PREDLOG ZAKONA
O ZAŠTITI VAZDUHA
I. OSNOVNE ODREDBE
Predmet uređivanja
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se upravljanje kvalitetom vazduha i određuju mere, način organizovanja i kontrola sprovođenja zaštite i poboljšanja kvaliteta vazduha kao prirodne vrednosti od opšteg interesa koja uživa posebnu zaštitu.
Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na zagađenja prouzrokovana radioaktivnim materijama, industrijskim udesima i elementarnim nepogodama.
Ciljevi
Član 2.
Zaštita vazduha ostvaruje se:
uspostavljanjem, održavanjem i unapređivanjem jedinstvenog sistema upravljanja kvalitetom vazduha na teritoriji Republike Srbije;
očuvanjem i poboljšanjem kvaliteta vazduha kroz utvrđivanje i ostvarivanje mera u oblasti zaštite kako bi se sprečile ili smanjile štetne posledice po zdravlje ljudi i/ili životnu sredinu;
izbegavanjem, sprečavanjem i smanjenjem zagađenja koja utiču na oštećenje ozonskog omotača i klimatske promene;
praćenjem, pribavljanjem i procenjivanjem odgovarajućih podataka o kvalitetu vazduha na osnovu merenja i standarizovanih metoda;
obezbeđivanjem dostupnosti podataka o kvalitetu vazduha;
izvršavanjem obaveza u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima;
međunarodnom saradnjom u oblasti zaštite i poboljšanja kvaliteta vazduha i osiguranjem dostupnosti tih podataka javnosti.
Značenje izraza
Član 3.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
vazduh jeste vazduh u troposferi na otvorenom koji ne uključuje vazduh u zatvorenom prostoru;
gasovi sa efektom staklene bašte jesu gasovi koji apsorbuju i re-emituju infracrveno zračenje i u atmosferu dospevaju kao posledica prirodnih procesa, ali i usled ljudskih aktivnosti;
gorivo je bilo koji čvrst, tečan ili gasoviti sagorljivi materijal koji se koristi za sagorevanje u pokretnom izvoru zagađenja i postrojenju za sagorevanje, osim komunalnog i opasnog otpada;
gornja granica ocenjivanja je propisani nivo zagađujuće materije ispod koga se ocenjivanje može vršiti kombinacijom merenja i metoda procene na osnovu matematičkih modela i/ili drugih merodavnih metoda procene;
granica tolerancije jeste procenat dozvoljenog prekoračenja granične vrednosti pod propisanim uslovima;
granična vrednost jeste najviši dozvoljeni nivo zagađujuće materije u vazduhu, utvrđen na osnovu naučnih saznanja, kako bi se izbegle, sprečile ili smanjile štetne posledice po zdravlje ljudi i/ili životnu sredinu i koja se ne sme preći kada se jednom dostigne;
granična vrednost emisije je maksimalno dozvoljena vrednost koncentracije zagađujuće materije u otpadnim gasovima iz stacionarnih i pokretnih izvora zagađenja koja može biti ispuštena u vazduh u određenom periodu;
donja granica ocenjivanja je propisan nivo zagađujuće materije ispod koga se ocenjivanje može vršiti samo pomoću metoda procene na osnovu matematičkih modela i/ili drugih metoda procene;
doprinos zagađenju iz prirodnih izvora jesu emisije zagađujućih materija nastale usled prirodnih događaja kao što su seizmičke i geotermalne aktivnosti, šumski požari, ekstremne vremenske pojave, uključujući polen, koje nisu direktno ili indirektno izazvane ljudskim aktivnostima;
dugoročni cilj je nivo zagađujuće materije koji se postavlja kao cilj u dužem vremenskom periodu, ako primenom odgovarajućih mera graničnu vrednost nije moguće dostići u zadatom roku;
emisija jeste ispuštanje zagađujućih materija u gasovitom, tečnom ili čvrstom agregatnom stanju iz izvora zagađivanja u vazduh;
emisija gasova sa efektom staklene bašte je ispuštanje gasova sa efektom staklene bašte iz individualnih i/ili difuznih izvora u vazduh;
zagađujuća materija jeste svaka materija (uneta direktno ili indirektno od strane čoveka u vazduh) prisutna u vazduhu, koja ima štetne efekte po zdravlje ljudi i životnu sredinu u celini;
zainteresovana javnost je javnost na koju rad postrojenja i obavljanje aktivnosti utiče ili je verovatno da će uticati, uključujući nevladine organizacije koje se bave zaštitom životne sredine i koje su evidentirane kod nadležnog organa;
indikativna merenja jesu merenja za koje se postavljaju manje strogi zahtevi u pogledu kvaliteta podataka od onih koji se zahtevaju za fiksna merenja;
javnost jesu jedno ili više fizičkih ili pravnih lica, njihova udruženja, organizacije ili grupe;
koncentracija o kojoj se izveštava javnost je nivo zagađujuđe materije čije prekoračenje predstavlja opasnost po zdravlje posebno osetljivih delova populacije od kratkotrajne izloženosti, o kojoj je neophodno hitno i odgovarajuće informisanje javnosti;
koncentracija opasna po zdravlje ljudi je nivo zagađujuđe materije čije prekoračenje predstavlja opasnost po zdravlje ljudi od kratkotrajne izloženosti, pri čijoj se pojavi hitno moraju preduzeti odgovarajuće propisane mere;
kritični nivo jeste nivo zagađujuđe materije zasnovan na naučnim saznanjima, iznad koga se može pojaviti direktan štetan efekat na neke receptore kao što su drveće, druge biljke ili prirodni ekosistemi ali ne na ljude;
maksimalna nacionalna emisija jeste maksimalna količina zagađujućih materija izražena u kilotonama koja u Republici Srbiji može biti emitovana u jednoj kalendarskoj godini u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima;
nivo zagađujuće materije jeste koncentracija zagađujuće materije u vazduhu ili njihovo taloženje na površini u određenom vremenskom periodu, kojima se izražava kvalitet vazduha;
nenamerno ispuštene dugotrajne organske zagađujuće supstance jesu supstance koje su perzistentne, bioakumulativne i toksične, koje se emituju iz stacionarnih i pokretnih izvora zagađivanja, kao na primer polihlorovani dibenzofurani i polihlorovani dibenzodioksini, policiklični aromatični ugljovodonici, heksahlorbenzen i polihlorovani bifenili;
ovlašćeno pravno lice jeste stručna organizacija akreditovana kao laboratorija za ispitivanje, koja ispunjava propisane uslove i poseduje dozvolu ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine (u daljem tekstu: Ministarstvo) da vrši monitoring vazduha i/ili merenje emisije;
operater jeste svako privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koje u skladu sa propisima upravlja postrojenjem, kontroliše ga ili je ovlašćen za donošenje ekonomskih odluka u oblasti tehničkog funkcionisanja postrojenja;
osnovne ruralne lokacije jesu merna mesta udaljena od značajnih izvora zagađenja vazduha koja se koriste za obezbeđivanje podataka o osnovnim koncentracijama zagađujućih materija na mestima koja nisu direktno izložena zagađenju vazduha;
osnovne urbane lokacije jesu mrna mesta u urbanim područjima na kojima su nivoi izloženosti zagađujućoj materiji opšte gradske populacije reprezentativni;
ocenjivanje kvaliteta vazduha je svaki metod koji se koristi za merenja, proračune, prognoze i procene nivoa zagađujućih materija radi određivanja područja prema nivou zagađenosti;
planovi i programi jesu instrumenti kojima se utvrđuju mere u cilju dostizanja graničnih i ciljnih vrednosti, u slučaju da su one prekoračene;
pokretni izvor zagađivanja je motor sa unutrašnjim sagorevanjem ugrađen u transportno sredstvo ili radne mašine;
postrojenje za sagorevanje je tehnički sistem (ložište) u kome se gorivo oksiduje u cilju korišćenja na taj način proizvedene toplote;
prekursori ozona jesu supstance koje doprinose formiranju prizemnog ozona;
prizemni ozon je ozon koji se nalazi u najnižim slojevima troposfere;
supstance koje oštećuju ozonski omotač jesu supstance koje imaju potencijal oštećenja ozonskog omotača veći od nule, i to: hlorofluorougljenici, drugi potpuno halogenovani hlorofluorougljenici, haloni, ugljen tetrahlorid, 1,1,1-trihloroetan (metil hloroform), metil bromid, bromofluorougljovodonici, hlorofluorougljovodonici i bromohlorometan, bilo da su same ili u mešavini, nove, sakupljene, obnovljene ili obrađene, koje se kontrolišu u skladu sa Montrealskim protokolom o supstancama koje oštećuju ozonski omotač;
stacionarni izvor zagađivanja je stacionarna tehnička jedinica, uključujući i postrojenje za sagorevanje, u kojoj se izvodi jedna ili više aktivnosti koje mogu dovesti do zagađenja vazduha, kao i svaka druga aktivnost kod koje postoji tehnička povezanost sa aktivnostima koje se izvode na tom mestu i koje mogu prioizvesti emisije i zagađenje;
tolerantna vrednost jeste granična vrednost uvećana za granicu tolerancije;
ukupne taložne materije jesu ukupna masa zagađujućih materija koja je dospela iz atmosfere na površinu (npr. tla, vegetacije, vode, zgrada itd.) u datom području u određenom vremenskom periodu;
fiksna merenja jesu merenja koja se vrše na fiksnim lokacijama, kontinualnim ili povremenim uzimanjem uzoraka u cilju utvrđivanja nivoa zagađujućih materija u skladu sa relevantnim ciljevima kvaliteta podataka;
fluorovani gasovi sa efektom staklene bašte jesu fluorovani gasovi koji imaju potencijal oštećenja ozonskog omotača jednak nuli, a koji imaju potencijal globalnog zagrevanja, i to: fluorougljovodonici, perfluorougljenici i sumpor heksafluorid;
ciljna vrednost jeste nivo zagađujuće materije utvrđen kako bi se izbegli, sprečili ili smanjili štetni efekti po zdravlje ljudi i/ili životnu sredinu u celini, koja će biti postignuta u utvrđenom roku.
Ovlašćenja i dužnosti u zaštiti i poboljšanju kvaliteta vazduha
Član 4.
Zaštitu i poboljšanje kvaliteta vazduha obezbeđuju, u okviru svojih ovlašćenja, Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, privredna društva, preduzetnici, kao i druga pravna i fizička lica.
Privredna društva, druga pravna lica i preduzetnici koji u obavljanju delatnosti utiču ili mogu uticati na kvalitet vazduha dužni su da: obezbede tehničke mere za sprečavanje ili smanjivanje emisija u vazduh; planiraju troškove zaštite vazduha od zagađivanja u okviru investicionih i proizvodnih troškova; prate uticaj svoje delatnosti na kvalitet vazduha; obezbede druge mere zaštite, u skladu sa ovim zakonom i zakonima kojima se uređuje zaštita životne sredine.
Praćenje kvaliteta vazduha i praćenje emisija u vazduh obavljaju nadležni organi državne uprave i pravna lica koja imaju dozvolu za obavljanje ove delatnosti.
II. KONTROLA KVALITETA VAZDUHA
Zone i aglomeracije
Član 5.
Zona predstavlja deo teritorije Republike Srbije sa definisanim granicama, određen u cilju ocenjivanja i upravljanja kvalitetom vazduha koja sa stanovišta kontrole, održavanja i/ili unapređenja stanja kvaliteta vazduha, čini karakterističnu funkcionalnu celinu.
Aglomeracija je zona sa više od 250.000 stanovnika.
Aglomeracija može biti i zona sa manjim brojem stanovnika, ako je gustina naseljenosti u toj zoni veća od propisane, pa je zbog toga opravdana potreba za ocenjivanjem i upravljanjem kvalitetom vazduha.
Vlada propisuje gustinu naseljenosti za ustanovljavanje aglomeracije kada je broj stanovnika u zoni manji od 250.000.
Određivanje zona i aglomeracija
Član 6.
Zone i aglomeracije određuju se na osnovu ocene kvaliteta vazduha, u zavisnosti od utvrđene gornje i donje granice ocenjivanja.
Određivanje zona i aglomeracija iz stava 1. ovog člana preispituje se najmanje jednom u pet godina, prema uslovima za monitoring utvrđenim aktom Vlade iz člana 9. stav 3. ovog zakona.
Određivanje zona i aglomeracija iz stava 1. ovog člana preispituje se i u kraćem periodu, u slučaju nastalih promena u aktivnostima značajnim za povećanje koncentracija zagađujućih materija.
U cilju kontrole, održavanja stanja i/ili unapređenja kvaliteta vazduha Vlada određuje zone i aglomeracije na teritoriji Republike Srbije.
Ocenjivanje kvaliteta vazduha u zonama i aglomeracijama
Član 7.
U Republici Srbiji ocenjuje se kvalitet vazduha s obzirom na nivo zagađujućih materija u zavisnosti od donje i gornje granice ocenjivanja i to:
1) u svim zonama i aglomeracijama u kojima nivo zagađujućih materija prelazi gornju granicu ocenjivanja za te zagađujuće materije, za ocenjivanje kvaliteta vazduha koriste se podaci dobijeni fiksnim merenjima koji se mogu dopunjavati podacima dobijenim tehnikama modelovanja i/ili indikativnim merenjima;
2) u svim zonama i aglomeracijama u kojima je nivo zagađujućih materija ispod gornje granice ocenjivanja ustanovljene za te zagađujuće materije, za ocenjivanje kvaliteta vazduha može se koristiti kombinacija fiksnih merenja i tehnika modelovanja i/ili indikativnih merenja;
3) u svim zonama i aglomeracijama u kojima je nivo zagađujućih materija ispod donje granice ocenjivanja ustanovljene za te zagađujuće materije, za ocenjivanje kvaliteta vazduha koriste se tehnike modelovanja i/ili tehnike procenjivanja.
Izuzetno od stava 1. tačka 3) ovog člana, merenja se vrše i na osnovim ruralnim lokacijama, udaljenim od značajnih izvora zagađenja vazduha, u cilju obezbeđenja minimalnih informacija o nivou zagađujućih materija.
Zagađujuće materije u pogledu kojih se vrši ocenjivanje kvaliteta vazduha
Član 8.
Ocenjivanje kvaliteta vazduha vrši se obavezno u pogledu koncentracija sumpor dioksida, azot dioksida i oksida azota, suspendovanih čestica (PM10, PM2.5), olova, benzena i ugljenmonoksida, prizemnog ozona, arsena, kadmijuma, nikla i benzo(a)pirena (u daljem tekstu: zagađujućih materija), a može i za druge zagađujuće materije, koje su kao takve utvrđene releventnim međunarodnim propisima.
1. Monitoring kvaliteta vazduha
Uslovi za vršenje monitoringa kvaliteta vazduha
Član 9.
U cilju efikasnog upravljanja kvalitetom vazduha uspostavlja se jedinstveni funkcionalni sistem praćenja i kontrole stepena zagađenja vazduha i održavanja baze podataka o kvalitetu vazduha (u daljem tekstu: monitoring kvaliteta vazduha).
Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, u okviru svoje nadležnosti utvrđene zakonom, obezbeđuju monitoring kvaliteta vazduha.
Uslove za monitoring kvaliteta vazduha na teritoriji Republike Srbije utvrđuje Vlada, na predlog Ministarstva.
Aktom iz stava 3. ovog člana, utvrđuju se naročito:
kriterijumi za određivanje minimalnog broja mernih mesta i lokacije za uzimanje uzoraka u slučaju fiksnih merenja i u slučaju kada su fiksna merenja dopunjena indikativnim merenjima ili postupcima modelovanja;
metodologija merenja i ocenjivanja kvaliteta vazduha (referentne metode merenja i kriterijumi za ocenjivanje koncentracija);
zahtevi u pogledu podataka koji se koriste za ocenjivanje kvaliteta vazduha;
način obezbeđenja kvaliteta podataka za ocenjivanje kvaliteta vazduha (prema zahtevu standarda SRPS ISO/IEC 17025);
obim i sadržaj informacija o ocenjivanje kvaliteta vazduha.
Sistem monitoringa kvaliteta vazduha
Član 10.
Sistemom monitoringa kvaliteta vazduha uspostavlja se državna i lokalne mreže mernih stanica i/ili mernih mesta za fiksna merenja.
Praćenje kvaliteta vazduha može se obavljati i namenski indikativnim merenjima, na osnovu akta nadležnog organa za poslove zaštite životne sredine kada je potrebno utvrditi stepen zagađenosti vazduha na određenom prostoru koji nije obuhvaćen mrežom monitoringa kvaliteta vazduha.
Državna mreža
Član 11.
Državna mreža mernih stanica i/ili mernih mesta (u daljem tekstu: državna mreža) uspostavlja se za praćenje kvaliteta vazduha na nivou Republike Srbije.
Državna mreža sastavni je deo praćenja kvaliteta životne sredine i finansira se iz budžeta Republike Srbije.
Državna mreža uspostavlja se u skladu sa Programom kontrole kvaliteta vazduha, kojim se određuje broj i raspored mernih stanica i/ili mernih mesta u određenim zonama i aglomeracijama, kao i obim, vrsta i učestalost merenja.
Program iz stava 3. ovog člana donosi Vlada, na predlog Ministarstva.
Uspostavljanje državne mreže
Član 12.
Državnu mrežu čine merne stanice i/ili merna mesta za merenje:
regionalnog i prekograničnog atmosferskog prenosa zagađujućih materija u vazduhu i aerosedimentima u okviru međunarodnih obaveza;
kvaliteta vazduha u naseljima, industrijskim i nenaseljenim područjima;
kvaliteta vazduha u zaštićenim prirodnim dobrima i zaštićenoj okolini nepokretnih kulturnih dobara;
kvaliteta vazduha u područjima pod uticajem određenih izvora zagađivanja, uključujući pokretne izvore;
alergenog polena.
Nadležnost nad državnom mrežom
Član 13.
Ministarstvo se stara o sprovođenju Programa kontrole kvaliteta vazduha u državnoj mreži.
Ministarstvo obavlja koordinaciju aktivnosti državne mreže i sarađuje sa drugim organima državne uprave koji na osnovu posebnih propisa učestvuju u praćenju kvaliteta vazduha, posebno sa organima nadležnim za zaštitu zdravlja ljudi, zaštitu prirode, praćenje meteoroloških uslova i drugo, kao i sa organima autonomne pokrajine i jedinicama lokalne samouprave.
Praćenje kvaliteta vazduha u državnoj mreži, u okviru svojih nadležnosti, vrše Agencija za zaštitu životne sredine (u daljem tekstu: Agencija), republička organizacija nadležna za hidrološke i meteorološke poslove i ovlašćena pravna lica.
Republička organizacija nadležna za hidrološke i meteorološke poslove i ovlašćena pravna lica iz stava 3. ovog člana dužni su da podatke o izvršenim merenjima dostavljaju Agenciji.
Monitoring prekograničnog zagađenja
Član 14.
U slučaju iz člana 12. tačka 1) ovog zakona, republička organizacija nadležna za hidrološke i meteorološke poslove može, u skladu sa propisima i u skladu sa Programom kontrole kvaliteta vazduha, uspostaviti jednu ili više zajedničkih mernih stanica, koje pokrivaju susedne zone u našoj i susednim državama, da bi se dobila neophodna prostorna rezolucija.
Lokalna mreža
Član 15.
Lokalna mreža mernih stanica i/ili mernih mesta (u daljem tekstu: lokalna mreža) uspostavlja se za praćenje kvaliteta vazduha na nivou autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.
Lokalnu mrežu čine dopunske merne stanice i/ili merna mesta koje nadležni organ autonomne pokrajine i nadležni organ jedinice lokalne samouprave određuju na osnovu merenja ili postupaka procene za zone i aglomeracije za koje nema podataka o nivou zagađujućih materija, u skladu sa svojim potrebama i mogućnostima.
Monitoring kvaliteta vazduha u lokalnoj mreži obavlja se prema programu koji za svoju teritoriju donosi nadležni organ autonomne pokrajine i nadležni organ jedinice lokalne samouprave a koji mora biti usklađen sa programom iz člana 11. stav 3. ovog zakona.
Ministarstvo daje saglasnost na program kojim se uspostavlja lokalna mreža iz stava 3. ovog člana.
Sredstva za realizaciju programa kontrole kvaliteta vazduha u lokalnoj mreži obezbeđuju se iz budžeta autonomne pokrajine i budžeta jedinice lokalne samouprave.
Nadležni organ autonomne pokrajine i nadležni organ jedinice lokalne samouprave obavlja koordinaciju svih aktivnosti lokalne mreže.
Nadležni organ autonomne pokrajine i nadležni organ jedinice lokalne samouprave obavlja poslove praćenja kvaliteta vazduha iz stava 1. ovog člana preko ovlašćenog pravnog lica.
Nadležni organ autonomne pokrajine i nadležni organ jedinice lokalne samouprave može da osnuje pravno lice koje upravlja automatskim monitoringom kvaliteta vazduha, prati rad automatskih stanica, prikuplja i obrađuje podatke dobijene kontrolom kvaliteta vazduha u lokalnoj mreži pod uslovima koji su propisani aktom iz člana 60. ovog zakona.
Nadležni organ autonomne pokrajine i nadležni organ jedinice lokalne samouprave dužni su da podatke o rezultatima monitoringa kvaliteta vazduha javno objave i dostave Agenciji.
Merenja posebne namene
Član 16.
U slučajevima kada postoji osnovana sumnja da je došlo do zagađenja vazduha koje može narušiti zdravlje ljudi i/ili životnu sredinu moraju se obaviti namenska merenja nivoa zagađujućih materija.
Ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine i nadležni organ jedinice lokalne samouprave utvrđuje opravdanost osnovane sumnje iz stava 1. ovog člana i donosi odluku o merenjima posebne namene koja sadrži način i rokove merenja, kao i vrstu zagađujućih materija koje je potrebno meriti.
Merenja posebne namene Ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine i nadležni organ jedinice lokalne samouprave obavlja preko nadležnih organa državne uprave ili ovlašćenog pravnog lica.
Podaci o kvalitetu vazduha
Član 17.
Nadležni organ autonomne pokrajine, nadležni organ jedinice lokalne samouprave, republička organizacija nadležna za hidrološke i meteorološke poslove i ovlašćena pravna lica dužni su da podatke o kvalitetu vazduha dobijene kontrolom kvaliteta vazduha iz državne i lokalne mreže, kao i rezultate merenja posebne namene, dostavljaju Agenciji, do 15. u mesecu za predhodni mesec, a godišnji izveštaj, najkasnije 60 dana od dana isteka kalendarske godine za prethodnu godinu.
Agencija, nadležni organ autonomne pokrajine i nadležni organ jedinice lokalne samouprave dužni su da podatke iz stava 1. ovog člana učine dostupnim javnosti i objave u sredstvima javnog informisanja, elektronskim medijima, kao i na svojim veb-stranicama.
Podaci iz stava 1. ovog člana koriste se za ocenjivanje kvaliteta vazduha, kao i za izradu izveštaja o stanju kvaliteta vazduha i sastavni su deo informacionog sistema o kvalitetu vazduha.
III. ZAHTEVI KVALITETA VAZDUHA
Određivanje zahteva kvaliteta vazduha
Član 18.
U cilju upravljanja kvalitetom vazduha Vlada, na predlog Ministarstva, propisuje zahteve kvaliteta vazduha.
Zahteve kvaliteta vazduha čine numeričke vrednosti graničnih vrednosti nivoa zagađujućih materija u vazduhu, donje i gornje granice ocenjivanja kvaliteta vazduha, kritičnih nivoa, granica tolerancije i tolerantnih vrednosti, ciljnih vrednosti i (nacionalnih) dugoročnih ciljeva zagađujućih materija u vazduhu, koncentracija opasnih po zdravlje ljudi i koncentracija o kojima se izveštava javnost.
Aktom iz stava 1. ovog člana propisuju se i rokovi za postizanje graničnih i/ili ciljnih vrednosti, u slučajevima kada su one prekoračene.
Zabrana prekoračenja graničnih i/ili ciljnih vrednosti
Član 19.
Granične i/ili ciljne vrednosti nivoa zagađujućih materija u vazduhu, propisane u skladu sa članom 18. ovog zakona, ne smeju biti prekoračene kada se jednom dostignu.
Produženje rokova i izuzeci
Član 20.
Kada se u određenoj zoni ili aglomeraciji usklađenost sa graničnim vrednostima pojedinih zagađujućih materija ne može postići u rokovima određenim aktom iz člana 18. stav 1. ovog zakona Vlada može, na predlog Ministarstva, produžiti rokove za postizanje tih vrednosti na najviše pet godina samo za tu specifičnu zonu ili aglomeraciju, pod uslovom da je za tu zonu ili aglomeraciju donet Plan kvaliteta vazduha.
U slučaju iz stava 1. ovog člana ne smeju se prekoračiti tolerantne vrednosti propisane aktom iz člana 18. stav 1. ovog zakona.
Kategorije kvaliteta vazduha
Član 21.
Prema nivou zagađenosti, polazeći od propisanih graničnih i tolerantnih vrednosti, a na osnovu rezultata merenja, utvrđuju se sledeće kategorije kvaliteta vazduha:
1) prva kategorija – čist ili neznatno zagađen vazduh gde nisu prekoračene granične vrednosti nivoa ni za jednu zagađujuću materiju;
2) druga kategorija – umereno zagađen vazduh gde su prekoračene granične vrednosti nivoa za jednu ili više zagađujućih materija, ali nisu prekoračene tolerantne vrednosti ni jedne zagađujuće materije;
3) treća kategorija – prekomerno zagađen vazduh gde su prekoračene tolerantne vrednosti za jednu ili više zagađujućih materija.
Ako za neku zagađujuću materiju nije propisana granica tolerancije, njena granična vrednost će se uzeti kao tolerantna vrednost.
Kategorije kvaliteta vazduha utvrđuju se jednom godišnje za proteklu kalendarsku godinu.
Listu kategorija kvaliteta vazduha po zonama i aglomeracijama na teritoriji Republike Srbije donosi Vlada i objavljuje ih u „Službenom glasniku Republike Srbije”, elektronskim medijima, kao i na veb-stranici Vlade i Ministarstva.
Zaštita i unapređenje kvaliteta vazduha
Član 22.
U zoni i/ili aglomeraciji u kojoj je utvrđeno da je kvalitet vazduha prve kategorije sprovode se preventivne mere, radi sprečavanja zagađivanja vazduha preko graničnih vrednosti.
U zoni i/ili aglomeraciji u kojoj je utvrđeno da je kvalitet vazduha druge kategorije sprovode se mere za smanjenje zagađivanja vazduha, radi dostizanja graničnih vrednosti, kao i smanjenja do ispod graničnih vrednosti.
U zoni i/ili aglomeraciji u kojoj je utvrđeno da je kvalitet vazduha treće kategorije sprovode se mere za smanjenje zagađivanja vazduha, radi kratkoročnog postizanja tolerantnih vrednosti i dugoročnog obezbeđivanja graničnih vrednosti.
Obaveštavanje javnosti u slučaju prekoračenja koncentracija
Član 23.
Kad se prekorači koncentracija o kojoj se izveštava javnost utvrđena aktom iz člana 18. stav 1. ovog zakona ili koncentracija pojedine zagađujuće materije opasna po zdravlje ljudi, Ministarstvo, nadležni organ autonomne pokrajine i nadležni organ jedinice lokalne samouprave, dužan je da obavesti javnost putem radija, televizije, dnevnih novina, interneta i/ili na drugi pogodan način.
1. Posebne vrste zagađenja
Zagađenja iz prirodnih izvora
Član 24.
Vlada svake godine donosi Listu zona i aglomeracija u kojima su ustanovljena prekoračenja graničnih vrednosti koja potiču iz prirodnih izvora.
Lista zona i aglomeracija iz stava 1. ovog člana donosi se na predlog Ministarstva, a na osnovu podataka o koncentracijama i izvorima, kao i dokaza koji pokazuju da se ova prekoračenja mogu pripisati prirodnim izvorima.
Ukoliko se prekoračenja graničnih vrednosti mogu pripisati prirodnim izvorima, takva prekoračenja se neće smatrati prekoračenjima u smislu ovog zakona.
Prekoračenja zbog posipanja puteva
Član 25.
Vlada donosi Listu zona i aglomeracija u kojima se granične vrednosti RM10 frakcije suspendovanih čestica u vazduhu prekoračuju zbog podizanja prašine prouzrokovane posipanjem puteva peskom i solju u zimskom periodu.
Lista zona i aglomeracija iz stava 1. ovog člana utvrđuje se na predlog Ministarstva, a na osnovu podataka o koncentracijama i izvorima, kao i dokaza koji pokazuju da se ova prekoračenja mogu pripisati posipanju puteva peskom i solju u zimskom periodu.
U zonama i aglomeracijama u kojima su granične vrednosti RM10 frakcije suspendovanih čestica u vazduhu prekoračene zbog podizanja prašine prouzrokovane posipanjem puteva peskom i solju u zimskom periodu, takva prekoračenja se neće smatrati prekoračenjima u smislu ovog zakona.
IV. STRATEGIJA, PLANOVI I PROGRAMI
Instrumenti nacionalne politike i planiranja
Član 26.
Instrumenti politike i planiranja zaštite vazduha su:
1) Strategija zaštite vazduha;
2) planovi kvaliteta vazduha;
3) kratkoročni akcioni planovi;
4) Nacionalni program za postepeno smanjivanje godišnjih maksimalnih nacionalnih emisija zagađujućih materija;
5) planovi operatera za smanjenje emisija iz stacionarnih postrojenja.
Strategija zaštite vazduha, planovi kvaliteta vazduha i kratkoročni akcioni planovi donose se u cilju očuvanja i poboljšanja kvaliteta vazduha i izbegavanja, sprečavanja ili smanjenja štetnih posledica po zdravlje ljudi i/ili životnu sredinu.
Nacionalni program za postepeno smanjivanje godišnjih maksimalnih nacionalnih emisija zagađujućih materija i to: sumpordioksida (SO2), azotnih oksida (NOx), isparljivih organskih jedinjenja i amonijaka (NH3) donosi se u cilju usaglašavanja ukupnih emisija u Republici Srbiji sa utvrđenim godišnjim maksimalnim nacionalnim emisijama zagađujućih materija.
Plan operatera za smanjenje emisija iz stacionarnih postrojenja donosi operater u cilju preduzimanja mera za smanjenje zagađenja vazduha, primene određenih tehničko-tehnoloških rešenja i planiranja troškova smanjenja emisija.
1. Strategija zaštite vazduha
Strategija zaštite vazduha kao instrument nacionalne politike
Član 27.
Strategija zaštite vazduha (u daljem tekstu: Strategija) je osnovni dokument na osnovu koga se donose planovi kvaliteta vazduha, kratkoročni akcioni planovi i programi za smanjenje emisija zagađujućih materija u vazduh i koji moraju da budu u saglasnosti sa njom.
Strategija se usklađuje sa drugim nacionalnim, opštim i sektorskim planovima i politikama.
Ministarstvo priprema predlog Strategije koji donosi Vlada za period od šest godina.
Cilj i sadržaj Strategije
Član 28.
Strategija je dokument kojim se obezbeđuju uslovi za uspostavljanje institucionalnog sistema na osnovu koga se preduzimaju mere za izbegavanje, sprečavanje ili smanjenje zagađenja vazduha i štetnih posledica po zdravlje ljudi i/ili životnu sredinu u celini, na teritoriji Republike Srbije.
Strategija sadrži naročito:
opšte informacije (podatke o lokacijama, klimatske i topografske podatke, broj stanovnika, merne stanice i/ili merna mesta);
ključne elemente za procenu trenutnog stanja kvaliteta vazduha;
ciljeve koje treba postići;
aktivnosti koje je potrebno preduzeti radi postizanja zadatih ciljeva;
dugoročne i kratkoročne mere za sprečavanje, ublažavanje i kontrolu zagađivanja vazduha;
vremenski okvir u kome će se preneti zahtevi kvaliteta vazduha koji se primenjuju u EU;
vremenski okvir za postizanje zadatih ciljeva koji se tiču kvaliteta vazduha;
zahteve za integrisanjem ciljeva i mera zaštite kvaliteta vazduha u druge sektorske politike;
istraživanja koja je neophodno sprovesti u cilju realizacije Strategije i postizanja zadatih ciljeva;
način izveštavanja o realizaciji Strategije;
postupke evaluacije izveštaja;
razlozi za preispitivanje i korigovanje strateških opredeljenja;
prikaz izvora i načina korišćenja sredstava i drugih resursa neophodnih za realizaciju strateških ciljeva.
Akcioni plan
Član 29.
Realizacija Strategije ostvaruje se donošenjem akcionog plana za zaštitu vazduha, atmosfere i suzbijanje klimatskih promena, koji je njen sastavni deo i sadrži:
konkretne mere koje se preduzimaju radi realizacije ciljeva Strategije;
rokove za realizaciju ciljeva Strategije;
nosioce aktivnosti.
Nosilac izrade plana iz stava 1. ovog člana je Ministarstvo u saradnji sa drugim nadležnim organima.
Izveštaj o realizaciji Strategije
Član 30.
Ministarstvo podnosi izveštaj o realizaciji Strategije Vladi jednom u tri godine.
Izveštaj iz stava 1. ovog člana, Ministarstvo stavlja na uvid javnosti u skladu sa odredbama ovog zakona, a mišljenje javnosti može biti uzeto u obzir prilikom donošenja odluke o preispitivanju i korigovanju strateških opredeljenja.
2. Planovi kvaliteta vazduha
Donošenje planova kvaliteta vazduha
Član 31.
U zonama i aglomeracijama u kojima je vazduh treće kategorije, odnosno kada zagađenje vazduha prevazilazi efekte mera koje se preduzimaju, odnosno kada je ugrožen kapacitet životne sredine ili postoji stalno zagađenje vazduha na određenom prostoru, nadležni organ autonomne pokrajine i nadležni organ jedinice lokalne samouprave dužan je da donese Plan kvaliteta vazduha sa ciljem da se postignu odgovarajuće granične vrednosti ili ciljne vrednosti utvrđene aktom iz člana 18. stav 1. ovog zakona.
Plan iz stava 1. ovog člana donosi se na osnovu ocene stanja kvaliteta vazduha i obuhvata sve glavne zagađujuće materije i glavne izvore zagađivanja vazduha koji su doveli do zagađenja.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, nadležni organ autonomne pokrajine i nadležni organ jedinice lokalne samouprave, nije u obavezi da donese Plan kvaliteta vazduha u slučaju prekoračenja iz člana 24. stav 2. ovog zakona, kao i člana 25. stav 2. ovog zakona, osim u slučaju da se prekoračenja mogu pripisati i drugim izvorima suspendovanih čestica RM10, a ne samo posipanju puteva peskom i solju u zimskom periodu.
Ministarstvo daje saglasnost na planove kvaliteta vazduha.
Sadržaj planova kvaliteta vazduha
Član 32.
Planovi kvaliteta vazduha sadrže naročito:
podatke o lokaciji (području) povećanog zagađenja;
osnovne informacije o zoni i aglomeraciji;
podatke o vrsti i stepenu zagađenja;
podatke o izvoru zagađenja;
analizu situacije i faktora koji su uticali na pojavu prekoračenja;
detalje o merama ili projektima poboljšanja koji su postojali pre stupanja na snagu ovog zakona;
detalje o merama ili projektima koji su primenjeni sa ciljem smanjenja zagađenja nakon stupanja na snagu ovog zakona;
detalje o merama ili projektima koji se planiraju u dugoročnom periodu;
organe nadležne za razvoj i sprovođenje plana;
listu dokumenata, publikacija i slično kojima se podkrepljuju podaci navedeni u planu.
Planovi kvaliteta vazduha mogu da sadrže i mere propisane kratkoročnim akcionim planovima iz člana 34. ovog zakona.
U slučaju prekoračenja onih graničnih vrednosti za koje je rok za postizanje već istekao, planovima kvaliteta vazduha utvrđuju se odgovarajuće mere, kako bi se period prekoračenja skratio najviše što može.
Planovima kvaliteta vazduha mogu se utvrditi specifične mere namenjene zaštiti osetljivih grupa stanovništva, posebno dece.
Ministar bliže propisuje sadržaj planova kvaliteta vazduha.
3. Kratkoročni akcioni planovi
Donošenje kratkoročnih akcionih planova
Član 33.
Nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave je dužan da donese kratkoročne akcione planove u zoni ili aglomeraciji koja se nalazi na njihovoj teritoriji u slučaju da:
1) postoji opasnost da nivoi zagađujućih materija u vazduhu prekorače jednu ili više koncentracija opasnih po zdravlje ljudi utvrđenih aktom iz člana 18. stav 1. ovog zakona.
2) postoji opasnost da se prekorači koncentracija prizemnog ozona opasna po zdravlje ljudi, utvrđena aktom iz člana 18. stav 1. ovog zakona, ako nadležni organ proceni, uzimajući u obzir geografske, meteorološke i ekonomske uslove, da postoji značajan potencijal da se smanji rizik, trajanje i ozbiljnost takvog prekoračenja.
Kratkoročni akcioni planovi mogu se, radi zaštite zdravlja ljudi i/ili životne sredine po potrebi, doneti i u slučaju da postoji opasnost od prekoračenja jedne ili više graničnih ili ciljnih vrednosti za pojedine zagađujuće materije koje su utvrđene aktom iz člana 18. stav 1. ovog zakona.
Ministarstvo daje saglasnost na kratkoročne akcione planove.
Sadržaj kratkoročnih akcionih planova
Član 34.
Kratkoročni akcioni planovi iz člana 33. ovog zakona sadrže naročito mere koje se kratkoročno preduzimaju u cilju smanjenja rizika ili trajanja takvog prekoračenja.
Kratkoročnim akcionim planom iz stava 1. ovog člana mogu se, u zavisnosti od svakog pojedinačnog slučaja, preduzeti delotvorne mere za kontrolu aktivnosti koje doprinose nastanku opasnosti od prekoračenja odgovarajućih graničnih ili ciljnih vrednosti ili koncentracija opasnih po zdravlje ljudi i, po potrebi, privremeno zaustaviti navedene aktivnosti.
Kratkoročnim akcionim planovima mogu se predvideti mere u vezi sa saobraćajem motornih vozila, u skladu sa posebnim zakonom, radovima na izgradnji, brodovima na vezu, radom industrijskih postrojenja, upotrebom proizvoda koji sadrže zagađujuće materije i grejanjem domaćinstava, kao i specifične aktivnosti namenjene zaštiti osetljivih grupa stanovištva, naročito dece.
Ministar bliže propisuje sadržaj kratkoročnih akcionih planova.
Dostupnost javnosti kratkoročnih akcionih planova
Član 35.
Kratkoročni akcioni planovi i informacije o načinu na koji će se primenjivati, moraju biti dostupni javnosti i zainteresovanim organizacijama, kao što su organizacije koje se bave zaštitom životne sredine, organizacije koje zastupaju interese osetljivih grupa stanovništva, zdravstvenim organizacijama i udruženjima privrednika.
Planovi u slučaju prekograničnog aerozagađenja
Član 36.
Nadležni organ jedinice lokalne samouprave je dužan da, u slučaju kada se bilo koja granična vrednost, kritični nivo, granica tolerancije, ciljna vrednost i dugoročni cilj, koncentracija opasna po zdravlje ljudi ili koncentracija o kojoj se izveštava javnost prekorači zbog značajnog prekograničnog prenosa vazduhom zagađujućih materija ili njihovih prekursora o tome obavesti Ministarstvo, i po potrebi, nadležni organ autonomne pokrajine.
Ministarstvo će u slučaju iz stava 1. ovoga člana, po potrebi, preduzeti zajedničke aktivnosti sa nadležnim organima druge države, kao što su priprema zajednički koordiniranog plana kvaliteta vazduha i/ili priprema i primena kratkoročnog akcionog plana za susedne zone u našoj i susednim zemljama i razmena potrebnih informacija.
U slučaju prekoračenja koncentracije opasne po zdravlje ljudi i koncentracije o kojoj se izveštava javnost u zonama ili aglomeracijama u blizini državne granice, Ministarstvo će u najkraćem roku o tome obavestiti nadležni organ susedne države.
Ministarstvo informiše javnost u slučajevima iz stava 1. i 2. ovog člana.
4. Nacionalni program za postepeno smanjivanje godišnjih maksimalnih
nacionalnih emisija zagađujućih materija
Sadržaj
Član 37.
Nacionalni program za postepeno smanjivanje godišnjih maksimalnih nacionalnih emisija zagađujućih materija (u daljem tekstu: Nacionalni program) donosi Vlada za period od četiri godine.
Nacionalni program sadrži:
podatke o usvojenim instrumentima politike zaštite vazduha i merama za smanjenje emisija zagađujućih materija iz člana 26. stav 3. ovog zakona;
kvantifikovanu procenu efekata politika i mera iz tačke 1) ovog stava u odnosu na emisije zagađujućih materija iz 2000. godine koja se uzima kao referentna;
orijentacionu procenu o mogućim značajnim promenama u geografskoj distribuciji maksimalnih nacionalnih emisija;
druge podatke i dokumentaciju.
Nacionalni program mora da bude dostupan javnosti i zainteresovanoj javnosti.
Nacionalni plan za smanjenje emisija iz postojećih
postrojenja za sagorevanje
Član 38.
Nacionalni plan za smanjenje emisija iz postojećih postrojenja za sagorevanje je deo Nacionalnog programa iz člana 37. ovog zakona.
Nacionalni plan za smanjenje emisija iz postojećih postrojenja za sagorevanje sadrži naročito:
1) ciljeve i u odnosu na njih definisane ciljne vrednosti;
2) mere i rokove za postizanje ciljeva i ciljnih vrednosti;
3) postupak praćenja realizacije ovog plana.
5. Plan operatera za smanjenje emisija iz stacionarnih postrojenja
Izrada i sadržaj plana
Član 39.
Na području u kom je utvrđena treća kategorija kvaliteta vazduha organ nadležan za poslove zaštite životne sredine, nalaže operateru da izradi plan za smanjenje emisija iz stacionarnih izvora zagađenja vazduha i određuje rok za izradu tog plana.
Operater je dužan da u roku iz stava 1. ovog člana izradi Plan operatera za smanjenje emisija iz stacionarnih izvora zagađenja.
Plan operatera za smanjenje emisija iz stacionarnih izvora zagađenja sadrži:
opis posledica prekomernog zagađivanja vazduha;
zonu u kojoj se nalazi operater;
mere za postizanje poboljšanja kvaliteta vazduha;
opis odabranih tehnoloških i drugih rešenja;
procenu troškova;
redosled sprovođenja planiranih aktivnosti;
rok za sprovođenje planiranih aktivnosti;
sredstva za sprovođenje plana;
druge podatke i dokumentaciju.
Saglasnost na plan iz stava 2. ovog člana daje organ koji je naložio izradu tog plana.
V. MERE ZA POBOLjŠANjE KVALITETA VAZDUHA
Mere za sprečavanje i smanjenje zagađivanja vazduha
Član 40.
Mere za sprečavanje i smanjenje zagađivanja vazduha i poboljšanje kvaliteta vazduha obuhvataju:
propisivanje graničnih vrednosti emisija zagađujućih materija iz stacionarnih izvora zagađivanja;
propisivanje graničnih vrednosti emisija zagađujućih materija iz pokretnih izvora zagađivanja;
usklađivanje sa maksimalnim nacionalnim emisijama nakon njihovog utvrđivanja za pojedine zagađujuće materije;
propisivanje dozvoljenih količina pojedinih zagađujućih materija u određenim proizvodima;
smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte;
postepeno smanjivanje upotrebe supstanci koje oštećuju ozonski omotač;
ostale mere za sprečavanje i smanjenje zagađenja.
1. Stacionarni izvori zagađivanja
1.1. Emisije iz stacionarnih izvora zagađivanja
Član 41.
Vlada propisuje:
granične vrednosti emisije zagađujućih materija u vazduh;
način, postupak, učestalost i metodologiju merenja emisije zagađujućih materija;
kriterijume za uspostavljanje mernih mesta za merenje emisije;
postupak vrednovanja rezultata merenja emisije i usklađenost sa propisanim normativima;
sadržaj izveštaja o izvršenim merenjima emisije i bilansu emisije;
način dostavljanja podataka o emisijama za potrebe informacionog sistema i rokove dostavljanja podataka.
Aktom iz stava 1. ovog člana mogu se, za postojeće izvore zagađivanja vazduha, propisati dozvoljena prekoračenja graničnih vrednosti emisije određenih zagađujućih materija i odrediti rok u kome se te vrednosti moraju smanjiti na nivo graničnih vrednosti emisije.
Emisije iz postrojenja za sagorevanje
Član 42.
Vlada propisuje granične vrednosti emisije zagađujućih materija iz postojećih postrojenja za sagorevanje imajući u vidu vrstu, kapacitet, starost, planirani radni vek postrojenja i gorivo koje se u njemu koristi, kao i metode, način merenja emisije zagađujućih materija, kriterijume za izbor mernih mesta, način provere tačnosti merenja (kontrolna merenja i kalibracija), način obrade rezultata merenja, način i rokove za dostavljanje podataka i postupak određivanja ukupne godišnje emisije iz postrojenja za sagorevanje.
1.2. Emisija isparljivih organskih jedinjenja
Kontrola emisija isparljivih organskih jedinjenja
Član 43.
U cilju zaštite i očuvanja kvaliteta vazduha vrši se kontrola emisija isparljivih organskih jedinjenja iz instalacija za skladištenje i distribuciju naftnih derivata od terminala do benzinskih pumpi, kao i iz tehnoloških procesa i aktivnosti u kojima se isparljiva organska jedinjenja koriste kao rastvarači.
Skladištenje i distribucija nafte i naftnih derivata
Član 44.
Pravna lica i preduzetnici koji se bave skladištenjem, distribucijom i stavljanjem u promet nafte i naftnih derivata dužni su da primenjuju tehničke mere u cilju smanjenja emisija isparljivih organskih jedinjenja.
Ministarstvo u saradnji sa ministarstvom nadležnim za poslove rudarstva i energetike propisuje tehničke mere i zahteve koji se odnose na dozvoljene emisione faktore za isparljiva organska jedinjenja koja potiču iz procesa skladištenja i distribucije nafte i naftnih derivata, to jest za skladišne, utovarne i istovarne instalacije na terminalima i za cisterne, utovarne i istovarne instalacije u maloprodajnim objektima.
Upotreba organskih rastvarača
Član 45.
Pravna lica i preduzetnici koji u svom proizvodnom procesu koriste organske rastvarače dužni su da primenjuju tehničke mere u cilju smanjenja emisija isparljivih organskih jedinjenja.
Nadležni organ utvrđuje uslove u integrisanoj dozvoli, rešenju o davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu ili dozvoli iz člana 56. ovog zakona kojima se postiže usaglašavanje emisija iz svih instalacija koje koriste organske rastvarače sa graničnim vrednostima emisija u otpadnim gasovima, odnosno sa ukupnom dozvoljenom emisijom iz postrojenja ili sa zahtevima propisanim shemom za smanjivanje kojom se operateru omogućava alternativno smanjenje emisije isparljivih organskih jedinjenja.
Aktom Vlade o emisijama isparljivih organskih jedinjenja uređuju se naročito:
lista industrijskih postrojenja i aktivnosti u kojima se kontroliše emisija isparljivih organskih jedinjenja;
dopuštene vrednosti emisija isparljivih organskih jedinjenja pri određenoj potrošnji rastvarača;
sheme za smanjenje emisija.
2. Pokretni izvori zagađivanja
Član 46.
Pokretni izvori zagađivanja se mogu koristiti i stavljati u promet ako zagađujuće materije u izduvnim gasovima iz tih izvora ne prelaze granične vrednosti emisije utvrđene tehničkim propisima, u skladu sa zakonom.
Emisije iz pokretnih izvora zagađivanja kontrolišu se prilikom redovnog, vanrednog i kontrolnog tehničkog pregleda, u skladu sa odgovarajućim tehničkim propisom i zakonom kojim se uređuje bezbednost saobraćaja.
3. Maksimalne nacionalne emisije
Član 47.
Maksimalne nacionalne emisije utvrđuju se za acidifikujuće i eutrofikujuće zagađujuće materije i prekursore ozona i to za: sumpordioksid (SO2), azotne okside (NOx), isparljiva organska jedinjenja i amonijak (NH3), u cilju unapređenja i zaštite životne sredine i zdravlja ljudi od štetnog dejstva acidifikacije, eutrofikacije i prizemnog ozona, a radi postizanja dugoročnih ciljeva koji podrazumevaju održavanje kritičnih nivoa i zaštitu stanovništva.
4. Dozvoljene količine zagađujućih materija u određenim proizvodima
Fosilna goriva
Član 48.
Goriva koja se stavljaju u promet, odnosno koriste u stacionarnim i pokretnim izvorima zagađivanja ne mogu da se proizvode, uvoze i stavljaju u promet ako ne zadovoljavaju zahteve propisane tehničkim propisom koji se odnosi na kvalitet tog goriva.
Tehničkim propisom iz stava 1. ovog člana propisuju se tehnički i drugi zahtevi koje to gorivo mora da ispunjava, dozvoljenu količinu zagađujućih materija u gorivu, metode ispitivanja goriva, način utvrđivanja kvaliteta i dokazivanja usklađenosti sa propisanim graničnim vrednostima.
Boje i lakovi
Član 49.
Ministar propisuje dozvoljenu količinu pojedinih isparljivih organskih jedinjenja u bojama i lakovima, kao i listu definisanih podkategorija u grupi boje i lakovi.
Metode kvantitativnog određivanja isparljivih organskih jedinjenja u pojedinim proizvodima iz ove grupe propisuju se odgovarajućim tehničkim propisom, u skladu sa posebnim zakonom.
5. Emisije gasova sa efektom staklene bašte
Član 50.
Gasovi sa efektom staklene bašte su ugljendioksid (CO2), metan (CH4), azotsuboksid (N2O), fluorougljovodonici (HFCs), perfluorougljenici (PFCs) i sumporheksafluorid (SF6).
Sprečavanje i smanjenje zagađivanja vazduha koje utiče na promenu klime sprovodi se:
1) primenom mera za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte;
2) praćenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte iz izvora i praćenjem odstranjenih količina ovih gasova putem ponora.
Mere iz stava 2. tačka 1) ovog člana realizuju se:
1) razvojem i korišćenjem čistijih tehnologija kojima se sprečava ili smanjuje emisije gasova sa efektom staklene bašte;
2) podsticanjem korišćenja obnovljivih izvora energije;
3) podsticanjem energetske efikasnosti;
4) aktivnostima kojima se povećava odstranjivanje gasova sa efektom staklene bašte iz atmosfere.
Mere iz stava 2. tačka 1) ovog člana mogu se sprovoditi u okviru Mehanizma čistog razvoja Kjoto protokola.
Vlada osniva Nacionalno telo za sprovođenje mehanizma čistog razvoja koje odobrava programe i projekte koji se sprovode u okviru mehanizma čistog razvoja.
Vlada propisuje kriterijume i način odobravanja programa i projekata koji se realizuju u okviru Mehanizma čistog razvoja.
Radi praćenja emisija i odstranjenih količina gasova sa efektom staklene bašte iz stava 2. tačka 2) ovog člana uspostavlja se Nacionalni inventar emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Nacionalni inventar iz stava 7. ovog člana vodi Agencija.
Podaci iz Nacionalnog inventara emisije gasova sa efektom staklene bašte su javni.
Vlada propisuje metodologije prikupljanja podataka za Nacionalni inventar iz stava 7. ovog člana.
6. Upotreba supstanci koje oštećuju ozonski omotač
Postupanje sa supstancama koje oštećuju ozonski omotač
Član 51.
Postupno smanjivanje potrošnje supstanci koje oštećuju ozonski omotač, postupanje sa tim supstancama, postupanje sa proizvodima i opremom koji sadrže ili su pomoću tih supstanci proizvedeni, postupanje sa supstancama koje oštećuju ozonski omotač nakon prestanka upotrebe proizvoda i opreme koji ih sadrže, način njihovog sakupljanja, obnavljanja i obrade, korišćenja i trajnog odlaganja, stavljanja u promet, kao i način obračuna troškova njihovog ponovnog korišćenja i način označavanja proizvoda i opreme koji sadrže supstance koje oštećuju ozonski omotač propisuje Vlada.
Propisom iz stava 1. ovog člana utvrđuju se uslovi koje moraju da ispune pravna lica i preduzetnici koji obavljaju delatnost proizvodnje, održavanja i/ili popravke, sakupljanja, obnavljanja i obrade, kontrolu korišćenja, stavljanja na tržište, trajnog odlaganja i isključivanja iz upotrebe proizvoda i opreme koji sadrže supstance koje oštećuju ozonski omotač.
Pravna lica i preduzetnici iz stava 2. ovog člana moraju da obezbede obuku zaposlenih prema programu stručnog usavršavanja koju propisuje Ministarstvo u saradnji sa ministarstvom nadležnim za poslove obrazovanja i strukovnim organizacijama.
Za obavljanje delatnosti proizvodnje, održavanja i/ili popravke i isključivanja iz upotrebe proizvoda i opreme koji sadrže supstance koje oštećuju ozonski omotač pravna lica i preduzetnici moraju da imaju dozvolu Ministarstva.
Protiv akta iz stava 4. ovog člana nije dozvoljena žalba već se može pokrenuti upravni spor.
Postupanje sa određenim fluorovanim gasovima sa efektom staklene bašte,
kao i opremom i uređajima koji sadrže ove gasove
Član 52.
U cilju kontrole emisija fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte, njihove upotrebe i postupanja sa opremom i uređajima koji sadrže ove gasove, ministar propisuje:
1) način kontrole emisija fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte iz klimatizacionih sistema motornih vozila;
2) listu i sastav fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte i njihov potencijal globalnog zagrevanja, način korišćenja, sakupljanja i uništavanja ovih gasova, način označavanja i odlaganja proizvoda i opreme koji sadrže ove gasove, način izveštavanja o fluorovanim gasovima sa efektom staklene bašte u skladu sa preuzetim međunarodnim obavezama, način kontrole korišćenja i stavljanja na tržište, kao i način obuke i uslove za izdavanje sertifikata pravnim licima i preduzetnicima za rad sa fluorovanim gasovima sa efektom staklene bašte;
3) minimalne zahteve i uslove za izdavanje sertifikata pravnim licima i preduzetnicima za rad sa stacionarnim rashladnim i klima uređajima, kao i toplotnim pumpama koje sadrže određene fluorovane gasove sa efektom staklene bašte, minimalne zahteve i uslove za izdavanje sertifikata pravnim licima i preduzetnicima za rad sa stacionarnim sistemima zaštite od požara i aparatima za gašenje požara koji sadrže određene fluorovane gasove sa efektom staklene bašte, minimalne zahteve i uslove za izdavanje sertifikata pravnim licima i preduzetnicima koji se bave sakupljanjem određenih fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte iz uređaja pod visokim pritiskom, minimalne zahteve i uslove za izdavanje sertifikata pravnim licima i preduzetnicima koji se bave sakupljanjem iz opreme određenih rastvarača na bazi fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte, minimalne zahteve za programe obuke i uslove za priznavanje uverenja o obuci za pravnim lica i preduzetnicima koja rade sa klimatizacionim sistemima koji sadrže određene fluorovane gasove sa efektom staklene bašte u motornim vozilima, kao i način izveštavanja o programima treninga i izdatim sertifikatima u skladu sa preuzetim međunarodnim obavezama.
Aktom iz stava 1. tačka 2) ovog člana propisuju se obrazac izveštaja koji podnosi proizvođač, uvoznik i izvoznik određenih fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte, način označavanja proizvoda i opreme koji sadrže određene fluorovane gasove sa efektom staklene bašte, standardne procedure za proveru ispuštanja fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte iz stacionarnih sistema zaštite od požara, iz stacionarne rashladne i klimatizacione opreme, kao i iz toplotnih pumpi.
Zabrane
Član 53.
Na teritoriji Republike Srbije zabranjuje se:
1) proizvodnja supstanci koje oštećuju ozonski omotač;
2) uvoz i/ili izvoz supstanci koje oštećuju ozonski omotač, a koje su utvrđene potvrđenim međunarodnim ugovorom, odnosno proizvoda i opreme koji sadrže ove supstance, iz zemalja odnosno u zemlje koje nisu ugovorne strane tog ugovora;
3) uvoz i/ili izvoz i stavljanje u promet bez dozvole supstanci koje oštećuju ozonski omotač i fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte;
4) uvoz i/ili izvoz i stavljanje u promet novih proizvoda i opreme koji sadrže supstance koje se kontrolilišu, a koje oštećuju ozonski omotač;
5) ispuštanje supstanci koje oštećuju ozonski omotač i fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte;
6) punjenje proizvoda i opreme koji sadrže fluorovane gasove sa efektom staklene bašte supstancama koje oštećuju ozonski omotač;
7) ispiranje supstancama koje oštećuju ozonski omotač;
8) uvoz i/ili izvoz, stavljanje u promet i korišćenje rezervoara za jednokratnu upotrebu u kojima se skladište supstance koje oštećuju ozonski omotač i fluorovani gasovi sa efektom staklene bašte;
9) stavljanje u promet na malo supstanci koje oštećuju ozonski omotač i fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte;
10) uvoz i/ili izvoz i stavljanje u promet korišćenih proizvoda i opreme koji sadrže supstance koje oštećuju ozonski omotač.
Zabrane iz stava 1. ovog člana stupaju na snagu 30 dana od dana stupanja na snagu akta iz člana 51. stav 1. ovog zakona.
Evidencija o supstancama koje oštećuju ozonski omotač
i fluorovanim gasovima sa efektom staklene bašte
Član 54.
Ministarstvo vodi evidenciju o uvozu i/ili izvozu, stavljanju u promet i potrošnji supstanci koje oštećuju ozonski omotač i fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte, odnosno proizvoda i opreme koji ih sadrže, pravnim licima i preduzetnicima koji se bave delatnošću uvoza i/ili izvoza, stavljanja u promet, proizvodnje i održavanja proizvoda i opreme koji sadrže te supstance, prikupljanja, obnavljanja i obrade supstanci koje oštećuju ozonski omotač i fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte.
7. Ostale mere za sprečavanje i smanjenje zagađenja vazduha
Mere prevencije i sanacije
Član 55.
Postrojenje mora da se projektuje, gradi i/ili proizvodi, oprema, koristi i održava tako da ne ispušta zagađujuće materije u vazduh u količini većoj od graničnih vrednosti emisije.
Ukoliko dođe do kvara uređaja kojima se obezbeđuje sprovođenje propisanih mera zaštite ili do poremećaja tehnološkog procesa, zbog čega dolazi do prekoračenja graničnih vrednosti emisije, operater je dužan da kvar ili poremećaj otkloni, odnosno prilagodi rad nastaloj situaciji ili da obustavi tehnološki proces, kako bi se emisija svela na dozvoljene granice u najkraćem roku.
U slučaju prekoračenja graničnih vrednosti nivoa zagađujućih materija u vazduhu operater je dužan, kada uoči ili po nalogu nadležnog inspektora, da preduzme tehničko-tehnološke mere ili da obustavi tehnološki proces, kako bi se koncentracije zagađujućih materija svele na propisane granične vrednosti.
Operater stacionarnog izvora zagađivanja, kod koga se u procesu obavljanja delatnosti mogu emitovati gasovi neprijatnog mirisa, dužan je da primenjuje mere koje će dovesti do redukcije mirisa iako je koncentracija emitovanih materija u otpadnom gasu ispod granične vrednosti emisije.
Dozvola za rad
Član 56.
Novoizgrađeni ili rekonstruisani stacionarni izvor zagađivanja za koji nije propisana obaveza izdavanja integrisane dozvole, odnosno izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinu, može da počne sa radom pošto pribavi dozvolu za rad.
Dozvolu iz stava 1. ovog člana izdaje organ nadležan za poslove zaštite životne sredine u formi rešenja.
Na prvostepeno rešenje nadležnog organa autonomne pokrajine i nadležnog organa jedinice lokalne samouprave iz stava 2. ovog člana može se izjaviti žalba.
Prvostepeno rešenje Ministarstva iz stava 2. ovog člana je konačno u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Uz zahtev za izdavanje dozvole iz stava 1. ovog člana, prilaže se upotrebna dozvola ili tehnička dokumentacija za taj izvor zagađivanja, kao i druga dokumentacija neophodna za donošenje rešenja, po nalogu nadležnog organa.
Nadležni organ izdaje dozvolu iz stava 1. ovog člana ako utvrdi:
1) da je operater preduzeo sve planirane tehničko-tehnološke i druge mere zaštite vazduha od zagađivanja;
2) da su emisije zagađujućih materija iz tog stacionarnog izvora zagađivanja ispod propisanih graničnih vrednosti emisije, odnosno da se radom tog stacionarnog izvora zagađivanja neće pogoršati kvalitet vazduha.
Nadležni organ će privremeno odobriti rad izvora zagađivanja iz stava 1. ovog člana radi pribavljanja rezultata merenja emisije i/ili nivoa zagađujućih materija, ako ta merenja nisu obavljena u toku probnog rada.
Dozvolom za rad iz stava 1. ovog člana utvrđuje se da su ispunjeni uslovi zaštite vazduha od zagađivanja, odobrava rad stacionarnog izvora zagađivanja i na osnovu rezultata izvršenih merenja u skladu sa stavom 7. ovog člana određuje učestalost merenja emisije i/ili nivoa zagađujućih materija.
Zabrana rada
Član 57.
Zabranjuje se rad novoizgrađenog ili rekonstruisanog stacionarnog izvora zagađivanja vazduha, kao i obavljanje drugih aktivnosti na otvorenom prostoru koje mogu dovesti do nekontrolisanog oslobađanja zagađujućih materija, dok se ne pribavi dozvola za rad iz člana 56. stav 1. ovog zakona.
Obaveze operatera
Član 58.
Operater je dužan da:
1) podatke o stacionarnom izvoru zagađivanja i svakoj njegovoj promeni (rekonstrukciji) dostavi Ministarstvu, odnosno Agenciji, nadležnom organu autonomne pokrajine i nadležnom organu jedinice lokalne samouprave;
2) obezbedi redovni monitoring emisije i da o tome vodi evidenciju;
3) obezbedi kontinualna merenja emisije kada je to propisano za određene zagađujuće materije i/ili izvore zagađivanja samostalno, putem automatskih uređaja za kontinualno merenje, uz saglasnost Ministarstva;
4) obezbedi kontrolna merenja emisije preko ovlašćenog pravnog lica, ako merenja emisije obavlja samostalno;
5) obezbedi propisana povremena merenja emisije, preko ovlašćenog pravnog lica, dva puta godišnje, ukoliko ne vrši kontinualno merenje emisije;
6) obezbedi praćenje kvaliteta vazduha po nalogu nadležnog inspekcijskog organa, samostalno ili preko ovlašćenog pravnog lica;
7) vodi evidenciju o obavljenim merenjima sa podacima o mernim mestima, rezultatima i učestalosti merenja i dostavi podatke u formi propisanog izveštaja Ministarstvu, odnosno Agenciji, nadležnom organu autonomne pokrajine i nadležnom organu jedinice lokalne samouprave i to za merenja iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana jednom u tri meseca u roku od 15 dana od isteka tromesečja, za merenja iz stava 1. tačka 5) ovog člana u roku od 30 dana od dana izvršenog merenja, za merenja na godišnjem nivou u vidu godišnjeg izveštaja najkasnije do 31. januara tekuće godine za prethodnu kalendarsku godinu;
8) vodi evidenciju o vrsti i kvalitetu sirovina, goriva i otpada u procesu spaljivanja;
9) vodi evidenciju o radu uređaja za sprečavanje ili smanjivanje emisije zagađujućih materija, kao i mernih uređaja za merenje emisije.
Operater je dužan da o svom trošku sprovede mere za smanjenje emisija zagađujućih materija utvrđenih planom za svoje stacionarne izvore zagađivanja vazduha.
VI. POSLOVI MERENjA EMISIJE I NIVOA
ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA U VAZDUHU
Ovlašćena pravna lica
Član 59.
Ovlašćena pravna lica koja imaju dozvolu za monitoring kvaliteta vazduha dužna su da merenje kvaliteta vazduha obavljaju u skladu sa aktom iz člana 9. stav 3. i člana 18. stav 1. ovog zakona.
Ovlašćena pravna lica koja imaju dozvolu za merenje emisije iz stacionarnih izvora zagađivanja dužna su da merenje emisije obavljaju u skladu sa aktom iz čl. 41. i 42. ovog zakona.
Pravno lice iz člana 15. stav 8. dužno je da praćenje rada automatskih stanica i prikupljanje podataka vrši u skladu sa aktom iz člana 9. stav 3. i člana 18. stav 1. ovog zakona.
Dozvola za pravna lica
Član 60.
Ovlašćena pravna lica iz člana 59. st. 1. i 2. ovog zakona mogu da vrše merenje po dobijanju dozvole Ministarstva, ukoliko ispunjavaju uslove u pogledu kadrova, opreme i prostora, kao i ako su tehnički osposobljene prema zahtevima standarda SRPS ISO 17025.
Bliže uslove za izdavanje dozvole iz stava 1. ovog člana, kao i uslove koje treba da ispuni pravno lice iz člana 15. stav 8. ovog zakona propisuje Ministar.
Dozvola za merenje kvaliteta vazduha i/ili emisije oduzeće se ako ovlašćeno pravno lice prestane da ispunjava propisane uslove i ako se utvrdi da ovlašćeno pravno lice ove poslove ne obavlja u skladu sa izdatom dozvolom i aktima iz člana 9. stav 3, člana 18. stav 1. ovog zakona odnosno čl. 41. i 42. ovog zakona.
Na rešenje kojim se izdaje ili oduzima dozvola iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena žalba, ali se može pokrenuti upravni spor.
Saglasnost za operatere
Član 61.
Operater koji samostalno vrši merenje kvaliteta vazduha i/ili emisije, merenja mora vršiti u skladu sa aktima iz člana 9. stav 3. i člana 18. stav 1. ovog zakona, odnosno člana 41. i 42. ovog zakona.
Operater iz stava 1. ovog člana mora da pribavi saglasnost Ministarstva u formi rešenja pod uslovom da, u okviru svoje registrovane delatnosti, samostalno obavlja poslove merenje kvaliteta vazduha i/ili emisije i da je stručno i tehnički osposobljen prema zahtevima standarda SRPS ISO 17025.
Bliže uslove za izdavanje saglasnosti iz stava 2. ovog člana propisuje ministar u skladu sa članom 60. stav 2. ovog zakona.
Rešenje iz stava 2. ovog člana je konačno u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Stručna i tehnička osposobljenost
Član 62.
Pravno lice iz člana 59. st. 1. i 2. i člana 61. stav 1. ovog zakona može da dobije dozvolu, odnosno saglasnost za vršenje poslova iz člana 60. stav 1. i člana 61. stav 1. ovog zakona uz uslov da je stručno i tehnički osposobljeno što dokazuje potvrdom izdatom od strane nacionalnog akreditacionog tela.
Ocenjivanje stručne i tehničke osposobljenosti iz stava 1. ovog člana vrši Akreditaciono telo Srbije.
Oduzimanje dozvole i saglasnosti
Član 63.
Ministarstvo će na osnovu izveštaja inspektora životne sredine oduzeti dozvolu iz člana 60. stav 1. ovog zakona, odnosno saglasnost iz člana 61. stav 2. ovog zakona.
Protiv upravnog akta iz stava 1. ovog člana nije dopuštena žalba ali se može pokrenuti upravni spor.
Revizija dozvola i saglasnosti
Član 64.
Revizija izdatih dozvola, odnosno saglasnosti vrši se jednom godišnje ili na zahtev ovlašćenog pravnog lica, odnosno operatera.
Ministarstvo jednom godišnje u „Službenom glasniku Republike Srbije” objavljuje spisak pravnih lica iz člana 59. st. 1. i 2. ovog zakona kojima je izdata dozvola iz člana 60. stav 1. ovog zakona.
VII.INFORMISANjE I IZVEŠTAVANjE
Informisanje
Član 65.
Nadležni organ dužan je da obaveštava druge organe i organizacije i javnost putem elektronskih i štampanih medija najmanje u jednom lokalnom listu na svakom od službenih jezika, kao i putem Interneta o:
1) kvalitetu vazduha;
2) planovima kvaliteta vazduha i odlaganja na određeno vreme postizanja granične vrednosti za azotdioksid, benzen i suspendovane čestice RM10;
3) planovima za dostizanje ciljnih vrednosti u zonama i aglomeracijama u kojima je došlo do prekoračenja ciljnih vrednosti;
4) godišnjem izveštaju o svim zagađujućim materijama koje su obuhvaćene ovim zakonom.
Sadržaj informacija o kvalitetu vazduha
Član 66.
Informacija o kvalitetu vazduha iz člana 65. tačka 1) ovog zakona sadrži naročito:
1) ažurirane podatke o koncentracijama zagađujućih materija u vazduhu koje su obuhvaćene ovim zakonom, a naročito sumpordioksid, azotdioksid, suspendovane čestice (RM10), prizemni ozon i ugljenmonoksid;
2) prosečne vrednosti koncentracija u vazduhu u prosečnom periodu za prizemni ozon, granične vrednosti za zaštitu zdravlja ljudi, koncentacije opasne po zdravlje ljudi, kritične nivoe za zaštitu vegetacije, ciljnu i graničnu vrednost za RM2,5.
U slučaju prekoračenja koncentracije opasne po zdravlje ljudi i koncentracije o kojoj se izveštava javnost nadležni organ obaveštava javnost o lokaciji ili području prekoračenja, vrsti koncentracije koja je prekoračena (koncentracija o kojoj se izveštava javnost ili koja je opasna po zdravlje ljudi), vremenu početka i trajanju prekoračenja, najvišoj jednočasovnoj koncentraciji, odnosno najvišoj osmočasovnoj srednjoj koncentraciji u slučaju prizemnog ozona, geografskom području na kome se očekuje prekoračenje koncentracije o kojoj se izveštava javnost i/ili koja je opasna po zdravlje ljudi, prognozama za naredni period sa očekivanim promenama zagađenja sa procenom promene, podacima za posebno osetljive grupe stanovništva, mogućim efektima po zdravlje i preporučenom ponašanju (podaci o posebno osetljivim grupama, opis mogućih simptoma, preduzimanje preporučenih mera, nove informacije o toku događaja) i podacima o preventivnim merama za smanjenje zagađenja.
U slučaju procenjenog nastavka prekoračenja nadležni organ će preduzeti praktične mere.
Rokovi za informisanje javnosti
Član 67.
Nadležni organ obaveštava javnost:
1) o kvalitetu vazduha, u obliku Godišnjeg izveštaja o stanju kvaliteta vazduha, do 31. jula tekuće godine za prethodnu godinu, a posle 2012. godine do 28. februara tekuće godine za prethodnu godinu;
2) o planovima kvaliteta vazduha i odlaganja na određeno vreme postizanja ciljne vredosti za azot dioksid ili benzen i suspendovane čestice RM10, u roku od osam dana od dana usvajanja;
3) o planovima za dostizanje ciljnih vrednosti u zonama i aglomeracijama u kojima je došlo do prekoračenja ciljnih vrednosti, u roku od osam dana od dana usvajanja.
Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha, u okviru Godišnjeg izveštaja o stanju životne sredine u Republici Srbiji priprema i objavljuje Agencija.
Agencija jednom mesečno objavljuje izveštaje o stanju kvaliteta vazduha, a na osnovu podataka iz državne i lokalnih mreža.
INFORMACIONI SISTEM
Sadržina informacionog sistema kvaliteta vazduha
Član 68.
Informacioni sistem kvaliteta vazduha sastavni je deo jedinstvenog informacionog sistema zaštite životne sredine i sadrži:
1) podatke državne mreže i lokalnih mreža za praćenje kvaliteta vazduha, kao i podatke koji su dobijeni merenjem od strane operatera;
2) podatke o supstancama koje oštećuju ozonski omotač;
3) podatke iz Nacionalnog inventara emisije gasova sa efektom staklene bašte i odstranjenih količina ovih gasova putem ponora;
4) podatke iz Nacionalnog inventara nenamerno ispuštenih dugotrajnih organskih zagađujućih supstanci;
5) mere i planove za zaštitu i poboljšanje kvaliteta vazduha;
6) mere i planove za ublažavanje klimatskih promena;
7) mere i planove za zaštitu ozonskog omotača;
8) podatke o prekoračenju koncentracija opasnih po zdravlje ljudi i mere zaštite zdravlja ljudi i životne sredine u takvim slučajevima;
9) podatke o organima državne uprave i o ovlašćenim pravnim licima koja obavljaju poslove monitoringa kvaliteta vazduha i merenja nivoa zagađujućih materija i emisije;
10) podatke iz registra izvora zagađivanja vazduha;
11) podatke o izvršenom inspekcijskom nadzoru i izrečenim merama;
12) druge podatke od značaja za kvalitet vazduha.
Vlada propisuje metodologiju prikupljanja podataka za Nacionalni inventar nenamerno ispuštenih dugotrajnih organskih zagađujućih supstanci.
Informacioni sistem kvaliteta vazduha za Republiku Srbiju vodi Agencija.
Državni organi i organizacije, operateri i ovlašćena pravna lica dužni su da blagovremeno i bez naknade dostavljaju podatke iz svoje nadležnosti, kao i druge podatke koji su potrebni za vođenje informacionog sistema o kvalitetu vazduha Agenciji u cilju izrade planova i izveštaja, u skladu sa ovim zakonom.
Agencija je dužna da na propisan način prikuplja i unosi podatke u informacioni sistem kvaliteta vazduha.
Razmena informacija i podataka iz informacionog sistema
Član 69.
Podaci iz informacionog sistema kvaliteta vazduha se koriste za razmenu informacija o mernim mestima u državnoj i lokalnoj mreži, tehnikama merenja, kao i za razmenu podataka dobijenih praćenjem kvaliteta vazduha u državnoj i lokalnim mrežama i podataka o emisijama iz izvora zagađivanja vazduha za potrebe izveštavanja u skladu sa preuzetim međunarodnim obavezama.
Ministar propisuje način razmene informacija iz stava 1. ovog člana.
Posredovanje u razmeni podataka
Član 70.
Ministarstvo posreduje i razmenjuje podatke o kvalitetu vazduha i emisijama sa međunarodnim organizacijama i drugim državama u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima.
Agencija posreduje i razmenjuje podatke sa Evropskom agencijom za zaštitu životne sredine i Evropskom mrežom za informacije i posmatranje.
IX. FINANSIRANjE ZAŠTITE I POBOLjŠANjA KVALITETA VAZDUHA
Izvori finansiranja
Član 71.
Sredstva za finansiranje zaštite i unapređenja kvaliteta vazduha obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije i iz prihoda Fonda za zaštitu životne sredine u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita životne sredine, iz obaveze operatera u skladu sa zakonom i iz drugih izvora u skladu sa odredbama ovog zakona.
Sredstva za finansiranje zaštite i poboljšanja kvaliteta vazduha obezbeđuju se i u budžetu autonomne pokrajine i budžetu jedinice lokalne samouprave, kao i iz prihoda Fonda za zaštitu životne sredine ostvarenih na teritoriji autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita životne sredine.
Korišćenje sredstava
Član 72.
Sredstva iz člana 71. ovog zakona koriste se za:
1) ocenjivanje kvaliteta vazduha i razvrstavanje zona i aglomeracija prema kategorijama kvaliteta vazduha;
2) održavanje, funkcionisanje i razvoj državne mreže;
3) realizaciju programa kontrole kvaliteta vazduha u državnoj mreži;
4) merenja posebne namene;
5) sprovođenje mera za smanjenje uticaja zagađenog vazduha na promenu klime i zaštitu ozonskog omotača;
6) izvršavanje obaveza preuzetih međunarodnim ugovorima;
7) uspostavljanje i održavanje registra izvora zagađivanja vazduha i informacionog sistema kvaliteta vazduha;
8) realizaciju akcionog plana, planova kvaliteta vazduha i kratkoročnih akcionih planova;
9) finansiranje i/ili sufinansiranje stručnih i naučnih istraživanja potrebnih za ostvarivanje ciljeva ovog zakona;
10) sufinansiranje investicija koje će doprineti bitnom smanjenju zagađivanja vazduha;
11) finansiranje i/ili sufinansiranje drugih projekata, programa i mera u cilju zaštite i poboljšanja kvaliteta vazduha;
12) podsticanje čistijih tehnologija i primenu najbolje dostupnih tehnika za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti;
13) primenu tehnologije i proizvoda koji smanjuju zagađivanje vazduha;
14) sufinansiranje preventivnih i interventnih mera u vanrednim okolnostima zagađivanja vazduha i osposobljavanje za reagovanje u slučaju udesa.
X. NADZOR
Nadzor nad radom
Član 73.
Ministarstvo vrši nadzor nad radom Agencije, nadležnog organa autonomne pokrajine, nadležnog organa jedinice lokalne samouprave, kao i ovlašćenih pravnih lica u vršenju poverenih poslova.
Inspekcijski nadzor
Član 74.
Inspekcijski nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih za njegovo izvršavanje vrši Ministarstvo, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.
Inspekcijski nadzor vrši inspektor za zaštitu životne sredine (u daljem tekstu: inspektor) u okviru delokruga utvrđenog ovim zakonom.
Autonomnoj pokrajini poveravaju se poslovi inspekcijskog nadzora nad sprovođenjem mera zaštite vazduha od zagađivanja u objektima za koje nadležni organ autonomne pokrajine izdaje odobrenje za gradnju, odnosno upotrebnu dozvolu.
Jedinici lokalne samouprave poveravaju se poslovi inspekcijskog nadzora nad sprovođenjem mera zaštite vazduha od zagađivanja u objektima za koje nadležni organ jedinice lokalne samouprave izdaje odobrenje za gradnju, odnosno upotrebnu dozvolu.
Gradu, odnosno gradu Beogradu poverava se vršenje inspekcijskog nadzora nad sprovođenjem mera zaštite vazduha od zagađivanja u objektima za koje nadležni organ grada, odnosno grada Beograda izdaje odobrenje za gradnju, odnosno upotrebnu dozvolu.
Prava i dužnosti inspektora
Član 75.
U vršenju poslova inspekcijskog nadzora inspektor ima pravo i dužnost da utvrđuje:
1) da li je izvor zagađivanja vazduha projektovan, izgrađen, opremljen, korišćen i održavan tako da emisija bude u propisanim granicama;
2) da li su u slučaju prekoračenja graničnih vrednosti emisije i/ili nivoa zagađujućih materija u vazduhu preduzete propisane, odnosno naložene mere;
3) da li je operater pribavio dozvolu za rad stacionarnog izvora zagađivanja pre početka rada;
4) da li se rad stacionarnog izvora zagađivanja ili druga aktivnost obavlja protivno propisanoj zabrani;
5) da li je operater obezbedio propisana merenja emisije i/ili nivoa zagađujućih materija u vazduhu i da li vodi evidenciju o izvršenim merenjima;
6) da li operater vodi evidenciju o vrsti i kvalitetu sirovina i goriva;
7) da li operater vodi evidenciju o radu uređaja za sprečavanje ili smanjivanje emisije zagađujućih materija i mernih uređaja za merenje emisije i da li su ti uređaji postavljeni i održavani u skladu sa ovim zakonom;
8) da li se poslovi merenja emisije i praćenja kvaliteta vazduha obavljaju na propisani način;
9) da li se sa supstancama koje oštećuju ozonski omotač i fluorovanim gasovima sa efektom staklene bašte, kao i prizvodima koji sadrže te supstance ili su pomoću njih proizvedeni postupa u skladu sa ovim zakonom;
10) da li poslove servisiranja i isključivanja iz upotrebe odnosno sakupljanja, obnavljanja i obrade obavljaju lica koja imaju dozvolu, kao i da li ta lica ispunjavaju propisane uslove;
11) da li su preduzete propisane mere za proizvodnju, ispuštanje u vazduh, prodaju, uvoz, izvoz i upotrebu, supstanci koje oštećuju ozonski omotač i fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte, kao i proizvoda koji sadrže te supstance odnosno da li su prekoračene dozvoljene godišnje količine i da li se supstance koriste u dozvoljene svrhe;
12) da li se uvoz i izvoz supstanci koje oštećuju ozonski omotač i fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte vrši na osnovu dozvole i da li se o tome vode evidencije;
13) da li je postupljeno u skladu sa nalogom inspektora;
14) da li se primenjuju i druge propisane mere za sprečavanje i smanjivanje zagađivanja vazduha.
Ovlašćenja inspektora
Član 76.
U vršenju poslova iz člana 75. ovog zakona inspektor je ovlašćen da:
1) naredi izvršavanje propisanih obaveza u određenom roku i da privremeno zabrani rad ako se nalog u ostavljenom roku ne izvrši;
2) privremeno zabrani rad stacionarnog izvora zagađivanja ili naloži preduzimanje drugih odgovarajućih mera zaštite dok se emisija i nivoi zagađujuđih materija u vazduhu ne svedu na propisane granične vrednosti;
3) naredi pribavljanje rezultata merenja emisije i/ili nivoa zagađujuđih materija u vazduhu preko ovlašćenog pravnog lica i privremeno zabrani rad ako se rezultati merenja ne dostave na uvid u ostavljenom roku;
4) naredi kontrolna merenja emisije i/ili nivoa zagađujuđih materija u vazduhu preko drugog ovlašćenog pravnog lica, kad operater samostalno ili preko određenog ovlašćenog pravnog lica vrši merenja, a rezultati izvršenih merenja pružaju osnov za to;
5) predloži oduzimanje ovlašćenja za obavljanje poslova merenja emisije i/ili praćenje kvaliteta vazduha ukoliko se ti poslovi ne obavljaju u skladu sa zakonom;
6) zabrani rad stacionarnog izvora zagađivanja ili drugu aktivnost koja se obavlja protivno ovom zakonu;
7) zabrani postupanje sa supstancama koje oštećuju ozonski omotač i fluorovanim gasovima sa efektom staklene bašte kao i prizvodima koji sadrže te supstance ili su pomoću njih proizvedeni protivno ovom zakonu;
8) zabrani poslove servisiranja i isključivanja iz upotrebe odnosno sakupljanja, obnavljanja i obrade proizvoda koji sadrže supstance koje oštećuju ozonski omotač ili fluorovane gasove sa efektom staklene bašte ako utvrdi da ih obavlja lice koje za to nema dozvolu, odnosno predloži oduzimanje dozvole za obavljanje tih poslova, ako lice prestane da ispunjava propisane uslove;
9) zabrani uvoz i/ili izvoz supstanci koje oštećuju ozonski omotač ili fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte za koje nije izdata dozvola;
10) u postupku prinudnog izvršenja rešenja izvrši pečaćenje stacionarnog izvora zagađivanja ili odredi drugi način prinudnog izvršenja, u skladu sa zakonom;
11) naredi otklanjanje drugih utvrđenih nepravilnosti ili izvršenje drugih propisanih obaveza u ostavljenom roku.
U vršenju nadzora nad primenom mera zaštite vazduha od zagađivanja inspektor ima i ovlašćenja utvrđena drugim propisima.
O svakom izvršenom inspekcijskom pregledu i radnjama inspektor sastavlja zapisnik koji sadrži nalaz stanja, predložene i naložene mere i dostavlja ga pravnom licu ili preduzetniku u kome je nadzor izvršen.
U slučaju preduzimanja izuzetno hitnih mera radi otklanjanja neposredne opasnosti po život i zdravlje ljudi, inspektor može rešenje iz stava 1. ovog člana doneti i usmeno i narediti njegovo izvršenje bez odlaganja.
Usmeno rešenje će se na zahtev stranke izdati i u pismenom obliku najkasnije u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva.
Zahtev za izdavanje pismenog rešenja se može podneti u roku od dva meseca od dana donošenja usmenog rešenja.
Obaveze operatera, drugog pravnog lica i preduzetnika
u postupku inspekcijskog nadzora
Član 77.
Operater, drugo pravno lice i preduzetnik dužno je da inspektoru pri vršenju nadzora omogući:
1) pregled poslovnih i drugih prostorija u kojima se obavlja delatnost, kao i pregled objekata, postrojenja, uređaja, predmeta i dr;
2) prisustvo najmanje jednog zaposlenog lica ovlašćenog za pružanje potrebnih informacija, obaveštenja, kao i davanje podataka, akata, evidencija i druge dokumentacije;
3) uvid u primenjene mere zaštite vazduha.
Operater, drugo pravno lice i preduzetnik i dužno je da postupi po nalogu inspektora.
XI. NADLEŽNOST ZA REŠAVANjE O ŽALBI
Član 78.
Na rešenje inspektora iz člana 76. stav 1. ovog zakona može se izjaviti žalba Ministru u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.
Žalba na rešenje inspektora ne odlaže njegovo izvršenje.
O žalbi na prvostepeno rešenje nadležnog organa opštine, odnosno grada, odnosno grada Beograda, koje je doneto u vršenju poverenih poslova, rešava Ministar.
O žalbi na prvostepeno rešenje nadležnog organa opštine, odnosno grada sa teritorije autonomne pokrajine, rešava nadležni organ autonomne pokrajine.
O žalbi na prvostepeno rešenje nadležnog organa autonomne pokrajine rešava Ministar.
O žalbi na prvostepeno rešenje Ministarstva, rešava Vlada.
XII. KAZNENE ODREDBE
Privredni prestup
Član 79.
Novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice ako:
ne primenjuje tehničke mere u cilju smanjenja emisija isparljivih organskih jedinjenja (član 44. stav 1. i član 45. stav 1);
proizvodi supstance koje oštećuju ozonski omotač (član 53. stav 1. tačka 1);
uvozi i/ili izvozi supstance koje oštećuju ozonski omotač, odnosno proizvode i opremu koja sadrži ove supstance, a koje su utvrđene ratifikovanim međunarodnim ugovorom iz zemalja, odnosno u zemlje koje nisu strane ugovornice tog ugovora (član 53. stav 1. tačka 2);
uvozi i/ili izvozi i stavlja u promet supstance koje oštećuju ozonski omotač i fluorovane gasove sa efektom staklene bašte bez dozvole (član 53. stav 1. tačka 3);
projektuje, gradi i/ili proizvodi, oprema, koristi i održava izvore zagađivanja vazduha koji ispuštaju zagađujuće materije u vazduh u količini većoj od graničnih vrednosti emisije (član 55. stav 1);
ne otkloni kvar ili poremećaj, odnosno ne prilagodi rad nastaloj situaciji ili ne obustavi tehnološki proces, kako bi se emisija svela na dozvoljene granice u najkraćem roku u skladu sa članom 55. stav 2. ovog zakona;
ne preduzme tehničko-tehnološke mere ili ne obustavi tehnološki proces, kako bi se koncentracije zagađujućih materija svele na propisane granične vrednosti nivoa u skladu sa članom 55. stav 3. ovog zakona;
ne primenjuje mere koje mogu da dovedu do redukcije mirisa iako je koncentracija emitovanih materija u otpadnom gasu ispod granične vrednosti emisije u skladu sa članom 55. stav 4. ovog zakona;
novoizgrađeni ili rekonstruisani stacionarni izvor zagađivanja vazduha otpočne sa radom bez dozvole za rad iz člana 56. stav 1. ovog zakona;
ne obezbedi redovni monitoring emisije i da o tome ne vodi evidenciju (član 58. stav 1. tačka 2);
ne obezbedi kontinualna merenja emisije kada je to propisano za određene zagađujuće materije i/ili izvore zagađivanja samostalno, putem automatskih uređaja za kontinualno merenje (član 58. stav 1. tačka 3);
ne obezbedi kontrolna merenja emisije preko ovlašćenog pravnog lica, ako merenja emisije obavlja samostalno (član 58. stav 1. tačka 4);
ne obezbedi propisana povremena merenja emisije, preko ovlašćenog pravnog lica, dva puta godišnje, ukoliko ne vrši kontinualno merenje emisije (član 58. stav 1. tačka 5);
ne obezbedi praćenje kvaliteta vazduha po nalogu nadležnog inspekcijskog organa, samostalno ili preko ovlašćenog pravnog lica (član 58. stav 1. tačka 6).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana može se izreći novčana kazna u srazmeri sa visinom učinjene štete, neizvršene obaveze ili vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet privrednog prestupa, a najviše do dvadesetostrukog iznosa učinjene štete, neizvršene obaveze ili vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet privrednog prestupa.
Za privredni prestup iz stava 1, ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.
Zaštitne mere
Član 80.
Za privredni prestup iz člana 79. ovog zakona može se izreći i zaštitna mera:
zabrana pravnom licu da se bavi određenom privrednom delatnošću u trajanju od pet do deset godina;
zabrana odgovornom licu da vrši određene dužnosti u trajanju od tri do deset godina.
Prekršaji
Član 81.
Novčanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:
ne izradi Plan operatera za smanjenje emisija iz stacionarnih izvora iz člana 39. st. 1. i 2. ovog zakona;
ne obezbediti obuku zaposlenih prema programu stručnog usavršavanja u skladu sa članom 51. stav 3. ovog zakona;
obavlja delatnost proizvodnje, održavanja i/ili popravke proizvoda koji sadrže supstance koje oštećuju ozonski omotač bez dozvole Ministarstva (član 51. stav 4);
uvozi i/ili izvozi i stavlja u promet nove proizvoda i opreme koje koriste kontrolisane supstance koje oštećuju ozonski omotač (član 53. stav 1. tačka 4);
ispušta supstance koje oštećuju ozonski omotač i fluorovane gasove sa efektom staklene bašte (član 53. stav 1. tačka 5);
puni sisteme koji koriste fluorovane gasove sa efektom staklene bašte supstancama koje oštećuju ozonski omotač (član 53. stav 1. tačka 6);
ispira supstancama koje oštećuju ozonski omotač (član 53. stav 1. tačka 7);
stavlja u promet i koristi rezervoare za jednokratnu upotrebu u kojima se skladište supstance koje oštećuju ozonski omotač i fluorovani gasovi sa efektom staklene bašte (član 53. stav 1. tačka 8);
stavlja u promet na malo supstanci koje oštećuju ozonski omotač i fluorovane gasove sa efektom staklene bašte (član 53 .stav 1. tačka 9);
podatke o stacionarnom izvoru zagađivanja vazduha i svakoj njegovoj promeni (rekonstrukciji) ne dostavi Ministarstvu, odnosno Agenciji, nadležnom organu autonomne pokrajine i nadležnom organu jedinice lokalne samouprave (član 58 . stav 1. tačka 1);
ne vodi evidenciju o obavljenim merenjima s podacima o mernim mestima, rezultatima i učestalosti merenja (član 58. stav 1. tačka 7);
ne vodi evidenciju o vrsti i kvalitetu sirovina, goriva i otpada u procesu spaljivanja (član 58. stav 1. tačka 8);
ne vodi evidenciju o radu uređaja za sprečavanje ili smanjivanje emisije zagađujućih materija, kao i mernih uređaja za merenje emisije (član 58. stav 1. tačka 9);
merenje kvaliteta vazduha i/ili emisije ne obavlja u skladu članom 59. ovog zakona;
otpočne vršenje merenja pre dobijanja dozvole Ministarstva. (član 60. stav 1);
merenje kvaliteta vazduha i/ili emisije ne obavlja u skladu članom 61. stav 1. ovog zakona;
otpočne vršenje merenja bez saglasnosti Ministarstva (član 61. stav 2).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana može se izreći novčana kazna u srazmeri sa visinom pričinjene štete ili neizvršene obaveze, vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet prekršaja, a najviše do dvadesetostrukog iznosa tih vrednosti.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana pravnom licu može se izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određene delatnosti u trajanju do tri godine, a odgovornom licu da vrši određene poslove u trajanju do jedne godine.
Član 82.
Novčanom kaznom od 250.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako:
ne izradi Plan operatera za smanjenje emisija iz stacionarnih izvora zagađivanja iz člana 39. st. 1. i 2. ovog zakona;
ne primenjuje tehničke mere u cilju smanjenja emisija isparljivih organskih jedinjenja (član 44. stav 1 i član 45. stav 1);
ne obezbediti obuku zaposlenih prema programu stručnog usavršavanja u skladu sa članom 51. stav 3. ovog zakona;
obavlja delatnost proizvodnje, održavanja, i/ili popravke proizvoda koji sadrže supstance koje oštećuju ozonski omotač bez dozvole Ministarstva (član 51. stav 4);
proizvodi supstance koje oštećuju ozonski omotač (član 53. stav 1. tačka 1);
uvozi i/ili izvozi supstance koje oštećuju ozonski omotač, odnosno proizvode i opremu koja sadrži ove supstance, a koje su utvrđene ratifikovanim međunarodnim ugovorom iz zemalja, odnosno u zemlje koje nisu strane ugovornice tog ugovora (član 53. stav 1. tačka 2);
uvozi i/ili izvozi i stavlja u promet supstance koje oštećuju ozonski omotač i fluorovane gasove sa efektom staklene bašte bez dozvole (član 53. stav 1. tačka 3);
uvozi i/ili izvozi i stavlja u promet nove proizvode i opremu koja koristi kontrolisane supstance koje oštećuju ozonski omotač (član 53. stav 1. tačka 4);
ispušta supstance koje oštećuju ozonski omotač i fluorovane gasove sa efektom staklene bašte (član 53. stav 1. tačka 5);
puni sisteme koji koriste fluorovane gasove sa efektom staklene bašte supstancama koje oštećuju ozonski omotač (član 53. stav 1. tačka 6);
ispira supstancama koje oštećuju ozonski omotač (član 53. stav 1. tačka 7);
stavlja u promet i koristi rezervoare za jednokratnu upotrebu u kojima se skladište supstance koje oštećuju ozonski omotač i fluorovane gasove sa efektom staklene bašte (član 53. stav 1. tačka 8);
stavlja u promet na malo supstance koje oštećuju ozonski omotač i fluorovane gasove sa efektom staklene bašte (član 53 . stav 1. tačka 9);
ne otkloni kvar ili poremećaj, odnosno ne prilagodi rad nastaloj situaciji ili ne obustavi tehnološki proces, kako bi se emisija svela na dozvoljene granice u najkraćem roku saglasno članu 55. stav 2. ovog zakona;
ne preduzme tehničko-tehnološke mere ili obustavi tehnološki proces, kako bi se koncentracije zagađujućih materija svele na propisane granične vrednosti nivoa u skladu sa članom 55. stav 3. ovog zakona;
ne primenjuje mere koje mogu da dovedu do redukcije mirisa iako je koncentracija emitovanih materija u otpadnom gasu ispod granične vrednosti emisije u skladu sa članom 55. stav 4. ovog zakona;
podatke o stacionarnom izvoru zagađivanja vazduha i svakoj njegovoj promeni (rekonstrukciji) ne dostavi Ministarstvu, odnosno Agenciji, nadležnom organu autonomne pokrajine i nadležnom organu jedinice lokalne samouprave (član 58 . stav 1. tačka 1);
ne obezbedi redovni monitoring emisije i o tome ne vodi evidenciju (član 58. stav 1. tačka 2);
ne obezbedi kontinualna merenja emisije kada je to propisano za određene zagađujuće materije i/ili izvore zagađivanja samostalno, putem automatskih uređaja za kontinualno merenje (član 58. stav 1. tačka 3);
ne obezbedi kontrolna merenja emisije preko ovlašćenog pravnog lica, ako merenja emisije obavlja samostalno (član 58. stav 1. tačka 4);
ne obezbedi propisana povremena merenja emisije, preko ovlašćenog pravnog lica, dva puta godišnje, ukoliko ne vrši kontinualno merenje emisije (član 58. stav 1. tačka 5);
ne obezbedi praćenje kvaliteta vazduha po nalogu nadležnog inspekcijskog organa, samostalno ili preko ovlašćenog pravnog lica (član 58. stav 1. tačka 6);
ne vodi evidenciju o obavljenim merenjima sa podacima o mernim mestima, rezultatima i učestalosti merenja (član 58. stav 1. tačka 7);
ne vodi evidenciju o vrsti i kvalitetu sirovina, goriva i otpada u procesu spaljivanja (član 58. stav 1. tačka 8);
ne vodi evidenciju o radu uređaja za sprečavanje ili smanjivanje emisije zagađujućih materija, kao i mernih uređaja za merenje emisije (član 58. stav 1. tačka 9);
otpočne da vrši merenja bez saglasnosti Ministarstva (član 61. stav 2).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana može se izreći novčana kazna u srazmeri sa visinom pričinjene štete ili neizvršene obaveze, vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet prekršaja, a najviše do dvadesetostrukog iznosa tih vrednosti.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana preduzetniku se može izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određene delatnosti u trajanju do tri godine.
Član 83.
Novčanom kaznom 25.000 do 50.000 kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu državne uprave, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, odnosno u imaocu javnih ovlašćenja i ovlašćenom pravnom licu ako:
ne obezbeđuje monitoring kvaliteta vazduha (član 9. stav 2);
ne vrši praćenje kvaliteta vazduha u državnoj mreži u skladu sa Programom kontrole kvaliteta vazduha (član 13. stav 3);
ne obavlja monitoring kvaliteta vazduha u lokalnoj mreži prema programu koji za svoju teritoriju donosi nadležni organ autonomne pokrajine i nadležni organ jedinice lokalne samouprave (član 15. stav 3);
merenja posebne namene ne obavlja preko preko nadležnih organa državne uprave ili ovlašćenog pravnog lica (član 16. stav 3);
ne dostave Agenciji podatke o kvalitetu vazduha dobijene kontrolom kvaliteta vazduha iz državne i lokalne mreže, kao i rezultate merenja posebne namene u propisanom roku (član 17. stav 1);
ne obavesti javnost putem radija, televizije, dnevnih novina, interneta i/ili na drugi pogodan način o prekoračenim koncentracijama zahteva kvaliteta vazduha iz člana 18. stav 1. ili koncentracijama za pojedine zagađujuće materije opasne po ljudsko zdravlje (član 23);
ne donese Planove kvaliteta vazduha u skladu sa članom 31. ovog zakona;
ne donese kratkoročne akcione planove u slučajevima iz člana 33. ovog zakona;
kratkoročne akcione planove i informacije o njihovoj primeni ne učini dostupnim javnosti i zainteresovanim organizacijama (član 35);
ne vodi evidenciju o uvozu/izvozu, stavljanju u promet i potrošnji supstanci koje oštećuju ozonski omotač i fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte, odnosno proizvoda koji ih sadrže, pravnim licima, odnosno preduzetnicima koji se bave delatnošću uvoza/izvoza, stavljanja u promet, proizvodnje i održavanja proizvoda koji sadrže te supstance, sakupljanja, obnavljanja i obrade supstanci koje oštećuju ozonski omotač i fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte (član 54).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovornom licu u organu uprave, odnosno jedinici lokalne samouprave, odnosno organizaciji koja vrši javna ovlašćenja, odnosno ovlašćenom pravnom licu može se uz izrečenu kaznu izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određenih poslova u trajanju do jedne godine.
XIII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 84.
Strategija zaštite vazduha biće doneta u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Nacionalni program za postepeno smanjivanje godišnjih maksimalnih nacionalnih emisija zagađujućih materija biće donet u roku od godinu dana od dana kada EU utvrdi godišnje maksimalne nacionalne emisije za Republiku Srbiju.
Podzakonski akti za sprovođenje ovog zakona biće doneti u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, osim podzakonskih akata iz člana 44. stav 2, člana 45. stav 3. i člana 52. stav 1, koji će biti doneti u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 85.
Pravna lica i preduzetnici uskladiće svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona u roku od dve godine od dana njegovog stupanja na snagu.
Izuzetno, pravno lice koje je vlasnik postojećeg stacionarnog izvora zagađivanja za koji je predviđeno izdavanje integrisane dozvole u skladu sa posebnim zakonom, odnosno izrada studije o proceni uticaja na životnu sredinu, uskladiće svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona u rokovima i na način propisanim posebnim zakonom.
Do usklađivanja sa odredbama ovog zakona zagađivači iz st. 1. i 2. ovog člana dužni su da, po nalogu nadležnog inspektora, preduzmu potrebne mere kada je to neophodno radi zaštite života i zdravlja ljudi i životne sredine u skladu sa ovim zakonom.
Član 86.
Kvalitet vazduha biće ocenjen u skladu sa odredbama ovog zakona u roku od dve godine od dana njegovog stupanja na snagu.
Informacioni sistem kvaliteta vazduha biće uspostavljen u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 87.
Pravna lica ovlašćena za merenje kvaliteta vazduha i/ili emisije na osnovu zakona kojim se uređuje zaštita životne sredine dužna su da u roku od trideset dana od dana stupanja na snagu akta iz člana 60. stav 2. ovog zakona podnesu zahtev za dobijanje dozvole za obavljanje poslova merenja kvaliteta vazduha i/ili emisije, u protivnom dobijeno ovlašćenje prestaje da važi.
Operater koji samostalno vrši merenje kvaliteta vazduha i/ili emisije dužan je da u roku od trideset dana od dana stupanja na snagu akta iz člana 61. stav 3. ovog zakona podnese zahtev za dobijanje saglasnosti za obavljanje poslova merenja kvaliteta vazduha i/ili emisije.
Član 88.
Do donošenja podzakonskih akata na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona primenjivaće se odgovarajući podzakonski akti doneti na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”, br. 66/91, 83/92, 53/93-dr.zakon, 67/93-dr.zakon, 48/94-dr.zakon, 53/95 i 135/04).
Član 89.
Postupci pokrenuti po odredbama Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”, br. 66/91, 83/92, 53/93-dr.zakon, 67/93-dr.zakon, 48/94-dr.zakon, 53/95 i 135/04) okončaće se po odredbama tog zakona.
Član 90.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe kojima se uređuje zaštita vazduha iz Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”, br. 66/91, 83/92, 53/93-dr.zakon, 67/93-dr.zakon, 48/94-dr.zakon, 53/95 i 135/04).
Član 91.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E Nj E
I USTAVNI OSNOV
Osnov za donošenje Zakona o zaštiti vazduha je odredba člana 99. tačka 7. Ustava Republike Srbije prema kojoj Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem zaštite i unapređenja životne sredine.
II RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Osnovni razlozi za donošenje Zakona o zaštiti vazduha su uređivanje ove oblasti u skladu sa načelnim rešenjima ustanovljenim i sadržanim u setu zakona iz oblasti zaštite životne sredine, pre svega Zakonu o zaštiti životne sredine, kao i usklađivanje i uređenje ove oblasti sa međunarodnim propisima. Pored toga, dosadašnja praksa odavno je nametala određene izmene i dopune zakonskih rešenja u ovoj oblasti i ukazala u kom pravcu i obimu bi one trebale biti izvršene radi efikasnije i potpunije zaštite vazduha.
Integralni sistem zaštite životne sredine uređen je Zakonom o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS“, broj 135/2004) koji sa Zakonom o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu i Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine („Službeni glasnik RS“, br. 135/04), čini set propisa iz oblasti zaštite životne sredine. Tim zakonima, a pre svega Zakonom o zaštiti životne sredine, zaštita vazduha uređena je samo načelno, u okviru integralne zaštite životne sredine i ostavljeno je da se ova oblast uredi posebnim zakonom do kada ostaju na snazi odredbe Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS“, br. 66/91, 83/92, 53/93 – dr. zakon, 67/93 – dr. zakon, 48/94 – dr. zakon, 53/95 i 135/04) kojima se uređuje zaštita vazduha. Te odredbe se nisu menjale (sem u delu kaznenih) od njegovog donošenja.
Pored toga, naša zemlja je, do sada, ratifikovala sledeće međunarodne propise: Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o promeni klime („Službeni list SRJ“ – Međunarodni ugovori, br. 2/97), Bečka konvencija o zaštiti ozonskog omotača („Službeni list SRJ“ – Međunarodni ugovori, br. 1/90) i, uz Bečku konvenciju, Montrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozonski omotač („Službeni list SRJ“ – Međunarodni ugovori, br. 16/90 i „Službeni list SCG“ – Međunarodni ugovori, br. 24/2004), Konvencija o prekograničnom zagađivanju vazduha na velikim udaljenostima („Službeni list SFRJ“ – Međunarodni ugovori, br. 11/86) i Protokol uz Konvenciju o prekograničnom zagađivanju vazduha na velikim udaljenostima iz 1979. godine o dugoročnom finansiranju programa saradnje za praćenje i procenu prekograničnog prenosa zagađujućih materija u vazduhu na velike daljine u Evropi (EMEP) („Službeni list SFRJ“ – Međunarodni ugovori, br. 2/87).
Sve navedene međunarodne propise (kao i ostalih sedam protokola uz Konvenciju o prekograničnom zagađivanju vazduha na velikim udaljenostima iz 1979. godine koji se odnose na kontrolu emisija sumpora, azotnih oksida i isparljivih organskih jedinjena, teških metala, perzistentnih organskih zagađenja i smanjenje zagađenja koja utiču na pojavu acidifikacije, eutrofikacije i prizemnog ozona) zemlje članice Evropske unije su potpisale, odnosno ratifikovale i Evropska unija je za njihovo sprovođenje donela jedan broj direktiva i odluka.
U ovom trenutku u Evropskoj uniji postoji preko 30 propisa, pre svega direktiva kojima se uređuje zaštita vazduha od zagađivanja. Njima se propisuju: zahtevi kvaliteta vazduha; zahtevi emisije za stacionarne izvore zagađivanja vazduha; zahtevi emisije za pokretne izvore zagađivanja vazduha; zahtevi kvaliteta određenih proizvoda, prevashodno tečnih goriva i supstanci koje oštećuju ozonski omotač, monitoring i razmenu iformacija.
Prilikom izrade Predloga zakona o zaštiti vazduha posebno se imalo u vidu:
Directive 2008/50/EC of the European Parliament and of the Council of 21 May 2008 on ambient air quality and cleaner air for Europe, Direktiva 2008/50/EC Evropskog Parlamenta i Saveta od 21. maja 2008. godine o kvalitetu ambijentalnog vazduha i čistijeg vazduha za Evropu;
Directive 2004/107/EC of the European Parliament and of the Council of 15 December 2004 relating to arsenic, cadmium, mercury, nickel and polycyclic aromatic hydrocarbons in ambient air, Direktiva Saveta 2004/107/ES Evropskog Parlamenta i Saveta (Council) o arsenu, kadmijumu, živi i policikličnim aromatičnim ugljovodonicima u ambijentalnom vazduhu;
European Parliament and Council Directive 94/63/EC of 20 December 1994 on the control of volatile organic compound (VOC) emissions resulting from the storage of petrol and its distribution from terminals to service stations (VOC) evropski parlament i savet (Council), Direktiva 94/63/EC od 20. decembra 1994. godine o kontroli emisija isparljivih organskih komponenata (VOC) nastalih kao rezultat skladištenja benzina i njegove distribucije od terminala do benzinskih stanica;
Directive 2001/80/EC of the European Parliament and of the Council of 23 October 2001 on the limitation of emissions of certain pollutants into the air from large combustion plants (LCP), Direktiva Evropskog Parlamenta i Saveta 2001/80/ES o ograničenju emisija određenih zagađujućih materija u vazduh iz velikih ložišta od 23. oktobra 2001. godine;
Council Directive 1999/32/EC of 26 April 1999 relating to a reduction in the sulphur content of certain liquid fuels and amending Directive 93/12/EEC, Direktiva Saveta 1999/32/ES od 26. aprila 1999. godine o smanjenju sadržaja sumpora u određenim tečnim gorivima i dopuna Direktive 93/12/EES;
Directive 98/70/EC of the European Parliament and of the Council of 13 October 1998 relating to the quality of petrol and diesel fuels and amending Council Directive 93/12/EEC, Direktiva 98/70/ES Evropskog Parlamenta i Saveta od 13. oktobra 1998. godine dopuna Direktive Saveta 93/12/EES o kvalitetu benzina i dizel goriva;
Council Directive 93/12/EEC of 23 March 1993 relating to the sulphur content of certain liquid fuels, Direktiva Saveta 93/12/EES od 23 marta 1993 o sadržaju sumpora u određenim tečnim gorivima;
Directive 2003/17/EC of the European Parliament and of the Council of 3 March 2003 amending Directive 98/70/EC relating to the quality of petrol and diesel fuels, Direktiva 2003/17/ES Evropskog Parlamenta i Saveta od 03. marta 2003. godine dopuna Direktive 98/70/ES koja se odnosi na kvalitet benzina i dizel goriva;
Directive 2001/81/EC of the European Parliament and of the Council of 23 October 2001on national emission ceilings for certain atmospheric pollutants (NEC), Direktiva 2001/81/ES evropskog parlamenta i saveta od 23. oktobra 2001. godine o nacionalnim kvotama emisija (maksimalnim vrednostima) za određene zagađujuće materije u atmosferi;
Directive 2004/42/ES of the European Parliament and of the Council of 21 April 2004 on the limitation of emissions of volatile organic compounds due to the use of organic solvents in certain paints and varnishes and vehicle refinishing products and amending Directive 1999/13/EC (VOC), Direktiva Evropskog Parlamenta i Saveta 2004/42/ES od 21. aprila 2004. godine o smanjenju emisije isparljivih organskih jedinjenja tokom korišćenja organskih rastvarača u određenim bojama i lakovima i proizvodima za doradu vozila i dopuna Direktive 1999/13/ES;
Council Directive 1999/13/EC of 11 March 1999 on the limitation of emissions of volatile organic compounds due to the use of organic solvents in certain activities and installations (VOC), Okvirna direktiva 1999/13/EC od 11. marta 1999. godine o ograničenju emisija isparljivih organskih komponenata zbog korišćenja organskih rastvarača u nekim procesima (aktivnostima) i postrojenjima;
2004/224/EC: Commission Decision of 20 February 2004 laying down arrangements for the submission of information on plans or programmes required under Council Directive 96/62/EC in relation to limit values for certain pollutants in ambient air (Text with EEA relevance) (notified under document number C(2004) 491), Odluka Komisije 2004/224/ES od februara 2004 kojom se uređuje podnošenje informacija o planovima ili programima propisanim Direktivom Saveta 96/62/ES u vezi sa graničnim vrednostima određenih zagađujućih materija u ambijentalnom vazduhu;
2001/839/EC: Commission Decision of 8 November 2001 laying down a questionnaire to be used for annual reporting on ambient air quality assessment under Council Directives 96/62/EC and 1999/30/EC, Odluka Komisije od 08. novembra 2001. godine kojom se propisuje upitnik za podnošenje godišnjih izveštaja o kvalitetu ambijentalnog vazduha u okviru Direktive saveta 96/62/EC i 1999/30/EC;
2007/589/EC: Commission Decision of 18 July 2007 establishing guidelines for the monitoring and reporting of greenhouse gas emissions pursuant to Directive 2003/87/EC of the European Parliament and of the Council, Odluka Komisije 2007/589/EC od 18 jula 2007 o smernicama za monitoring i izveštavanje emisija gasova sa efektom staklene bašte saglasno Direktivi 2003/87/EC Evropskog Parlamenta i Saveta;
2004/461/EC:Commission Decision of 29 April 2004 laying down a questionnaire to be used for annual reporting on ambient air quality assessment under Council Directives 96/62/EC and 1999/30/EC and under Directives 2000/69/EC and 2002/3/EC of the European Parliament and of the Council, Odluka Komisije 2004/461/EC od 29 aprila 2004 kojom se propisuje upitnik za podnošenje godišnjih izveštaja o kvalitetu ambijentalnog vazduha u okviru Direktive saveta 96/62/EC i 1999/30/EC i u okviru Direktiva 2000/69/EC i 2002/3/EC Evropskog Parlamenta i Saveta;
Directive 2005/33/EC of the European Parliament and of the Council of 6 July 2005 amending Directive 1999/32/EC, Direktiva Evropskog Parlamenta i Saveta 2005/33/EC od 6. jula 2005 koja dopunjuje Direktivu 1999/32/EC;
Regulation (EC) no 2037/2000 of the European Parliament and of the Council of 29 June 2000 on substances that deplete the ozone layer, Pravilnik 2037/2000/ES od 29. juna 2000. godine o supstancama koje oštećuju ozonski omotač;
Directive 2006/40/EC of the European Parliament and of the Council of 17 May 2006 relating to emissions from air conditioning systems in motor vehicles and amending Council Directive 70/156/EEC (OJ L 161, 14/6/2006), Direktiva 2006/40/ES od 17. maja 2006. godine o emisijama iz klimatizacionih sistema motornih vozila (F – gas direktiva);
Regulation (EC) No 842/2006 of the European Parliament and of the Council of 17 May 2006 on certain fluorinated greenhouse gases (OJ L 161, 14/6/2006), Pravilnik 842/2006/ES od 17. maja 2006. godine o određenim fluorovanim gasovima sa efektom staklene bašte (F – gas pravilnik);
Commission Regulation (EC) No 1493/2007 of 17 December 2007 establishing, pursuant to Regulation (EC) No 842/2006 of the European Parliament and of the Council, the format for the report to be submitted by producers, importers and exporters of certain fluorinated greenhouse gases (OJ L 332, 18/12/2007), Pravilnik 1493/2007/ES od 17. decembra 2007. godine o formatu izveštaja koji će se podnositi od strane proizvođača, uvoznika i izvoznika određenih fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte;
Commission Regulation (EC) No 1494/2007 of 17 December 2007 establishing, pursuant to Regulation (EC) No 842/2006 of the European Parliament and of the Council, the form of labels and additional labeling requirements as regards products and equipment containing certain fluorinated greenhouse gases (OJ L 332, 18/12/2007), Pravilnik 1494/2007/EC od 17. decembra 2007. godine o formi oznaka i dodatnog obeležavanja proizvoda i opreme koja sadrži određene fluorovane gasove sa efektom staklene bašte;
Commission Regulation (EC) No 1497/2007 of 18 December 2007 establishing, pursuant to Regulation (EC) No 842/2006 of the European Parliament and of the Council, standard leakage checking requirements for stationary fire protection systems containing certain fluorinated greenhouse gases (OJ L 333, 19/12/2007), Pravilnik 1497/2007/ES od 18. decembra 2007. godine o standardnim zahtevima za proveru ispuštanja stacionarnih sistema za zaštitu od požara koji sadrže određene fluorovane gasove sa efektom staklene bašte;
Commission Regulation (EC) No 1516/2007 of 19 December 2007 establishing, pursuant to Regulation (EC) No 842/2006 of the European Parliament and of the Council, standard leakage checking requirements for stationary refrigeration, air conditioning and heat pump equipment containing certain fluorinated greenhouse gases (OJ L 335, 20/12/2007), Pravilnik 1516/2007/EC od 19. decembra 2007. godine o standardnim zahtevima za proveru ispuštanja stacionarne rashladne i klimatizacione opreme, kao i toplotnih pumpi koje sadrže određene gasove sa efektom staklene bašte;
Commission Regulation (EC) No 303/2008 of 2 April 2008 establishing, pursuant to Regulation (EC) No 842/2006, minimum requirements and the conditions for mutual recognition for the certification of companies and personnel as regards stationary refrigeration, air conditioning and heat pump equipment containing certain fluorinated greenhouse gases, Pravilnik 303/2008/ES od 02. aprila 2008. godine, saglasno Pravilniku 842/2006/ES, o minimalnim zahtevima i uslovima za obostrano priznavanje sertifikata kompanija i lica u oblasti stacionarnih rashladnih i klima uređaja, kao i toplotnih pumpi koje sadrže određene fluorovane gasove sa efektom staklene bašte;
Commission Regulation (EC) No 304/2008 of 2 April 2008 establishing, pursuant to Regulation (EC) No 842/2006, minimum requirements and the conditions for mutual recognition for the certification of companies and personnel as regards stationary fire protection systems and fire extinguishers containing certain fluorinated greenhouse gases, Pravilnik 304/2008/ES od 02. aprila 2008. godine, saglasno Pravilniku 842/2006/ES, o minimalnim zahtevima i uslovima za obostrano priznavanje sertifikata kompanija i lica u oblasti stacionarnih sistema za zaštitu od požara i aparata za gašenje požara koji sadrže određene fluorovane gasove sa efektom staklene bašte;
Commission Regulation (EC) No 305/2008 of 2 April 2008 establishing, pursuant to Regulation (EC) No 842/2006, minimum requirements and the conditions for mutual recognition for the certification of personnel recovering certain fluorinated greenhouse gases from high-voltage switchgear, Pravilnik 305/2008/ES od 02. aprila 2008. godine, saglasno Pravilniku 842/2006/ES, o minimalnim zahtevima i uslovima za obostrano priznavanje sertifikata lica koja se bave sakupljanjem određenih fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte iz uređaja pod visokim naponom;
Commission Regulation (EC) No 306/2008 of 2 April 2008 establishing, pursuant to Regulation (EC) No 842/2006, minimum requirements and the conditions for mutual recognition for the certification of personnel recovering certain fluorinated greenhouse gas-based solvents from equipment, Pravilnik 306/2008/ES od 02. aprila 2008. godine, saglasno Pravilniku 842/2006/ES, o minimalnim zahtevima i uslovima za obostrano priznavanje sertifikata lica koja se bave sakupljanjem iz opreme određenih rastvarača na bazi fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte;
Commission Regulation (EC) No 307/2008 of 2 April 2008 establishing, pursuant to Regulation (EC) No 842/2006, minimum requirements for training programmes and the conditions for mutual recognition of training attestations for personnel as regards air-conditioning systems in certain motor vehicles containing certain fluorinated greenhouse gases, Pravilnik 307/2008/ES od 02. aprila 2008. godine, saglasno Pravilniku 842/2006/ES, o minimalnim zahtevima za programe obuke i uslovima za obostrano priznavanje uverenja o obuci za lica u oblasti klimatizacionih sistema u određenim motornim vozilima koji sadrže određene fluorovane gasove sa efektom staklene bašte.
Prilikom izrade zakona korišćena je i međunarodna praksa zemalja Evropske unije (Mađarska, Nemačka, Francuska, Velika Britanija i dr), a naročito zemalja u okruženju koje su nedavno pristupile Evropskoj Uniji ili su na putu da to uskoro učine (Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Makedonija).
Predlog zakona o zaštiti vazduha ima za cilj: uspostavljanje, održavanje i unapređivanje jedinstvenog sistema upravljanja kvalitetom vazduha na teritoriji Republike Srbije; utvrđivanje i ostvarivanje mera u oblasti zaštite i poboljšanja kvaliteta vazduha kako bi se izbegle, sprečile ili smanjile štetne posledice po ljudsko zdravlje i životnu sredinu; poboljšanje i očuvanje kvaliteta vazduha; sprečavanje i smanjenje zagađenja koja utiču na oštećenje ozonskog omotača i klimatske promene; procenjivanje i pribavljanje odgovarajućih podataka o kvalitetu vazduha na osnovu standardizovanih metoda i merila, kao i obezbeđivanje dostupnosti tih podataka javnosti; obezbeđenje izvršavanja obaveza preuzetih međunarodnim ugovorima i sporazumima i učestvovanje u međunarodnoj saradnji u oblasti zaštite i poboljšanja kvaliteta vazduha.
III OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
Predlog zakona o zaštiti vazduha još je jedan od zakona koji je pripremljen u postupku usklađivanja domaće legislative sa propisima Evropske unije koji ovu oblast uređuje koherentno i celovito. Zakon je koncipiran tako da sadrži trinaest poglavlja: Osnovne odredbe, Kontrola kvaliteta vazduha, Zahtevi kvaliteta vazduha, Strategija, planovi i programi, Mere za poboljšanje kvaliteta vazduha, Poslovi merenja emisija i nivoa zagađujuće materije u vazduhu, Informisanje i izveštavanje, Infomacioni sistem, Finansiranje zaštite i poboljšanja kvaliteta vazduha, Nadzor, Nadležnost za rešavanje o žalbi, Kaznene i Prelazne i završne odredbe.
1. Osnovne odredbe (čl. 1-4)
Ovim poglavljem definisan je predmet Predloga zakona o zaštiti vazduha, kao i ciljevi koje treba postići u zaštiti vazduha. Posebno je utvrđeno da se zaštita vazduha ostvaruje: uspostavljanjem, održavanjem i unapređivanjem jedinstvenog sistema upravljanja kvalitetom vazduha na teritoriji Republike; očuvanjem i poboljšanjem kvaliteta vazduha u skladu sa potrebama za njegovo poboljšanje; utvrđivanjem i ostvarivanjem mera u oblasti zaštite (očuvanja) i poboljšanja kvaliteta vazduha kako bi se izbegle, sprečile ili smanjile štetne posledice na zdravlje ljudi i/ili životne sredine; izbegavanjem, sprečavanjem i smanjenjem zagađenja koja utiču na oštećenje ozonskog omotača i klimatske promene; praćenjem, pribavljanjem i procenjivanjem odgovarajućih podataka o kvalitetu vazduha na osnovu merenja i standarizovanih metoda; obezbeđivanjem dostupnosti podataka o kvalitetu vazduha; izvršavanjem obaveza iz preuzetih međunarodnih dokumenata i međunarodnom saradnjom u oblasti zaštite i poboljšanja kvaliteta vazduha.
U članu 3. Predloga zakona dato je značenje pojedinih izraza upotrebljenih u ovom zakonu.
Predlogom zakona su utvrđena ovlašćenja i dužnosti u zaštiti i poboljšanju kvaliteta vazduha koje obezbeđuju, u okviru svojih ovlašćenja, Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, privredni subjekti i druga pravna i fizička lica. Takođe, propisana je obaveza privrednih subjekta, odnosno pravnih lica i preduzetnika koji u obavljanju delatnosti utiču ili mogu uticati na kvalitet vazduha da obezbede: tehničke mere za sprečavanje ili smanjivanje emisija u vazduh; uračunavanje troškova zaštite vazduha od zagađivanja u okviru investicionih i proizvodnih troškova, praćenje uticaja svoje delatnosti na kvalitet vazduha, kao i druge mere zaštite, u skladu sa ovim zakonom i zakonima kojima se uređuje zaštita životne sredine. Praćenje kvaliteta vazduha i praćenje emisija u vazduh obavljaju nadležni organi državne uprave i pravna lica koja imaju dozvolu za obavljanje ove delatnosti.
2. Kontrola kvaliteta vazduha (čl. 5-17)
U ovom poglavlju Predloga zakona propisano je da, u cilju kontrole, održavanja stanja i/ili unapređenja kvaliteta vazduha, Vlada Republike Srbije određuje zone i aglomeracije na celoj teritoriji Republike. Zona, u smislu odredaba ovog zakona, je deo teritorije Republike sa definisanim granicama, koji je određen u cilju ocenjivanja i upravljanja kvalitetom vazduha i koji sa stanovišta kontrole, održavanja i/ili unapređenja stanja kvaliteta vazduha, čini karakterističnu funkcionalnu celinu. Aglomeracija je zona sa brojem stanovnika većim od 250.000. Aglomeracija može biti i zona sa manjim brojem stanovnika, ako je gustina naseljenosti veća od propisane, pa je zbog toga opravdana potreba za ocenjivanjem i upravljanjem kvalitetom vazduha. Vlada propisuje gustinu naseljenosti za ustanovljavanje aglomeracije kada je broj stanovnika u zoni manji od 250.000. Utvrđivanje zona i aglomeracija vrši se na osnovu ocene kvaliteta vazduha, u zavisnosti od utvrđene gornje i donje granice ocenjivanja, preispituje se najmanje jednom u pet godina, prema uslovima za monitoring utvrđenim aktom Vlade, ili u kraćem periodu, u slučaju nastalih promena u aktivnostima značajnim za povećanje koncentracija zagađujućih materija.
Kvalitet vazduha se ocenjuje s obzirom na nivo zagađujuće materije u zavisnosti od donje i gornje granice ocenjivanja. U svim zonama i aglomeracijama u kojima nivo zagađujuće materije prelazi gornju granicu ocenjivanja za te zagađujuće materije, za ocenjivanje kvaliteta vazduha koriste se podaci dobijeni fiksnim merenjima. Radi dobijanja potpunijih podataka na osnovu kojih se vrši ocenjivanje kvaliteta vazduha, fiksna merenja mogu se dopunjavati tehnikama modelovanja i/ili indikativnim merenjima. U svim zonama i aglomeracijama u kojima je nivo zagađujuće materije ispod gornje granice ocenjivanja ustanovljene za te zagađujuće materije, za ocenjivanje kvaliteta vazduha može se koristiti kombinacija fiksnih merenja i tehnika modelovanja i/ili indikativnih merenja. U svim zonama i aglomeracijama u kojima je nivo zagađujuće materije ispod donje granice ocenjivanja ustanovljene za te zagađujuće materije, za ocenjivanje kvaliteta vazduha koriste se tehnike modelovanja i/ili tehnike procenjivanja ciljeva, sa izuzetkom pojedinih osnovnih ruralnih lokacija, udaljenih od značajnih izvora zagađenja vazduha, u kojima se ocenjivanje kvaliteta vazduha vrši na osnovu fiksnih merenja u cilju obezbeđenja minimalnih informacija o nivou zagađujućih materija.
Ocenjivanje kvaliteta vazduha vrši se obavezno u pogledu koncentracija sumpor dioksida, azot dioksida i oksida azota, suspendovanih čestica (PM10, PM2.5), olova, benzena i ugljenmonoksida, prizemnog ozona, arsena, kadmijuma, nikla i benzo(a)pirena (u daljem tekstu: zagađujućih materija), a može i za druge zagađujuće materije za koje se propisuju zahtevi kvaliteta utvrđeni u članu 18. stav 2. ovog Predloga zakona.
U cilju efikasnog upravljanja kvalitetom vazduha uspostavlja se jedinstveni funkcionalni sistem praćenja i kontrole nivoa zagađenja vazduha i održavanja baze podataka o kvalitetu vazduha – monitoring kvaliteta vazduha. Republika, pokrajina i jedinica lokalne samouprave, u okviru svoje nadležnosti utvrđene zakonom, obezbeđuju monitoring kvaliteta vazduha, a uslove za monitoring kvaliteta vazduha na teritoriji Republike Srbije utvrđuje Vlada, na predlog Ministarstva.
U okviru monitoringa kvaliteta vazduha uspostavlja se državna i lokalne mreže mernih stanica i/ili mernih mesta za fiksna merenja.
Državna mreža mernih stanica i/ili mernih mesta uspostavlja se za praćenje kvaliteta vazduha na nivou Republike, sastavni je deo praćenja kvaliteta životne sredine i finansira se iz budžeta Republike, vrši se u skladu sa Programom kontrole kvaliteta vazduha, koji donosi Vlada.
Predlogom zakona utvrđeni su kriterijumi za uspostavljanje državne mreže. Državnu mrežu čine merne stanice i/ili merna mesta za merenje: regionalnog i prekograničnog atmosferskog prenosa zagađujućih materija u vazduhu i aerosedimentima u okviru međunarodnih obaveza; kvaliteta vazduha u naseljima, industrijskim i nenaseljenim područjima; kvaliteta vazduha u zaštićenim prirodnim dobrima i zaštićenoj okolini nepokretnih kulturnih dobara; kvaliteta vazduha u područjima pod uticajem određenih izvora zagađivanja, uključujući pokretne izvore i alergenog polena. Takođe, ovim zakonom utvrđena je i nadležnost nad državnom mrežom. Ministarstvo se stara o sprovođenju Programa kontrole kvaliteta vazduha u državnoj mreži mernih stanica, a praćenje kvaliteta vazduha u državnoj mreži, u okviru svojih nadležnosti, vrše Agencija, republička organizacija nadležna za hidrološke i meteorološke poslove i ovlašćena pravna lica. Propisano je da Republička organizacija nadležna za hidrometeorološke poslove, može, u skladu sa propisima i Programom kontrole kvaliteta vazduha, uspostaviti jednu ili više zajedničkih mernih stanica, koje pokrivaju zone u susednim državama, za potrebe monitoringa prekograničnog zagađenja.
U članu 15. Predloga zakona, propisano je da se lokalna mreža mernih stanica i/ili mernih mesta uspostavlja za praćenje kvaliteta vazduha na nivou autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, da lokalnu mrežu čine dopunske merne stanice i/ili merna mesta koje nadležni organ autonomne pokrajine i nadležni organ jedinice lokalne samouprave određuju na osnovu merenja ili postupaka procene za zone i aglomeracije za koje nema podataka o nivou zagađujućih materija, u skladu sa svojim potrebama i mogućnostima, da se monitoring kvaliteta vazduha u lokalnoj mreži obavlja prema programu koji za svoju teritoriju donose nadležni organ autonomne pokrajine i nadležni organ jedinice lokalne samouprave, i mora biti usklađen sa Programom iz člana 11. stav 3. ovog zakona, na koji saglasnost daje Ministarstvo. Sredstva za realizaciju programa kontrole kvaliteta vazduha u lokalnoj mreži obezbeđuju se iz budžeta autonomne pokrajine i budžeta jedinice lokalne samouprave.
Predlogom zakona je utvrđeno da nadležni organ autonomne pokrajine i nadležni organ jedinice lokalne samouprave obavlja poslove praćenja kvaliteta vazduha preko ovlašćenog pravnog lica, da nadležni organ autonomne pokrajine i nadležni organ jedinice lokalne samouprave može osnovati pravno lice koje upravlja automatskim monitoringom kvaliteta vazduha, prati rad automatskih stanica, prikuplja i obrađuje podatke dobijene kontrolom kvaliteta vazduha u lokalnoj mreži pod uslovima koji su propisani aktom iz člana 60. Predloga zakona. Takođe, utvrđena je obaveza nadležnog organa autonomne pokrajine i nadležnog organa jedinice lokalne samouprave da podatke o rezultatima monitoringa javno objave i dostave Agenciji.
Pored merenja u državnoj i lokalnoj mreži, Predlogom zakona je propisano da se u slučajevima kada postoji osnovana sumnja da je došlo do zagađenja vazduha koje može narušiti zdravlje ljudi i/ili životnu sredinu moraju obaviti namenska merenja nivoa zagađujuće materije. Ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine i nadležni organ jedinice lokalne samouprave utvrđuje opravdanost osnovane sumnje i donosi odluku o merenjima posebne namene koja sadrži način i rokove merenja, kao i vrstu zagađujućih materija koje je potrebno meriti. Merenja posebne namene Ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine i nadležni organ jedinice lokalne samouprave obavlja preko nadležnih organa državne uprave ili ovlašćenog pravnog lica.
Članom 17. Predloga zakona je utvrđena obaveza nadležnog organa autonomne pokrajine, nadležnog organa jedinice lokalne samouprave, Republičke organizacije nadležne za hidrološke i meteorološke poslove i ovlašćenih pravih lica da podatke o kvalitetu vazduha dobijene kontrolom kvaliteta vazduha iz državne i lokalne mreže, kao i rezultate merenja posebne namene, dostavljaju Agenciji, jedanput godišnje, najkasnije 60 dana od dana isteka kalendarske godine za prethodnu godinu. Takođe, ovim članom je utvrđena obaveza Agencije, nadležnog organa organa autonomne pokrajine i nadležnog organa lokalne samouprave, zaduženih za poslove zaštite životne sredine, da su dužni da ove podatke učine dostupnim javnosti i objave u sredstvima javnog informisanja, elektronskim medijima, kao i na svojim veb-stranicama, kao i da se ti podaci koriste za ocenjivanje kvaliteta vazduha i izradu izveštaja o stanju kvaliteta vazduha i da su sastavni deo informacionog sistema o kvalitetu vazduha.
3. Zahtevi kvaliteta vazduha (čl. 18-25)
U cilju upravljanja kvalitetom vazduha u Republici Srbiji Vlada, na predlog Ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine, propisuje zahteve kvaliteta vazduha. Zahteve kvaliteta vazduha čine numeričke vrednosti graničnih vrednosti nivoa zagađujućih materija u vazduhu, donje i gornje granice ocenjivanja kvaliteta vazduha, kritičnih nivoa, granica tolerancije i tolerantnih vrednosti, ciljnih vrednosti i (nacionalnih) dugoročnih ciljeva zagađujućih materija u vazduhu, koncentracija opasnih po ljudsko zdravlje i koncentracija o kojima se izveštava javnost i propisuju se aktom Vlade. Istim aktom propisuju se i rokovi za postizanje graničnih ili ciljnih vrednosti, u slučajevima kada su one prekoračene. Granične i/ili ciljne vrednosti nivoa zagađujuće materije u vazduhu, propisane u skladu sa članom 18. stav 1, ne smeju biti prekoračene kada se jednom dostignu.
Predlogom zakona propisana je mogućnost produženja rokova i izuzeci kad se u određenoj zoni ili aglomeraciji usklađenost sa graničnim vrednostima pojedinih zagađujućih materija ne može postići u rokovima određenim aktom iz člana 18. stav 1. U tim slučajevima Vlada može, na predlog Ministarstva, produžiti rokove za postizanje tih vrednosti na najviše pet godina samo za tu specifičnu zonu ili aglomeraciju, pod uslovom da je za tu zonu ili aglomeraciju usvojen Plan kvaliteta vazduha donet u skladu sa članom 31. ovog zakona. U tim slučajevima ne smeju se prekoračiti tolerantne vrednosti propisane aktom iz člana 18. stav 1. ovog zakona.
Predlogom zakona su, saglasno direktivi 2008/50/EC, razrađene odredbe koje se odnose na posebne vrste zagađenja, odnosno zagađenja iz prirodnih izvora, prekoračenja zbog posipanja puteva, mere u slučaju prekoračenja koncentracija i preduzimanje mera ako su utvrđena prekoračenja opasna po ljudsko zdravlje, obaveštavanje javnosti u tim slučajevima, kao i obaveze nadležnih organa.
Članom 21. Predloga zakona utvrđuju se sledeće kategorije kvaliteta vazduha prema nivou zagađenosti, polazeći od propisanih graničnih i tolerantnih vrednosti, a na osnovu rezultata merenja, i to: 1) prva kategorija – čist ili neznatno zagađen vazduh – nisu prekoračene granične vrednosti nivoa ni za jednu zagađujuću materiju; 2) druga kategorija – umereno zagađen vazduh – prekoračene su granične vrednosti nivoa za jednu ili više zagađujućih materija, ali nisu prekoračene tolerantne vrednosti ni jedne zagađujuće materije; 3) treća kategorija – prekomerno zagađen vazduh – prekoračene su tolerantne vrednosti za jednu ili više zagađujućih materija. Kategorije kvaliteta vazduha se utvrđuju jednom godišnje za proteklu kalendarsku godinu. Liste kategorija kvaliteta vazduha po zonama i aglomeracijama na teritoriji Republike donosi Vlada i objavljuje ih u „Službenom glasniku Republike Srbije”, elektronskim medijima, kao i na veb-stranici Vlade i Ministarstva.
U članu 22. Predloga zakona utvrđeno je da se u zoni i/ili aglomeraciji u kojoj je utvrđeno da je kvalitet vazduha prve kategorije sprovode preventivne mere, radi sprečavanja zagađivanja vazduha preko graničnih vrednosti. U zoni i/ili aglomeraciji u kojoj je utvrđeno da je kvalitet vazduha druge kategorije sprovode se mere za smanjenje zagađivanja vazduha, radi postizanja graničnih vrednosti, kao i nastojanje smanjenja do ispod graničnih vrednosti. U zoni i/ili aglomeraciji u kojoj je utvrđeno da je kvalitet vazduha treće kategorije sprovode se mere za smanjenje zagađivanja vazduha, radi kratkoročnog postizanja tolerantnih vrednosti i dugoročnog postizanja graničnih vrednosti.
Strategija, planovi i programi (čl. 26-39)
Predlogom zakona propisani su instrumenti politike zaštite vazduha, i to: Strategija zaštite vazduha, planovi kvaliteta vazduha, kratkoročni akcioni planovi i nacionalni program za postepeno smanjivanje godišnjih maksimalnih nacionalnih emisija i plan operatera za smanjenje emisija iz stacionarnih postrojenja. Ovi instrumenti politike donose se u cilju očuvanja i poboljšanja kvaliteta vazduha i izbegavanja, sprečavanja ili smanjenja štetnih posledica po zdravlje ljudi i/ili životnu sredinu. Nacionalni program za postepeno smanjivanje godišnjih maksimalnih nacionalnih emisija sumpordioksida (SO2), azotnih oksida (NOx), isparljivih organskih jedinjenja (VOC) i amonijaka (NH3) donosi se u cilju usaglašavanja ukupnih emisija u Republici Srbiji sa utvrđenim godišnjim maksimalnim nacionalnim emisijama.
Takođe instrument politike zaštite vazduha je i Plan operatera za smanjenje emisija iz stacionarnih postrojenja. Cilj donošenja ovog planskog dokumenta je preduzimanje mera za smanjenje zagađenja vazduha, određenih tehničko-tehnoloških rešenja i troškova smanjenja emisija od strane samog operatera.
Strategija zaštite vazduha je osnovni dokument za utvrđivanje zahteva kvaliteta, planova kvaliteta vazduha, kratkoročnih akcionih planova i programa za smanjenje emisija zagađujućih materija u vazduh. Strategija zaštite vazduha je dokument kojim se obezbeđuju uslovi za uspostavljanje institucionalnog sistema za preduzimanje mera za izbegavanje, sprečavanje ili smanjenje zagađenja i štetnih posledica po zdravlje ljudi i/ili životnu sredinu u celini na teritoriji Republike Srbije.
Strategija zaštite vazduha usklađuje se sa drugim nacionalnim opštim i sektorskim planovima i politikama. Strategiju zaštite vazduha donosi Vlada, za period od 6 godina.
Predlogom zakona utvrđen je sadržaj Strategije, obaveza Ministarstva da jedanput u tri godine podnosi izveštaj Vladi o realizaciji Strategije zaštite vazduha. Takođe, saglasno zahtevima EU direktiva nadležni organ je u obavezi da obavesti javnost, tako da mišljenja izneta tokom tih konsultacija mogu biti uzeta u obzir prilikom donošenja odluke o preispitivanju i korigovanju strateških opredeljenja.
Članom 29. Predloga zakona utvrđeno je da realizacija Strategije zaštite vazduha ostvaruje se donošenjem Akcionog plana za zaštitu vazduha, atmosfere i suzbijanje klimatskih promena, koji je njen sastavni deo, a koji sadrži naročito: konkretne mere koje se preduzimaju radi realizacije ciljeva Strategije, rokove za realizaciju ciljeva Strategije i nosioce aktivnosti. Nosilac izrade Akcionnog plana je Ministarstvo u saradnji sa drugim nadležnim organima.
Članom 31. Predloga zakona propisano je da, u zonama i aglomeracijama u kojima je vazduh treće kategorije, odnosno u slučajevima kada zagađenje vazduha prevazilazi efekte mera koje se preduzimaju, kada je ugrožen kapacitet životne sredine ili postoji stalno zagađenje vazduha, nadležni organ autonomne pokrajine i nadležni organ jedinice lokalne samouprave dužan je da donese Planove kvaliteta vazduha, sa ciljem da se postignu odgovarajuće granične vrednosti ili ciljne vrednosti utvrđene aktom iz člana 18. stav 1. ovog zakona. Izuzetno, nadležni organ autonomne pokrajine i nadležni organ jedinice lokalne samouprave, nije u obavezi da donese Plan kvaliteta vazduha u slučaju prekoračenja iz člana 24. kao i člana 25. ovog zakona, osim u slučaju da se prekoračenja mogu pripisati i drugim izvorima suspendovanih čestica RM10, a ne samo posipanju puteva peskom i solju u zimskom periodu. U slučaju prekoračenja onih graničnih vrednosti za koje je rok za postizanje već istekao, planovima kvaliteta vazduha utvrđuju se odgovarajuće mere, tako da period prekoračenja bude najkraći moguć. Plan kvaliteta vazduha donosi se na osnovu ocene stanja kvaliteta vazduha i obuhvata sve glavne zagađujuće materije i glavne izvore zagađivanja vazduha koji su doveli do zagađenja. U članu 32. utvrđen je sadržaj planova kvaliteta vazduha. Ovi planovi mogu da sadrže i mere propisane kratkoročnim akcionim planovima, iz člana 33. ovog zakona, kao i specifične mere namenjene zaštiti osetljivih grupa stanovništva, posebno dece.
Nadležni organ autonomne pokrajine i nadležni organ jedinice lokalne samouprave je dužan da donese kratkoročne akcione planove u slučaju kada u zoni ili aglomeraciji na čijoj teritoriji se nalazi: postoji opasnost da nivoi zagađujućih materija u vazduhu prekorače jednu ili više koncentracija opasnih po zdravlje ljudi; postoji opasnost da se prekorači koncentracija opasna po ljudsko zdravlje za ozon i ako nadležni organ proceni, uzimajući u obzir geografske, meteorološke i ekonomske uslove, da postoji značajan potencijal da se smanji rizik, trajanje i ozbiljnost takvog prekoračenja. Kratkoročni akcioni planovi mogu se, po potrebi, doneti i u slučaju da se opasnost od prekoračenja odnosi na jednu ili više graničnih vrednosti ili ciljnih vrednosti granične vrednosti za pojedine zagađujuće materije radi zaštite zdravlja ljudi i/ili životne sredine utvrđenih aktom iz člana 18. stav 1.
Kratkoročni akcioni planovi iz člana 33. ovog zakona sadrže naročito mere koje se kratkoročno preduzimaju u cilju smanjenja rizika ili trajanja takvog prekoračenja. Kratkoročnim akcionim planom iz stava 1. ovog člana mogu se, u zavisnosti od svakog pojedinačnog slučaja, preduzeti delotvorne mere za kontrolu i, po potrebi, privremeno zaustaviti aktivnosti koje doprinose nastanku opasnosti od prekoračenja odgovarajućih graničnih ili ciljnih vrednosti ili koncentracija opasnih po ljudsko zdravlje. Kratkoročnim akcionim planovima mogu se predvideti mere u vezi sa saobraćajem motornih vozila, u skladu sa posebnim zakonom, radovima na izgradnji, brodovima na vezu, radom industrijskih postrojenja ili upotrebom proizvoda i grejanjem domaćinstava, kao i specifične aktivnosti namenjene zaštiti osetljivih grupa stanovištva, naročito dece.
Kratkoročni akcioni planovi i informacije o njihovoj primeni, moraju biti dostupni javnosti i zainteresovanim organizacijama, kao što su organizacije koje se bave zaštitom životne sredine, organizacije koje zastupaju interese osetljivih grupa stanovništva, javnim zdravstvenim organizacijama i udruženjima privrednika.
Nadležni organ jedinice lokalne samouprave dužan je da, u slučaju kada se bilo koja granična vrednost, kritični nivo, granica tolerancije, ciljna vrednost i dugoročni cilj, koncentracija opasnih po ljudsko zdravlje, koncentracija o kojima se izveštava javnost prekorači zbog značajnog prekograničnog prenosa vazduhom zagađujućih materija ili njihovih prekursora, o tome izvesti Ministarstvo. Ministarstvo će, po potrebi, preduzeti zajedničke aktivnosti sa nadležnim organima druge države, kao što su priprema zajednički koordiniranog plana kvaliteta vazduha iz člana 31. ovog zakona, ili i priprema i primena kratkoročnog akcionog plana za susedne zone u našoj i susednim zemljama, uz razmenu potrebnih informacija. U slučaju prekoračenja nivoa opasnih po zdravlje ljudi i nivoa o kojima se obaveštava javnost u zonama ili aglomeracijama u blizini nacionalnih granica, Ministarstvo će u najkraćem roku o tome obavestiti nadležne organe susednih zemalja.
Predlogom zakona, kao poseban instrumet politike zaštite vazduja predviđeno je donošenje Nacionalnog programa za postepeno smanjenje godišnjih maksimalnih nacionalnih emisija koji donosi Vlada za period od 4 godine.
Sastavni deo Nacionalnog programa je Nacionalni plan za smanjenje emisija iz postojećih postrojenja za sagorevanje utvrđen u članu 38. Predloga zakona i sadrži: ciljeve i u odnosu na njih definisane ciljne vrednosti, mere i vremenske planove za postizanje ciljeva i ciljnih vrednosti i postupak praćenja realizacija planova.
Posebna obaveza i zadatak u sprovođenju kontrole kvaliteta vazduha je i izrada Plana operatera za smanjenje emisija iz stacionarnih postrojenja. U području treće kategorije kvaliteta vazduha, nadležni organ koji je izdao odobrenje za gradnju, donosi odluku o izradi Plana operatera za smanjenje emisija iz stacionarnih izvora zagađenja vazduha i rok u kojem se taj plan mora izraditi. Predlogom zakona utvrđen je i sadržaj Plana i obaveza operatera da na Plan pribavi saglasnost organa koji je naložio izradu tog plana.
5. Mere za poboljšanje kvaliteta vazduha (čl. 40-58)
U poglavlju Mere za poboljšanje kvaliteta vazduha propisane su mere za sprečavanje i smanjenje zagađivanja vazduha i poboljšanje kvaliteta vazduha koje obuhvataju: propisivanje graničnih vrednosti emisija zagađujućih materija iz stacionarnih izvora zagađivanja; propisivanje graničnih vrednosti emisija zagađujućih materija iz pokretnih izvora zagađivanja; usklađivanje sa maksimalnim nacionalnim emisijama nakon njihovog utvrđivanja za pojedine zagađujuće materije; propisivanje dozvoljenih količina pojedinih zagađujućih materija u određenim proizvodima; smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte; postepeno smanjivanje upotrebe supstanci koje oštećuju ozonski omotač i ostale mere za sprečavanje i smanjenje zagađenja.
U članovima 41. – 45. utvrđeno je da, za stacionarne izvore zagađivanja, Vlada propisuje: granične vrednosti emisije zagađujućih materija u vazduh; način, postupak, učestalost i metodologiju merenja; kriterijume za uspostavljanje mernih mesta za merenje emisije, postupak vrednovanja rezultata i usklađenosti sa propisanim normativima; sadržaj izveštaja o izvršenim merenjima emisije i bilansu emisije; način dostave podataka za potrebe informacionog sistema o emisijama i rokove dostavljanja podataka, uključujući i kontrolu emisija iz velikih ložišta, kao i kontrolu emisija isparljivih organskih jedinjenja prilikom skladištenja i distribucije naftnih derivata i pri upotrebi organskih rastvarača.
Članom 46. utvrđeno je da se pokretni izvori zagađivanja mogu koristiti i stavljati u promet ako zagađujuće materije u izduvnim gasovima iz tih izvora ne prelaze granične vrednosti utvrđene posebnim tehničkim propisima, u skladu sa posebnim zakonom, kao i da se emisije iz pokretnih izvora zagađivanja kontrolišu prilikom redovnog, vanrednog i kontrolnog tehničkog pregleda, u skladu sa odgovarajućim tehničkim propisom i posebnim zakonom.
U ovom poglavlju saglasno direktivi EU propisuje se utvrđivanje maksimalnih nacionalnih emisija, ciljevi njihovog utvrđivanja, a koji se odnose na acidifikujuće i eutrofikujuće zagađujuće materije i prekursore ozona, tj: sumpordioksid (SO2), azotne okside (NOx), isparljiva organska jedinjenja (VOC) i amonijak (NH3), a u cilju unapređenja i zaštite životne sredine i ljudskog zdravlja od rizika štetnog dejstva acidifikacije, eutrofikacije i prizemnog ozona i postizanja dugoročnih ciljeva koji podrazumevaju održavanje kritičnih nivoa i opterećenja i zaštitu stanovništva od priznatih rizika po zdravlje zbog zagađenja vazduha.
Član 48. odnosi se na dozvoljene količine zagađujućih materija u određenim proizvodima, kao što su fosilna tečna goriva, za koja je propisano da se ta goriva ne mogu uvoziti i stavljati u promet ako ne zadovoljavaju zahteve propisane posebnim tehničkim propisima. Odgovarajućim tehničkim propisom propisuju se: granične vrednosti zagađujućih materija u tečnim gorivima, tehnički i drugi zahtevi koje ta goriva moraju da ispunjavaju, metode ispitivanja, način utvrđivanja kvaliteta i dokazivanja usklađenosti.
Članom 49. određuje se propisivanje sadržaja pojedinih isparljivih organskih jedinjenja u određenim proizvodima, kao što su boje i lakovi, kao i listu definisanih podkategorija u grupi boje i lakovi, i metode određivanja sadržaja isparljivih organskih jedinjenja u pojedinim proizvodima, u skladu sa posebnim zakonom.
Član 50. Predloga zakona reguliše sprečavanje i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, saglasno preuzetim obavezama iz međunarodnih ugovora, kroz primenu mera za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i praćenje emisija gasova staklene bašte iz izvora i odstranjenih količina ovih gasova putem ponora.
Osnovni cilj Okvirne Konvencije UN o promeni klime je obezbeđivanje stabilizacije atmosferskih koncentracija gasova sa efektom staklene bašte na nivou koji bi sprečio štetne uticaje na klimatski sistem, odnosno smanjivanje brzine zagrevanja atmosfere uzrokovanog antropogenim emisijama ovih gasova, čime bi se sprečili nepovoljni uticaji na biodiverzitet, vodosnabdevanje, proizvodnju hrane i energije, kao osnovne faktore održivog ekonomskog razvoja i bezbednosti na međunarodnom nivou. Konvencija definiše problem opasnih antropogenih uticaja na klimatski sistem, ali ne i način postizanja cilja u pogledu kvantifikovanog smanjenja antropogenih emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG). Poštujući osnovne principe Konvencije, Kjoto protokolom su uvedene kvantifikovane obaveze smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, u proseku za 5,2% u odnosu na referentnu 1990. godinu, i to u prvom obavezujućem periodu 2008-2012. godina. Zemljama u razvoju u smislu odredbi Okvirne konvencije UN o promeni klime, među kojima je i Republika Srbija, Kjoto protokolom nisu uvedene nikakve nove obaveze u odnosu na opšte obaveze utvrđene Konvencijom.
Kvantifikacija smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte odnosi se na šest osnovnih gasova sa efektom staklene bašte koji su navedeni u Aneksu A, Protokola, i definisani u stavu 1, ovog člana.
Kao mere za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, definisane su: razvoj i korišćenje čistih tehnologija kojima se sprečavaju ili smanjuju emisije gasova sa efektom staklene bašte; podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije; podsticanje energetske efikasnosti; aktivnosti kojima se povećava odstranjivanje gasova staklene bašte iz atmosfere. Za sprovođenje ovih mera uspostavlja se Nacionalni inventar emisija gasova sa efektom staklene bašte koji vodi Agencija.Podaci iz inventara emisija gasova sa efektom staklene bašte su javni. Vlada propisuje metodologije prikupljanja podataka za Inventar ovog člana.
Članom 50. je propisano da se mere smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte mogu sprovoditi u okviru Mehanizma čistog razvoja Kjoto protokola kao jedinog dostupnog fleksibilnog mehanizma R. Srbiji, kao zemlji u razvoju, prema Konvenciji, odnosno zemlji sa statusom ne-Aneks I.
Koncept Mehanizma čistog razvoja, saglasno članu 12. Kjoto protokola, obezbeđuje značajne pogodnosti, obema stranama, razvijenim zemljama (zemlje Aneksa I), kao i zemljama u razvoju (ne-Aneksa I). Realizacija projekata, u okviru ovog koncepta, omogućava zemljama u razvoju da pod povoljnijim komercijalnim uslovima obezbede primenu čistih i energetski efikasnih tehnologija, koje će značajno doprineti ubrzanom, a održivom ekonomskom razvoju. Istovremeno, razvijene zemlje će uz manja investiciona ulaganja, koristiti pogodnosti koje proističu iz realizacije ovih projekata, jer će dostignuto smanjenje emisija GHG (Certified Emission Reductions-CERs) koristiti u funkciji propisanog smanjenja sopstvenih emisija GHG, u skladu sa odredbama Kjoto protokola. Uslov za sprovođenje CDM projekata je da oni budu na dobrovoljnoj bazi i da su usklađeni sa kriterijumima održivog razvoja zemlje u kojoj se sprovode (zemlje domaćina). Uslov za učešće zemlje domaćina u CDM projektima, u skladu sa Odlukom 3/CMP.1 Konferencije zemalja članica Kjoto protokola, je uspostavljanje institucionalnog okvira za odobravanje ovih projekata, odnosno uspostavljanje Nacionalnog tela za sprovođenje projekata Mehanizma čistog razvoja Kjoto protokola (Designated National Authority-DNA). Stavom 5. ovog člana utvrđeno je osnivanje Nacionalnog tela za sprovođenje mehanizma čistog razvoja kao zajedničkog tela ministarstava nadležnih za poslove zaštite životne sredine, građevine, energetike, poljoprivrede, vodoprivrede, šumarstva, ekonomije, saobraćaja i finansija, a stavom 6. da će kriterijumi i način odobravanja programa i projekata koji se realizuju u okviru Mehanizma čistog razvoja propisati Ministar, a na osnovu predhodne saglasnosti ministara nadležnih za poslove građevine, energetike, poljoprivrede, vodoprivrede, šumarstva, ekonomije, saobraćaja i finansija.
U Predlogu zakona posebno su razrađene odredbe koje se odnose na postupanje sa supstancama koje oštećuju ozonski omotač i sa fluorovanim gasovima sa efektom staklene bašte. Postupno smanjivanje potrošnje supstanci koje oštećuju ozonski omotač, postupanje sa tim supstancama, postupanje sa proizvodima koji sadrže ili su pomoću tih supstanci proizvedeni, postupanje sa tim supstancama nakon prestanka upotrebe proizvoda koji ih sadrži, način njihovog prikupljanja, obnavljanja i obrade, korišćenja i trajnog odlaganja i stavljanja u promet, kao i način obračuna troškova njihovog ponovnog korišćenja i način označavanja proizvoda i opreme koji sadrže supstance koje oštećuju ozonski omotač propisuje Vlada.
Posebno su utvrđene obaveze pravnih lica i preduzetnika da moraju obezbediti obuku zaposlenih prema programu stručnog usavršavanja bez posebnog programa obrazovanja i usavršavanja, i da ne mogu obavljati delatnost proizvodnje, održavanja, i/ili popravke i isključivanja iz upotrebe proizvoda koji sadrže supstance koje oštećuju ozonski omotač bez dozvole Ministarstva.
U članu 52. ovog zakona utvrđeno je postupanje sa određenim fluorovanim gasovima sa efektom staklene bašte, kao i opremom i uređajima koji sadrže ove gasove. U cilju kontrole emisija fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte i njihove upotrebe kao alternativnih supstanci, i postupanje sa opremom i uređajima koji sadrže ove gasove, a ministar propisuje: kontrolu emisija fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte iz klimatizacionih sistema motornih vozila; listu fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte sa njihovim potencijalom globalnog zagrevanja, njihov sastav, korišćenje, sakupljanje i uništavanje; označavanje i odlaganje proizvoda i opreme koja sadrži ove gasove; izveštavanje o informacijama o ovim gasovima; kontrolu korišćenja i postavljanja na tržište, kao i obuku i sertifikaciju lica i preduzeća uključenih u aktivnosti korišćenja ovih gasova; minimalne zahteve i uslove za sertifikaciju pravnih i fizičkih lica u oblasti stacionarnih rashladnih i klima uređaja, kao i toplotnih pumpi koje sadrže određene fluorovane gasove sa efektom staklene bašte, minimalne zahteve i uslove za sertifikaciju pravnih i fizičkih lica u oblasti stacionarnih sistema za zaštitu od požara i aparata za gašenje požara koji sadrže određene fluorovane gasove sa efektom staklene bašte, minimalne zahteve i uslove za sertifikaciju pravnih i fizičkih lica koja se bave sakupljanjem određenih fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte iz uređaja pod visokim naponom, minimalne zahteve i uslove za sertifikaciju pravnih i fizičkih lica koja se bave sakupljanjem iz opreme određenih rastvarača na bazi fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte, minimalne zahteve za programe obuke i uslove za obostrano priznavanje uverenja o obuci za lica u oblasti klimatizacionih sistema u određenim motornim vozilima koji sadrže određene fluorovane gasove sa efektom staklene bašte, kao i način izveštavanja o programima treninga i izdatim sertifikatima u skladu sa preuzetim međunarodnim obavezama.
Na teritoriji Republike Srbije zabranjuje se: proizvodnja supstanci koje oštećuju ozonski omotač; uvoz i/ili izvoz supstanci koje oštećuju ozonski omotač, a koje su utvrđene ratifikovanim međunarodnim ugovorom, odnosno proizvoda i opreme koji sadrže ove supstance, iz zemalja odnosno u zemlje koje nisu ugovorne strane tog ugovora; uvoz i/ili izvoz i stavljanje u promet bez dozvole supstanci koje oštećuju ozonski omotač i fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte; uvoz i/ili izvoz i stavljanje u promet novih proizvoda i opreme koji sadrže supstance koje se kontrolilišu, a koje oštećuju ozonski omotač; ispuštanje supstanci koje oštećuju ozonski omotač i fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte; punjenje proizvoda i opreme koji sadrže fluorovane gasove sa efektom staklene bašte supstancama koje oštećuju ozonski omotač; ispiranje supstancama koje oštećuju ozonski omotač; uvoz i/ili izvoz i stavljanje u promet i korišćenje rezervoara za jednokratnu upotrebu u kojima se skladište supstance koje oštećuju ozonski omotač i fluorovani gasovi sa efektom staklene bašte; stavljanje u promet na malo supstanci koje oštećuju ozonski omotač i fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte; uvoz i/ili izvoz i stavljanje u promet korišćenih proizvoda i opreme koji sadrže supstance koje oštećuju ozonski omotač.
Ministarstvo vodi evidenciju o uvozu/izvozu, stavljanju u promet i potrošnji supstanci koje oštećuju ozonski omotač i fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte, odnosno proizvoda i opreme koji ih sadrže, pravnim licima, odnosno preduzetnicima koji se bave delatnošću uvoza/izvoza, stavljanja u promet, proizvodnje i održavanja proizvoda i opreme koji sadrže te supstance, prikupljanja, obnavljanja i obrade supstanci koje oštećuju ozonski omotač i fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte.
U članovima 55, 56. i 57. ovog zakona propisane su ostale mere za sprečavanje zagađenja vazduha. Mere prevencije i sanacije podrazumevaju da se izvori zagađivanja vazduha moraju projektovati, graditi i/ili proizvoditi, opremati, koristiti i održavati tako da ne ispuštaju zagađujuće materije u vazduh u količini većoj od graničnih vrednosti emisije.
Ukoliko dođe do kvara uređaja kojima se obezbeđuje sprovođenje propisanih mera zaštite ili do poremećaja tehnološkog procesa, zbog čega dolazi do prekoračenja graničnih vrednosti emisije, operater je dužan da kvar ili poremećaj otkloni, odnosno prilagodi rad nastaloj situaciji ili da obustavi tehnološki proces, kako bi se emisija svela na dozvoljene granice u najkraćem roku.
U slučaju prekoračenja graničnih vrednosti nivoa zagađujuće materije u vazduhu operater je dužan, kada ih uoči, ili po nalogu nadležnog inspektora, da preduzme tehničko-tehnološke mere ili da obustavi tehnološki proces, kako bi se koncentracije zagađujućih materija svele na propisane granične vrednosti.
Operater stacionarnog izvora zagađivanja vazduha, kod koga se u procesu obavljanja delatnosti mogu emitovati gasovi neprijatnog mirisa, dužan je da primenjuje mere koje će dovesti do redukcije mirisa iako je koncentracija emitovanih materija u otpadnom gasu ispod granične vrednosti emisije.
Novoizgrađeni ili rekonstruisani stacionarni izvor zagađivanja vazduha za koji nije propisana obaveza izdavanja integrisane dozvole, odnosno izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinu, može otpočeti sa radom po predhodno pribavljenoj dozvoli za rad, koju izdaje organ nadležan za poslove zaštite životne sredine. Uz zahtev za izdavanje dozvole prilaže se upotrebna dozvola ili tehnička dokumentacija za taj izvor zagađivanja, kao i druga dokumentacija neophodna za donošenje rešenja, po nalogu nadležnog organa. Nadležni organ će privremeno odobriti rad izvora zagađivanja radi pribavljanja rezultata merenja emisije i/ili nivoa zagađujuće materije u vazduhu, ako ta merenja nisu obavljena u toku probnog rada.
Dozvolom za rad se utvrđuje ispunjenost uslova zaštite vazduha od zagađivanja, odobrava rad izvora zagađivanja i određuju učestalost merenja emisije i/ili nivoa zagađujuće materije u vazduhu na osnovu rezultata izvršenih merenja. Takođe, ovim Predlogom zakona propisana je zabrana rada novoizgrađenog ili rekonstruisanog stacionarnog izvora zagađivanja vazduha, kao i obavljanje drugih aktivnosti na otvorenom prostoru koje mogu dovesti do nekontrolisanog oslobađanja zagađujućih materija, bez prethodno pribavljene dozvole za rad iz člana 56. stav 1. ovog Predloga zakona.
U članu 58. utvrđene su obaveze operatera koji je dužan da: 1) podatke o stacionarnom izvoru zagađivanja vazduha i svakoj njegovoj promeni (rekonstrukciji) dostavi Ministarstvu, odnosno Agenciji, nadležnom organu autonomne pokrajine i nadležnom organu jedinice lokalne samouprave; 2) obezbedi redovni monitoring emisije i da o tome vodi evidenciju; 3) obezbedi kontinualna merenja emisije kada je to propisano za određene zagađujuće materije i/ili izvore zagađivanja samostalno, putem automatskih uređaja za kontinualno merenje, uz saglasnost Ministarstva; 4) obezbedi kontrolna merenja emisije preko ovlašćenog pravnog lica, ako merenja emisije obavlja samostalno; 5) obezbedi propisana povremena merenja emisije, preko ovlašćenog pravnog lica, dva puta godišnje, ukoliko ne vrši kontinualno merenje emisije; 6) obezbedi praćenje kvaliteta vazduha po nalogu nadležnog inspekcijskog organa, samostalno ili preko ovlašćenog pravnog lica; 7) vodi evidenciju o vrsti i kvalitetu sirovina, goriva i otpada u procesu spaljivanja; 8) vodi evidenciju o radu uređaja za sprečavanje ili smanjivanje emisije zagađujućih materija, kao i mernih uređaja za merenje emisije; 9) vodi evidenciju o obavljenim merenjima sa podacima o mernim mestima, rezultatima i učestalosti merenja i dostavi podatke u formi propisanog izveštaja Ministarstvu, odnosno Agenciji, nadležnom organu autonomne pokrajine i nadležnom organu jedinice lokalne samouprave.
Operater je dužan da o svom trošku sprovede mere za smanjenje emisija zagađujućih materija utvrđenih planom za svoje stacionarne izvore zagađivanja vazduha.
Poslovi merenja emisije i nivoa zagađujućih materija u vazduhu (čl. 59-64)
U ovom poglavlju utvrđeno je da pravna lica mogu da vrše merenja emisije i praćenja kvaliteta vazduha ukoliko imaju dozvolu za vršenje ovih poslova, kao da dozvolu u formi rešenja izdaje Ministarstvo nadležno za poslove životne sredine, nakon utvrđivanja ispunjenosti uslova u pogledu kadrova, opreme i prostora kao i stručne i tehničke kompetentnosti prema zahtevima standarda SRPS ISO 17025. U ovom poglavlju je utvrđeno takođe da su ovlašćena pravna lica dužna da navedena merenja kvaliteta vazduha obavljaju u skladu aktom iz člana 9. stav 3, odnosno člana 18. stav 1. ovog zakona. Ovlašćena pravna lica koja imaju dozvolu za merenje emisije iz stacionarnih izvora dužna su da merenje emisije obavljaju u skladu sa aktom iz čl. 41. i 42. ovog zakona. Ovlašćena pravna lica iz člana 59. stav 1. i 2. ovog zakona mogu početi da vrše merenje po dobijanju dozvole Ministarstva. Dozvola za merenje kvaliteta vazduha i/ili emisije oduzeće se ako ovlašćeno pravno lice prestane da ispunjava propisane uslove i ako se utvrdi da ovlašćeno pravno lice ove poslove ne obavlja u skladu sa izdatom dozvolom i aktima iz člana 9. stav 3 i člana 18. stav 1, odnosno čl. 41. i 42. ovog zakona
Operater koji samostalno vrši merenje kvaliteta vazduha i/ili emisije, merenja mora vršiti u skladu sa aktima iz člana 9. stav 3. i člana 18. stav 1. ovog zakona, odnosno čl. 41. i 42. ovog zakona. Operater iz stava 1. ovog člana mora pribaviti saglasnost Ministarstva, nakon utvrđivanja ispunjenosti propisanih uslova za vršenje ovih merenja. Operater može pribaviti saglasnost za samostalno merenje, uz uslov da je stručno i tehnički osposobljeno što dokazuje potvrdom izdatom od strane nacionalnog akreditacionog tela.
U ovom poglavlju dato je ovlašćenje Ministru da propiše bliže uslove koje trba da ispunjava pravno lice, odnosno operater da bi pribavio dozvolu za merenje, odnosno saglasnost Ministarstva, kao i uslove koje treba da ispuni pravno lice koje osniva autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave za praćenje rada i prikupljanje podataka iz automatskog monitoringa kvaliteta vazduha.
Revizija izdatih dozvola, odnosno saglasnosti vrši se jednom godišnje ili na zahtev ovlašćenog pravnog lica, odnosno operatera. Ministarstvo jednom godišnje u »Službenom glasniku Republike Srbije« objavljuje spisak pravnih lica kojima je izdata dozvola za vršenje merenja.
7. Informisanje i izveštavanje (čl. 65-67)
U ovom poglavlju propisane su odredbe koje se odnose na obaveze nadležnog organa da obaveštava druge organe i organizacije i javnost putem elektronskih i štampanih medija najmanje u jednom lokalnom listu na svakom od službenih jezika, kao i putem Interneta o: kvalitetu vazduha; planovima kvaliteta vazduha i odlaganja na određeno vreme postizanja granične vrednosti za azotdioksid, benzen i suspendovane čestice RM10; planovima za dostizanje ciljnih vrednosti u zonama i aglomeracijama u kojima je došlo do prekoračenja ciljnih vrednosti i godišnjem izveštaju o svim zagađujućim materijama koje su obuhvaćene ovim zakonom.
Informacija o kvalitetu vazduha iz člana 65. tačka 1) sadrži naročito: ažurirane podatke o koncentracijama zagađujućih materija u vazduhu koje su obuhvaćene ovim zakonom, a naročito sumpordioksid, azotdioksid, suspendovane čestice (RM10), prizemni ozon i ugljenmonoksid; prosečne vrednosti koncentracija u vazduhu u prosečnom periodu za prizemni ozon, granične vrednosti za zaštitu zdravlja ljudi, koncentracije opasne po zdravlje ljudi, kritični nivoi za zaštitu vegetacije, ciljna i granična vrednost za RM2,5.
Posebno su propisani slučajevi kada dođe do prekoračenja koncentracije opasne po zdravlje ljudi i koncentracije pri kojoj se obaveštava javnost, nadležni organ obaveštava javnost o podacima o lokaciji ili području prekoračenja, vrsti koncentracije koja je prekoračena (koncentracija za informisanje ili opasna po zdravlje ljudi), vremenu početka i trajanju prekoračenja, najvišoj jednočasovnoj koncentraciji, odnosno najvišoj osmočasovnoj srednjoj koncentraciji u slučaju prizemnog ozona; prognozama za sledeći period; geografskom području na kome se očekuje prekoračenje koncentraciji pri kojoj se obaveštava javnost i/ili koja je opasna po zdravlje ljudi; očekivanim promenama zagađenja sa procenom promene; podacima o posebno osetljivim grupama stanovništva, mogućim efektima na zdravlje i preporučenim ponašanjem (podaci o posebno osetljivim grupama, opis mogućih simptoma, preduzimanje preporučenih mera, nove informacije o toku događaja) i podacima o preventivnim merama za smanjenje zagađenja. U slučaju procenjenog nastavka prekoračenja nadležni organ će preduzeti praktične mere.
Zakonom su propisani rokovi za informisanje javnosti, i to: o kvalitetu vazduha, u obliku Godišnjeg izveštaja o stanju kvaliteta vazduha, do 31. jula tekuće godine za prethodnu godinu, a posle 2012. godine do 28. februara tekuće godine za prethodnu godinu; o planovima o kvalitetu vazduha i odlaganja na određeno vreme postizanja ciljne vredosti za azot dioksid ili benzen i suspendovane čestice RM10, u roku od osam dana od dana usvajanja; o planovima za dostizanje ciljnih vrednosti u zonama i aglomeracijama u kojima je došlo do prekoračenja ciljnih vrednosti, u roku od osam dana od dana usvajanja. Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha, u okviru Godišnjeg izveštaja o stanju životne sredine u Republici Srbiji priprema i objavljuje Agencija za zaštitu životne sredine.
8. Informacioni sistem (čl. 68-70)
Informacioni sistem kvaliteta vazduha sastavni je deo jedinstvenog informacionog sistema zaštite životne sredine i sadrži: podatke iz državne mreže i lokalnih mreža za praćenje kvaliteta vazduha, kao i podatke koji su dobijeni merenjem od strane operatera; podatke o supstancama koje oštećuju ozonski omotač; podatke iz nacionalnog inventara emisija gasova sa efektom staklene bašte i odstranjenih količina ovih gasova putem ponora; podatke iz nacionalnog inventara nenamerno proizvedenih dugotrajnih organskih zagađujućih materija; mere i planove za zaštitu i poboljšanje kvaliteta vazduha; mere i planove za ublažavanje klimatskih promena; mere i planove za zaštitu ozonskog omotača; podatke o prekoračenju koncentracija opasnih za zdravlje ljudi i mere zaštite zdravlja ljudi i životne sredine u takvim slučajevima; podatke o organima državne uprave i o ovlašćenim pravnim licima koja obavljaju poslove monitoringa i merenja nivoa zagađujuće materije i emisije; podatke iz registra izvora zagađivanja vazduha; podatke o izvršenom inspekcijskom nadzoru i izrečenim prekršajima; druge podatke od značaja za kvalitet vazduha.
Članom 68. je utvrđeno da Vlada propisuje metodologiju prikupljanja podataka za nacionalni inventar nenamerno proizvedenih dugotrajnih organskih zagađujućih materija, da su državni organi i organizacije, operateri i ovlašćena pravna lica da blagovremeno i bez naknade dostavljaju podatke iz svoje nadležnosti, kao i druge podatke koji su potrebni za vođenje informacionog sistema o kvalitetu vazduha za izradu planova i izveštaja, u skladu sa ovim zakonom, da Informacioni sistem kvaliteta vazduha za Republiku vodi Agencija i da je Agencija je dužna da na propisan način prikuplja i unosi podatke u informacioni sistem kvaliteta vazduha.
Podaci iz informacionog sistema kvaliteta vazduha se koriste za razmenu informacija o mernim mestima u državnoj i lokalnoj mreži, tehnikama merenja, kao i za razmenu podataka dobijenih praćenjem kvaliteta vazduha u državnoj i lokalnim mrežama i podataka o emisijama iz izvora zagađivanja vazduha za potrebe izveštavanja u skladu sa preuzetim međunarodnim obavezama. Istim članom propisano je da Ministar propisuje način razmene informacija. Takođe, Ministarstvo posreduje i razmenjuje podatke o kvalitetu vazduha i emisijama s međunarodnim organizacijama i drugim državama u skladu sa ratifikovanim međunarodnim ugovorima, a Agencija posreduje i razmenjuje podatke sa Evropskom agencijom za zaštitu životne sredine i Evropskom mrežom za informacije i posmatranje.
Ovlašćena lica za merenje nivoa zagađujuće materije i emisije, kao i zagađivač koji obavlja merenja emisije samostalno u skladu sa ovim zakonom, dužni su da odmah obaveste Ministarstvo i nadležni inspekcijski organ o prekoračenju graničnih vrednosti emisije i/ili nivoa zagađujuće materije.
9. Finansiranje zaštite i poboljšanja kvaliteta vazduha (čl. 71 –72)
Zakonom o zaštiti životne sredine predviđeno je plaćanje naknade za zagađivanje životne sredine, pa i zagađivanje vazduha, a na osnovu tog zakona doneta su i dva podzakonska akta: Uredba o vrstama zagađivanja, kriterijumima za obračun naknade za zagađivanje životne sredine i obveznicima, visini i načinu obračunavanja i plaćanja naknade i Uredba o merilima i uslovima za povraćaj, oslobađanje ili smanjenje plaćanja naknade za zagađivanje životne sredine („Službeni glasnik RS“, br. 113/2005). Otuda je ovim zakonom predviđeno da se sredstva za finansiranje zaštite i poboljšanja kvaliteta vazduha obezbeđuju u budžetu Republike i iz prihoda Fonda za zaštitu životne sredine, koji je ustanovljen Zakonom o zaštiti životne sredine, kao i iz obaveza operatera u skladu sa zakonom i iz drugih izvora prema odredbama ovog zakona, i propisano za koje namene se ta sredstva mogu koristiti. Predviđeno je da autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave iz svojih sredstava budžeta, odnosno prihoda iz Fonda za zaštitu životne sredine, ostvarenih na teritoriji autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita životne sredine, finansira zaštitu vazduha od zagađivanja na svojoj teritoriji.
10. Nadzor (čl. 73 -77)
Ministarstvo vrši nadzor nad radom Agencije za zaštitu životne sredine, nadležnog organa autonomne pokrajine, nadležnog organa jedinice lokalne samouprave, kao i ovlašćenih pravnih lica, u vršenju poslova koji su im ovim zakonom povereni. Zakonom o državnoj upravi („Službeni glasnik RS“, broj 79/2005) propisana su ovlašćenja organa državne uprave u vršenju nadzora nad radom drugih organa državne uprave i imaocima javnih ovlašćenja u vršenju poverenih poslova.
Inspekcijski nadzor vrši Ministarstvo preko inspektora za zaštitu životne sredine. Autonomnoj pokrajini povereni su poslovi inspekcijskog nadzora nad sprovođenjem mera zaštite vazduha od zagađivanja u objektima za čiju gradnju, odnosno upotrebnu dozvolu daje nadležni organ autonomne pokrajine. Jedinici lokalne samouprave, odnosno gradu, poveravaju se poslovi inspekcijskog nadzora nad sprovođenjem mera zaštite vazduha od zagađivanja u objektima za čiju gradnju, odnosno upotrebu dozvolu izdaje nadležni organ jedinice lokalne samouprave, odnosno grad. Predlogom zakona propisana su prava i dužnosti inspektora, kao i ovlašćenja u vršenju inspekcijskog nadzora. Predviđeno je, između ostalog, da inspektor može u slučaju preduzimanja izuzetno hitnih mera radi otklanjanja neposredne opasnosti po život i zdravlje ljudi, doneti i usmeno rešenje i narediti njegovo izvršenje bez odlaganja.
Operater, pravno lice i preduzetnik dužno je da inspektoru u vršenju nadzora omogući: pregled poslovnih i drugih prostorija u kojima se obavlja delatnost, kao i pregled objekata, postrojenja, uređaja, predmeta i dr; prisustvo najmanje jednog zaposlenog lica ovlašćenog za pružanje potrebnih informacija, obaveštenja, kao i davanje podataka, akata, evidencija i druge dokumentacije; kao i uvid u primenjene mere zaštite vazduha.
11. Nadležnost za rešavanje o žalbi (član 78)
Ovom odredbom je propisano koji su organi nadležni da u drugom stepenu odlučuju o žalbi izjavljenoj na prvostepenu odluku nadležnog organa jedinice lokalne samouprave, nadležnom organu autonomne pokrajine, koja je doneta u vršenju poverenih poslova, kao i okružne područne jedinice Ministarstva. Ove odredbe su usaglašene sa Zakonom o državnoj upravi („Službeni glasnik RS“, broj 79/2005) koji je dao ministru da u drugom stepenu rešava u upravnim stvarima iz delokruga organa uprave. Nadležnom organu autonomne pokrajine povereno je rešavanje po žalbi na prvostepenu odluku nadležnog organa jedinice lokalne samouprave sa teritorije autonomne pokrajine koja je doneta u vršenju poverenih poslova.
12. Kaznene odredbe (čl. 79-83)
U kaznenim odredbama predviđene su sankcije za privredne prestupe i prekršaje za pravna lica, preduzetnike, kao i za odgovorna lica u organu državne uprave, odnosno imaocu javnih ovlašćenja (autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave), odnosno ovlašćenom pravnom licu za povredu odredaba ovog zakona. Visina sankcija je usklađena sa Zakonom o privrednim prestupima („Službeni list SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 14/85,74/87, 59/89, 3/90, „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 24/94, 28/96, 64/2001 i „Službeni glasnik RS“, br. 101/2005), odnosno Zakonom o prekršajima („Službeni glasnik RS“, br. 101/2005).
Pored izrečene novčane kazne za privredni prestup pravnom licu se može izreći i zaštitna mera zabrane obavljanja određene privredne delatnosti i od pet do deset godina. Odgovornom pravnom licu može se pored novčane kazne za privredni prestup izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određene dužnosti i od tri do deset godina. Ista zaštitna mera je predviđena i za odgovorno lice u organu državne uprave, odnosno imaocu javnih ovlašćenja, u trajanju do jedne godine.
Pored izrečene novčane kazne za prekršaj, pravnom licu i preduzetniku se može izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određene delatnosti i do tri godine.
Odgovornom licu i pravnom licu može se pored novčane kazne izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određenih poslova do jedne godine. Ista zaštitna mera je predviđena i za odgovorno lice u organu državne uprave, odnosno imaocu javnih ovlašćenja odnosno ovlašćenom pravnom licu.
Propisane su novčane kazne za prekršaj za preduzetnike. Uz tu kaznu predviđena je mogućnost da se preduzetniku izrekne i zaštitna mera zabrane vršenja određene delatnosti do tri godine.
13. Prelazne i završne odredbe (čl. 84-91)
U članu 84. je propisano da će Vlada doneti: Prvu strategiju zaštite vazduha u roku od 2 godine od dana stupanja na snagu ovog zakona; Prvi Nacionalni program, u roku od godinu dana od dana utvrđivanja maksimalnih emisija na godišnjem nivou za Republiku Srbiju; Prvi Nacionalni plan za smanjenje emisija iz postojećih postrojenja za sagorevanje u roku od godinu dana od dana utvrđivanja maksimalnih dozvoljenih emisija za Republiku Srbiju; Podzakonske akte iz člana 9, st. 3, člana 18. st. 1, člana 41, st. 1, člana 42, stav 1, člana 50, st. 10, člana 51. st.1 i član 69, st. 2 ovog zakona u roku od godinu dana od dana donošenja zakona.
Takođe je predviđeno da će Ministarstvo doneti podzakonske akte iz člana 32, st. 5, člana 34, st. 4, član 60, st. 2, član 61, st.3 u roku od godinu dana od dana donošenja ovog zakona, dok će ostali podzakonski akti predviđeni ovim zakonom biti doneti u roku od 2 godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Do usklađivanja sa odredbama ovog zakona zagađivači su dužni su da, po nalogu nadležnog inspektora, preduzmu potrebne mere kada je to neophodno radi zaštite života i zdravlja ljudi i životne sredine u skladu sa ovim zakonom.
Prvo ocenjivanje kvaliteta vazduha izvršiće se u roku od dvadesetčetiri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona. Informacioni sistem kvaliteta vazduha uspostaviće se u roku od dvadesetčetiri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Takođe, u ovom poglavlju utvrđene su obaveze da ovlašćena pravna lica za merenje kvaliteta vazduha i/ili emisije u roku od trideset dana od dana stupanja na snagu propisa iz člana 60. stav 2. ovog zakona podnesu zahtev za dobijanje ovlašćenja za obavljanje poslova merenja kvaliteta vazduha i/ili emisije. Ovlašćenim pravnim licima prestaje ovlašćenje za obavljanje stručnih poslova merenja kvaliteta vazduha i/ili emisije ako ovom u roku ne podnesu zahtev iz stava 1. ovog člana, a operater iz člana 61. ovog zakona takođe mora da u roku od trideset dana od dana stupanja na snagu akta iz člana 61. stav 3. ovog zakona podnese zahtev za dobijanje saglasnosti za obavljanje poslova merenja kvaliteta vazduha i/ili emisije.
Utvrđeno je da do donošenja propisa na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona primenjivaće se propisi doneti na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS” br. 66/91, 83/92, 53/93 – dr. zakon, 67/93 – dr. zakon, 48/94 – dr. zakon, 53/95 i 135/04), kao i da dostupci pokrenuti po odredbama Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”, br. 66/91, 83/92, 53/93 – dr. zakon, 67/93 – dr. zakon, 48/94 – dr. zakon, 53/95 i 135/04) do dana stupanja na snagu ovog zakona okončaće se po odredbama tog zakona.
Predviđeno je da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, i da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe članova 18-22, člana. 92. i 93, 102. stav 1. tačke. 8), 9) i 10) i član 56. Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS“, br. 66/91, 83/92, 53/93 – dr. zakon, 67/93 – dr. zakon, 48/94 – dr. zakon, 53/95 i 135/04) kojima se uređuje zaštita vazduha.
IV SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Sredstva potrebna za sprovođenje ovog zakona su planirana u budžetu Republike Srbije u okviru razdela Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja u skladu sa njegovim nadležnostima i bilansnim mogućnostima budžeta. Sprovođenje Zakona neće zahtevati povećanje broja zaposlenih u naredne 2 godine. Obim poslova će se povećati zbog donošenja podzakonskih propisa, na kojima će raditi trenutno zaposleni u Ministarstvu. Na uspostavljanju registra izvora zagađivanja vazduha i informacionog sistema radiće zaposleni u Agenciji za zaštitu životne sredine koja je osnovana kao organ u sastavu ministarstva, između ostalog i za obavljanje ovih poslova. Najveći teret sprovođenja ovog zakona imaće zagađivači i to iz sektora energetike, idustrije i saobraćaja, zbog usaglašavanja sa odredbama ovog zakona. Rokovi, koji su za to predviđeni, omogućavaju da se usaglašavanje vrši postepeno.
ANALIZA EFEKATA
1. Određivanje problema koji zakon treba da reši
Zaštita vazduha od zagađivanja do sada je bila uređena Zakonom o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS“, br. 66/91, 83/92, 53/93 – dr. zakon, 67/93 – dr. zakon, 48/94 – dr. zakon, 53/95 i 135/04) u okviru sistema zaštite životne sredine kakav je bio tim zakonom postavljen. Pomenuti zakon nije menjan u delu zaštite vazduha od donošenja, dakle od 1991. godine. Na osnovu tog zakona doneta su i tri podzakonska akta kojima se ova oblast detaljnije uređivala, kojima su propisane granične vrednosti imisije (u Predlogu zakona se umesto termina imisija koristi termin „nivo zagađujućih materija“), granične vrednosti emisije, kao i uslovi koje stručne organizacije za merenje emisije i imisije moraju da ispunjavaju da bi dobile ovlašćenje za merenje (Pravilnik o graničnim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka („Službeni glasnik RS“, br. 54/92, 30/99, 19/06), Pravilnik o graničnim vrednostima emisije, načinu i rokovima merenja i evidentiranja podataka („Službeni glasnik RS“, br. 30/97, 35/97) i Pravilnik o bližim uslovima koje moraju da ispunjavaju stručne organizacije koje vrše merenja emisije i imisije („Službeni glasnik RS“, br. 5/2002). Stupanjem na snagu Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS“, br. 135/2004) pomenuti zakon je prestao da važi, s tim što su i dalje ostale na snazi odredbe koje se odnose na zaštitu vazduha (kao i navedeni podzakonski akti).
Novi zakonski propisi u oblasti zaštite životne sredine koji ovu oblast uređuju integralno: Zakon o zaštiti životne sredine, Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu i Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine („Službeni glasnik RS“, br. 135/2004) regulišu zaštitu vazduha samo načelno, u okviru integralne zaštite životne sredine. Ostavljeno je da se ova oblast uredi posebnim zakonom. Zakon o zaštiti životne sredine izričito predviđa u članu 10. da se održivo upravljanje prirodnim vrednostima i zaštita životne sredine uređuje tim zakonom i posebnim zakonima i drugim propisima kojima se, između ostalog, uređuje i zaštita vazduha.
Otuda proizilazi i potreba da se donošenjem Zakona o zaštiti vazduha ova oblast uredi u skladu sa načelima ustanovljenim i sadržanim u setu zakona iz oblasti zaštite životne sredine. Uz to bilo je potrebno izvršiti usklađivanje domaćih propisa u ovoj oblasti sa međunarodnim propisima. Od međunarodnih propisa su ratifikovani: Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o promeni klime („Službeni list SRJ“ – Međunarodni ugovori, br. 2/97), Bečka konvencija o zaštiti ozonskog omotača („Službeni list SRJ“ – Međunarodni ugovori, br. 1/90) i, uz Bečku konvenciju, Montrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozonski omotač („Službeni list SRJ“ – Međunarodni ugovori, br. 16/90 i „Službeni list SCG“ – Međunarodni ugovori, br. 24/2004), Konvencija o prekograničnom zagađivanju vazduha na velikim udaljenostima („Službeni list SFRJ“ – Međunarodni ugovori, br. 11/86) i Protokol uz Konvenciju o prekograničnom zagađivanju vazduha na velikim udaljenostima iz 1979. godine o dugoročnom finansiranju programa saradnje za praćenje i procenu prekograničnog prenosa zagađujućih materija u vazduhu na velike daljine u Evropi (EMEP) („Službeni list SFRJ“ – Međunarodni ugovori, br. 2/87) kao i Kjoto protokol uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime. Sa drugima, u koje spadaju propisi Evropske unije, potrebno je bilo izvršiti usklađivanje u sklopu aktivnosti vezanih za proces pridruživanja Evropskoj uniji. I, konačno, dosadašnja praksa odavno je nametala određene izmene i dopune zakonskih odredaba u ovoj oblasti i ukazala u kom pravcu i obimu bi one trebale biti izvršene radi efikasnije i potpunije zaštite vazduha.
Ovo je opredelilo i sadržaj Zakona o zaštiti vazduha – njime se uređuje upravljanje kvalitetom vazduha i određuju mere, način organizovanja i sprovođenja zaštite i poboljšanja kvaliteta vazduha, kao prirodne vrednosti od opšteg interesa koja ima posebnu zaštitu Republike Srbije.
2. Ciljevi koji se donošenjem zakona postižu
Zakon o zaštiti vazduha još je jedan od zakona koji je pripremljen u postupku usklađivanja domaće legislative sa propisima Evropske unije, kojim se ova oblast uređuje celovito, polazeći od načela sadržanih u setu zakonskih propisa iz oblasti zaštite životne sredine.
Zakon o zaštiti vazduha ima za cilj: uspostavljanje, održavanje i unapređivanje jedinstvenog sistema upravljanja kvalitetom vazduha na teritoriji Republike, utvrđivanje i ostvarivanje mera u oblasti zaštite i poboljšanja kvaliteta vazduha kako bi se izbegle, sprečile ili smanjile štetne posledice po ljudsko zdravlje i životnu sredinu; očuvanje kvaliteta vazduha, ako je vazduh čist i njegovo poboljšanje ako je zagađen; sprečavanje i smanjenje zagađenja koja utiču na oštećenje ozonskog omotača i klimatske promene; procenjivanje i pribavljanje odgovarajućih podataka o kvalitetu vazduha na osnovu standardizovanih metoda i merila, kao i osiguranje dostupnosti tih podataka javnosti; obezbeđenje izvršavanja obaveza preuzetih međunarodnim ugovorima i sporazumima i učestvovanje u međunarodnoj saradnji u oblasti zaštite i poboljšanja kvaliteta vazduha.
3. Da li su razmatrane druge mogućnosti za rešavanje problema?
Budući da je Zakonom o zaštiti životne sredine decidirano propisano da se održivo upravljanje prirodnim vrednostima i zaštita životne sredine uređuje tim zakonom i posebnim zakonima i drugim propisima kojima se, između ostalog uređuje i zaštita vazduha, kao i s obzirom na prirodu problema – sistemsko uređivanje oblasti zaštite vazduha, druge mogućnosti nisu bile razmatrane.
4. Zašto je donošenje zakona najbolje za rešavanje problema?
Donošenjem Zakona o zaštiti vazduha urediće se prava i obaveze od Republike do jedinice lokalne samouprave, privrednih subjekata pravnih lica i preduzetnika do građana u oblasti zaštite vazduha radi ostvarivanja postavljenih ciljeva.
5. Na koga i kako će najverovatnije uticati rešenja predložena u zakonu?
S obzirom na materiju koju reguliše, rešenja predložena u Zakonu uticaće na sve građane. Tim rešenjima bi trebalo sprečiti dalje zagađivanje vazduha tamo gde je on već zagađen i poboljšati njegov kvalitet preduzimanjem odgovarajućih mera zaštite. U područjima gde je vazduh relativno čist, takav kvalitet vazduha bi trebalo zadržati. U tom cilju neophodno je uspostavljanje jedinstvenog funkcionalnog sistema praćenja i kontrole nivoa zagađenosti vazduha i održavanja sveobuhvatne baze podataka, obavljanje odgovarajućih merenja nivoa zagađujuće materije, ocenjivanje kvaliteta vazduha i određivanje područja prema kvalitetu vazduha, kao i donošenje odgovarajućih planskih dokumenata, što sve obezbeđuju pre svega nadležni organi od Republike do jedinice lokalne samouprave. Zagađivači vazduha imaju obavezu da preduzimaju preventivne i druge tehničke i tehnološke mere zaštite vazduha od zagađivanja, obezbede odgovarajuća merenja emisije, prate uticaj obavljanja delatnosti na kvalitet vazduha, kao i da vode evidenciju o zagađujućim materijama koje ispuštaju u vazduh ili koriste u obavljanju svoje delatnosti, o radu uređaja za sprečavanje ili smanjivanje emisije zagađujućih materija u vazduh i mernih uređaja za kontinualna merenja i te podatke dostavljaju na uvid nadležnim organima.
Takođe je značajno napomenuti da se prilikom izrade Predloga zakona vodilo računa o stanju privrede u Srbiji, pa je u članu kojim je propisano donošenje graničnih vrednosti emisije predviđeno da se za postojeće izvore zagađivanja vazduha, mogu propisati dozvoljena prekoračenja graničnih vrednosti emisije određenih zagađujućih materija i odrediti rok u kome se te vrednosti moraju smanjiti na nivo graničnih vrednosti. Još jedan pokazatelj uvažavanja stanja privrede jeste i obaveza operatera da izradi Plan operatera za smanjenje emisije iz stacionarnih izvora zagađivanja, u kojem će operater sam predvideti mere kao i sredstva koja će uložiti u rekonstrukciju postrojenja, uključujući i rokove u kojima će te mere preduzeti.
6. Koji su troškovi koje će primena zakona izazvati građanima i privredi, posebno malim i srednjim preduzećima?
Zakon o zaštiti vazduha ne predviđa posebne troškove za građane. Troškovi će nastati za zagađivače vazduha, zbog obaveze usaglašavanja sa odredbama Zakona. Međutim, ovi troškovi, vezani pre svega za preduzimanje odgovarajućih tehničkih, tehnoloških i drugih mera zaštite i praćenja uticaja delatnosti na kvalitet vazduha, nisu novi. Oni postoje i u sada važećim propisima, po kojima su pravna lica i preduzetnici u obavezi da u okviru svojih investicionih i proizvodnih troškova uračunavaju i troškove zaštite životne sredine, a to znači i troškove zaštite vazduha od zagađivanja.
7. Da li su pozitivni efekti donošenja zakona takvi da opravdavaju troškove?
S obzirom na ciljeve koje bi trebalo Zakonom o zaštiti vazduha ostvariti (uspostavljanje, održavanje i unapređivanje jedinstvenog sistema upravljanja kvalitetom vazduha na teritoriji Republike, utvrđivanje i ostvarivanje mera u oblasti zaštite i poboljšanja kvaliteta vazduha kako bi se izbegle, sprečile ili smanjile štetne posledice po ljudsko zdravlje i životnu sredinu; očuvanje kvaliteta vazduha, ako je vazduh čist i njegovo poboljšanje u slučajevima zagađenosti; sprečavanje i smanjenje zagađenja koja utiču na oštećenje ozonskog omotača i klimatske promene; i dr.) koji su postavljeni u javnom interesu, odnosno u interesu očuvanja zdravlja građana i životne sredine u celini, te pozitivni efekti donošenja zakona od kojih su najznačajniji uspostavljanje sistema mera za smanjenje emisija zagađujućih materija u vazduh, što će dovesti do poboljšanja njegovog kvaliteta, kao i uspostavljenje integralnog sistema za praćenje kvaliteta vazduha i dobijanja validnih podataka o tome (na šta se direktno utiče pooštrenim kriterijumima koje treba da ispunjavaju stručne organizacije koje ovakva merenja vrše), kao i uspostavljanje integralnog informacionog sistema o svim relevantnim podacima opravdavaju troškove. Ovo posebno važi za preduzimanje preventivnih mera koje su se, posmatrano na duže vreme, uvek pokazale kao višestruko opravdane.
8. Da li zakon stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju?
Zakon o zaštiti vazduha, nema za cilj da stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju. Međutim, ovim zakonom stvorena je mogućnost ulaganja sredstava stranih investitora, pre svega iz industrijski razvijenih zemalja, kao i međunarodnih fondova u programe i projekte čistog razvoja kojima se sprečavaju i smanjuju zagađivanja vazduha koja utiču na promenu klime. Podsticanje primene mera čistog razvoja obezbeđuje se sprovođenjem programa i projekata ulaganja sredstava u: razvoj i korišćenje tehnologija kojima se sprečavaju ili smanjuju emisije gasova staklene bašte; primenu čistih tehnologija i korišćenja obnovljivih izvora energije; povećanje energetske efikasnosti u odgovarajućim privrednim granama; kao i aktivnosti, procese ili mehanizme kojima se povećava odstranjivanje gasova staklene bašte iz atmosfere. Ove mere osnivaju se, odnosno proizilaze iz Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime i Kjoto protokolu. Kjoto protokolom su ustanovljeni mehanizmi za ostvarivanje ciljeva Konvencije među koje spada i mehanizam čistog razvoja. Mehanizam čistog razvoja omogućava industrijski razvijenim zemljama da finansiranjem projekata koji dovode do smanjenja emisija gasova staklene bašte u zemljama u razvoju pribave kredite, odnosno potvrđene jedinice smanjenja emisije i tako izvršavaju svoje obaveze pod povoljnijim uslovima – nižim cenama redukcije emisije gasova staklene bašte. Istovremeno svrha ovog mehanizma je da zemljama u razvoju pomogne u postizanju svojih standarda, kriterijuma i ciljeva održivog razvoja. Programi i projekti koji se na ovaj način realizuju moraju biti odobreni unutar države od strane nadležnog organa. Zakonom je propisano da se ti programi i projekti mogu odobriti ako ispunjavaju određene kriterijume: ako su u skladu sa strategijama, odnosno prioritetima razvoja Republike, ako ispunjavaju međunarodne standarde, kriterijume i pravila koja zabranjuju projekte koji su ocenjeni kao suprotni ciljevima održivog razvoja i ako ispunjavaju kriterijume i zahteve zaštite životne sredine uključujući zaštitu biodiverziteta, zaštitu i obnavljanje šuma, održivo korišćenje zemljišta i voda, smanjenje zagađenja vazduha, vode i zemljišta, smanjenje nastajanja otpada, posebno opasnog, smanjenje potrošnje fosilnih goriva, kao i ako se tim programima i projektima unapređuju standardi kvaliteta življenja, prenose naučna saznanja i tehnička dostignuća. Pored toga što moraju dobiti saglasnost unutar države, ovi programi i projekti podležu proveri i potvrđivanju na međunarodnom nivou koje se vrši u okviru mehanizama uspostavljenih Kjoto protokolom. Prema Kjoto protokolu i odlukama organa Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime, odobravanje i potvrđivanje (sertifikaciju) smanjenja emisije vrši Izvršni organ mehanizma čistog razvoja uspostavljen u okviru Kjoto protokola, a za evidentiranje potvrđenih smanjenja emisije uspostavljen je međunarodni registar u okviru ovog mehanizma. Ulaganje sredstava kroz mehanizam čistog razvoja je na dobrovoljnoj osnovi i definiše se ugovorom učesnika projekta (vlade, javni i privatni entiteti u koje spadaju i pravna lica). Ugovorom je moguće izvršiti i podelu kredita, odnosno potvrđenih jedinica smanjenja emisije između učesnika u projektu, koje je moguće dalje prodavati ili zadržati za buduću upotrebu. Ova mogućnost zavisiće od vrste projekta, uloženih sredstava, količine smanjenja i cene redukcije emisije gasiva staklene bašte i sl, kao i načina podele drugih koristi koje ugovorne strane, odnosno učesnici projekta imaju (tehnologija, zaposlenost, smanjenje zagađenja, ušteda energije i troškova i dr).
9. Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o zakonu?
Zainteresovane strane, pre svega zagađivači vazduha, kao i građani imali su priliku da svoje stavove o Zakonu iznesu u postupku javne rasprave. Javna rasprava o Nacrtu zakona o zaštiti vazduha vođena je u skladu sa Programom javne rasprave o Nacrtu zakona o zaštiti vazduha koji je utvrdio Odbor za privredu i finansije svojim aktom 05 broj 011-441/2008 od 21.oktobra 2008. godine. Pravo učešća u javnoj raspravi imala su sva pravna i fizička lica. Na sajtu Ministarstva objavljen je tekst Nacrta zakona, a javna rasprava je trajala od 21. do 30. oktobra 2008. godine. Primedbe, sugestije i predlozi za izmenu teksta Nacrta zakona jednim delom su prihvaćeni i ugrađeni u Predlog zakona.
Ovaj tekst Predloga zakona o zaštiti vazduha nije pretrpeo bitne izmene u odnosu na tekst nacrta o kojem je sprovedena javna rasprava, tako da postupak javne rasprave nije ponovo sproveden.
10. Koje će mere tokom primene zakona biti preduzete da bi se ostvarili razlozi donošenja zakona?
Tokom primene Zakona o zaštiti vazduha doneće se podzakonski propisi potrebni za njegovo sprovođenje, otpočeće se sa postupkom ocenjivanja kvaliteta vazduha izradom prve preliminarne ocene, a potom nastaviti sa redovnim godišnjim ocenjivanjem, sačiniće se akcioni plan za zaštitu vazduha i atmosfere, uspostaviće se baza podataka o zagađivanju vazduha, informacioni sistem će se dopuniti i proširiti i primena Zakona kontrolisati.
Ovlašćenje za donošenje akata potrebnih za sprovođenje ovog zakona dato je Vladi i ministru nadležnom za poslove zaštite životne sredine.
Vlada će propisati:
uslove za monitoring kvaliteta vazduha;
zahteve kvaliteta vazduha;
granične vrednosti emisije zagađujućih materija u vazduh način, postupak, učestalost i metodologiju merenja, kriterijume za uspostavljanje mernih mesta, način provere ispravnosti i kalibraciju, odnosno podešavanje mernih uređaja, postupak vrednovanja rezultata i usklađenosti sa propisanim normativima, sadržaj izveštaja o izvršenim merenjima emisije i bilansu emisije i rokove dostavljanja podataka;
granične vrednosti isparljivih organskih jedinjenja prilikom upotrebe organskih rastvarača;
način i metodologiju prikupljanja podataka za nacionalni inventar emisija gasova sa efektom staklene bašte;
kriterijume i način odobravanja programa i projekata koji se realizuju u okviru Mehanizma čistog razvoja;
metodologiju prikupljanja podataka za nacionalni inventar dugotrajnih organskih zagađujućih materija;
način postupnog smanjivanja korišćenja supstanci koje oštećuju ozonski omotač, postupanje sa tim supstancama, kao i proizvodima koji sadrže te supstance ili su pomoću njih proizvedeni, postupanje sa supstancama koje oštećuju ozonski omotač nakon prestanka upotrebe proizvoda koji ih sadrži, način prikupljanja, obrade, skladištenja i trajnog zbrinjavanja, kao i način obeležavanja proizvoda koji sadrže supstance koje oštećuju ozonski omotač;
bliže uslove koje pravna i fizička lica moraju da ispunjavaju za obavljanje poslova održavanja i/ili popravke i isključivanje iz upotrebe proizvoda koji sadrže supstance koje oštećuju ozonski omotač;
program kontrole kvaliteta vazduha.
Ministar će propisati:
sadržaj planova kvaliteta vazduha;
sadržaj kratkoročnih akcionih planova;
dozvoljene emisione faktore za isparljiva organska jedinjenja koja potiču iz procesa skladištenja i distribucije nafte i naftnih derivata;
dozvoljene količine isparljivih organskih jedinjenja u određenim proizvodima kao što su boje i lakovi;
način postupanja sa određenim fluorovanim gasovima sa efektom staklene bašte;
pravilnik o uslovima za izdavanje dozvola stručnim organizacijama i saglasnosti operaterima, za merenje kvaliteta vazduha i emisije.
V. PREDLOG DA SE ZAKON DONESE PO HITNOM POSTUPKU
Ovaj zakon potrebno je doneti po hitnom postupku, imajući u vidu ciljeve zbog kojih se zakon donosi, a to su pre svega zaštita vazduha, uspostavljanje, održavanje i unapređivanje jedinstvenog sistema upravljanja kvalitetom vazduha na teritoriji Republike Srbije, utvrđivanje i ostvarivanje mera u oblasti zaštite i poboljšanja kvaliteta vazduha kako bi se izbegle, sprečile ili smanjile štetne posledice po ljudsko zdravlje i životnu sredinu, očuvanje kvaliteta vazduha, ako je vazduha čist i njegovo poboljšanje ako je zagađen, sprečavanje i smanjenje zagađenja koja utiču na oštećenje ozonskog omotača i klimatske promene, procenjivanje i pribavljanje odgovarajućih podataka o kvalitetu vazduha na osnovu standardizovanih metoda i merila, kao i osiguranje dostupnosti tih podataka javnosti, obezbeđenje izvršavanja obaveza preuzetih međunarodnim ugovorima i sporazumima i učestvovanje u međunarodnoj saradnji u oblasti zaštite i poboljšanja kvaliteta vazduha, i razloge za donošenje zakona.
Postojeća pravna regulativa tj. odredbe koje se odnose na zaštitu vazduha, (stari Zakon o zaštiti životne sredine iz 1991. godine, novi Zakon o zaštiti životne sredine iz 2004. godine, set zakona kojima se zaštita vazduha uređuje samo načelno, neujednačenost kaznenih odredbi, neujednačenost u procedurama i sl.), u mnogome stvara konfuziju i otežava rad i poslovanje kako privrednih subjekata, tako i zaposlenih u državnim organima, a o šteti koja se usled toga nanosi vazduhu, koji se ovim zakonom štiti, verovatno ne treba posebno da se govori. Takođe podzakonski akti (pravilnici) su zastareli i neusklađeni sa propisima EU. Treba naglasiti da stalno pogoršavanje stanja kvaliteta vazduha, štetne posledice zagađenog vazduha po ljudsko zdravlje, životnu sredinu i klimu, koje predstavlja i jedno od osnovnih pitanja politike EU, naprosto više ne može da čeka i hitno je potrebno na celovit i sistemski način urediti ovu oblast.
Razlozi za hitno donošenje su takođe obaveze koje proizilaze iz međunarodnih konvencija i direktiva Evropske unije, na osnovu kojih je potrebno doneti podzakonska akta.