PREDLOG ZAKONA
O ZAŠTITI PRAVA OPLEMENjIVAČA BILjNIH SORTI
I. OSNOVNE ODREDBE
Predmet uređivanja
Član 1.
Ovim zakonom uređuju se uslovi, način i postupak za zaštitu prava oplemenjivača biljnih sorti.
Zaštita prava oplemenjivača iz stava 1. ovog člana obuhvata uslove za dodeljivanje prava oplemenjivača, postupak za dodeljivanje prava oplemenjivača, pravo oplemenjivača (obim prava oplemenjivača, izuzeci od prava oplemenjivača, iscrpljenje prava oplemenjivača, prethodna zaštita prava oplemenjivača), prenos prava oplemenjivača i ustupanje prava korišćenja zaštićene sorte, prestanak prava oplemenjivača, kao i građansko-pravnu zaštitu prava oplemenjivača.
Ovaj zakon primenjuje se na sve biljne rodove i vrste.
Značenje izraza
Član 2.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) biljna sorta (u daljem tekstu: sorta) jeste skup biljaka unutar jedinstvene botaničke klasifikacije najniže poznate kategorije koji je, bez obzira na to da li su uslovi za dodeljivanje prava oplemenjivača ispunjeni:
– definisan izražavanjem osobina koje su posledica uticaja datog genotipa ili kombinacije genotipova,
– različit od drugog skupa biljaka po izražavanju najmanje jedne od datih osobina,
– koji predstavlja jedinicu u odnosu na mogućnost sorte za umnožavanje bez promena;
2) reprodukcioni materijal jesu cele biljke ili delovi biljaka, uključujući i seme, koji se mogu koristiti za umnožavanje i uzgajanje biljaka;
3) zaštićena sorta jeste sorta koja je zaštićena u skladu sa odredbama ovog zakona;
4) lice jeste fizičko ili pravno lice;
5) domaće lice jeste lice koje ima prebivalište, odnosno sedište u Republici Srbiji;
6) strano lice jeste lice koje ima prebivalište, odnosno sedište izvan teritorije Republike Srbije;
7) oplemenjivač jeste:
– lice koje je stvorilo ili otkrilo i razvilo novu sortu,
– poslodavac lica koje je u radnom odnosu stvorilo ili otkrilo i razvilo novu sortu ili lica koje je po njegovom ovlašćenju obavilo posao,
– lice koje je pravni sledbenik lica koje je stvorilo ili otkrilo i razvilo novu sortu ili njegovog poslodavca;
8) pravo oplemenjivača jeste pravo koje se oplemenjivaču dodeljuje u skladu sa odredbama ovog zakona;
9) nosilac prava oplemenjivača jeste oplemenjivač kome je dodeljeno pravo oplemenjivača;
10) Registar zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača biljnih sorti jeste registar u koji se upisuju uredno podneti zahtevi za dodeljivanje prava oplemenjivača;
11) Registar zaštićenih biljnih sorti jeste registar u koji se upisuju zaštićene sorte i dodeljeno pravo oplemenjivača;
12) Registar prenesenih prava oplemenjivača jeste registar u koji se upisuju prenesena prava oplemenjivača;
13) Registar ugovora o licenci jeste registar u koji se upisuju ustupljena prava iskorišćavanja zaštićene sorte;
14) UPOV jeste Međunarodna unija za zaštitu novih biljnih sorti.
Stručni savet za zaštitu prava oplemenjivača biljnih sorti
Član 3.
Poslove zaštite prava oplemenjivača koji su određeni ovim zakonom u Republici Srbiji obavlja ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: Ministarstvo).
Radi praćenja stanja u oblasti zaštite prava oplemenjivača, razmatranja stručnih pitanja, davanja stručnih mišljenja i predloga, kao i učešća u realizaciji projektnih zadataka u oblasti zaštite prava oplemenjivača, ministar nadležan za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: ministar), u skladu sa propisima kojima se uređuje državna uprava, rešenjem osniva posebnu radnu grupu – Stručni savet za zaštitu prava oplemenjivača biljnih sorti (u daljem tekstu: Stručni savet).
Položaj oplemenjivača u pogledu prava na
zaštitu prava oplemenjivača
Član 4.
Pravo oplemenjivača dodeljuje se oplemenjivaču sorte.
Ako su dva ili više oplemenjivača zajedno stvorili, otkrili ili razvili sortu imaju jednako pravo na zaštitu prava oplemenjivača.
Ako su dva ili više oplemenjivača, nezavisno jedan od drugog, stvorili, otkrili ili razvili sortu, pravo oplemenjivača ima oplemenjivač koji je prvi podneo zahtev za dodeljivanje prava oplemenjivača biljne sorte.
Položaj stranog lica u pogledu zaštite prava oplemenjivača
Član 5.
Strana lica u pogledu zaštite prava oplemenjivača u Republici Srbiji imaju ista prava kao i domaća lica, ako to proizlazi iz međunarodnih ugovora koji obavezuju Republiku Srbiju.
Strano lice u postupku zaštite prava oplemenjivača mora da zastupa ovlašćeni zastupnik koji ima sedište u Republici Srbiji.
II. USLOVI ZA DODELjIVANjE PRAVA OPLEMENjIVAČA
Opšti uslovi za dodeljivanje prava oplemenjivača
Član 6.
Pravo oplemenjivača dodeljuje se ako je sorta nova, različita, uniformna, stabilna i ako ispunjava uslove za davanje imena sorte, u skladu sa odredbama ovog zakona.
Novitet sorte
Član 7.
Sorta se smatra novom ako na dan podnošenja zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača biljne sorte reprodukcioni ili ubrani materijal te sorte nije prodat ili na drugi način otuđen od strane oplemenjivača ili uz njegovu saglasnost, a radi njenog korišćenja u Republici Srbiji duže od jedne godine ili na teritoriji druge države duže od četiri godine, odnosno duže od šest godina u slučaju vinove loze, drvenastih voćnih vrsta i ostalog drveća.
Sorta iz stava 1. ovog člana smatra se novom i ako je otuđena na neki od sledećih načina:
1) ugovorom o prenosu prava na sortu pravnom sledbeniku;
2) ugovorom između privrednih društava povezanih kapitalom gde je jedno od tih privrednih društava većinski vlasnik drugog ili između privrednih društava koja su u većinskom vlasništvu trećeg privrednog društva;
3) ugovorom na osnovu koga se u ime oplemenjivača reprodukcioni ili ubrani materijal proizvodi, reprodukuje, umnožava, kondicionira ili skladišti, pod uslovom da oplemenjivač zadržava isključivo pravo na dobijeni reprodukcioni ili ubrani materijal ili njihove proizvode i da taj materijal, odnosno proizvodi nisu otuđeni, s tim što mogu biti korišćeni za proizvodnju druge hibridne sorte, ali bez otuđenja reprodukcionog ili ubranog materijala hibridne sorte;
4) ugovorom na osnovu koga se preduzimaju ispitivanja na oglednom polju i u laboratoriji, radi vrednovanja sorte.
Sorta iz stava 1. ovog člana smatra se novom i ako je raspolaganje tom sortom od strane oplemenjivača rezultat predstavljanja te sorte na izložbama koje su zvanično priznate u smislu Konvencije o međunarodnim izložbama zaključene 22. novembra 1928. godine u Parizu.
Različitost sorte
Član 8.
Sorta se smatra različitom ako se jasno razlikuje u izražavanju najmanje jedne osobine koja je posledica uticaja genotipa ili kombinacije genotipova, u odnosu na bilo koju drugu sortu čije je postojanje opštepoznato u vreme podnošenja zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača biljne sorte.
Ako je podnet zahtev za dodeljivanje prava oplemenjivača biljne sorte ili zahtev za upis neke sorte u zvanični registar sorti u bilo kojoj državi ili međuvladinoj organizaciji, takva sorta smatra se opštepoznatom od dana podnošenja zahteva, pod uslovom da je na osnovu takvog zahteva dodeljeno pravo oplemenjivača, odnosno odobren upis takve sorte u zvanični registar sorti.
Ministar propisuje metode ispitivanja različitosti sorte.
Uniformnost sorte
Član 9.
Sorta se smatra uniformnom ako je dovoljno ujednačena u izražavanju osobina koje su uključene u ispitivanje različitosti, s obzirom na odstupanja koja se mogu očekivati zbog osobenosti njenog umnožavanja.
Ministar propisuje metode ispitivanja uniformnosti sorte.
Stabilnost sorte
Član 10.
Sorta se smatra stabilnom ako njene osobine koje su bile predmet ispitivanja različitosti ostaju nepromenjene i posle ponovljenog umnožavanja ili u slučaju pojedinačnog ciklusa umnožavanja posle svakog takvog ciklusa.
Ministar propisuje metode ispitivanja stabilnosti sorte.
Ime sorte
Član 11.
Sorta se označava imenom koje je njena svojstvena oznaka.
Ime sorte:
1) mora biti takvo da se na osnovu njega može izvršiti identifikacija sorte;
2) ne može se sastojati samo od brojeva, osim u slučaju kada takav način označavanja sorte predstavlja uobičajenu praksu;
3) mora biti takvo da ne dovodi u zabunu ili prouzrokuje nedoumice u pogledu osobina, vrednosti ili identiteta sorte, odnosno identiteta oplemenjivača;
4) mora se razlikovati od svakog imena koje na teritoriji drugih članica UPOV-a nosi neka druga sorta upisana u zvaničan registar sorti, a koja pripada istoj ili bliskoj biljnoj vrsti;
5) ne sme biti isto ili takvo da se može zameniti sa imenom na koje je treće lice steklo pravo korišćenja, ili ga je u dobroj veri koristilo u pravnom prometu;
6) ne sme da se odnosi isključivo na osobine koje su zajedničke i za druge sorte iste biljne vrste;
7) ne sme biti nepodesno za upotrebu u Republici Srbiji.
Ako je sorta zaštićena u članici UPOV-a ili ako je zahtev za dodeljivanje prava oplemenjivača biljne sorte za istu sortu podnet u članici UPOV-a, oplemenjivač koji podnosi zahtev za dodeljivanje prava oplemenjivača biljne sorte u Republici Srbiji može predložiti samo ime sorte koje je već predloženo ili upisano u registar u toj članici UPOV-a.
Odredba stava 3. ovog člana ne može uticati na ranije stečena prava trećih lica. Ako se zbog ranije stečenog prava trećeg lica korišćenje imena sorte zabrani licu koje je u obavezi da ga koristi, Ministarstvo će zahtevati od oplemenjivača da predloži drugo ime za sortu.
Ministar propisuje biljne vrste koje se smatraju međusobno bliskim.
Predlaganje imena sorte
Član 12.
Oplemenjivač je dužan da u zahtevu za dodeljivanje prava oplemenjivača biljne sorte predloži ime sorte.
Ministarstvo obaveštava nadležne organe svih članica UPOV-a o pitanjima koja se odnose na ime sorte, a naročito o predlogu, registraciji i ukidanju imena sorte.
Naležni organi članica UPOV-a mogu svoje primedbe na registrovano ime sorte da dostave Ministarstvu.
Ukidanje registrovanog imena sorte
Član 13.
Ministarstvo će ukinuti registrovano ime sorte ako je ono u suprotnosti sa odredbama člana 11. ovog zakona, kao i na osnovu odluke suda o zabrani korišćenja takvog imena.
Ako je ime sorte ukinuto, Ministarstvo o tome obaveštava oplemenjivača i poziva ga da predloži novo ime sorte u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja.
Obaveza korišćenja registrovanog imena sorte
Član 14.
Lice koje nudi na prodaju ili stavlja u promet reprodukcioni materijal zaštićene sorte dužno je da koristi registrovano ime te sorte.
Obaveza korišćenja registrovanog imena sorte ne prestaje istekom perioda trajanja prava oplemenjivača na zaštićenu sortu iz člana 23. ovog zakona, osim u slučaju kada ranije stečena prava trećih lica onemogućavaju korišćenje tog imena.
Kada se zaštićena sorta nudi na prodaju ili stavlja u promet dozvoljeno je uz registrovano ime te sorte koristiti i zaštitni znak, trgovački naziv ili drugu sličnu oznaku, pod uslovom da ime sorte ostaje lako prepoznatljivo.
III. POSTUPAK ZA DODELjIVANjE PRAVA OPLEMENjIVAČA BILjNE SORTE
Zahtev za dodeljivanje prava oplemenjivača biljne sorte
Član 15.
Postupak za dodeljivanje prava oplemenjivača biljne sorte pokreće se na osnovu zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača biljne sorte koji oplemenjivač, odnosno njegov ovlašćeni zastupnik podnosi Ministarstvu (u daljem tekstu: zahtev za dodeljivanje prava oplemenjivača).
Uz zahtev iz stava 1. ovog člana oplemenjivač, odnosno njegov ovlašćeni zastupnik dužan je da dostavi dokumentaciju o stvaranju sorte i predlog imena sorte, a na zahtev Ministarstva dužan je da dostavi i odgovarajuće uzorke reprodukcionog materijala sorte radi ispitivanja, u cilju utvrđivanja ispunjenosti uslova za dodeljivanje prava oplemenjivača.
Materijal sorte za koju je podnet zahtev za dodeljivanje prava oplemenjivača i priložena dokumentacija smatraju se službenom tajnom i sa njima se postupa kao sa poverljivim podacima.
Ministar propisuje obrazac i sadržinu zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača, kao i potrebnu dokumentaciju, količinu i način dostavljanja uzoraka iz stava 2. ovog člana.
Ispitivanje urednosti zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača
Član 16.
Po prijemu zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača, Ministarstvo utvrđuje da li je zahtev uredan i da li ispunjava uslove propisane ovim zakonom.
Ako utvrdi da zahtev nije uredan, Ministarstvo će, uz navođenje razloga, pozvati oplemenjivača, odnosno njegovog ovlašćenog zastupnika da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja otkloni utvrđene nedostatke.
Ako oplemenjivač, odnosno njegov ovlašćeni zastupnik u određenom roku ne otkloni nedostatke, ministar će zahtev zaključkom odbaciti.
Zaključak iz stava 3. ovog člana je konačan i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Upis zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača i
predloženog imena sorte u Registar zahteva
Član 17.
Zahtev za dodeljivanje prava oplemenjivača za koji Ministarstvo utvrdi da je uredan i predloženo ime sorte upisuju se u Registar zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača biljnih sorti (u daljem tekstu: Registar zahteva), koji vodi Ministarstvo i objavljuju na internet stranici Ministarstva.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, predloženo ime sorte neće se upisati u Registar zahteva, odnosno objaviti na internet stranici Ministarstva ako se utvrdi da je predloženo ime nepodesno za upotrebu u Republici Srbiji.
U slučaju iz stava 2. ovog člana Ministarstvo će od oplemenjivača zatražiti da predloži drugo ime sorte u roku od tri meseca.
Ministar će rešenjem odbiti predlog za ime sorte, ako utvrdi da je predloženo ime u suprotnosti sa odredbama člana 11. ovog zakona.
Registar zahteva naročito sadrži:
1) ime i prezime oplemenjivača, odnosno njegovog ovlašćenog zastupnika;
2) adresu prebivališta, odnosno sedišta oplemenjivača, odnosno njegovog ovlašćenog zastupnika;
3) predloženo ime sorte i biljnu vrstu;
4) datum i vreme podnošenja zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača.
Podaci iz Registra zahteva su javni, osim podataka koji se smatraju poverljivim u skladu sa članom 15. stav 3. ovog zakona.
Rešenje ministra iz stava 4. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Ministar propisuje bližu sadržinu i način vođenja Registra zahteva.
Pravo prioriteta na dodeljivanje prava oplemenjivača
Član 18.
Oplemenjivač koji je uredno podneo zahtev za dodeljivanje prava oplemenjivača kod nadležnog organa druge članice UPOV-a (u daljem tekstu: prvi zahtev) ima pravo prioriteta na dodeljivanje prava oplemenjivača u Republici Srbiji u periodu od 12 meseci od dana podnošenja prvog zahteva, s tim što se dan podnošenja prvog zahteva ne računa u ovaj period.
Radi sticanja prava prioriteta na dodeljivanje prava oplemenjivača oplemenjivač je dužan da se prilikom podnošenja zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača pozove na prioritet prvog zahteva i da u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača Ministarstvu dostavi:
1) dokaz o danu prioriteta, koji se sastoji od kopije dokumentacije podnete prilikom podnošenja prvog zahteva, overene od strane nadležnog organa kome je taj zahtev podnet;
2) uzorke ili druge dokaze na osnovu kojih se može utvrditi da je sorta, koja je predmet oba zahteva, ista.
Ako Ministarstvo prizna pravo prioriteta na dodeljivanje prava oplemenjivača, zahtev za dodeljivanje prava oplemenjivača smatra se podnetim na dan podnošenja prvog zahteva.
Oplemenjivač može u roku od dve godine od dana isteka perioda korišćenja prava prioriteta na dodeljivanje prava oplemenjivača, a u slučaju da je prvi zahtev odbijen ili povučen, u roku od 12 meseci od dana odbijanja ili povlačenja prvog zahteva, da dostavi Ministarstvu sve potrebne podatke, dokumentaciju ili materijal koji je potreban za ispitivanje sorte.
Razmatranje zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača
Član 19.
U postupku razmatranja zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača Ministarstvo vrši ispitivanje sorte u oglednom polju, laboratoriji ili druga neophodna ispitivanja.
Ministarstvo može poslove ispitivanja sorte iz stava 1. ovog člana poveriti pravnom licu koje u pogledu kadrova, opreme i uređaja ispunjava uslove za vršenje tih ispitivanja, ili da prihvati rezultate već obavljenih ispitivanja sorte u oglednom polju, laboratoriji ili drugih ispitivanja.
Ministarstvo sa pravnim licem iz stava 2. ovog člana zaključuje ugovor radi ispitivanja sorti.
Ministarstvo može koristiti rezultate tehničkog ispitivanja sorte obavljenih u drugoj članici UPOV-a.
Ministar rešenjem utvrđuje ispunjenost uslova iz stava 2. ovog člana.
Rešenje iz stava 5. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Ministar propisuje bliže uslove koje treba da ispunjava pravno lice iz stava 2. ovog člana za vršenje ispitivanja sorte.
Prigovor na predlog imena sorte
Član 20.
Lice koje smatra da predloženo ime sorte ne ispunjava uslove u pogledu imena zaštićene sorte može da podnese Ministarstvu prigovor na predlog imena koje je upisano u Registar zahteva i objavljeno na internet stranici Ministarstva, u roku od tri meseca od dana objavljivanja predloženog imena sorte.
Ministarstvo će prigovor iz stava 1. ovog člana uputiti oplemenjivaču i pozvati ga da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja dostavi odgovor na prigovor.
U odgovoru na prigovor oplemenjivač može da predloži novo ime sorte.
Ako predloženo ime nije u skladu sa odredbama ovog zakona, Ministarstvo će oplemenjivaču naložiti da u roku od 30 dana od dana prijema prigovora dostavi predlog novog imena sorte.
Ako oplemenjivač u propisanom roku ne dostavi predlog novog imena sorte, ministar će zahtev za dodeljivanje prava oplemenjivača zaključkom odbaciti.
Zaključak iz stava 5. ovog člana je konačan i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Prigovor na upis zahteva za dodeljivanje prava
oplemenjivača u Registar zahteva
Član 21.
Lice koje smatra da sorta nije nova, različita, uniformna i stabilna ili da oplemenjivaču ne pripada pravo oplemenjivača, može da podnese Ministarstvu prigovor na upis zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača u Registar zahteva, u roku od dana objavljivanja zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača do dana donošenja rešenja o dodeljivanju prava oplemenjivača ili odbijanju zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača.
Podnosilac prigovora iz stava 1. ovog člana dužan je da na zahtev Ministarstva, u roku od 30 dana dostavi dodatne podatke i dokumentaciju na kojima se zasniva njegov prigovor.
Ako podnosilac prigovora ne postupi po zahtevu iz stava 2. ovog člana, ministar će prigovor zaključkom odbaciti.
Ako prigovor sadrži sve potrebne podatke i dokumentaciju Ministarstvo je dužno da prigovor razmotri i da u roku od 30 dana dostavi odgovor na prigovor.
Ministarstvo može obaviti dodatna ispitivanja sorte za utvrđivanje navoda iz prigovora.
Zaključak iz stava 3. ovog člana je konačan i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Rešenje o dodeljivanju prava oplemenjivača
Član 22.
Na osnovu rezultata ispitivanja i predloga Stručnog saveta ministar donosi rešenje o dodeljivanju prava oplemenjivača ili odbijanju zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača, u roku od 30 dana od dana davanja predloga od strane Stručnog saveta.
Rešenjem o dodeljivanju prava oplemenjivača iz stava 1. ovog člana odobrava se ime sorte.
Rešenjem iz stava 1. ovog člana može se odlučiti i o prigovoru na predlog imena, odnosno prigovoru na upis zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača u Registar zahteva.
Sorta za koju je oplemenjivaču dodeljeno pravo oplemenjivača upisuje se u Registar zaštićenih biljnih sorti, koji vodi Ministarstvo.
Registar zaštićenih biljnih sorti naročito sadrži:
1) ime sorte i biljnu vrstu;
2) ime i prezime oplemenjivača;
3) adresu prebivališta, odnosno sedišta oplemenjivača;
4) datum dodeljivanja prava oplemenjivača.
Podaci iz Registra zaštićenih biljnih sorti su javni.
Spisak zaštićenih sorti sa podacima o imenu sorte i biljnoj vrsti, oplemenjivaču, njegovom prebivalištu, odnosno sedištu, broju i datumu rešenja o dodeljivanju prava oplemenjivača i drugim podacima objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Rešenje ministra iz stava 1. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Ministar propisuje bližu sadržinu i način vođenja Registra zaštićenih biljnih sorti.
Trajanje prava oplemenjivača
Član 23.
Pravo oplemenjivača na zaštićenu sortu traje 25 godina, a za krompir, vinovu lozu, drvenaste voćne vrste i ostalo drveće 30 godina od dana dodeljivanja prava oplemenjivača.
Pod danom dodeljivanja prava oplemenjivača smatra se dan donošenja rešenja o dodeljivanju prava oplemenjivača.
Dostavljanje uzoraka reprodukcionog materijala sorte
Član 24.
Svaki nosilac prava oplemenjivača dužan je da u toku trajanja perioda zaštite prava oplemenjivača iz člana 23. ovog zakona, na zahtev Ministarstva, dostavi uzorke reprodukcionog materijala sorte za koju mu je dodeljeno pravo oplemenjivača.
IV. PRAVO OPLEMENjIVAČA
Obim prava oplemenjivača
Član 25.
Oplemenjivač ima pravo da njegovo ime, odnosno naziv bude naznačen u zahtevu za dodeljivanje prava oplemenjivača, spisima, registrima, ispravama i publikacijama.
Reprodukcioni materijal zaštićene sorte može da se koristi samo na osnovu ovlašćenja nosioca prava oplemenjivača i pod uslovima koje je nosilac prava oplemenjivača odredio, i to za aktivnosti koje se odnose na:
1) proizvodnju ili reprodukciju, odnosno umnožavanje zaštićene sorte;
2) kondicioniranje za reprodukciju zaštićene sorte;
3) ponudu zaštićene sorte na prodaju;
4) prodaju ili drugi vid plasmana zaštićene sorte na tržištu;
5) izvoz ili stavljanje u slobodan promet zaštićene sorte;
6) skladištenje za bilo koju namenu navedenu u tač. 1) do 5) ovog stava.
Aktivnosti iz stava 2. ovog člana koje se odnose na ubrani materijal, uključujući cele biljke ili delove biljaka, koji je dobijen neovlašćenim korišćenjem reprodukcionog materijala zaštićene sorte, mogu se vršiti samo na osnovu ovlašćenja nosioca prava oplemenjivača, osim ako je nosilac prava oplemenjivača imao razumne mogućnosti da koristi svoje pravo oplemenjivača u odnosu na taj reprodukcioni materijal.
Aktivnosti iz stava 2. ovog člana koje se odnose na proizvode koji su dobijeni direktno od reprodukcionog ili ubranog materijala zaštićene sorte iz stava 3. ovog člana neovlašćenim korišćenjem reprodukcionog ili ubranog materijala, mogu se vršiti samo na osnovu ovlašćenja nosioca prava oplemenjivača, osim ako je nosilac prava oplemenjivača imao razumne mogućnosti da koristi svoje pravo oplemenjivača u odnosu na taj reprodukcioni ili ubrani materijal.
Odredbe st. 2, 3. i 4. ovog člana odnose se i na:
1) sorte koje su u osnovi izvedene od zaštićene sorte, pri čemu zaštićena sorta u osnovi nije izvedena sorta;
2) sorte koje se ne mogu jasno razlikovati od zaštićene sorte;
3) sorte čija proizvodnja zahteva ponovnu upotrebu zaštićene sorte.
Sorta se smatra izvedenom iz druge sorte (inicijalne sorte) ako:
1) je pretežno izvedena iz inicijalne sorte ili iz sorte koja je i sama pretežno izvedena iz inicijalne sorte, sve dok zadržava osnovne karakteristike koje proizilaze iz genotipa ili iz kombinacije genotipova inicijalne sorte;
2) se jasno razlikuje od inicijalne sorte;
3) je slična inicijalnoj sorti u ispoljavanju osnovnih osobina koje su posledica genotipa ili kombinacije genotipova inicijalne sorte, izuzev razlika koje proizilaze iz samog čina izvođenja.
U osnovi izvedene sorte mogu biti dobijene selekcijom nekog prirodnog ili indukovanog mutanta ili somaklonalne varijante, selekcijom jedne individue od biljaka inicijalne sorte, povratnim ukrštanjem ili transformacijom nastalom genetičkim inženjeringom.
Izuzeci od prava oplemenjivača
Član 26.
Ovlašćenje nosioca prava oplemenjivača iz člana 25. ovog zakona nije potrebno za:
1) aktivnosti koje se preduzimaju za ličnu upotrebu i u nekomercijalne svrhe;
2) aktivnosti koje se preduzimaju u eksperimentalne svrhe;
3) aktivnosti koje se preduzimaju u svrhu oplemenjivanja drugih sorti i aktivnosti iz člana 25. st. 2, 3. i 4. ovog zakona u odnosu na druge takve sorte, izuzev sorti iz člana 25. stav 5. ovog zakona.
Za sorte biljnih vrsta koje su uključene u listu vrsta poljoprivednog bilja na koje se odnose izuzeci od prava oplemenjivača, smatra se da pravo oplemenjivača nije povređeno od strane poljoprivrednog proizvođača koji u okviru razumnih granica i u skladu sa očuvanjem prava oplemenjivača, u svrhu umnožavanja na sopstvenom imanju, koristi ubrani materijal zaštićene sorte ili sorte iz člana 25. stav 6. tač. 1) i 2) ovog zakona (u daljem tekstu: „seme sa tavana”) koji je dobio setvom na sopstvenom imanju.
Sorte voćaka, ukrasnog bilja, povrtarskog bilja i šumskog drveća ne mogu biti uključene u listu vrsta poljoprivrednog bilja iz stava 2. ovog člana.
Poljoprivredni proizvođači, osim malih poljoprivrednih proizvođača, dužni su da plate nosiocu prava oplemenjivača razumnu naknadu, u skladu sa tržišnim uslovima, za korišćenje „semena sa tavana”, koja je značajno niža od naknade za kupovno seme.
Poljoprivredni proizvođači dužni su da oplemenjivaču, na njegov zahtev, dostave u pismenoj formi potrebne podatke u vezi sa korišćenjem „semena sa tavana”.
Ministar propisuje listu vrsta poljoprivrednog bilja iz stava 2. ovog člana i elemente za određivanje malih poljoprivrednih proizvođača iz stava 4. ovog člana.
Iscrpljenje prava oplemenjivača
Član 27.
Pravo oplemenjivača ne obuhvata aktivnosti koje se odnose na materijal zaštićene sorte ili sorte iz člana 25. stav 5. ovog zakona, koji je prodat ili na drugi način stavljen u promet na teritoriji Republike Srbije od strane oplemenjivača ili uz njegovu saglasnost, osim ako te aktivnosti uključuju:
1) dalje umnožavanje te sorte, ili
2) izvoz materijala te sorte u državu koja ne štiti sorte biljnog roda ili vrste kojoj ta sorta pripada, osim ako se materijal ne izvozi u svrhu konačne upotrebe.
Pod materijalom sorte iz stava 1. ovog člana, u smislu ovog zakona, smatra se:
1) svaka vrsta reprodukcionog materijala;
2) ubrani materijal, uključujući cele biljke i delove biljaka;
3) svaki proizvod dobijen direktno od ubranog materijala.
Prethodna zaštita prava oplemenjivača
Član 28.
Od dana podnošenja zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača do donošenja rešenja o dodeljivanju prava oplemenjivača, nosiocu prava oplemenjivača pripada odgovarajuća naknada za korišćenje materijala sorte, koju je dužno da plati svako lice koje je tokom ovog perioda obavljalo aktivnosti za koje je neophodno ovlašćenje nosioca prava oplemenjivača iz člana 25. ovog zakona.
Visinu, način plaćanja i rok za plaćanje naknade iz stava 1. ovog člana sporazumno određuju obe strane.
Ako se strane ne sporazumeju, visinu i način plaćanja, kao i rok za plaćanje pravične naknade utvrdiće nadležni sud.
V. PRENOS PRAVA OPLEMENjIVAČA I
USTUPANjE PRAVA KORIŠĆENjA ZAŠTIĆENE SORTE
Prenos prava oplemenjivača
Član 29.
Nosilac prava oplemenjivača može svoje pravo oplemenjivača u odnosu na zaštićenu sortu, u celini ili delimično, ugovorom da prenese na drugo lice.
Ugovor o prenosu prava oplemenjivača iz stava 1. ovog člana mora biti u pismenoj formi.
Na zahtev jedne od ugovornih strana, ugovor o prenosu prava oplemenjivača iz stava 1. ovog člana upisuje se u Registar prenesenih prava oplemenjivača, koji vodi Ministarstvo.
Ugovor o prenosu prava oplemenjivača iz stava 1. ovog člana koji nije upisan u Registar prenesenih prava oplemenjivača ne proizvodi pravno dejstvo prema trećim licima.
Registar prenesenih prava oplemenjivača naročito sadrži:
1) ime i prezime, odnosno naziv i adresu, odnosno sedište nosioca prava oplemenjivača;
2) ime i prezime, odnosno naziv i adresu, odnosno sedište lica na koje se prenosi pravo oplemenjivača;
3) broj i datum ugovora kojim se prenosi pravo oplemenjivača;
4) ime sorte i biljnu vrstu.
Podaci iz Registra prenesenih prava oplemenjivača su javni.
Ministar propisuje bližu sadržinu i način vođenja Registra prenesenih prava oplemenjivača.
Ustupanje prava korišćenja zaštićene sorte
Član 30.
Nosilac prava oplemenjivača može pravo korišćenja zaštićene sorte (u daljem tekstu: licenca), u celini ili delimično, da ustupi drugom licu, na osnovu ugovora o licenci.
Ugovor o licenci iz stava 1. ovog člana mora biti u pismenoj formi i mora sadržati: obim prava i vreme na koje se to pravo ustupa, kao i visinu ugovorene naknade za korišćenje tog prava.
Na zahtev jedne od ugovornih strana, ugovor o licenci iz stava 1. ovog člana upisuje se u Registar ugovora o licenci, koji vodi Ministarstvo.
Ugovor o licenci iz stava 1. ovog člana koji nije upisan u Registar ugovora o licenci ne proizvodi pravno dejstvo prema trećim licima.
Registar ugovora o licenci naročito sadrži:
1) ime i prezime, odnosno naziv i adresu, odnosno sedište nosioca prava oplemenjivača;
2) ime i prezime, odnosno naziv i adresu, odnosno sedište lica kome se ustupa pravo korišćenja zaštićene sorte;
3) broj i datum ugovora o licenci;
4) ime sorte i biljnu vrstu.
Podaci iz Registra ugovora o licenci su javni.
Ministar propisuje bližu sadržinu i način vođenja Registra ugovora o licenci.
Uslovi za izdavanje obavezne licence
Član 31.
Ako nosilac prava oplemenjivača odbije da drugim licima ustupi pravo na korišćenje zaštićene sorte ili im postavlja neopravdane uslove za takvo ustupanje, na zahtev zainteresovanog lica ministar rešenjem može, posle razmatranja svakog pojedinačnog slučaja, samo iz razloga nacionalne ili druge izuzetne potrebe (zaštita zdravlja i ishrana stanovništva, zaštita javnog interesa u oblastima od vitalnog značaja za društveno-ekonomski i tehnološki razvoj) dati obaveznu licencu, pod uslovom da nosilac prava oplemenjivača, sam ili preko drugog lica, ne koristi ili nedovoljno koristi zaštićenu sortu u Republici Srbiji.
Zainteresovano lice iz stava 1. ovog člana može biti samo lice koje dokaže da raspolaže mogućnostima i kapacitetima potrebnim za korišćenje zaštićene biljne sorte.
Nosilac prava oplemenjivača biće odmah obavešten o postupku izdavanja obavezne licence.
Obavezna licenca neće biti izdata ako nosilac prava oplemenjivača dokaže da postoje razlozi koji opravdavaju nekorišćenje ili nedovoljno korišćenje zaštićene sorte.
Rešenje ministra iz stava 1. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Obim i trajanje obavezne licence
Član 32.
Obavezna licenca izdaje se za snabdevanje tržišta Republike Srbije.
Obim i trajanje obavezne licence ograničeno je za svrhu za koju je data.
Obavezna licenca ne može biti isključiva.
Obavezna licenca može se prenositi samo zajedno sa privrednim društvom, odnosno drugim pravnim licem ili delom privrednog društva, odnosno drugog pravnog lica u kome se koristi.
Naknada za korišćenje zaštićene sorte
Član 33.
Nosilac obavezne licence dužan je da nosiocu prava oplemenjivača plaća naknadu za korišćenje zaštićene sorte, koju sporazumno određuju obe strane.
Ako se strane ne sporazumeju, visinu i način plaćanja naknade iz stava 1. ovog člana utvrdiće nadležni sud.
Oduzimanje i produženje obavezne licence
Član 34.
Ako se promene uslovi iz člana 31. stav 1. ovog zakona pod kojima je obavezna licenca izdata ili ako lice kome je obavezna licenca izdata prestane da ispunjava uslove iz člana 31. stav 2. ovog zakona ministar rešenjem može da oduzme obaveznu licencu.
Ako se utvrdi da i dalje postoje uslovi za izdavanje obavezne licence, na zahtev zainteresovanog lica, ministar rešenjem može produžiti trajanje obavezne licence.
Rešenje ministra iz st. 1. i 2. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Obaveza isporuke reprodukcionog materijala
za korišćenje obavezne licence
Član 35.
Nosilac prava oplemenjivača dužan je da, na zahtev Ministarstva, isporuči licu kome je data obavezna licenca količinu reprodukcionog materijala koja je neophodna za korišćenje obavezne licence.
Nosilac obavezne licence dužan je da nosiocu prava oplemenjivača za isporučeni reprodukcioni materijal plati naknadu koju sporazumno odrede obe strane.
Ako se strane ne sporazumeju, visinu i način plaćanja naknade iz stava 2. ovog člana utvrdiće nadležni sud.
VI. PRESTANAK PRAVA OPLEMENjIVAČA
Prestanak prava oplemenjivača na zahtev nosioca prava oplmenjivača
Član 36.
Pravo oplemenjivača može prestati pre isteka roka iz člana 23. ovog zakona u slučaju ako nosilac prava oplemenjivača u pismenoj formi izjavi Ministarstvu da želi prestanak prava oplemenjivača, i to danom navedenim u izjavi, odnosno danom prijema izjave.
Oglašavanje prava oplemenjivača ništavim
Član 37.
Ministar, po službenoj dužnosti ili na zahtev zainteresovanog lica, rešenjem oglašava rešenje o dodeljenom pravu oplemenjivača ništavim, ako u toku trajanja perioda zaštite prava oplemenjivača utvrdi da:
1) sorta nije bila nova ili različita od ostalih sorti u vreme dodeljivanja prava oplemenjivača;
2) je odluka o dodeljivanju prava oplemenjivača zasnovana na podacima i dokumentaciji koji su dostavljeni od strane oplemenjivača, a sorta nije bila dovoljno stabilna ili nije bila uniformna u vreme dodeljivanja prava oplemenjivača;
3) je pravo oplemenjivača dodeljeno licu koje na to nije imalo pravo, osim u slučaju kada je u međuvremenu preneto na lice koje na to ima pravo.
Rešenje ministra iz stava 1. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Ukidanje prava oplemenjivača
Član 38.
Rešenje o dodeljenom pravu oplemenjivača može se ukinuti rešenjem ministra, ako:
1) se utvrdi da sorta više nije uniformna ili stabilna;
2) nosilac prava oplemenjivača ne dostavi Ministarstvu podatke, dokumentaciju ili materijal koji se smatraju neophodnim za potvrđivanje održavanja sorte;
3) je ime sorte ukinuto posle dodeljivanja prava oplemenjivača, a oplemenjivač u roku od 30 dana ne predloži drugo ime za sortu u skladu sa odredbom člana 13. stav 2. ovog zakona;
4) nosilac prava oplemenjivača do dana dospeća ne plati godišnje troškove za održavanje dodeljenog prava oplemenjivača.
Rešenje ministra iz stava 1. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Rešenje o ukidanju rešenja o dodeljenom pravu oplemenjivača Ministarstvo upisuje u Registar zaštićenih biljnih sorti i objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
VII. TROŠKOVI
Član 39.
Troškove ispitivanja sorti na oglednom polju i u laboratoriji i godišnje troškove održavanja prava oplemenjivača snosi oplemenjivač, odnosno nosilac prava oplemenjivača.
Visinu troškova iz stava 1. ovog člana utvrđuje Vlada.
VIII. GRAĐANSKO-PRAVNA ZAŠTITA PRAVA OPLEMENjIVAČA
Tužba zbog povrede prava oplemenjivača
Član 40.
Lice koje povredi pravo oplemenjivača odgovara za štetu u skladu sa opštim propisima o naknadi štete.
Nosilac prava oplemenjivača čije je pravo povređeno, može, pored naknade štete, tražiti da se licu koje je povredilo njegovo pravo zabrani dalje obavljanje radnje kojom se čini ta povreda, kao i da se presuda kojom se utvrđuje ta povreda objavi o trošku tuženog.
Rok zastarelosti tužbe zbog povrede prava oplemenjivača
Član 41.
Tužba zbog povrede prava oplemenjivača može se podneti nadležnom sudu u roku od tri godine od dana saznanja za povredu prava oplemenjivača.
Po isteku roka od pet godina od dana učinjene povrede prava oplemenjivača tužba se ne može podneti.
Tužba za utvrđivanje svojstva oplemenjivača
Član 42.
Oplemenjivač može tužbom kod nadležnog suda da zahteva da se utvrdi njegovo svojstvo oplemenjivača i da njegovo ime, odnosno naziv bude naznačen u zahtevu za dodeljivanje prava oplemenjivača i odgovarajućim ispravama i registrima koji su ovim zakonom predviđeni, ako je u zahtevu za dodeljivanju prava oplemenjivača ili nekoj drugoj ispravi navedeno neko drugo lice kao oplemenjivač.
Rok u kome se može podneti tužba iz stava 1. ovog člana nije ograničen.
IX. NADZOR
Inspekcijski nadzor
Član 43.
Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši Ministarstvo, preko inspektora.
Poslove inspektora u oblasti zaštite prava oplemenjivača može da obavlja diplomirani inženjer poljoprivrede, odnosno diplomirani inženjer poljoprivrede master, smer za ratarstvo ili voćarstvo i vinogradarstvo ili diplomirani inženjer šumarstva, odnosno diplomirani inženjer šumarstva master, sa najmanje tri godine radnog iskustva i položenim državnim stručnim ispitom.
Prava i dužnosti inspektora
Član 44.
U vršenju poslova inspekcijskog nadzora, inspektor ima pravo i dužnost da proverava:
1) da li se sorta ispituje u skladu sa uslovima iz ovog zakona;
2) da li pravno lice iz člana 19. stav 2. ovog zakona ispunjava uslove za vršenje ispitivanja sorti u skladu sa ovim zakonom.
Mere koje nalaže inspektor
Član 45.
U vršenju poslova iz člana 44. ovog zakona inspektor može da:
1) naredi pravnom licu iz člana 19. stav 2. ovog zakona da otkloni nedostatke, ako utvrdi da se sorta ne ispituje u skladu sa uslovima iz ovog zakona;
2) naredi pravnom licu iz člana 19. stav 2. ovog zakona da otkloni nedostatke, ako utvrdi da ne ispunjava uslove za vršenje ispitivanja sorti propisane ovim zakonom.
Mere iz stava 1. ovog člana nalažu se rešenjem inspektora u upravnom postupku.
Obaveze lica nad kojima se obavlja
inspekcijski nadzor
Član 46.
Lica nad kojima se obavlja inspekcijski nadzor dužna su da omoguće inspektoru vršenje nadzora i da mu bez odlaganja stave na uvid potrebnu dokumentaciju i druge dokaze, kao i da se izjasne o činjenicama koje su od značaja za vršenje nadzora.
Nadležnost za rešavanje o žalbi
Član 47.
Na rešenje inspektora iz člana 45. stav 2. ovog zakona može se izjaviti žalba ministru, u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.
Ministar o žalbi odlučuje u roku od 30 dana od dana dostavljanja žalbe.
Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
Rešenje ministra po žalbi iz stava 1. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
X. KAZNENE ODREDBE
Član 48.
Novčanom kaznom od 300.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice ako:
1) koristi ime sorte koja je zaštićena u članici UPOV-a za neku drugu sortu koja pripada istoj ili bliskoj biljnoj vrsti (član 11. stav 2. tačka 4);
2) nudi na prodaju ili stavlja u promet reprodukcioni materijal zaštićene sorte, a ne koristi registrovano ime te sorte (član 14. stav 1).
Za prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.
Za radnje iz stava 1. ovog člana, pored novčane kazne, može se izreći i zaštitna mera zabrane pravnom licu da se bavi određenom privrednom delatnošću, odnosno zaštitna mera zabrane odgovornom licu da vrši određene dužnosti, u trajanju od šest meseci do tri godine.
Član 49.
Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako na zahtev nadležnog organa ne isporuči potrebnu količinu reprodukcionog materijala koja je neophodna za korišćenje obavezne licence u skladu sa članom 35. stav 1. ovog zakona.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.
Član 50.
Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako učini radnje iz člana 48. stav 1. i člana 49. stav 1. ovog zakona.
XI. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 51.
Zahtevi za dodeljivanje prava oplemenjivača koji su podneti do dana stupanja na snagu ovog zakona, a po kojima postupak nije okončan, biće rešeni u skladu sa ovim zakonom.
Član 52.
Za sorte koje su do dana stupanja na snagu ovog zakona upisane u odgovarajući zvaničan registar sorti odobrenih za stavljanje u promet, u skladu sa zakonima kojima se uređuje seme i sadni materijal, odnosno priznavanje sorti ili koje su zaštićene u nekoj drugoj članici UPOV-a, odnosno ako je za njih podnet zahtev za dodeljivanje prava oplemenjivača u članici UPOV-a i ako se po tom zahtevu dodeli pravo oplemenjivača, zahtev za dodeljivanje prava oplemenjivača u skladu sa ovim zakonom može se podneti u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Za sorte na koje se primenjuju odredbe stava 1. ovog člana, trajanje prava oplemenjivača na zaštićenu sortu iz člana 23. ovog zakona računaće se od dana prvog upisa u zvaničan registar zaštićenih sorti, odnosno u zvaničan registar priznatih sorti, u zavisnosti koji od ova dva datuma upisa je raniji.
Ako je na osnovu zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača iz stava 1. ovog člana dodeljeno pravo oplemenjivača, nosilac prava oplemenjivača je dužan da, pod razumnim uslovima i rokovima, ustupi pravo korišćenja zaštićene sorte da bi se omogućio nesmetani nastavak korišćenja zaštićene sorte u dobroj veri od strane trećeg lica, koje je započeto pre dodeljivanja ovog prava.
Član 53.
Propisi za izvršavanje ovog zakona doneće se u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 54.
Do donošenja propisa na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona primenjivaće se propisi doneti na osnovu Zakona o zaštiti sorti poljoprivrednog i šumskog bilja („Službeni list SRJ”, broj 28/00 i „Službeni glasnik RS”, broj 101/05 – dr. zakon), ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.
Član 55.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o zaštiti sorti poljoprivrednog i šumskog bilja („Službeni list SRJ”, broj 28/00 i „Službeni glasnik RS”, broj 101/05 – dr. zakon).
Član 56.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
4427009.0014.38.doc/1
O B R A Z L O Ž E Nj E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje Zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti sadržan je u članu 97. tač. 7. i 9. Ustava Republike Srbije, kojim je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje zaštitu svih oblika svojine, sistem zaštite i unapređivanja životne sredine i zaštitu i unapređivanje biljnog i životinjskog sveta.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Zakon o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti predlaže se zbog važnosti regulisanja zaštite prava oplemenjivača, kao jednog od vidova zaštite intelektualne svojine.
Zaštita intelektualne svojine u oblasti novih biljnih sorti u svetu je opšte priznata dugi niz godina, za šta postoji i odgovarajuća zakonska regulativa.
Stvaranje novih biljnih sorti je dugotrajan proces koji zahteva veliki trud, znanje i finansijska ulaganja. U novu sortu su ugrađena naučna saznanja iz oblasti genetike, oplemenjivanja bilja, molekularne biologije, biometrike, kao i veliko iskustvo i sveukupna intelektualna saznanja stvaraoca nove biljne sorte.
Reprodukcioni materijal novostvorene sorte u velikom broju slučajeva kada se jednom pusti u promet biva komercijalno umnožavan i sorta ekonomski iskorištavana od strane drugih lica, a oplemenjivač se lišava mogućnosti zarade i adekvatne novčane nadoknade za investicije koje je imao pri stvaranju te sorte.
Da bi se oplemenjivačima, odnosno nosiocima prava oplemenjivača omogućila ekonomska naknada za korišćenje njihovih sorti uvedena je zaštita biljnih sorti, odnosno zaštita prava oplemenjivača, kao jedan od vidova zaštite prava intelektualne svojine, pošto se stvarnim pravom to nije moglo postići. Ovde zaštita ima karakter zaštite intelektualne svojine, jer je usmerena na sortu kao intelektualnu kreaciju, a ne na reprodukcioni materijal biljne sorte.
Zakon o zaštiti sorti poljoprivrednog i šumskog bilja, koji je Skupština SRJ usvojila juna 2000. godine („Službeni list SRJ”, broj 28/00 i „Službeni glasnik RS”, broj 101/05-dr.zakon) ima suštinske nedostatke u pogledu definisanja prava i obaveza nosioca prava oplemenjivača, kao i usklađenosti sa Konvencijom Međunarodne unije za zaštitu novih biljnih sorti (UPOV) iz 1991. godine.
Iz navedenih razloga pomenuti zakon do danas nije imao primenu u praksi i u skladu sa njim nije uspostavljen sistem zaštite prava oplemenjivača.
Jedno od predloženih rešenja u zakonu je da se u prelaznom periodu od 3 godine omogući da se podnesu zahtevi za zaštitu sorti koje su starije od godinu dana i u velikoj meri nose proizvodnju, a čiji stvaraoci nemaju nikakvu ekonomsku dobit za korišćenje tih sorti.
Donošenjem novog zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti, pored zaštite prava oplemenjivača, omogućiće se pristupanje Republike Srbije Međunarodnoj uniji za zaštitu novih biljnih sorti (UPOV), jednoj od organizacija Ujedinjenih Nacija, a ispuniće se i jedan od uslova da Republika Srbija pristupi Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) i Evropskoj uniji.
Uspešna međunarodna trgovina zahteva usklađenost pravila. Donošenjem ovog zakona i članstvom u UPOV-u, uz praktičnu primenu sistema zaštite prava oplemenjivača, intenzivirala bi se međudržavna saradnja usmerena ka ispitivanju novih biljnih sorti. Usvajanje ovog zakona i članstvo u UPOV-u važno je i zbog plasmana domaćeg semena i sadnog materijala na inostrana tržišta.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA
I POJEDINAČNIH REŠENjA
Ovim zakonom uređuju se uslovi, način i postupak za zaštitu prava oplemenjivača biljnih sorti. Zaštita prava oplemenjivača obuhvata uslove za dodeljivanje prava oplemenjivača, postupak za dodeljivanje prava oplemenjivača, pravo oplemenjivača (obim prava oplemenjivača, izuzeci od prava oplemenjivača, iscrpljenje prava oplemenjivača, prethodna zaštita prava oplemenjivača), prenos prava oplemenjivača i ustupanje prava korišćenja zaštićene sorte, prestanak prava oplemenjivača, kao i građansko-pravnu zaštitu prava oplemenjivača. Ovaj zakon primenjuje se na sve biljne rodove i vrste (član 1).
Objašnjenje značenja pojedinih izraza upotrebljenih u zakonu dato je u članu 2, kojim je definisano šta se smatra sortom, ko je oplemenjivač, šta je pravo oplemenjivača, Registar zahteva za zaštitu prava oplemenjivača biljnih sorti, Registar zaštićenih biljnih sorti, Registar prenesenih prava oplemenjivača i Registar ugovora o licenci, kao i ostali izrazi koji su definisani, a u cilju boljeg razumevanja teksta zakona.
Članom 3. definisano je da poslove zaštite prava oplemenjivača koji su određeni ovim zakonom u Republici Srbiji obavlja ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede, kao i uspostavljanje Stručnog saveta za zaštitu prava oplemenjivača biljnih sorti koji treba da prati stanja u oblasti zaštite prava oplemenjivača, razmatra stručna pitanja i daje stručna mišljenja i predloge kod donošenja rešenja u oblasti zaštite prava oplemenjivača biljnih sorti.
Članom 4. regulisano je da se pravo oplemenjivača dodeljuje oplemenjivaču sorte, kao i da dva ili više oplemenjivača koji su zajedno stvorili, otkrili ili razvili sortu imaju jednako pravo na zaštitu prava oplemenjivača, odnosno ukoliko su dva ili više oplemenjivača, nezavisno jedan od drugog, stvorili, otkrili ili razvili sortu, pravo oplemenjivača pripada oplemenjivaču koji je prvi podneo zahtev.
Članom 5. predviđeno je da strana lica u pogledu zaštite prava oplemenjivača u Republici Srbiji uživaju ista prava kao i domaća lica, ako to proizilazi iz međunarodnih ugovora koji obavezuju Republiku Srbiju, a da strano lice u postupku zaštite prava oplemenjivača mora da zastupa ovlašćeni zastupnik koji ima sedište u Republici Srbiji.
Članom 6. predviđeno je da se pravo oplemenjivača može dodeliti ako je sorta nova, različita, uniformna, stabilna i ako ispunjava uslove za davanje imena sorte.
Čl. 7, 8, 9. i 10. regulisano je kada se sorta smatra novom, različitom, uniformnom i stabilnom. Ovim članovima takođe je propisano da ministar propisuje metode za ispitivanje različitosti, uniformnosti i stabilnosti sorte.
Članom 11. predviđeno je da se sorta označava imenom koje je njena svojstvena oznaka, kao i kriterijumi i uslovi koji moraju biti ispunjeni prilikom davanja imena sorte.
Članom 12. definisano je da je oplemenjivač dužan da u zahtevu za zaštitu prava oplemenjivača biljnih sorti predloži ime sorte, i o tome ministarstvo obaveštava nadležne organe svih članica UPOV-a.
Članom 13. predviđeno je da će Ministarstvo ukinuti registrovano ime sorte ako je ono u suprotnosti sa odredbama člana 11. ovog zakona, kao i na osnovu odluke suda o zabrani korišćenja takvog imena. Ministarstvo obaveštava oplemenjivača da je ime sorte ukinuto i poziva ga da predloži novo ime u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja.
Članom 14. su predviđeni uslovi i obaveza korišćenja imena zaštićene sorte, kao i korišćenje zaštitnog znaka, trgovačkog naziva i sličnih oznaka.
Postupak za zaštitu prava oplemenjivača pokreće se na osnovu zahteva za zaštitu prava oplemenjivača koji oplemenjivač, odnosno njegov ovlašćeni zastupnik podnosi Ministarstvu. Uz zahtev, oplemenjivač mora da podnese dokumentaciju o stvaranju sorte, predlog imena sorte, a na zahtev Ministarstva i odgovarajuće uzorke reprodukcionog materijala sorte radi ispitivanja. Materijal sorte potreban za ispitivanje i priložena dokumentacija smatraju se službenom tajnom i sa njima se postupa kao sa poverljivim podacima (član 15).
Po prijemu zahteva, Ministarstvo utvrđuje da li je zahtev uredan, odnosno da li ispunjava uslove utvrđene odredbama ovog zakona (član 16).
Zahtev za zaštitu prava oplemenjivača za koji Ministarstvo utvrdi da je uredan upisuje se u Registar zahteva za zaštitu prava oplemenjivača biljnih sorti (u daljem tekstu: Registar zahteva), koji vodi Ministarstvo. Ovim članom se takođe definiše sadržina Registra zahteva. Podaci iz Registra zahteva su javni osim podataka koji se smatraju poverljivim iz člana 15. stav 3. ovog zakona (član 17).
Oplemenjivač koji je uredno podneo zahtev za zaštitu prava oplemenjivača kod nadležnog organa druge članice UPOV-a (u daljem tekstu: prvi zahtev) ima pravo prioriteta na zaštitu prava oplemenjivača u Republici Srbiji u periodu od 12 meseci od dana podnošenja prvog zahteva, s tim što se dan podnošenja prvog zahteva ne računa u ovaj period (član 18).
U postupku razmatranja zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača Ministarstvo vrši ispitivanje sorte u oglednom polju, laboratoriji ili druga neophodna ispitivanja. Poslove ispitivanja sorte Ministarstvo može da poveri licu koje ispunjava uslove za vršenje tih ispitivanja ili da prihvati rezultate već obavljenih ispitivanja (član 19).
Zainteresovano lice može, u roku od tri meseca od dana objavljivanja predloženog imena sorte koje je upisano u Registar zahteva i objavljeno na internet stranici Ministarstva podneti prigovor na predlog imena sorte. Ime sorte odobrava ministar rešenjem o dodeljivanju prava oplemenjivača (član 20).
Lice koje smatra da oplemenjivaču ne pripada pravo oplemenjivača ili da sorta nije nova, različita, uniformna i stabilna može da podnese prigovor Ministarstvu na upis zahteva za zaštitu prava oplemenjivača u Registar zahteva, u periodu od objavljivanja zahteva do dana donošenja rešenja o dodeljivanju ili odbijanju zahteva za zaštitu prava oplemenjivača. Ministarstvo može da obavi dodatno ispitivanje sorte da bi utvrdilo navode iz prigovora (član 21).
Na osnovu rezultata ispitivanja i predloga Stručnog saveta ministar donosi rešenje o dodeljivanju prava oplemenjivača ili odbijanju zahteva za zaštitu prava oplemenjivača. Sortu za koju je doneto rešenje o dodeljivanju prava oplemenjivača Ministarstvo upisuje u Registar zaštićenih biljnih sorti. Ovim članom je definisano koje podatke Registar zaštićenih biljnih sorti naročito sadrži. Spisak zaštićenih sorti sa ostalim podacima objavljuje se u Službenom glasniku Republike Srbije (član 22).
Pravo oplemenjivača na zaštićenu sortu traje 25 godina, a za krompir, vinovu lozu, drvenaste voćne vrste i ostalo drveće 30 godina od dana dodeljivanja prava oplemenjivača (član 23).
Članom 24. predviđeno je da je svaki nosilac prava oplemenjivača dužan da u toku trajanja perioda zaštite prava oplemenjivača na zahtev Ministarstva dostavi reprodukcioni materijal sorte.
Reprodukcioni materijal, ubrani materijal i proizvodi dobijeni direktno od ubranog materijala zaštićene sorte mogu da se koriste isključivo sa ovlašćenjem nosioca prava oplemenjivača i pod uslovima koje je nosilac prava oplemenjivača odredio. Korišćenje reprodukcionog materijala zaštićene sorte uključuje aktivnosti koje se odnose na: proizvodnju ili reprodukciju zaštićene sorte, kondicioniranje za reprodukciju zaštićene sorte, ponudu zaštićene sorte na prodaju, prodaju ili drugi vid plasmana zaštićene sorte na tržištu, izvoz i uvoz zaštićene sorte, kao i skladištenje. Ove odredbe se odnose i na: sorte koje su u osnovi izvedene od zaštićene sorte, sorte koje se ne mogu jasno razlikovati od zaštićene sorte i sorte čija proizvodnja zahteva ponovnu upotrebu zaštićene sorte (član 25).
Članom 26. predviđeno je da ovlašćenje nosioca prava oplemenjivača nije potrebno za aktivnosti koje se preduzimaju za ličnu upotrebu i u nekomercijalne svrhe, u eksperimentalne svrhe, kao i u svrhu oplemenjivanja drugih sorti, izuzev ako su u pitanju u osnovi izvedene sorte u odnosu na druge takve sorte. Takođe, regulisano je i korišćenje reprodukcionog materijala koje proizvođač dobije na sopstvenom imanju, kao i obaveza poljoprivrednih proizvođača da plate naknadu za korišćenje takvog materijala, s tim što su mali proizvođači izuzeti od ove obaveze.
Pravo oplemenjivača ne obuhvata aktivnosti koje se tiču reprodukcionog materijala zaštićene sorte, ubranog materijala uključujući cele biljke i delove biljaka i bilo kojeg proizvoda dobijenog direktno od ubranog materijala, koji je bio prodat ili na drugi način stavljen u promet od strane ili uz ovlašćenje oplemenjivača. Te aktivnosti ne obuhvataju dalje umnožavanje te sorte ili izvoz materijala te sorte u državu koja ne štiti sorte biljnog roda ili vrste kojoj ta sorta pripada, osim ako se materijal ne izvozi u svrhu konačne upotrebe (član 27).
U periodu od podnošenja zahteva za zaštitu prava oplemenjivača do donošenja rešenja o dodeljivanju prava oplemenjivača, nosiocu prava oplemenjivača pripada odgovarajuća naknada za korišćenje sorte, koju je dužno da plati svako lice koje je tokom tog perioda koristilo sortu bez ovlašćenja nosioca prava (član 28).
Nosilac prava oplemenjivača može svoja prava u odnosu na zaštićenu sortu, u celini ili delimično, ugovorom preneti na drugo lice. Ugovor o prenosu mora biti u pisanoj formi. Na zahtev jedne od ugovornih strana, ugovor se upisuje u Registar prenesenih prava oplemenjivača. Ugovor koji nije upisan u Registar prenesenih prava oplemenjivača nema pravno dejstvo prema trećim licima (član 29).
Oplemenjivač može svoja prava u odnosu na zaštićenu sortu, u celini ili delimično ustupiti drugom licu na osnovu ugovora o licenci, koji mora biti u pisanoj formi. Na zahtev jedne od ugovornih strana, ugovor se upisuje u Registar ugovora o licenci. Ugovor koji nije upisan u Registar ugovora o licenci nema pravno dejstvo prema trećim licima (član 30).
Članom 31. regulisani su uslovi pod kojima Ministarstvo može dodeliti obaveznu licencu u slučaju postajanja javnog interesa i posebne hitnosti. Obavezna licenca se može dodeliti na zahtev zainteresovanog lica ako nosilac prava oplemenjivača odbije da drugim licima ustupi pravo na korišćenje zaštićene sorte ili im postavlja neopravdane uslove za takvo ustupanje i pod uslovom da je sam ili preko drugog lica ne koristi ili nedovoljno koristi.
Obavezna licenca se dodeljuje za snabdevanje tržišta Republike Srbije i ne može biti isključiva. Obim i trajanje obavezne licence ograničeno je za svrhu za koju je data i može se prenositi samo zajedno sa privrednim društvom ili drugim pravnim licem ili delom privrednog društva, odnosno drugog pravnog lica u kome se koristi (član 32).
Članom 33. regulisana je obaveza nosioca obavezne licence da oplemenjivaču plaća naknadu za korišćenje zaštićene sorte koju sporazumno odrede obe strane, odnosno u odsustvu sporazuma koju odredi nadležni sud.
Članom 34. predviđeno je da se obavezna licenca može ukinuti ako se promene uslovi iz člana 31. stav 1. ovog zakona pod kojima je ona dodeljena ili ako lice kome je obavezna licenca dodeljena prestane da ispunjava uslove iz člana 31. stav 2. ovog zakona. Takođe, ovim članom predviđeno je da ako se utvrdi da i dalje postoje uslovi koji su doveli do dodeljivanja obavezne licence, na zahtev zainteresovanog, obavezna licenca se može produžiti.
Članom 35. predviđena je obaveza nosioca prava oplemenjivača da, na zahtev Ministarstva, isporuči licu kome je data obavezna licenca količinu reprodukcionog materijala neophodnog za korišćenje obavezne licence, uz odgovarajuću nadoknadu.
Pravo oplemenjivača može prestati pre isteka roka iz člana 23. ako oplemenjivač u pisanom obliku izjavi da želi prestanak prava oplemenjivača (član 36).
Čl. 37. i 38. regulisano je oglašavanje prava oplemenjivača ništavim i ukidanje prava oplemenjivača, u skladu sa konvencijom UPOV-a iz 1991. godine.
Troškove ispitivanja sorti na oglednom polju i u laboratoriji, kao i godišnje troškove održavanja prava oplemenjivača snosi oplemenjivač, odnosno nosilac prava oplemenjivača. Visinu troškova utvrđuje Vlada (član 39).
Lice koje povredi pravo oplemenjivača odgovara za štetu prema opštim propisima o naknadi štete (član 40).
Članom 41. predviđen je rok za podnošenje tužbe nadležnom sudu zbog povrede prava oplemenjivača, odnosno rok po čijem isteku se tužba ne može više podneti.
Članom 42. predviđeno je da oplemenjivač može tužbom kod nadležnog suda tražiti da se utvrdi njegovo svojstvo oplemenjivača i da njegovo ime, odnosno naziv bude naznačen u zahtevu za zaštitu prava oplemenjivača i odgovarajućim ispravama i registrima, ako je u zahtevu za zaštitu prava oplemenjivača ili nekoj drugoj ispravi navedeno neko drugo lice kao oplemenjivač.
Čl. 43, 44, 45, 46. i 47. regulisan je nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega.
Čl. 48, 49. i 50. regulisane su kaznene odredbe.
Čl. 51, 52, 53, 54, 55 i 56. regulisane su prelazne i završne odredbe.
Zahtevi za zaštitu prava oplemenjivača koji su podneti do dana stupanja na snagu ovog zakona, a po kojima postupak nije okončan, biće okončani u skladu sa odredbama ovog zakona (član 51).
Izuzetno od člana 7. ovog Zakona, sorta se može smatrati novom na dan stupanja na snagu ovog zakona i za nju se može podneti zahtev za zaštitu prava oplemenjivača u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, ako je takva sorta upisana u odgovarajući zvaničan registar sorti odobrenih za stavljanje u promet, u skladu sa zakonom kojim se uređuje semenarstvo, sadni materijal, odnosno priznavanje sorti, ili zaštićena u nekoj drugoj članici UPOV-a, odnosno ako je nju podnet zahtev za zaštitu prava oplemenjivača u članici UPOV-a pod uslovom da se po tom zahtevu dodeli oplemenjivačko pravo (član 52). Ovo nije retroaktivna primena zakona iz razloga jer se ovom odredbom samo omogućava da se u prelaznom periodu od tri godine zaštite i sorte koje ne ispunjavaju kriterijum noviteta u skladu sa članom 7. ovog zakona.
Propisi za izvršenje ovog zakona doneće se u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona (član 53).
Do donošenja propisa na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona primenjivaće se propisi doneti na osnovu Zakona o zaštiti sorti poljoprivrednog i šumskog bilja („Službeni list SRJ”, broj 28/00 i „Službeni glasnik RS”, broj 101/05 – dr. zakon), ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom (član 54).
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o zaštiti sorti poljoprivrednog i šumskog bilja (član 55).
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana njegovog objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
IV. PROCENA IZNOSA FINANSIJSKIH SREDSTAVA
POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
U budžetu Republike Srbije za 2009. godinu predviđena su sredstva za buduće članstvo Republike Srbije u UPOV-u i projekcija za plaćanje članarine na godišnjem nivou u iznosu od 10.000 švajcarskih franaka.
Troškove ispitivanja sorti na oglednom polju i u laboratoriji i godišnje troškove održavanja prava oplemenjivača snosi nosilac prava oplemenjivača, a njihovu visinu utvrđuje Vlada.
Zakonom je propisan rad posebnog stručnog tela za zaštitu prava oplemenjivača biljnih sorti, u okviru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koje zaseda u cilju razmatranja stručnih pitanja, davanja stručnih mišljenja i predloga i učešća u realizaciji projektnih zadataka u oblasti zaštite prava oplemenjivača biljnih sorti. Troškovi rada stručnog tela predstavljaju minimalni finansijski izdatak u smislu izdvajanja za naknadu članovima za učešće na sednicama Stručnog saveta. Visina naknade određuje se rešenjem o imenovanju članova stručnog tela koje donosi ministar nadležan za poslove poljoprivrede. Savet će otpočeti svoj rad po donošenju zakona.
V. ANALIZA EFEKATA
1. Koji problem se rešava zakonom?
Oplemenjivanje bilja, odnosno stvaranje novih biljnih sorti je rad koji zahteva veliko znanje i trud, kao i značajna ulaganja u zemljište, specijalnu opremu i obuku ljudi koji rade na stvaranju novih biljnih sorti. Ovo je dugotrajan proces koji traje deset i više godina i ne donosi uvek rezultate. Česti su slučajevi da nove sorte, koje u pojedinim bitnim osobinama pokazuju značajno poboljšanje, ne zažive, odnosno ne koriste se iz različitih razloga u proizvodnji. Na taj način ne vraćaju se ni osnovna ulaganja za stvaranje sorte oplemenjivaču, što donosi dodatan rizik ovom poslu. Sa druge strane, reprodukcioni materijal sorte, jednom stavljene u promet, biva lako komercijalno umnožavan i sorta ekonomski iskorišćena od strane drugih lica. Oplemenjivač je na taj način lišen mogućnosti da ostvari dobit na svom ulaganju.
U našoj zemlji do danas je priznato više od 1800 domaćih novostvorenih sorti poljoprivrednog bilja, u čijem stvaranju je učestvovalo više od 20 instituta i selekcionih kuća sa velikim brojem oplemenjivača. Od ukupnog broja domaćih sorti, za 35 godina stvoreno je samo 130 sorti voćaka i vinove loze. Zbog same prirode tih biljnih vrsta, odnosno vegetativnog umnožavanja sadnog materijala veoma je teško sprečiti neovlašćeno umnožavanje, što je za posledicu nestimulativno delovalo na oplemenjivače voćaka i vinove loze. Iz svih tih razloga se naročito u toj oblasti nameće potreba zaštite prava oplemenjivača.
Ovaj problem se može rešiti uvođenjem sistema zaštite biljnih sorti, odnosno zaštite prava oplemenjivača, kojim se podržava i podstiče aktivnost na stvaranju novih biljnih sorti.
Na bivšem saveznom nivou 2000. godine usvojen je Zakon o zaštiti sorti poljoprivrednog i šumskog bilja („Službeni list SRJ”, broj 28/00), koji nije u saglasnosti sa UPOV Konvencijom iz 1991. godine i koji ima suštinske nedostatke u većini odredbi, čime se onemogućava da naša država postane članica UPOV-a, STO i EU. Iz tog razloga je urađen novi Zakon o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti koji je usklađen sa UPOV Konvencijom i kojim su ispravljene sve nepravilnosti i nejasnoće starog zakona.
S obzirom da zakon reguliše prava oplemenjivača, podstiče se investiranje u oplemenjivanje i briga o interesima oplemenjivača u Srbiji. Sistem zaštite prava oplemenjivača takođe omogućava Srbiji pristup stranim novostvorenim sortama, što se prvenstveno odnosi na vrste koje se vegetativno razmnožavaju – voće, vinova loza i ukrasno bilje, a koje oplemenjivači-nosioci oplemenjivačkog prava ne žele da uvedu u proizvodnju u Srbiji bez mogućnosti zaštite svojih oplemenjivačkih prava zasnovanih na zakonu. Rezultat ovoga je da se poljoprivrednim proizvođačima omogućava pristup velikom broju novih zaštićenih biljnih sorti, što dovodi do povećanja prihoda od proizvodnje.
2. Koji ciljevi treba da se postignu donošenjem zakona?
Ciljevi koji treba da se postignu donošenjem zakona su:
– zaštita prava oplemenjivača biljnih sorti,
– podsticanje domaćih oplemenjivača na stvaranje novih boljih sorti,
– stvaranje uslova za bezbedno plasiranje na domaćem tržištu stranih zaštićenih sorti,
– dostupnost boljih novih domaćih i stranih sorti poljoprivrednom proizvođaču u cilju povećanja obima i kvaliteta poljoprivredne proizvodnje,
– omogućiće se, u ograničenom periodu od tri godine, podnošenje zahteva za zaštitu starih sorti koje u dobroj meri nose proizvodnju, a čiji stvaraoci nemaju nikakvu ekonomsku dobit za korišćenje tih sorti.
3. Da li su razmatrane druge mogućnosti za rešavanje problema?
Zaštita intelektualne svojine u oblasti novih biljnih sorti u svetu je opšte priznata od usvajanja Konvencije 1961. godine kada je osnovana Međunarodna organizacija za zaštitu novih biljnih sorti – UPOV. Konvencija je revidirana 1972, 1978. i 1991. godine. Konvencija iz 1991. stupila je na snagu 1998. godine. Ovaj zakon je usklađen sa navedenom Konvencijom.
Donošenjem ovog zakona ispraviće se suštinski nedostaci u postojećem Zakonu o zaštiti sorti poljoprivrednog i šumskog bilja iz 2000. godine, koji ima suštinske nedostatke u pogledu definisanja prava i obaveza nosioca prava oplemenjivača, koji nisu bili u potpunosti usklađeni sa Konvencijom iz 1991. godine.
Takođe, regulisanje zaštite prava oplemenjivača biljnih sorti ne može biti uređeno Zakonom o patentima („Službeni list SCG”, br. 32/04 i 35/04 i „Službeni glasnik RS”, broj 115/06) koji se primenjuje u Republici Srbiji, jer se u njemu izričito navodi da biljna sorta nije predmet zaštite u skladu sa Zakonom o patentima, već je to predviđeno da reguliše poseban zakon, odnosno Zakon o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti.
4. Zašto je donošenje zakona najbolje rešenje datog problema?
Donošenje zakona je najbolje rešenje jer uvodi i reguliše sistem zaštite prava oplemenjivača, kao oblik intelektualne svojine, što će se pozitivno odraziti na celokupnu biljnu i prerađivačku proizvodnju. Takođe, zakon će omogućiti zaštitu prava oplemenjivača u skladu sa međunarodnim normama, što je preduslov za slobodnu razmenu reprodukcionog materijala, kao i proizvoda nastalih upotrebom zaštićenih sorti između Srbije i ostalih članica UPOV-a.
5. Na koga će i kako uticati rešenja predložena u zakonu?
Rešenja predložena u zakonu će se odraziti na:
– poljoprivredne proizvođače, jer će se donošenjem zakona omogućiti pristup velikom broju zaštićenih sorti, koje su sada nedostupne, a koje se odlikuju boljim prizvodno-tehnološkim svojstvima, većim prinosima, otpornostima na bolesti i štetočine. Ovim bi se povećala konkurentnost domaćih proizvoda na svetskom tržištu, kao i ostvareni prihodi proizvođača, a time i bruto nacionalni dohodak, uz povećanje ekonomičnosti proizvodnje i uz istovremeno smanjenje potreba za zemljištem i drugim ulaganjima;
– oplemenjivače, odnosno nosioce prava oplemenjivača za razvoj novih sorti u Srbiji, jer regulisanje zaštite prava oplemenjivača daje podstrek stvaranju novih boljih sorti. Interes države je da podstiče oplemenjivače na intelektualno stvaralaštvo u oblasti stvaranja novih boljih sorti. Takođe, potrebno je naglasiti da za korišćenje zaštićene sorte u nekomercijalne i naučno-istraživačke svrhe, uključujući upotrebu za oplemenjivanje novih sorti, nije neophodno ovlašćenje od strane nosioca oplemenjivačkog prava. Ulaskom naše zemlje u UPOV omogućava se domaćim oplemenjivačima da zaštite svoja prava i u drugim državama pod istim uslovima, ali i stranim oplemenjivačima da zaštite svoja oplemenjivačka prava u našoj zemlji pod istim uslovima;
– državu u celini u smislu regulisanja pitanja zaštite intelektualne svojine u svim sferama, što je jedan od preduslova da bi Republika Srbija pristupila Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), UPOV-u i EU. Zaštita prava oplemenjivača u skladu sa UPOV Konvencijom je u potpunosti u skladu i sa zahtevima Svetske trgovinske organizacije.
6. Koji su troškovi koje će primena zakona izazvati građanima i privredi, posebno malim i srednjim preduzećima?
Ukoliko Srbija postane član UPOV-a, imaće obavezu da na godišnjem nivou za članarinu u UPOV izdvaja 0,2 jedinice, odnosno oko 10.000 švajcarskih franaka (2005. godine jedinica je imala vrednost od 50.000 švajcarskih franaka).
Realizacija ovog zakona neće izazvati dodatne troškove u budžetu Republike Srbije jer troškove sprovođenja zakona, odnosno postupka zaštite prava oplemenjivača snosi podnosilac zahteva za zaštitu prava oplemenjivača.
7. Da li pozitivni efekti zakona opravdavaju troškove njegove primene?
Pozitivni efekti primene zakona se ogledaju u podsticanju stvaranja novih domaćih biljnih sorti i šire upotrebe stranih kvalitetnih sorti, čime se doprinosi unapređenju biljne proizvodnje, što se pozitivno odražava i na društvo u celini. Upotreba zaštićenih sorti podrazumeva primenu novih tehnologija i visokih standarda proizvodnje, uz poštovanje unapređene poljoprivredne prakse i propisa u proizvodnji. Sve ovo rezultuje ispunjavanjem visokih standarda koje nameće tržište.
8. Da li zakon stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju?
Realizacijom ovog zakona se ne ugrožavaju postojeće institucije, već se započinjanjem sa radom na zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti motivišu poljoprivredni proizvođači za rad u tržišnim uslovima i uključuje veći broj subjekata u oblasti biljne proizvodnje, zbog povoljnih uslova koje stvara zakon.
Zakonom se stimuliše povećanje tržišne konkurentnosti zbog pojave novih privrednih subjekata. Omogućiće se veći priliv stranih i domaćih sorti na tržištu što će proizvođačima pružiti mogućnost da izaberu najbolje sorte kojima će parirati kvalitetom proizvoda na svetskom tržištu. Proizvođači reprodukcionog materijala će imati mogućnost da svoje ponude učine kvalitetnijim i da omoguće proizvođačima proizvodnih useva i zasada da u našoj zemlji kupe reprodukcioni materijal koji su do sada morali nabavljati u inostranstvu. Ovaj zakon će podstaći proizvođače sadnog materijala da proizvode bazni i sertifikovani sadni materijal, što će omogućiti podizanje proizvodnih zasada boljeg fitosanitarnog stanja. Novi sortiment, takođe, podrazumeva upotrebu modernih tehnologija proizvodnje u skladu sa održivim razvojem poljoprivrede.
9. Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o zakonu?
U izradi ovog zakona učestvovala je radna grupa koju su sačinjavali predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, uvaženi domaći stručnjaci koji se bave oplemenjivanjem i predstavnici organizacija koje se bave ispitivanjem sorti.
U Privrednoj komori je 7. aprila 2008. godine održana javna rasprava o zakonu, na kojoj su učestvovali predstavnici domaćih oplemenjivačkih organizacija, zastupnici inostranih kompanija, proizvođači i predstavnici regionalnih stručnih službi.
Sugestije na ovaj zakon uputilo je i Međunarodno udruženje oplemenjivača voća i ukrasnog bilja sa vegetativnim razmnožavanjem (CIOPORA).
Ovaj zakon je urađen u skladu sa UPOV Konvencijom iz 1991. godine i zakonodavstvom Evropske unije.
10. Koje će mere tokom primene zakona biti preduzete da bi se ostvarili ciljevi donošenja akta?
Tokom primene ovog zakona sprovodiće se mere koje su propisane ovim zakonom i podzakonskim propisima, uz uspostavljanje i unapređenje institucionalne i administrativno-pravne procedure za efikasno obavljanje zaštite oplemenjivačkog prava.
Omogućiće se i obuka i usavršavanje zaposlenih u oblasti zaštite prava oplemenjivača u svim segmentima od nadležnog organa do oglednih polja i laboratorija. Stvoriće se i uslovi za ostvarivanje međunarodne saradnje i razmenu rezultata ispitivanja sa organizacijama i institucijama u drugim članicama UPOV-a koje obavljaju poslove zaštite prava oplemenjivača biljnih sorti.
4427009.0014.38.doc/2