PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SOCIJALNOJ ZAŠTITI I
OBEZBEĐIVANjU SOCIJALNE SIGURNOSTI GRAĐANA
Član
U Zakonu o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana („Službeni glasnik RS“, br. 36/91, 79/91, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 48/94, 52/96, 29/01 i 84/04), u članu 15. posle stava 2. dodaju se st. 3. i 4. koji glase:
„Izuzetno od stava 1. ovog člana, pravo na materijalno obezbeđenje priznaće se, u skladu sa ovim zakonom, bez prethodno utvrđene obaveze srodnika iz stava 1. ovog člana, u slučaju da je srodnik nepoznatog prebivališta ili boravišta ili se nalazi u inostranstvu, zbog čega je utvrđivanje njegove obaveze otežano, pod uslovom da je kod nadležnog suda pokrenut postupak za utvrđivanje njegove obaveze.
Po okončanju postupka za utvrđivanje obaveze izdržavanja i naplate pripadajućih sredstava, korisnik koji je ostvario pravo na materijalno obezbeđenje, pod uslovima iz stava 3. ovog člana, dužan je da izvrši povraćaj sredstava budžetu Republike u iznosu ostvarenog izdržavanja, a najviše do iznosa primljenog materijalnog obezbeđenja.“
Član
U članu 21. stav 2. reč: „tromesečno“ zamenjuje se rečju: „šestomesečno“.
Član
U članu 23. posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:
„Izuzetno od stava 1. ovog člana, korisnici novčane naknade za pomoć i negu drugog lica koji su ovo pravo ostvarili kao invalidna deca u odgovarajućem fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, a po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju koji su bili na snazi do početka primene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, broj 27/92), mogu ovo pravo ostvariti u sistemu socijalne zaštite u visini razlike iznosa dodatka za pomoć i negu drugog lica utvrđenog u skladu sa ovim zakonom i iznosa ostvarene novčane naknade za pomoć i negu drugog lica.“
Član
Posle člana 25. dodaje se član 25a koji glasi:
„Član 25a
Pravo na uvećan dodatak za pomoć i negu drugog lica ima lice iz člana 23. stav 1. ovog zakona kod koga je utvrđeno telesno oštećenje od 100% po jednom osnovu.
Lica koja su po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju ostvarila pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica, a ispunjavaju uslove iz stava 1. ovog člana, mogu ostvariti pravo na uvećan dodatak za pomoć i negu drugog lica u visini razlike iznosa uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica utvrđenog u skladu sa ovim zakonom i iznosa novčane naknade za pomoć i negu drugog lica ostvarene po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Zahtevi za ostvarivanje prava iz stava 2. ovog člana podnose se nadležnom centru za socijalni rad, a pravo se priznaje od dana ostvarivanja prava na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Mesečni iznos uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica utvrđuje se u iznosu od 70% prosečne mesečne zarade, bez poreza i doprinosa, ostvarene po zaposlenom u Republici u 2005. godini.
Utvrđeni iznos uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica iz stava 4. ovog člana usklađuje se 1. januara i 1. jula tekuće godine, na osnovu podataka organa nadležnog za poslove statistike, sa indeksom troškova života u prethodnih šest meseci.
Nominalni mesečni iznos uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica, zaokružen u dinarima, u skladu sa st. 4 i 5. ovog člana, utvrđuje ministar nadležan za socijalna pitanja.“
Član
Član 40. menja se i glasi:
„Pravo na smeštaj u drugu porodicu imaju lica koja imaju pravo na smeštaj u ustanovu po ovom zakonu.
Prilikom izbora porodice u koju se korisnik smešta, ustanova koja vrši smeštaj rukovodiće se naročito ličnim svojstvima korisnika, članova porodice u koju se korisnik smešta, stambenim i drugim mogućnostima porodice i potrebama korisnika.
Na ostvarivanje prava na smeštaj u drugu porodicu maloletnog lica primenjuju se propisi kojima se uređuje hraniteljstvo.
Bliže uslove, vrste i oblike smeštaja u drugu porodicu utvrđuje ministar nadležan za socijalna pitanja.“
Član
U članu 42. stav 2. menja se i glasi:
„Ugovor se zaključuje sa jednim članom porodice – hraniteljem.“
Stav 11. briše se.
Član
U članu 57b stav 3. reči: „kod Vrhovnog suda Srbije“ brišu se.
Član
U članu 69. reči: „položaj zaposlenih“ brišu se.
Dodaje se stav 2. koji glasi:
„U pogledu prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih u ustanovi socijalne zaštite primenjuju se propisi kojima se uređuje rad.“
Član
U članu 69b stav 4. posle reči: „ekonomista“ dodaje se zapeta i reč: „politikolog“.
Posle stava 11. dodaje se stav 12. koji glasi:
„Na imenovanje vršioca dužnosti direktora ustanove socijalne zaštite primenjuju se odredbe ovog zakona o uslovima i postupku za imenovanje direktora ustanove socijalne zaštite.“
Član
Član 75a briše se.
Član
U članu 79. stav 1. menja se i glasi:
„Ustanove za smeštaj korisnika osnivaju se u skladu sa ovim zakonom, radi obezbeđivanja prava na smeštaj utvrđenog ovim zakonom.“
U stavu 2. posle reči: „korisnika“ dodaje se zapeta i reči: „osim za prihvatilište i prihvatnu stanicu, za koje normative i standarde za obavljanje delatnosti utvrđuje nadležni organ opštine, odnosno grada“.
Član
U članu 81. stav 1. reči: „devet meseci“ zamenjuju se rečima: „godinu dana“.
Član
U poglavlju V. naziv odeljka 1. iznad člana 105. menja se i glasi:
„1. Nadzor nad zakonitošću rada ustanove i inspekcijski nadzor“.
Član
U članu 105. stav 3. posle reči: „centra za socijalni rad“ dodaje se zapeta i reči: „prihvatilišta, prihvatne stanice“.
Član
Posle člana 111. dodaje se odeljak 3, sa članom 111a, koji glasi:
„3. Nadzor nad radom organa i ustanova u vršenju poverenih
poslova državne uprave
Član 111a
Ministarstvo nadležno za socijalna pitanja vrši nadzor nad radom organa i ustanova u vršenju ovim zakonom poverenih poslova državne uprave, u skladu sa zakonom kojim se uređuje državna uprava.“
Član
Nadležni republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (u daljem tekstu: Fond) pokrenuće po službenoj dužnosti kod nadležnog centra za socijalni rad postupak za ostvarivanje prava na uvećan dodatak za pomoć i negu drugog lica utvrđenog ovim zakonom za korisnike novčane naknade za pomoć i negu drugog lica koji su ovo pravo ostvarili u Fondu do 30. juna 2006. godine, ako na osnovu već datog nalaza postoje uslovi za ostvarivanje prava na uvećan dodatak za pomoć i negu drugog lica.
Centar za socijalni rad će po službenoj dužnosti pokrenuti postupak za ostvarivanje prava na uvećan dodatak za pomoć i negu drugog lica za korisnike dodatka za pomoć i negu drugog lica koji su ovo pravo ostvarili po propisima iz socijalne zaštite do 30. juna 2006. godine, ako na osnovu već datog nalaza postoje uslovi za ostvarivanje prava na uvećan dodatak za pomoć i negu drugog lica.
Ocena o postojanju telesnog oštećenja od 100% po jednom osnovu za lica iz st. 1. i 2. ovog člana daje se, po pravilu, na osnovu razmatranja datog nalaza i postojeće medicinske dokumentacije, a izuzetno, po potrebi, i neposrednim pregledom korisnika.
Rešenja o pravu na uvećan dodatak za pomoć i negu drugog lica za lica iz st. 1. i 2. ovog člana doneće centri za socijalni rad najkasnije do 30. juna 2007. godine.
Pravo na uvećan dodatak za pomoć i negu drugog lica za lica iz st. 1. i 2. ovog člana pripada od 1. jula 2006. godine.
Član
Poslodavac je dužan da sa zaposlenima u ustanovi socijalne zaštite koji su zasnovali radni odnos do dana stupanja na snagu ovog zakona, a nemaju zaključen ugovor o radu, zaključi ugovor o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti, koji sadrži elemente iz člana 33. stav 1. osim iz tač. 4) – 8) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 i 61/05).
Ugovorom iz stava 1. ovog člana ne zasniva se radni odnos.
Član
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a odredbe čl. 3. i 4. ovog zakona primenjuju se od 1. jula 2006. godine.
4337105.029.doc/40
O B R A Z L O Ž E Nj E
I.USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 72. stav 1. tačka 6) Ustava Republike Srbije kojim je utvrđeno da Republika obezbeđuje i uređuje sistem socijalne zaštite.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su u potrebi da se poboljša položaj invalida sa telesnim oštećenjem od 100% po jednom osnovu u Republici. Naime, u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja preko 50.000 lica koristi pravo na dodatak i pomoć za negu drugog lica a u sistemu socijalne zaštite ovo pravo koristi preko 20.000 lica. Iznosi dodatka za pomoć i negu drugog lica za korisnike u oba sistema su nedovoljni za obezbeđivanje pomoći i nege. Dodatak za pomoć i negu drugog lica u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja u oktobru mesecu 2005. iznosi 7.462,68 dinara dok je u sistemu socijalne zaštite iznosi 4.678,00 dinara. Zbog nemogućnosti da se obezbede dovoljna materijalna sredstva da se poboljša položaj svih korisnika dodatka za pomoć i negu drugog lica ocenjuje se da je neophodno preduzeti mere da se poboljša položaj invalida koji imaju 100% telesnog oštećenja po jednom osnovu. Telesno oštećenje od 100% po jednom osnovu ima lice kod koga postoji potpuni gubitak, oštećenje ili onesposobljenost jednog organa (telesno oštećenje 100%), usled čega je u potrebi za pomoći i negom za obavljanje radnji radi zadovoljenja osnovnih životnih potreba (npr. potpuni gubitak vida; potpuna motorna uzetost jedne strane tela, paraplegije, triplegije i kvadriplegije; obostrani ekstrapiramidalni sindromi; posledice oboljenja ili povrede centralnog nervnog sistema sa težim neurološkim i psihičkim poremećajima; gubitak mišićnih funkcija, gubitak gornjih ekstremiteta; gubitak donjih ekstremiteta; trajno oštećenje funkcije jetre teškog stepena i dr.). S tim u vezi, predlaže se da se dodatak za pomoć i negu za ta lica poveća tako da iznosi 70% od prosečne zarade po zaposlenom u Republici. Uvećanjem ovog dodatka značajno bi se poboljšao materijalni položaj za oko 12.500 tih invalida u Republici.
Takođe, postoji potreba da se izvrše manje intervencije u zakonskom tekstu vezano za: poboljšanje položaja porodica čiji članovi ne izvršavaju zakonsku obavezu izdržavanja, a otežano je prinudno utvrđivanje te obaveze, usklađivanje odredaba ovog zakona sa odredbama Porodičnog zakona i Zakona o državnoj upravi, preciziranje uslova za imenovanje direktora ustanova socijalne zaštite i regulisanje položaja zaposlenih u ustanovama socijalne zaštite.
III. OBRAZLOŽENjE POJEDINIH ODREDABA
Odredbom člana 1. Predloga zakona uređuje se pitanje utvrđivanje prava na materijalno obezbeđenje u slučaju kad je otežano utvrđivanje obaveze srodnika u izdržavanju korisnika socijalne zaštite. Praksa ukazuje da su centri za socijalni rad u nemogućnosti da pruže adekvatnu zaštitu porodici u slučajevima kad obveznik izdržavanja živi u inostranstvu ili je nepoznatog prebivališta i boravišta. Ovo iz razloga što u tim okolnostima dugo traje postupak nalaženja takvog srodnika, sprovođenje postupka za utvrđivanje njegove obaveze a u tom periodu je porodica nezaštićena. S tim u vezi predlaže se dopuna člana 15. tako što se daje ovlašćenje centru za socijalni rad da utvrdi pravo na materijalno obezbeđenje ugroženoj porodici ukoliko je pokrenuta tužba za utvrđivanje obaveze izdržavanja, s tim da se po okončanju sudskog postupka sredstva ostvarena za izdržavanje vrate budžetu Republike.
Članom 2. Predloga zakona predlaže se izmena u članu 21. tako što bi se preispitivanje uslova za ostvarivanje prava na materijalno obezbeđenje za porodice koje imaju radno sposobne članove vršilo šestomesečno a ne tromesečno. Naime, praksa ukazuje da je neracionalno, pod datim okolnostima kada su smanjene mogućnosti zapošljavanja, vršiti preispitivanje na svaka tri meseca i da to samo iziskuje dodatne troškove u radu službe.
Članom 3. Predloga zakona predlaže se dopuna člana 23. tako što je utvrđena mogućnost da korisnici dodatka za pomoć i negu drugog lica koji su to pravo ostvarili kao invalidna deca u odgovarajućem fondu penzijskog i invalidskog osiguranja mogu ovo pravo ostvariti u sistemu socijalne zaštite u visini razlike ostvarenog dodatka za pomoć i negu drugog lica i visine dodatka utvrđenog ovim zakonom, obzirom da je visina dodatka koji primaju ti korisnici znatno niža od visine dodatka u sistemu socijalne zaštite.Ovih korisnika u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja ima oko 5.500 i ostvaruju dodatak za pomoć i negu drugog lica u visini od 2.219,00 dinara mesečno, a korisnici dodatka za pomoć i negu drugog lica u sistemu socijalne zaštite ostvaruju dodatak u visini od 4.700,00 mesečno. Ovo iz razloga što su ranijim propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja mogli da ostvare i članovi porodica osiguranika (invalidna deca), a prelaznom odredbom Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS, broj 27/92) utvrđeno je da korisnici ostvarenog prava po ranijim propisima zadržavaju ta prava i dalje u obimu i na način utvrđen Zakonom.
Članom 4. Predloga zakona zakonski tekst dopunjava se novim članom 25a kojim se utvrđuje pravo na uvećan dodatak za pomoć i negu drugog lica. Pravo na ovaj dodatak imaju sva lica kojima je za osnovne životne radnje neophodna pomoć i nega drugog lica ako ima telesno oštećenje od 100% po jednom osnovu. Navedenim članom konstituiše se jedno pravo koje bi se ostvarivalo u sistemu socijalne zaštite ali bi korisnici dodatka za pomoć i negu koji ovo pravo ostvaruju u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja mogli u sistemu socijalne zaštite da ostvare pravo na razliku između utvrđenog uvećanog dodatka i dodatka za pomoć i negu koju primaju u tom sistemu.
Predlaže se da uvećani dodatak za pomoć i negu iznosi 70% od prosečne zarade bez poreza i doprinosa ostvarene po zaposlenom u Republici u 2005. godini. Prosečna zarada ostvarena u avgustu 2005. godine iznosila je 17.928,00 dinara (70% od toga je 12.549,06 dinara), u oktobru 2005. godine 18.265,00 dinara a prosečna zarada za period od I do H 2005. godine iznosi 16.876,00 dinara. Procena je da ovaj iznos može obezbediti usluge pomoći i nege licima sa telesnim oštećenjem 100% po jednom osnovu.
Članom 5. i 6. Predloga zakona vrši se usaglašavanje odredbi koje regulišu pravo na smeštaj u drugu porodicu sa odredbama Porodičnog zakona. Predloženom izmenom člana 40. Zakona ukidaju se odredbe koje ograničavaju broj korisnika na porodičnom smeštaju jer Porodični zakon ne sadrži to ograničenje. Naime, Porodični zakon je precizno propisao stručni postupak u okviru kog se ispituju svi uslovi vezani za hraniteljstvo, odnosno smeštaj dece u drugu porodicu pa ovaj zakon upućuje na primenu tih odredaba. Propisani stručni postupak treba da obezbedi izbor adekvatne porodice i poštovanje interesa deteta, tako da nije potrebno da zakon sadrži formalno ograničenje u pogledu broja lica na porodičnom smeštaju. Iz tih razloga, predloženo je i brisanje odredbe stava 11. u članu 42. Zakona jer je pitanje programa pripreme hranitelja i zasnivanja hraniteljstva u celini regulisano Porodičnim zakonom.
Članom 7. Predloga zakona briše se označavanje Vrhovnog suda kao nadležnog za vođenje upravnog spora protiv rešenja donetog u reviziji iz razloga celishodnosti, odnosno to pitanje se reguliše propisima o nadležnosti sudova.
Članom 8. Predloga zakona menja se odredba člana 69. u pogledu regulative koja se primenjuje na zaposlene u ustanovama socijalne zaštite. Ocenjuje se da po karakteru delatnosti u ustanovama socijalne zaštite treba da se primeni opšti propis o radu (Zakon o radu), a ne propisi koji regulišu rad zaposlenih u državnim organima. Ovakvo opredeljenje je jasno iskazano u Zakonu o državnim službenicima (ukinut je član 23. Zakona o javnim službama) ali je primena odložena do 01.07.2006. godine. Uvažavajući zahteve prakse potrebno je da se što pre, kroz izmenu matičnog zakona, obezbedi primena Zakona o radu u ovoj oblasti.
Članom 9. Predloga zakona, polazeći od realnih potreba prakse, proširuje se krug lica u pogledu stručne spreme za direktora (politikolog) i preciziraju uslova za imenovanje vršioca dužnosti.
Članom 10. Predloga zakona, briše se odredba kojom je utvrđena nadležnost odgovarajućih organa uprave da daju saglasnost na statut i akt o sistematizaciji poslova i zadataka. Ocenjuje se da je neracionalno angažovanje organa uprave na ovim poslovima s obzirom na to da se zakonitost opštih akata ustanove obezbeđuje pred nadležnim organom u skladu sa Ustavom i zakonom.
Članom 11. Predloga zakona vrši se usaglašavanje člana 79. stav 1. Zakona u pogledu nadležnosti za osnivanje ustanova a u stavu 2. propisuje da normative i standarde za prihvatilište i prihvatnu stanicu utvrđuje nadležni organ uprave opštine, odnosno grada iz razloga što se radi od ustanovama čiji je osnivač opština, odnosno grad.
Članom 12. Predloga zakona obezbeđuje se usklađivanje člana 81. Zakona sa izmenama izvršenim protekle godine na član 36. Zakona po kome je povećana dužina boravka majke u materinskom domu, sa devet meseci na godinu dana.
Članom 13. i 15. Predloga zakona vrši se usaglašavanje odredaba zakona kojima se reguliše nadzor nad radom ustanova sa Zakonom o državnoj upravi.
Članom 14. Predloga zakona precizira se odredba člana 105. stav 3. tako što se utvrđuje da nadzor nad radom prihvatilišta i prihvatne stanice za teritoriju grada Beograda vrši nadležni organ uprave grada, ovo iz razloga što je Gradskoj upravi preneto ovlašćenje da vrši nadzor nad radom ustanova za dnevni boravak i pomoć u kući čiji je osnivač, pa takvo ovlašćenje treba preneti i za prihvatilište i prihvatne stanice koje Gradska uprava Beograd osniva.
Članom 15. Predloga zakona uređuje se postupak u vezi sa utvrđivanjem prava na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica u odnosu na zatečene korisnike. Predlaže se da se za sve korisnike koji do dana primene ovog zakona ostvare pravo na dodatak za pomoć i negu u sistemu penzijskog invalidskog osiguranja i u sistemu socijalne zaštite, po službenoj dužnosti pokrene postupak utvrđivanja prava na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica. Ocena je da je ovo celishodno i racionalno rešenje, jer se radi o korisnicima za koje je već dat nalaz i mišljenje nadležnog organa veštačenja i da se ocena o ispunjenosti uslova za ostvarivanje uvećanog dodatka za pomoć i negu može dati na osnovu razmatranja tog nalaza i medicinske dokumentacije a u slučaju sumnje i neposrednim pregledom korisnika. S obzirom da se ovakvim rešenjem nameće obaveza organu veštačenja Fonda penzijskog invalidskog osiguranja zaposlenih da u relativno kratkom periodu od godinu dana izvrši pregled preko 25.000 predmeta korisnika dodatka za pomoć i negu, neophodno je da se zbog značajnog povećanog obima posla obezbedi rad od najmanje šest lekara-veštaka i da se posebnim ugovorom reguliše pitanje načina rada i naknade za rad organa veštačenja.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA
Za sprovođenje ovog zakona potrebna su sredstva u budžetu Republike za 2006. godinu i to:
– za ostvarivanje prava na razliku ostvarenog dodatka za pomoć i negu drugog lica invalidne dece u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja i visine dodatka utvrđenog ovim zakonom, 90.000.000,00 dinara,
– za ostvarivanje prava na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica za 12.500,000 korisnika, koji bi ovo pravo ostvarili od 01.07.2006. godine, 573.342.000,00 dinara,
– za naknadu za rad organa veštačenja u postupku ostvarivanja prava na uvećani dodatak za pomoć i negu 1.650.000,00 dinara.
Ukupno za sprovođenje ovog zakona u 2006. godini, potrebna su sredstva u budžetu Republike u iznosu od 664.992.000,00 dinara.
4337105.029.doc/41 PREGLED ODREDABA
ZAKONA O SOCIJALNOJ ZAŠTITI I OBEZBEĐIVANjU
SOCIJALNE SITURNOSTI GRAĐANA ZA KOJE SE PREDLAŽU
IZMENE I DOPUNE
Član 15.
Ako pojedinac, odnosno član porodice koji je nesposoban za rad ima srodnika sa kojim ne živi u porodici, a koji je, prema Zakonu o braku i porodičnim odnosima dužan da učestvuje u njegovom izdržavanju, kod utvrđivanja prava na materijalno obezbeđenje po ovom zakonu, prethodno će se utvrditi mogućnost i obaveze srodnika da mu pruži izdržavanje ukoliko ta obaveza nije utvrđena pravosnažnom sudskom odlukom.
Centar za socijalni rad, rešenjem utvrđuje iznos koji je srodnik po osnovu učešća u izdržavanju u obavezi da obezbedi licu nesposobnom za rad, u skladu sa kriterijumima i merilima koje propisuje ministarstvo nadležno za socijalna pitanja.
„IZUZETNO OD STAVA 1. OVOG ČLANA, PRAVO NA MATERIJALNO OBEZBEĐENjE PRIZNAĆE SE, U SKLADU SA OVIM ZAKONOM, BEZ PRETHODNO UTVRĐENE OBAVEZE SRODNIKA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, U SLUČAJU DA JE SRODNIK NEPOZNATOG PREBIVALIŠTA ILI BORAVIŠTA ILI SE NALAZI U INOSTRANSTVU, ZBOG ČEGA JE UTVRĐIVANjE NjEGOVE OBAVEZE OTEŽANO, POD USLOVOM DA JE KOD NADLEŽNOG SUDA POKRENUT POSTUPAK ZA UTVRĐIVANjE NjEGOVE OBAVEZE.
PO OKONČANjU POSTUPKA ZA UTVRĐIVANjE OBAVEZE IZDRŽAVANjA I NAPLATE PRIPADAJUĆIH SREDSTAVA KORISNIK KOJI JE OSTVARIO PRAVO NA MATERIJALNO OBEZBEĐENjE, POD USLOVIMA IZ STAVA 3. OVOG ČLANA, DUŽAN JE DA IZVRŠI POVRAĆAJ SREDSTAVA BUDžETU REPUBLIKE U IZNOSU OSTVARENOG IZDRŽAVANjA, A NAJVIŠE DO IZNOSA PRIMLjENOG MATERIJALNOG OBEZBEĐENjA.“
Član 21.
Ustanova koja rešava o pravu na materijalno obezbeđenje preispituje uslove za korišćenje prava u maju tekuće godine, a na osnovu prihoda ostvarenog u prethodna tri meseca.
Za porodice koje imaju radno sposobne članove, preispitivanje iz stava 1. ovog člana vrši se tromesečno, ŠESTOMESEČNO na osnovu prihoda ostvarenih u prethodna tri meseca.
U postupku preispitivanja uslova iz st. 1. i 2. ovog člana novo rešenje se donosi ukoliko je došlo do promena koje su od uticaja na dalje korišćenje prava.
Član 23.
Pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica ima lice kome je zbog prirode i težine stanja povrede ili bolesti neophodna pomoć i nega za obavljanje radnji radi zadovoljavanja osnovnih životnih potreba, pod uslovom da ovo pravo ne može da ostvari po drugom osnovu.
Potreba za pomoći i negom utvrđuje se na osnovu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju.
„IZUZETNO OD STAVA 1. OVOG ČLANA, KORISNICI NOVČANE NAKNADE ZA POMOĆ I NEGU DRUGOG LICA KOJI SU OVO PRAVO OSTVARILI KAO INVALIDNA DECA U ODGOVARAJUĆEM FONDU ZA PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANjE, A PO PROPISIMA PENZIJSKOG I INVALIDSKOG OSIGURANjA KOJI SU BILI NA SNAZI DO POČETKA PRIMENE ZAKONA O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANjU („SLUŽBENI GLASNIK RS“ BROJ 27/92) MOGU OVO PRAVO OSTVARITI U SISTEMU SOCIJALNE ZAŠTITE U VISINI RAZLIKE IZNOSA DODATKA ZA POMOĆ I NEGU DRUGOG LICA UTVRĐENOG U SKLADU SA OVIM ZAKONOM I IZNOSA OSTVARENE NOVČANE NAKNADE ZA POMOĆ I NEGU DRUGOG LICA.“
„ČLAN 25a
PRAVO NA UVEĆAN DODATAK ZA POMOĆ I NEGU DRUGOG LICA IMA LICE IZ ČLANA 23. STAV 1. OVOG ZAKONA KOD KOGA JE UTVRĐENO TELESNO OŠTEĆENjE OD 100% PO JEDNOM OSNOVU.
LICA KOJA SU PO PROPISIMA O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANjU OSTVARILA PRAVO NA NOVČANU NAKNADU ZA POMOĆ I NEGU DRUGOG LICA, A ISPUNjAVAJU USLOVE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, MOGU OSTVARITI PRAVO NA UVEĆAN DODATAK ZA POMOĆ I NEGU DRUGOG LICA U VISINI RAZLIKE IZNOSA UVEĆANOG DODATKA ZA POMOĆ I NEGU DRUGOG LICA UTVRĐENOG U SKLADU SA OVIM ZAKONOM I IZNOSA NOVČANE NAKNADE ZA POMOĆ I NEGU DRUGOG LICA OSTVARENE PO PROPISIMA O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANjU.
ZAHTEVI ZA OSTVARIVANjE PRAVA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA PODNOSE SE NADLEŽNOM CENTRU ZA SOCIJALNI RAD A PRAVO SE PRIZNAJE OD DANA OSTVARIVANjA PRAVA NA NOVČANU NAKNADU ZA POMOĆ I NEGU DRUGOG LICA PO PROPISIMA O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANjU.
MESEČNI IZNOS UVEĆANOG DODATKA ZA POMOĆ I NEGU DRUGOG LICA UTVRĐUJE SE U IZNOSU OD 70% PROSEČNE MESEČNE ZARADE, BEZ POREZA I DOPRINOSA, OSTVARENE PO ZAPOSLENOM U REPUBLICI U 2005. GODINI.
UTVRĐENI IZNOS UVEĆANOG DODATKA ZA POMOĆ I NEGU DRUGOG LICA IZ STAVA 4. OVOG ČLANA USKLAĐUJE SE 1. JANUARA I 1. JULA TEKUĆE GODINE, NA OSNOVU PODATAKA ORGANA NADLEŽNOG ZA POSLOVE STATISTIKE, SA INDEKSOM TROŠKOVA ŽIVOTA U PRETHODNIH ŠEST MESECI.
NOMINALNI MESEČNI IZNOS UVEĆANOG DODATKA ZA POMOĆ I NEGU DRUGOG LICA, ZAOKRUŽEN U DINARIMA, U SKLADU SA STAVOM 4 I 5. OVOG ČLANA, UTVRĐUJE MINISTAR NADLEŽAN ZA SOCIJALNA PITANjA.
Član 40.
Pravo na smeštaj u drugu porodicu imaju lica koja imaju pravo na smeštaj u ustanovu po ovom zkaonu.
Prilikom izbora porodice, u koju se korisnik smešta, ustanova koja vrši smeštaj rukovodiće se naročito ličnim svojstvima korisnika, članova porodice u koju se korisnik smešta, stambenim i drugim mogućnostima porodice i potrebama korisnika.
U drugu porodicu može se smestiti najviše troje dece, odnosno dvoje dece ometene u razvoju, s tim da ukupan broj dece koja žive u porodici hranitelja, računajući i decu hranitelja, ne može biti veći od četvoro dece.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, kada je to u interesu dece, u hraniteljsku porodicu može biti smešteno više dece, i to kada se smeštaju u porodicu srodnika ili kada se smeštaju braća i sestre.
U drugu porodicu može se smestiti najviše tri odrasla ili tri stara lica.
Bliže uslove, vrste i oblike smeštaja u drugu porodicu utvrđuje ministar nadležan za socijalna pitanja.
„PRAVO NA SMEŠTAJ U DRUGU PORODICU IMAJU LICA KOJA IMAJU PRAVO NA SMEŠTAJ U USTANOVU PO OVOM ZAKONU.
PRILIKOM IZBORA PORODICE U KOJU SE KORISNIK SMEŠTA, USTANOVA KOJA VRŠI SMEŠTAJ RUKOVODIĆE SE NAROČITO LIČNIM SVOJSTVIMA KORISNIKA, ČLANOVA PORODICE U KOJU SE KORISNIK SMEŠTA, STAMBENIM I DRUGIM MOGUĆNOSTIMA PORODICE I POTREBAMA KORISNIKA.
NA OSTVARIVANjE PRAVA NA SMEŠTAJ U DRUGU PORODICU MALOLETNOG LICA PRIMENjUJU SE PROPISI KOJIMA SE UREĐUJE HRANITELjSTVO.
BLIŽE USLOVE, VRSTE I OBLIKE SMEŠTAJA U DRUGU PORODICU UTVRĐUJE MINISTAR NADLEŽAN ZA SOCIJALNA PITANjA.“
Član 42.
Međusobni odnosi ustanove koja vrši smeštaj i porodice u kojoj se smešta korisnik socijalne zaštite, uređuje se pismenim ugovorom a na osnovu rešenja o smeštaju.
Ugovor se zaključuje sa jednim članom porodice koji je, u postupku procene podobnosti, pripreme i obuke u nadležnoj ustanovi socijalne zaštite osposobljen za hranitelja i kome po tom osnovu, ministar nadležan za socijalna pitanja izda akt o osposobljenosti za hranitelja.
„UGOVOR SE ZAKLjUČUJE SA JEDNIM ČLANOM PORODICE – HRANITELjEM“.“
Hranitelj ima pravo na naknadu za izdržavanje korisnika i naknadu za rad koje se isplaćuju iz sredstava namenjenih za ostvarivanje prava iz socijalne zaštite.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, kada je hranitelj baba ili deda, odnosno brat ili sestra, koji je obveznik izdržavanja u smislu propisa o braku i porodičnim odnosima, naknada hranitelju utvrđuje se u visini između naknade za izdržavanje, utvrđene u smislu stava 3. ovog člana iznosa učešća obveznika izdržavanja u troškovima smeštaja u drugu porodicu, utvrđenog u skladu s ovim zakonom.
Kriterijume za utvrđivanje visine naknade utvrđuje ministarstvo nadležno za socijalna pitanja.
Smeštaj u drugu porodicu prestaje: sporazumom ugovornih strana, otkazom ugovora, raskidom ugovora, ako ne postoji više razlog za primenu tog oblika zaštite, smrću korisnika, smrću člana porodice koji je zaključio ugovor o porodičnom smeštaju.
Otkaz ugovora o smeštaju korisnika u drugu porodicu daje se pismeno.
Otkazni rok traje 30 dana, u kom roku je ustanova dužna da licu na smeštaju obezbedi odgovarajući oblik zaštite.
Naknada za rad hranitelja po korisniku ne može biti manja od 20% od prosečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici, s tim da ukupna naknada za rad hranitelja za više korisnika ne može biti veća od prosečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici, osim u slučajevima iz člana 15. stav 4. ovog zakona.
Sredstva za rad hranitelja, ostvarena po ugovoru, sa pripadajućim zakonskim obavezama obezbeđuju se u budžetu Republike.
Bliže uslove kao i obrazac akta iz stava 2. ovog člana, utvrđuje ministar nadležan za socijalna pitanja.
Član 57b
Na zahtev organa iz člana 57a stav 2. ovog zakona prvostepeni organ je dužan da u roku od 8 dana dostavi tražene spise na reviziju.
U vršenju revizije nadležni organ stavlja na prvostepeno rešenje zabeležbu da je revizija izvršena i da je rešenje u skladu sa Zakonom ili ukida, odnosno poništava i vraća prvostepeno rešenje na ponovni postupak i odlučivanje, ako rešenje nije u skladu sa Zakonom.
Protiv rešenja donetog u reviziji može se pokrenuti upravni spor kod Vrhovnog suda Srbije.
Ako protiv prvostepenog rešenja nije izjavljena žalba, a revizija ne bude izvršena u roku od dva meseca od prijema predmeta na reviziju, smatraće se da je revizija izvršena i da je rešenje doneto u skladu sa Zakonom.
Član 69.
Na osnivanje, upravljanje, rukovođenje, položaj zaposlenih u ustanovi socijalne zaštite, nadzor nad zakonitošću rada i ukidanje, primenjuju se odredbe zakona kojima se uređuje sistem javnih službi.
„U POGLEDU PRAVA, OBAVEZA I ODGOVORNOSTI ZAPOSLENIH U USTANOVI SOCIJALNE ZAŠTITE PRIMENjUJU SE PROPISI PRI KOJIMA SE UREĐUJE RAD.“
Član 69b
Direktor ustanove socijalne zaštite imenuje se na vreme od četiri godine.
Direktora ustanove socijalne zaštite koju osniva Vlada Republike Srbije odnosno nadležni organ autonomne pokrajine imenuje ministar za socijalna pitanja, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, na osnovu konkursa a po pribavljenom mišljenju upravnog odbora ustanove.
Direktora centra za socijalni rad imenuje opština, odnosno grad na osnovu konkursa, a po pribavljenom mišljenju upravnog odbora centra i saglasnosti ministarstva nadležnog za socijalna pitanja, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine.
Za direktora centra za socijalni rad može se imenovati lice koje ima visoko obrazovanje struke: socijalni radnik, pravnik, psiholog, pedagog, specijalni pedagog, defektolog, andragog, ekonomista“, POLITIKOLOG“ i sociolog i najmanje pet godina radnog iskustva u struci.
Za direktora ustanove socijalne zaštite za smeštaj korisnika koju osniva Vlada Republike Srbije, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, može se imenovati lice koje ispunjava uslove iz stava 4. ovog člana, a izuzetno i lice koje ima više obrazovanje struke iz stava 4. ovog člana, pod uslovom da ima najmanje deset godina radnog iskustva u struci, od čega najmanje pet godina u oblasti socijalne zaštite.
Izuzetno od stava 5. ovog člana, u ustanovi socijalne zaštite za smeštaj penzionera i starih lica, dece i odraslih invalidnih lica, dece i odraslih lica ometenih u razvoju, obolelih od autizma i duševno obolelih lica, za direktora se može imenovati i lekar sa najmanje pet godina radnog iskustva u struci, a u domu za decu i omladinu, odnosno zavodu za vaspitanje dece i omladine, i lice koje ima visoko obrazovanje, ispunjava uslove za nastavnika i ima najmanje pet godina radnog iskustva u struci.
Za direktora ustanove socijalne zaštite za dnevni boravak, pomoć u kući, prihvatilište i prihvatnu stanicu, može se imenovati lice koje ispunjava uslove utvrđene u st. 5. i 6. ovog člana.
Upravni odbor ustanove socijalne zaštite raspisuje konkurs za imenovanje direktora najkasnije 30 dana pre isteka vremena na koje je direktor imenovan.
Kandidat za direktora ustanove socijalne zaštite uz propisanu konkursnu dokumentaciju podnosi program rada za mandatni period koji razmatra upravni odbor u postupku davanja mišljenja za imenovanje direktora.
Ako nadležni organ opštine, odnosno grada ne imenuje direktora centra za socijalni rad u određenom roku, nadležni organ za davanje saglasnosti na imenovanje direktora centra može imenovati vršioca dužnosti direktora do imenovanja u skladu sa zakonom.
Ako upravni odbor ustanove čiji je osnivač Vlada Republike Srbije, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, ne dostavi mišljenje o imenovanju direktora ustanove u određenom roku, nadležni organ za imenovanje direktora može imenovati direktora, odnosno vršioca dužnosti direktora, u skladu sa zakonom.
„NA IMENOVANjE VRŠIOCA DUŽNOSTI DIREKTORA USTANOVE SOCIJALNE ZAŠTITE PRIMENjUJU SE ODREDBE OVOG ZAKONA O USLOVIMA I POSTUPKU ZA IMENOVANjE DIREKTORA USTANOVE SOCIJALNE ZAŠTITE.“
Član 75a
Ministar nadležan za socijalna pitanja, odnosno pokrajinski sekretar nadležan za poslove socijalne zaštite daje saglasnost na statut i akt o sistematizaciji poslova za zadataka ustanova socijalne zaštite čiji je osnivač Vlada Republike Srbije, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine.
Član 79.
Ustanove za smeštaj korisnika osniva Vlada Republike Srbije, radi obezbeđivanja prava na smeštaj utvrđenog ovim zakonom.
„USTANOVE ZA SMEŠTAJ KORISNIKA OSNIVAJU SE U SKLADU SA OVIM ZAKONOM RADI OBEZBEĐIVANjA PRAVA NA SMEŠTAJ UTVRĐENOG OVIM ZAKONOM.“
Ministarstvo nadležno za socijalna pitanja utvrđuje normative i standarde za obavljanje delatnosti u ustanovama za smeštaj korisnika, „OSIM ZA PRIHVATILIŠTE I PRIHVATNU STANICU ZA KOJE NORMATIVE I STANDARDE ZA OBAVLjANjE DELATNOSTI UTVRĐUJE NADLEŽNI ORGAN OPŠTINE, ODNOSNO GRADA.“
Ustanove iz stava 1. ovog člana mogu, u skladu sa ovim zakonom, obavljati i poslove radi obezbeđivanja prava koja se po ovom zakonu obezbeđuju u opštini, odnosno gradu na osnovu ugovora koji zaključuju sa nadležnim organima opštine, odnosno grada.
Vlada Republike Srbije može poveriti Centru za socijalni rad, odnosno ustanovi za dnevni boravak i pomoć u kući obavljanje poslova iz delokruga ustanova za smeštaj korisnika u skladu sa mrežom ustanova socijalne zaštite.
Član 81.
Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine, pored delatnosti utvrđene članom 80. ovog zakona, organizuje zbrinjavanje samohrane trudnice i majke sa detetom posle porođaja do devet meseci „GODINU DANA“ života deteta, organizuje i neposredno vrši smeštaj u druge porodice dece i omladine bez roditeljskog staranja i sa poremećenim porodičnim prilikama u skladu a ovim zakonom i u oblasti porodično-pravne zaštite.
Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine, na osnovu Programa zdravstvene delatnosti, u skladu sa posebnim propisima, obezbeđuje deci od rođenja do treće godine života preventivnu zdravstvenu zaštitu i negu, medicinsku dijagnostiku, lečenje, rehabilitaciju, vaspitanje i socijalnu zaštitu.
1. Upravni nadzor Nadzor nad zakonitošću rada ustanove i inspekcijski nadzor
Član 105.
Nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za socijalna pitanja.
Ministarstvo nadležno za socijalna pitanja vrši nadzor nad zakonitošću rada ustanova i drugih pravnih lica koja obavljaju delatnost socijalne zaštite, nadzor nad zakonitošću akata ustanove kada ona na osnovu zakona rešava o pravima, obavezama i pravnim interesima građana i inspekcijski nadzor.
Nadzor iz stava 2. ovog člana nad radom ustanova i drugih pravnih lica koja obavljaju delatnost socijalne zaštite na teritoriji autonomne pokrajine vrši nadležni pokrajinski organ uprave za socijalnu zaštitu, a nad radom centra za socijalni rad, PRIHVATILIŠTA, PRIHVATNE STANICE i ustanova za dnevni boravak i pomoć u kući na teritoriji grada Beograda gradska uprava grada Beograda – kao poverene poslove.
3. NADZOR NAD RADOM ORGANA I USTANOVA U VRŠENjU POVERENIH
POSLOVA DRŽAVNE UPRAVE
ČLAN 111a
MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA SOCIJALNA PITANjA VRŠI NADZOR NAD RADOM ORGANA I USTANOVA U VRŠENjU OVIM ZAKONOM POVERENIH POSLOVA DRŽAVNE UPRAVE, U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE DRŽAVNA UPRAVA.
4337105.029.doc/42