PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA U POSTUPKU PROTIV UČINILACA RATNIH ZLOČINA
Član 1.
U nazivu Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina («Službeni glasnik RS», broj 67/03) reči: «protiv učinilaca ratnih zločina» zamenjuju rečima: «za ratne zločine».
Član 2.
Član 1. menja se i glasi:
«Ovim zakonom uređuje se obrazovanje, organizacija, nadležnost i ovlašćenja državnih organa i njihovih organizacionih jedinica radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za krivična dela određena ovim zakonom.»
Član 3.
Član 2. menja se i glasi:
«Ovaj zakon primenjuje se radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za:
1) krivična dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava određena u glavi XVI Osnovnog krivičnog zakona;
2) zločine protiv čovečnosti određene u članu 5. Statuta Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju.».
Član 4.
U članu 3. reči: «protiv učinilaca krivičnih» zamenjuju rečima: «za krivična».
Član 5.
U članu 4. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:
«Tužilaštvo za ratne zločine nadležno je za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona u prvom stepenu i postupku po pravnim lekovima.».
Dosadašnji st. 2, 3, 4. i 5. postaju st. 3, 4, 5. i 6.
Član 6.
U članu 13. stav 1. reči: «prema učiniocima krivičnih» zamenjuju se rečima: «za krivična».
Član 7.
Posle člana 14. dodaje se novi član 14a koji glasi:
«Član 14a
U slučaju kada Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju, u skladu sa svojim Statutom i Pravilima o postupku i dokazima, ustupi određeni predmet Republici Srbiji, Tužilac za ratne zločine će preduzeti krivično gonjenje na osnovu činjenica na kojima se zasnivala optužba pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju.
Tužilac za ratne zločine može preduzeti krivično gonjenje na osnovu podataka i dokaza prikupljenih od strane Tužilaštva Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju.
U krivičnom postupku koji se nakon ustupanja predmeta vodi u Republici Srbiji primenjivaće se domaće pravo.
Dokazi prikupljeni ili izvedeni od strane Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju mogu se, nakon ustupanja, koristiti kao dokazi u krivičnom postupku pred domaćim sudom, pod uslovom da su prikupljeni ili izvedeni na način predviđen Statutom i Pravilima o postupku i dokazima Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju. Postojanje ili nepostojanje činjenica koje se dokazuju tim dokazima sud ceni u skladu sa članom 18. Zakonika o krivičnom postupku.
Mere zaštite svedoka ili oštećenog određene od strane Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju ostaju na snazi.
Predstavnici Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju imaju pravo da prisustvuju svim fazama krivičnog postupka pred domaćim sudom i da budu obavešteni o njegovom toku.».
Član 8.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u «Službenom glasniku Republike Srbije».
OBRAZLOŽENjE
I USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina sadržan je u članu 72. stav 1. tačka 11. Ustava Republike Srbije, prema kome Republika Srbije uređuje i obezbeđuje organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa i članu 16. Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora, prema kome ratifikovani međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava imaju primat nad pravom Srbije i Crne Gore i država članica.
II RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina rešavaju se pitanja vezana: za neadekvatnost naziva Zakona, preciziranje nadležnosti Tužilaštva za ratne zločine, odnosa domaćih pravosudnih organa prema Međunarodnom krivičnom tribunalu i usklađivanje sa Zakonikom o krivičnom postupku. Predloženim izmenama i dopunama Zakona postiže se usklađivanje naziva Zakona sa pretpostavkom nevinosti u Zakoniku o krivičnom postupku i preciznije određivanje nadležnosti Tužilaštva za ratne zločine u smislu postupanja pred drugostepenim sudom u predmetima za krivična dela za koje je nadležno. Takođe izmenama Zakona normativno se uređuje pitanje ustupanja predmeta koji se vode pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju domaćim pravosudnim organima, kao i način korišćenja dokaza prikupljenih od strane ovog tribunala u postupcima koji se vode ili će se voditi pred domaćim sudom. Ova rešenja su usklađena sa Statutom i Pravilima o postupku i dokazima Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju. Predloženim rešenjima popunjava se pravna praznina koja je postojala u Zakonu, u vezi sa suđenjima za ratne zločine, a predložene izmene i dopune Zakona predstavljaju najcelishodniji način za rešavanje problema.
III OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH
REŠENjA
Članovima 1, 2, 3, 4. i 6. Zakona učinjene terminološke izmene. Dosadašnji naziv „postupak protiv učinilaca ratnih zločina“ neadekvatan je iz više razloga. Prvi razlog je principijelne prirode: termin „učinilac“ je materijalnopravni, a ne procesnopravni pojam i zbog toga je nespojiv sa terminom „postupak“. Drugi razlog je u tome što se termin „učinilac“ u ovom kontekstu kosi sa pretpostavkom nevinosti iz člana 3. Zakonika o krivičnom postupku. Upotreba izraza „učinilac“ eventualno može biti opravdana samo na kraju krivičnog postupka, nakon stupanja na snagu presude kojom se optuženi oglašava krivim. Dakle, dosadašnji naziv Zakona, kao i rečenični sklopovi u članovima 1, 2, 3. i 13. na nedopustiv način prejudiciraju ishod krivičnog postupka i zbog toga su neprihvatljivi. Takve formulacije na svojevrstan način podstiču državne organe da na samom početku tretiraju okrivljene kao krivce, što doprinosi i njihovom etiketiranju u javnosti. Odredba člana 2. je stilski doterana (član 3.).
Važećom odredbom člana 4. Zakona nije dovoljno jasno i precizno regulisano koje tužilaštvo postupa u drugom stepenu i po vanrednim pravnim lekovima u predmetima ratnih zločina. U Zakonu nema odredbe koja govori koje je tužilaštvo nadležno da postupa u drugom stepenu za krivična dela ratnih zločina, a Zakon o javnom tužilaštvu u organizaciji javnih tužilaštava ne poznaje Tužilaštvo za ratne zločine koje je osnovano po donošenju ovog zakona. Sa ovog razloga nejasno je i pored odredbe iz stava 5. člana 4. Zakona, koje je tužilaštvo nadležno da postupa po prevnim lekovima. Imajući u vidu značajne specifičnosti postupka i materijalnog prava kojima se regulišu ratni zločini, kao i druge okolnosti koje je zakonodavac imao u vidu prilikom definisanja uslova za rad tužilačke funkcije, koji su propisani članom 5. Zakona, potrebno je Zakon dopuniti dodavanjem novog stava 2. u član 4. Zakona (član 5.). Razlozi za ovakvo rešenje mogu se naći i u uporednom pravu, i to zbog specifičnosti materije, zbog uslova koje treba da ispunjavaju nosioci tužilačke funkcije, zbog obimnosti materijala, kao i razloga ekonomičnosti u postucima za ratne zločine.
Članom 7. uvodi se novi član 14a Zakona koji je u skladu sa pravilom 11. bis Pravila o postupku i dokazima Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju, čije su izmene stupile na snagu 17. juna 2004. godine. Ovo pravilo omogućava ustupanje potvrđenih optužnica ne samo sudu države na čijoj je teritoriji krivično delo učinjeno ili je optuženi uhapšen, nego i sudu nadležne države „koja je voljna i adekvatno pripremljena da preuzme takav predmet“. Pretresno veće Tribunala može doneti takvu odluku po službenoj dužnosti ili po zahtevu tužioca, nakon što je optuženom pružilo priliku da se izjasni i nakon što se uverilo da će suđenje optuženom biti pravično i da mu neće biti izrečena ili izvršena smrtna kazna. Predložena dopuna treba, s jedne strane, da podstakne praksu ustupanja predmeta Tribunala domaćim sudovima, što je u interesu rasterećenja Tribunala, ali i u interesu naše države. S druge strane, ova odredba Zakona će omogućiti racionalniji postupak pred domaćim sudom, koji neće morati ponovo da izvodi dokaze već izvedene pred Tribunalom. Bez obzira na podeljena mišljenja o legitimnosti Tribunala i njegovih procesnih pravila, priznavanje pred njim izvedenih dokaza ne bi trebalo da ide na štetu domaćeg suda. S tim u vezi, predviđena su tri ograničenja: priznavanje tih dokaza je samo mogućnost, a ne i obaveza domaćeg suda; mogu se priznati samo oni dokazi koji su izvedeni u skladu sa Statutom i Pravilima o postupku i dokazima Tribunala; domaći sud nije vezan tim dokazima, već utvrđuje činjenice u skladu sa načelom slobodne ocene dokaza proklamovanom u članu 18. Zakonika o krivičnom postupku. Treba napomenuti da su sličnu mogućnost već uvele neke bivše jugoslovenske republike koje su se već zainteresovale za preuzimanje nekih predmeta iz nadležnosti Tribunala, sa velikim šansama za uspeh. S obzirom da je nadležnost stalnog Međunarodnog krivičnog suda komplementarna nacionalnim sudovima, trebalo bi regulisati ustupanje predmeta na toj relaciji. Član 14a Zakona ipak se ne odnosi na stalni međunarodni sud. Iza tog stava stoji principijelan razlog: ratifikacijom Rimskog statuta naša zemlja se obavezala da detaljno reguliše sve oblike saradnje sa stalnim međunarodnim krivičnim sudom. Taj zadatak tek predstoji i treba ga rešiti posebnim zakonom. Protezanjem odredbe člana 14a Zakona i na stalni međunarodni sud, neopravdano bi se istrgnuo samo jedan aspekt te saradnje iz jedne kompleksne problematike, koju treba sagledati na celovit način. Osim toga, u ovom trenutku ne postoji urgentna potreba za takvom regulativom, jer pred pomenutim međunarodnim sudom još nema predmeta. Odredba stava 5. je neophodna s obzirom na mogućnost Tribunala da na osnovu člana 11. bis prilikom ustupanja predmeta naloži ostajanje na snazi određenih mera zaštite svedoka i oštećenog. Obavezu zaštite svedocima naša zemlja je preuzela ratifikacijom Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala. Odredba stava 6. člana 14a Zakona treba da omogući efikasan nadzor Tribunala nad radom domaćeg suda, što predviđa pravilo 11. bis i što omogućava ponovno preuzimanje predmeta od strane Tribunala.
Članom 8. Zakona određeno je stupanje zakona na snagu.
IV FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.
V ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Nije potrebna analiza efekata zakona budući da njegova primena neće izazvati dodatne troškove građanima i privredi.
VI RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se da se Zakon donese po hitnom postupku iz razloga što bi se njegovim usvajanjem omogućilo ustupanje predmeta Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju našim pravosudnim organima.
PREGLED ODREDABA ZAKONA O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA U POSTUPKU PROTIV UČINILACA RATNIH ZLOČINA KOJE SE MENjAJU ODNOSNO DOPUNjUJU
ZAKON O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA U POSTUPKU PROTIV UČINILACA RATNIH ZLOČINA ZA RATNE ZLOČINE
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se obrazovanje, organizacija, nadležnost i ovlašćenja državnih organa i njihovih organizacionih jedinica radi otkrivanja i krivičnog gonjenja učinilaca krivičnih dela određenih ovim zakonom.
«OVIM ZAKONOM UREĐUJE SE OBRAZOVANjE, ORGANIZACIJA, NADLEŽNOST I OVLAŠĆENjA DRŽAVNIH ORGANA I NjIHOVIH ORGANIZACIONIH JEDINICA RADI OTKRIVANjA, KRIVIČNOG GONjENjA I SUĐENjA ZA KRIVIČNA DELA ODREĐENA OVIM ZAKONOM.»
Član 2.
Ovaj zakon primenjuje se radi otkrivanja i krivičnog gonjenja učinilaca krivičnih dela određenih u glavi XVI. Osnovnog krivičnog zakona (krivična dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava).
Ovaj zakon primenjuje se i radi otkrivanja i krivičnog gonjenja učinilaca krivičnih dela predviđenih članom 5. Statuta Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju.
«OVAJ ZAKON PRIMENjUJE SE RADI OTKRIVANjA, KRIVIČNOG GONjENjA I SUĐENjA ZA:
1) KRIVIČNA DELA PROTIV ČOVEČNOSTI I MEĐUNARODNOG PRAVA ODREĐENA U GLAVI XVI OSNOVNOG KRIVIČNOG ZAKONA;
2) ZLOČINE PROTIV ČOVEČNOSTI ODREĐENE U ČLANU 5. STATUTA MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG TRIBUNALA ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU.».
Član 3.
Državni organi Republike Srbije određeni ovim zakonom nadležni su za vođenje postupka protiv učinilaca krivičnih ZA KRIVIČNA dela iz člana 2. ovog zakona, koja su izvršena na teritoriji bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, bez obzira na državljanstvo učinioca ili žrtve.
Član 4.
Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona osniva se Tužilaštvo za ratne zločine za teritoriju Republike Srbije, sa sedištem u Beogradu.
«TUŽILAŠTVO ZA RATNE ZLOČINE NADLEŽNO JE ZA POSTUPANjE U PREDMETIMA KRIVIČNIH DELA IZ ČLANA 2. OVOG ZAKONA U PRVOM STEPENU I POSTUPKU PO PRAVNIM LEKOVIMA.».
Tužilaštvo za ratne zločine čine Tužilac za ratne zločine, zamenici tužioca za ratne zločine i zaposleni.
Radom Tužilaštva za ratne zločine rukovodi Tužilac za ratne zločine.
Tužilac za ratne zločine, odnosno zamenik ima prava i dužnosti kao javni tužilac, odnosno zamenik.
Na rad Tužilaštva za ratne zločine shodno se primenjuju odredbe Zakona o javnom tužilaštvu.
Član 13.
U postupku prema učiniocima krivičnih ZA KRIVIČNA dela iz člana 2. ovog zakona primenjuju se posebne odredbe o postupku za krivična dela organizovanog kriminala (glava XXIXa) Zakonika o krivičnom postupku.
Ako u odredbama glave iz stava 1. ovog člana nije nešto posebno propisano, shodno će se primenjivati ostale odredbe Zakonika o krivičnom postupku.
Član 14a
U SLUČAJU KADA MEĐUNARODNI KRIVIČNI TRIBUNAL ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU, U SKLADU SA SVOJIM STATUTOM I PRAVILIMA O POSTUPKU I DOKAZIMA, USTUPI ODREĐENI PREDMET REPUBLICI SRBIJI, TUŽILAC ZA RATNE ZLOČINE ĆE PREDUZETI KRIVIČNO GONjENjE NA OSNOVU ČINjENICA NA KOJIMA SE ZASNIVALA OPTUŽBA PRED MEĐUNARODNIM KRIVIČNIM TRIBUNALOM ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU.
TUŽILAC ZA RATNE ZLOČINE MOŽE PREDUZETI KRIVIČNO GONjENjE NA OSNOVU PODATAKA I DOKAZA PRIKUPLjENIH OD STRANE TUŽILAŠTVA MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG TRIBUNALA ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU.
U KRIVIČNOM POSTUPKU KOJI SE NAKON USTUPANjA PREDMETA VODI U REPUBLICI SRBIJI PRIMENjIVAĆE SE DOMAĆE PRAVO.
DOKAZI PRIKUPLjENI ILI IZVEDENI OD STRANE MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG TRIBUNALA ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU MOGU SE, NAKON USTUPANjA, KORISTITI KAO DOKAZI U KRIVIČNOM POSTUPKU PRED DOMAĆIM SUDOM, POD USLOVOM DA SU PRIKUPLjENI ILI IZVEDENI NA NAČIN PREDVIĐEN STATUTOM I PRAVILIMA O POSTUPKU I DOKAZIMA MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG TRIBUNALA ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU. POSTOJANjE ILI NEPOSTOJANjE ČINjENICA KOJE SE DOKAZUJU TIM DOKAZIMA SUD CENI U SKLADU SA ČLANOM 18. ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU.
MERE ZAŠTITE SVEDOKA ILI OŠTEĆENOG ODREĐENE OD STRANE MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG TRIBUNALA ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU OSTAJU NA SNAZI.
PREDSTAVNICI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG TRIBUNALA ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU IMAJU PRAVO DA PRISUSTVUJU SVIM FAZAMA KRIVIČNOG POSTUPKA PRED DOMAĆIM SUDOM I DA BUDU OBAVEŠTENI O NjEGOVOM TOKU.».
Član 8.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u «Službenom glasniku Republike Srbije».