PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O
POREZU NA DOBIT PRAVNIH LICA
Član 1.
U Zakonu o porezu na dobit pravnih lica („Službeni glasnik RS”, br. 25/01, 80/02, 80/02-dr. zakon, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12 i 47/13), član 48. briše se.
Član 2.
Član 50i menja se i glasi:
„Član 50i
Pravo na poreski podsticaj kod ulaganja iz člana 50a ovog zakona, ne ostvaruje se za nabavku opreme već korišćene u Republici.
Poreski podsticaj iz stava 1. ovog člana ne može se preneti na drugo pravno lice, koje nije steklo pravo na korišćenje tog podsticaja u smislu ovog zakona, ni u slučaju kada drugo pravno lice učestvuje u statusnoj promeni sa obveznikom koji koristi navedeni poreski podsticaj.
Pravo na poreski podsticaj iz stava 1. ovog člana ne ostvaruje se za osnovna sredstva, i to za: vazduhoplove i plovne objekte koji se ne koriste za obavljanje delatnosti; putničke automobile, osim automobila za taksi prevoz, rent-a-car, obuku vozača i specijalnih putničkih automobila sa ugrađenim uređajima za bolesnike; nameštaj, osim nameštaja za opremanje hotela, motela, restorana, omladinskih, dečijih i radničkih odmarališta; tepihe; umetnička dela likovne i primenjene umetnosti i ukrasne predmete za uređenje prostora; mobilne telefone; klima uređaje; opremu za video nadzor; oglasna sredstva, kao i alat i inventar sa kalkulativnim otpisom.”
Član 3.
Poreski obveznik koji je do 31. decembra 2013. godine ostvario pravo na poreski podsticaj iz člana 48. Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Službeni glasnik RS”, br. 25/01, 80/02, 80/02-dr. zakon, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12 i 47/13) i iskazao podatke u poreskom bilansu i poreskoj prijavi za 2013. godinu, može to pravo da koristi do isteka roka i na način propisan tim zakonom.
Član 4.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjivaće se od 1. januara 2014. godine.
OBRAZLOŽENJE
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbama člana 97. stav 1. tač. 6. i 15. Ustava Republike Srbije, prema kojima Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje poreski sistem i finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije, utvrđenih Ustavom i zakonom.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
• Problemi koje Zakon treba da reši, odnosno ciljevi koji se postižu donošenjem Zakona
Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su u potrebi stvaranja uslova za povećanje priliva i naplate javnih prihoda po osnovu poreza na dobit pravnih lica. Imajući u vidu da je Zakonom o porezu na dobit pravnih lica („Službeni glasnik RS”, br. 25/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 43/03, 84/04, 18/10, 119/12 i 47/13 – u daljem tekstu: Zakon o porezu na dobit) propisano nekoliko poreskih podsticaja (čijom primenom se umanjuje iznos obračunatog poreza na dobit, a samim tim i prihod budžeta po osnovu ovog poreskog oblika), ovim zakonom se predlaže ukidanje poreskog podsticaja iz člana 48. Zakona o porezu na dobit. Naime, pravo na ovaj poreski podsticaj obveznici stiču (u vidu poreskog kredita) po osnovu ulaganja izvršenih u osnovna sredstva i ulaganja izvršenih u razvoj kao nematerijalnu imovinu, što im omogućava da umanje svoju poresku obavezu za poreski period u kojem su ulaganja izvršena, pri čemu neiskorišćeni deo poreskog kredita mogu koristiti za umanjenje budućih poreskih obaveza i to u narednih deset godina.
Pored toga, kako su brojne studije pokazale da, pri niskoj poreskoj stopi, poreske olakšice ne predstavljaju efikasan mehanizam podsticanja investicija, odnosno ne utiču odlučujuće na odluku za ili protiv ulaganja, procenjuje se da ukidanje navedenog poreskog podsticaja neće imati značajan uticaj na opredeljenje za investiranje.
• Razmatrane mogućnosti da se problemi reše bez donošenja Zakona
Imajući u vidu da je reč o elementima sistema i politike javnih prihoda koji se, saglasno odredbama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10 i 62/13), uvode zakonom, to znači da se izmene i dopune tih elemenata mogu vršiti samo zakonom. Prema tome, kako se materija koja se uređuje ovim zakonom odnosi na oporezivanje dobiti pravnih lica i spada u zakonodavnu regulativu, nije razmatrano, niti je bilo osnova za razmatranje njenog uređenja drugim zakonom ili podzakonskim aktom.
• Zašto je donošenje Zakona najbolje rešenje datog problema
S obzirom da se radi o zakonskoj materiji, određena postojeća zakonska rešenja jedino je i moguće menjati i dopunjavati donošenjem zakona, tj. izmenama i dopunama zakona.
Uređivanjem poreskopravne materije zakonom, daje se doprinos pravnoj sigurnosti i obezbeđuje dostupnost javnosti u pogledu vođenja poreske politike, s obzirom da se zakon kao opšti pravni akt objavljuje i stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poreskopravnoj situaciji.
III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA
I POJEDINAČNIH REŠENJA
Uz član 1.
Predlaže se brisanje poreskog podsticaja iz člana 48. Zakona o porezu na dobit, iz razloga povećanja budžetskih sredstava.
Uz član 2.
Vrši se potrebno usaglašavanje člana 50i Zakona o porezu na dobit sa predloženim izmenama u članu 1. ovog zakona.
Uz član 3.
Predlaže se da obveznik koji je do 31. decembra 2013. godine ostvario pravo na poreski podsticaj iz člana 48. Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Službeni glasnik RS”, br. 25/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 43/03, 84/04, 18/10, 119/12 i 47/13), i s tim u vezi iskazao podatke u poreskom bilansu i poreskoj prijavi za 2013. godinu, može to pravo da koristi do isteka roka i na način propisan tim zakonom.
Uz član 4.
Predlaže se da zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije” a da se odredbe ovog zakona primenjuju od 1. januara 2014. godine.
IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA
POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Donošenje ovog zakona po hitnom postupku predlaže se u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/12 – prečišćen tekst), imajući u vidu da je neophodno obezbediti nesmetan rad organa i organizacija čije se funkcionisanje finansira iz budžeta Republike Srbije u budućem periodu.
VI. STUPANJE ZAKONA NA SNAGU PRE OSMOG DANA OD DANA OBJAVLJIVANJA
Ustavni osnov za stupanje na snagu Zakona ranije od osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, sadržan je u članu 196. stav 4. Ustava Republike Srbije.
Potrebno je da Zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije” jer postoje naročito opravdani razlozi fiskalne prirode koji se ogledaju u ostvarivanju ciljeva fiskalne konsolidacije Republike Srbije.
VII. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Obim poreskog rashoda koji se predloženim rešenjem ukida u 2012. godini je iznosio 23,8 milijardi dinara.
Prvi prihodni efekti predloženog ukidanja poreske olakšice mogu se očekivati u 2015. godini, budući da na prihod od poreza na dobit u 2014. godini predložena izmena neće imati uticaj. Kako je primena ovog zakona predviđena od 1. januara 2014. godine, znači da će imati uticaja na visinu akontacije poreza na dobit koja se plaća u 2015. godini. Značajniji prihodni efekti predloženog rešenja mogu se očekivati u srednjem roku jer je, u skladu sa načelom odsustva retroaktivnosti, predviđeno da svi obveznici koji su otpočeli korišćenje ove poreske olakšice imaju pravo da je koriste u skladu sa odredbama zakona koje su važile u momentu sticanja tog prava. S tim u vezi, očekuje se da će u 2015. godini efekti predmetnog rešenja iznositi 8,5 milijardi dinara.
1) Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u Zakonu?
Predloženo rešenje neće imati uticaja na obveznike koji su otpočeli korišćenje olakšice koja se ukida, budući da će ovo pravo moći da iskoriste u skladu sa odredbama zakona koje su važile u momentu sticanja tog prava.
Predloženo rešenje uticaće na obveznike poreza na dobit pravnih lica koji otpočinju investiranje u osnovna sredstva u 2014. godini i narednim godinama, budući da neće imati pravo na umanjenje poreske obaveze po tom osnovu.
2) Kakve troškove će primena Zakona stvoriti građanima i privredi (naročito malim i srednjim preduzećima)?
Primena zakona ne stvara dodatne troškove ni građanima ni privredi.
3) Da li su pozitivne posledice donošenja Zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti?
Primena ovog zakona neće stvoriti troškove.
4) Da li se Zakonom podržava stvaranje privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija?
Predloženo ukidanje poreskog podsticaja ne bi trebalo značajnije da utiče na odluku o stvaranju privrednih subjekata na tržištu, a samim tim i na tržišnu konkurenciju, imajući u vidu da postojanje poreskih olakšicanije od presudnog značaja za osnivanje novih privrednih subjekata.
5) Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o Zakonu?
U postupku pripreme ovaj zakon dostavljen je nadležnim organima sa čijim delokrugom rada su povezana predložena rešenja.
6) Koje će se mere tokom primene Zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem Zakona namerava?
Ministarstvo finansija je nadležno za sprovođenje ovog zakona, za njegovu ujednačenu primenu na teritoriji Republike Srbije, kao i za davanje mišljenja u vezi njegove primene.
Posebno ističemo, da će se periodičnim publikovanjem Biltena službenih objašnjenja i stručnih mišljenja za primenu finansijskih propisa, kao i na drugi pogodan način, dodatno obezbediti transparentnost, informisanost i dostupnost informacijama, kako bi se i na ovaj način doprinelo ostvarivanju ciljeva postavljenih donošenjem zakona.
VIII. PREGLED ODREDABA KOJE SE MENJAJU, ODNOSNO DOPUNJUJU
Član 48.
Obvezniku koji izvrši ulaganja u nekretnine, postrojenja, opremu ili biološka sredstva (u daljem tekstu: osnovna sredstva) u sopstvenom vlasništvu na teritoriji Republike za obavljanje pretežne delatnosti i delatnosti upisanih u osnivački akt obveznika, odnosno navedenih u drugom aktu obveznika kojim se određuju delatnosti koje obveznik obavlja, kao i po osnovu ulaganja u razvoj kao nematerijalnu imovinu, priznaje se pravo na poreski kredit u visini od 20% izvršenog ulaganja, s tim što poreski kredit ne može biti veći od 33% obračunatog poreza u godini u kojoj je izvršeno ulaganje.
Pod ulaganjima u razvoj kao nematerijalnu imovinu iz stava 1. ovog člana podrazumeva se primena rezultata istraživanja ili drugog znanja radi proizvodnje novih značajnije poboljšanih materijala, uređaja, proizvoda, procesa, sistema ili usluga pre pristupanja komercijalnoj proizvodnji ili korišćenju (u daljem tekstu: ulaganja u razvoj).
Izuzetno od stava 1. ovog člana, obvezniku koji je prema zakonu kojim se uređuje računovodstvo i revizija razvrstan u malo pravno lice priznaje se pravo na poreski kredit u visini od 40% izvršenog ulaganja, s tim što poreski kredit ne može biti veći od 70% obračunatog poreza u godini u kojoj je izvršeno ulaganje.
Pravo na poreski kredit iz st. 1. i 3. ovog člana po osnovu ulaganja u razvoj priznaje se u poreskom periodu u kojem su ispunjeni uslovi za priznavanje takvih ulaganja kao nematerijalnih ulaganja u skladu sa MRS, odnosno MSFI i propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija.
Neiskorišćeni deo poreskog kredita može se preneti na račun poreza na dobit iz budućih obračunskih perioda, najviše do limita od 33%, odnosno 70% obračunatog poreza u tom poreskom periodu, ali ne duže od deset godina.
U svakoj od godina perioda iz stava 5. ovog člana prvo se primenjuje poreski kredit po osnovu ulaganja iz te godine, a zatim se, do limita od 33%, odnosno 70% obračunatog poreza u tom poreskom periodu, primenjuju preneti poreski krediti po redosledu ulaganja.
Osnovnim sredstvima iz stava 1. ovog člana ne smatraju se: vazduhoplovi i plovni objekti koji se ne koriste za obavljanje delatnosti; putnički automobili, osim automobila za taksi prevoz, rent-a-car, obuku vozača i specijalnih putničkih automobila sa ugrađenim uređajima za bolesnike; nameštaj, osim nameštaja za opremanje hotela, motela, restorana, omladinskih, dečijih i radničkih odmarališta; tepisi; umetnička dela likovne i primenjene umetnosti i ukrasni predmeti za uređenje prostora; mobilni telefoni; klima uređaji; oprema za video nadzor; oglasna sredstva, kao ni alat i inventar sa kalkulativnim otpisom.
U slučaju otuđenja osnovnih sredstava, odnosno nematerijalne imovine nastale ulaganjem u razvoj iz stava 1. ovog člana pre isteka roka od tri godine od dana nabavke, odnosno priznavanja prava na poreski kredit za ulaganja u razvoj, osim usled statusnih promena, obveznik gubi pravo na poreski kredit iz st. 1. i 3. ovog člana.
U slučaju iz stava 8. ovog člana obveznik je dužan da u poreskoj prijavi za poreski period u kojem je otuđio osnovna sredstva, odnosno nematerijalnu imovinu, obračuna i plati valorizovan iznos poreza koji bi platio da nije koristio poreski kredit.
Valorizovan iznos poreza iz stava 9. ovog člana obveznik utvrđuje primenom indeksa potrošačkih cena prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike od dana podnošenja poreske prijave za poreski period u kojem je ostvario pravo na poreski kredit do dana otuđenja.
U slučaju otuđenja osnovnih sredstava, odnosno nematerijalne imovine nastale ulaganjem u razvoj iz st. 1. i 3. ovog člana nakon isteka roka od tri godine od dana nabavke, odnosno priznavanja prava na poreski kredit za ulaganja u razvoj pre isteka roka iz stava 5. ovog člana, obveznik nema pravo na dalje korišćenje neiskorišćenog dela poreskog kredita, počev od poreskog perioda u kojem je izvršio otuđenje.
U slučaju kad obveznik izvrši ulaganje u osnovna sredstva iz st. 1. i 2. ovog člana uplatom avansnog računa, na osnovu overene privremene situacije i slično, a u narednom poreskom periodu, zbog raskida ugovora o nabavci ili u poreskom periodu u kojem okonča takva ulaganja u osnovna sredstva, ne izvrši prenos sa osnovnih sredstava u pripremi na osnovna sredstva koja koristi za obavljanje delatnosti, gubi pravo na poreski kredit i dužan je da obračuna i plati porez koji bi platio da nije koristio poreski kredit, valorizovan shodnom primenom stava 10. ovog člana.
Član 50i
Pravo na poreski kredit iz člana 48. ovog zakona i na podsticaje kod ulaganja iz člana 50a ovog zakona, ne ostvaruje se za nabavku opreme već korišćene u Republici.
Poreski podsticaji iz stava 1. ovog člana ne mogu se preneti na drugo pravno lice, koje nije steklo pravo na njihovo korišćenje u smislu ovog zakona, ni u slučaju kada drugo pravno lice učestvuje u statusnoj promeni sa obveznikom koji koristi navedene poreske podsticaje.
Pravo na podsticaje kod ulaganja iz člana 50a ovog zakona ne ostvaruje se za osnovna sredstva koja se ne smatraju osnovnim sredstvima u skladu sa članom 48. stav 7. ovog zakona.
PRAVO NA PORESKI PODSTICAJ KOD ULAGANJA IZ ČLANA 50A OVOG ZAKONA, NE OSTVARUJE SE ZA NABAVKU OPREME VEĆ KORIŠĆENE U REPUBLICI.
PORESKI PODSTICAJ IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NE MOŽE SE PRENETI NA DRUGO PRAVNO LICE, KOJE NIJE STEKLO PRAVO NA KORIŠĆENJE TOG PODSTICAJA U SMISLU OVOG ZAKONA, NI U SLUČAJU KADA DRUGO PRAVNO LICE UČESTVUJE U STATUSNOJ PROMENI SA OBVEZNIKOM KOJI KORISTI NAVEDENI PORESKI PODSTICAJ.
PRAVO NA PORESKI PODSTICAJ IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NE OSTVARUJE SE ZA OSNOVNA SREDSTVA, I TO ZA: VAZDUHOPLOVE I PLOVNE OBJEKTE KOJI SE NE KORISTE ZA OBAVLJANJE DELATNOSTI; PUTNIČKE AUTOMOBILE, OSIM AUTOMOBILA ZA TAKSI PREVOZ, RENT-A-CAR, OBUKU VOZAČA I SPECIJALNIH PUTNIČKIH AUTOMOBILA SA UGRAĐENIM UREĐAJIMA ZA BOLESNIKE; NAMEŠTAJ, OSIM NAMEŠTAJA ZA OPREMANJE HOTELA, MOTELA, RESTORANA, OMLADINSKIH, DEČIJIH I RADNIČKIH ODMARALIŠTA; TEPIHE; UMETNIČKA DELA LIKOVNE I PRIMENJENE UMETNOSTI I UKRASNE PREDMETE ZA UREĐENJE PROSTORA; MOBILNE TELEFONE; KLIMA UREĐAJE; OPREMU ZA VIDEO NADZOR; OGLASNA SREDSTVA, KAO I ALAT I INVENTAR SA KALKULATIVNIM OTPISOM.
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
ČLAN 3.
PORESKI OBVEZNIK KOJI JE DO 31. DECEMBRA 2013. GODINE OSTVARIO PRAVO NA PORESKI PODSTICAJ IZ ČLANA 48. ZAKONA O POREZU NA DOBIT PRAVNIH LICA („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BR. 25/01, 80/02, 80/02-DR. ZAKON, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12 I 47/13) I ISKAZAO PODATKE U PORESKOM BILANSU I PORESKOJ PRIJAVI ZA 2013. GODINU, MOŽE TO PRAVO DA KORISTI DO ISTEKA ROKA I NA NAČIN PROPISAN TIM ZAKONOM.
ČLAN 4.
OVAJ ZAKON STUPA NA SNAGU NAREDNOG DANA OD DANA OBJAVLJIVANJA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE” A PRIMENJUJE SE OD 1. JANUARA 2014. GODINE.
OBRAZAC IZJAVE O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Organ državne uprave, odnosno drugi ovlašćeni predlagač propisa
Ovlašćeni predlagač: Vlada Republike Srbije
Obrađivač: Ministarstvo finansija (isključiva nadležnost)
2. Naziv propisa
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica
Draft Law on Amendments and supplements to Law on corporate profit tax
3. Usklađenost propisa s odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno s odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum):
a) Odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma koje se odnose na normativnu saržinu propisa
Poglavlje III – Opšte odredbe, član 37. Sporazuma (Zabrana fiskalne diskriminacije)
Naslov VI – Usklađivanje propisa, primena prava i pravila konkurencije, član 72. Sporazuma
Naslov VIII – Politike saradnje, član 100. Sporazuma (Oporezivanje).
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma
Primenjuje se rok iz člana 72. Sporazuma, kao opšti rok za usklađivanje propisa.
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma,
Ispunjava u potpunosti.
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma,
/
d) Veza sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije.
Prema Nacionalnom programu za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju, za 2013. godinu nije planirano donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica.
Do kraja 2016. godine pristupiće se daljem usaglašavanju Zakona o porezu na dobit pravnih lica sa propisima EU koji su relevantni za normativnu uređenost Zakona o porezu na dobit pravnih lica.
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije:
a) Navođenje odredbi primarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima
Ugovor o funkcionisanju Evropske unije, Naslov VII Zajednička pravila o konkurenciji, oporezivanju i usklađivanju propisa – potpuno usklađeno.
b) Navođenje sekundarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima,
Sekundarni izvora prava Evropske unije u pogledu oporezivanja dobiti pravnih lica nisu relevantni za normativnu uređenost Predloga zakona.
v) Navođenje ostalih izvora prava Evropske unije i usklađenst sa njima,
/
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost,
/
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije.
U skladu sa rokovima iz Sporazuma.
5. Ukoliko ne postoje odgovarajuće nadležnosti Evropske unije u materiji koju reguliše propis, i/ili ne postoje odgovarajući sekundarni izvori prava Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost, potrebno je obrazložiti tu činjenicu. U ovom slučaju, nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa. Tabelu usklađenosti nije potrebno popunjavati i ukoliko se domaćim propisom ne vrši prenos odredbi sekundarnog izvora prava Evropske unije već se isključivo vrši primena ili sprovođenje nekog zahteva koji proizilazi iz odredbe sekundarnog izvora prava (npr. Predlogom odluke o izradi strateške procene uticaja biće sprovedena obaveza iz člana 4. Direktive 2001/42/EZ, ali se ne vrši i prenos te odredbe direktive).
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava Evropske unije prevedeni na srpski jezik?
Da
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik Evropske unije?
Ne
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti
U izradi Predlogu zakona nisu učestvovali konsultanti.