PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VANREDNIM SITUACIJAMA
Član 1.
U Zakonu o vanrednim situacijama („Službeni glasnik RS”, br. 111/09 i 92/11), u članu 60. stav 2. briše se.
Član 2.
Član 61. briše se.
Član 3.
U članu 62. stav 1. reč: „izgradnju” zamenjuje se rečima: „korišćenje postojećih”.
Stav 3. briše se.
Član 4.
Član 63. menja se i glasi:
„Kao javna skloništa mogu se koristiti i postojeći komunalni, saobraćajni i drugi infrastrukturni objekti ispod površine tla, prilagođeni za sklanjanje.
Investitor je dužan da prilikom izgradnje novih komunalnih i drugih objekata u gradovima prilagodi te objekte za sklanjanje ljudi.
Prilikom izgradnje stambenih objekata sa podrumima, nad podrumskim prostorijama, gradi se ojačana ploča koja može da izdrži urušavanje objekta.
Bliže propise o načinu održavanja skloništa i prilagođavanja komunalnih, saobraćajnih i drugih podzemnih objekata za sklanjanje stanovništva, donosi ministar.”
Član 5.
U članu 64. st. 1, 2, 3, 4, 8. i 9. brišu se.
Dosadašnji st. 5. i 6. postaju st. 1. i 2.
U dosadašnjem stavu 7. koji postaje stav 3. broj: „5” zamenjuje se brojem „2”.
Član 6.
Član 65. briše se.
Član 7.
U članu 66. stav 1. menja se i glasi:
„Sredstva za održavanje javnih skloništa obezbeđuju se:
1) iz zakupnine iz člana 64. stav 3. za korišćenje javnih i blokovskih skloništa;
2) iz drugih izvora.”
Član 8.
U članu 130. tačka 3) reči: „i drugim propisima” brišu se.
Član 9.
U članu 135. stav 1. tačka 2), podtač. od (1) do (4) i podtačka (6), brišu se.
Dosadašnja podtačka (5) postaje podtačka (1), a dosadašnja podtačka (7) postaje podtačka (2).
Član 10
U članu 144. stav 1. tačka 10) menja se i glasi:
„10) ne obezbedi održavanje skloništa koja su mu data na upravljanje (član 64. stav 1);”
U tački 51) tačka i zapeta zamenjuju se tačkom.
Tačka 52. briše se.
Član 11.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E NJ E
I. USTAVNI OSNOV
Osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbama člana 97. tač. 1. i 4. Ustava Republike Srbije, prema kojima Republika Srbija uređuje i obezbeđuje bezbednost Republike Srbije.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
U okviru projekata koji se u Republici Srbiji odvijaju u cilju poboljšanja poslovne klime, identifikovani su brojni troškovi privrede, koji otežavaju njeno poslovanje i direktno utiču na smanjenje investicija. Privredni subjekti ukazuju na veliki broj nameta koje plaćaju i njihovu visinu, ukazujući da su u velikom broju slučajeva isti uvedeni neosnovano. Analizirajući zahtev privrede da se konkretne obaveze propisane zakonom ukinu, uzeti su u obzir teški uslovi u kojima domaća privreda posluje.
III. OBJAŠNJENJE POJEDINIH REŠENJA
Kada je reč o ukidanju obaveze investitora da, u skladu sa prostornim, odnosno urbanističkim planom, obezbedi izgradnju skloništa ili drugih zaštitnih objekata za zaštitu i sklanjanje, kao i alternativne obaveze uplate naknade u visini 2% od ukupne vrednosti građevinskog dela objekta koja se uplaćuju Javnom preduzeću za skloništa, imalo se u vidu da ova obaveza poskupljuje izgradnju, a da se troškovi investicija u sklonište neopravdano prevaljuju na investitore.
Takođe se predlaže ukidanje obaveza osiguravajućih društava da u Budžetski fond za vanredne situacije uplaćuju sredstva u visini 5% od naplaćene premije osiguranja od požara i drugih opasnosti, kao i od prihoda naplaćenog obaveznog osiguranja transporta opasnih materija u drumskom, železničkom, rečnom i vazdušnom saobraćaju, obzirom da su porezi koji se privredi naplaćuju u vezi sa poslovanjem osnovni budžetski prihod, a da ova obaveza po svojoj prirodi predstavlja paralelo uveden porez, dakle tipičan primer „parafiskalnog nameta” čije ukidanje privreda traži.
Predlaže se i ukidanje obaveze pravnih lica koja za osiguranje od požara svoje imovine osnivaju vlastite osiguravajuće fondove da u Budžetski fond za vanredne situacije uplaćuju sredstva u visini od 3% od premije osiguranja od požara, obzirom da se na taj način destimuliše osnivanje ovih fondova.
Takođe se predlaže ukidanje obaveze privrednih subjekata, koji se bave proizvodnjom, preradom, uskladištenjem, distribucijom i prodajom zapaljivih tečnosti, eksplozivnih materija i gasova, kao i priređivača sportskih događaja da u Budžetski fond za vanredne situacije uplaćuju sredstva, obzirom da njihova delatnost nema direktne veze sa politikom izgradnje skloništa ili drugih zaštitnih objekata za zaštitu i sklanjanje.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
Za sprovođenje Zakona o izmenama Zakona o vanrednim situacijama nije potrebno obezbediti posebna sredstva u budžetu Republike Srbije.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se da se zakon donese po hitnom postupku, budući da bi usled njegovog nedonošenja po hitnom postupku, mogle nastupiti štetne posledice po rad privrednih subjekata.
PREGLED ODREDBI VAŽEĆEG ZAKONA KOJE SE MENJAJU,
ODNOSNO DOPUNJUJU
Član 60.
Radi zaštite od elementarnih nepogoda i drugih nesreća, organi državne uprave, organi lokalne samouprave i privredna društva i druga pravna lica, u okviru svojih prava i dužnosti, dužna su da obezbede da se stanovništvo, odnosno zaposleni, sklone u skloništa i druge objekte pogodne za zaštitu.
Pri izgradnji objekata u gradovima i privrednim centrima, kao i drugim naseljenim mestima koja bi, prema Proceni ugroženosti, mogla biti cilj napada u ratu, investitor je dužan da, u skladu sa prostornim, odnosno urbanističkim planom, obezbedi izgradnju skloništa ili drugih zaštitnih objekata za zaštitu i sklanjanje.
Član 61
Prostornim odnosno urbanističkim planom u okviru mera uređenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje utvrđuju se uslovi i mere zaštite i spasavanja, obaveza izgradnje skloništa, tip i otpornost skloništa i prilagođavanje drugih objekata pogodnih za zaštitu i sklanjanje.
Pri izradi planske dokumentacije iz stava 1. ovog člana, privredna društva, druga pravna lica koja su ovlašćena za pripremanje i izvršavanje prostornih i urbanističkih planova, dužna su da od Javnog preduzeća za skloništa pribave uslove kojima se utvrđuju urbanističke mere zaštite od ratnih dejstava i elementarnih nepogoda i iste ugrade u plansku dokumentaciju.
Nosilac izrade planske dokumentacije iz stava 2. ovog člana dužan je da od nadležnog organa pribavi bliže uslove za izgradnju skloništa, i to: tip, mikrolokaciju, kapacitet, otpornost, položaj u odnosu na površinu tla (ukopana-poluukopana) i drugo.
Poslove iz stava 2. ovog člana Javno preduzeće za skloništa obavlja kao poverene poslove.
Član 62.
Sklanjanje ljudi, materijalnih i kulturnih dobara obuhvata planiranje i izgradnju KORIŠĆENJE POSTOJEĆIH skloništa, drugih zaštitnih objekata, prilagođavanje novih i postojećih komunalnih objekata i podzemnih saobraćajnica, kao i objekata pogodnih za zaštitu i sklanjanje, njihovo održavanje i korišćenje za zaštitu ljudi od prirodnih i drugih nesreća.
Kao drugi zaštitni objekti iz stava 1. ovog člana koriste se podrumske i druge podzemne prostorije u stambenim i drugim zgradama, prilagođene za sklanjanje ljudi i materijalnih dobara, napušteni tuneli, pećine i drugi prirodni objekti.
Bliže propise o tehničkim normativima za izgradnju i održavanje skloništa i prilagođavanje komunalnih, saobraćajnih i drugih podzemnih objekata potrebama sklanjanja donosi ministar.
Član 63.
Radi zaštite ljudi, materijalnih i kulturnih dobara:
1) porodična skloništa se grade kao podrumske i druge pogodne prostorije sa armirano-betonskim konstruktivnim elementima;
2) kućna skloništa osnovne zaštite grade se u sklopu stambenih zgrada čija je ukupno razvijena bruto površina veća od 5.000 m2, a u sklopu zgrada manje bruto razvijene površine od 5.000 m2 grade se skloništa dopunske zaštite;
3) javna skloništa u gradovima i većim naseljima grade se na mestima na kojima se okuplja veći broj građana.
Pod javnim skloništima iz stava 1. tačka 3) ovog člana podrazumevaju se i blokovska skloništa.
KAO JAVNA SKLONIŠTA MOGU SE KORISTITI I POSTOJEĆI KOMUNALNI, SAOBRAĆAJNI I DRUGI INFRASTRUKTURNI OBJEKTI ISPOD POVRŠINE TLA, PRILAGOĐENI ZA SKLANJANJE.
INVESTITOR JE DUŽAN DA PRILIKOM IZGRADNJE NOVIH KOMUNALNIH I DRUGIH OBJEKATA U GRADOVIMA PRILAGODI TE OBJEKTE ZA SKLANJANJE LJUDI.
PRILIKOM IZGRADNJE STAMBENIH OBJEKATA SA PODRUMIMA, NAD PODRUMSKIM PROSTORIJAMA, GRADI SE OJAČANA PLOČA KOJA MOŽE DA IZDRŽI URUŠAVANJE OBJEKTA.
BLIŽE PROPISE O NAČINU ODRŽAVANJA SKLONIŠTA I PRILAGOĐAVANJA KOMUNALNIH, SAOBRAĆAJNIH I DRUGIH PODZEMNIH OBJEKATA ZA SKLANJANJE STANOVNIŠTVA, DONOSI MINISTAR
Član 64.
Investitor može biti oslobođen obaveze izgradnje skloništa, rešenjem Javnog preduzeća za skloništa, na osnovu pribavljenog mišljenja organa nadležnog za poslove urbanizma o nepostojanju tehničkih uslova za izgradnju skloništa u skladu sa zakonom i drugim propisima.
Ukoliko investitor ne gradi sklonište, dužan je da uplati naknadu u visini 2% od ukupne vrednosti građevinskog dela objekta koja se uplaćuju Javnom preduzeću za skloništa.
Obračun naknade iz stava 2. ovog člana vrši Javno preduzeće za skloništa koje investitoru nakon uplate izdaje potvrdu o regulisanju obaveze.
Investitori izgradnje blokovskih skloništa dužni su da po pribavljanju upotrebne dozvole za izgrađeno sklonište u roku od 15 dana sklonište predaju na upravljanje i održavanje Javnom preduzeću za skloništa.
Izgradnju, održavanje, tehničku kontrolu i mirnodopsko korišćenje javnih i blokovskih skloništa vrši Javno preduzeće za skloništa.
Javno preduzeće za skloništa koristi javna i blokovska skloništa kao sredstva u javnoj svojini i njima upravlja.
Skloništa iz stava 52. ovog člana mogu se izdavati u zakup u mirnodopskim uslovima.
Poslove iz stava 1. ovog člana Javno preduzeće za skloništa obavlja kao poverene poslove.
Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba ministru u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.
Član 65.
Građevinskim delom objekta iz člana 64. stav 2. ovog zakona smatra se: građevinski objekat sa električnom, vodovodnom, kanalizacionom, telefonskom, gromobranskom i instalacijom grejanja; delovi objekta u kojima su smeštene trafo stanice, ložionice, podrumski prostor, garaže i dr., ako su stalnog karaktera; tribine, svlačionice i druge zgrade na sportskim terenima; dograđeni i nadzidani novi prostor koji sa postojećim objektom čini građevinsku celinu. U vrednost građevinskog dela objekta ne uračunava se vrednost opreme i nameštaja, troškovi za uređenje zemljišta koje služi za redovnu upotrebu objekta, kao i vrednost privremenih objekata koji su služili za njegovu izgradnju.
Pored privremenih objekata iz stava 1. ovog člana, naknada iz člana 64. stav 2. se ne plaća ni za objekte kao što su kiosci za prodaju robe na malo, za obavljanje ugostiteljske i zanatske delatnosti, prodaju štampe, suvenira i duvana, kao i za izgradnju poljoprivrednih objekata (štala, silosa i drugih objekata za smeštaj stoke i poljoprivrednih proizvoda).
Nadležni organ za izdavanje dozvole izdaće građevinsku dozvolu za izgradnju objekta u kome se ne gradi sklonište samo ukoliko investitor priloži dokaz o plaćenoj naknadi za izgradnju skloništa u smislu člana 64. stav 2. ovog zakona.
Organ za izdavanje građevinske dozvole ne može da izda građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu za objekat za koji se gradi sklonište, ukoliko nisu ispunjeni propisani posebni uslovi za izgradnju odnosno upotrebu skloništa.
Upravni nadzor nad izvršavanjem poslova iz čl. 64, 65. i 66. vrši Ministarstvo.
Bliže propise o načinu utvrđivanja vrednosti građevinskog dela objekta iz stava 1. ovog člana i načinu obračuna naknade za sklonište donosi ministar.
Član 66.
Sredstva za izgradnju i održavanje javnih skloništa obezbeđuju se:
1) iz naknada prikupljenih po osnovu člana 64. stav 2. ovog zakona;
2) iz zakupnine iz člana 64. stav 7. za korišćenje javnih i blokovskih skloništa;
3) iz drugih izvora.
SREDSTVA ZA ODRŽAVANJE JAVNIH SKLONIŠTA OBEZBEĐUJU SE:
1) IZ ZAKUPNINE IZ ČLANA 64. STAV 3. ZA KORIŠĆENJE JAVNIH I BLOKOVSKIH SKLONIŠTA;
2) IZ DRUGIH IZVORA.
Nadležna služba donosi program izgradnje i održavanja javnih skloništa, na predlog Javnog preduzeća za skloništa.
Vlasnici kućnih skloništa, skloništa privrednih društava i drugih pravnih lica obezbeđuju održavanje svojih skloništa.
Član 130.
Sistem zaštite i spasavanja finansira se iz:
1) budžeta Republike Srbije, budžeta jedinica teritorijalne autonomije i budžeta jedinica lokalne samouprave;
2) Fonda za vanredne situacije;
3) drugih prihoda u skladu sa zakonom i drugim propisima.
Prihodi Fonda i obaveze koje proističu iz Fonda
Član 135.[pic][pic]
Prihodi Fonda ostvaruju se iz:
1) aproprijacija obezbeđenih u okviru budžeta za tekuću godinu;
2) namenskih prihoda budžeta, koji su definisani kao namenski prihodi Fonda, a naročito:
(1) sredstava ostvarenih na osnovu izdvajanja osiguravajućih društava u visini 5% od naplaćene premije osiguranja od požara i drugih opasnosti; (2) sredstava pravnih lica koja za osiguranje od požara svoje imovine osnivaju vlastite osiguravajuće fondove u visini od 3% od premije osiguranja od požara; (3) sredstava ostvarenih na osnovu izdvajanja osiguravajućih društava u visini 5% od prihoda naplaćenog obaveznog osiguranja transporta opasnih materija u drumskom, železničkom, rečnom i vazdušnom saobraćaju; (4) sredstava naplaćenih od privrednih subjekata na godišnjem nivou, koji se bave proizvodnjom, preradom, uskladištenjem, distribucijom i prodajom zapaljivih tečnosti, eksplozivnih materija i gasova, po osnovu ukupnih instalacionih kapaciteta uskladištenja i glavne merne regulacione stanice na magistralnom gasovodu, i to:0,5% vrednosti maloprodajne cene po 1 l vrste zapaljive tečnosti i gasa koji se skladišti; – 0,5% vrednosti maloprodajne cene po 1 kg eksplozivne materije koja se skladišti; (5)(1) sredstava ostvarenih na osnovu izdvajanja nadležnog organa za poslove civilnog vazduhoplovstva, namenjenih za potrebe službe za traganje i spasavanje u slučaju udesa vazduhoplova;
(6) sredstava ostvarenih po osnovu 1% prihoda od prodaje ulaznica za sportske događaje, po prijavljenom događaju Ministarstvu unutrašnjih poslova;
(7)(2) naplaćenih novčanih kazni za prekršaje predviđene ovim zakonom i zakonima koji uređuju oblasti zaštite od požara, eksplozivnih i opasnih materija;
3) priloga, donacija, poklona i pomoći;
4) drugih izvora u skladu s zakonom i drugim propisima.
Služba 112 iz člana 103. će se finansirati iz prihoda obezbeđenih u stavu 1. tački 1) ovog člana.
Nadzor nad sprovođenjem obaveza iz stava 1. tačke 2) ovog člana vrši Ministrastvo. Prinudna naplata vrši se u skladu sa poreskim propisima.
Način naplate i rokovi plaćanja obaveza iz stava 1. tačke 2) ovog člana bliže propisuje ministar.
Prekršaji pravnog lica
Član 144.
Novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj privredno društvo ili drugo pravno lice, ovlašćeno i osposobljeno pravno lice ako:
1) ne planiraju, organizuju i sprovode mere i zadatke civilne zaštite (član 16. stav 2);
2) ne dostavlja analize, prognoze i odgovore iz oblasti zaštite i spasavanja odnosno ne utvrđuju zadatke, organizaciju, delovanje i aktivnosti kojima se obezbeđuje učešće njihovog člana (član 17. st. 1. i 2);
3) ne stavi na raspolaganje korišćenje telekomunikacione i informacione sisteme i veze (član 20. stav 1);
4) ne stavi na raspolaganje zalihe vode, hrane, medicinske opreme i lekova, odeće, obuće, građevinskog i drugog materijala (član 20. stav 2);
5) ne omogući izvršavanje radova (član 20. stav 3);
6) ne izrađuje sopstvene planove i ne izvršava zadatke njima postavljene (član 49. stav 1);
7) ne obezbedi ili ne drži u ispravnom stanju potrebna sredstva i opremu odnosno ne vrši obuku zaposlenih (član 52. stav 1);
8) ne učestvuje u izvršavanju evakuacije u skladu sa zadacima i obavezama planova zaštite i spasavanja (član 59. stav 3);
9) ne obezbede sklanjanje stanovništva i zaposlenih u skloništa (član 60. stav 1);
10) ne obezbedi izgradnju skloništa ili drugih zaštitnih objekata u skladu sa prostornim odnosno urbanističkim planom (član 60. stav 2);
10) NE OBEZBEDI ODRŽAVANJE SKLONIŠTA KOJA SU MU DATA NA UPRAVLJANJE(ČLAN 64 STAV 1)
11) ne prime na privremeni smeštaj građane sa ugroženih područja po nalogu nadležnog štaba za vanredne situacije (član 69. stav 1);
12) ne preduzme mere za sprečavanje udesa i ograničavanje uticaja tog udesa na život i zdravlje ljudi i životnu sredinu(član 72. stav 1);
13) ne organizuje i sprovodi zaštitu i spasavanje ljudi i zaštitu životne sredine (član 72. stav 2);
14) ne sačini odnosno dostavi Plan zaštite od udesa (član 73. stav 1);
15) ne preduzme mere za sprečavanje udesa i ograničavanje uticaja udesa na život i zdravlje ljudi, materijalna dobra i životnu sredinu (član 73. stav 1);
16) pre izrade Plana zaštite od udesa ne obavesti o promenama (član 74. stav 1. tačke 1) do 3));
17) ne obavesti o trajnom prestanku ili konzervaciji postrojenja (član 74. stav 2);
18) ne obavesti o činjenicama, okolnostima udesa, opasnim materijama na mestu udesa, raspoloživim podacima za procenu posledica udesa za ljude, materijalna dobra i životnu sredinu, odnosno o preuzetim hitnim merama (član 75. stav 1);
19) na obavesti o naknadno prikupljenim podacima o udesu (član 75. stav 2);
20) ne dostavi analizu o udesu (član 75. stav 3);
21) ne primeni Plan zaštite od udesa u slučaju udesa ili u slučaju nastanka okolnosti koje mogu izazvati udes, odnosno ne uskladi Plan zaštite od udesa sa planom zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama (član 79. st. 1. i 2);
22) ne izradi odnosno ne dostavi Plan zaštite od udesa (član 80. stav. 1.tač. 1) do 4));
23) ne obezbedi dostupnost podataka javnosti odnosno ažurira podatke (član 81. stav 1);
24) ne učestvuje u zaštiti i spasavanju ljudi, materijalnih i kulturnih dobara i životne sredine od poplava (član 85. stav 4);
25) o otkrivenim NUS ne obavesti najbližu policijsku stanicu ili operativni centar 112 (član 89. stav 2);
26) ne obeleži vidljivim znakom odnosno ne obezbedi mesto gde se nalazi NUS ( član 89. stav 2);
27) ne učestvuje u otklanjanju posledica i sprovođenja asanacije (član 91. stav 2);
28) ne planira, organizuje i sprovodi zaštitu i spasavanje kulturno-istorijskih, materijalnih i dobara bitnih za opstanak (član 92. stav 2);
29) u slučajevima narušenog snabdevanja vodom zbog elementarnih nepogoda i drugih nesreća ne obezbedi potrebnu količinu vode, ne meri kontrolu ispravnosti odnosno ne održava sistem za vodosnabdevanje (član 93. stav 1);
30) ne obezbedi funkcionisanje službi (član 95. stav 2);
31) ne obrazuje specijalizovanu jedinicu civilne zaštite (član 99. stav 3);
32) imalac telekomunikacionih sistema i sredstava ne obezbedi službi 112 prioritetno korišćenje veza u vanrednim situacijama (član 103. stav 2);
33) ne obaveštava službu 112 o opasnostima iz vazdušnog prostora, stanju vremena, klime i voda, odnosno ne dostavlja analize, prognoze i upozorenja o hidrometeorološkim i geološkim pojavama, elementarnim nepogodama, drugim prirodnim, tehničko-tehnološkim i drugim većim nesrećama, kao i o sadržaju opasnih materija u vazduhu, zemljištu i vodama iznad dozvoljenih vrednosti i sve druge prikupljene podatke o pojavama koje mogu ugroziti ljude, materijalna sredstva i životnu sredinu (član 103. stav 4);
34) ne obezbedi automatsko prosleđivanje prikupljenih podataka službi 112 (član 103. stav 5);
35) ne obezbedi blagovremeno obaveštavanje i uzbunjivanje stanovništva o opasnostima izazvanim hidrosistemima koja koriste (član 106. stav 1);
36) ne izradi, dogradi i održava sisteme za obaveštavanje i uzbunjivanje, odnosno ne uključi se u sistem za uzbunjivanje u Republici Srbiji (član 106. st. 2);
37) na zahtev operativnog centra 112 odmah ne prekine emitovanje programa radi prenošenja obaveštenja od interesa za zaštitu i spasavanje (član 107. stav 1);
38) ne obezbedi besplatno prenošenje obaveštenja od interesa za zaštitu i spasavanje pretplatnicima (član 107. stav 2);
39) redovno ne dostavlja službi 112 ažurirane baze podataka o korisnicima pretplatničkih telefonskih brojeva fiksnih i mobilnih telefonija (član 107. stav 3);
40) baze podataka iz člana 107. stav 3. koristi suprotno odredbi člana 107. stav 4);
41) ne obezbedi besplatnu uslugu lociranja mesta pozivaoca (dolaznog poziva) za potrebe nadležne službe i operativnog centra 112 (član 107. stav 5);
42) obaveštenje o telefonskom broju 112 znake za uzbunjivanje ne istaknu na vidnom mestu u svim javnim ustanovama i drugim javnim mestima (član 109. stav 2);
43) ne obavesti operativni centar 112 o svakoj uočenoj opasnosti i nezgodi (član 109. stav 3);
44) za potrebe sistema osmatranja, obaveštavanja i uzbunjivanja ne omogući instaliranje sirena i drugih odgovarajućih uređaja i sredstava sistema osmatranja, obaveštavanja i uzbunjivanja na tim objektima odnosno omogući pristup za njihovo održavanje, uz uvažavanje mera zaštite ljudi i životne sredine (član 110. stav 1);
45) ne obezbede neprekidno snabdevanje električnom energijom uređaje sistema osmatranja, obaveštavanja i uzbunjivanja (član 110. stav 2);
46) u skladu sa svojom delatnošću odnosno zadacima koje im narede nadležni štabovi jedinica lokalne samouprave, autonomne pokrajine i Republike Srbije ne vrši zaštitu i spasavanje građana, materijalnih i drugih dobara u slučaju opasnosti i nesreća izazvanih elementarnim nepogodama i drugim nesrećama (član 111. stav 1);
47) ne prilagodi planski svoje kapacitete i organizaciju za izvršavanje zadataka zaštite i spasavanja (član 111. stav 2);
48) ne opremi se odgovarajućom opremom i materijalno-tehničkim sredstvima za ličnu zaštitu odnosno sprovođenje mera i izvršenje zadataka civilne zaštite opremu (član 114. stav 2);
49) ne vodi propisanu evidenciju o pripadnicima jedinica civilne zaštite [član 118. stav 1. tačka 3)];
50) ne sprovode mobilizaciju (član 125. stav 1);
51) ne donese Dugoročni plan razvoja sistema zaštite i spasavanja (član 129. stav 3);
52) ne uplati sredstva u Budžetski fond za vanredne situacije [član 135. stav 1. tačka 2)].
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu.
Preduzetnik će se za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniti novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara.“
ANALIZA EFEKATA
Koji problem se rešava zakonom?
Ukidanjem pojedinih naknada predviđenih Zakonom o vanredim situacijama postići će se smanjenje finansijskih obaveza koje padaju na teret građana i privrede u uslovima ekonomske krize.
Koji ciljevi treba da se postignu donošenjem zakona?
Rasterećenje građana i privrede od plaćanja dažbina koje su ocenjene kao nepotrebne, s obzirom da se ne radi o porezima koji se naplaćajuju u vezi sa poslovanjem i koji predstavljaju osnovni budžetski prihod, već se radi o dodatnim nametina koje previše opterećuju prvredu i građane.
Zašto je donošenje zakona najbolje rešenje datog problema?
Zato što će se na ovaj način urediti da se način i visina naknada naplaćuju na osnovu jedinstvenog propisa kojim će biti predviđene sve naknade koje su u vezi sa specifičnom delatnošću ili konkretnim radnjama koje se preduzimaju pred državnom upravom i sudovima..
Na koga će i kako uticati rešenja predložena u zakonu?
Na rasterećenje privrede i građana u uslovima ekonomske krize.
Koje su obaveze čija će primena izazvati troškove građanima i privredi, posebno malim i srednjim preduzećima?
/
Da li zakon stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju?
Da, jer smanjuje obim finansisjkih obaveza koje su privredni subjekti dužni da izvršavaju.
Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o zakonu?
/
Koje će mere tokom primene zakona biti preduzete da bi se ostvarili ciljevi donošenja zakona?
/
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Ovlašćeni predlagač propisa-Vlada
Obrađivač -Ministarstvo unutrašnjih poslova
2. Naziv propisa
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanrednim situacijama
Draft law on Amendments to the Law on emergency situations
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa
-Sporazuma i Prelazni sporazum ne sadrži odredbe koje se odnose na normativnu sadržinu propisa.
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju
– Ne postoji veza sa NPI.
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije
a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenst sa njima
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije
– Ne postoje relevantni propisi sa kojima bi bilo nužno usklađivati ovaj propis.
5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.
– Ne postoje relevantni propisi sa kojima bi bilo nužno usklađivati ovaj propis
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
/
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?
– Propis nije prevođen na druge jezike osim domaćeg
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti
– Nije bilo konsultanata prisutnih prilikom izrade ovog propisa