROČITO U SLUČAJEVIMA KADA SE KOMUNIKACIJA ODNOSI NA MANEVAR DOMAĆEG BRODA.

PRE ULASKA U VTS PODRUČJE DOMAĆI BROD PODNOSI IZVEŠTAJE KOJE ZAHTEVA POMORSKA UPRAVA OBALNE DRŽAVE.

TOKOM PROLASKA KROZ VTS PODRUČKE DOMAĆI BROD JE DUŽAN DA SE PRIDRŽAVA PROPISA OBALNE DRŽAVE, VRŠI RADIO STRAŽU NA DODELjENOJ FREKVENCIJI, KAO I DA PRIJAVI SVAKO ODSTUPANjE OD USAGLAŠENOG PLOVIDBENOG PLANA AKO JE TAKAV PLAN USPOSTAVLjEN U SARADNjI SA VTS OPERATEROM.

Brodar, plovidbeni agent ili zapovednik domaćeg broda koji plovi ka određenoj luci dužan je da pomorskoj upravi države luke prijavi opšte podatke o brodu, i to:

1) identifikaciju broda (ime, pozivni znak, IMO identifikacioni broj ili MMSI broj);

2) luku odredišta (UN locode);

3) procenjeno vreme dolaska u luku odredišta ili pilotsku stanicu, u zavisnosti od zahteva pomorske uprave države luke, i vreme odlaska iz luke;

4) ukupan broj lica na brodu.

Pored opštih podataka o brodu iz stava 1. ovog člana brodar, plovidbeni agent ili zapovednik domaćeg broda koji plovi ka određenoj luci dužan je da pomorskoj upravi države luke prijavi sledeće podatke o teretu:

1) tehničke nazive opasnih ili zagađujućih tereta, UN brojeve tih tereta ako postoje, IMO klase rizika u skladu sa IMDG pravilnikom, Međunarodnim pravilnikom o izgradnji i opremanju brodova za prevoz opasnih hemikalija u razlivenom stanju (IBC Code), sa izmenama i dopunama i Međunarodnim pravilnikom o izgradnji i opremanju brodova za prevoz utečnjenih gasova u razlivenom stanju (IGC Code), sa izmenama i dopunama i, prema potrebi, klasu broda potrebnu za INF terete, količine takvih tereta i ako se prevoze u jedinicama za prevoz tereta koji nisu tankovi i njihov identifikacioni broj;

2) potvrdu da se na brodu nalazi popis ili manifest ili odgovarajući plan utovara u kojem su detaljnije opisani opasni ili zagađujući tereti, kao i njihov smeštaj na brodu;

3) adresu na kojoj se mogu dobiti detaljni podaci o teretu.

Pored podataka iz st. 1. i 2. ovog člana, brodar, plovidbeni agent ili zapovednik domaćeg broda dužan je da pomorskoj upravi države luke podnese i druga dokumenta iz člana 10. ovog zakona.

Podaci iz st. 1. i 2. ovog člana prenose se elektronskim putem uvek kada je to moguće. Kada brod uplovljava u državu luku članice Evropske unije razmena elektronskih poruka vrši se na način propisan od strane Evropske komisije.

Kada domaći brod uplovljava u luku države članice Evropske unije, podaci, odnosno isprave koje se elektronskim putem obavezno podnose u skladu sa propisima Evropske unije, biće prikupljene i učinjene dostupnim nadležnim organima država članica Evropske unije u okviru Nacionalnog sistema SafeSeaNet.

BRODAR, ZAPOVEDNIK DOMAĆEG BRODA, KAO I VLASNIK OPASNE ILI ZAGAĐUJUĆE ROBE KOJA SE PREVOZI NA DOMAĆEM BRODU DUŽNI SU DA SARAĐUJU SA NADLEŽNIM ORGANIMA OBALNE DRŽAVE RADI PREDUZIMANjA MERA U CILjU MINIMALIZOVANjA POSLEDICA POMORSKE NESREĆE ILI POMORSKE NEZGODE.

MERE IZ STAVA 6. OVOG ČLANA PODRAZUMEVAJU DOSTAVLjANjE PODATAKA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA.

ZAPOVEDNIK DOMAĆEG BRODA NA KOJI SE PRIMENjUJU ODREDBE ISM PRAVILNIKA DUŽAN JE DA U SKLADU SA ODREDBAMA ISM PRAVILNIKA OBAVESTI KOMPANIJU O POMORSKOJ NESREĆI ILI POMORSKOJ NEZGODI KOJA JE DUŽNA DA O TOME OBAVESTI NADLEŽNI ORGAN NAJBLIŽE OBALNE DRŽAVE.

Sistem Evropske unije za razmenu informacija o pomorskoj plovidbi (u daljem tekstu: SafeSeaNet) je elektronski sistem koji je namenjen prijemu, čuvanju, preuzimanju i razmeni elektronskih poruka o pomorskoj plovidbi iz čl. 10 , 127 , 131. i 133. ovog zakona, i sastoji se od nacionalnog sistema SafeSeaNet i centralne baze podataka SafeSeaNet, koji su međusobno povezani. SISTEM EVROPSKE UNIJE ZA RAZMENU INFORMACIJA O POMORSKOJ PLOVIDBI (U DALjEM TEKSTU: CENTRALNI SAFESEANET) JE ELEKTRONSKI SISTEM KOJI OMOGUĆAVA PRIMANjE, ČUVANjE, UPOTREBU I RAZMENU INFORMACIJA U CILjU BEZBEDNOSTI PLOVIDBE, SIGURNOSNE ZAŠTITE U LUKAMA I NA MORU, SPREČAVANjA ZAGAĐENjA MORSKE SREDINE, KAO I EFIKASNOSTI POMORSKOG TRANSPORTA I POMORSKOG PREVOZA I SASTOJI SE OD NACIONALNOG SISTEMA SAFESEANET I CENTRALNE BAZE PODATAKA SAFESEANET, KOJI SU MEĐUSOBNO POVEZANI.

Nacionalni sistem SafeSeaNet MINISTARSTVO UPRAVLjA NACIONALNIM SISTEMOM SAFESEANET KOJI omogućava da se prikupljene informacije operativno koriste i obezbeđuje da se njihova razmena NjIHOV PRIJEM vrši putem elektronskih poruka na način propisan od strane Evropske komisije.

Nacionalni sistem SafeSeaNet se uspostavlja i koristi u skladu sa tehničkim zahtevima propisanim od strane Evropske komisije, čuva se u elektronskom obliku i omogućava prenos PRIJEM podataka o pomorskoj plovidbi DOMAĆIM BRODOVIMA neprekidno 24 sata dnevno.

Nacionalni sistem SafeSeaNet će na zahtev države članice Evropske unije dostaviti podatke o domaćem brodu i opasnim i štetnim stvarima koje se prevoze brodom pomorskoj upravi te države članice Evropske unije. ELEKTRONSKE PORUKE IZ STAVA 2. OVOG ČLANA, PRIMAJU SE PREKO SISTEMA SAFESEANET, USPOSTAVLjANjEM I ODRŽAVANjEM INFORMACIONE I DRUGE TEHNIČKE INFRASTRUKTURE U SKLADU SA SAFESEANET TEHNIČKOM DOKUMENTACIJOM I DOKUMENTOM O KONTROLI INTERFEJSA I FUNKCIONALNOSTI (IFCD) KOJI RAZVIJA I ODRŽAVA EVROPSKA KOMISIJA.

Nacionalni sistem SafeSeaNet omogućava razmenu informacija o pomorskoj plovidbi između korisnika, odnosno brodara, agenata, zapovednika ili krcatelja robe.

Ministarstvo upravlja nacionalnim sistemom SafeSeaNet omogućavanjem razmene podataka između korisnika i pružaoca podataka na nacionalnom nivou, dodeljivanjem odgovarajućih UN LOCODES, kao i uspostavljanjem i održavanjem informacione i druge tehničke infrastrukture u skladu sa SafeSeaNet tehničkom dokumentacijom i dokumentom o kontroli interfejsa i funkcionalnosti (IFCD), usvojenim od strane Evropske agencije za pomorsku bezbednost.

Prekršajni postupak u prvom stepenu, po prekršajima iz ovog zakona, vodi i odluku o prekršaju donosi Komisija za prekršaje u plovidbi iz člana 279. Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama („Službeni glasnik RS“, broj 73/10).

VII. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u zakonu

Rešenja u Predlogu zakonu o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi imaće pozitivan uticaj na srpske državljane koji se ukrcavaju kao članovi posade na pomorskim brodovima, a time i na budzet Republike Srbije imajući u vidu da pomorci značajan deo svoje zarada putem doznaka dostavljaju članovima svojih domaćinstava u Republici Srbiji.

Predlogom zakona nastavlja se proces podizanja nivoa zaštite prava domaćih pomoraca, koji je započet usvajanjem Zakona o pomorskoj plovidbi 2011. godine.

Predlogom zakona uređen je postupak izdavanja pomorskih identifikacionih karti. Kako bi se domaćim državljanima koji rade kao pomorci omogućilo da nesmetano nastave sa obavljanjem poslova na brodovima stranih zastava, Predlogom zakona se u domaće zakonodavstvo unose odredbe Konvencije o identifikacionoj karti pomoraca br. 185 Međunarodne organizacije rada. Imajući u vidu da su Konvenciju o identifikacionim kartama pomoraca ratifikovale uticajne pomorske obalne države poput Španije, Ruske Federacije, Francuske, Brazila, Filipina, Hrvatske, Južne Koreje, kao i da su je bez prethodne ratifikacije počele primenjivati Kina, Nemačka, Velika Britanija, SAD, Kanada, Australija, Japan i druge obalne države u čije luke pristaju brodovi na kojima rade pomorci državljani Republike Srbije, srpski državljani se poslednjih godina suočavaju sa određenim problemima u svom radu. Navedeni problemi ogledaju se pre svega u zabrani privremenog izlaska na kopno (shore leave) u lukama država koje zahtevaju da pomorci imaju identifikacionu kartu pomoraca izdatu u skladu sa odredbama Konvencije. Takođe, srpski državljani suočavaju se s problemom zabrane transfera, odnosno tranzitnog prelaska bez vize u slučaju repatrijacije ili vanredne promene broda na kome je pomorac zaposlen, preko teritorije države koja zahteva posedovanje vize u pasošu za takvu vrstu prelaska ukoliko pomorac nema identifikacionu kartu pomorca izdatu u skladu sa odredbama Konvencije. S tim u vezi, Predlogom zakona predviđa se izmena člana 84. Zakona, na način da se pomorska knjižica definiše kao javna isprava kojom se dokazuje osposobljenost pomorca za obavljanje određenih poslova na brodu, zdravstveno stanje, svojstvo u kome je član posade ukrcan na brod, kao i trajanje zaposlenja na brodu. Posledično, pomorska knjižica više neće služiti kao dokaz o državljanstvu i neće služi kao putna isprava (pasoš) kada je snabdevena vizom. Takođe, članom 20. Predloga zakona dodaju se novi čl. 84a-84ž kojima je uređen postupak i uslovi za izdavanje identifikacionih karata pomoraca, koje sadrže biometrijski podatak zasnovan na otisku prsta, kao javnih isprava kojima se dokazuje identitet i srpsko državljanstvo u skladu sa odredbama Konvencije. Stupanjem na snagu ovog dela Zakona uticaće na povećanje interesovanja državljana Republike Srbije za ovom profesijom. S tim u vezi, Republika Srbija trenutno daje oko 5.000 pomoraca koji rade na pomorskim brodovima strane zastave. Očekuje se da će ova mera, zajedno sa drugim već preduzetim merama, kao što su uređenja sistema izdavanja ovlašćenja o osposobljenosti pomoraca u skladu sa zahtevima STCW Konvencije, te mere koje su inicirane u saradnji sa Ministarstvom nadležnim za poslove rada i Ministarstvom nadležnim za poslove finansija u odnosu na socijalnu reformu koja se tiče pomoraca, povećati broj srpskih pomoraca na 7.000, ali i privući strane brodovlasnike da deo svoje flote stave pod srpsku zastavu.

Predlogom zakona predviđena je obaveza domaćeg poslodavca da ugovor o radu pomorca registruje kod Lučke kapetanije Beograd. Pored ove registracije poslodavac je dužan da u svojstvu podnosioca jedinstvene prijave izvrši registraciju pomoraca domaćih državljana kao osiguranika prema zakonima kojima se uređuje obavezno socijalno osiguranje, podnošenjem jedinstvene prijave u elektronskom obliku u skladu sa zakonom kojim se uređuje centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja. Na ovaj način olakšaće se kontrola ispunjavanja zakonom propisanih obaveza poslodavca prema pomorcima čime se podiže nivo zaštite ove kategorije radnika koja je zbog prirode posla izložena velikim rizicima zbog čega MLC Konvencija zahteva viši nivo njihove zaštite u svim ekonomskim i socijalnim aspektima.

U skladu sa Direktivom Saveta 98/41/EZ od 18. juna 1998. godine o registraciji lica koji putuju putničkim brodovima koji plove prema ili iz luka država članica Zajednice, Predlogom zakona je uvedena obaveza da domaća kompanija koja upravlja putničkim brodom dobije saglasnost na uspostavljeni sistem za registraciju i prenos podataka o putnicima.

U skladu sa Rezolucijom Međunarodne pomorske organizacije A.931(22), Predlogom zakona predviđa se obaveza domaćeg poslodavca da zaključi polisu osiguranja ili drugo finansijsko jemstvo u cilju pokrića potraživanja za slučaj smrti ili povrede na radu pomoraca, kao i uslovi koje isto mora da ispunjava.

Takođe, u skladu sa odredbama Direktive 2009/13/EZ o sprovođenju sporazuma koji je zaključen između Evropskog udruženja brodovlasnika Zajednice i Evropske federacije radnika u transportu o Međunarodnoj konvenciji o radu pomoraca, Predlogom zakona je propisano da specijalista medicine rada koji vrši zdravstvene preglede pomoraca mora da ima potpunu profesionalnu nezavisnost u donošenju zdravstvene procene prilikom obavljanja zdravstvenog pregleda, kako bi se donela najsigurnija odluka o sposobnosti određenog lica da obavlja poslove na moru.

Predlog zakona, takođe, omogućava da se izmenama i dopunama odredaba Zakona koje sadrže ovlašćenje za donošenje podzakonskih akata, u domaće zakonodavstvo unesu i određena rešenja koja će omogućiti otklanjanje uočenih nedostataka u primeni Zakona. Izmene i dopune pojedinih ovlašćenja za donošenje podzakonskih akata, u smislu prenošenja nadležnosti za donošenje sa Ministarstva na Vladu, posledica je materije koju je neophodno urediti predmetnim podzakonskim aktima, a koja uređuje niz prava i obaveza kako organa i organizacija, tako i stranaka u postupku, što u skladu sa domaćim pravnim sistemom nije moguće urediti pravilnikom već uredbom.

Kakve troškove će primena zakona stvoriti građanima i privredi

(naročito malim i srednjim preduzećima)

U odnosu na troškove koje će primena Predloga zakona stvoriti za građane, isti će stvoriti nove troškove za građane koji rade u svojstvu pomoraca u cilju dobijanja pomorske identifikacione karte. Imajući u vidu da će se ovakva vrsta isprava po prvi put izdavati, u ovom trenutku nije moguće predvideti tačan iznos koji će građani morati da plate za izdavanje novih isprava, ali je procena da će njihova vrednost biti na nivou cene koju građani plaćaju za izdavanje vozačkih dozvola, s obzirom na kvalitet isprave i ICAO standard koji se traži da bude ispunjen u procesu njegove proizvodnje. S obzirom da će izdavanje ovih isprava zahtevati značajno tehničko opremanje Lučke kapetanije Beograd, kao i da postoje zahtevi za izdavanje sličnih isprava za članove posade i drugih vrsta prevoznih sredstava, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture apliciraće će za sredstva iz raspoloživih EU fondova u cilju tehničkog opremanja i osposobljavanja administracije za izdavanje ovih isprava. Kako bi se omogućilo nesmetano sprovođenje odredaba ovog dela Predloga zakona, početak primene ovog dela Predloga zakona odložen je za 1. januar 2018. godine.

U odnosu na zahtev da domaći poslodavac zaključi polisu osiguranja ili drugo finansijsko jemstvo u cilju pokrića potraživanja za slučaj smrti ili povrede na radu pomoraca, u ovom trenutku nije moguće predvideti mogući iznos premije koje će osiguravajuće kompanije odrediti. S tim u vezi, tek nakon procene eventualnih rizika od strane osiguravajućih kuća, te obavljanja aktuarskih poslova, biće moguće da se utvrdi iznos premije osiguranja koje će poslodavci biti dužni da plaćaju.

Što se tiče poslova registracije ugovora o radu pomoraca kod Lučke kapetanije Beograd, kao i registracije pomoraca podnošenjem jedinstvene prijave u elektronskom obliku u skladu sa zakonom kojim se uređuje centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, isto je besplatno i neće prouzrokovati dodatne troškove za poslodavca.

Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti

Imajući u vidu dosadašnje probleme sa kojima se suočavaju državljani Republike Srbije koji rade u svojstvu pomoraca a koji se ogledaju u zabrani privremenog izlaska na kopno u lukama obalnih država koje zahtevaju da pomorci imaju identifikacionu kartu pomoraca izdatu u skladu sa odredbama Konvencije, kao i u zabrani transfera, odnosno tranzitnog prelaska bez vize u slučaju repatrijacije ili vanredne promene broda na kome je pomorac zaposlen, preko teritorije države koja zahteva posedovanje vize u pasošu za takvu vrstu prelaska ukoliko pomorac nema identifikacionu kartu pomorca izdatu u skladu sa odredbama Konvencije, te da će stupanjem na snagu dela Predloga zakona kojim se uređuje izdavanje pomorskih identifikacionih isprava ovi problemi rešiti, pozitivne posledice donošenja Nacrta zakona takve su da opravdavaju troškove koje će on stvoriti za građane.

U odnosu na rešenje iz Predloga zakona po kome se poslovi izrade identifikacionih karata pomoraca poverava Narodnoj banci Srbije – Zavodu za izradu novčanicu i kovanog novca, ukazuje se da je prilikom pripreme teksta Predloga zakona izvršena analiza tehničke dokumentacije ICAO Doc. 9303 koja se primenjuje na izradu identifikacionih karata pomoraca, te nivo poverljivosti podataka koji se zahteva u postupku personalizacije ovih isprava, te je utvrđeno da ovi poslovi budu povereni Narodnoj banci Srbije – Zavodu za izradu novčanicu i kovanog novca. Ukazuje se da su obavljeni razgovori sa predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i nekoliko privrednih društava koje se bave izradom specijalizovanih kartica, tokom kojih je utvrđeno da samo Narodna banka Srbije – Zavod za izradu novčanicu i kovanog novca, može da se prilagodi zahtevima za izradu ovih isprava po propisanim međunarodnim standardima.

Takođe, primena ovog zakona stvoriće određene troškove za zdravstvene ustanove koje vrše zdravstvene preglede pomoraca zbog uvođenja ISO sistema upravljanja kvalitetom, usled zahteva ILO-a i Svetske zdravstvene organizacije. Imajući u vidu da će ispunjavanje propisanih uslova omogućiti međunarodno priznavanje uverenja o zdravstvenoj sposobnosti pomoraca na međunarodnom nivou pozitivne posledice donošenja Predloga zakona takve su da opravdavaju troškove koje će on stvoriti za ove institucije.

Da li zakon podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu

i tržišnu konkurenciju

S obzirom na predmet uređivanja Predloga zakona primena ovog zakona neće imati efekata na stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju.

Da li su zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o zakonu

Imajući u vidu da se Predlogom zakona ne menjaju bitno pitanja koja su do danas bila uređena Zakonom o pomorskoj plovidbi, nije postojala obaveza za sprovođenjem javne rasprave u skladu sa odredbom člana 77. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik” , br. 79/05 i 101/07).

Koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava

Nakon stupanja na snagu ovog zakona potrebno je u saradnji sa nadležnim organima i organizacijama u propisanim rokovima usvojiti sledeće podzakonske akte čija je sadržina ovim zakona precizirana:

1) Pravilnik o bitnim zahtevima koji se odnose na pomorsku opremu koji moraju da budu ispunjeni za njeno stavljanje na tržište i/ili upotrebu, uključujući zaštitne mere i izuzeća u slučaju tehničkih inovacija, odnosno zbog ispitivanja ili provere, postupke za ocenu usklađenosti pomorske opreme, sadržinu Deklaracije o usaglašenosti, zahteve koje mora da ispuni telo za ocenjivanje usaglašenosti da bi bilo imenovano za ocenjivanje usaglašenosti, znak usaglašenosti i označavanje usaglašenosti, poverljivost podataka i zaštitnu klauzulu (Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Sektor za vodni saobraćaj i bezbednost plovidbe, rok za usvajanje je dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona);

2) Uredba o klase putničkih brodova, bezbednosne zahteve za nove i postojeće putničke brodove i za brze putničke brodove, zahteve za stabilitet ro-ro putničkih brodova i njihovo isključivanje iz plovidbe, bezbednosne zahteve za lica sa smanjenom pokretljivošću, dodatne bezbednosne zahteve, ekvivalentne zamene i izuzeća, vrste i rokove za vršenje pregleda putničkih brodova, sadržinu i obrazac svedočanstva o bezbednosti putničkog broda, bezbednosne uslove za nove i postojeće putničke brodove, kao i smernice i bezbednosnim zahtevima za putničke brodove, brza putničke brodove i za lica sa smanjenom pokretljivošću (Vlada na predlog Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Sektora za vodni saobraćaj i bezbednost plovidbe, rok za usvajanje je dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona);

3) Uredba o posebne zahteve za stabilitet ro-ro putničkih brodova, sadržinu svedočanstva o usklađenosti sa posebnim zahtevima stabiliteta, uslove za obavljanje sezonske delatnosti linijskog prevoza ro-ro putničkim brodovima i delatnosti u kraćem vremenskom periodu, metode ispitivanja modela, kao i smernice za primenu posebnih zahteva stabiliteta (Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Sektor za vodni saobraćaj i bezbednost plovidbe u saradnji sa ministarstvom nadležnim za poslove zapošljavanja rok za usvajanje je dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona);

4) Pravilnik o zahteve koje kompanija koja upravlja ro-ro trajektom ili brzim putničkim brodom mora da obezbedi na tim brodovima i uslove koje u pogledu kvalifikacija i nezavisnosti moraju da ispunjavaju instruktori priznate organizacije koji su ovlašćeni da vrše preglede domaćih ro-ro trajekata i brzih putničkih brodova (Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Sektor za vodni saobraćaj i bezbednost plovidbe u saradnji sa ministarstvom nadležnim za poslove zdravlja, rok za usvajanje je dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona);

5) Pravilnik o postupak registracije i sadržaj registra ugovora o radu pomoraca. (ministarstvo nadležno za poslove rada, rok za usvajanje je dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona);

6) Pravilnik o način i postupak izdavanja identifikacione karte pomorca, način uzimanja biometrijskog podatka, obrazac, zaštitne elemente na obrascu i materijale koji se koriste za izradu obrasca identifikacione karte pomorca. (Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Sektor za vodni saobraćaj i bezbednost plovidbe, rok za usvajanje je dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona);

7) Pravilnik o uslove za izdavanje pomorskih knjižica i dozvola za ukrcavanje, način izdavanje, odnosno vođenje pomorskih knjižica i dozvola za ukrcavanje, način i nadležnost za unošenje i overu podataka o pomorskom stažu u pomorsku knjižicu, odnosno dozvolu za ukrcavanje, način dostavljanja podataka o pomorskom stažu, uslove, način i nadležnost za zamenu pomorske knjižice, odnosno dozvole za ukrcavanje, sadržinu i obrasce pomorske knjižice i dozvole za ukrcavanje, kao i način vođenja evidencije izdatih pomorskih knjižica i dozvola za ukrcavanje. (Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Sektor za vodni saobraćaj i bezbednost plovidbe, rok za usvajanje je dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona);

8) Uredba o mere koje se preduzimaju u cilju obezbeđenja pravičnog postupanja sa pomorcima u slučaju pomorske nesreće ili pomorske nezgode, kao i obaveze brodara i pomoraca u slučaju pomorske nesreće ili pomorske nezgode, u skladu sa IMO smernicama za pravično postupanje sa pomorcima u slučaju pomorske nesreće ili pomorske nezgode, vrsti podataka, načinu prikupljanja i vođenju evidencije podataka o putnicima koje domaći putnički brod mora da vodi o putnicima na putničkom brodu (Vlada na predlog Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Sektor za vodni saobraćaj i bezbednost plovidbe, rok za usvajanje je dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona);

Pored usvajanja navedenih podzakonskih akata, sprovođenje ovog zakona zahtevaće određena finansijska ulaganja u tehničko opremanje Lučke kapetanije Beograd kako bi se osposobila za izdavanje identifikacionih karti pomoraca. S tim u vezi, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture će aplicirati za sredstva iz raspoloživih EU fondova u cilju tehničkog opremanja i osposobljavanja Lučke kapetanije Beograd za izdavanje ovih isprava. Kako bi se omogućilo nesmetano sprovođenje odredaba ovog dela Predloga zakona, početak primene ovog dela Predloga zakona odložen je za 1. januar 2018. godine. Pored ovih institucionalnih mera (finansijske, tehničko-tehnološke, organizacione i kadrovske mere), nije potrebno sprovoditi druge mere i aktivnosti koje imaju za cilj punu primenu zakonskih rešenja i sistema kontrole primene ovog Predloga zakona.

IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE

1. Ovlašćeni predlagač propisa – Vlada

Obrađivač – Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

2. Naziv propisa

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi.

Draft Law on Amendments on the Law on Maritime Navigation

3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)

a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa

Sporazum, Naslov V, Kretanje radnika, poslovno nastanjivanje, pružanje usluga, kapital, Poglavlje III, Pružanje usluga, član 61. stav 1. tač. 2. i 6.

Sporazum, Naslov VIII, Politike saradnje, član 108.

b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma

Opšti rok

v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma

Sporazum, Naslov V, Kretanje radnika, poslovno nastanjivanje, pružanje usluga, kapital, Poglavlje III, Pružanje usluga, član 61. stav 1. tač. 2. – potpuno usklađeno

Sporazum, Naslov V, Kretanje radnika, poslovno nastanjivanje, pružanje usluga, kapital, Poglavlje III, Pružanje usluga, član 61. stav 1. tačka 6. – delimično usklađeno

Sporazum, Naslov VIII, Politike saradnje, član 108. – delimično usklađeno

g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma

Potpuna usklađenost sa članom 61. stav 1. tačka 6. i članom 108. Sporazuma ostvariće se nakon donošenja planiranog seta zakona iz oblasti plovidbenog prava i podzakonskih akata.

d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju

nema

4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije

a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima

nema

b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima

v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenost sa njima

nema

g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost

nema

d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije

nema

5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.

–

6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?

nema

7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?

ne

8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti

ne

Ostavite komentar