PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVANJU
Član 1.
U Zakonu o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS”, br. 76/05, 100/07 –autentično tumačenje, 97/08, 44/10 i 93/12), član 40. menja se i glasi:
„Član 40.
Samostalnu visokoškolsku ustanovu mogu osnovati Republika, pravno i fizičko lice, u skladu sa zakonom.
Kada je osnivač samostalne visokoškolske ustanove Republika, odluku o osnivanju donosi Vlada.
Visokoškolske ustanove za ostvarivanje studijskih programa za potrebe policijskog, odnosno vojnog obrazovanja, kao i za potrebe nacionalne bezbednosti, osniva Vlada, u skladu sa uslovima utvrđenim ovim zakonom.
Visokoškolske ustanove iz stava 3. ovog člana mogu biti u sastavu univerziteta, odnosno akademije strukovnih studija, u skladu sa posebnim sporazumom univerziteta, odnosno akademije strukovnih studija i Vlade.
Sporazumom univerziteta, odnosno akademije strukovnih studija i Vlade, na predlog organa državne uprave nadležnog za unutrašnje poslove, poslove nacionalne bezbednosti, odnosno poslove odbrane, može se ustanoviti poseban studijski program za potrebe policijskog, odnosno vojnog obrazovanja, kao i za potrebe nacionalne bezbednosti, u okviru određenog univerziteta, odnosno akademije strukovnih studija.
Sporazumom univerziteta, odnosno akademije strukovnih studija i visokoškolske ustanove iz stava 3. ovog člana može se, uz saglasnost Vlade, ustanoviti studijski program za sticanje zajedničke diplome.
Vlada, na predlog organa državne uprave nadležnog za unutrašnje poslove, poslove nacionalne bezbednosti, odnosno poslove odbrane, bliže uređuje uslove i način ostvarivanja studijskih programa iz st. 5. i 6. ovog člana i položaj nastavnika i studenata, u pogledu osobenosti vezanih za ciljeve i prirodu policijskog odnosno vojnog obrazovanja i obrazovanja za potrebe nacionalne bezbednosti.
Upravni nadzor nad radom visokoškolskih ustanova iz stava 3. ovog člana i ostvarivanjem studijskih programa iz st. 5. i 6. ovog člana vrši organ državne uprave nadležan za unutrašnje poslove, poslove nacionalne bezbednosti, odnosno poslove odbrane.”
Član 2.
U članu 73. posle stava 3. dodaju se novi st. 4. i 5, koji glase:
„U visokoškolskoj ustanovi u kojoj se ostvaruje studijski program za potrebe nacionalne bezbednosti nastavu iz stručnih i stručno-aplikativnih predmeta mogu da izvode i zaposleni u organu državne uprave nadležnom za poslove nacionalne bezbednosti, u skladu sa zakonom i opštim aktom visokoškolske ustanove.
Sa licima iz stava 4. ovog člana visokoškolska ustanova zaključuje ugovor o angažovanju za izvođenje nastave.”
U dosadašnjem stavu 4. koji postaje stav 6. reči: „stava 3.” zamenjuju se rečima: „st. 3. i 4.”.
Član 3.
U Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS”, broj 93/12), u članu 6. stav 2. reč: „pet” zamenjuje se rečju: „šest”.
Član 4.
U Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS”, broj 93/12), u članu 7. reči: „50 ESPB bodova” zamenjuju se rečima: „48 ESPB bodova”.
Član 5.
Ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E NJ E
I.USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. tačka 10. Ustava Republike Srbije, kojim je propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, sistem u oblasti obrazovanja.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Zakon o visokom obrazovanju donet je 2005. godine, posle pristupanja naše zemlje Bolonjskom procesu, kao procesu stvaranja evropskog prostora visokog obrazovanja i povećanja međunarodne kompetitivnosti evropskih visokoškolskih institucija, uz očuvanje nacionalnih, kulturnih i jezičkih specifičnosti.
Donošenjem Zakona otpočela je reforma sistema visokog obrazovanja, čiji su se glavni ciljevi sastojali u: povećanju efikasnosti sistema visokog obrazovanja; uvođenju trostepenog sistema studija; uvođenju standarda i procedura vrednovanja visokoškolskih ustanova i studijskih programa kao sredstvu osiguranja kvaliteta visokog obrazovanja; uključivanju studenata kao partnera u procesu visokog obrazovanja i promovisanju mobilnosti nastavnika i studenata.
U procesu primene Zakona, uočene su određeni problemi, te se radi otklanjanja uočenih problema u funkcionisanju sistema visokog obrazovanja, pristupilo izradi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Ovim zakonom se, takođe, uspostavlja zakonski osnov za osnivanje visokoškolske ustanove za ostvarivanje studijskih programa za potrebe nacionalne bezbednosti uz izjednačavanje statusa te ustanove sa statusom visokoškolskih ustanova za ostvarivanje studijskih programa za potrebe policijskog, odnosno vojnog obrazovanja.
III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I
POJEDINAČNIH REŠENJA
Članom 1. Predloga zakona predviđene su izmene u članu 40. Zakona radi stvaranja zakonskih pretpostavki za osnivanje visokoškolske ustanove za ostvarivanje studijskih programa za potrebe nacionalne bezbednosti i istovremeno izjednačava njen status sa visokoškolskim ustanovama za ostvarivanje studijskih programa za potrebe policijskog, odnosno vojnog obrazovanja.
Članom 2. Predloga zakona, dodavanjem novih stavova u članu 73. Zakona propisano je, uzimajući u obzir posebnost ciljeva i prirode obrazovanja za potrebe nacionalne bezbednosti, koji nužno zahtevaju specifične uslove u načinu ostvarivanja studijskih programa i položaju nastavnika, saradnika i studenata, da deo nastavnog i saradničkog osoblja, posebno za stručne i stručno-aplikativne predmete, može biti angažovan iz organa državne uprave nadležnog za poslove nacionalne bezbednosti, u statusu nastavnika i saradnika sa punim radnim vremenom na visokoškolskoj ustanovi.
Članom 3. Predloga zakona menja se odredba člana 6. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS”, broj 93/12), tako da je broj ispitnih rokova u školskoj 2013/2014. godini šest, umesto do sada predviđenih pet. Na ovaj način se stvaraju uslovi za povećanje efikasnosti i efektivnosti studiranja, odnosno za ostvarivanje većeg broja ESPB bodova u toku školske 2013/2014. godine.
Članom 4. Predloga zakona je, radi zaštite interesa studenata, umanjenja efekata ekonomske krize, zbog izvesnog finansijskog opterećenja po osnovu plaćanja školarine i gubitka prava iz oblasti studentskog standarda za veliki broj studenata, kao izuzetak od člana 88. Zakona, predviđeno da student može da se i u školskoj 2013/2014. godini finansira iz budžeta, ako u školskoj 2012/2013. godini ostvari najmanje 48 ESPB bodova i rangira se u okviru ukupnog broja studenata čije se studije finansiraju iz budžeta, u skladu sa Zakonom.
IV. SREDSTVA ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije, s obzirom na to da se broj studenata čije se studije finansiraju iz budžeta utvrđuje u skladu sa odredbama člana 84. st. 3. i 4. Zakona, koje nisu predmet izmene.
Uvođenje šestog ispitnog roka takođe ne zahteva izdvajanje dodatnih sredstava iz budžeta, imajući u vidu da priprema i obavljanje ispita spada u redovne poslove pripreme i izvođenja nastave u okviru sedmičnog radnog vremena nastavnika.
Sredstva za rad visokoškolske ustanove za ostvarivanje studijskih programa za potrebe nacionalne bezbednosti – Akademije za nacionalnu bezbednost, koja je osnovana Odlukom o osnivanje akademije za nacionalnu bezbednost („Službeni glasnik RS”, br. 39/13 i 70/13), obezbeđena su u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, u iznosu od 9.175.000 dinara iz tekuće budžetske rezerve. Ukupan iznos finansijskih sredtsva za obavljanje poslova Akademije za 2014. godinu iznosi 36.230,00 dinara, a za 2015. godinu 39.930,00 dinara.
V. RAZLOZI ZBOG KOJIH SE PREDLAŽE DA ZAKON STUPI NA SNAGU PRE OSMOG DANA OD DANA OBJAVLJIVANJA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”
Imajući u vidu potrebu da visokoškolske ustanove, pre početka školske 2013/2014. godine, svoj rad prilagode rešenjima koja su predložena ovim zakonom, predlaže se da Zakon stupi na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
VI. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Razlozi za donošenje ovog zakona po hitnom postupku jesu u činjenici da se njime uvode izmene koje bi trebalo da se primenjuju prilikom upisa studenata u školsku 2013/2014. godinu, pa bi se donošenjem ovog zakona po hitnom postupku obezbedile pravne pretpostavke blagovremene primene njegovih rešenja i sprečilo nastupanje eventualnih štetnih posledica po rad visokoškolskih ustanova.
V. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Za ovaj zakon nije potrebno izvršiti analizu efekata zakona, s obzirom na to da se njime ne stvaraju obaveze za privredne i druge subjekte.
PREGLED
ODREDABA ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVANJU
KOJE SE MENJAJU I DOPUNJUJU
Član 40.
HYPERLINK „file:///C:Documents%20and%20SettingsAdministratorLocal%20SettingsApplication%20DataIng-ProIngProPaket5P13639.htm“ verzija člana – 76/2005
verzija člana – 76/2005
Samostalnu visokoškolsku ustanovu mogu osnovati Republika, pravno i fizičko lice, u skladu sa zakonom.
Kada je osnivač samostalne visokoškolske ustanove Republika, odluku o osnivanju donosi Vlada.
Visokoškolske ustanove za ostvarivanje studijskih programa za potrebe policijskog odnosno vojnog obrazovanja osniva Vlada, u skladu sa uslovima utvrđenim ovim zakonom.
Visokoškolske ustanove iz stava 3. ovog člana mogu biti u sastavu univerziteta, odnosno akademije strukovnih studija, u skladu sa posebnim sporazumom univerziteta, odnosno akademije strukovnih studija i Vlade.
Sporazumom univerziteta, odnosno akademije strukovnih studija, i Vlade, na predlog ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, odnosno poslove odbrane može se ustanoviti poseban studijski program za potrebe policijskog, odnosno vojnog obrazovanja u okviru određenog univerziteta, odnosno akademije strukovnih studija.
Sporazumom univerziteta, odnosno akademije strukovnih studija, i visokoškolske ustanove iz stava 3. ovog člana može se, uz saglasnost Vlade, ustanoviti studijski program za sticanje zajedničke diplome.
Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, odnosno poslove odbrane, bliže uređuje uslove i način ostvarivanja studijskih programa iz st. 5. i 6. ovog člana i položaj nastavnika i studenata, u pogledu osobenosti vezanih za ciljeve i prirodu policijskog, odnosno vojnog obrazovanja.
Upravni nadzor nad radom visokoškolskih ustanova iz stava 3. ovog člana i ostvarivanjem studijskih programa iz st. 5. i 6. ovog člana vrši ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, odnosno poslove odbrane.
„ČLAN 40.
SAMOSTALNU VISOKOŠKOLSKU USTANOVU MOGU OSNOVATI REPUBLIKA, PRAVNO I FIZIČKO LICE, U SKLADU SA ZAKONOM.
KADA JE OSNIVAČ SAMOSTALNE VISOKOŠKOLSKE USTANOVE REPUBLIKA, ODLUKU O OSNIVANJU DONOSI VLADA.
VISOKOŠKOLSKE USTANOVE ZA OSTVARIVANJE STUDIJSKIH PROGRAMA ZA POTREBE POLICIJSKOG ODNOSNO VOJNOG OBRAZOVANJA, KAO I ZA POTREBE NACIONALNE BEZBEDNOSTI, OSNIVA VLADA, U SKLADU SA USLOVIMA UTVRĐENIM OVIM ZAKONOM.
VISOKOŠKOLSKE USTANOVE IZ STAVA 3. OVOG ČLANA MOGU BITI U SASTAVU UNIVERZITETA, ODNOSNO AKADEMIJE STRUKOVNIH STUDIJA, U SKLADU SA POSEBNIM SPORAZUMOM UNIVERZITETA, ODNOSNO AKADEMIJE STRUKOVNIH STUDIJA I VLADE.
SPORAZUMOM UNIVERZITETA, ODNOSNO AKADEMIJE STRUKOVNIH STUDIJA I VLADE, NA PREDLOG ORGANA DRŽAVNE UPRAVE NADLEŽNOG ZA UNUTRAŠNJE POSLOVE, POSLOVE NACIONALNE BEZBEDNOSTI, ODNOSNO POSLOVE ODBRANE, MOŽE SE USTANOVITI POSEBAN STUDIJSKI PROGRAM ZA POTREBE POLICIJSKOG, ODNOSNO VOJNOG OBRAZOVANJA, KAO I ZA POTREBE NACIONALNE BEZBEDNOSTI, U OKVIRU ODREĐENOG UNIVERZITETA, ODNOSNO AKADEMIJE STRUKOVNIH STUDIJA.
SPORAZUMOM UNIVERZITETA, ODNOSNO AKADEMIJE STRUKOVNIH STUDIJA I VISOKOŠKOLSKE USTANOVE IZ STAVA 3. OVOG ČLANA MOŽE SE, UZ SAGLASNOST VLADE, USTANOVITI STUDIJSKI PROGRAM ZA STICANJE ZAJEDNIČKE DIPLOME.
VLADA, NA PREDLOG ORGANA DRŽAVNE UPRAVE NADLEŽNOG ZA UNUTRAŠNJE POSLOVE, POSLOVE NACIONALNE BEZBEDNOSTI, ODNOSNO POSLOVE ODBRANE, BLIŽE UREĐUJE USLOVE I NAČIN OSTVARIVANJA STUDIJSKIH PROGRAMA IZ ST. 5. I 6. OVOG ČLANA I POLOŽAJ NASTAVNIKA I STUDENATA, U POGLEDU OSOBENOSTI VEZANIH ZA CILJEVE I PRIRODU POLICIJSKOG ODNOSNO VOJNOG OBRAZOVANJA I OBRAZOVANJA ZA POTREBE NACIONALNE BEZBEDNOSTI.
UPRAVNI NADZOR NAD RADOM VISOKOŠKOLSKIH USTANOVA IZ STAVA 3. OVOG ČLANA I OSTVARIVANJEM STUDIJSKIH PROGRAMA IZ ST. 5. I 6. OVOG ČLANA VRŠI ORGAN DRŽAVNE UPRAVE NADLEŽAN ZA UNUTRAŠNJE POSLOVE, POSLOVE NACIONALNE BEZBEDNOSTI, ODNOSNO POSLOVE ODBRANE.”
Politika zapošljavanja na visokoškolskoj ustanovi
Član 73.
Visokoškolska ustanova utvrđuje politiku zapošljavanja, polazeći od potrebe da se nastavni proces organizuje na kvalitetan, racionalan i efikasan način.
Nastavnici i saradnici, po pravilu, zasnivaju radni odnos sa punim radnim vremenom, u skladu sa opštim aktom visokoškolske ustanove.
Nastavnici i saradnici koji izvode nastavu iz kliničkih predmeta ostvaruju radni odnos sa punim radnim vremenom podelom radnog vremena između visokoškolske ustanove i odgovarajuće zdravstvene ustanove.
U VISOKOŠKOLSKOJ USTANOVI U KOJOJ SE OSTVARUJE STUDIJSKI PROGRAM ZA POTREBE NACIONALNE BEZBEDNOSTI NASTAVU IZ STRUČNIH I STRUČNO-APLIKATIVNIH PREDMETA MOGU DA IZVODE ZAPOSLENI U ORGANU DRŽAVNE UPRAVE NADLEŽNOM ZA POSLOVE NACIONALNE BEZBEDNOSTI, U SKLADU SA ZAKONOM I OPŠTIM AKTOM VISOKOŠKOLSKE USTANOVE.
SA LICIMA IZ STAVA 4. OVOG ČLANA VISOKOŠKOLSKA USTANOVA ZAKLJUČUJE UGOVOR O ANGAŽOVANJU ZA IZVOĐENJE NASTAVE.
Nastavnici i saradnici iz stava 3. ST. 3. I 4. ovog člana imaju status nastavnika i saradnika sa punim radnim vremenom na visokoškolskoj ustanovi.
Član 6. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS”, broj 93/12)
Odredba člana 4. ovog zakona (izmenjeni član 90. stav 7) primenjuje se od školske 2014/2015. godine.
Broj ispitnih rokova u školskoj 2012/2013. godini je šest, a u školskoj 2013/2014. godini je pet ŠEST, a termini održavanja ispitnih rokova utvrđuju se statutom visokoškolske ustanove.
Član 7. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS”, broj 93/12)
Izuzetno od odredaba člana 88. Zakona, student može da se u narednoj godini finansira iz budžeta ako u školskoj 2011/2012. godini ostvari najmanje 48 ESPB bodova i rangira se u okviru ukupnog broja studenata čije se studije finansiraju iz budžeta u skladu sa ovim zakonom, odnosno ako u školskoj 2012/2013. godini ostvari najmanje 50 ESPB bodova 48 ESPB BODOVA i rangira se u okviru broja studenata čije se studije finansiraju iz budžeta u skladu sa ovim zakonom.
OBRAZAC IZJAVE O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Ovlašćeni predlagač: Vlada
Obrađivač: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
2. Naziv propisa: PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVANJU (Draft Law on Changes and Amandmans to the Law on Higher Education)
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu sadržinu propisa: Sporazum, Naslov VIII Politike saradnje, Član 102. Obrazovanje i stručno osposobljavanje
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma: Opšti rok utvrđen članom 72. Sporazuma
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma: Potpuno
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju: Ovaj propis planiran je Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije za treće tromesečje 2013. godine.
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije
/
5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.
/
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
/
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?
Ne
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti
Ne.