Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine

PREDLOG ZAKONA

O IZMENAMA I DOPUNAMA

ZAKONA O ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE

Član 1.

U Zakonu o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”, broj 135/04), u članu 3. tač. 8), 18), 19) i 24) menjaju se i glase:

„8) registar izvora zagađivanja životne sredine jeste skup sistematizovanih podataka i informacija o vrstama, količinama, načinu i mestu unošenja, ispuštanja ili odlaganja zagađujućih materija u gasovitom, tečnom i čvrstom agregatnom stanju ili ispuštanja energije (buke, vibracija, toplote, jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja) iz tačkastih, linijskih i površinskih izvora zagađivanja u životnu sredinu;

18) emisija jeste ispuštanje i isticanje zagađujućih materija u gasovitom, tečnom i čvrstom agregatnom stanju ili emisije energije iz izvora zagađivanja u životnu sredinu;

19) nivo zagađujuće materije jeste koncentracija zagađujuće materije u životnoj sredini, kojom se izražava kvalitet životne sredine u određenom vremenu i prostoru;

24) udes jeste iznenadni i nekontrolisani događaj koji nastaje oslobađanjem, izlivanjem ili rasipanjem opasnih materija, obavljanjem aktivnosti pri proizvodnji, upotrebi, preradi, skladištenju, odlaganju ili dugotrajnom neadekvatnom čuvanju (u daljem tekstu: hemijski udes);”.

Posle tačke 26) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom i dodaju tač. 27) , 28), 29), 30), 31), 32) i 33) koje glase:

„27) izvori zagađivanja životne sredine jesu lokacijski određeni i prostorno ograničeni tačkasti, linijski i površinski izvori zagađujućih materija i energije u životnu sredinu;

28) zainteresovana javnost jeste javnost na koju utiče ili na koju može uticati donošenje odluke nadležnog organa ili koja ima interesa u tome, uključujući i udruženja građana i društvene organizacije koje se bave zaštitom životne sredine i koje su evidentirane kod nadležnog organa;

29) nadležni organ jeste organ odgovoran za sprovođenje obaveza u okviru ovlašćenja utvrđenih ovim zakonom, i to:

ministarstvo nadležno za poslove životne sredine;

pokrajinski organ nadležan za poslove životne sredine;

nadležni organ jedinice lokalne samouprave;

30) operater jeste svako fizičko ili pravno lice koje, u skladu sa propisima, upravlja seveso postrojenjem, odnosno kompleksom ili ga kontroliše ili je ovlašćen za donošenje ekonomskih odluka u oblasti tehničkog funkcionisanja postrojenja;

31) seveso postrojenje, odnosno postrojenje u kojem se obavljaju aktivnosti u kojima je prisutna ili može biti prisutna opasna materija (u daljem tekstu: seveso postrojenje) jeste tehnička jedinica unutar kompleksa gde se opasne materije proizvode, koriste, skladište ili se njima rukuje. Postrojenje uključuje svu opremu, zgrade, cevovode, mašine, alate, interne koloseke i depoe, dokove, istovarna pristaništa za postrojenja, pristane, skladišta ili slične građevine, na vodi ili kopnu, a koje su nužne za funkcionisanje postrojenja;

32) kompleks podrazumeva prostornu celinu pod kontrolom operatera, gde su opasne materije prisutne u jednom ili više postrojenja, uključujući pojedinačnu ili zajedničku infrastrukturu, odnosno pojedinačne ili zajedničke aktivnosti;

33) zahtevi u pogledu kvaliteta životne sredine jesu skup uslova i zahteva koji moraju biti ispunjeni u određeno vreme i na određenom prostoru ili u pojedinim medijumima životne sredine, u skladu sa posebnim propisima.”

Član 2.

U članu 12. stav 2. reči: „Narodna skupština” zamenjuju se rečju: „Vlada”.

U stavu 4. reči: „Vlada Republike Srbije” zamenjuju se rečju: „Vlada”.

Stav 5. menja se i glasi:

„Na osnovu podataka i evidencija o izvršenju planova, programa i osnova, ministarstvo nadležno za poslove životne sredine (u daljem tekstu: Ministarstvo), u saradnji sa drugim nadležnim ministarstvima, jedanput u dve godine priprema izveštaj o realizaciji Nacionalne strategije i podnosi ga Vladi.”

Član 3.

U članu 15. stav 2. reči: „ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine (u daljem tekstu: Ministarstvo)” zamenjuju se rečju: „Ministarstvo”.

Član 4.

Naslov iznad člana 16. i član 16. menjaju se i glase:

„Sanacija i remedijacija

Član 16.

Pravno i fizičko lice koje degradira životnu sredinu dužno je da izvrši remedijaciju ili na drugi način sanira degradiranu životnu sredinu, u skladu sa projektima sanacije i remedijacije.

Na projekte iz stava 1. ovog člana Ministarstvo daje saglasnost.

Ministar nadležan za poslove životne sredine (u daljem tekstu: ministar) propisuje metodologiju za izradu projekata sanacije i remedijacije, osim za projekte eksploatacije mineralnih sirovina koji su uređeni posebnim propisima.”

Član 5.

Član 22. menja se i glasi:

„Zaštita zemljišnog prostora (zemljišta) i njegovog održivog korišćenja ostvaruje se merama sistemskog praćenja kvaliteta zemljišta, praćenjem indikatora za ocenu rizika od degradacije zemljišta, kao i sprovođenjem remedijacionih programa za otklanjanje posledica kontaminacije i degradacije zemljišnog prostora, bilo da se oni dešavaju prirodno ili da su uzrokovani ljudskim aktivnostima.

Prilikom promene nosioca prava korišćenja zemljišta, korisnik zemljišta čije pravo korišćenja prestaje, a čija delatnost je uticala, odnosno mogla da utiče ili ometa prirodne funkcije zemljišta, dužan je da izradi izveštaj o stanju zemljišta.

Program sistemskog praćenja kvaliteta zemljišta, indikatore za ocenu rizika od degradacije zemljišta i metodologiju za izradu remedijacionih programa iz stava 1. ovog člana propisuje Vlada.

Ministar propisuje sadržinu i metodologiju izrade izveštaja o stanju zemljišta iz stava 2. ovog člana.”

Član 6.

Član 23. menja se i glasi:

„Vode se mogu koristiti i opterećivati, a otpadne vode ispuštati u vode uz primenu odgovarajućeg tretmana, na način i do nivoa koji ne predstavlja opasnost za prirodne procese ili za obnovu kvaliteta i količine vode i koji ne umanjuje mogućnost njihovog višenamenskog korišćenja.

Zaštita i korišćenje voda ostvaruje se u okviru integralnog upravljanja vodama preduzimanjem i sprovođenjem mera za očuvanje površinskih i podzemnih voda i njihovih rezervi, kvaliteta i količina, kao i zaštitom u skladu sa posebnim zakonom.

Radi zaštite i očuvanja količina i kvaliteta podzemnih rezervi voda vrše se detaljni istražni radovi, kao i izrada bilansa rezervi podzemnih voda.

Zaštita voda ostvaruje se preduzimanjem mera sistematskog i kontrolnog praćenja kvaliteta voda, smanjivanjem zagađivanja voda zagađujućim materijama ispod propisanih graničnih vrednosti i preduzimanjem tehničko-tehnoloških i drugih potrebnih mera za njihovo prečišćavanje, kako bi se sprečilo unošenje u vode opasnih, otpadnih i dugih štetnih materija, kao i praćenjem uticaja zagađenih voda na zdravlje ljudi, životinjski i biljni svet i životnu sredinu. Zaštita voda obuhvata i zaštitu voda od uticaja prekograničnog zagađenja, tako da se obezbeđuje očuvanje voda u celini.”

Član 7.

Član 29. menja se i glasi:

„Upravljanje opasnim materijama vrši se pod uslovima i na način kojim se obezbeđuje smanjenje rizika od njihovih opasnih svojstava po životnu sredinu i zdravlje ljudi i to u procesu proizvodnje, skladištenja, korišćenja i odlaganja.

Pravno i fizičko lice koje upravlja opasnim materijama dužno je da planira, organizuje i preduzima sve potrebne preventivne, zaštitne, sigurnosne i sanacione mere kojima se rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi svodi na najmanju moguću meru.

Ministar, u saradnji sa ministrima nadležnim za zdravlje, bezbednost na radu, rudarstvo i energetiku i unutrašnje poslove propisuje bliže uslove koje moraju da ispunjavaju skladišta opasnih materija, kao i uputstvo o uslovima i načinu skladištenja opasnih materija.”

Član 8.

U članu 33. stav 1. posle tačke 1) dodaje se tačka 1a) koja glasi:

„1a) obezbedi očuvanje i održavanje značajnih ili karakterističnih obeležja predela, unapređivanje predela, njihovo ponovno uspostavljanje i stvaranje, a koja su od velikog značaja za zaštitu divlje flore i faune i njihovih staništa;”.

Član 9.

U članu 34. stav 1. posle tačke 2) dodaju se tač. 2a) i 2b) koje glase:

„2a) utvrđivanje mera integrisane zaštite i planiranja predela koje obuhvataju područja izvan zaštićenih prirodnih dobara, radi uređenja dugoročne koncepcije, namene i organizacije predela i usklađivanja višenamenskog korišćenja prostora koje ugrožava predeo (poljoprivreda, šumarstvo, vodoprivreda, rudarstvo, energetika, saobraćaj, stanovanje, rekreacije i dr.);

2b) utvrđivanje područja u kojima će se dugoročno sačuvati odgovarajuće udaljenosti između objekata u kojima je prisutna ili može biti prisutna jedna ili više opasnih materija u količinama koje su veće od propisanih i stambenih područja, javnih prostora, kao i područja od posebnog značaja, radi zaštite života i zdravlja ljudi i životne sredine;”.

Član 10.

U članu 35. stav 1. posle reči: „vrši se za” dodaje se reč: „strategije,”.

Član 11.

U članu 36. stav 2. menja se i glasi:

„Procena uticaja vrši se za projekte iz oblasti industrije, rudarstva, metalurgije, energetike, saobraćaja, infrastrukture, turizma, poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, upravljanja otpadom i komunalnih delatnosti, u skladu sa posebnim propisom kojim se utvrđuje lista projekata za koje se vrši procena uticaja.”

Član 12.

U članu 37. stav 1. posle reči: „postrojenja” dodaju se reči: „i aktivnosti”, a posle reči: „životnu sredinu” dodaju se reči: „ili materijalna dobra”.

Član 13.

Član 38. menja se i glasi:

„Operater seveso postrojenja, odnosno kompleksa u kome se obavljaju aktivnosti u kojima je prisutna ili može biti prisutna jedna ili više opasnih materija u propisanim količinama, dužan je da preduzme sve neophodne mere za sprečavanje hemijskog udesa i ograničavanja uticaja tog udesa na život i zdravlje ljudi i životnu sredinu u cilju stvaranja uslova za upravljanje rizikom, u skladu sa ovim zakonom.”

Član 14.

Naziv pododeljka „2.1. Standardi kvaliteta životne sredine i standardi emisije” menja se i glasi:

„2.1. Zahtevi u pogledu kvaliteta životne sredine i zahtevi u pogledu emisija”

Član 15.

U članu 39. st. 1. i 3. menjaju se i glase:

„U Republici Srbiji utvrđuju se zahtevi u pogledu kvaliteta životne sredine, odnosno granične vrednosti nivoa zagađujućih materija, buke, zračenja i energije i granične vrednosti njihovih emisija u vazduh, vodu i zemljište, uključujući i emisiju iz mobilnih izvora zagađivanja.

Granične vrednosti iz stava 1. ovog člana utvrđuje Vlada u skladu sa posebnim propisima.”

Član 16.

U članu 40. stav 1. reči: „propisani standardi emisije i imisije” zamenjuju se rečima: „propisani zahtevi emisije i nivoa zagađujućih materija u medijumima životne sredine.”

U stavu 3. posle reči: „proizvode i” dodaje se reč: „/ili”.

Član 17.

Naslov iznad člana 41. Ograničenje radi primene standarda menja se i glasi:

„Ograničenje radi postizanja zahteva

U članu 41. stav 1. reči: „postepene primene standarda emisija i imisija” zamenjuju se rečima: „postepenog ispunjavanja zahteva u pogledu emisija i nivoa zagađujućih materija u medijumima životne sredine”.

Član 18.

Član 43. menja se i glasi:

„Vlada utvrđuje kriterijume za određivanje statusa ugrožene životne sredine i za utvrđivanje prioriteta za sanaciju i remedijaciju.

Na osnovu kriterijuma iz stava 1. ovog člana, status ugrožene životne sredine i prioritete za sanaciju i remedijaciju za područje od značaja za Republiku Srbiju određuje Ministarstvo, uz pribavljeno mišljenje drugih nadležnih organa, a za područje od lokalnog značaja određuje jedinica lokalne samouprave.”

Član 19.

U članu 44. stav 2. reči: „JUS-ISO” zamenjuju se rečima: „SRPS-ISO”.

Član 20.

U članu 45. stav 2. reč: „ocenjivač” zamenjuje se rečju: „proverivač”, a reči: „iz pravnog i fizičkog lica ili van njega”, brišu se.

U stavu 4. tačka 2. reči: „ocenjivača EMAS” zamenjuju se rečima: „EMAS verifikatora”.

Stav 6. menja se i glasi:

„Bliže uslove za podnošenje zahteva iz stava 4. ovog člana, kao i obrazac zahteva propisuje ministar.”

U stavu 9. reč: „jedne” zamenjuje se rečju: „tri”.

Posle stava 10. dodaje se stav 11. koji glasi:

„Provera ispunjenosti uslova pravnog i fizičkog lica upisanog u registar vrši se jednom godišnje.”

Član 21.

U članu 46. stav 1. reči: „ocenjivača EMAS” zamenjuju se rečima: „EMAS verifikatora”.

U stavu 2. reči: „ocenjivač EMAS” zamenjuju se rečima: „EMAS verifikator”.

Član 22.

U članu 47. stav 3. reči: „akreditovanih ocenjivača” zamenjuju se rečima: „akreditovanih verifikatora”, a reči: „akreditacije ocenjivača EMAS” zamenjuju se rečima: „akreditacije EMAS verifikatora ”.

U stavu 4. reči: „ocenjivač EMAS” zamenjuju se rečima: „EMAS verifikator”.

Posle stava 5. dodaje se stav 6. koji glasi:

„Ministar propisuje sadržinu, izgled i način vođenja registra iz stava 1. ovog člana.”

Član 23.

Naziv pododeljka „2.3. Standardi proizvoda, procesa i usluga” menja se i glasi:

„2.3. Zahtevi kvaliteta za proizvode, procese i usluge”

Član 24.

U članu 51. stav 1. reči: „propisane standarde zaštite životne sredine, odnosno standarde kvaliteta proizvoda” zamenjuju se rečima: „zahteve u pogledu životne sredine, odnosno zahteve kvaliteta proizvoda”.

Član 25.

U članu 53. stav 1. reči: „izuzev proizvoda za ishranu, pića i farmaceutskih proizvoda” zamenjuju se rečima: „izuzev proizvoda za ishranu, poljoprivrednih i drugih proizvoda dobijenih u skladu sa propisima kojima se reguliše organska proizvodnja, proizvodnja pića, proizvodnja farmaceutskih proizvoda i medicinske opreme”.

U stavu 2. reč: „procese” zamenjuje se rečju: „proizvode”.

U stavu 3. posle reči: „proizvode” zapeta i reč: „procese” brišu se, a posle reči: „proizvodnjom,” reči: „odnosno odvijanjem”, brišu se.

U stavu 4. posle reči: „uslove” dodaje se reč: „kriterijume”, a posle reči: „proizvode” zapeta i reč: „procese ” brišu se.

Član 26.

U članu 54. posle stava 5. dodaje se novi stav 6. koji glasi:

„Ministar propisuje visinu troškova iz stava 5. ovog člana.”

U dosadašnjem stavu 6. koji postaje stav 7. posle reči: „proizvod” zapeta i reč: „proces” brišu se.

Član 27.

U članu 55. stav 1. tačka 6) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom i dodaje tačka 7) koja glasi:

„7) doprinos u oblasti zaštite prirode.”

Stav 2. briše se.

Dosadašnji stav 3. postaje stav 2.

Član 28.

Naziv pododeljka „3.1. Proizvodnja i promet” menja se i glasi: „3.1. Promet”, a naslov iznad člana 56. i član 56. brišu se.

Član 29.

Naziv pododeljka „3.2. Postupanje sa opasnim materijama”, naslov iznad člana 58. i član 58. menjaju se i glase:

„3.2. Zaštita od hemijskog udesa

Obaveze operatera

Član 58.

Operater seveso postrojenja, odnosno kompleksa u kome se obavljaju aktivnosti u kojima je prisutna ili može biti prisutna jedna ili više opasnih materija, u jednakim ili većim količinama od propisanih, dužan je da dostavi Obaveštenje, odnosno izradi Politiku prevencije udesa ili Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa, u zavisnosti od količina opasnih materija kojima vrši te aktivnosti i da preduzme mere za sprečavanje hemijskog udesa i ograničavanja uticaja tog udesa na život i zdravlje ljudi i životnu sredinu, utvrđene u tim dokumentima.

Ministar propisuje listu opasnih materija i njihove količine i kriterijume za određivanje vrste dokumenata koje izrađuje operater iz stava 1. ovog člana.”

Član 30.

Posle člana 58. dodaje se naslov iznad člana i član 58a koji glase:

„Sadržina Politike prevencije udesa

Član 58a

Politika prevencije udesa sadrži ciljeve i principe delovanja operatera, radi kontrole opasnosti od hemijskog udesa.

Politika prevencije udesa iz stava 1. ovog člana mora da sadrži dovoljno elemenata proporcionalnih opasnostima od udesa na osnovu kojih operater može obezbediti visok stepen zaštite ljudi i životne sredine od hemijskog udesa.

Politiku prevencije udesa operater je dužan da izradi najkasnije šest meseci po dostavljanju Obaveštenja iz člana 59. ovog zakona.

Ministar bliže propisuje sadržinu Politike prevencije udesa.”

Član 31.

Naslov iznad člana 59. i član 59. menjaju se i glase:

„Obaveza dostavljanja obaveštenja

Član 59.

Operater koji je u obavezi da izradi Politiku prevencije udesa dužan je da Ministarstvu, pre izrade Politike prevencije udesa, dostavi Obaveštenje o:

novom seveso postrojenju, odnosno kompleksu najmanje tri meseca pre početka rada;

postojećem seveso postrojenju, odnosno kompleksu najkasnije godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona;

postojećem seveso postrojenju, odnosno kompleksu čije su aktivnosti bile takve da su opasne materije bile prisutne u količinama manjim od propisanih u slučaju povećanja količina opasnih materija do količina propisanih u članu 58. ovog zakona, najkasnije tri meseca od dana promene;

o trajnom prestanku rada seveso postrojenja, odnosno kompleksa, kao i u slučaju modifikacije seveso postrojenja, odnosno kompleksa odnosno svakoj promeni koja može uticati na mogućnost nastanka hemijskog udesa.

Ministar propisuje sadržinu Obaveštenja iz stava 1. ovog člana.”

Član 32.

Naslov iznad člana 60. i član 60. menjaju se i glase:

„Sadržina Izveštaja o bezbednosti i Plana zaštite od udesa

Član 60.

Izveštaj o bezbednosti sadrži naročito: informacije o sistemu upravljanja i organizacije operatera u cilju sprečavanja hemijskog udesa; opis lokacije na kojoj se nalazi seveso postrojenje, odnosno kompleks; opis seveso postrojenja, odnosno kompleksa; analizu rizika od hemijskog udesa i način njegovog sprečavanja; mere zaštite i interventne mere za ograničavanje posledica hemijskog udesa; popis opasnih materija i dr.

Plan zaštite od udesa sadrži naročito mere koje se preduzimaju u okviru seveso postrojenja, odnosno kompleksa u slučaju hemijskog udesa ili u slučaju nastanka okolnosti koje mogu izazvati hemijski udes.

Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa izrađuje operater iz člana 58. ovog zakona.

Za izradu dokumenata iz stava 3. ovog člana može se angažovati drugo pravno lice ili preduzetnik ako je upisano u odgovarajući registar za obavljanje delatnosti projektovanja, inženjeringa i izrade studija i analiza. U slučaju angažovanja drugog pravnog lica ili preduzetnika, u izradi tih dokumenata mora učestvovati lice stalno zaposleno kod operatera iz člana 58. ovog zakona.

Operater je dužan da razmenjuje informacije i da usklađuje Plan zaštite od udesa sa Planom zaštite od udesa koji donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave, autonomne pokrajine i Republike Srbije.

Ministar bliže propisuje sadržinu i metodologiju izrade Izveštaja o bezbednosti i Plana zaštite od udesa.”

Član 33.

Posle člana 60. dodaju se čl. 60a, 60b, 60v, 60g, 60d, 60đ, 60e, 60ž, 60z, 60i i 60j koji glase:

„Dostavljanje Izveštaja o bezbednosti i Plana zaštite od udesa

Član 60a

Operater iz člana 58. ovog zakona dužan je da izradi i dostavi Ministarstvu Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa:

za novo seveso postrojenje, odnosno kompleks najmanje tri meseca pre početka rada;

za postojeće seveso postrojenje, odnosno kompleks najkasnije u roku od osamnaest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona;

za postojeće seveso postrojenje, odnosno kompleks čije su aktivnosti bile takve da su opasne materije bile prisutne u količinama manjim od propisanih, u slučaju povećanja količina opasnih materija do količina propisanih u članu 58. ovog zakona, najkasnije šest meseci od dana promene.

Operater iz stava 1. ovog člana podnosi zahtev za davanje saglasnosti na Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa, zajedno sa tim dokumentima.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana, operater je dužan da dostavi dokaz o uplaćenoj administrativnoj taksi.

Operater je dužan da Izveštaj o bezbednosti periodično pregleda i po potrebi ažurira:

najmanje svakih pet godina;

samoinicijativno ili na zahtev Ministarstva zbog novih činjenica do kojih se došlo na osnovu analize drugih hemijskih udesa ili izbegnutih udesa.

U slučaju modifikacije procesa rada, promene prirode ili količine opasne materije ili drugih promena, koje mogu uticati na opasnost od nastanka hemijskog udesa, operater mora odmah da izvrši promene u Izveštaju o bezbednosti i Planu zaštite od udesa i dostavi ih Ministarstvu, a u slučaju da se izmene odnose na modifikaciju postrojenja ili skladišta, pre sprovođenja tih modifikacija.

Plan zaštite od udesa operater je dužan da pregleda, testira i po potrebi ažurira najmanje svake tri godine.

Dostavljanje informacija iz Plana zaštite od udesa

Član 60b

Operater iz člana 58. ovog zakona dužan je da obezbedi da se informacija o bezbednosnim merama i postupcima u slučaju hemijskog udesa iz Plana zaštite od udesa dostavi svim pravnim licima i javnim ustanovama (škole, bolnice i dr.), kao i fizičkim licima, koja mogu biti zahvaćena posledicama hemijskog udesa.

Informacija iz stava 1. ovog člana obavezno se ažurira svake tri godine, a posebno u slučaju nastupanja okolnosti iz člana 60a stav 5. ovog zakona.

Ažurirana informacija iz stava 1. ovog člana mora biti dostupna javnosti.

Period između dva redovna dostavljanja informacija javnosti ne sme biti duži od pet godina.

Javni uvid, prezentacija i javna rasprava o Izveštaju o bezbednosti

Član 60v

Operater je dužan da obezbedi da Izveštaj o bezbednosti i spisak opasnih materija koje su prisutne u seveso postrojenju, odnosno kompleksu bude dostupan javnosti.

Nadležni organ obezbeđuje javni uvid, organizuje prezentaciju i sprovodi javnu raspravu o Izveštaju o bezbednosti u postupku odlučivanja o davanju saglasnosti na Izveštaj o bezbednosti.

Podnosilac Izveštaja o bezbednosti može, po odobrenju nadležnog organa, da ne iznese određene delove izveštaja na javni uvid i prezentaciju zbog čuvanja industrijske, komercijalne i lične tajne, javne bezbednosti ili odbrane zemlje.

Nadležni organ u roku od sedam dana od dana prijema Izveštaja o bezbednosti obaveštava podnosioca izveštaja, zainteresovane organe i organizacije i javnost o vremenu i mestu javnog uvida, javne prezentacije, kao i javne rasprave o Izveštaju o bezbednosti.

Javna rasprava može se održati najranije dvadeset dana od dana obaveštavanja javnosti.

Podnosilac Izveštaja o bezbednosti učestvuje u prezentaciji i javnoj raspravi.

Na postupak javnog uvida, prezentacije i javne rasprave o Izveštaju o bezbednosti shodno se primenjuje propis o postupku javnog uvida, prezentacije i javne rasprave o studiji procene uticaja na životnu sredinu.

Dokazi u Izveštaju o bezbednosti

Član 60g

Operater je dužan da u Izveštaju o bezbednosti dokaže da je:

ustanovio odgovarajuću politiku i utvrdio sistem za upravljanje bezbednošću radi njene primene;

prepoznao opasnost od hemijskog udesa i preduzeo potrebne mere radi prevencije nastanka hemijskog udesa, odnosno ograničavanja posledica tog udesa na ljude i životnu sredinu;

vodio računa o bezbednosti i pouzdanosti pri projektovanju, izgradnji, upravljanju i održavanju svih postrojenja i skladišnih prostora, opreme i infrastrukture koje su povezane sa opasnostima od hemijskog udesa;

prihvatio i u Izveštaj o bezbednosti uneo opravdane primedbe i predloge javnosti.

Dokazi u Planu zaštite od udesa

Član 60d

Operater je dužan da u Planu zaštite od udesa dokaže da je:

predvideo i obezbedio sprovođenje svih neophodnih mera za ograničavanje i kontrolu hemijskog udesa, radi ublažavanja posledica tog udesa na ljude, životnu sredinu i imovinu;

predvideo i obezbedio način dostavljanja informacija nadležnim organima i široj javnosti;

predvideo odgovarajuće mere čišćenja, sanacije i rekultivacije životne sredine nakon hemijskog udesa;

obradio dovoljno podataka za izradu planova zaštite od hemijskog udesa na nivou Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave (u daljem tekstu: eksterni planovi).

Saglasnost na Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa

Član 60đ

Ministarstvo daje saglasnost na Izveštaj o bezbednosti, odnosno na Plan zaštite od udesa o ispunjenosti zahteva iz čl. 60g i 60d ovog zakona.

Ministarstvo može tražiti izmene i dopune dokumenata iz stava 1. ovog člana ako utvrdi da ne sadrže potrebne podatke.

Rešenje kojim se zabranjuje rad ili puštanje u rad seveso postrojenja

Član 60e

U slučaju kada nisu ispunjeni uslovi za saglasnost na dokumenta iz člana 60đ ovog zakona, ministar donosi rešenje kojim se zabranjuje rad ili puštanje u rad seveso postrojenja, odnosno kompleksa ili dela postrojenja, odnosno kompleksa i skladišnog prostora.

Na rešenje iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba.

Žalba ne zadržava izvršenje rešenja.

Po žalbi na prvostepeno rešenje odlučuje Vlada.

Imenovanje posebne radne grupe

Član 60ž

Radi ocene Izveštaja o bezbednosti i Plana zaštite od udesa ministar u skladu sa propisima kojima se uređuje državna uprava, može rešenjem imenovati posebnu radnu grupu – tehničku komisiju (u daljem tekstu: tehnička komisija).

Rešenjem iz stava 1. ovog člana određuju se zadaci, sastav i rukovodilac, rok za izvršenje zadataka i druga pitanja koja su značajna za rad tehničke komisije.

Tehnička komisija bez odlaganja dostavlja Ministarstvu mišljenje o ispunjenosti zahteva iz čl. 60g i 60d ovog zakona.

Predsednik tehničke komisije imenuje se iz reda zaposlenih ili postavljenih lica u Ministarstvu.

Za članove tehničke komisije mogu biti imenovana lica sa visokom stručnom spremom odgovarajuće struke, odnosno smera i odgovarajućim stručnim rezultatima, a iz reda:

zaposlenih ili postavljenih lica u Ministarstvu;

zaposlenih ili postavljenih lica u drugim organima i organizacijama;

nezavisnih stručnjaka.

Članovi komisije ne mogu biti lica koja su:

učestvovala u izradi Izveštaja o bezbednosti i Plana zaštite od udesa;

osnivač pravnog lica ili preduzetnik koji je izradio Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa ili zaposleni kod tih lica;

operater ili zaposleni kod operatera.

Obaveza vođenja evidencije

Član 60z

Na osnovu Izveštaja o bezbednosti i Obaveštenja Ministarstvo utvrđuje i vodi evidenciju o operaterima i seveso postrojenjima, odnosno kompleksima sa povećanom verovatnoćom nastanka hemijskog udesa ili sa povećanim posledicama tog udesa zbog njihove lokacije, blizine sličnih postrojenja ili zbog vrste uskladištenih opasnih materija.

Operateri iz stava 1. ovog člana dužni su da razmenjuju informacije koje su neophodne pri izradi Izveštaja o bezbednosti i Plana zaštite od udesa, kako bi se u tim dokumentima vodilo računa o prirodi i opsegu zajedničke opasnosti od hemijskog udesa.

O operateru, odnosno seveso postrojenju, odnosno kompleksu iz stava 1. ovog člana Ministarstvo obaveštava nadležne organe u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita i spašavanje, radi izrade eksternih planova.

Registar postrojenja i registar prijavljenih udesa

Član 60i

Na osnovu Izveštaja o bezbednosti i Obaveštenja Ministarstvo vodi registar postrojenja, kao i registar udesa koji su prijavljeni.

Obaveštavanje o udesu

Član 60j

Operater iz člana 58. ovog zakona dužan je da odmah o hemijskom udesu obavesti Ministarstvo i organe nadležne za postupanje u vanrednim situacijama u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita i spašavanje, i to o: okolnostima vezanim za hemijski udes, prisutnim opasnim materijama, raspoloživim podacima za procenu posledica hemijskog udesa za ljude i životnu sredinu i o preduzetim hitnim merama.

Operater iz stava 1. ovog člana dužan je da obavesti nadležne organe o naknadno prikupljenim podacima koji utiču na ranije utvrđene činjenice i zaključke.

Operater iz stava 1. ovog člana dužan je da u razumnom roku obavesti nadležne organe o planiranim merama za otklanjanje srednjoročnih i dugoročnih posledica hemijskog udesa i za sprečavanje nastanka ponovnog udesa.

Operater iz stava 1. ovog člana dužan je da sprovede hitne, srednjoročne i dugoročne mere otklanjanja posledica hemijskog udesa, kao i da, nakon izvršene analize svih aspekata hemijskog udesa, dâ preporuke za buduće preventivne mere.

Ministarstvo vrši nadzor i kontrolu izvršenja obaveza operatera iz st. 1 – 4. ovog člana.”

Član 34.

Član 61. menja se i glasi:

„Državni organi, organi autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, na osnovu nadležnosti iz propisa kojima se uređuje zaštita i spašavanje, donose eksterne planove, koji su sastavni deo planova za reagovanje u vanrednim situacijama.”

Član 35.

Posle člana 61. dodaju se čl. 61a, 61b i 61v koji glase:

„Obaveštenje o operaterima, odnosno seveso postrojenjima, odnosno kompleksima čije aktivnosti mogu izazvati hemijski udes sa prekograničnim efektima

Član 61a

Ministarstvo na osnovu Izveštaja o bezbednosti iz člana 60. ovog zakona utvrđuje operatere i seveso postrojenja, odnosno komplekse čije aktivnosti mogu izazvati hemijski udes sa prekograničnim efektima i o tome obaveštava u što kraćem roku, a najkasnije kada obaveštava domaću javnost, nadležni organ zemlje koja može biti pogođena posledicama tog udesa.

Ministarstvo vodi evidenciju o operaterima i seveso postrojenjima, odnosno kompleksima iz stava 1. ovog člana.

Ako nadležni organ druge zemlje smatra da obaveštenje iz stava 1. ovog člana ne sadrži sva seveso postrojenja, odnosno komplekse čije aktivnosti mogu izazvati hemijski udes sa posledicama u njegovoj zemlji tražiće od Ministarstva dodatne podatke.

Ako Ministarstvo zaključi da je zahtev nadležnog organa druge zemlje neosnovan obavestiće ga o svom stavu.

Ako se ne postigne saglasnost sa nadležnim organom zainteresovane zemlje ovo pitanje rešiće se u skladu sa međunarodnim ugovorom koji obavezuje Republiku Srbiju.

Ministarstvo obaveštava nadležni organ druge zemlje o svim bitnim činjenicama iz Izveštaja o bezbednosti o seveso postrojenju, odnosno kompleksu čije aktivnosti mogu dovesti do nastanka hemijskog udesa sa prekograničnim posledicama, kao i o svim bitnim činjenicama iz Plana zaštite od udesa tog postrojenja, odnosno kompleksa.

Ministar propisuje postupak obaveštavanja, odnosno razmene podataka o seveso postrojenju, odnosno kompleksu čije aktivnosti mogu dovesti do nastanka hemijskog udesa sa prekograničnim efektima.

Obaveza dostavljanja obaveštenja nadležnog organa druge zemlje

Član 61b

Obaveštenje dobijeno od nadležnog organa druge zemlje o seveso postrojenju, odnosno kompleksu čije aktivnosti mogu prouzrokovati hemijski udes sa efektima na teritoriji Republike Srbije, Ministarstvo dostavlja domaćim organima čija je nadležnost određena propisima kojima se uređuje zaštita i spašavanje radi izrade eksternih planova.

Obaveštenje u slučaju hemijskog udesa ili neposredne opasnosti od hemijskog udesa koji može prouzrokovati prekogranične efekte, kao i eventualna uzajamna pomoć uređeni su propisima o zaštiti i spašavanju.

Izuzeci od primene

Član 61v

Odredbe člana 38. i čl. 58. do 61b ovog zakona neće se primenjivati na: vojna postrojenja; udese izazvane jonizujućim zračenjem; transport opasnih materija u drumskom, železničkom, vodnom, vazdušnom i morskom saobraćaju, odnosno transport izvan kompleksa obuhvaćenih ovim zakonom, uključujući utovar i istovar odnosno transport od i do drugih prevoznih sredstava na dokovima, pristaništima ili ranžirnim stanicama; transport opasnih materija cevovodima uključujući i pumpne stanice, a izvan seveso postrojenja, odnosno kompleksa obuhvaćenih ovim zakonom; udese pri istraživanju i eksploataciji mineralnih sirovina, osim ako se sirovine hemijski i termički prerađuju ili skladište, a sadrže opasne materije u propisanim količinama; lokacije deponija otpadnih materija, izuzev aktivnih otpadnih jalovišta uključujući veštačka jezera, nasipe i brane, koje sadrže opasne materije, a naročito koje potiču od hemijske i termičke obrade minerala.”

Član 36.

U članu 64. stav 1. menja se i glasi:

„Planiranje i upravljanje zaštitom životne sredine obezbeđuje se i ostvaruje sprovođenjem Nacionalnog programa zaštite životne sredine (u daljem tekstu: Nacionalni program) koji donosi Vlada na period od najmanje deset godina.”

Stav 4. menja se i glasi:

„Ministarstvo jedanput u dve godine, u saradnji sa drugim nadležnim ministarstvima, priprema izveštaj o realizaciji Nacionalnog programa i podnosi ga Vladi.”

Dodaje se stav 5. koji glasi:

„Nacionalni program objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije”. ”

Član 37.

Član 65. menja se i glasi:

„Akcioni plan je kratkoročni instrument za implementaciju Nacionalnog programa.

Akcionim planom razrađuju se regulatorne i institucionalne aktivnosti, aktivnosti monitoringa, studije, izrada projektne dokumentacije, ekonomskih i finansijskih instrumenata, informisanje, obrazovanje, rukovođenje i kapitalne investicije.”

Član 38.

U članu 69. stav 3. menja se i glasi:

„Vlada donosi programe monitoringa na osnovu posebnih zakona.”

Član 39.

U članu 70. stav 1. menja se i glasi:

„Monitoring se vrši sistematskim praćenjem vrednosti indikatora, odnosno praćenjem negativnih uticaja na životnu sredinu, stanja životne sredine, mera i aktivnosti koje se preduzimaju u cilju smanjenja negativnih uticaja i podizanja nivoa kvaliteta životne sredine.”

U stavu 2. tačka na kraju zamenjuje se zapetom i dodaju reči: „na osnovu posebnih zakona.”

Član 40.

U članu 71. stav 1. reč: „JUS-ISO“ zamenjuje se rečju: „SRPS”.

St. 2, 3. i 4. brišu se.

Član 41.

Član 72. menja se i glasi:

„Operater seveso postrojenja, odnosno kompleksa koje predstavlja izvor emisija i zagađivanja životne sredine dužan je da, u skladu sa zakonom, preko nadležnog organa, ovlašćene organizacije ili samostalno, obavlja monitoring, odnosno da:

prati indikatore emisija, odnosno indikatore uticaja svojih aktivnosti na životnu sredinu, indikatore efikasnosti primenjenih mera prevencije nastanka ili smanjenja nivoa zagađenja;

obezbeđuje meteorološka merenja za velike industrijske komplekse ili objekte od posebnog interesa za Republiku Srbiju, autonomnu pokrajinu ili jedinicu lokalne samouprave.

Zagađivač je dužan da izradi plan obavljanja monitoringa, da vodi redovnu evidenciju o monitoringu i da dostavlja izveštaje, u skladu sa ovim zakonom.

Vlada utvrđuje vrste aktivnosti i drugih pojava koje su predmet monitoringa, metodologiju rada, indikatore, način evidentiranja, rokove dostavljanja i čuvanja podataka, na osnovu posebnih zakona.

Zagađivač planira i obezbeđuje finansijska sredstva za obavljanje monitoringa, kao i za druga merenja i praćenje uticaja svoje aktivnosti na životnu sredinu.”

Član 42.

Naslov iznad člana 75. Integralni katastar zagađivača menja se i glasi:

„Registri izvora zagađivanja životne sredine

U članu 75. stav 1. reči: „vodi se integralni katastar zagađivača” zamenjuju se rečima: „vode se nacionalni i lokalni registri izvora zagađivanja životne sredine”.

U stavu 2. reči: „Integralni katastar zagađivača” zamenjuju se rečima: „Nacionalni registar izvora zagađivanja životne sredine.”

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

„Lokalni registar izvora zagađivanja životne sredine vodi nadležni organ jedinice lokalne samouprave.”

Dosadašnji stav 3. koji postaje stav 4. menja se i glasi:

„Ministar po pribavljenom mišljenju ministra nadležnog za poslove vodoprivrede propisuje metodologiju za izradu nacionalnog i lokalnog registra izvora zagađivanja, kao i metodologiju za vrste, načine i rokove prikupljanja podataka.”

Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.

Član 43.

Član 76. stav 2. menja se i glasi:

„Agencija za zaštitu životne sredine izrađuje izveštaj iz stava 1. ovog člana na osnovu prikupljenih podataka i informacija najkasnije do 31. maja tekuće godine za prethodnu godinu.”

Dodaje se novi stav 3. koji glasi:

„Nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave dužan je da Agenciji za zaštitu životne sredine tromesečno dostavlja podatke za izradu izveštaja iz stava 1. ovog člana i to za prvo, drugo i treće tromesečje najkasnije u roku od dva meseca po isteku tromesečja, a za poslednje tromesečje do 31. januara.”

Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.

Član 44.

U članu 77. tačka 1) menja se i glasi:

„1) stanju i promenama stanja u životnoj sredini na osnovu podataka i informacija dobijenih praćenjem odgovarajućih indikatora;”.

Tačka 5) briše se.

Član 45.

U članu 78. stav 1. reč: „imisije” zamenjuje se rečima: „nivoa zagađujuće materije”.

Član 46.

U članu 80. tačka 7) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom i dodaje tačka 8) koja glasi:

„8) zaštitu životne sredine na koju se takva informacija odnosi, kao što je lokacija retkih vrsta divlje flore i faune.”

Član 47.

Posle člana 81. dodaje se naslov iznad člana i član 81a koji glase:

„Pravo na pravdu

Član 81a

Zainteresovana javnost u postupku ostvarivanja prava na zdravu životnu sredinu kao stranka ima pravo da pokreće postupak preispitivanja odluke pred nadležnim organom, odnosno sudom, u skladu sa zakonom.”

Član 48.

U članu 83. dodaje se stav 2. koji glasi:

„Sredstva za zaštitu životne sredine mogu se obezbeđivati i putem donacija, kredita, sredstava međunarodne pomoći, sredstava stranih ulaganja namenjenih za zaštitu životne sredine, sredstava iz instrumenata, programa i fondova EU, UN i međunarodnih organizacija.”

Član 49.

U članu 84. stav 2. briše se.

Član 50.

U članu 85. stav 5. menja se i glasi:

„Sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog člana u visini od 60% prihod su budzeta Republike Srbije, a u visini od 40% prihod su budzeta jedinice lokalne samouprave.”

Posle stava 5. dodaje se novi stav 6. koji glasi:

„Sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog člana na teritoriji autonomne pokrajine, u visini od 20% prihod su budzeta Republike Srbije, u visini od 40% prihod su budzeta autonomne pokrajine, a u visini od 40% prihod su budzeta jedinice lokalne samouprave.”

Dosadašnji stav 6. postaje stav 7.

Član 51.

Posle člana 85. dodaje se naslov iznad člana i član 85a koji glase:

„Područja od posebnog interesa

Član 85a

Utvrđuju se područja od posebnog državnog interesa u oblasti zaštite životne sredine.

Vlada propisuje kriterijume i određuje područja iz stava 1. ovog člana.

Visinu i način plaćanja naknade za zagađivanje životne sredine u područjima iz stava 1. ovog člana utvrđuje Vlada.

Sredstva ostvarena od naknade iz stava 3. ovog člana u visini 80% prihod su budzeta Republike Srbije, a u visini 20% prihod su jedinice lokalne samouprave i koriste se namenski za zaštitu i unapređivanje životne sredine u skladu sa programima, odnosno akcionim i sanacionim planovima koji se donose u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonima.”

Član 52.

Naslov iznad člana 87. i član 87. menjaju se i glase:

„Naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine

Član 87.

Jedinica lokalne samouprave može, iz okvira svojih prava i dužnosti, propisati naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine.

Naknadu iz stava 1. ovog člana svojim aktom propisuje skupština jedinice lokalne samouprave.

Obveznici plaćanja naknade iz stava 1. ovog člana su imaoci prava svojine na stambenim i poslovnim zgradama, stanovima i poslovnim prostorijama koji se koriste za stanovanje, odnosno obavljanje poslovne delatnosti (u daljem tekstu: nepokretnost).

Na nepokretnosti iz stava 3. ovog člana na kojoj je konstituisano pravo zakupa obveznik plaćanja naknade je zakupac, a ne imalac prava svojine.

Naknada iz stava 1. ovog člana određuje se prema površini nepokretnosti i plaća se mesečno u visini koja ne može biti veća od najvišeg iznosa propisanog u skladu sa ovim zakonom.

Vlada propisuje najviši iznos naknade iz stava 1. ovog člana.

Jedinica lokalne samouprave aktom iz stava 2. ovog člana utvrđuje visinu, obveznike, rokove, način plaćanja naknade i olakšice za određene kategorije obveznika plaćanja.

Sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog člana koriste se namenski za zaštitu i unapređenje životne sredine prema usvojenim programima, odnosno lokalnim akcionim i sanacionim planovima, u skladu sa strateškim dokumentima koji se donose na osnovu ovog zakona i posebnih zakona.

Jedinica lokalne samouprave ne može propisivati naknade koje su propisane na osnovu čl. 84. i 85. ovog zakona.”

Član 53.

U članu 90. stav 2. menja se i glasi:

„Fond ima svojstvo pravnog lica sa javnim ovlašćenjima.”

Član 54.

U članu 92. stav 1. tačka 1) menja se i glasi:

„1) namenskih sredstava budzeta Republike Srbije ostvarenih po osnovu naknada propisanih u čl. 27. i 45. i određenih naknada iz čl. 85. i 85a ovog zakona;”.

Član 55.

U članu 93. stav 1. reč: „standarde” zamenjuje se rečju: „primere”.

U stavu 2. tačka 5) posle reči: „biodiverziteta” dodaju se reči: „i geodiverziteta”.

Tačka 8) briše se.

Posle tačke 14) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom i dodaje tačka 15) koja glasi:

„15) finansiranje programa, projekata i drugih aktivnosti iz oblasti osnovnih geoloških istraživanja.”

Član 56.

U članu 94. posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:

„Sredstva Fonda mogu se koristiti za finansiranje posebnih podsticajnih mera u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonima.”

Član 57.

Član 100. menja se i glasi:

„Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave u obavezi su da otvore budzetski fond u skladu sa zakonom kojim se uređuje budzetski sistem.

Naknade ostvarene po osnovu čl. 85. i 87. ovog zakona prihod su budzetskog fonda iz stava 1. ovog člana.

Sredstva budzetskog fonda koriste se u skladu sa članom 93. ovog zakona, na osnovu utvrđenog programa korišćenja sredstava budzetskog fonda koji donosi nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.

Nadležni organ jedinice lokalne samouprave dužan je da pribavi saglasnost Ministarstva na predlog programa korišćenja sredstava budzetskog fonda iz stava 1. ovog člana.

Izveštaj o korišćenju sredstava ostvarenih po osnovu naknade iz čl. 85. i 87. ovog zakona, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, dostavljaju Ministarstvu najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu, odnosno na zahtev Ministarstva.”

Član 58.

Naslov iznad člana 109. „Upravni nadzor” menja se i glasi:

„Inspekcijski nadzor”

Član 59.

Posle člana 109. dodaje se naslov iznad člana i član 109a koji glase:

„Nadzor nad radom

Član 109a

Ministarstvo vrši nadzor nad radom Agencije za zaštitu životne sredine, organa nadležnih za zaštitu životne sredine autonomne pokrajine i nadležnih organa jedinice lokalne samouprave, kao i ovlašćenih pravnih lica, u vršenju poverenih poslova.”

Član 60.

U članu 110. stav 1. tač. 2) i 5) menjaju se i glase:

„2) da li se sakupljanje ili stavljanje u promet divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova vrši u skladu sa propisanim uslovima;

5) da li su ispunjeni zahtevi kvaliteta životne sredine i emisije;”.

U tački 14) reč: „prevozu” briše se.

Posle tačke 14) dodaje se tačka 14a) koja glasi:

„14a) da li operater ima propisana dokumenta i da li preduzima mere za sprečavanje hemijskog udesa i ograničavanja uticaja tog udesa na život i zdravlje ljudi i životnu sredinu utvrđene tim dokumentima;”.

U tački 17) reči: „integralni katastar zagađivača;” zamenjuju se rečima: „registar izvora zagađivanja životne sredine;”.

Posle tačke 19) dodaje se tačka 19a) koja glasi:

„19a) identitet subjekta nadzora i drugih lica na osnovu lične karte, pasoša i drugih isprava;”.

U stavu 2. posle reči: „vrši” dodaje se reč: „povremeno”.

Član 61.

Član 111. menja se i glasi:

„U vršenju poslova iz člana 110. ovog zakona inspektor je ovlašćen da:

1) naredi u određenom roku otklanjanje nepravilnosti u sprovođenju mera zaštite, rekultivacije i sanacije životne sredine pri korišćenju prirodnih resursa i dobara;

2) zabrani korišćenje ili upotrebu prirodnih resursa i dobara bez odobrenja ili protivno odobrenju i naloži sanaciju, odnosno preduzimanje drugih odgovarajućih mera zaštite;

3) zabrani unošenje i gajenje flore i faune inostranog porekla radi slobodnog naseljavanja u prirodi, a koje bi mogle ugroziti autohtone vrste i njihovo rasprostranjenje;

4) zabrani uništavanje ili oštećivanje divlje flore i faune i njihovih staništa;

5) zabrani sakupljanje ili stavljanje u promet divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova bez dozvole;

6) zabrani uvoz i izvoz ugroženih i zaštićenih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova čiji je promet zabranjen međunarodnim ugovorima;

7) zabrani uvoz i izvoz ugroženih i zaštićenih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova čiji je promet dozvoljen ako se vrši bez dozvole;

8) zabrani izgradnju i upotrebu seveso postrojenja, odnosno kompleksa i obavljanje aktivnosti ako nisu ispunjeni propisani zahtevi i normativi u pogledu emisije i nivoa zagađujućih materija, ako nemaju odgovarajuću i ispravnu opremu i uređaje kojima se smanjuje ili sprečava emisija zagađujućih materija ili energije ili ako nisu preduzete druge mere i uslovi zaštite životne sredine;

9) zabrani proizvodnju i promet prevoznih sredstava koja ne ispunjavaju uslove u pogledu emisije za mobilne izvore zagađivanja;

10) zabrani ispuštanje zagađujućih i opasnih materija, otpadnih voda ili energije u vazduh, vodu i zemljište na način i u količinama, odnosno koncentracijama ili nivoima iznad propisanih;

11) zabrani korišćenje znaka EMAS suprotno odredbama ovog zakona;

12) zabrani rad, upotrebu ili korišćenje tehnologije, tehnološkog procesa, koje po odredbama ovog zakona nisu dozvoljene;

13) zabrani upotrebu ili korišćenje proizvoda, poluproizvoda ili sirovina koje po odredbama ovog zakona nisu dozvoljene;

14) naloži da se u slučaju sumnje određena tehnologija, skladištenje, tehnološki proces, proizvod, poluproizvod ili sirovina ispitaju u pogledu mogućeg štetnog uticaja na životnu sredinu i privremeno zabrani njihovu upotrebu ili korišćenje dok se rezultati ispitivanja ne dostave na uvid;

15) obustavi rad uređaja dok se ne ispita efikasnost uređaja koji služe za uklanjanje ili prečišćavanje zagađujućih materija za koje nisu propisane granične vrednosti;

16) zabrani stavljanje u promet sirovina, poluproizvoda ili proizvoda koji nemaju vidljivu oznaku o mogućoj štetnosti po životnu sredinu;

17) zabrani korišćenje ekološkog znaka protivno odredbama ovog zakona;

18) zabrani uvoz opasnog otpada inostranog porekla;

19) zabrani uvoz, izvoz i tranzit otpada suprotno odredbama ovog zakona i naredi da se vrati pošiljaocu;

20) zabrani rad seveso postrojenja, odnosno kompleksa kada se mere predviđene u Politici prevencije udesa ili Izveštaju o bezbednosti ili Planu zaštite od udesa ne sprovode ili se nedovoljno sprovode;

21) naredi izradu Politike prevencije udesa ili Izveštaja o bezbednosti ili Plana zaštite od udesa i preduzimanje odgovarajućih preventivnih i drugih mera zaštite životne sredine od opasnih materija, u skladu sa ovim zakonom;

22) zabrani rad seveso postrojenja, odnosno kompleksa ako u određenom roku nije dostavljeno Obaveštenje, Politika prevencije udesa ili Izveštaj o bezbednosti ili Plan zaštite od udesa;

23) u slučaju udesa naredi preduzimanje interventnih mera i postupaka reagovanja na udes, sprovođenje mera u skladu sa Planom zaštite od udesa, angažovanje ljudi, sredstava i preduzimanje mera sanacije i sprečavanja širenja zagađenja od hemijskog udesa;

24) naredi obavljanje monitoringa na propisan način;

25) naredi sprovođenje mera zaštite životne sredine, u skladu sa ovim zakonom;

26) zabrani raspolaganje sredstvima sa računa pravnog lica, preduzetnika i fizičkog lica na osnovu izvršnog zaključka;

27) uzima uzorke zemljišta, voda, otpada, vazduha preko ovlašćene organizacije;

28) u postupku prinudnog izvršenja rešenja izvrši pečaćenje prostorija, seveso postrojenja, odnosno kompleksa, opreme ili prostora zbog kojih je došlo ili je moglo doći do zagađivanja ili oštećivanja životne sredine, u skladu sa zakonom;

29) naredi izvršenje drugih propisanih obaveza u određenom roku.

Na rešenja inspektora iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

Žalba iz stava 2. ovog člana izjavljuje se nadležnom organu u roku od 15 dana od dana prijema rešenja i ne zadržava izvršenje rešenja.

Rešenje inspektora iz stava 1. tač. 6), 7), 19) i 20) ovog člana je konačno.

Protiv rešenja iz stava 4. ovog člana može se voditi upravni spor.”

Član 62.

U članu 112. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

„U slučaju da je inspektor privremeno oduzeo robu koja je stečena protivzakonitom radnjom, a koja je podložna kvarenju ili se ne može na odgovarajući način zbrinuti ili ako njeno čuvanje zahteva veće troškove, prodaje se, na način utvrđen zakonom, a ostvarena sredstva prihod su budzeta Republike Srbije. ”

Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

Član 63.

U članu 114. stav 1. menja se i glasi:

„Po žalbi na prvostepeno rešenje nadležnog opštinskog, odnosno gradskog organa, odnosno organa grada Beograd, koje je doneto u vršenju poverenih poslova rešava ministar. ”

St. 3. i 4. menjaju se i glase:

„Po žalbi na prvostepeno rešenje područne jedinice Ministarstva rešava ministar.

Po žalbi na prvostepeno rešenje nadležnog organa autonomne pokrajine, rešava ministar.”

Član 64.

Član 116. menja se i glasi:

„Novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice ako:

1) koristi prirodne resurse ili dobra, bez saglasnosti Ministarstva (član 15. stav 1);

2) ne izvrši remedijaciju ili na drugi način ne sanira degradiranu životnu sredinu (član 16. stav 1);

3) vrši remedijaciju ili na drugi način sanira degradiranu životnu sredinu, bez saglasnosti Ministarstva (član 16. stav 2);

4) sakuplja ili stavlja u promet određene vrste divlje flore i faune, njihove razvojne oblike i delove, bez dozvole Ministarstva, odnosno suprotno uslovima utvrđenim u dozvoli (član 27. stav 4);

5) izvozi ili uvozi zaštićene vrste divlje flore i faune, njihove razvojne oblike i delove, bez dozvole Ministarstva (član 28. stav 1);

6) pri upravljanju opasnim materijama ne preduzima sve potrebne preventivne, zaštitne, sigurnosne i sanacione mere (član 29. stav 2);

7) izgradi i upotrebljava seveso postrojenja, odnosno komplekse i obavlja aktivnosti ako nisu ispunjeni propisani zahtevi emisije i nivoa zagađujućih materija u medijumima životne sredine, uslovi u pogledu opreme i uređaja kojima se smanjuje ili sprečava emisija zagađujućih materija ili energije, kao i ako nisu preduzete druge mere i radnje za obezbeđivanje propisanih uslova zaštite životne sredine (član 40. stav 1);

8) ispušta zagađujuće i opasne materije, otpadne vode ili emituje energiju u vazduh, vodu ili zemljište na način i u količinama, odnosno koncentracijama ili nivoima iznad propisanih (član 40. stav 2);

9) primenjuje domaću ili uvoznu tehnologiju ili proces, odnosno proizvodi, skladišti i stavlja u promet proizvode koji ne ispunjavaju zahteve u pogledu životne sredine, odnosno zahteve kvaliteta proizvoda ili je tehnologija, proces, proizvod, poluproizvod ili sirovina zabranjena u zemlji izvozniku (član 51. stav 1);

10) upotrebljava uređaje koji služe za uklanjanje ili prečišćavanje zagađujućih materija za koje tehnički zahtevi nisu utvrđeni tehničkim propisima suprotno članu 51. stav 4. ovog zakona;

11) uvozi opasan otpad (član 57. stav 1);

12) uvozi, izvozi ili vrši tranzit otpada bez dozvole Ministarstva (član 57. stav 3);

13) ne postupa u skladu sa odredbama člana 58. stav 1. ovog zakona;

14) ne postupi u skladu sa članom 60j ovog zakona;

15) ne preduzima mere sanacije o svom trošku (član 63. stav 1);

16) ne izradi ili ne realizuje sanacioni plan iz člana 66. stav 4. ovog zakona;

17) ne osigura se za slučaj štete pričinjene trećim licima usled udesa (član 106).

Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana može se izreći novčana kazna u srazmeri sa visinom učinjene štete, neizvršene obaveze ili vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet privrednog prestupa, a najviše do dvadesetostrukog iznosa učinjene štete, neizvršene obaveze ili vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet privrednog prestupa.

Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.

Odredbe člana 116. primenjivaće se od 1. januara 2016. godine za sva seveso postrojenja, odnosno komplekse koja se nalaze na IPPC listama i podležu izdavanju integrisane dozvole.”

Član 65.

Posle člana 116. dodaje se član 116a koji glasi:

„Član 116a

Za privredni prestup iz člana 116. ovog zakona može se izreći i zaštitna mera:

1) zabrana pravnom licu da se bavi određenom privrednom delatnošću u trajanju od pet do deset godina;

2) zabrana odgovornom licu da vrši određene dužnosti u trajanju od tri do deset godina;

3) oduzimanje predmeta.”

Član 66.

Član 117. menja se i glasi:

„Novčanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1) proizvodi i/ili stavlja u promet prevozna sredstva koja ne ispunjavaju uslove u pogledu emisije za mobilne izvore zagađivanja (član 40. stav 3);

2) koristi znak EMAS, a nije registrovan u sistem EMAS (član 49);

3) na deklaraciji sirovine, poluproizvoda ili proizvoda ne upozori na zagađenje životne sredine i štetu po zdravlje ljudi koje sirovina, poluproizvod ili proizvod, odnosno njihovo pakovanje uzrokuje ili može uzrokovati u životnoj sredini (član 52. stav 1);

4) upotrebljava ekološki znak suprotno odredbama člana 53. ovog zakona;

5) ne dostavi Obaveštenje iz člana 59. stav 1. ovog zakona;

6) ne dostavi Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa Ministarstvu sa podacima iz člana 60a ovog zakona;

7) ne postupi u skladu sa članom 60v ovog zakona;

8) ne postupi u skladu sa članom 60j ovog zakona;

9) vrši monitoring bez ovlašćenja (član 71. stav 1);

10) ne vrši monitoring i praćenje drugih uticaja na stanje životne sredine (član 72);

11) ne dostavlja podatke iz monitoringa na propisan način (član 73);

12) ne dostavlja podatke od značaja za vođenje registra izvora zagađivanja životne sredine na propisan način (član 75. stav 5);

13) ne omogući inspektoru obavljanje kontrole, odnosno ne postupi po rešenju inspektora (član 111).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana može se izreći novčana kazna u srazmeri sa visinom pričinjene štete ili neizvršene obaveze, vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet prekršaja, a najviše do dvadesetostrukog iznosa tih vrednosti.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana može se izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određene delatnosti u trajanju do tri godine, a odgovornom licu da vrši određene poslove u trajanju do jedne godine.”

Član 67.

Posle člana 117. dodaje se član 117a koji glasi:

„Član 117a

„Novčanom kaznom od 250.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako:

1) koristi prirodne resurse i dobra, bez saglasnosti Ministarstva (član 15. stav 1);

2) ne izvrši remedijaciju ili na drugi način ne sanira degradiranu životnu sredinu (član 16. stav 1);

3) vrši remedijaciju ili na drugi način sanira degradiranu životnu sredinu, bez saglasnosti Ministarstva (član 16. stav 2);

4) sakuplja ili stavlja u promet određene vrste divlje flore i faune, njihove razvojne oblike i delove, bez dozvole Ministarstva, odnosno suprotno uslovima utvrđenim u dozvoli (član 27. stav 4);

5) izvozi ili uvozi zaštićene vrste divlje flore i faune, njihove razvojne oblike i delove, bez dozvole Ministarstva (član 28. stav 1);

6) proizvodi i/ili stavlja u promet prevozna sredstva koja ne ispunjavaju uslove u pogledu emisije za mobilne izvore zagađivanja (član 40. stav 3);

7) na deklaraciji sirovine, poluproizvoda ili proizvoda ne upozori na zagađenje životne sredine i štetu po zdravlje ljudi koje sirovina, poluproizvod ili proizvod, odnosno njihovo pakovanje uzrokuje ili može uzrokovati u životnoj sredini (član 52. stav 1);

8) ne postupa u skladu sa odredbama člana 58. stav 1. ovog zakona;

9) ne dostavi Obaveštenje iz člana 59. ovog zakona;

10) ne dostavi Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa Ministarstvu sa podacima iz člana 60a ovog zakona;

11) ne postupi u skladu sa članom 60v ovog zakona;

12) ne postupi u skladu sa članom 60j ovog zakona;

13) vrši monitoring bez ovlašćenja (član 71. stav 1);

14) ne vrši monitoring i praćenje drugih uticaja na stanje životne sredine (član 72);

15) ne dostavlja podatke iz monitoringa na propisan način (član 73);

16) ne dostavlja podatke od značaja za vođenje registra izvora zagađivanja životne sredine na propisan način (član 75. stav 5);

17) ne omogući inspektoru obavljanje kontrole, odnosno ne postupi po rešenju inspektora (član 111).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana može se izreći i zaštitna mera zabrane vršenja delatnosti u trajanju do tri godine.”

Član 68.

Član 118. menja se i glasi:

„Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj fizičko lice ako:

1) uznemirava, zlostavlja, ozleđuje i uništava divlju faunu, odnosno razara njena staništa (član 27. stav 2);

2) uništava, kida ili na drugi način pustoši divlju floru, odnosno uništava i razara njena staništa (član 27. stav 3);

3) sakuplja ili stavlja u promet određene vrste divlje flore i faune, njihove razvojne oblike i delove, bez dozvole Ministarstva, odnosno suprotno uslovima utvrđenim u dozvoli (član 27. stav 4);

4) izvozi ili uvozi zaštićene vrste divlje flore i faune, njihove razvojne oblike i delove, bez dozvole Ministarstva (član 28. stav 1);

Novčanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj fizičko lice – akreditovani EMAS verifikator, ako na zahtev Ministarstva ne dostavlja podatke o postupku proveravanja sistema EMAS u pravnom i fizičkom licu (član 47. stav 4).”

Član 69.

Posle člana 118. dodaje se član 118a koji glasi:

„Član 118a

Novčanom kaznom u iznosu od 5.000 dinara kazniće se za prekršaj roditelj, staralac, odnosno odgovorno lice u organu starateljstva, ako zbog propuštanja dužnog nadzora nad maloletnikom, maloletnik učini prekršaj iz člana 118. stav 1. tač. 1), 2) i 3) ovog zakona.”

Član 70.

Član 119. briše se.

Član 71.

Član 120. menja se i glasi:

„Novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu uprave, odnosno jedinici lokalne samouprave, odnosno organizaciji koja vrši javna ovlašćenja ako:

1) izda odobrenje za korišćenje prirodnog resursa ili dobra, bez saglasnosti Ministarstva (član 15. stav 1);

2) izda saglasnost na projekat sanacije i remedijacije bez propisane metodologije za izradu projekta sanacije i remedijacije (član 16. stav 2);

3) izda dozvolu bez pribavljenog mišljenja organizacije nadležne za zaštitu prirode (član 27. stav 4);

4) izda dozvolu bez propisane dokumentacije ili ne vodi registar izdatih dozvola na propisan način (član 28, stav 3);

5) pripremi prostorni ili urbanistički plan bez uslova za obezbeđenje mera zaštite životne sredine iz člana 34. ovog zakona;

6) ne obaveštava javnost i ne donese akt o uvođenju posebnih mera u slučajevima iz člana 42. stav 1. ovog zakona;

7) izvrši registraciju pravnog i fizičkog lica u sistem EMAS suprotno odredbama člana 45. ovog zakona;

8) ne vodi registar pravnih i fizičkih lica uključenih u sistem EMAS (član 47. stav 1);

9) odbije upis i vrši brisanje iz registra suprotno članu 48. ovog zakona;

10) ne donese eksterne planove iz člana 61. ovog zakona;

11) ne proglasi stanje ugroženosti životne sredine i ne obaveštava javnost o preduzetim merama (član 62);

12) ne vrši monitoring (član 69);

13) ne dostavlja podatke iz monitoringa na propisan način (član 73);

14) ne vodi informacioni sistem zaštite životne sredine (član 74);

15) ne vodi registar izvora zagađivanja životne sredine (član 75. stav 2);

16) dostavlja informacije suprotno članu 79. ovog zakona;

17) ne dostavlja izveštaje o ostvarivanju programa rada Fonda u propisanom roku ili na zahtev Ministarstva (član 95. st. 3. i 4);

18) blagovremeno i istinito ne obaveštava javnost o obavljanju svoje delatnosti za koju je osnovan na način propisan statutom Fonda ili na zahtev javnosti ne daje informacije o obavljanju poslova iz svoje delatnosti (član 98. stav 2).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovornom licu u organu uprave, odnosno jedinici lokalne samouprave, odnosno organizaciji koja vrši javna ovlašćenja može se uz izrečenu kaznu izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određenih poslova u trajanju do jedne godine.”

Član 72.

U članu 121. reči: „čl. 117. i 118.” zamenjuju se rečima: „čl. 117, 117a, 118. i 118a ”.

Član 73.

Akt iz člana 5. stav 3. i člana 18. stav 1. ovog zakona Vlada će doneti u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Akt iz člana 51. st. 2. i 3. i člana 52. stav 6. ovog zakona Vlada će doneti u roku od trideset dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Vlada će doneti u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona:

Nacionalnu strategiju održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara;

Nacionalni program zaštite životne sredine.

Ministar će u roku od godinu dana od stana stupanja na snagu ovog zakona doneti akte iz člana 4. stav 3, člana 5. stav 4, člana 7. stav 3, člana 20. stav 3, člana 22. stav 3, člana 26. stav 1, člana 29. stav 2, člana 30. stav 4, člana 31. stav 2, člana 32. stav 6, člana 35. stav 7. i člana 42. stav 4. ovog zakona.

Član 74.

Jedinice lokalne samouprave dužne su da:

otvore budzetski fond u skladu sa zakonom kojim se uređuje budzetski sistem u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona;

usklade važeće propise o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine u roku od dva meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Jedinica lokalne samouprave preuzima zaposlene sa stanjem na dan 31. decembra 2008. godine, prava, obaveze, opremu, sredstva za rad i arhivu od fonda jedinice lokalne samouprave koji je osnovan u skladu sa članom 100. Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”, broj 135/04).

Član 75.

U čl. 1, 4, 5, 8, 9, 12, 14, 28, 44, 51, 57, 66, 69, 74, 76, 83, 90, 93 i 107. reč: „Republika” zamenjuje se rečima: „Republika Srbija” u odgovarajućem padežu.

Član 76.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

OBRAZLOŽENjE

I USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona je član 97. tačka 9) Ustava Republike Srbije, po kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem zaštite i unapređivanja životne sredine.

II RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA I CILjEVI KOJI SE OSTVARUJU

Stanje normativne uređenosti

U Republici Srbiji sistem zaštite životne sredine uređen je Zakonom o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS“, broj 135/2004) koji sa Zakonom o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu i Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine („Službeni glasnik RS“, br 135/04), čini set propisa iz oblasti zaštite životne sredine, kao i podzakonskim aktima koji su doneti u skladu sa ovim zakonima.

Razlozi za donošenje Zakona

Otklanjanje nedostataka uočenih tokom primene Zakona o zaštiti životne sredine („Sl. glasnik RS” broj 135/04);

Usklađivanje sa drugim sistemskim zakonima iz oblasti zaštite životne sredine (vazduh, priroda, buka, hemikalije…);

Prenošenje propisa EU u domaći pravni poredak;

Obezbeđivanje pravne sigurnosti svih privrednih subjekata koji obavljaju delatnost koja zagađuje životnu sredinu – „zagađivača” da neće za zagađivanje plaćati dva puta naknadu

Pooštravanje kaznene politike.

Izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine ostvaruju se opšti ciljevi ustanovljeni zakonom, odnosno pravilna primena ustanovljenih načela:

Načelo integralnosti;

Načelo prevencije i predostrožnosti;

Načelo očuvanja prirodnih vrednosti;

Načelo održivog razvoja;

Načelo odgovornosti zagađivača;

Načelo „zagađivač plaća” i „korisnik plaća”;

Primena podsticajnih mera;

Načelo informisanja i učešća javnosti;

Načelo zaštite prava na zdravu životnu sredinu i pristupa pravosuđu.

2.1. Razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku

Jedan od osnovnih ciljeva ovog zakona je da se u skladu sa načelom održivog razvoja obezbedi zaštita životne sredine, prirodnih resursa i zdravlja ljudi. Nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi. Predložena rešenja će uticati na privredu, odnosno operatere seveso postrojenja, odnosno kompleksa u kojima se obavljaju aktivnosti u kojima su prisutne određene količine opasnih materija, kao i na njihovu obavezu obaveštavanja i planiranja i sprovođenja mera zaštite od hemijskog udesa. Odredbama ovog zakona bi se povećala bezbednost rada tih postrojenja, čime se pozitivno utiče na smanjenje rizika od nastanka hemijskog udesa, odnosno na efikasnije sprovođenje mera sprečavanja njegovog širenja u slučaju nastanka. Donošenje zakona po hitnom postupku takođe je značajno u kontekstu harmonizacije nacionalnog zakonodavstva sa propisima EU.

Neka međunarodna iskustva

Težište politike zaštite životne sredine razvijenih zemalja, uključujući zemlje EU je visok nivo zaštite životne sredine i njeno utemeljenje na ekonomskim principima („zagađivač plaća“, „korisnik plaća“). Politika zaštite životne sredine usmerena je na izvore zagađivanja, s ciljem da se obezbedi uravnotežen odnos između razvojnih interesa i potreba zaštite životne sredine. Integralni pristup proglašen je osnovom politike zaštite životne sredine i svih politika na lokalnom, regionalnom i globalnom nivou.

Rešavanje problema industrijskog zagađenja zasniva se na primeni principa „zagađivač plaća” u skladu sa Preporukom Saveta 75/436 Euratom, ECSC, EEC – princip „zagađivač plaća“ (Council Recommendation 75/436 Euratom, ECSC, EEC – Polluter Pay Principle) i Preporukom OECD – „Zagađivač plaća“.

III OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA

Predloženim Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine izmenjene su i dopunjene odredbe Zakona iz poglavlja: značenje izraza, upravljanje prirodnim vrednostima, mere i uslovi zaštite životne sredine, praćenje stanja životne sredine, informisanje i učešće javnosti, ekonomski instrumenti, nadzor i kaznene odredbe.

Članom 1. Predloga zakona izvršena je izmena u članu 3. Zakona, i to: tač. 8), 18), 19) i 24), a posle tačke 26) dodato je sedam novih tačaka, 27), 28), 29), 30), 31), 32) i 33). Ovim izmenama su pojedini izrazi redefinisani i precizirani, odnosno definisano značenje još nekih izraza koji se pominju u zakonu.

Članom 2. Predloga zakona izvršena je izmena člana 12. stav 2. Zakona, tako da je utvrđeno da Nacionalnu strategiju održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara ne donosi Narodna skupština, već Vlada, što je u skladu sa načinom donošenja Nacionalne strategije održivog razvoja. Izmenom člana 12. je takođe utvrđeno da ministarstvo nadležno za poslove životne sredine, u saradnji sa drugim nadležnim ministarstvima, jedanput u dve godine priprema i podnosi izveštaj Vladi o realizaciji Nacionalne strategije.

Članom 3. Predloga zakona u članu 15. stav 2. Zakona izvršena je tehnička redakcija, imajući u vidu da se u predlogu člana 12. određuje da termin „ministarstvo nadležno za poslove životne sredine” u daljem tekstu glasi: „Ministarstvo”.

Članom 4. Predloga zakona izvršeno je preciziranje člana 16. Zakona i utvrđivanje obaveze pravnog i fizičkog lica koje degradira životnu sredinu da izvrši remedijaciju ili na drugi način sanira deradiranu životnu sredinu, kao i nadležnosti ministra da propiše metodologiju za izradu projekata sanacije i remedijacije, odnosno nadležnost ministarstva nadležnog za poslove životne sredine da daje saglasnost na te projekte.

Članom 5. Predloga zakona izmenjen je član 22. Zakona. Ovom izmenom je propisano na koji način se ostvaruje zaštita zemljišnog prostora (zemljišta) i njegovog održivog korišćenja, kao i to da program sistemskog praćenja kvaliteta zemljišta, indikatore za ocenu rizika degradacije zemljišta i metodologiju za izradu programa remedijacije propisuje Vlada. Izmenom ovog člana je takođe utvrđena obaveza korisnika zemljišta, čije pravo korišćenja prestaje, a čija je delatnost uticala, odnosno mogla da utiče ili ometa prirodne funkcije zemljišta, da prilikom promene nosioca prava korišćenja zemljišta izradi izveštaj o stanju zemljišta, kao i ovlašćenje ministru da propiše sadržinu i metodologiju izrade tog izveštaja.

Članom 6. Predloga zakona izvršena je izmena člana 23. Zakona, odnosno propisan način ostvarivanja zaštite voda, uspostavljanjem sistema kontrolnog praćenja kvaliteta voda, smanjenjem zagađivanja voda zagađujućim materijama ispod propisanih graničnih vrednosti, kao i prečišćavanjem voda, kako bi se sprečilo unošenje opasnih, otpadnih i drugih štetnih materija u vode.

Članom 7. Predloga zakona izvršena je izmena člana 29. Zakona. Precizirana je obaveza da se prilikom proizvodnje, skladištenja, korišćenja i odlaganja opasnih materija planiraju i primenjuju preventivne, zaštitne, sigurnosne i sanacione mere. Izmenama ovog člana je propisano ovlašćenje ministru nadležnom za poslove životne sredine, da u saradnji sa ministrima nadležnim za zdravlje, bezbednost na radu, rudarstvo i energetiku i unutrašnje poslove propiše bliže uslove koje moraju da ispunjavaju skladišta opasnih materija, kao i uputstvo o uslovima i načinu skladištenja opasnih materija.

Članovi 8. i 9. Predloga zakona odnose se na dopune člana 33. i 34, a koje proizlaze iz neophodnosti zakonskog regulisanja integrisane zaštite predela na teritoriji Republike Srbije, koja je potpisala Evropsku konvenciju o predelima, koja objedinjuje različite aspekte predeone raznovrsnosti (prirodne, kulturne, vizuelne karakteristike), kroz zakonski okvir kojim se reguliše odnos između planiranja predela i ostalih planova i programa. Potpisivanjem ove Konvencije Saveta Evrope, Republika Srbija se pridružila zemljama koje su pokazale razumevanje za vrednost evropskog kulturnog i prirodnog nasleđa kao temelja evropskog identiteta. Ovim odredbama je obezbeđena intersektorska zaštita životne sredine, odnosno strateško planiranje i korišćenje prostora kao elementa održivog razvoja Srbije.

Članovima 10, 11. i 12. Predloga zakona izvršene su izmene u članovima 35, 36. i 37. Zakona, čime je izvršeno usklađivanje odredaba Zakona o zaštiti životne sredine koje se odnose na stratešku procenu uticaja na životnu sredinu, procenu uticaja na životnu sredinu i integrisano sprečavanje i kontrolu zagađenja sa odredbama relevantnih propisa, odnosno Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu („Sl. glasnik RS”, broj 135/04), Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu („Sl. glasnik RS”, broj 135/04) i Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine („Sl. glasnik RS”, broj 135/04).

Članom 13. Predloga zakona promenjen je član 38. Zakona u cilju usklađivanja sa Direktivom 96/82/EZ o kontroli opasnosti od velikih udesa.

Članom 14. Predloga zakona izmenjen je naziv pododeljka „2.1. Standardi kvaliteta životne sredine i standardi emisije” u „2.1. Zahtevi u pogledu kvaliteta životne sredine i zahtevi u pogledu emisija”, čime je izvršeno terminološko usklađivanje sa propisima o standardizaciji .

Članom 15. Predloga zakona je precizirano da će granične vrednosti nivoa zagađujućih materija, buke, zračenja i energije i granične vrednosti njihovih emisija u vazduh, vodu i zemljište, uključujući i emisiju iz mobilnih izvora zagađivanja, propisati Vlada, na osnovu posebnih propisa, odnosno na osnovu propisa koji uređuju upravljanje i zaštitu vazduha, voda, zaštitu od buke, jonizujućih i nejonizujućih materija i sl.

Članom 16. Predloga zakona izvršena je izmena u članu 40. stav 1. Zakona tako da se reči „propisani standardi emisije i imisije“ zamenjuju rečima „propisani zahtevi emisija i nivoa zagađujućih materija u medijumima životne sredine“, čime se takođe vrši terminološko usklađivanje sa propisima o standardizaciji. U stavu 3. ovog člana se posle reči: „proizvode i” dodaje se reč: „/ili” čime se precizira da mobilni izvori zagađivanja moraju ispunjavati propisane granične vrednosti emisije ne samo kada se proizvode na teritoriji Republike Srbije, već i kada se stavljaju u promet na teritoriji Republike Srbije, odnosno uvoze.

Članom 17. Predloga zakona je u članu 41. Zakona takođe izvršeno terminološko usklađivanje sa propisima o standardizaciji.

Članom 18. Predloga zakona je izvršena izmena člana 43. tako da je predviđeno da Vlada utvrđuje kriterijume za određivanje statusa ugrožene životne sredine i za utvrđivanje prioriteta za sanaciju i remedijaciju, odnosno da, na osnovu propisa Vlade, za područja od značaja za Republiku status ugrožene životne sredine i prioritete za sanaciju i remedijaciju, određuje Ministarstvo uz pribavljeno mišljenje drugih nadležnih organa, a za područje od lokalnog značaja određuje jedinica lokalne samouprave. Ovim izmenama je ukinut status posebno ugrožene životne sredine. Intencija ove odredbe je da se pod istim kriterijumima procenjuju i utvrđuju sve ugrožene teritorije, a na osnovu stepena ugroženosti, utvrđuju prioriteti za sanaciju i remedijaciju.

Članom 19. Predloga zakona izvršena je izmena člana 44. Zakona radi usaglašavanja sa propisima o standardizaciji.

Članovima 20, 21. i 22. Predloga zakona izmenjeni su i dopunjeni članovi 45, 46 i 47. Zakona, odnosno, predviđeno je da ministar propisuje bliže uslove za podnošenje zahteva za registraciju u sistem EMAS, obrazac zahteva, i sadržinu, izgled i način vođenja registra pravnih i fizičkih lica uključenih u sistem EMAS. Takođe, utvrđeno je da se upis u registar vrši za period od tri godine, a provera ispunjenosti uslova pravnog i fizičkog lica upisanog u registar vrši se jednom godišnje, i precizirani su termini tako da se umesto termina ocenjivač EMAS koriste termini EMAS verifikator i EMAS proverivač. Izmenama ovih članova je izvršeno usklađivanje sa odredbama relevantnog propisa EU (Council Regulation /2001/761/EC – Eco-management and audit-scheme) i terminološko usklađivanje sa propisima o akreditaciji.

Članom 23. Predloga zakona se termin „standardi proizvoda, procesa i usluga“ menja terminom „zahtevi kvaliteta za proizvode, procese i usluge“, odnosno vrši se terminološko usklađivanje sa propisima o standardizaciji.

Članom 24. Predloga zakona u članu 51. Zakona reči: „propisane standarde zaštite životne sredine, odnosno standarde kvaliteta proizvoda” zamenjuju se rečima: „zahteve u pogledu životne sredine, odnosno zahteve kvaliteta proizvoda”, odnosno vrši se terminološko usklađivanje sa propisima o standardizaciji.

Članom 25. Predloga zakona, izvršene su izmene člana 53. Zakona, odnosno, izvršeno je preciziranje za koje vrste proizvoda se može dodeliti ekološki znak, kao i da se on ne može dodeliti za procese, čime je izvršeno usklađivanje sa relevantnim propisom EU.

Članom 26. Predloga zakona dodat je novi stav članu 54. Zakona kojim je propisano da ministar nadležan za poslove životne sredine, propisuje visinu troškova dodele prava na korišćenje ekološkog znaka, s obzirom na to da je važećim zakonom predviđeno da troškove dodele prava na korišćenje ekološkog znaka snosi podnosilac zahteva, ali nije postojao osnov za propisivanje visine tih troškova. Takođe se vrši usklađivanje sa relevantnim propisom EU, odnosno činjenicom da se ekološki znak ne može dodeliti za procese.

Članom 27. je izvršena izmena člana 55. Zakona tako da je predviđeno da se priznanja i nagrade za doprinos zaštiti životne sredine mogu dodeliti i za doprinos u oblasti zaštite prirode. Stav 2. člana 55. se briše, s obzirom na to da će ministar bliže propisati postupak i uslove za dodelu priznanja i nagrada.

Članom 28. Predloga zakona naziv pododeljka „3.1. Proizvodnja i promet“ menja se i glasi: „3.1. Promet“, a član 56. Zakona se briše jer će supstance koje oštećuju ozonski omotač biti uređene Zakonom o zaštiti vazduha.

Članovima 29. do 35. Predloga zakona izvršena je izmena pododeljka 3.2. „Postupanje sa opasnim materijama“, tako da je izmenjen i njegov naziv u „3.2. Zaštita od hemijskog udesa“, i sadržina članova koji uređuju materiju zaštite od hemijskog udesa. Ovim odredbama su utvrđene obaveze operatera seveso postrojenja, odnosno kompleksa u kome se obavljaju aktivnosti u kojima je prisutna ili može biti prisutna jedna ili više opasnih materija u jednakim ili većim od propisanih količina, da dostavi Obaveštenje, odnosno sačini Politiku prevencije udesa ili Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa, u zavisnosti od količina opasnih materija kojim vrši te aktivnosti i da preduzme mere za sprečavanje hemijskog udesa i ograničavanja uticaja tog udesa na život i zdravlje ljudi i životnu sredinu, utvrđene u tim dokumentima. Propisano je da ministar propisuje listu opasnih materija i njihove količine i kriterijume za određivanje vrste dokumenata, koje je dužan da izradi operater. Takođe je propisana sadržina Obaveštenja, Politike prevencije udesa, Izveštaja o bezbednosti i Plana zaštite od udesa i ovlašćenje ministru da bliže propisuje sadržinu i metodologiju izrade tih dokumenata. Utvrđena je obaveza operatera da Ministarstvu pre izrade Politike prevencije udesa, dostavi Obaveštenje o: novom seveso postrojenju, odnosno kompleksu najmanje tri meseca pre početka rada; postojećem seveso postrojenju, odnosno kompleksu najkasnije godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona; postojećem seveso postrojenju, odnosno kompleksu čije su aktivnosti bile takve da su opasne materije bile prisutne u količinama manjim od propisanih, u slučaju povećanja količina opasnih materija do propisanih količina, najkasnije tri meseca od dana promene; o trajnom prestanku rada seveso postrojenja, odnosno kompleksa, kao i u slučaju modifikacije seveso postrojenja, odnosno kompleksa, odnosno svakoj promeni koja može uticati na mogućnost nastanka hemijskog udesa. Utvrđuje se da je operater obavezan da razmenjuje informacije i da usklađuje Plan zaštite od udesa sa Planom zaštite od udesa koji donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave, autonomne pokrajine i Republike, kao i ko može da izrađuje ove dokumente. Takođe je propisana obaveza Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave da donose eksterne planove zaštite od udesa, koji su sastavni deo planova za reagovanje u vanrednim situacijama, kao i obaveza obaveštavanja druge države o postrojenjima koja mogu imati značajan uticaj na život i zdravlje ljudi i životnu sredinu druge države, odnosno obaveza Ministarstva da Obaveštenje dobijeno od nadležnih organa druge zemlje o postrojenjima, čije aktivnosti mogu prouzrokovati hemijski udes sa posledicama na teritoriji Republike Srbije dostavi domaćim organima čija je nadležnost određena propisima iz oblasti zaštite i spašavanja radi izrade eksternih planova. Precizirani su i slučajevi, odnosno postrojenja i aktivnosti na koje se ne primenjuju navedene odredbe. Ovim izmenama i dopunama Zakona je izvršeno usklađivanje, odnosno prenošenje odredaba relevantnog propisa EU – Direktive 96/82/EZ od 9. decembra 1996. o kontroli opasnosti od velikih udesa koje uključuju opasne materije.

Članom 36. Predloga zakona izmenjen je člana 64. Zakona, tako da je predviđeno da Nacionalni program zaštite životne sredine donosi Vlada, a ne Narodna skupština, čime je izvršeno usklađivanje sa postupkom donošenja Nacionane strategije održivog razvoja, i što je u skladu sa predloženom izmenom člana 12, odnosno postupkom donošenja Nacionalne strategije održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara. Predviđeno je da Ministarstvo jedanput u dve godine, u saradnji sa drugim nadležnim ministarstvima, priprema izveštaj o realizaciji Nacionalnog programa i podnosi ga Vladi, kao i da se Nacionalni program objavljuje u “Službenom glasniku Republike Srbije“, kao i Nacionalna stragegija.

Članom 37. Predloga zakona izvršena je izmena člana 65. Zakona kojim je utvrđeno da Akcioni plan predstavlja kratkoročni instrument za implementaciju Nacionalnog programa zaštite životne sredine, i da se Akcionim planom razrađuju: regulatorne i institucionalne aktivnosti, aktivnosti monitoringa, studije, izrada projektne dokumentacije, ekonomski instrumenti, finansijski instrumenti, informisanje, obrazovanje, rukovođenje i kapitalne investicije, koje predstavljaju horizontalne mere za realizaciju Nacionalnog programa, odnosno politike zaštite životne sredine. Ovim je precizirano da će se za realizaciju Nacionalnog programa doneti jedan Akcioni plan, odnosno, izbrisana je obaveza donošenja pojedinačnih akcionih planova za pojedinačne medijume životne sredine, odnosno izvore zagađenja, imajući u vidu da će posebni propisi predvideti obavezu donošenja ovakvih akcionih planova – npr. Zakon o zaštiti vazduha će predvideti obavezu donošenja akcionog plana za zaštitu vazduha i sl.

Članom 38. Predloga zakona izvršena je izmena u članu 69. stav 3. Zakona, tako da je predviđeno da će Vlada donositi programe monitoringa na osnovu posebnih zakona o zaštiti vazduha, voda, zaštiti od buke, jonizujućeg zračenja i sl.

Članom 39. Predloga zakona izmenjen je član 70. Zakona kojim se definiše sadržina i način monitoringa. Predviđenom izmenom se usaglašava sadržaj monitoringa sa zahtevima EU i izveštavanjem prema međunarodnoj zajednici. Monitoringom se prati niz indikatora koji su vezani za sve činioce životne sredine, a predstavljaju merene, osmotrene, izvedene ili odgovarajućom metodologijom procenjene parametre koji su pokazatelji uzročnoposledičnih veza između životne sredine i ljudskih aktivnosti i pružaju informacije o pokretačkim faktorima, pritiscima i promenama u stanju životne sredine, uticajima na zdravlje ljudi i opstanak ekosistema i reakcijama društva.

Članom 40. Predloga zakona u članu 71. u stavu 1. Zakona reč „JUS-ISO“ zamenjena je rečju „SRPS“ što je oznaka za srpski standard

Članom 41. Predloga zakona izmenjen je član 72. Zakona kojim se bliže određuje monitoring zagađivača kao posebna vrsta monitoringa u skladu sa zahtevima koji proističu iz regulative EU, kao i zahteva za izveštavanjem prema EEA, kroz praćenje ne samo emisije zagađujućih materija, već i procesnih aktivnosti koje mogu imati uticaj na životnu sredinu i veliki broj indikatora potrebnih za izveštavanje i dobijanje podataka.

Članovima 42. do 44. Predloga zakona izmenjeni su članovi 75. do 77. Zakona. Termin „integralni katastar zagađivača” je zamenjen terminom „registar izvora zagađivanja životne sredine”, odnosno precizirano je uspostavljanje informacionog sistema životne sredine. Nacrt zakona usaglašava ovu oblast sa odgovarajućom međunarodnom regulativom i propisima EU u oblasti registara izvora zagađivanja i to:

Regulation (EC) No. 166/2006. of the European Parliament and the Council of 18 January 2006 concerning the establishment of a European Pollutant Release and Transfer Register and amending Council Directive 91/689/EEC and 96/61/EC,

Protokol o registrima ispuštanja i prenosa zagađujućih materija Arhuske konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u odlučivanju i dostupnosti pravosuđa u pitanjima koja se tiču životne sredine (PRTR protokol).

Uvođenjem nacionalnog i lokalnog registra izvora zagađivanja životne sredine dodatno se metodološki pojednostavljuje i racionalizuje prikupljanje podataka. Za nacionalni registar se prikupljaju podaci iz seveso postrojenja, odnosno kompleksa shodno gore navedenoj međunarodnoj regulativi usklađenoj sa našim potrebama i mogućnostima. Lokalni registar vodi nadležni organ jedinice lokalne samouprave za lokalni registar izvora zagađivanja životne sredine. Utvrđena je i obaveza ministra da, po pribavljenom mišljenju ministra nadležnog za poslove vodoprivrede, pripremi podzakonske akte i bliže propiše metodologiju za izradu nacionalnog i lokalnog registra izvora zagađivanja, kao i metodologiju za vrste, načine i rokove prikupljanja podataka. Bliže se određuje sadržaj Izveštaja o stanju životne sredine. Ovom izmenom uspostavlja se veza između podataka i indikatora koji se objavljuju u izveštaju sa podacima i indikatorima sistema monitoringa, monitoringa zagađivača, informacionog sistema životne sredine i registara izvora zagađivanja. Takođe je precizirano da je obaveza Agencije za zaštitu životne sredine da izradi izveštaj o stanju životne sredine najkasnije do 31. maja tekuće godine za prethodnu godinu, koji Vlada podnosi Narodnoj skupštini, što je u skladu sa nadležnostima Agencije propisanim Zakonom o ministarstvima, kao i da je nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave dužan da tromesečno dostavlja podatke za izradu izveštaja Agenciji za zaštitu životne sredine, i to za prvo, drugo i treće tromesečje najkasnije u roku od dva meseca po isteku tromesečja, a za poslednje tromesečje do 31. januara.“

Članom 45. Predloga zakona u članu 78. Zakona izvršena je izmena termina „imisija“ terminom „nivo zagađujuće materije“ čime se vrši terminološko usklađivanje sa propisima EU.

Članom 46. Predloga zakona dopunjen je član 80. stav 1. Zakona tačkom 8), koja se odnosi na slučaj kada zahtev za dostavljanje informacija može biti odbijen.

Članom 47. Predloga zakona posle člana 81. Zakona dodat je novi član 81a. Ovim izmenama i dopunama izvršeno je usaglašavanje sa međunarodnim propisima o učešću javnosti u odlučivanju po pitanju životne sredine, odnosno Arhuskom konvencijom.

Članom 48. Predloga zakona predložena je dopuna člana 83. Zakona kojim se utvrđuje da se programi zaštite životne sredine mogu finansirati i sredstvima kao što su: donacije, krediti, sredstva međunarodne pomoći, sredstva stranih ulaganja namenjenih za zaštitu životne sredine, sredstva iz instrumenata, programa i fondova EU, UN i međunarodnih organizacija.

Članom 49. Predloga zakona predloženo je da se u članu 84. Zakona briše stav 2. iz razloga što je u stavu 1. ovog člana navedeno da korisnik prirodnih vrednosti plaća naknadu za korišćenje prirodnih vrednosti i da snosi troškove sanacije i rekultivacije degradiranog prostora, a da se posebnim zakonima utvrđuje visina i raspodela sredstava ostvarenih po osnovu načela „korisnik plaća”, odnosno svaki poseban zakon koji uređuje upravljanje, odnosno korišćenje prirodnih vrednosti utvrđuje raspodelu prihoda iz svoje oblasti.

Članom 50. Predloga zakona u članu 85. stav 5. Zakona promenjene su visine prihoda budzeta Republike i visine prihoda budzeta jedinice lokalne samouprave sa „40%” na „60%” odnosno sa „60%” na „40%”. Posle stava 5. dodat je novi stav 6. kojim se propisuje da kada se zagađenje životne sredine utvrdi na teritoriji autonomne pokrajine, sredstva koja su prihod budzeta Republike, u skladu sa stavom 5. ovog člana, u visini od 20% prihod su budzeta Republike, u visini od 40% prihod su budzeta autonomne pokrajine, i u visini od 40% prihod su budzeta jedinice lokalne samouprave. Prihodi Fonda za zaštitu životne sredine su od izuzetnog značaja za obezbeđivanje sredstava za finansiranje sprovođenja Nacionalnog programa, odnosno mera zaštite životne sredine. Iskustva država koje su nedavno postale zemlje članice EU i država kandidata za članstvo u EU pokazuju da su troškovi prilagođavanja propisima EU u oblasti životne sredine, uključujući izgradnju infrastrukture u oblasti životne sredine, visoki i da je ključno obezbediti pouzdane izvore finansiranja zaštite životne sredine. Iskustvo zemalja srednje Evrope (Poljska, Republika Češka i Slovačka) pokazuje da je osnivanje Fonda za zaštitu životne sredine omogućilo prikupljanje značajnih sredstava i delovalo kao katalizator za bitna ulaganja kroz odobravanje povoljnih kredita i bespovratnih sredstava za investiranje u zaštitu životne sredine.

Članom 51. Predloga Zakona dodaje se novi član 85a. kojim se uvodi kategorija područja od posebnog državnog interesa u oblasti zaštite životne sredine, utvrđuje da Vlada propisuje kriterijume i određuje područje od posebnog državnog interesa u oblasti zaštite životne sredine, kao i visinu i način plaćanja naknade za zagađivanje životne sredine u ovim područjima. Takođe je normirana raspodela sredstava prikupljenih po ovom osnovu. Analiza trošenja ovih sredstava za 2008. godinu ukazala je na nenamensko trošenje istih, naročito u opštinama sa najvećim prihodom. Takođe, brojne opštine koje se graniče sa ovim opštinama na čijoj se teritoriji nalaze zagađivači obveznici plaćanja trpe posledice aktivnosti zagađivača a ne ostvaruju nikakve prihode od istih. Član 85a postavlja osnovu za kasnije donošenje Uredbe Vlade koja će definisati kriterijume za utvrđivanje područja od posebnog interesa za državu (isključivo se odnosi na životnu sredinu) kao i način obračuna i naplate naknade u tim područjima. Rešenje iz ovog člana omogućava da u područjima za koje Vlada proglasi poseban interes drugačije bude uređena i naplata naknade, odnosno da veći procenat bude prihod republičkog Fonda, ali će time više novca biti vraćeno u čitavo područje, odnosno region ugrožen radom zagađivača kroz projekte finansirane od strane Fonda.

Članom 52. Predloga zakona predložena je izmena člana 87. Zakona kojom se utvrđuje da jedinica lokalne samouprave može, iz okvira svojih prava i dužnosti, propisati naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine i da se ta naknada utvrđuje aktom skupštine jedinice lokalne samouprave. Ovim članom se utvrđuju obveznici plaćanja naknade, da se naknada određuje prema površini nepokretnosti i plaća se mesečno u visini koja ne može biti veća od najvišeg iznosa propisanog u skladu sa ovim zakonom. Vlada propisuje najviši iznos ovih naknada, a jedinica lokalne samouprave aktom utvrđuje visinu, obveznike, rokove, način plaćanja naknade i olakšice za određene kategorije obveznika plaćanja. Takođe, utvrđeno je da se sredstva ostvarena od ove naknade koriste namenski za zaštitu i unapređenje životne sredine prema usvojenim programima, odnosno lokalnim akcionim i sanacionim planovima, u skladu sa strateškim dokumentima koji se donose na osnovu ovog zakona i posebnih zakona. Jedinica lokalne samouprave ne može propisivati naknade koje su propisane na osnovu člana 84. i 85. Zakona. U praksi odredba člana 87. Zakona tumači se na takav način da jedinica lokalne samouprave ima pravo da, kao obveznike plaćanja naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine, obuhvati zagađivače koji su već obveznici plaćanja naknade za zagađivanje životne sredine iz člana 85. ovog zakona, a čiji se deo ustupa kao javni prihod jedinici lokalne samouprave na čijoj se teritoriji ostvari.

Članom 53. Predloga zakona predložena je izmena člana 90. Zakona i preciziran status Fonda za zaštitu životne sredine, odnosno da Fond ima svojstvo pravnog lica sa javnim ovlašćenjima.

Članom 54. Predloga zakona je izvršena izmena i dopuna člana 92. Zakona tako da su precizirani prihodi Fonda, tako da su ti prihodi i prihodi od naknade za zagađivanje životne sredine u područjima od posebnog državnog interesa, kao i drugih vrsta naknada koje mogu biti propisane zakonom.

Članom 55. Predloga zakona dopunjen je član 93. Zakona tako da je predviđeno da se sredstva Fonda koriste i za očuvanje geodiverziteta, odnosno za finansiranje programa, projekata i drugih aktivnosti iz oblasti osnovnih geoloških istraživanja. Briše se tačka 8) koja govori o upotrebi sredstava Fonda za podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije i povećanu eneregetsku efikasnost jer je u skladu sa Strategijom razvoja energetike do 2015. godine i Prorgamom za realizaciju Strategije razvoja energetike do 2015. godine predviđeno osnivanje Fonda za energetsku efikasnost.

Članom 56. Predloga zakona dopunjuje se novim stavom član 94. Zakona radi stvaranja osnova da se sredstva Fonda za zaštitu životne sredine koriste za finansiranje posebnih podsticajnih mera.

Članom 57. Predloga zakona izmenjen je član 100. Zakona i utvrđena obaveza autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave da otvore budzetski fond u skladu sa zakonom kojim se uređuje budzetski sistem, kao i način finansiranja tih fondova, odnosno korišćenje njihovih sredstava. Nakon analize trošenja ovih sredstava za 2008. godinu, došlo se do podataka o nenamenskom trošenju istih, naročito u opštinama sa najvećim prihodom. Radi kontrole i namenskog korišćenja sredstava prikupljenih od naknada za zagađivanje i naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine, predviđeno je da je nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave u obavezi da utvrdi program korišćenja sredstava budzetskog fonda, i da saglasnost na predlog tog programa daje ministarstvo nadležno za poslove životne sredine. Takođe se utvrđuje da su autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave u obavezi da dostave izveštaj o korišćenju sredstava ostvarenih po osnovu tih naknada Ministarstvu najkasnije do 31. marta tekuće godine za proteklu godinu, i u drugo vreme na zahtev Ministarstva.

Članovi 58. do 63. Predloga zakona odnose se na izmene poglavlja VIII NADZOR. Podnaslov „Upravni nadzor” zamenjen je podnaslovom „Inspekcijski nadzor”, a posle člana 109. dodat je novi član 109a kojim se uređuje pitanje nadzora nad radom Agencije za zaštitu životne sredine, organa nadležnih za zaštitu životne sredine autonomne pokrajine i nadležnih organa jedinice lokalne samouprave, kao i ovlašćenih pravnih lica, u vršenju poverenih poslova, a koji vrši Ministarstvo. Izvršene su izmene i dopune člana 110. i 111. tako da su prava i dužnosti inspektora definisana u skladu sa izmenama materijalnih odredaba. Izvršena je dopuna člana 112. stavom kojim se uređuje mogućnost da inspektor privremeno oduzima robu koja je stečena protivzakonitom radnjom, a koja je podložna kvarenju ili se ne može na odgovarajući način zbrinuti ili ako njeno čuvanje zahteva veće troškove, i da se ta roba može prodati, na način utvrđen zakonom, a da su ta ostvarena sredstva prihod budzeta Republike. Izmenjeni su stavovi 1, 3. i 4. u članu 114. Zakona kojima je utvrđeno da ministar rešava po žalbi na prvostepeno rešenje nadležnog opštinskog, odnosno gradskog organa, odnosno organa grada Beograd, koje je doneto u vršenju poverenih poslova, kao i po žalbi na prvostepeno rešenje područne jedinice Ministarstva i nadležnog organa autonomne pokrajine.

Članovima 64. do 72. Predloga zakona izmenjeni su i dopunjeni članovi kojima se propisuju kazne za prekršaje, odnosno privredne prestupe. Član 116. je usaglašen sa izmenama i dopunama prethodnih članova, povećan je minimalni novčani iznos kazne za privredne prestupe i odgovorno lice u pravnom licu, i dodat novi stav da se za privredne prestupe može izreći novčana kazna u srazmeri sa visinom učinjene štete, neizvršene obaveze ili vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet privrednog prestupa, a najviše do dvadesetostrukog iznosa učinjene štete, neizvršene obaveze ili vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet privrednog prestupa. Utvrđeno je da će se odredbe člana 116. primenjivati od 01.01.2016. godine za sva seveso postrojenja, odnosno komplekse koja se nalaze na IPPC listama i podležu izdavanju integrisane dozvole, imajući u vidu da ova postrojenja u skladu sa Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine imaju rok za prilagođavanje do 2015. godine. Dodat je novi član 116a kojim se uvodi da se za privredni prestup može izreći i zaštitna mera: zabrane obavljanja delatnosti u trajanju od pet do deset godina, zabrana odgovornom licu da vrši određene dužnosti u trajanju od tri do deset godina ili oduzimanje predmeta.

Članovima 66. i 68. Predloga zakona promenjeni su članovi 117. i 118. Zakona koji se odnose na prekršaje. Odvojene su kazne za prekršaje pravnih lica od kazni za prekršaje preduzetnika i fizičkih lica. Za prekršaj pravnih lica i operatera propisano je i da se može izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određene delatnosti u trajanju do tri godine, a odgovornom licu zabrana vršenja određenih poslova u trajanju do jedne godine. Članom 67. Predloga zakona dodat je novi član 117a koji predviđa novčanu kaznu od 250.000 do 500.000 dinara za prekršaj preduzetnika, a članom 69. Predloga zakona dodaje se član 118a kojim se uređuje da će se novčanom kaznom u iznosu od 5.000 dinara kazniti za prekršaj roditelj, staralac, odnosno odgovorno lice u organu starateljstva, ako zbog propuštanja dužnog nadzora nad maloletnikom, maloletnik učini prekršaj iz člana 118. stav 1. tačka 1), 2) i 3) ovog zakona. Članom 70. Predloga zakona se briše član 119. Zakona iz razloga što je u njemu propisan prekršaj sada propisan u izmenjenom članu 118. Takođe, u članu 120. Zakona, članom 71. Predloga zakona dodat je novi stav kojim je propisano da se za prekršaje koji su utvrđeni u zakonu odgovornom licu u organu uprave, odnosno jedinice lokalne samouprave, odnosno organizaciji koja vrši javna ovlašćenja može uz izrečenu kaznu izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određenih poslova u trajanju do jedne godine. Izmenom člana 121. Zakona (član 72. Predloga zakona) precizirano je da se za prekršaje iz čl. 117. i 118. Zakona i čl. 117a i 118a Predloga Zakona, može uz kaznu izreći i zaštitna mera oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje prekršaja, odnosno koji su nastali ili pribavljeni izvršavanjem prekršaja.

Članovi 73. do 75. Predloga zakona su prelazne i završne odredbe. Članom 73. je utvrđena obaveza Vlade da u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona donese propise iz člana 5. stav 3. i člana 18. stav 1. Predloga zakona, odnosno Program sistemskog praćenja kvaliteta zemljišta, indikatore za ocenu rizika od degradacije zemljišta i metodologiju za izradu remedijacionih programa i kriterijume za određivanje statusa ugrožene životne sredine i za utvrđivanje prioriteta za sanaciju i remedijaciju. U roku od trideset dana od dana stupanja na snagu ovog zakona Vlada je obavezana da donese akt iz člana 51. st. 2. i 3. Predloga zakona, odnosno kriterijume za određivanje područja od posebnog državnog interesa u oblasti zaštite životne sredine i visinu i način plaćanja naknade za zagađivanje životne sredine u takvim područjima, kao i akt iz čl. 52. st. 6. Predloga zakona, odnosno najviši iznos naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine koji može da propiše jedinica lokalne samouprave iz okvira svojih prava i dužnosti. Propisana je i obaveza ministra da donese akte iz čl. 4, 5, 7, 20, 22, 26, 29, 30, 31, 32, 35. i 42. u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Članom 74. su jedinice lokalne samouprave obavezane da otvore budzetski fond u skladu sa zakonom kojim se uređuje budzetski sistem u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona i da usklade važeće propise o utvrđivanju naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine u roku od dva meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona. Takođe se utvrđuje da jedinica lokalne samouprave preuzima zaposlene sa stanjem na dan 31. decembra 2008. godine, prava, obaveze, opremu, sredstva za rad i arhivu od fonda jedinice lokalne samouprave koji je osnovan u skladu sa čl. 100. Zakona.

Članom 75. Predloga zakona vrši se tehnička redakcija teksta tako da se u čl. 1, 4, 5, 8, 9, 12, 14, 28, 44, 51, 57, 66, 69, 74, 76, 83, 90, 93 i 107. reč: „Republika” zamenjuje rečima: „Republika Srbija” u odgovarajućem padežu.

Članom 76. je definisano stupanje na snagu ovog zakona.

IV ANALIZA EFEKATA

Dosadašnji ekonomski i neekonomski interesi i razlozi diktirali su uslove i način zaštite životne sredine, sa i bez uračunavanja direktnih ili indirektnih uticaja na životnu sredinu. Dalje korišćenje prirodnih resursa i dobara i izmene prostornog okvira, propisivanje mera i uslova zaštite činioca životne sredine mogući su samo pod uslovom stalne ekološke i naučno zasnovane kontrole. Taj vid kontrole korišćenja jedan je od osnovnih zadataka u zaštiti životne sredine. Upravljanje prirodnim resursima i dobrima i zaštita životne sredine je zahtev i potreba čoveka i njegov odnos prema prirodi. Takav odnos obezbeđuje potrebnu harmoniju između čoveka i njegovih aktivnosti s jedne strane i očuvanje prirode i njenih vrednosti sa druge strane.

Određivanje problema koje nacrt zakona treba da reši

Važeći Zakon o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik SR“ broj 135/04) zajedno sa Zakonom o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu i Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine („Službeni glasnik RS“, br 135/04), čini set propisa iz oblasti zaštite životne sredine.

Osnov za izmenu i dopunu Zakona o zaštiti životne sredine proizlazi iz novog Ustava Republike Srbije, međunarodnih propisa sa kojima se oblast zaštite životne sredine u procesu pridruživanja EU usklađuje, kao i iz dosadašnje primene zakona i potrebe da se pojedine odredbe jasnije propišu.

Cilj koji se postiže

Predloženim zakonskim rešenjem ne menja se koncept zakona, već se unapređuje sistem upravljanja i zaštite činioca životne sredine. Donošenje zakona je najbolje rešenje radi efikasnije i potpunije zaštite životne sredine, jer se time obezbeđuje pravna sigurnost svih privrednih subjekata koji obavljaju delatnost koja zagađuje životnu sredinu – „zagađivača“ da neće za zagađivanje plaćati dva puta naknadu (naknadu za zagađivanje i naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine). Takođe, time se opravdava i dosledna primena principa „korisnik plaća“. Na ovaj način izbeći će se u praksi slobodno tumačenje zakona i nezakonita primena, jer volja i namera zakonodavca nije da se isti pravni subjekat tereti plaćanjem dva poreza za istu stvar pod drugačijim nazivom.

Po osnovu člana 87. Zakona u praksi se donose odluke kojima se pod nazivom „naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine“, propisuje ustvari naknada za korišćenje prirodnih vrednosti iz člana 84. Zakona (promena vrste ekosistema u prostoru, za zakonom ustanovljena ograničenja u režimu korišćenja nedržavnog prostora, devastiran i nerekultivisan prostor i dr.) i naknada za zagađivanje životne sredine iz člana 85. Zakona.

Prema odredbi člana 84. Zakona obveznici plaćanja naknade za korišćenje prirodnih vrednosti utvrđuju se u skladu sa posebnim zakonima kojima se uređuju pojedine oblasti zaštite životne sredine. Deo sredstava ove naknade u visini 40% ustupa se kao javni prihod jedinici lokalne samouprave. U skladu sa članom 85. navedenog zakona obveznici plaćanja naknade za zagađivanje utvrđuju se prema vrsti zagađivanja koja potiču od izvora zagađivanja odnosno postrojenja koja obavljaju delatnost za koju se izdaje integrisana dozvola. Deo sredstava te naknade u visini 60% ustupa se kao javni prihod jedinici lokalne samouprave.

Član 87. Zakona daje mogućnost jedinici lokalne samouprave da, u okviru svojih prava i dužnosti, propiše naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine, u skladu sa svojim potrebama i specifičnostima. U praksi odredba člana 87. Zakona tumači se na takav način da jedinica lokalne samouprave ima pravo da, kao obveznike plaćanja naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine, obuhvati zagađivače koji su već obveznici plaćanja naknade za zagađivanje životne sredine iz člana 85. ovog zakona, a čiji se deo ustupa kao javni prihod jedinici lokalne samouprave na čijoj se teritoriji ostvari. Naime, članom 36. stav 1. tačka 2. Zakona o finansiranju lokalne samouprave propisano je da Republika ustupa deo naknade za zagađivanje životne sredine jedinici lokalne samouprave kao javne prihode koji se ostvare na njenoj teritoriji.

Takođe, u stavu 4. člana 87. Zakona o zaštiti životne sredine, utvrđeno je da se sredstva prikupljena preko tih naknada moraju namenski iskoristiti u zaštiti i unapređenju životne sredine, a u skladu sa članom 4. Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Međutim, programom se u praksi predviđaju stavke koje predstavljaju nenamensko korišćenje sredstava (umesto za zaštitu životne sredine, sredstva se koriste npr. za očuvanje i izgradnju saobraćajnica, unapređenje zdravstvene, socijalne i dečije zaštite, izgradnju ambulante, izgradnju škole i dr).

Naime, jedinica lokalne samouprave saglasno članu 87. Zakona o zaštiti životne sredine i članu 4. Zakona o finansiranju lokalne samouprave, a u vezi sa članom 6. stav 1. tačka 7. istog zakona, može da utvrdi posebnu naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine za pitanja od lokalnog značaja koja proizlaze iz zakonom utvrđenih prava i dužnosti.

Takođe, u praksi svojim aktima jedinice lokalne samouprave godišnje utvrđuju naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine za vlasnike i zakupce stanova odnosno poslovnih prostorija koja je različita po opštinama, odnosno gradovima, kako u pogledu kriterijuma, tako i visine, odnosno načina plaćanja (mesečno/ godišnje).

Uvođenje elemenata javnog prihoda jedinice lokalne samouprave (imaoci prava svojine na stambenim i poslovnim zgradama, stanovima i poslovnim prostorijama koji se koriste za stanovanje odnosno obavljanje poslovne delatnosti) i propisivanje gornje granice naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine, omogućava se usklađenost odluka jedinica lokalne samouprave kojima se propisuje ova naknada, kao i nemogućnost duplog oporezivanja.

Da li su razmatrane druge mogućnosti za rešavanje problema?

Materija kojom se uređuje oblast zaštite životne sredine se ne može ustrojiti bez postojanja zakonskog akta koji bi dao osnov za donošenje niza propisa kojima se uređuju pravila i propisuju mere i uslove zaštite i korišćenja činioca životne sredine.

Zašto je donošenje zakona najbolje rešenje problema?

Izmenom i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine ostavaruju se opšti ciljevi ustanovljeni zakonom, odnosno pravilna primena ustanovljenih načela:

usklađenost odluka jedinica lokalne samouprave kojima se propisuje naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine;

zagađivač, kao obveznik, plaća državi samo jedanput naknadu za zagađivanje životne sredine i snosi ukupne troškove mera za sprečavanje i smanjivanje zagađivanja koji uključuju troškove rizika po životnu sredinu i troškove uklanjanja štete nanete životnoj sredini;

primena ekonomskih instrumenata i drugih mera kojima se unapređuje kvalitet životne sredine.

Na koga će i kako uticati rešenja predložena u zakonu?

Zakonom su utvrđene i razgraničene nadležnosti organa Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave koje se odnose na izradu strateških i planskih dokumenta, uspostavljanje i vođenje informacionog sistema.

Predložena rešenja u Predlogu će uticati na privredu, odnosno operatere postrojenja u kojima se obavljaju aktivnosti u kojima su prisutne određene količine opasnih materija, odnosno, njihove obaveze obaveštavanja i planiranja i sprovođenja mera zaštite od hemijskog udesa. Ovim odredbama se povećava bezbednost rada tih postrojenja, čime se pozitivno utiče na smanjenje rizika od nastanka hemijskog udesa, odnosno na efikasnije sprovođenje mera sprečavanja njegovog širenja u slučaju nastanka.

Predloženim rešenjima u Predlogu zakona obezbeđuje se odgovornost subjekata zaštite životne sredine, s jedne strane i nadležnih organa Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, s druge strane.

Predložena rešenja će pozitivno uticati na privredu, odnosno korisnike prirodnih resursa i zagađivače jer će naknadu za zagađivanje i naknadu za korišćenje prirodnih resursa izričito plaćati po osnovu člana 84. odnosno 85. Zakona.

Predloženim izmenama preciziraće se status Fonda za zaštitu životne sredine, kao i njegovi izvori finansiranja i korišćenje sredstava. Fond za zaštitu životne sredine je osnovan Zakonom o zaštiti životne sredine (“Službeni glasnik RS”, br. 135/04), a postao je operativan 2005. godine. Iskustvo zemalja srednje Evrope (Poljska, Republika Češka i Slovačka) pokazuje da je osnivanje Fonda za zaštitu životne sredine omogućilo prikupljanje značajnih sredstava i delovalo kao katalizator za bitna ulaganja kroz odobravanje povoljnih kredita i bespovratnih sredstava za investiranje u zaštitu životne sredine. Prema članu 90. Zakona Fond je pravno lice. S obzirom na dosadašnju praksu Fonda, javila se potreba za preciziranjem njegovog statusa. Izmenama zakona Fondu se daje svojstvo pravnog lica sa javnim ovlašćenjima u skladu sa Zakonom o državnoj upravi (“Službeni glasnik RS”, br.79/05).

Dosadašnja praksa je pokazala da je potrebno rešiti problem nenamenskog korišćenja sredstava, posebno u opštinama koje ostvaruju velike prihode od naknada po Uredbi o vrstama zagađivanja, kriterijumima za obračun naknade za zagađivanje životne sredine i obveznicima, visini i načinu obračunavanja i plaćanja naknade. Izmenama člana 100. Zakona utvrđeno je da su autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave u obavezi da otvore budzetski fond u skladu sa propisom kojim se uređuje budzetski sistem, a koji će se finansirati iz naknada ostvarenih po osnovu člana 85. i 87. ovog zakona, i čija sredstva će biti korišćenja u skladu sa programom koji donese nadležni organ jedinice lokalne samouprave, uz prethodnu saglasnost ministarstva.

Koji su troškovi koje će primena zakona izazvati građanima i privredi, posebno malim i srednjim preduzećima?

Predložena rešenja pozitivno utiču na građane i privredu jer su datim zakonskim rešenjima razgraničene nadležnosti u ostvarivanju prava na zdravu životnu sredinu i stvorene mogućnosti racionalne i usmerene raspodele sredstvava u odnosu na potrebu rešavanja problema zaštite, unapređivanja i korišćenja činilaca životne sredine. Propisivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine za vlasnika odnosno zakupca nepokretnosti u smislu ovog zakona, ne izaziva dodatne troškove građanima odnosno privredi. Naime, ova naknada je do sada obuhvatala: naknadu za vlasnike i zakupce stanova odnosno poslovnih prostorija; naknadu za zagađivanje i naknadu za korišćenje prirodnih vrednosti. Predloženom izmenom obveznici plaćanja naknade za korišćenje prirodnih vrednosti (član 84) i obveznici plaćanja naknade za zagađivanje životne sredine (član 85) neće plaćati istu vrstu naknade i po članu 87. Zakona, čime se onemogućava opterećenje troškovima koje su do sada snosili ovi obveznici plaćanja. Takođe, ujednačavanje kriterijuma za propisivanje naknade za građane, odnosno privredni sektor, kao i utvrđivanje najvišeg iznosa naknade prema površini nepokretnosti obezbediće da poslovni sektor deli sudbinu građana u određenoj lokalnoj zajednici (lokalne uslove). Predloženom izmenom člana 87. obezbeđuje se da Vlada utvrđuje najviši iznos naknade koje snose privredni sektori, čime će se sprečiti da se ove naknade propisuju na osnovu neujednačenih kriterijuma i u različitim visinama.

Da li zakon stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju?

Propisi iz oblasti zaštite životne sredine ne utiču direktno na pojavu novih privrednih subjekata, ali poštovanje propisa, odnosno usklađivanje sa zahtevima propisa iz oblasti zaštite životne sredine, kao jedan od uslova pridruživanja EU, doprineće razvoju i uvođenju čistijih tehnologija, regulisanju potrošnje energije, odnosno povećanju energetske efikasnosti, planskom odnosu prema prostoru i prirodnim vrednostima i doprinositi kvalitetu proizvoda i njegovom lakšem plasmanu na tržištu.

Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o zakonu?

Iskustva iz dosadašnje primene zakona su razlog navedenih izmena i dopuna zakona.

Koje će mere tokom primene zakona biti preduzete da bi se ostvarili razlozi donošenja zakona?

Datim izmenama i dopunama zakona uvrđene su ili dopunjene osnove za donošenje propisa za sprovođenje zakona, kao i strateških dokumenata u oblasti zaštite životne sredine. Pored ekonomskih instrumenata i drugih mera kojima se unapređuje kvalitet životne sredine obezbeđuje se primena SEVESO II Direktive koja se odnosi na operatere sa većim količinama opasnih materija na lokacijama, koje mogu da izazovu udes većih razmera kao i prekogranični uticaj. Takođe se propisivanjem većih kazni za privredne prestupe i prekršaje i davanje većih ovlašćenja inspektorima za zaštitu životne sredine na svim nivoima omogućuje efikasnije sprovođenje propisa koji regulišu oblast zaštite životne sredine

V SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE OVOG ZAKONA

Sprovođenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine ne zahteva obezbeđivanje dodatnih finansijskih sredstava iz budzeta Republike.

PREGLED ODREDABA KOJE SE MENjAJU

U ZAKONU O ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE

Značenje izraza

Član 3.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

životna sredina jeste skup prirodnih i stvorenih vrednosti čiji kompleksni međusobni odnosi čine okruženje, odnosno prostor i uslove za život;

kvalitet životne sredine jeste stanje životne sredine koje se iskazuje fizičkim, hemijskim, biološkim, estetskim i drugim indikatorima;

prirodne vrednosti jesu prirodna bogatstva koja čine: vazduh, voda, zemljište, šume, geološki resursi, biljni i životinjski svet;

zaštićeno prirodno dobro jeste očuvani deo prirode posebnih vrednosti i odlika (geodiverziteta, biodiverziteta, predela, pejzaža i dr), koji ima trajni ekološki, naučni, kulturni, obrazovni, zdravstveno-rekreativni, turistički i drugi značaj, zbog čega kao dobro od opšteg interesa uživa posebnu zaštitu;

javno prirodno dobro jeste uređeni ili neuređeni deo prirodnog bogatstva, odnosno vazduha, vodnih dobara, priobalja, podzemnih dobara, šumskih dobara, predela ili prostora, jednako dostupan svima;

geodiverzitet (geološka raznovrsnost) jeste prisustvo ili rasprostranjenost raznovrsnih elemenata i oblika geološke građe, geoloških struktura i procesa, geohronoloških jedinica, stena i minerala različitog sastava i načina postanka i raznovrsnih paleoekosistema menjanih u prostoru pod uticajima unutrašnjih i spoljašnjih geodinamičkih činilaca tokom geološkog vremena;

biodiverzitet (biološka raznovrsnost) jeste raznovrsnost organizama u okviru vrste, među vrstama i među ekosistemima i obuhvata ukupnu raznovrsnost gena, vrsta i ekosistema na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou;

8)katastar zagađivača jeste registar sistematizovanih informacija i podataka o zagađivačima medijuma životne sredine sa podacima o njihovoj lokaciji, proizvodnim procesima, karakteristikama, materijalnim bilansima na ulazima i izlazima sirovina, poluproizvoda i proizvoda, postrojenjima za prečišćavanje, tokovima otpada i zagađujućih materija i mestu njihovog ispuštanja, tretmana i odlaganja;

REGISTAR IZVORA ZAGAĐIVANjA ŽIVOTNE SREDINE JESTE SKUP SISTEMATIZOVANIH PODATAKA I INFORMACIJA O VRSTAMA, KOLIČINAMA, NAČINU I MESTU UNOŠENjA, ISPUŠTANjA ILI ODLAGANjA ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA U GASOVITOM, TEČNOM I ČVRSTOM AGREGATNOM STANjU ILI ISPUŠTANjA ENERGIJE (BUKE, VIBRACIJA, TOPLOTE, JONIZUJUĆEG I NEJONIZUJUĆEG ZRAČENjA) IZ TAČKASTIH, LINIJSKIH I POVRŠINSKIH IZVORA ZAGAĐIVANjA U ŽIVOTNU SREDINU;

aktivnost koja utiče na životnu sredinu (u daljem tekstu: aktivnost) jeste svaki zahvat (stalni ili privremeni) kojim se menjaju i/ili mogu promeniti stanja i uslovi u životnoj sredini, a odnosi se na: korišćenje resursa i prirodnih dobara; procese proizvodnje i prometa; distribuciju i upotrebu materijala; ispuštanje (emisiju) zagađujućih materija u vodu, vazduh ili zemljište; upravljanje otpadom i otpadnim vodama, hemikalijama i štetnim materijama; buku i vibracije; jonizujuće i nejonizujuće zračenje; udese;

postrojenje jeste stacionarna tehnička jedinica u kojoj se izvodi jedna ili više aktivnosti koje su utvrđene posebnim propisom i za čiji rad se izdaje dozvola, kao i svaka druga aktivnost kod koje postoji tehnička povezanost sa aktivnostima koje se izvode na tom mestu i koja može proizvesti emisije i zagađenja;

zagađivanje životne sredine jeste unošenje zagađujućih materija ili energije u životnu sredinu, izazvano ljudskom delatnošću ili prirodnim procesima koje ima ili može imati štetne posledice na kvalitet životne sredine i zdravlje ljudi;

kapacitet životne sredine jeste sposobnost životne sredine da prihvati određenu količinu zagađujućih materija po jedinici vremena i prostora tako da ne nastupi nepovratna šteta u životnoj sredini;

ugrožena životna sredina jeste određeni deo prostora gde zagađenje ili rizik od zagađenja prevazilazi kapacitet životne sredine;

zagađivač jeste pravno ili fizičko lice koje svojom aktivnošću ili neaktivnošću zagađuje životnu sredinu;

zagađujuće materije jesu materije čije ispuštanje u životnu sredinu utiče ili može uticati na njen prirodni sastav, osobine i integritet;

opterećenje životne sredine jeste pojedinačni ili zbirni uticaj aktivnosti na životnu sredinu koje se može izraziti kao ukupno (više srodnih komponenti), zajedničko (više raznorodnih komponenti), dozvoljeno (u okviru graničnih vrednosti) i prekomerno (preko dozvoljenih graničnih vrednosti) opterećenje;

degradacija životne sredine jeste proces narušavanja kvaliteta životne sredine koji nastaje prirodnom ili ljudskom aktivnošću ili je posledica nepreduzimanja mera radi otklanjanja uzroka narušavanja kvaliteta ili štete po životnu sredinu, prirodne ili radom stvorene vrednosti;

18) emisija jeste ispuštanje zagađujućih materija ili energije iz individualnih i/ili difuznih izvora u životnu sredinu i njene medijume;

EMISIJA JESTE ISPUŠTANjE I ISTICANjE ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA U GASOVITOM, TEČNOM I ČVRSTOM AGREGATNOM STANjU ILI EMISIJE ENERGIJE IZ IZVORA ZAGAĐIVANjA U ŽIVOTNU SREDINU;

19) imisija jeste koncentracija zagađujućih materija i nivo energije u životnoj sredini kojom se izražava kvalitet životne sredine u određenom vremenu i prostoru;

NIVO ZAGAĐUJUĆE MATERIJE JESTE KONCENTRACIJA ZAGAĐUJUĆE MATERIJE U ŽIVOTNOJ SREDINI, KOJOM SE IZRAŽAVA KVALITET ŽIVOTNE SREDINE U ODREĐENOM VREMENU I PROSTORU;

otpad jeste svaki predmet ili supstanca, kategorisan prema utvrđenoj klasifikaciji otpada sa kojim vlasnik postupa ili ima obavezu da postupa, odnosno upravlja;

opasne materije jesu hemikalije i druge materije koje imaju štetne i opasne karakteristike;

najbolje dostupne tehnike predstavljaju najefektivnije i najnaprednije faze u razvoju određenih aktivnosti i način njihovog obavljanja koji omogućava pogodniju primenu određenih tehnika za zadovoljavanje graničnih vrednosti emisija koje su projektovane tako da spreče ili gde to nije izvodljivo, smanje emisije i uticaj na životnu sredinu u celini;

rizik jeste određeni nivo verovatnoće da neka aktivnost, direktno ili indirektno, izazove opasnost po životnu sredinu, život i zdravlje ljudi;

24)udes jeste iznenadni i nekontrolisani događaj ili niz događaja, koji nastaje nekontrolisanim oslobađanjem, izlivanjem ili rasipanjem opasnih materija pri proizvodnji, prometu, upotrebi, prevozu, preradi, skladištenju, odlaganju ili dugotrajnom neadekvatnom čuvanju. Ovaj izraz ne obuhvata: vojna postrojenja; nuklearne udese; genetički modifikovane organizme; transport opasnih materija cevovodima, uključujući i pumpne stanice; udese pri istraživanju i eksploataciji mineralnih sirovina; oštećenja brana, sa izuzetkom posledica industrijskih udesa prouzrokovanih takvim oštećenjem;

UDES JESTE IZNENADNI I NEKONTROLISANI DOGAĐAJ KOJI NASTAJE OSLOBAĐANjEM, IZLIVANjEM ILI RASIPANjEM OPASNIH MATERIJA, OBAVLjANjEM AKTIVNOSTI PRI PROIZVODNjI, UPOTREBI, PRERADI, SKLADIŠTENjU, ODLAGANjU ILI DUGOTRAJNOM NEADEKVATNOM ČUVANjU (U DALjEM TEKSTU: HEMIJSKI UDES);

sanacija, odnosno remedijacija jeste proces preduzimanja mera za zaustavljanje zagađenja i dalje degradacije životne sredine do nivoa koji je bezbedan za buduće korišćenje lokacije uključujući uređenje prostora, revitalizaciju i rekultivaciju;

javnost jeste jedno ili više fizičkih ili pravnih lica, njihova udruženja, organizacije ili grupe;

IZVORI ZAGAĐIVANjA ŽIVOTNE SREDINE JESU LOKACIJSKI ODREĐENI I PROSTORNO OGRANIČENI TAČKASTI, LINIJSKI I POVRŠINSKI IZVORI ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA I ENERGIJE U ŽIVOTNU SREDINU;

ZAINTERESOVANA JAVNOST JESTE JAVNOST NA KOJU UTIČE ILI NA KOJU MOŽE UTICATI DONOŠENjE ODLUKE NADLEŽNOG ORGANA ILI KOJA IMA INTERESA U TOME, UKLjUČUJUĆI I UDRUŽENjA GRAĐANA I DRUŠTVENE ORGANIZACIJE KOJE SE BAVE ZAŠTITOM ŽIVOTNE SREDINE I KOJE SU EVIDENTIRANE KOD NADLEŽNOG ORGANA;

NADLEŽNI ORGAN JESTE ORGAN ODGOVORAN ZA SPROVOĐENjE OBAVEZA U OKVIRU OVLAŠĆENjA UTVRĐENIH OVIM ZAKONOM, I TO:

MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE ŽIVOTNE SREDINE;

POKRAJINSKI ORGAN NADLEŽAN ZA POSLOVE ŽIVOTNE SREDINE;

NADLEŽNI ORGAN JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE;

OPERATER JESTE SVAKO FIZIČKO ILI PRAVNO LICE KOJE, U SKLADU SA PROPISIMA, UPRAVLjA SEVESO POSTROJENjEM, ODNOSNO KOMPLEKSOM ILI GA KONTROLIŠE ILI JE OVLAŠĆEN ZA DONOŠENjE EKONOMSKIH ODLUKA U OBLASTI TEHNIČKOG FUNKCIONISANjA POSTROJENjA;

SEVESO POSTROJENjE, ODNOSNO POSTROJENjE U KOJEM SE OBAVLjAJU AKTIVNOSTI U KOJIMA JE PRISUTNA ILI MOŽE BITI PRISUTNA OPASNA MATERIJA (U DALjEM TEKSTU: SEVESO POSTROJENjE) JESTE TEHNIČKA JEDINICA UNUTAR KOMPLEKSA GDE SE OPASNE MATERIJE PROIZVODE, KORISTE, SKLADIŠTE ILI SE NjIMA RUKUJE. POSTROJENjE UKLjUČUJE SVU OPREMU, ZGRADE, CEVOVODE, MAŠINE, ALATE, INTERNE KOLOSEKE I DEPOE, DOKOVE, ISTOVARNA PRISTANIŠTA ZA POSTROJENjA, PRISTANE, SKLADIŠTA ILI SLIČNE GRAĐEVINE, NA VODI ILI KOPNU, A KOJE SU NUŽNE ZA FUNKCIONISANjE POSTROJENjA;

KOMPLEKS PODRAZUMEVA PROSTORNU CELINU POD KONTROLOM OPERATERA, GDE SU OPASNE MATERIJE PRISUTNE U JEDNOM ILI VIŠE POSTROJENjA, UKLjUČUJUĆI POJEDINAČNU ILI ZAJEDNIČKU INFRASTRUKTURU, ODNOSNO POJEDINAČNE ILI ZAJEDNIČKE AKTIVNOSTI;

ZAHTEVI U POGLEDU KVALITETA ŽIVOTNE SREDINE JESU SKUP USLOVA I ZAHTEVA KOJI MORAJU BITI ISPUNjENI U ODREĐENO VREME I NA ODREĐENOM PROSTORU ILI U POJEDINIM MEDIJUMIMA ŽIVOTNE SREDINE, U SKLADU SA POSEBNIM PROPISIMA.

Strateški dokumenti

Član 12.

Održivo korišćenje i zaštita prirodnih vrednosti obezbeđuju se u okviru Strategije prostornog razvoja Republike i Nacionalne strategije održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara.

Nacionalnu strategiju održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara (u daljem tekstu: Nacionalna strategija), za period od najmanje deset godina, donosi Narodna skupština VLADA.

Nacionalna strategija sadrži, naročito:

načela održivog razvoja u nacionalnoj politici upravljanja prirodnim resursima i dobrima;

analizu stanja i dosadašnjeg stepena istraženosti prirodnih resursa i dobara po vrstama, prostornom rasporedu, raznovrsnosti, obimu i kvalitetu;

bilansne kategorije (prostorne i vremenske funkcije, količine, kvalitet, ugroženost, obnovljivost, strateške rezerve i sl.) i predviđanje trendova promene stanja;

način vrednovanja i uslove održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara;

plansko-razvojnu i socio-ekonomsku analizu strateških prioriteta istraživanja i korišćenja prirodnih resursa;

ekološko-prostorne osnove o potencijalima prirodnog resursa ili dobra;

uslove za postepenu supstituciju prirodnih resursa;

smernice za dalja istraživanja u oblasti pojedinačnih prirodnih resursa i dobara i za potrebe planiranja, odnosno donošenje planova i programa.

Nacionalna strategija se realizuje putem planova, programa i osnova za svaki pojedinačni prirodni resurs ili dobro koje donosi Vlada Republike Srbije VLADA.

Na osnovu podataka i evidencija o izvršenju planova, programa i osnova, Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada) jedanput u dve godine podnosi izveštaj Narodnoj skupštini o realizaciji Nacionalne strategije.

NA OSNOVU PODATAKA I EVIDENCIJA O IZVRŠENjU PLANOVA, PROGRAMA I OSNOVA, MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE ŽIVOTNE SREDINE (U DALjEM TEKSTU: MINISTARSTVO), U SARADNjI SA DRUGIM NADLEŽNIM MINISTARSTVIMA, JEDANPUT U DVE GODINE PRIPREMA IZVEŠTAJ O REALIZACIJI NACIONALNE STRATEGIJE I PODNOSI GA VLADI.

Ako se iz podataka o realizaciji Nacionalne strategije utvrdi da se korišćenjem prirodnih bogatstava značajno ugrožava prirodna ravnoteža ekosistema Vlada može, na predlog ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine ili drugog ministarstava, privremeno ograničiti obim korišćenja prirodnih vrednosti na određenom području.

Nacionalna strategija objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Saglasnost za korišćenje

Član 15.

Nadležni organ ne može izdati odobrenje za korišćenje prirodnih resursa ili dobara bez saglasnosti na projekat koji sadrži mere zaštite i sanacije životne sredine.

Saglasnost iz stava 1. ovog člana daje ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine (u daljem tekstu: Ministarstvo) MINISTARSTVO, kojom se utvrđuje ispunjenost uslova i mera održivog korišćenja prirodnih resursa, odnosno dobara i zaštite životne sredine u toku i posle prestanka obavljanja aktivnosti, a na osnovu ocene o uslovima nadležnih stručnih organizacija.

Obaveze korisnika SANACIJA I REMEDIJACIJA

Član 16.

Pravno i fizičko lice koje koristi prirodne resurse, odnosno dobra dužno je da, u toku izvođenja radova i obavljanja aktivnosti, kao i po njihovom prestanku, planira i sprovodi mere kojima se sprečava ugrožavanje životne sredine.

Ko degradira životnu sredinu dužan je da izvrši rekultivaciju ili na drugi način sanira degradiranu životnu sredinu, u skladu sa ovim i posebnim zakonima.

Na projekte iz stava 2. ovog člana Ministarstvo daje saglasnost.

Ministar propisuje metodologiju za utvrđivanje prioriteta za sanaciju životne sredine.

PRAVNO I FIZIČKO LICE KOJE DEGRADIRA ŽIVOTNU SREDINU DUŽNO JE DA IZVRŠI REMEDIJACIJU ILI NA DRUGI NAČIN SANIRA DEGRADIRANU ŽIVOTNU SREDINU, U SKLADU SA PROJEKTIMA SANACIJE I REMEDIJACIJE.

NA PROJEKTE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA MINISTARSTVO DAJE SAGLASNOST.

MINISTAR NADLEŽAN ZA POSLOVE ŽIVOTNE SREDINE (U DALjEM TEKSTU: MINISTAR) PROPISUJE METODOLOGIJU ZA IZRADU PROJEKATA SANACIJE I REMEDIJACIJE, OSIM ZA PROJEKTE EKSPLOATACIJE MINERALNIH SIROVINA KOJI SU UREĐENI POSEBNIM PROPISIMA.

Zaštita tla i zemljišta

Član 22.

Zaštita, korišćenje i uređenje tla, poljoprivrednog i šumskog zemljišta i dobara od opšteg interesa obuhvata očuvanje produktivnosti, strukture, slojeva, formacija stena i minerala, kao i njihovih prirodnih i prelaznih oblika i procesa.

Na površini ili ispod površine zemljišta mogu se vršiti aktivnosti i odlagati materije koje ne zagađuju ili oštećuju zemljište.

U toku realizacije projekata, kao i pre njegovog izvođenja (izgradnje, eksploatacije mineralnih sirovina, i dr), obezbeđuje se zaštita tla i zemljišta.

ZAŠTITA ZEMLjIŠNOG PROSTORA (ZEMLjIŠTA) I NjEGOVOG ODRŽIVOG KORIŠĆENjA OSTVARUJE SE MERAMA SISTEMSKOG PRAĆENjA KVALITETA ZEMLjIŠTA, PRAĆENjEM INDIKATORA ZA OCENU RIZIKA OD DEGRADACIJE ZEMLjIŠTA, KAO I SPROVOĐENjEM REMEDIJACIONIH PROGRAMA ZA OTKLANjANjE POSLEDICA KONTAMINACIJE I DEGRADACIJE ZEMLjIŠNOG PROSTORA, BILO DA SE ONI DEŠAVAJU PRIRODNO ILI DA SU UZROKOVANI LjUDSKIM AKTIVNOSTIMA.

PRILIKOM PROMENE NOSIOCA PRAVA KORIŠĆENjA ZEMLjIŠTA, KORISNIK ZEMLjIŠTA ČIJE PRAVO KORIŠĆENjA PRESTAJE, A ČIJA DELATNOST JE UTICALA, ODNOSNO MOGLA DA UTIČE ILI OMETA PRIRODNE FUNKCIJE ZEMLjIŠTA, DUŽAN JE DA IZRADI IZVEŠTAJ O STANjU ZEMLjIŠTA.

PROGRAM SISTEMSKOG PRAĆENjA KVALITETA ZEMLjIŠTA, INDIKATORE ZA OCENU RIZIKA OD DEGRADACIJE ZEMLjIŠTA I METODOLOGIJU ZA IZRADU REMEDIJACIONIH PROGRAMA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA PROPISUJE VLADA.

MINISTAR PROPISUJE SADRŽINU I METODOLOGIJU IZRADE IZVEŠTAJA O STANjU ZEMLjIŠTA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA.

Zaštita voda

Član 23.

Vode se mogu koristiti i opterećivati, a otpadne vode ispuštati u vode uz primenu odgovarajućeg tretmana, na način i do nivoa koji ne predstavlja opasnost za prirodne procese ili za obnovu kvaliteta i količine vode i koji ne umanjuje mogućnost njihovog višenamenskog korišćenja.

Zaštita i korišćenje voda ostvaruje se u okviru integralnog upravljanja vodama sprovođenjem mera za očuvanje površinskih i podzemnih voda i njihovih rezervi, kvaliteta i količina, kao i zaštitom korita, obalnih područja i slivova, u skladu sa posebnim zakonom.

Mere zaštite voda obezbeđuju sprečavanje ili ograničavanje unošenja u vode opasnih, otpadnih i drugih štetnih materija, praćenje i ispitivanje kvaliteta površinskih i podzemnih voda, kao i kvaliteta otpadnih voda i njihovo prečišćavanje.

VODE SE MOGU KORISTITI I OPTEREĆIVATI, A OTPADNE VODE ISPUŠTATI U VODE UZ PRIMENU ODGOVARAJUĆEG TRETMANA, NA NAČIN I DO NIVOA KOJI NE PREDSTAVLjA OPASNOST ZA PRIRODNE PROCESE ILI ZA OBNOVU KVALITETA I KOLIČINE VODE I KOJI NE UMANjUJE MOGUĆNOST NjIHOVOG VIŠENAMENSKOG KORIŠĆENjA.

ZAŠTITA I KORIŠĆENjE VODA OSTVARUJE SE U OKVIRU INTEGRALNOG UPRAVLjANjA VODAMA PREDUZIMANjEM I SPROVOĐENjEM MERA ZA OČUVANjE POVRŠINSKIH I PODZEMNIH VODA I NjIHOVIH REZERVI, KVALITETA I KOLIČINA, KAO I ZAŠTITOM U SKLADU SA POSEBNIM ZAKONOM.

RADI ZAŠTITE I OČUVANjA KOLIČINA I KVALITETA PODZEMNIH REZERVI VODA VRŠE SE DETALjNI ISTRAŽNI RADOVI, KAO I IZRADA BILANSA REZERVI PODZEMNIH VODA.

ZAŠTITA VODA OSTVARUJE SE PREDUZIMANjEM MERA SISTEMATSKOG I KONTROLNOG PRAĆENjA KVALITETA VODA, SMANjIVANjEM ZAGAĐIVANjA VODA ZAGAĐUJUĆIM MATERIJAMA ISPOD PROPISANIH GRANIČNIH VREDNOSTI I PREDUZIMANjEM TEHNIČKO-TEHNOLOŠKIH I DRUGIH POTREBNIH MERA ZA NjIHOVO PREČIŠĆAVANjE, KAKO BI SE SPREČILO UNOŠENjE U VODE OPASNIH, OTPADNIH I DUGIH ŠTETNIH MATERIJA, KAO I PRAĆENjEM UTICAJA ZAGAĐENIH VODA NA ZDRAVLjE LjUDI, ŽIVOTINjSKI I BILjNI SVET I ŽIVOTNU SREDINU. ZAŠTITA VODA OBUHVATA I ZAŠTITU VODA OD UTICAJA PREKOGRANIČNOG ZAGAĐENjA, TAKO DA SE OBEZBEĐUJE OČUVANjE VODA U CELINI.

Opasne materije

Član 29.

Upravljanje opasnim materijama, odnosno zaštita od organskih i neorganskih materija sa opasnim svojstvima, kao i planiranje, organizovanje i preduzimanje preventivnih i sanacionih mera vrši se pod uslovima i na način kojim se obezbeđuje smanjenje rizika od udesa i pružanje adekvatnog odgovora na udes.

Pravno i fizičko lice koje upravlja opasnim materijama ili koje primenjuje tehnologije štetne po životnu sredinu, dužno je da preduzima sve potrebne zaštitne i sigurnosne mere kojima se rizik od opasnosti po životnu sredinu i zdravlje ljudi svodi na najmanju moguću meru.

UPRAVLjANjE OPASNIM MATERIJAMA VRŠI SE POD USLOVIMA I NA NAČIN KOJIM SE OBEZBEĐUJE SMANjENjE RIZIKA OD NjIHOVIH OPASNIH SVOJSTAVA PO ŽIVOTNU SREDINU I ZDRAVLjE LjUDI I TO U PROCESU PROIZVODNjE, SKLADIŠTENjA, KORIŠĆENjA I ODLAGANjA.

PRAVNO I FIZIČKO LICE KOJE UPRAVLjA OPASNIM MATERIJAMA DUŽNO JE DA PLANIRA, ORGANIZUJE I PREDUZIMA SVE POTREBNE PREVENTIVNE, ZAŠTITNE, SIGURNOSNE I SANACIONE MERE KOJIMA SE RIZIK PO ŽIVOTNU SREDINU I ZDRAVLjE LjUDI SVODI NA NAJMANjU MOGUĆU MERU.

MINISTAR, U SARADNjI SA MINISTRIMA NADLEŽNIM ZA ZDRAVLjE, BEZBEDNOST NA RADU, RUDARSTVO I ENERGETIKU I UNUTRAŠNjE POSLOVE PROPISUJE BLIŽE USLOVE KOJE MORAJU DA ISPUNjAVAJU SKLADIŠTA OPASNIH MATERIJA, KAO I UPUTSTVO O USLOVIMA I NAČINU SKLADIŠTENjA OPASNIH MATERIJA.

III MERE I USLOVI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

1. Preventivne mere

Planiranje i izgradnja

Član 33.

Uređenje prostora, korišćenje prirodnih resursa i dobara određeno prostornim i urbanističkim planovima i drugim planovima (planovi uređenja i osnove korišćenja poljoprivrednog zemljišta, šumske, vodoprivredne, lovnoprivredne osnove i programi unapređenja ribarstva na ribarskim područjima i drugi planovi) zasniva se na obavezi da se:

1) prirodni resursi i dobra očuvaju i unapređuju i u najvećoj meri obnavljaju, a ako su neobnovljivi da se racionalno koriste;

1A) OBEZBEDI OČUVANjE I ODRŽAVANjE ZNAČAJNIH ILI KARAKTERISTIČNIH OBELEŽJA PREDELA, UNAPREĐIVANjE PREDELA, NjIHOVO PONOVNO USPOSTAVLjANjE I STVARANjE, A KOJA SU OD VELIKOG ZNAČAJA ZA ZAŠTITU DIVLjE FLORE I FAUNE I NjIHOVIH STANIŠTA;

2) obezbedi zaštita i nesmetano ostvarivanje funkcija zaštićenih prirodnih dobara sa njihovom zaštićenom okolinom i u najvećoj mogućoj meri očuvaju staništa divljih biljnih i životinjskih vrsta i njihove zajednice;

3) obezbedi očuvanje izgrađenog prostora;

4) obezbede uslovi za odmor i rekreaciju čoveka;

5) odrede mere zaštite životne sredine;

6) prikaže postojeće stanje po elementima iz tač. 1), 1A), 2), 3) i 4) ovog člana i planirano stanje sa merama potrebnim da se planovi ostvare.

Ministarstvo, organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave učestvuje u postupku pripreme i donošenja planova iz stava 1. ovog člana, na način određen zakonom.

Prostorno i urbanističko planiranje

Član 34.

U prostornim i urbanističkim planovima obezbediće se mere i uslovi zaštite životne sredine, a naročito:

1) utvrđivanje posebnih režima očuvanja i korišćenja područja zaštićenih prirodnih dobara, izvorišta vodosnabdevanja, termalnih i mineralnih izvorišta, šuma, poljoprivrednog zemljišta, javnih zelenih površina, rekreacionih područja i banja;

2) određivanje područja ugroženih delova životne sredine (zagađena područja, područja ugrožena erozijom i bujicama, eksploatacijom mineralnih sirovina, plavna područja i sl.) i utvrđivanje mera za sanciju ovih područja;

2A) UTVRĐIVANjE MERA INTEGRISANE ZAŠTITE I PLANIRANjA PREDELA KOJE OBUHVATAJU PODRUČJA IZVAN ZAŠTIĆENIH PRIRODNIH DOBARA, RADI UREĐENjA DUGOROČNE KONCEPCIJE, NAMENE I ORGANIZACIJE PREDELA I USKLAĐIVANjA VIŠENAMENSKOG KORIŠĆENjA PROSTORA KOJE UGROŽAVA PREDEO (POLjOPRIVREDA, ŠUMARSTVO, VODOPRIVREDA, RUDARSTVO, ENERGETIKA, SAOBRAĆAJ, STANOVANjE, REKREACIJE I DR.);

2B) UTVRĐIVANjE PODRUČJA U KOJIMA ĆE SE DUGOROČNO SAČUVATI ODGOVARAJUĆE UDALjENOSTI IZMEĐU OBJEKATA U KOJIMA JE PRISUTNA ILI MOŽE BITI PRISUTNA JEDNA ILI VIŠE OPASNIH MATERIJA U KOLIČINAMA KOJE SU VEĆE OD PROPISANIH I STAMBENIH PODRUČJA, JAVNIH PROSTORA, KAO I PODRUČJA OD POSEBNOG ZNAČAJA, RADI ZAŠTITE ŽIVOTA I ZDRAVLjA LjUDI I ŽIVOTNE SREDINE;

3) utvrđivanje mera i uslova zaštite životne sredine prema kojima će se koristiti prostor namenjen eksploataciji mineralnih sirovina, odnosno vršiti izgradnja industrijskih i energetskih objekata, objekata za preradu i odlaganje otpada, objekata infrastrukture i drugih objekata čijom izgradnjom ili korišćenjem se može ugroziti životna sredina.

Uslove za obezbeđenje mera iz stava 1. ovog člana daje Ministarstvo, organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, na zahtev organa nadležnog za pripremu i donošenje plana, a na osnovu uslova i mišljenja nadležnih stručnih organizacija.

Strateška procena uticaja na životnu sredinu

Član 35.

Strateška procena uticaja na životnu sredinu vrši se za STRATEGIJE, planove, programe i osnove u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja ili korišćenja zemljišta, poljoprivrede, šumarstva, ribarstva, lovstva, energetike, industrije, saobraćaja, upravljanja otpadom, upravljanja vodama, telekomunikacija, turizma, infrastrukturnih sistema, zaštite prirodnih i kulturnih dobara, biljnog i životinjskog sveta i njihovih staništa i dr. i sastavni je deo plana, odnosno programa ili osnove.

Strateška procena uticaja na životnu sredinu mora biti usklađena sa drugim procenama uticaja na životnu sredinu, kao i sa planovima i programima zaštite životne sredine i vrši se u skladu sa postupkom propisanim posebnim zakonom.

Autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, u okviru svojih prava i dužnosti, određuje vrste planova i programa za koje se izrađuje strateška procena uticaja.

Procena uticaja projekta na životnu sredinu

Član 36.

Procena uticaja projekta na životnu sredinu vrši se za projekte koji se planiraju i realizuju u prostoru, uključujući promene tehnologije, rekonstrukciju, proširenje kapaciteta ili prestanak rada koji mogu dovesti do značajnog zagađivanja životne sredine ili predstavljaju rizik po zdravlje ljudi.

Procena uticaja projekta na životnu sredinu obuhvata projekte iz oblasti industrije, rudarstva, energetike, saobraćaja, turizma, poljoporivrede, šumarstva, vodoprivrede i komunalnih delatnosti, kao i sve projekte koji se planiraju na zaštićenom prirodnom dobru i u zaštićenoj okolini nepokretnog kulturnog dobra.

PROCENA UTICAJA VRŠI SE ZA PROJEKTE IZ OBLASTI INDUSTRIJE, RUDARSTVA, METALURGIJE, ENERGETIKE, SAOBRAĆAJA, INFRASTRUKTURE, TURIZMA, POLjOPRIVREDE, ŠUMARSTVA, VODOPRIVREDE, UPRAVLjANjA OTPADOM I KOMUNALNIH DELATNOSTI, U SKLADU SA POSEBNIM PROPISOM KOJIM SE UTVRĐUJE LISTA PROJEKATA ZA KOJE SE VRŠI PROCENA UTICAJA.

Procena uticaja projekta na životnu sredinu je sastavni deo tehničke dokumentacije bez koje se ne može pristupiti izvođenju projekta i vrši se u skladu sa postupkom propisanim posebnim zakonom.

Integrisano sprečavanje i kontrola zagađivanja

Član 37.

Za rad novih i postojećih postrojenja I AKTIVNOSTI koje mogu imati negativne uticaje na zdravlje ljudi i životnu sredinu ILI MATERIJALNA DOBRA, pribavlja se integrisana dozvola kojom se obezbeđuje sprečavanje i kontrola zagađivanja životne sredine.

Vrste aktivnosti i postrojenja, uslovi i postupak izdavanja integrisane dozvole, nadzor i druga pitanja od značaja za integrisano sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine uređuju se posebnim zakonom.

Procena opasnosti od udesa

Član 38.

Pravno i fizičko lice koje obavlja aktivnosti u kojima je prisutna ili može biti prisutna jedna ili više opasnih materija u količinama koje su jednake ili veće od propisanih, a koje mogu izazvati udes dužno je da u postupku procene uticaja projekta na životnu sredinu, odnosno pribavljanja integrisane dozvole, izradi procenu opasnosti od udesa.

Procena opasnosti od udesa izrađuje se na osnovu posebne metodologije koju propisuje ministar, po pribavljenom mišljenju drugih organa i organizacija i sadrži uslove za upravljanje rizikom koji se odnose na:

1) sprovođenje mera prevencije, pripravnosti i odgovora na udes;

2) preduzimanje mera otklanjanja posledica udesa, odnosno sanacije.

Saglasnost na procenu opasnosti od udesa daje Ministarstvo.

OPERATER SEVESO POSTROJENjA, ODNOSNO KOMPLEKSA U KOME SE OBAVLjAJU AKTIVNOSTI U KOJIMA JE PRISUTNA ILI MOŽE BITI PRISUTNA JEDNA ILI VIŠE OPASNIH MATERIJA U PROPISANIM KOLIČINAMA, DUŽAN JE DA PREDUZME SVE NEOPHODNE MERE ZA SPREČAVANjE HEMIJSKOG UDESA I OGRANIČAVANjA UTICAJA TOG UDESA NA ŽIVOT I ZDRAVLjE LjUDI I ŽIVOTNU SREDINU U CILjU STVARANjA USLOVA ZA UPRAVLjANjE RIZIKOM, U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.

2. Uslovi zaštite životne sredine

2.1.Standardi kvaliteta životne sredine i standardi emisije

2.1. ZAHTEVI U POGLEDU KVALITETA ŽIVOTNE SREDINE I ZAHTEVI U POGLEDU EMISIJA

Granične vrednosti

Član 39.

U Republici utvrđuju se standardi kvaliteta životne sredine i standardi emisije, odnosno granične vrednosti imisije i emisije zagađujućih materija i energije u vazduh, vodu i zemljište, uključujući i emisiju iz mobilnih izvora zagađivanja.

U REPUBLICI SRBIJI UTVRĐUJU SE ZAHTEVI U POGLEDU KVALITETA ŽIVOTNE SREDINE, ODNOSNO GRANIČNE VREDNOSTI NIVOA ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA, BUKE, ZRAČENjA I ENERGIJE I GRANIČNE VREDNOSTI NjIHOVIH EMISIJA U VAZDUH, VODU I ZEMLjIŠTE, UKLjUČUJUĆI I EMISIJU IZ MOBILNIH IZVORA ZAGAĐIVANjA.

Jedinstveni normativi utvrđuju se radi: kontrole kvaliteta vazduha, voda, zemljišta, postupanja sa otpadom i hemikalijama, tretmana otpadnih voda, industrijskog zagađenja i upravljanja rizikom, nivoa buke i vibracija i dr.

Granične vrednosti emisija zagađujućih materija na mestu ispuštanja u životnu sredinu i nivoe imisije zagađujućih materija u životnoj sredini utvrđuje Vlada.

GRANIČNE VREDNOSTI IZ STAVA 1. OVOG ČLANA UTVRĐUJE VLADA U SKLADU SA POSEBNIM PROPISIMA.

Uslovi za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti

Član 40.

Izgradnja i rad postrojenja i obavljanje aktivnosti vrši se ako su ispunjeni propisani standardi emisije i imisije PROPISANI ZAHTEVI EMISIJE I NIVOA ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA U MEDIJUMIMA ŽIVOTNE SREDINE, opreme i uređaja kojima se smanjuje ili sprečava emisija zagađujućih materija ili energije i obezbeđuje njeno očuvanje, odnosno ako su preduzete druge mere i radnje za obezbeđivanje propisanih uslova zaštite životne sredine.

Zagađujuće i opasne materije, otpadne vode ili energija ispuštaju se u vazduh, vodu i zemljište na propisan način i u količinama, odnosno koncentracijama ili nivoima koje nisu iznad propisanih graničnih vrednosti.

Prevozna sredstava koja se proizvode i/ILI puštaju u promet moraju ispunjavati uslove u pogledu emisije za mobilne izvore zagađivanja.

Ograničenje radi primene standarda

OGRANIČENjE RADI POSTIZANjA ZAHTEVA

Član 41.

Radi postepene primene standarda emisija i imisija POSTEPENOG ISPUNjAVANjA ZAHTEVA U POGLEDU EMISIJA I NIVOA ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA U MEDIJUMIMA ŽIVOTNE SREDINE iz člana 39. ovog zakona i očuvanja prirodnih vrednosti, Vlada može, na određeno vreme, ograničiti rad postrojenja i obavljanje aktivnosti na određenom području.

Vreme na koje Vlada utvrđuje ograničenja iz stava 1. ovog člana određuje se u skladu sa propisanim graničnim vrednostima i Nacionalnim programom zaštite životne sredine.

Status ugrožene životne sredine

Član 43.

Status ugrožene životne sredine i režim sanacije i remedijacije za područje od značaja za Republiku određuje Ministarstvo, po pribavljenom mišljenju drugih nadležnih organa, a za područje od lokalnog značaja određuje jedinica lokalne samouprave.

Status posebno ugrožene životne sredine određuje Vlada.

Vlada utvrđuje kriterijume za određivanje statusa posebno ugrožene životne sredine, odnosno statusa ugrožene životne sredine i za utvrđivanje prioriteta za sanaciju i remedijaciju.

VLADA UTVRĐUJE KRITERIJUME ZA ODREĐIVANjE STATUSA UGROŽENE ŽIVOTNE SREDINE I ZA UTVRĐIVANjE PRIORITETA ZA SANACIJU I REMEDIJACIJU.

NA OSNOVU KRITERIJUMA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, STATUS UGROŽENE ŽIVOTNE SREDINE I PRIORITETE ZA SANACIJU I REMEDIJACIJU ZA PODRUČJE OD ZNAČAJA ZA REPUBLIKU SRBIJU ODREĐUJE MINISTARSTVO, UZ PRIBAVLjENO MIŠLjENjE DRUGIH NADLEŽNIH ORGANA, A ZA PODRUČJE OD LOKALNOG ZNAČAJA ODREĐUJE JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE.

2.2. Sistem upravljanja zaštitom životne sredine

Uključivanje u sistem upravljanja i kontrole zaštite životne sredine

Član 44.

U Republici primenjuju se domaći i međunarodni standardi i propisi za upravljanje, sertifikaciju i registraciju sistema upravljanja zaštitom životne sredine.

Pravno i fizičko lice može sertifikovati sistem upravljanja zaštitom životne sredine prema JUS-ISO SRPS-ISO 14001, u skladu sa zakonom.

Pravno i fizičko lice može registrovati sertifikovan sistem upravljanja zaštitom životne sredine radi uključivanja u sistem upravljanja i kontrole zaštite životne sredine EU (u daljem tekstu: sistem EMAS), u skladu sa ovim zakonom.

Zahtev za registraciju u sistem EMAS

Član 45.

U sistem EMAS mogu se uključiti pravna i fizička lica koja u svom poslovanju ispunjavaju zahteve sistema upravljanja zaštitom životne sredine koji se odnose na utvrđivanje i vođenje politike, planiranje, sprovođenje, kontrolu i proveru sistema upravljanja i primene mera za njegovo unapređivanje.

Radi ispunjavanja uslova za uspostavljanje sistema upravljanja zaštitom životne sredine i registracije u sistem EMAS pravno i fizičko lice dužno je da izradi izveštaj o uticajima aktivnosti, proizvoda i usluga na životnu sredinu, organizuje i sprovede proveru usaglašenosti sistema upravljanja koju vrši ocenjivač PROVERIVAČ. iz pravnog i fizičkog lica ili van njega.

Registracija u sistem EMAS vrši se na osnovu zahteva pravnog i fizičkog lica koji se podnosi Ministarstvu.

Uz zahtev za registraciju u sistem EMAS, koji se podnosi na propisanom obrascu, prilaže se:

izjava pravnog i fizičkog lica za uključivanje u sistem EMAS sa propisanom sadržinom;

potvrda akreditovanog ocenjivača EMAS EMAS VERIFIKATORA o tačnosti navoda datih u izjavi pravnog i fizičkog lica o ispunjenosti uslova zaštite životne sredine za uključivanje u sistem EMAS.

Odluku o registraciji donosi Ministarstvo na osnovu podnete dokumentacije, kao i na osnovu inspekcijske kontrole o primeni propisa o zaštiti životne sredine.

Obrazac zahteva iz stava 4. ovog člana propisuje ministar.

BLIŽE USLOVE ZA PODNOŠENjE ZAHTEVA IZ STAVA 4. OVOG ČLANA, KAO I OBRAZAC ZAHTEVA PROPISUJE MINISTAR.

Pravno i fizičko lice plaća naknadu za upis u registar.

Visinu naknade za upis u registar propisuje Vlada.

Upis u registar vrši se na period od jedne TRI godine i može se produžiti na zahtev pravnog i fizičkog lica.

Zahtev za produženje registracije podnosi se najkasnije 30 dana pre isteka roka na koji je upis izvršen.

PROVERA ISPUNjENOSTI USLOVA PRAVNOG I FIZIČKOG LICA UPISANOG U REGISTAR VRŠI SE JEDNOM GODIŠNjE.

Akreditacija

Član 46.

Akreditacija ocenjivača EMAS EMAS VERIFIKATORA i kontrola njihovih aktivnosti vrši se u skladu sa zakonom i drugim propisima kojima se uređuje akreditacija.

Akreditovani ocenjivač EMAS EMAS VERIFIKATOR proverava ispunjenost svih uslova propisanih za pravna i fizička lica koja se uključuju u sistem EMAS ili su deo tog sistema.

Registri sistema EMAS

Član 47.

Ministarstvo vodi registar pravnih i fizičkih lica uključenih u sistem EMAS.

Podaci iz registra EMAS su javni.

Akreditaciono telo koje vodi registar akreditovanih ocenjivača AKREDITOVANIH VERIFIKATORA sistema EMAS, dužno je da najmanje jednom mesečno dostavlja Ministarstvu podatke iz registra, a na zahtev Ministarstva dostavlja i podatke u vezi sa postupkom akreditacije ocenjivača EMAS AKREDITACIJE EMAS VERIFIKATORA.

Na zahtev Ministarstva akreditovani ocenjivač EMAS EMAS VERIFIKATOR dostavlja podatke o rezultatima proveravanja sistema EMAS u pravnom i fizičkom licu.

Ministarstvo obezbeđuje zaštitu podataka iz st. 3. i 4. ovog člana koji predstavljaju poslovnu tajnu.

MINISTAR PROPISUJE SADRŽINU, IZGLED I NAČIN VOĐENjA REGISTRA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.

2.3. Standardi proizvoda, procesa i usluga

2.3. ZAHTEVI KVALITETA ZA PROIZVODE, PROCESE I USLUGE

Tehnologije, procesi, proizvodi, poluproizvodi, sirovine

Član 51.

Na teritoriji Republike može se primenjivati domaća ili uvezena tehnologija ili proces, odnosno proizvoditi i stavljati u promet proizvodi ako ispunjavaju propisane standarde zaštite životne sredine, odnosno standarde kvaliteta proizvoda ZAHTEVE U POGLEDU ŽIVOTNE SREDINE, ODNOSNO ZAHTEVE KVALITETA PROIZVODA, ili ako tehnologija, proces, proizvod, poluproizvod ili sirovina nije zabranjena u zemlji izvozniku.

Ministarstvo može, u slučaju sumnje, naložiti da se tehnologija, proces, proizvod, poluproizvod ili sirovina iz stava 1. ovog člana oceni u odnosu na štetan uticaj na životnu sredinu i kada je snabdeven propisanom ispravom.

Ocenu tehnologije, procesa, proizvoda, poluproizvoda ili sirovine iz stava 2. ovog člana daje, u roku od 30 dana od dana prijema zahteva, akreditovana stručna organizacija ili stručna lica za pojedine oblasti.

Uređaji koji služe za uklanjanje ili prečišćavanje zagađujućih materija za koje nisu propisani domaći standardi mogu se upotrebljavati ako je njihovu efikasnost za te namene utvrdila ovlašćena stručna organizacija.

Ministarstvo može zabraniti proizvodnju i promet određenih proizvoda i vršenje određenih aktivnosti, na određeno vreme ili na delu teritorije Republike, odnosno autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave radi sprečavanja ugrožavanja životne sredine ili zdravlja ljudi.

Ekološki znak

Član 53.

Ekološki znak utvrđuje se za proizvode namenjene opštoj potrošnji, izuzev proizvoda za ishranu, pića i farmaceutskih proizvoda IZUZEV PROIZVODA ZA ISHRANU, POLjOPRIVREDNIH I DRUGIH PROIZVODA DOBIJENIH U SKLADU SA PROPISIMA KOJIMA SE REGULIŠE ORGANSKA PROIZVODNjA, PROIZVODNjA PIĆA, PROIZVODNjA FARMACEUTSKIH PROIZVODA I MEDICINSKE OPREME, koji u poređenju sa sličnim proizvodima manje zagađuju životnu sredinu pri proizvodnji, plasmanu, prometu, potrošnji i odlaganju ili su dobijeni reciklažom otpada.

Ekološki znak utvrđuje se i za procese PROIZVODE i usluge koji manje zagađuju životnu sredinu.

Za proizvode, procese ili usluge pravno ili fizičko lice može dobiti pravo na korišćenje ekološkog znaka ako se njihovom proizvodnjom, odnosno odvijanjem, odnosno pružanjem smanjuje:

potrošnja energetskih resursa;

emisija štetnih i opasnih materija;

proizvodnja otpada;

potrošnja prirodnih resursa i dr.

Ministar propisuje bliže uslove, KRITERIJUME i postupak za dobijanje prava na korišćenje ekološkog znaka, elemente, izgled i način upotrebe ekološkog znaka za proizvode, procese i usluge.

Dodela i oduzimanje ekološkog znaka

Član 54.

Akt o dodeli prava na korišćenje ekološkog znaka donosi Ministarstvo.

Pravo na korišćenje ekološkog znaka se dodeljuje za period do tri godine.

Zahtev za dobijanje ekološkog znaka zainteresovano lice podnosi Ministarstvu.

Uz zahtev se podnosi dokaz o ispunjenosti uslova iz člana 53. ovog zakona.

Troškove dodele prava na korišćenje ekološkog znaka snosi podnosilac zahteva.

MINISTAR PROPISUJE VISINU TROŠKOVA IZ STAVA 5. OVOG ČLANA.

Pravo na korišćenje ekološkog znaka oduzima se ako proizvod, proces ili usluga prestane da ispunjava jedan od uslova za dodelu znaka.

Priznanja i nagrade

Član 55.

Priznanja i nagrade za doprinos zaštiti životne sredine mogu se dodeliti za:

sprečavanje zagađivanja životne sredine;

najpovoljnija rešenja u proizvodnim postupcima u odnosu na životnu sredinu;

razvojne i istraživačke projekte u zaštiti životne sredine;

razvoj obrazovnih programa za zaštitu životne sredine;

doprinos pojedinaca za razvoj i unapređenje zaštite životne sredine ili za doprinos u međunarodnoj saradnji;

doprinos stručnih, drugih udruženja i nevladinih organizacija za razvoj i unapređenje zaštite životne sredine;

DOPRINOS U OBLASTI ZAŠTITE PRIRODE.

Priznanja i nagrade dodeljuje Ministarstvo na osnovu konkursa.

Ministar bliže propisuje postupak i uslove za dodelu priznanja i nagrada.

3. Mere zaštite od opasnih materija

3.1. Proizvodnja i promet

3.1. PROMET

Supstance koje oštećuju ozonski omotač

Član 56.

Na teritoriji Republike zabranjuje se proizvodnja supstanci koje oštećuju ozonski omotač.

Zabranjen je uvoz i izvoz supstanci koje oštećuju ozonski omotač, odnosno proizvoda koji sadrže ove supstance, koje su utvrđene ratifikovanim međunarodnim ugovorom iz zemalja, odnosno u zemlje koje nisu strane ugovornice tog ugovora.

Uvoz, proizvodnja i stavljanje u promet novih i korišćenih proizvoda koji sadrže supstance koje oštećuju ozonski omotač, zabranjen je, izuzev za posebne namene.

Supstance koje oštećuju ozonski omotač, čiji promet, odnosno korišćenje nije zabranjen, kao i proizvodi koji sadrže supstance koje oštećuju ozonski omotač, a služe za posebne namene, mogu se uvoziti, odnosno izvoziti na osnovu dozvole Ministarstva.

Uvoznik, odnosno izvoznik podnosi zahtev za izdavanje dozvole uz koji prilaže:

1) vrstu i količinu supstance ili proizvoda koji sadrži supstance koje oštećuju ozonski omotač, a koje su predmet uvoza, odnosno izvoza;

2) podatke o poreklu supstance ili proizvoda koji sadrži supstance koje oštećuju ozonski omotač koje se uvoze ili odredištu u koje se supstanca izvozi, odnosno o krajnjem korisniku;

3) drugu propisanu dokumentaciju.

Uvoznik, odnosno izvoznik dužan je da vodi evidenciju i dostavi Ministarstvu podatke o vrsti i količini uvezenih, odnosno izvezenih supstanci, količini prodatih uvezenih supstanci i pravnim i pravnim i fizičkim licima kojima su supstance prodate.

Vlada propisuje:

1) listu supstanci koje oštećuju ozonski omotač čiji je uvoz, odnosno izvoz zabranjen;

2) listu supstanci i proizvoda koji sadrže supstance koje oštećuju ozonski omotač, čiji je uvoz, odnosno izvoz dozvoljen;

3) listu supstanci i proizvoda koji sadrže supstance koje oštećuju ozonski omotač za posebne namene.

Ministarstvo vodi registar o uvozu, izvozu i potrošnji supstanci koje oštećuju ozonski omotač, odnosno proizvoda.

Ministar bliže propisuje dokumentaciju koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz i izvoz, način vođenja evidencije, odnosno registra o uvozu, izvozu i potrošnji supstanci, odnosno proizvoda, način i rok dostavljanja podataka.

3.2. Postupanje sa opasnim materijama

Obaveze pravnog i fizičkog lica

Član 58.

Postupanje sa opasnim materijama u proizvodnji, upotrebi, prevozu, prometu, preradi, skladištenju i odlaganju vrši se na način da se ne dovede u opasnost život i zdravlje ljudi, ne zagadi životna sredina, obezbede i preduzmu mere zaštite od udesa i druge mere utvrđene zakonom.

Pravno i fizičko lice koje proizvodi, prevozi, stavlja u promet, koristi, prerađuje, skladišti ili odlaže opasne materije dužno je da:

izradi Plan zaštite od udesa i da najmanje svake tri godine vrši njegovo ažuriranje ili reviziju u skladu sa promenama u radu postrojenja, primeni tehnologije ili obavljanju aktivnosti, uključujući i proveru pripravnosti za njegovo sprovođenje;

sprovodi preventivne i druge mere upravljanja rizikom od udesa iz plana zaštite od udesa;

izradi izveštaj o stanju sigurnosti koji je dostupan javnosti i da najmanje svakih pet godina, kao i u slučaju promena u radu postrojenja ili obavljanju aktivnosti, vrši reviziju izveštaja o stanju sigurnosti.

Lice iz stava 2. ovog člana vodi evidenciju o vrstama i količinama opasnih materija.

U slučaju kvara na postrojenjima ili uređajima za zaštitu životne sredine usled čega nastaje prekoračenje graničnih vrednosti emisije, lice iz stava 2. ovog člana dužno je da bez odlaganja o tome obavesti Ministarstvo, nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno organ jedinice lokalne samouprave.

Prevoznik opasnih materija dužan je da pribavi dozvolu nadležnog organa za prevoz opasnih materija, u skladu sa posebnim zakonom.

„3.2. ZAŠTITA OD HEMIJSKOG UDESA

OBAVEZE OPERATERA

ČLAN 58.

OPERATER SEVESO POSTROJENjA, ODNOSNO KOMPLEKSA U KOME SE OBAVLjAJU AKTIVNOSTI U KOJIMA JE PRISUTNA ILI MOŽE BITI PRISUTNA JEDNA ILI VIŠE OPASNIH MATERIJA, U JEDNAKIM ILI VEĆIM KOLIČINAMA OD PROPISANIH, DUŽAN JE DA DOSTAVI OBAVEŠTENjE, ODNOSNO IZRADI POLITIKU PREVENCIJE UDESA ILI IZVEŠTAJ O BEZBEDNOSTI I PLAN ZAŠTITE OD UDESA, U ZAVISNOSTI OD KOLIČINA OPASNIH MATERIJA KOJIMA VRŠI TE AKTIVNOSTI I DA PREDUZME MERE ZA SPREČAVANjE HEMIJSKOG UDESA I OGRANIČAVANjA UTICAJA TOG UDESA NA ŽIVOT I ZDRAVLjE LjUDI I ŽIVOTNU SREDINU, UTVRĐENE U TIM DOKUMENTIMA.

MINISTAR PROPISUJE LISTU OPASNIH MATERIJA I NjIHOVE KOLIČINE I KRITERIJUME ZA ODREĐIVANjE VRSTE DOKUMENATA KOJE IZRAĐUJE OPERATER IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.

SADRŽINA POLITIKE PREVENCIJE UDESA

ČLAN 58A

POLITIKA PREVENCIJE UDESA SADRŽI CILjEVE I PRINCIPE DELOVANjA OPERATERA, RADI KONTROLE OPASNOSTI OD HEMIJSKOG UDESA.

POLITIKA PREVENCIJE UDESA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA MORA DA SADRŽI DOVOLjNO ELEMENATA PROPORCIONALNIH OPASNOSTIMA OD UDESA NA OSNOVU KOJIH OPERATER MOŽE OBEZBEDITI VISOK STEPEN ZAŠTITE LjUDI I ŽIVOTNE SREDINE OD HEMIJSKOG UDESA.

POLITIKU PREVENCIJE UDESA OPERATER JE DUŽAN DA IZRADI NAJKASNIJE ŠEST MESECI PO DOSTAVLjANjU OBAVEŠTENjA IZ ČLANA 59. OVOG ZAKONA.

MINISTAR BLIŽE PROPISUJE SADRŽINU POLITIKE PREVENCIJE UDESA.

Odgovor na udes

Član 59.

U slučaju udesa pravno ili fizičko lice bez odlaganja organizuje i sprovodi planirane mere i postupke reagovanja na udes i angažuje ljude i sredstva u skladu sa izrađenim planom zaštite od udesa uključujući i obavezu obaveštavanja Ministarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine i ministarstva nadležnog za poslove zaštite od požara, proizvodnju i promet eksplozivnih materija, zapaljivih tečnosti i gasova i druge nadležne organe, u skladu sa zakonom.

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana obavezno sadrži: okolnosti udesa, mesto, vreme, prisutne opasne materije, neposrednu opasnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu i kratak opis preduzetih mera, kao i neposredne mere pripravnosti neophodne da bi se sprečilo ponavljanje udesa.

OBAVEZA DOSTAVLjANjA OBAVEŠTENjA

ČLAN 59.

OPERATER KOJI JE U OBAVEZI DA IZRADI POLITIKU PREVENCIJE UDESA DUŽAN JE DA MINISTARSTVU, PRE IZRADE POLITIKE PREVENCIJE UDESA, DOSTAVI OBAVEŠTENjE O:

NOVOM SEVESO POSTROJENjU, ODNOSNO KOMPLEKSU NAJMANjE TRI MESECA PRE POČETKA RADA;

POSTOJEĆEM SEVESO POSTROJENjU, ODNOSNO KOMPLEKSU NAJKASNIJE GODINU DANA OD DANA STUPANjA NA SNAGU OVOG ZAKONA;

POSTOJEĆEM SEVESO POSTROJENjU, ODNOSNO KOMPLEKSU ČIJE SU AKTIVNOSTI BILE TAKVE DA SU OPASNE MATERIJE BILE PRISUTNE U KOLIČINAMA MANjIM OD PROPISANIH U SLUČAJU POVEĆANjA KOLIČINA OPASNIH MATERIJA DO KOLIČINA PROPISANIH U ČLANU 58. OVOG ZAKONA, NAJKASNIJE TRI MESECA OD DANA PROMENE;

O TRAJNOM PRESTANKU RADA SEVESO POSTROJENjA, ODNOSNO KOMPLEKSA, KAO I U SLUČAJU MODIFIKACIJE POSTROJENjA, ODNOSNO KOMPLEKSA ODNOSNO SVAKOJ PROMENI KOJA MOŽE UTICATI NA MOGUĆNOST NASTANKA HEMIJSKOG UDESA.

MINISTAR PROPISUJE SADRŽINU OBAVEŠTENjA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.

Obaveza dostavljanja obaveštenja

Član 60.

Pravno i fizičko lice iz člana 58. ovog zakona, za postojeće i nove aktivnosti i postrojenja, dostavlja Ministarstvu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji ima sedište, obaveštenje o:

novim postrojenjima najmanje tri meseca pre početka gradnje ili puštanja u rad;

postojećem postrojenju u roku od najmanje godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o:

vrsti aktivnosti i radu postrojenja, lokaciji i neposrednoj okolini postrojenja;

identifikaciji, količini i fizičkom obliku opasnih materija, kao i njihovoj kategorizaciji;

stanju sigurnosti;

sprovedenim preventivnim merama za sprečavanje udesa i ograničavanje posledica;

merama sanacije koje se planiraju ili preduzimaju u slučaju udesa.

SADRŽINA IZVEŠTAJA O BEZBEDNOSTI I PLANA ZAŠTITE OD UDESA

ČLAN 60.

IZVEŠTAJ O BEZBEDNOSTI SADRŽI NAROČITO: INFORMACIJE O SISTEMU UPRAVLjANjA I ORGANIZACIJE OPERATERA U CILjU SPREČAVANjA HEMIJSKOG UDESA; OPIS LOKACIJE NA KOJOJ SE NALAZI SEVESO POSTROJENjE, ODNOSNO KOMPLEKS; OPIS SEVESO POSTROJENjA, ODNOSNO KOMPLEKSA; ANALIZU RIZIKA OD HEMIJSKOG UDESA I NAČIN NjEGOVOG SPREČAVANjA; MERE ZAŠTITE I INTERVENTNE MERE ZA OGRANIČAVANjE POSLEDICA HEMIJSKOG UDESA; POPIS OPASNIH MATERIJA I DR.

PLAN ZAŠTITE OD UDESA SADRŽI NAROČITO MERE KOJE SE PREDUZIMAJU U OKVIRU SEVESO POSTROJENjA, ODNOSNO KOMPLEKSA U SLUČAJU HEMIJSKOG UDESA ILI U SLUČAJU NASTANKA OKOLNOSTI KOJE MOGU IZAZVATI HEMIJSKI UDES.

IZVEŠTAJ O BEZBEDNOSTI I PLAN ZAŠTITE OD UDESA IZRAĐUJE OPERATER IZ ČLANA 58. OVOG ZAKONA.

ZA IZRADU DOKUMENATA IZ STAVA 3. OVOG ČLANA MOŽE SE ANGAŽOVATI DRUGO PRAVNO LICE ILI PREDUZETNIK AKO JE UPISANO U ODGOVARAJUĆI REGISTAR ZA OBAVLjANjE DELATNOSTI PROJEKTOVANjA, INŽENjERINGA I IZRADE STUDIJA I ANALIZA. U SLUČAJU ANGAŽOVANjA DRUGOG PRAVNOG LICA ILI PREDUZETNIKA, U IZRADI TIH DOKUMENATA MORA UČESTVOVATI LICE STALNO ZAPOSLENO KOD OPERATERA IZ ČLANA 58. OVOG ZAKONA.

OPERATER JE DUŽAN DA RAZMENjUJE INFORMACIJE I DA USKLAĐUJE PLAN ZAŠTITE OD UDESA SA PLANOM ZAŠTITE OD UDESA KOJE DONOSE NADLEŽNI ORGANI JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE, AUTONOMNE POKRAJINE I REPUBLIKE SRBIJE.

MINISTAR BLIŽE PROPISUJE SADRŽINU I METODOLOGIJU IZRADE IZVEŠTAJA O BEZBEDNOSTI I PLANA ZAŠTITE OD UDESA.

DOSTAVLjANjE IZVEŠTAJA O BEZBEDNOSTI I PLANA ZAŠTITE OD UDESA

ČLAN 60A

OPERATER IZ ČLANA 58. OVOG ZAKONA DUŽAN JE DA IZRADI I DOSTAVI MINISTARSTVU IZVEŠTAJ O BEZBEDNOSTI I PLAN ZAŠTITE OD UDESA:

ZA NOVO SEVESO POSTROJENjE, ODNOSNO KOMPLEKS NAJMANjE TRI MESECA PRE POČETKA RADA;

ZA POSTOJEĆE SEVESO POSTROJENjE, ODNOSNO KOMPLEKS NAJKASNIJE U ROKU OD OSAMNAEST MESECI OD DANA STUPANjA NA SNAGU OVOG ZAKONA;

ZA POSTOJEĆE SEVESO POSTROJENjE, ODNOSNO KOMPLEKS ČIJE SU AKTIVNOSTI BILE TAKVE DA SU OPASNE MATERIJE BILE PRISUTNE U KOLIČINAMA MANjIM OD PROPISANIH, U SLUČAJU POVEĆANjA KOLIČINA OPASNIH MATERIJA DO KOLIČINA PROPISANIH U ČLANU 58. OVOG ZAKONA, NAJKASNIJE ŠEST MESECI OD DANA PROMENE.

OPERATER IZ STAVA 1. OVOG ČLANA PODNOSI ZAHTEV ZA DAVANjE SAGLASNOSTI NA IZVEŠTAJ O BEZBEDNOSTI I PLAN ZAŠTITE OD UDESA, ZAJEDNO SA TIM DOKUMENTIMA.

UZ ZAHTEV IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, OPERATER JE DUŽAN DA DOSTAVI DOKAZ O UPLAĆENOJ ADMINISTRATIVNOJ TAKSI.

OPERATER JE DUŽAN DA IZVEŠTAJ O BEZBEDNOSTI PERIODIČNO PREGLEDA I PO POTREBI AŽURIRA:

NAJMANjE SVAKIH PET GODINA;

SAMOINICIJATIVNO ILI NA ZAHTEV MINISTARSTVA ZBOG NOVIH ČINjENICA DO KOJIH SE DOŠLO NA OSNOVU ANALIZE DRUGIH HEMIJSKIH UDESA ILI IZBEGNUTIH UDESA.

U SLUČAJU MODIFIKACIJE PROCESA RADA, PROMENE PRIRODE ILI KOLIČINE OPASNE MATERIJE ILI DRUGIH PROMENA, KOJE MOGU UTICATI NA OPASNOST OD NASTANKA HEMIJSKOG UDESA, OPERATER MORA ODMAH DA IZVRŠI PROMENE U IZVEŠTAJU O BEZBEDNOSTI I PLANU ZAŠTITE OD UDESA I DOSTAVI IH MINISTARSTVU, A U SLUČAJU DA SE IZMENE ODNOSE NA MODIFIKACIJU POSTROJENjA ILI SKLADIŠTA, PRE SPROVOĐENjA TIH MODIFIKACIJA.

PLAN ZAŠTITE OD UDESA OPERATER JE DUŽAN DA PREGLEDA, TESTIRA I PO POTREBI AŽURIRA NAJMANjE SVAKE TRI GODINE.

DOSTAVLjANjE INFORMACIJA IZ PLANA ZAŠTITE OD UDESA

ČLAN 60B

OPERATER IZ ČLANA 58. OVOG ZAKONA DUŽAN JE DA OBEZBEDI DA SE INFORMACIJA O BEZBEDNOSNIM MERAMA I POSTUPCIMA U SLUČAJU HEMIJSKOG UDESA IZ PLANA ZAŠTITE OD UDESA DOSTAVI SVIM PRAVNIM LICIMA I JAVNIM USTANOVAMA (ŠKOLE, BOLNICE I DR.), KAO I FIZIČKIM LICIMA, KOJA MOGU BITI ZAHVAĆENA POSLEDICAMA HEMIJSKOG UDESA.

INFORMACIJA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA OBAVEZNO SE AŽURIRA SVAKE TRI GODINE, A POSEBNO U SLUČAJU NASTUPANjA OKOLNOSTI IZ ČLANA 60A STAV 5. OVOG ZAKONA.

AŽURIRANA INFORMACIJA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA MORA BITI DOSTUPNA JAVNOSTI.

PERIOD IZMEĐU DVA REDOVNA DOSTAVLjANjA INFORMACIJA JAVNOSTI NE SME BITI DUŽI OD PET GODINA.

JAVNI UVID, PREZENTACIJA I JAVNA RASPRAVA O IZVEŠTAJU O BEZBEDNOSTI

ČLAN 60V

OPERATER JE DUŽAN DA OBEZBEDI DA IZVEŠTAJ O BEZBEDNOSTI I SPISAK OPASNIH MATERIJA KOJE SU PRISUTNE U SEVESO POSTROJENjU, ODNOSNO KOMPLEKSU BUDE DOSTUPAN JAVNOSTI.

NADLEŽNI ORGAN OBEZBEĐUJE JAVNI UVID, ORGANIZUJE PREZENTACIJU I SPROVODI JAVNU RASPRAVU O IZVEŠTAJU O BEZBEDNOSTI U POSTUPKU ODLUČIVANjA O DAVANjU SAGLASNOSTI NA IZVEŠTAJ O BEZBEDNOSTI.

PODNOSILAC IZVEŠTAJA O BEZBEDNOSTI MOŽE, PO ODOBRENjU NADLEŽNOG ORGANA, DA NE IZNESE ODREĐENE DELOVE IZVEŠTAJA NA JAVNI UVID I PREZENTACIJU ZBOG ČUVANjA INDUSTRIJSKE, KOMERCIJALNE I LIČNE TAJNE, JAVNE BEZBEDNOSTI ILI ODBRANE ZEMLjE.

NADLEŽNI ORGAN U ROKU OD SEDAM DANA OD DANA PRIJEMA IZVEŠTAJA O BEZBEDNOSTI OBAVEŠTAVA PODNOSIOCA IZVEŠTAJA, ZAINTERESOVANE ORGANE I ORGANIZACIJE I JAVNOST O VREMENU I MESTU JAVNOG UVIDA, JAVNE PREZENTACIJE, KAO I JAVNE RASPRAVE O IZVEŠTAJU O BEZBEDNOSTI.

JAVNA RASPRAVA MOŽE SE ODRŽATI NAJRANIJE DVADESET DANA OD DANA OBAVEŠTAVANjA JAVNOSTI.

PODNOSILAC IZVEŠTAJA O BEZBEDNOSTI UČESTVUJE U PREZENTACIJI I JAVNOJ RASPRAVI.

NA POSTUPAK JAVNOG UVIDA, PREZENTACIJE I JAVNE RASPRAVE O IZVEŠTAJU O BEZBEDNOSTI SHODNO SE PRIMENjUJE PROPIS O POSTUPKU JAVNOG UVIDA, PREZENTACIJE I JAVNE RASPRAVE O STUDIJI PROCENE UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU.

DOKAZI U IZVEŠTAJU O BEZBEDNOSTI

ČLAN 60G

OPERATER JE DUŽAN DA U IZVEŠTAJU O BEZBEDNOSTI DOKAŽE DA JE:

USTANOVIO ODGOVARAJUĆU POLITIKU I UTVRDIO SISTEM ZA UPRAVLjANjE BEZBEDNOŠĆU RADI NjENE PRIMENE;

PREPOZNAO OPASNOST OD HEMIJSKOG UDESA I PREDUZEO POTREBNE MERE RADI PREVENCIJE NASTANKA HEMIJSKOG UDESA, ODNOSNO OGRANIČAVANjA POSLEDICA TOG UDESA NA LjUDE I ŽIVOTNU SREDINU;

VODIO RAČUNA O BEZBEDNOSTI I POUZDANOSTI PRI PROJEKTOVANjU, IZGRADNjI, UPRAVLjANjU I ODRŽAVANjU SVIH POSTROJENjA I SKLADIŠNIH PROSTORA, OPREME I INFRASTRUKTURE KOJE SU POVEZANE SA OPASNOSTIMA OD HEMIJSKOG UDESA;

PRIHVATIO I U IZVEŠTAJ O BEZBEDNOSTI UNEO OPRAVDANE PRIMEDBE I PREDLOGE JAVNOSTI.

DOKAZI U PLANU ZAŠTITE OD UDESA

ČLAN 60D

OPERATER JE DUŽAN DA U PLANU ZAŠTITE OD UDESA DOKAŽE DA JE:

PREDVIDEO I OBEZBEDIO SPROVOĐENjE SVIH NEOPHODNIH MERA ZA OGRANIČAVANjE I KONTROLU HEMIJSKOG UDESA, RADI UBLAŽAVANjA POSLEDICA TOG UDESA NA LjUDE, ŽIVOTNU SREDINU I IMOVINU;

PREDVIDEO I OBEZBEDIO NAČIN DOSTAVLjANjA INFORMACIJA NADLEŽNIM ORGANIMA I ŠIROJ JAVNOSTI;

PREDVIDEO ODGOVARAJUĆE MERE ČIŠĆENjA, SANACIJE I REKULTIVACIJE ŽIVOTNE SREDINE NAKON HEMIJSKOG UDESA;

OBRADIO DOVOLjNO PODATAKA ZA IZRADU PLANOVA ZAŠTITE OD HEMIJSKOG UDESA NA NIVOU REPUBLIKE SRBIJE, AUTONOMNE POKRAJINE, ODNOSNO JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE (U DALjEM TEKSTU: EKSTERNI PLANOVI).

SAGLASNOST NA IZVEŠTAJ O BEZBEDNOSTI I PLAN ZAŠTITE OD UDESA

ČLAN 60Đ

MINISTARSTVO DAJE SAGLASNOST NA IZVEŠTAJ O BEZBEDNOSTI, ODNOSNO NA PLAN ZAŠTITE OD UDESA O ISPUNjENOSTI ZAHTEVA IZ ČL. 60G I 60D OVOG ZAKONA.

MINISTARSTVO MOŽE TRAŽITI IZMENE I DOPUNE DOKUMENATA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA AKO UTVRDI DA NE SADRŽE POTREBNE PODATKE.

REŠENjE KOJIM SE ZABRANjUJE RAD ILI PUŠTANjE U RAD SEVESO POSTROJENjA

ČLAN 60E

U SLUČAJU KADA NISU ISPUNjENI USLOVI ZA SAGLASNOST NA DOKUMENTA IZ ČLANA 60Đ OVOG ZAKONA, MINISTAR DONOSI REŠENjE KOJIM SE ZABRANjUJE RAD ILI PUŠTANjE U RAD SEVESO POSTROJENjA, ODNOSNO KOMPLEKSA ILI DELA POSTROJENjA, ODNOSNO KOMPLEKSA I SKLADIŠNOG PROSTORA.

NA REŠENjE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA MOŽE SE IZJAVITI ŽALBA.

ŽALBA NE ZADRŽAVA IZVRŠENjE REŠENjA.

PO ŽALBI NA PRVOSTEPENO REŠENjE ODLUČUJE VLADA.

IMENOVANjE POSEBNE RADNE GRUPE

ČLAN 60Ž

RADI OCENE IZVEŠTAJA O BEZBEDNOSTI I PLANA ZAŠTITE OD UDESA MINISTAR U SKLADU SA PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJE DRŽAVNA UPRAVA, MOŽE REŠENjEM IMENOVATI POSEBNU RADNU GRUPU – TEHNIČKU KOMISIJU (U DALjEM TEKSTU: TEHNIČKA KOMISIJA).

REŠENjEM IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ODREĐUJU SE ZADACI, SASTAV I RUKOVODILAC, ROK ZA IZVRŠENjE ZADATAKA I DRUGA PITANjA KOJA SU ZNAČAJNA ZA RAD TEHNIČKE KOMISIJE.

TEHNIČKA KOMISIJA BEZ ODLAGANjA DOSTAVLjA MINISTARSTVU MIŠLjENjE O ISPUNjENOSTI ZAHTEVA IZ ČL. 60G I 60D OVOG ZAKONA.

PREDSEDNIK TEHNIČKE KOMISIJE IMENUJE SE IZ REDA ZAPOSLENIH ILI POSTAVLjENIH LICA U MINISTARSTVU.

ZA ČLANOVE TEHNIČKE KOMISIJE MOGU BITI IMENOVANA LICA SA VISOKOM STRUČNOM SPREMOM ODGOVARAJUĆE STRUKE, ODNOSNO SMERA I ODGOVARAJUĆIM STRUČNIM REZULTATIMA, A IZ REDA:

ZAPOSLENIH ILI POSTAVLjENIH LICA U MINISTARSTVU;

ZAPOSLENIH ILI POSTAVLjENIH LICA U DRUGIM ORGANIMA I ORGANIZACIJAMA;

NEZAVISNIH STRUČNjAKA.

ČLANOVI KOMISIJE NE MOGU BITI LICA KOJA SU:

UČESTVOVALA U IZRADI IZVEŠTAJA O BEZBEDNOSTI I PLANA ZAŠTITE OD UDESA;

OSNIVAČ PRAVNOG LICA ILI PREDUZETNIK KOJI JE IZRADIO IZVEŠTAJ O BEZBEDNOSTI I PLAN ZAŠTITE OD UDESA ILI ZAPOSLENI KOD TIH LICA;

OPERATER ILI ZAPOSLENI KOD OPERATERA.

OBAVEZA VOĐENjA EVIDENCIJE

ČLAN 60Z

NA OSNOVU IZVEŠTAJA O BEZBEDNOSTI I OBAVEŠTENjA MINISTARSTVO UTVRĐUJE I VODI EVIDENCIJU O OPERATERIMA I SEVESO POSTROJENjIMA, ODNOSNO KOMPLEKSIMA SA POVEĆANOM VEROVATNOĆOM NASTANKA HEMIJSKOG UDESA ILI SA POVEĆANIM POSLEDICAMA TOG UDESA ZBOG NjIHOVE LOKACIJE, BLIZINE SLIČNIH POSTROJENjA ILI ZBOG VRSTE USKLADIŠTENIH OPASNIH MATERIJA.

OPERATERI IZ STAVA 1. OVOG ČLANA DUŽNI SU DA RAZMENjUJU INFORMACIJE KOJE SU NEOPHODNE PRI IZRADI IZVEŠTAJA O BEZBEDNOSTI I PLANA ZAŠTITE OD UDESA, KAKO BI SE U TIM DOKUMENTIMA VODILO RAČUNA O PRIRODI I OPSEGU ZAJEDNIČKE OPASNOSTI OD HEMIJSKOG UDESA.

O OPERATERU, ODNOSNO SEVESO POSTROJENjU, ODNOSNO KOMPLEKSU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA MINISTARSTVO OBAVEŠTAVA NADLEŽNE ORGANE U SKLADU SA PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJE ZAŠTITA I SPAŠAVANjE, RADI IZRADE EKSTERNIH PLANOVA.

REGISTAR POSTROJENjA I REGISTAR PRIJAVLjENIH UDESA

ČLAN 60I

NA OSNOVU IZVEŠTAJA O BEZBEDNOSTI I OBAVEŠTENjA MINISTARSTVO VODI REGISTAR POSTROJENjA, KAO I REGISTAR UDESA KOJI SU PRIJAVLjENI.

OBAVEŠTAVANjE O UDESU

ČLAN 60J

OPERATER IZ ČLANA 58. OVOG ZAKONA DUŽAN JE DA ODMAH O HEMIJSKOM UDESU OBAVESTI MINISTARSTVO I ORGANE NADLEŽNE ZA POSTUPANjE U VANREDNIM SITUACIJAMA U SKLADU SA PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJE ZAŠTITA I SPAŠAVANjE, I TO O: OKOLNOSTIMA VEZANIM ZA HEMIJSKI UDES, PRISUTNIM OPASNIM MATERIJAMA, RASPOLOŽIVIM PODACIMA ZA PROCENU POSLEDICA HEMIJSKOG UDESA ZA LjUDE I ŽIVOTNU SREDINU I O PREDUZETIM HITNIM MERAMA.

OPERATER IZ STAVA 1. OVOG ČLANA DUŽAN JE DA OBAVESTI NADLEŽNE ORGANE O NAKNADNO PRIKUPLjENIM PODACIMA KOJI UTIČU NA RANIJE UTVRĐENE ČINjENICE I ZAKLjUČKE.

OPERATER IZ STAVA 1. OVOG ČLANA DUŽAN JE DA U RAZUMNOM ROKU OBAVESTI NADLEŽNE ORGANE O PLANIRANIM MERAMA ZA OTKLANjANjE SREDNjOROČNIH I DUGOROČNIH POSLEDICA HEMIJSKOG UDESA I ZA SPREČAVANjE NASTANKA PONOVNOG UDESA.

OPERATER IZ STAVA 1. OVOG ČLANA DUŽAN JE DA SPROVEDE HITNE, SREDNjOROČNE I DUGOROČNE MERE OTKLANjANjA POSLEDICA HEMIJSKOG UDESA, KAO I DA, NAKON IZVRŠENE ANALIZE SVIH ASPEKATA HEMIJSKOG UDESA, DÂ PREPORUKE ZA BUDUĆE PREVENTIVNE MERE.

MINISTARSTVO VRŠI NADZOR I KONTROLU IZVRŠENjA OBAVEZA OPERATERA IZ ST. 1.-4. OVOG ČLANA.

Obaveze nadležnih organa

Član 61.

Državni organi, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave donose planove zaštite od udesa.

Plan zaštite od udesa sa prekograničnim efektima donosi Vlada.

Planovi iz st. 1. i 2. ovog člana revidiraju se svake treće godine.

Ministar propisuje:

sadržinu plana zaštite od udesa i izveštaja o stanju sigurnosti;

način vođenja evidencije o vrstama i količinama opasnih materija u proizvodnji, upotrebi, prometu, prevozu, preradi, skladištenju i odlaganju, način i rokove dostavljanja podataka;

nivo koncentracija opasnih materija u medijumima životne sredine o kojima se obavezno obaveštava javnost;

način i kriterijume za kategorizaciju i karakterizaciju opasnih materija;

kriterijume za utvrđivanje obima udesa za proglašavanje stanja ugroženosti životne sredine od udesa.

Na osnovu obaveštenja iz čl. 59. i 60. ovog zakona Ministarstvo vodi registar postrojenja, kao i registar udesa koji su prijavljeni.

Ministarstvo je dužno da odredi postrojenja ili grupe postrojenja kod kojih je veća verovatnoća ili mogućnost pojave udesa zbog lokacije i blizine takvih postrojenja, kao i da odredi opasne materije u tim postrojenjima (domino efekat).

DRŽAVNI ORGANI, ORGANI AUTONOMNE POKRAJINE I JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE, NA OSNOVU NADLEŽNOSTI IZ PROPISA KOJIMA SE UREĐUJE ZAŠTITA I SPAŠAVANjE, DONOSE EKSTERNE PLANOVE, KOJI SU SASTAVNI DEO PLANOVA ZA REAGOVANjE U VANREDNIM SITUACIJAMA.

OBAVEŠTENjE O OPERATERIMA, ODNOSNO SEVESO POSTROJENjIMA, ODNOSNO KOMPLEKSIMA ČIJE AKTIVNOSTI MOGU IZAZVATI HEMIJSKI UDES SA PREKOGRANIČNIM EFEKTIMA

ČLAN 61A

MINISTARSTVO NA OSNOVU IZVEŠTAJA O BEZBEDNOSTI IZ ČLANA 60. OVOG ZAKONA UTVRĐUJE OPERATERE I SEVESO POSTROJENjA, ODNOSNO KOMPLEKSE ČIJE AKTIVNOSTI MOGU IZAZVATI HEMIJSKI UDES SA PREKOGRANIČNIM EFEKTIMA I O TOME OBAVEŠTAVA U ŠTO KRAĆEM ROKU, A NAJKASNIJE KADA OBAVEŠTAVA DOMAĆU JAVNOST, NADLEŽNI ORGAN ZEMLjE KOJA MOŽE BITI POGOĐENA POSLEDICAMA TOG UDESA.

MINISTARSTVO VODI EVIDENCIJU O OPERATERIMA I SEVESO POSTROJENjIMA, ODNOSNO KOMPLEKSIMA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.

AKO NADLEŽNI ORGAN DRUGE ZEMLjE SMATRA DA OBAVEŠTENjE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NE SADRŽI SVA SEVESO POSTROJENjA, ODNOSNO KOMPLEKSE ČIJE AKTIVNOSTI MOGU IZAZVATI HEMIJSKI UDES SA POSLEDICAMA U NjEGOVOJ ZEMLjI TRAŽIĆE OD MINISTARSTVA DODATNE PODATKE.

AKO MINISTARSTVO ZAKLjUČI DA JE ZAHTEV NADLEŽNOG ORGANA DRUGE ZEMLjE NEOSNOVAN OBAVESTIĆE GA O SVOM STAVU.

AKO SE NE POSTIGNE SAGLASNOST SA NADLEŽNIM ORGANOM ZAINTERESOVANE ZEMLjE OVO PITANjE REŠIĆE SE U SKLADU SA MEĐUNARODNIM UGOVOROM KOJI OBAVEZUJE REPUBLIKU SRBIJU.

MINISTARSTVO OBAVEŠTAVA NADLEŽNI ORGAN DRUGE ZEMLjE O SVIM BITNIM ČINjENICAMA IZ IZVEŠTAJA O BEZBEDNOSTI O SEVESO POSTROJENjU, ODNOSNO KOMPLEKSU ČIJE AKTIVNOSTI MOGU DOVESTI DO NASTANKA HEMIJSKOG UDESA SA PREKOGRANIČNIM POSLEDICAMA, KAO I O SVIM BITNIM ČINjENICAMA IZ PLANA ZAŠTITE OD UDESA TOG POSTROJENjA, ODNOSNO KOMPLEKSA.

MINISTAR PROPISUJE POSTUPAK OBAVEŠTAVANjA, ODNOSNO RAZMENE PODATAKA O SEVESO POSTROJENjU, ODNOSNO KOMPLEKSU ČIJE AKTIVNOSTI MOGU DOVESTI DO NASTANKA HEMIJSKOG UDESA SA PREKOGRANIČNIM EFEKTIMA.

OBAVEZA DOSTAVLjANjA OBAVEŠTENjA NADLEŽNOG ORGANA DRUGE ZEMLjE

ČLAN 61B

OBAVEŠTENjE DOBIJENO OD NADLEŽNOG ORGANA DRUGE ZEMLjE O SEVESO POSTROJENjU, ODNOSNO KOMPLEKSU ČIJE AKTIVNOSTI MOGU PROUZROKOVATI HEMIJSKI UDES SA EFEKTIMA NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE, MINISTARSTVO DOSTAVLjA DOMAĆIM ORGANIMA ČIJA JE NADLEŽNOST ODREĐENA PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJE ZAŠTITA I SPAŠAVANjE RADI IZRADE EKSTERNIH PLANOVA.

OBAVEŠTENjE U SLUČAJU HEMIJSKOG UDESA ILI NEPOSREDNE OPASNOSTI OD HEMIJSKOG UDESA KOJI MOŽE PROUZROKOVATI PREKOGRANIČNE EFEKTE, KAO I EVENTUALNA UZAJAMNA POMOĆ UREĐENI SU PROPISIMA O ZAŠTITI I SPAŠAVANjU.

IZUZECI OD PRIMENE

ČLAN 61V

ODREDBE ČL. 38. I ČL. 58. DO 61B OVOG ZAKONA NEĆE SE PRIMENjIVATI NA: VOJNA POSTROJENjA; UDESE IZAZVANE JONIZUJUĆIM ZRAČENjEM; TRANSPORT OPASNIH MATERIJA U DRUMSKOM, ŽELEZNIČKOM, VODNOM, VAZDUŠNOM I MORSKOM SAOBRAĆAJU, ODNOSNO TRANSPORT IZVAN KOMPLEKSA OBUHVAĆENIH OVIM ZAKONOM, UKLjUČUJUĆI UTOVAR I ISTOVAR ODNOSNO TRANSPORT OD I DO DRUGIH PREVOZNIH SREDSTAVA NA DOKOVIMA, PRISTANIŠTIMA ILI RANŽIRNIM STANICAMA; TRANSPORT OPASNIH MATERIJA CEVOVODIMA UKLjUČUJUĆI I PUMPNE STANICE, A IZVAN SEVESO POSTROJENjA, ODNOSNO KOMPLEKSA OBUHVAĆENIH OVIM ZAKONOM; UDESE PRI ISTRAŽIVANjU I EKSPLOATACIJI MINERALNIH SIROVINA, OSIM AKO SE SIROVINE HEMIJSKI I TERMIČKI PRERAĐUJU ILI SKLADIŠTE, A SADRŽE OPASNE MATERIJE U PROPISANIM KOLIČINAMA; LOKACIJE DEPONIJA OTPADNIH MATERIJA, IZUZEV AKTIVNIH OTPADNIH JALOVIŠTA UKLjUČUJUĆI VEŠTAČKA JEZERA, NASIPE I BRANE, KOJE SADRŽE OPASNE MATERIJE, A NAROČITO KOJE POTIČU OD HEMIJSKE I TERMIČKE OBRADE MINERALA.

4. Programi i planovi

Nacionalni program

Član 64.

Planiranje i upravljanje zaštitom životne sredine obezbeđuje se i ostvaruje sprovođenjem Nacionalnog programa zaštite životne sredine (u daljem tekstu: Nacionalni program) koji donosi Narodna skupština za period od najmanje deset godina.

PLANIRANjE I UPRAVLjANjE ZAŠTITOM ŽIVOTNE SREDINE OBEZBEĐUJE SE I OSTVARUJE SPROVOĐENjEM NACIONALNOG PROGRAMA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE (U DALjEM TEKSTU: NACIONALNI PROGRAM) KOJI DONOSI VLADA NA PERIOD OD NAJMANjE DESET GODINA.

Nacionalni program iz stava 1. ovog člana obezbeđuje integralnu zaštitu životne sredine i sadrži naročito:

opis i ocenu stanja životne sredine;

osnovne ciljeve i kriterijume za sprovođenje zaštite životne sredine u celini, po oblastima i prostornim celinama sa prioritetnim merama zaštite;

uslove za primenu najpovoljnijih privrednih, tehničkih, tehnoloških, ekonomskih i drugih mera za održivi razvoj i upravljanje zaštitom životne sredine;

dugoročne i kratkoročne mere za sprečavanje, ublažavanje i kontrolu zagađivanja;

nosioce, način i dinamiku realizacije;

sredstva za realizaciju.

Nacionalni program realizuje se akcionim i sanacionim planovima koje donosi Vlada za period od pet godina.

Vlada jedanput u dve godine podnosi izveštaj Narodnoj skupštini o realizaciji Nacionalnog programa.

MINISTARSTVO JEDANPUT U DVE GODINE, U SARADNjI SA DRUGIM NADLEŽNIM MINISTARSTVIMA, PRIPREMA IZVEŠTAJ O REALIZACIJI NACIONALNOG PROGRAMA I PODNOSI GA VLADI.

NACIONALNI PROGRAM OBJAVLjUJE SE U “SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”.

Akcioni plan

Član 65.

Akcioni planovi donose se za:

unapređivanje prostornog planiranja i uređenja prostora;

zaštitu zemljišta;

zaštitu voda;

zaštitu vazduha i atmosfere;

zaštitu šuma;

zaštitu ekosistema;

zaštićena prirodna dobra;

upravljanje otpadom;

upravljanje hemikalijama;

zaštitu od jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja;

zaštitu od udesa;

zaštitu od buke i vibracija;

održivo upravljanje energijom;

razvoj informacionog sistema;

razvoj naučnog istraživanja, obrazovanja i vaspitanja;

razvoj i primenu ekonomskih instrumenata i dr.

AKCIONI PLAN JE KRATKOROČNI INSTRUMENT ZA IMPLEMENTACIJU NACIONALNOG PROGRAMA.

AKCIONIM PLANOM RAZRAĐUJU SE REGULATORNE I INSTITUCIONALNE AKTIVNOSTI, AKTIVNOSTI MONITORINGA, STUDIJE, IZRADA PROJEKTNE DOKUMENTACIJE, EKONOMSKIH I FINANSIJSKIH INSTRUMENATA, INFORMISANjE, OBRAZOVANjE, RUKOVOĐENjE I KAPITALNE INVESTICIJE.

IV PRAĆENjE STANjA ŽIVOTNE SREDINE

1. Monitoring

Obezbeđenje monitoringa

Član 69.

Republika, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave u okviru svoje nadležnosti utvrđene zakonom obezbeđuju kontinualnu kontrolu i praćenje stanja životne sredine (u daljem tekstu: monitoring), u skladu sa ovim i posebnim zakonima.

Monitoring je sastavni deo jedinstvenog informacionog sistema životne sredine.

Vlada donosi program monitoringa za period od dve godine.

VLADA DONOSI PROGRAME MONITORINGA NA OSNOVU POSEBNIH ZAKONA.

Autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave donosi program monitoringa na svojoj teritoriji koji mora biti u skladu sa programom iz stava 3. ovog člana.

Republika, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave obezbeđuju finansijska sredstva za obavljanje monitoringa.

Sadržina i način vršenja monitoringa

Član 70.

Monitoring se vrši sistematskim merenjem, ispitivanjem i ocenjivanjem indikatora stanja i zagađenja životne sredine koje obuhvata praćenje prirodnih faktora, odnosno promena stanja i karakteristika životne sredine, uključujući i prekogranični monitoring, i to: vazduha, vode, zemljišta, šuma, biodiverziteta, flore i faune, elemenata klime, ozonskog omotača, jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja, buke, otpada, ranu najavu udesa sa praćenjem i procenom razvoja zagađenja životne sredine, kao i preuzetih obaveza iz međunarodnih ugovora.

MONITORING SE VRŠI SISTEMATSKIM PRAĆENjEM VREDNOSTI INDIKATORA, ODNOSNO PRAĆENjEM NEGATIVNIH UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU, STANjA ŽIVOTNE SREDINE, MERA I AKTIVNOSTI KOJE SE PREDUZIMAJU U CILjU SMANjENjA NEGATIVNIH UTICAJA I PODIZANjA NIVOA KVALITETA ŽIVOTNE SREDINE.

Vlada utvrđuje kriterijume za određivanje broja i rasporeda mernih mesta, mrežu mernih mesta, obim i učestalost merenja, klasifikaciju pojava koje se prate, metodologiju rada i indikatore zagađenja životne sredine i njihovog praćenja, rokove i način dostavljanja podataka, NA OSNOVU POSEBNIH ZAKONA.

Ovlašćena organizacija

Član 71.

Monitoring može da obavlja i ovlašćena organizacija ako ispunjava uslove u pogledu kadrova, opreme, prostora, akreditacije za merenje datog parametra i JUS-ISO SRPS standarda u oblasti uzorkovanja, merenja, analiza i pouzdanosti podataka, u skladu sa zakonom.

Ministar, po prethodno pribavljenoj saglasnosti ministra nadležnog za određenu oblast, propisuje bliže uslove koje mora da ispunjava ovlašćena organizacija iz stava 1. ovog člana.

Ministar određuje ovlašćenu organizaciju iz stava 1. ovog člana.

Akt iz stava 3. ovog člana objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Monitoring zagađivača

Član 72.

Pravno i fizičko lice koje je vlasnik, odnosno korisnik postrojenja koje predstavlja izvor emisija i zagađivanja životne sredine dužno je da, u skladu sa zakonom, preko nadležnog organa, organizacije ili ovlašćene organizacije:

obavlja monitoring emisije;

obezbeđuje meteorološka merenja za velike industrijske komplekse ili objekte od posebnog interesa za Republiku, autonomnu pokrajinu ili jedinicu lokalne samouprave;

učestvuje u troškovima merenja imisije u zoni uticaja, po potrebi;

prati i druge uticaje svoje aktivnosti na stanje životne sredine.

Vlada utvrđuje vrste emisije i drugih pojava koje su predmet monitoringa zagađivača, metodologiju merenja, uzimanja uzoraka, način evidentiranja, rokove dostavljanja i čuvanja podataka.

Zagađivač planira i obezbeđuje finansijska sredstva za obavljanje monitoringa emisije, kao i za druga merenja i praćenja uticaja svoje aktivnosti na životnu sredinu.

OPERATER SEVESO POSTROJENjA, ODNOSNO KOMPLEKSA KOJE PREDSTAVLjA IZVOR EMISIJA I ZAGAĐIVANjA ŽIVOTNE SREDINE DUŽAN JE DA, U SKLADU SA ZAKONOM, PREKO NADLEŽNOG ORGANA, OVLAŠĆENE ORGANIZACIJE ILI SAMOSTALNO, OBAVLjA MONITORING, ODNOSNO DA:

PRATI INDIKATORE EMISIJA, ODNOSNO INDIKATORE UTICAJA SVOJIH AKTIVNOSTI NA ŽIVOTNU SREDINU, INDIKATORE EFIKASNOSTI PRIMENjENIH MERA PREVENCIJE NASTANKA ILI SMANjENjA NIVOA ZAGAĐENjA;

OBEZBEĐUJE METEOROLOŠKA MERENjA ZA VELIKE INDUSTRIJSKE KOMPLEKSE ILI OBJEKTE OD POSEBNOG INTERESA ZA REPUBLIKU SRBIJU, AUTONOMNU POKRAJINU ILI JEDINICU LOKALNE SAMOUPRAVE.

ZAGAĐIVAČ JE DUŽAN DA IZRADI PLAN OBAVLjANjA MONITORINGA, DA VODI REDOVNU EVIDENCIJU O MONITORINGU I DA DOSTAVLjA IZVEŠTAJE, U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.

VLADA UTVRĐUJE VRSTE AKTIVNOSTI I DRUGIH POJAVA KOJE SU PREDMET MONITORINGA, METODOLOGIJU RADA, INDIKATORE, NAČIN EVIDENTIRANjA, ROKOVE DOSTAVLjANjA I ČUVANjA PODATAKA, NA OSNOVU POSEBNIH ZAKONA.

ZAGAĐIVAČ PLANIRA I OBEZBEĐUJE FINANSIJSKA SREDSTVA ZA OBAVLjANjE MONITORINGA, KAO I ZA DRUGA MERENjA I PRAĆENjE UTICAJA SVOJE AKTIVNOSTI NA ŽIVOTNU SREDINU.

Integralni katastar zagađivača

REGISTRI IZVORA ZAGAĐIVANjA ŽIVOTNE SREDINE

Član 75.

Radi praćenja kvalitativnih i kvantitativnih promena u životnoj sredini i preduzimanja mera zaštite u životnoj sredini vodi se integralni katastar zagađivača VODE SE NACIONALNI I LOKALNI REGISTRI IZVORA ZAGAĐIVANjA ŽIVOTNE SREDINE u skladu sa ovim zakonom.

Integralni katastar zagađivača NACIONALNI REGISTAR IZVORA ZAGAĐIVANjA ŽIVOTNE SREDINE vodi Agencija za zaštitu životne sredine.

LOKALNI REGISTAR IZVORA ZAGAĐIVANjA ŽIVOTNE SREDINE VODI NADLEŽNI ORGAN JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE.

Ministar propisuje metodologiju za izradu integralnog katastra zagađivača, kao i vrstu, načine, klasifikaciju i rokove dostavljanja podataka.

MINISTAR PO PRIBAVLjENOM MIŠLjENjU MINISTRA NADLEŽNOG ZA POSLOVE VODOPRIVREDE PROPISUJE METODOLOGIJU ZA IZRADU NACIONALNOG I LOKALNOG REGISTRA IZVORA ZAGAĐIVANjA, KAO I METODOLOGIJU ZA VRSTE, NAČINE I ROKOVE PRIKUPLjANjA PODATAKA.

Zagađivač je dužan da o svom trošku dostavlja propisane podatke na način i u rokovima utvrđenim u skladu sa zakonom.

3. Izveštaj o stanju životne sredine

Izveštaj o stanju životne sredine

Član 76.

Vlada jedanput godišnje podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o stanju životne sredine u Republici.

Nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave jedanput u dve godine podnosi skupštini autonomne pokrajine, odnosno skupštini jedinice lokalne samouprave izveštaj o stanju životne sredine na svojoj teritoriji.

AGENCIJA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE IZRAĐUJE IZVEŠTAJ IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NA OSNOVU PRIKUPLjENIH PODATAKA I INFORMACIJA NAJKASNIJE DO 31. MAJA TEKUĆE GODINE ZA PRETHODNU GODINU.

NADLEŽNI ORGAN AUTONOMNE POKRAJINE, ODNOSNO NADLEŽNI ORGAN JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE DUŽAN JE DA AGENCIJI ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE TROMESEČNO DOSTAVLjA PODATKE ZA IZRADU IZVEŠTAJA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA I TO ZA PRVO, DRUGO I TREĆE TROMESEČJE NAJKASNIJE U ROKU OD DVA MESECA PO ISTEKU TROMESEČJA, A ZA POSLEDNjE TROMESEČJE DO 31. JANUARA.

Izveštaji o stanju životne sredine objavljuju se u službenim glasilima Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Sadržaj izveštaja o stanju životne sredine

Član 77.

Izveštaj iz člana 76. ovog zakona sadrži naročito podatke o:

stanju i promenama u životnoj sredini;

STANjU I PROMENAMA STANjA U ŽIVOTNOJ SREDINI NA OSNOVU PODATAKA I INFORMACIJA DOBIJENIH PRAĆENjEM ODGOVARAJUĆIH INDIKATORA;

sprovođenju Strategije, Nacionalnog programa i akcionih planova;

sanacionim planovima i drugim preduzetim merama;

finansiranju sistema zaštite životne sredine;

5) prioritetnim obavezama i merama u oblasti sistema zaštite životne sredine;

6) 5) drugim podacima značajnim za upravljanje prirodnim vrednostima i zaštitom životne sredine.

V INFORMISANjE I UČEŠĆE JAVNOSTI

Pristup informacijama

Član 78.

Državni organi, organi autonomne pokrajine, organi jedinice lokalne samouprave i ovlašćene i druge organizacije dužni su da redovno, blagovremeno, potpuno i objektivno, obaveštavaju javnost o stanju životne sredine, odnosno o pojavama koje se prate u okviru monitoringa imisije NIVOA ZAGAĐUJUĆE MATERIJE i emisije, kao i merama upozorenja ili razvoju zagađenja koja mogu predstavljati opasnost za život i zdravlje ljudi, u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.

Javnost ima pravo pristupa propisanim registrima ili evidencijama koje sadrže informacije i podatke u skladu sa ovim zakonom.

Odbijanje zahteva za dostavljanje informacija

Član 80.

Zahtev za dostavljanje informacija koje se odnose na zaštitu životne sredine može biti odbijen ako bi njihovo objavljivanje negativno uticalo na:

poverljivost rada državnih organa kada je ona predviđena zakonom;

međunarodne odnose, odbranu zemlje i javnu bezbednost;

rad pravosudnih organa;

poverljivost komercijalnih i industrijskih podataka kada je takva poverljivost predviđena zakonom, osim informacija o emisijama koje ugrožavaju životnu sredinu;

prava intelektualne svojine;

poverljivost ličnih podataka, odnosno dosijea kada je ona predviđena zakonom;

interese trećih lica koja poseduju informacije, a koja nisu obavezna da ih pruže, odnosno nisu saglasna sa njihovim objavljivanjem;

ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE NA KOJU SE TAKVA INFORMACIJA ODNOSI, KAO ŠTO JE LOKACIJA RETKIH VRSTA DIVLjE FLORE I FAUNE.

Učešće javnosti u odlučivanju

Član 81.

Javnost ima pravo da, u skladu sa zakonom, učestvuje u postupku donošenja odluka o:

strateškoj proceni uticaja planova i programa na životnu sredinu;

proceni uticaja projekata čija realizacija može dovesti do zagađivanja životne sredine ili predstavlja rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi;

odobravanju rada novih, odnosno postojećih postrojenja.

Učešće javnosti u pogledu strateške procene uticaja obezbeđuje se u okviru izlaganja prostornog i urbanističkog plana, odnosno drugog plana ili programa iz člana 35. ovog zakona na javni uvid.

Učešće javnosti u odlučivanju o proceni uticaja projekata na životnu sredinu sprovodi se u okviru javne prezentacije projekta i javne rasprave.

Učešće javnosti u odlučivanju o puštanju u rad novih, odnosno postojećih postrojenja sprovodi se u toku izdavanja dozvole za integrisano sprečavanje i kontrolu zagađivanja.

Zainteresovana javnost se preko javnog oglasa obaveštava o postupku donošenja odluka i učestvuje u postupku dostavljanjem mišljenja, komentara i sugestija nadležnom organu i blagovremeno se obaveštava o donetoj odluci.

PRAVO NA PRAVDU

ČLAN 81A.

ZAINTERESOVANA JAVNOST U POSTUPKU OSTVARIVANjA PRAVA NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU KAO STRANKA IMA PRAVO DA POKREĆE POSTUPAK PREISPITIVANjA ODLUKE PRED NADLEŽNIM ORGANOM, ODNOSNO SUDOM, U SKLADU SA ZAKONOM.

VI EKONOMSKI INSTRUMENTI

Finansiranje zaštite životne sredine

Član 83.

Republika, odnosno autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, u okviru svojih ovlašćenja obezbeđuju finansiranje i ostvarivanje ciljeva zaštite životne sredine, u skladu sa ovim zakonom.

SREDSTVA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE MOGU SE OBEZBEĐIVATI I PUTEM DONACIJA, KREDITA, SREDSTAVA MEĐUNARODNE POMOĆI, SREDSTAVA STRANIH ULAGANjA NAMENjENIH ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE, SREDSTAVA IZ INSTRUMENATA, PROGRAMA I FONDOVA EU, UN I MEĐUNARODNIH ORGANIZACIJA.

1. Vrste ekonomskih instrumenata

1.1. Naknada za korišćenje prirodnih vrednosti

Član 84.

Korisnik prirodne vrednosti plaća naknadu za korišćenje prirodnih vrednosti i snosi troškove sanacije i rekultivacije degradiranog prostora, u skladu sa posebnim zakonom.

Sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog člana, u visini od 60% prihod su budzeta Republike, a u visini od 40% prihod su budzeta jedinice lokalne samouprave.

1.2. Naknada za zagađivanje životne sredine

Član 85.

Zagađivač je dužan da plaća naknadu za zagađivanje životne sredine.

Kriterijumi za određivanje naknade iz stava 1. ovog člana su:

1) vrsta, količina ili osobine emisija iz pojedinog izvora;

2) vrsta, količina ili osobine emisija proizvedenog ili odloženog otpada;

3) sadržaj materija štetnih po životnu sredinu u sirovini, poluproizvodu i proizvodu.

Obveznik plaćanja naknade iz stava 1. ovog člana (u daljem tekstu: obveznik) je svako lice koje uzrokuje zagađenje životne sredine emisijama, odnosno otpadom ili proizvodi, koristi ili stavlja u promet sirovine, poluproizvode ili proizvode koji sadrže materije štetne po životnu sredinu.

Vlada bliže određuje vrstu zagađivanja, kriterijume za obračun naknade i obveznike, visinu i način obračunavanja i plaćanja naknade.

Sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog člana u visini od 40% prihod su budzeta Republike, a u visini od 60% prihod su budzeta jedinice lokalne samouprave.

SREDSTVA OSTVARENA OD NAKNADE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA U VISINI OD 60% PRIHOD SU BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE, A U VISINI OD 40% PRIHOD SU BUDžETA JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE.

SREDSTVA OSTVARENA OD NAKNADE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NA TERITORIJI AUTONOMNE POKRAJINE, U VISINI OD 20% PRIHOD SU BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE, U VISINI OD 40% PRIHOD SU BUDžETA AUTONOMNE POKRAJINE, A U VISINI OD 40% PRIHOD SU BUDžETA JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE.

Sredstva iz stava 5. ovog člana koriste se namenski za zaštitu i unapređivanje životne sredine prema programima, odnosno akcionim i sanacionim planovima koji se donose u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonima.

PODRUČJA OD POSEBNOG INTERESA

ČLAN 85A

UTVRĐUJU SE PODRUČJA OD POSEBNOG DRŽAVNOG INTERESA U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE.

VLADA PROPISUJE KRITERIJUME I ODREĐUJE PODRUČJA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.

VISINU I NAČIN PLAĆANjA NAKNADE ZA ZAGAĐIVANjE ŽIVOTNE SREDINE U PODRUČJIMA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA UTVRĐUJE VLADA.

SREDSTVA OSTVARENA OD NAKNADE IZ STAVA 3. OVOG ČLANA U VISINI 80% PRIHOD SU BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE, A U VISINI 20% PRIHOD SU JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE I KORISTE SE NAMENSKI ZA ZAŠTITU I UNAPREĐIVANjE ŽIVOTNE SREDINE U SKLADU SA PROGRAMIMA, ODNOSNO AKCIONIM I SANACIONIM PLANOVIMA KOJI SE DONOSE U SKLADU SA OVIM ZAKONOM I POSEBNIM ZAKONIMA.

Naknade jedinice lokalne samouprave

Član 87.

Jedinica lokalne samouprave može, iz okvira svojih prava i dužnosti, propisati naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine u skladu sa svojim potrebama i specifičnostima.

Izuzetno, jedinica lokalne samouprave sa statusom ugrožene životne sredine može propisati naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine i za vlasnika teretnog vozila, odnosno za pravno i fizičko lice koje obavlja poslove prevoza i transporta nafte i naftnih derivata, kao i sirovina, proizvoda i poluproizvoda hemijskih i drugih opasnih materija iz industrije ili za industriju na njenoj teritoriji.

Visinu naknade iz st. 1. i 2. ovog člana, način plaćanja, kao i olakšice za određene kategorije obveznika plaćanja, propisuje jedinica lokalne samouprave.

Sredstva prikupljena preko tih naknada moraju se namenski iskoristiti u zaštiti i unapređenju životne sredine.

NAKNADA ZA ZAŠTITU I UNAPREĐIVANjE ŽIVOTNE SREDINE

ČLAN 87.

JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE MOŽE, IZ OKVIRA SVOJIH PRAVA I DUŽNOSTI, PROPISATI NAKNADU ZA ZAŠTITU I UNAPREĐIVANjE ŽIVOTNE SREDINE.

NAKNADU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA SVOJIM AKTOM PROPISUJE SKUPŠTINA JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE.

OBVEZNICI PLAĆANjA NAKNADE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA SU IMAOCI PRAVA SVOJINE NA STAMBENIM I POSLOVNIM ZGRADAMA, STANOVIMA I POSLOVNIM PROSTORIJAMA KOJI SE KORISTE ZA STANOVANjE, ODNOSNO OBAVLjANjE POSLOVNE DELATNOSTI (U DALjEM TEKSTU: NEPOKRETNOST).

NA NEPOKRETNOSTI IZ STAVA 3. OVOG ČLANA NA KOJOJ JE KONSTITUISANO PRAVO ZAKUPA OBVEZNIK PLAĆANjA NAKNADE JE ZAKUPAC, A NE IMALAC PRAVA SVOJINE.

NAKNADA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ODREĐUJE SE PREMA POVRŠINI NEPOKRETNOSTI I PLAĆA SE MESEČNO U VISINI KOJA NE MOŽE BITI VEĆA OD NAJVIŠEG IZNOSA PROPISANOG U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.

VLADA PROPISUJE NAJVIŠI IZNOS NAKNADE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.

JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE AKTOM IZ STAVA 2. OVOG ČLANA UTVRĐUJE VISINU, OBVEZNIKE, ROKOVE, NAČIN PLAĆANjA NAKNADE I OLAKŠICE ZA ODREĐENE KATEGORIJE OBVEZNIKA PLAĆANjA.

SREDSTVA OSTVARENA OD NAKNADE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA KORISTE SE NAMENSKI ZA ZAŠTITU I UNAPREĐENjE ŽIVOTNE SREDINE PREMA USVOJENIM PROGRAMIMA, ODNOSNO LOKALNIM AKCIONIM I SANACIONIM PLANOVIMA, U SKLADU SA STRATEŠKIM DOKUMENTIMA KOJI SE DONOSE NA OSNOVU OVOG ZAKONA I POSEBNIH ZAKONA.

JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE NE MOŽE PROPISIVATI NAKNADE KOJE SU PROPISANE NA OSNOVU ČL. 84. I 85. OVOG ZAKONA.

1.4. Fond za zaštitu životne sredine

Osnivanje Fonda

Član 90.

Radi obezbeđivanja finansijskih sredstava za podsticanje zaštite i unapređivanja životne sredine u Republici osniva se Fond za zaštitu životne sredine (u daljem tekstu: Fond).

Fond ima svojstvo pravnog lica.

FOND IMA SVOJSTVO PRAVNOG LICA SA JAVNIM OVLAŠĆENjIMA.

Sedište Fonda je u Beogradu.

Prihodi Fonda

Član 92.

Prihodi Fonda ostvaruju se iz:

1)namenskih sredstava budzeta Republike ostvarenih po osnovu naknada propisanih u čl. 27. i 45. i određenih naknada iz člana 85. ovog zakona;

NAMENSKIH SREDSTAVA BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE OSTVARENIH PO OSNOVU NAKNADA PROPISANIH U ČL. 27. I 45. I ODREĐENIH NAKNADA IZ ČL. 85. I 85A. OVOG ZAKONA;

sredstava ostvarenih po osnovu promene vlasništva preduzeća ostvarenih u postupku privatizacije;

prihoda ostvarenih na osnovu međunarodne bilateralne i multilateralne saradnje na programima, projektima i drugim aktivnostima u oblasti zaštite životne sredine i energetske efikasnosti.

prihoda i primanja od upravljanja slobodnim novčanim sredstvima Fonda;

priloga, donacija, poklona i pomoći;

6) drugih izvora u skladu sa zakonom;

Svako povećanje imovine Fonda upisuje se u registar privrednih subjekata jednom godišnje.

Visina sredstava ostvarenih po osnovu promene vlasništva preduzeća u postupku privatizacije iz stava 1. tačka 2. ovog člana određuje se u skladu sa zakonom kojom se uređuje privatizacija.

Korišćenje sredstava Fonda

Član 93.

Fond u obavljanju svojih poslova, a naročito u planiranju i korišćenju sredstava, primenjuje principe objektivnosti i odgovornosti, međunarodno priznate standarde PRIMERE dobre prakse i javnosti u radu i donošenju odluka.

Sredstva Fonda koriste se za finansiranje akcionih i sanacionih planova u skladu sa Nacionalnim programom, a naročito za:

zaštitu, očuvanje i poboljšanje kvaliteta vazduha, vode, zemljišta i šuma, kao i ublažavanje klimatskih promena i zaštitu ozonskog omotača;

sanaciju odlagališta otpada, podsticanje smanjenja nastajanja otpada, reciklažu i ponovnu upotrebu otpada;

podsticanje čistije proizvodnje i primenu najbolje dostupnih tehnika za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti;

tehnologije i proizvode koji smanjuju opterećenje i zagađenje životne sredine;

zaštitu i očuvanje biodiverziteta I GEODIVERZITETA;

podsticanje održivog korišćenja zaštićenih prirodnih dobara;

podsticanje održivog razvoja ruralnog područja;

podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije i povećanu energetsku efikasnost;

podsticanje čistijeg transporta;

podsticanje održivih privrednih delatnosti, odnosno održivog privrednog razvoja;

unapređenje sistema informisanja o stanju životne sredine, praćenje i ocenjivanje stanja životne sredine, kao i uvođenje sistema upravljanja životnom sredinom;

podsticanje obrazovnih, istraživačkih i razvojnih studija, programa, projekata i drugih aktivnosti, uključujući i demonstracione aktivnosti;

sufinansiranje preventivnih i interventnih mera u vanrednim okolnostima zagađivanja životne sredine i osposobljavanje za reagovanje u slučaju udesa;

sufinansiranje obaveza Republike u vezi sa supsidijarnim merama;

FINANSIRANjE PROGRAMA, PROJEKATA I DRUGIH AKTIVNOSTI IZ OBLASTI OSNOVNIH GEOLOŠKIH ISTRAŽIVANjA.

Fond može učestvovati i u sufinansiranju programa, projekata i drugih aktivnosti za namene iz stava 2. ovog člana, ako ih organizuju i finansiraju međunarodne organizacije, finansijske institucije i tela ili druga strana pravna lica.

Načini korišćenja sredstava Fonda

Član 94.

Sredstva Fonda daju se pravnim i fizičkim licima, korisnicima sredstava, radi finansiranja namena utvrđenih u članu 93. ovog zakona putem zajmova, izdavanja garancija i drugih oblika jemstava, subvencija, pomoći i donacija na osnovu javnog konkursa koji objavljuje Fond.

Fond ne raspisuje javni konkurs ako kao ugovorna strana neposredno sufinansira i učestvuje u realizaciji programa, projekata i drugih aktivnosti, u skladu sa ovim zakonom.

Opštim aktom Fonda utvrđuju se uslovi koje moraju ispunjavati korisnici sredstava Fonda, uslovi i način dodeljivanja njegovih sredstava, kriterijumi i merila za ocenjivanje predloga projekata, odnosno zahteva za dodeljivanje sredstava, način praćenja namenskog korišćenja sredstava i ugovorenih prava i obaveza, kao i druga pitanja od značaja za dodeljivanje i korišćenje sredstava Fonda.

SREDSTVA FONDA MOGU SE KORISTITI ZA FINANSIRANjE POSEBNIH PODSTICAJNIH MERA U SKLADU SA OVIM ZAKONOM I POSEBNIM ZAKONIMA.

Fondovi pokrajine i lokalne samouprave

Član 100.

Autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, odnosno dve ili više jedinica lokalne samouprave mogu osnovati Fond koji će se finansirati iz prihoda ostvarenih na njihovoj teritoriji.

Na Fond iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe čl. 90-99. ovog zakona.

AUTONOMNA POKRAJINA I JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE U OBAVEZI SU DA OTVORE BUDžETSKI FOND U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE BUDžETSKI SISTEM.

NAKNADE OSTVARENE PO OSNOVU ČL. 85. I 87. OVOG ZAKONA PRIHOD SU BUDžETSKOG FONDA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.

SREDSTVA BUDžETSKOG FONDA KORISTE SE U SKLADU SA ČLANOM 93. OVOG ZAKONA, NA OSNOVU UTVRĐENOG PROGRAMA KORIŠĆENjA SREDSTAVA BUDžETSKOG FONDA KOJI DONOSI NADLEŽNI ORGAN AUTONOMNE POKRAJINE, ODNOSNO JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE.

NADLEŽNI ORGAN JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE DUŽAN JE DA PRIBAVI SAGLASNOST MINISTARSTVA NA PREDLOG PROGRAMA KORIŠĆENjA SREDSTAVA BUDžETSKOG FONDA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.

IZVEŠTAJ O KORIŠĆENjU SREDSTAVA OSTVARENIH PO OSNOVU NAKNADE IZ ČL. 85. I 87. OVOG ZAKONA, AUTONOMNA POKRAJINA I JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE, DOSTAVLjAJU MINISTARSTVU NAJKASNIJE DO 31. MARTA TEKUĆE GODINE ZA PRETHODNU GODINU, ODNOSNO NA ZAHTEV MINISTARSTVA.

VIII NADZOR

Upravni nadzor

INSPEKCIJSKI NADZOR

Član 109.

Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši Ministarstvo, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

Inspekcijski nadzor vrši Ministarstvo preko inspektora za zaštitu životne sredine (u daljem tekstu: inspektor) u okviru delokruga utvrđenog ovim zakonom.

Autonomna pokrajina vrši inspekcijski nadzor nad izvršavanjem poslova poverenih ovim zakonom i propisa donetih na osnovu ovog zakona.

Jedinica lokalne samouprave vrši inspekcijski nadzor nad izvršavanjem poslova poverenih ovim zakonom i propisa donetih na osnovu ovog zakona.

NADZOR NAD RADOM

ČLAN 109A

MINISTARSTVO VRŠI NADZOR NAD RADOM AGENCIJE ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE, ORGANA NADLEŽNIH ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE AUTONOMNE POKRAJINE I NADLEŽNIH ORGANA JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE, KAO I OVLAŠĆENIH PRAVNIH LICA, U VRŠENjU POVERENIH POSLOVA.

Prava i dužnosti inspektora

Član 110.

U vršenju inspekcijskog nadzora inspektor ima pravo i dužnost da utvrđuje:

da li se upravljanje, odnosno održivo korišćenje i zaštita prirodnih resursa i dobara vrši prema strateškim dokumentima i uslovima i merama utvrđenim u skladu sa ovim zakonom;

da li se sakupljanje i stavljanje u promet divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova vrši u skladu sa propisanim uslovima;

2) DA LI SE SAKUPLjANjE ILI STAVLjANjE U PROMET DIVLjE FLORE I FAUNE, NjIHOVIH RAZVOJNIH OBLIKA I DELOVA VRŠI U SKLADU SA PROPISANIM USLOVIMA;

da li se uvoz, izvoz i tranzit ugroženih i zaštićenih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova vrši u skladu sa propisanim uslovima;

da li se sprovode mere i uslovi zaštite životne sredine u planiranju i izgradnji;

da li se primenjuju standardi SU ISPUNjENI ZAHTEVI kvaliteta životne sredine i standardi emisije;

5) DA LI SU ISPUNjENI ZAHTEVI KVALITETA ŽIVOTNE SREDINE I EMISIJE;

da li su ispunjeni uslovi za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti;

da li su ispunjeni uslovi za uključivanje u sistem EMAS, odnosno postupanje pravnog i fizičkog lica uključenog u sistem EMAS u skladu sa propisanim uslovima;

da li se znak EMAS koristi na propisan način;

da li se domaće ili uvezene tehnologije ili procesi primenjuju, odnosno proizvodnja i stavljanje u promet proizvoda, poluproizvoda i sirovina vrši u skladu sa propisanim normama zaštite životne sredine;

da li se primenjuju propisane zabrane proizvodnje i prometa određenih proizvoda i vršenja određenih aktivnosti;

da li se ekološki znak za proizvode, procese ili usluge koristi na propisan način;

da li se uvoz i izvoz supstanci koje oštećuju ozonski omotač vrši u skladu sa ovim zakonom;

da li se uvoz, izvoz i tranzit otpada vrši u skladu sa ovim zakonom;

da li se sa opasnim materijama u proizvodnji, upotrebi, prevozu, prometu, preradi, skladištenju i odlaganju postupa u skladu sa propisanim merama;

14A) DA LI OPERATER IMA PROPISANA DOKUMENTA I DA LI PREDUZIMA MERE ZA SPREČAVANjE HEMIJSKOG UDESA I OGRANIČAVANjA UTICAJA TOG UDESA NA ŽIVOT I ZDRAVLjE LjUDI I ŽIVOTNU SREDINU UTVRĐENE TIM DOKUMENTIMA;

da li se sprovode Nacionalni program, akcioni i sanacioni planovi;

da li se sprovodi monitoring stanja životne sredine;

da li se vodi informacioni sistem i integralni katastar zagađivača REGISTAR IZVORA ZAGAĐIVANjA ŽIVOTNE SREDINE;

da li se sredstva fonda namenski koriste;

da li se sprovode obaveze iz ratifikovanih međunarodnih ugovora u oblasti zaštite životne sredine;

19A) IDENTITET SUBJEKTA NADZORA I DRUGIH LICA NA OSNOVU LIČNE KARTE, PASOŠA I DRUGIH ISPRAVA;

da li se sprovode druge propisane mere i uslovi zaštite životne sredine.

Kontrolu uvoza, izvoza ili tranzita iz stava 1. ovog člana vrši POVREMENO republički inspektor na granici.

Ovlašćenja inspektora

Član 111.

U vršenju poslova iz člana 110. ovog zakona inspektor je ovlašćen da:

naredi u određenom roku otklanjanje nepravilnosti u sprovođenju mera zaštite, rekultivacije i sanacije životne sredine pri korišćenju prirodnih resursa i dobara;

zabrani korišćenje ili upotrebu prirodnih resursa i dobara bez odobrenja ili protivno odobrenju i naloži sanaciju, odnosno preduzimanje drugih odgovarajućih mera zaštite;

zabrani unošenje i gajenje flore i faune inostranog porekla radi slobodnog naseljavanja u prirodi, a koje bi mogle ugroziti autohtone vrste i njihovo rasprostranjenje;

zabrani uništavanje i oštećivanje divlje flore i faune i njihovih staništa;

zabrani sakupljanje i stavljanje u promet divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova bez dozvole;

zabrani uvoz i izvoz ugroženih i zaštićenih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova čiji je promet zabranjen međunarodnim ugovorima;

zabrani uvoz i izvoz ugroženih i zaštićenih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova čiji je promet dozvoljen ako se vrši bez dozvole;

zabrani izgradnju i upotrebu postrojenja i obavljanje aktivnosti ako nisu ispunjeni propisani standardi i normativi u pogledu emisije i imisije, ako nemaju odgovarajuću i ispravnu opremu i uređaje kojima se smanjuje ili sprečava emisija zagađujućih materija ili energije ili ako nisu preduzete druge mere i uslovi zaštite životne sredine;

zabrani proizvodnju i promet prevoznih sredstava koja ne ispunjavaju uslove u pogledu emisije za mobilne izvore zagađivanja;

zabrani ispuštanje zagađujućih i opasnih materija, otpadnih voda ili energije u vazduh, vodu i zemljište na način i u količinama, odnosno koncentracijama ili nivoima iznad propisanih;

zabrani korišćenje znaka EMAS suprotno odredbama ovog zakona;

zabrani rad, upotrebu ili korišćenje tehnologije, tehnološkog procesa, proizvoda, poluproizvoda ili sirovina koje po odredbama ovog zakona nisu dozvoljene;

naloži da se u slučaju sumnje određena tehnologija, tehnološki proces, proizvod, poluproizvod ili sirovina ispitaju u pogledu mogućeg štetnog uticaja na životnu sredinu i privremeno zabrani njihovu upotrebu ili korišćenje dok se rezultati ispitivanja ne dostave na uvid;

obustavi rad dok se ne ispita efikasnost uređaja koji služe za uklanjanje ili prečišćavanje zagađujućih materija za koje nisu propisani standardi;

zabrani stavljanje u promet sirovina, poluproizvoda ili proizvoda koji nemaju vidljivu oznaku o mogućoj štetnosti po životnu sredinu;

zabrani korišćenje ekološkog znaka protivno odredbama ovog zakona;

zabrani uvoz i izvoz supstanci i proizvoda koji oštećuju ozonski omotač čiji je promet zabranjen ratifikovanim međunarodnim ugovorima i naredi da se vrati pošiljaocu;

zabrani uvoz ili izvoz supstanci koje oštećuju ozonski omotač čiji je promet dozvoljen ako se vrši bez propisane dozvole ili suprotno uslovima u dozvoli;

naredi vođenje propisane evidencije iz člana 56. stav 6. ovog zakona;

zabrani uvoz opasnog otpada inostranog porekla;

zabrani uvoz, izvoz i tranzit otpada suprotno odredbama ovog zakona i naredi da se vrati pošiljaocu;

zabrani postupanje sa opasnim materijama protivno odredbama ovog zakona;

naredi izradu procene opasnosti od udesa, plana zaštite od udesa i izradu izveštaja o stanju sigurnosti, kao i preduzimanje odgovarajućih preventivnih i drugih mera zaštite životne sredine od opasnih materija u skladu sa zakonom;

u slučaju udesa naredi preduzimanje interventnih mera i postupaka reagovanja na udes, sprovođenje mera u skladu sa planom zaštite od udesa, angažovanje ljudi, sredstava i preduzimanje mera sanacije i sprečavanja širenja zagađenja od udesa;

naredi obavljanje monitoringa na propisan način;

naredi sprovođenje mera zaštite životne sredine u skladu sa ovim zakonom;

naredi izvršenje drugih propisanih obaveza u određenom roku.

Na rešenja inspektora iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

Žalba iz stava 2. ovog člana izjavljuje se ministru u roku od 15 dana od dana prijema rešenja i ne zadržava izvršenje rešenja.

Rešenje inspektora iz stava 1. tač. 6), 7), 17), 18), 20) i 21) ovog člana je konačno.

Protiv rešenja iz stava 4. ovog člana može se voditi upravni spor.

U VRŠENjU POSLOVA IZ ČLANA 110. OVOG ZAKONA INSPEKTOR JE OVLAŠĆEN DA:

1) NAREDI U ODREĐENOM ROKU OTKLANjANjE NEPRAVILNOSTI U SPROVOĐENjU MERA ZAŠTITE, REKULTIVACIJE I SANACIJE ŽIVOTNE SREDINE PRI KORIŠĆENjU PRIRODNIH RESURSA I DOBARA;

2) ZABRANI KORIŠĆENjE ILI UPOTREBU PRIRODNIH RESURSA I DOBARA BEZ ODOBRENjA ILI PROTIVNO ODOBRENjU I NALOŽI SANACIJU, ODNOSNO PREDUZIMANjE DRUGIH ODGOVARAJUĆIH MERA ZAŠTITE;

3) ZABRANI UNOŠENjE I GAJENjE FLORE I FAUNE INOSTRANOG POREKLA RADI SLOBODNOG NASELjAVANjA U PRIRODI, A KOJE BI MOGLE UGROZITI AUTOHTONE VRSTE I NjIHOVO RASPROSTRANjENjE;

4) ZABRANI UNIŠTAVANjE ILI OŠTEĆIVANjE DIVLjE FLORE I FAUNE I NjIHOVIH STANIŠTA;

5) ZABRANI SAKUPLjANjE ILI STAVLjANjE U PROMET DIVLjE FLORE I FAUNE, NjIHOVIH RAZVOJNIH OBLIKA I DELOVA BEZ DOZVOLE;

6) ZABRANI UVOZ I IZVOZ UGROŽENIH I ZAŠTIĆENIH VRSTA DIVLjE FLORE I FAUNE, NjIHOVIH RAZVOJNIH OBLIKA I DELOVA ČIJI JE PROMET ZABRANjEN MEĐUNARODNIM UGOVORIMA;

7) ZABRANI UVOZ I IZVOZ UGROŽENIH I ZAŠTIĆENIH VRSTA DIVLjE FLORE I FAUNE, NjIHOVIH RAZVOJNIH OBLIKA I DELOVA ČIJI JE PROMET DOZVOLjEN AKO SE VRŠI BEZ DOZVOLE;

8) ZABRANI IZGRADNjU I UPOTREBU SEVESO POSTROJENjA, ODNOSNO KOMPLEKSA I OBAVLjANjE AKTIVNOSTI AKO NISU ISPUNjENI PROPISANI ZAHTEVI I NORMATIVI U POGLEDU EMISIJE I NIVOA ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA, AKO NEMAJU ODGOVARAJUĆU I ISPRAVNU OPREMU I UREĐAJE KOJIMA SE SMANjUJE ILI SPREČAVA EMISIJA ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA ILI ENERGIJE ILI AKO NISU PREDUZETE DRUGE MERE I USLOVI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE;

9) ZABRANI PROIZVODNjU I PROMET PREVOZNIH SREDSTAVA KOJA NE ISPUNjAVAJU USLOVE U POGLEDU EMISIJE ZA MOBILNE IZVORE ZAGAĐIVANjA;

10) ZABRANI ISPUŠTANjE ZAGAĐUJUĆIH I OPASNIH MATERIJA, OTPADNIH VODA ILI ENERGIJE U VAZDUH, VODU I ZEMLjIŠTE NA NAČIN I U KOLIČINAMA, ODNOSNO KONCENTRACIJAMA ILI NIVOIMA IZNAD PROPISANIH;

11) ZABRANI KORIŠĆENjE ZNAKA EMAS SUPROTNO ODREDBAMA OVOG ZAKONA;

12) ZABRANI RAD, UPOTREBU ILI KORIŠĆENjE TEHNOLOGIJE, TEHNOLOŠKOG PROCESA, KOJE PO ODREDBAMA OVOG ZAKONA NISU DOZVOLjENE;

13) ZABRANI UPOTREBU ILI KORIŠĆENjE PROIZVODA, POLUPROIZVODA ILI SIROVINA KOJE PO ODREDBAMA OVOG ZAKONA NISU DOZVOLjENE;

14) NALOŽI DA SE U SLUČAJU SUMNjE ODREĐENA TEHNOLOGIJA, SKLADIŠTENjE, TEHNOLOŠKI PROCES, PROIZVOD, POLUPROIZVOD ILI SIROVINA ISPITAJU U POGLEDU MOGUĆEG ŠTETNOG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU I PRIVREMENO ZABRANI NjIHOVU UPOTREBU ILI KORIŠĆENjE DOK SE REZULTATI ISPITIVANjA NE DOSTAVE NA UVID;

15) OBUSTAVI RAD UREĐAJA DOK SE NE ISPITA EFIKASNOST UREĐAJA KOJI SLUŽE ZA UKLANjANjE ILI PREČIŠĆAVANjE ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA ZA KOJE NISU PROPISANE GRANIČNE VREDNOSTI;

16) ZABRANI STAVLjANjE U PROMET SIROVINA, POLUPROIZVODA ILI PROIZVODA KOJI NEMAJU VIDLjIVU OZNAKU O MOGUĆOJ ŠTETNOSTI PO ŽIVOTNU SREDINU;

17) ZABRANI KORIŠĆENjE EKOLOŠKOG ZNAKA PROTIVNO ODREDBAMA OVOG ZAKONA;

18) ZABRANI UVOZ OPASNOG OTPADA INOSTRANOG POREKLA;

19) ZABRANI UVOZ, IZVOZ I TRANZIT OTPADA SUPROTNO ODREDBAMA OVOG ZAKONA I NAREDI DA SE VRATI POŠILjAOCU;

20) ZABRANI RAD SEVESO POSTROJENjA, ODNOSNO KOMPLEKSA KADA SE MERE PREDVIĐENE U POLITICI PREVENCIJE UDESA ILI IZVEŠTAJU O BEZBEDNOSTI ILI PLANU ZAŠTITE OD UDESA NE SPROVODE ILI SE NEDOVOLjNO SPROVODE;

21) NAREDI IZRADU POLITIKE PREVENCIJE UDESA ILI IZVEŠTAJA O BEZBEDNOSTI ILI PLANA ZAŠTITE OD UDESA I PREDUZIMANjE ODGOVARAJUĆIH PREVENTIVNIH I DRUGIH MERA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE OD OPASNIH MATERIJA, U SKLADU SA OVIM ZAKONOM;

22) ZABRANI RAD SEVESO POSTROJENjA, ODNOSNO KOMPLEKSA AKO U ODREĐENOM ROKU NIJE DOSTAVLjENO OBAVEŠTENjE, POLITIKA PREVENCIJE UDESA ILI IZVEŠTAJ O BEZBEDNOSTI ILI PLAN ZAŠTITE OD UDESA;

23) U SLUČAJU UDESA NAREDI PREDUZIMANjE INTERVENTNIH MERA I POSTUPAKA REAGOVANjA NA UDES, SPROVOĐENjE MERA U SKLADU SA PLANOM ZAŠTITE OD UDESA, ANGAŽOVANjE LjUDI, SREDSTAVA I PREDUZIMANjE MERA SANACIJE I SPREČAVANjA ŠIRENjA ZAGAĐENjA OD HEMIJSKOG UDESA;

24) NAREDI OBAVLjANjE MONITORINGA NA PROPISAN NAČIN;

25) NAREDI SPROVOĐENjE MERA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE, U SKLADU SA OVIM ZAKONOM;

26) ZABRANI RASPOLAGANjE SREDSTVIMA SA RAČUNA PRAVNOG LICA, PREDUZETNIKA I FIZIČKOG LICA NA OSNOVU IZVRŠNOG ZAKLjUČKA;

27) UZIMA UZORKE ZEMLjIŠTA, VODA, OTPADA, VAZDUHA PREKO OVLAŠĆENE ORGANIZACIJE;

28) U POSTUPKU PRINUDNOG IZVRŠENjA REŠENjA IZVRŠI PEČAĆENjE PROSTORIJA, SEVESO POSTROJENjA, ODNOSNO KOMPLEKSA, OPREME ILI PROSTORA ZBOG KOJIH JE DOŠLO ILI JE MOGLO DOĆI DO ZAGAĐIVANjA ILI OŠTEĆIVANjA ŽIVOTNE SREDINE, U SKLADU SA ZAKONOM;

29) NAREDI IZVRŠENjE DRUGIH PROPISANIH OBAVEZA U ODREĐENOM ROKU.

NA REŠENjA INSPEKTORA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA MOŽE SE IZJAVITI ŽALBA, AKO OVIM ZAKONOM NIJE DRUKČIJE PROPISANO.

ŽALBA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA IZJAVLjUJE SE NADLEŽNOM ORGANU U ROKU OD 15 DANA OD DANA PRIJEMA REŠENjA I NE ZADRŽAVA IZVRŠENjE REŠENjA.

REŠENjE INSPEKTORA IZ STAVA 1. TAČ. 6), 7), 19) I 20) OVOG ČLANA JE KONAČNO.

PROTIV REŠENjA IZ STAVA 4. OVOG ČLANA MOŽE SE VODITI UPRAVNI SPOR.

Član 112.

U vršenju poslova iz čl. 110. i 111. ovog zakona inspektor može privremeno oduzeti predmete, robu ili uređaje čija upotreba nije dozvoljena ili koji su nastali, odnosno kojima su izvršene nedozvoljene radnje.

U SLUČAJU DA JE INSPEKTOR PRIVREMENO ODUZEO ROBU KOJA JE STEČENA PROTIVZAKONITOM RADNjOM, A KOJA JE PODLOŽNA KVARENjU ILI SE NE MOŽE NA ODGOVARAJUĆI NAČIN ZBRINUTI ILI AKO NjENO ČUVANjE ZAHTEVA VEĆE TROŠKOVE, PRODAJE SE, NA NAČIN UTVRĐEN ZAKONOM, A OSTVARENA SREDSTVA PRIHOD SU BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE.

U vršenju nadzora nad primenom mera zaštite životne sredine inspektor ima i ovlašćenja i dužnosti utvrđene posebnim zakonom.

Član 114.

Po žalbi protiv prvostepenog rešenja nadležnog opštinskog, odnosno gradskog organa donetog u vršenju poverenih poslova rešava Ministarstvo, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

PO ŽALBI NA PRVOSTEPENO REŠENjE NADLEŽNOG OPŠTINSKOG, ODNOSNO GRADSKOG ORGANA, ODNOSNO ORGANA GRADA BEOGRAD, KOJE JE DONETO U VRŠENjU POVERENIH POSLOVA REŠAVA MINISTAR.

Po žalbi protiv prvostepenog rešenja nadležnog opštinskog, odnosno gradskog organa sa teritorije autonomne pokrajine donetog u vršenju poverenih poslova rešava nadležni organ autonomne pokrajine.

Po žalbi protiv prvostepenog rešenja nadležnog opštinskog organa sa teritorije grada donetog u vršenju poverenih poslova, rešava nadležni organ grada.

PO ŽALBI NA PRVOSTEPENO REŠENjE PODRUČNE JEDINICE MINISTARSTVA REŠAVA MINISTAR.

Po žalbi protiv prvostepenog rešenja nadležnog pokrajinskog organa, rešava Ministarstvo.

PO ŽALBI NA PRVOSTEPENO REŠENjE NADLEŽNOG ORGANA AUTONOMNE POKRAJINE, REŠAVA MINISTAR.

Po žalbi protiv prvostepenog rešenja Ministarstva, rešava Vlada.

IX KAZNENE ODREDBE

1. Privredni prestupi

Član 116.

Novčanom kaznom od 150.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice ako:

koristi prirodne resurse i dobra bez saglasnosti Ministarstva (član 15. stav 1);

pri korišćenju resursa i dobara, u toku izvođenja radova, kao i po njihovom prestanku ne sprovodi mere kojima se sprečava ugrožavanje životne sredine (član 16. stav 1);

ne izvrši rekultivaciju ili na drugi način ne sanira degradiranu životnu sredinu (član 16. stav 2);

sakuplja i stavlja u promet određene vrste divlje flore i faune, njihove razvojne oblike i delove bez dozvole Ministarstva, odnosno suprotno uslovima utvrđenim u dozvoli (član 27. stav 4);

vrši uvoz i izvoz ugroženih i zaštićenih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova bez dozvole Ministarstva, odnosno suprotno utvrđenim uslovima (član 28. stav 1);

pri upravljanju opasnim materijama ne preduzima sve potrebne zaštitne i sigurnosne mere (član 29. stav 2);

ne izradi procenu opasnosti od udesa (član 38. stav 1);

izgradi i upotrebljava postrojenja i obavlja aktivnosti ako nisu ispunjeni propisani standardi emisije i imisije, opreme i uređaja kojima se smanjuje ili sprečava emisija zagađujućih materija ili energije, kao i ako nisu preduzete druge mere i radnje za obezbeđenje propisanih uslova zaštite životne sredine (član 40. stav 1);

ispušta zagađujuće i opasne materije, otpadne vode ili emituje energiju u vazduh, vodu ili zemljište na način i u količinama, odnosno koncentracijama ili nivoima iznad propisanih (član 40. stav 2);

proizvodi i stavlja u promet prevozna sredstava koja ne ispunjavaju uslove u pogledu emisije za mobilne izvore zagađivanja (član 40. stav 3);

primenjuje domaću ili uvoznu tehnologiju ili proces, odnosno proizvodi i stavlja u promet proizvode koji ne ispunjavaju propisane standarde zaštite životne sredine, odnosno standarde kvaliteta proizvoda ili je tehnologija, proces, proizvod, poluproizvod ili sirovina zabranjen u zemlji izvozniku (član 51. stav 1);

upotrebljava uređaje koji služe za uklanjanje ili prečišćavanje zagađujućih materija za koje nisu propisani domaći standardi suprotno članu 51. stav 4. ovog zakona;

na deklaraciji sirovine, poluproizvoda ili proizvoda ne upozori na zagađenje životne sredine i štetu po zdravlje ljudi koje sirovina, poluproizvod ili proizvod, odnosno njihovo pakovanje uzrokuje ili može uzrokovati u životnoj sredini (član 52. stav 1);

proizvodi supstance koje oštećuju ozonski omotač (član 56. stav 1);

uvozi i izvozi supstance koje oštećuju ozonski omotač, odnosno proizvode koji sadrže ove supstance, koje su utvrđene ratifikovanim međunarodnim ugovorom iz zemalja, odnosno u zemlje koje nisu strane ugovornice tog ugovora (član 56. stav 2);

uvozi, proizvodi i stavlja u promet nove i korišćene proizvode koji sadrže supstance koje oštećuju ozonski omotač suprotno članu 56. stav 3. ovog zakona;

uvozi i izvozi supstance koje oštećuju ozonski omotač bez dozvole Ministarstva (član 56. stav 4);

uvozi opasan otpad (član 57. stav 1);

uvozi, izvozi ili vrši tranzit otpada bez dozvole Ministarstva i utvrđenim uslovima (član 57. stav 3);

ne postupa u skladu sa odredbama člana 58. stav 2. ovog zakona;

ne preduzima mere sanacije o svom trošku (član 63. stav 1);

ne izradi ili ne realizuje sanacioni plan iz člana 66. stav 4. ovog zakona;

ne osigura se za slučaj štete pričinjene trećim licima usled udesa (član 106).

Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 30.000 do 200.000 dinara.

NOVČANOM KAZNOM OD 1.500.000 DO 3.000.000 DINARA KAZNIĆE SE ZA PRIVREDNI PRESTUP PRAVNO LICE AKO:

1) KORISTI PRIRODNE RESURSE ILI DOBRA, BEZ SAGLASNOSTI MINISTARSTVA (ČLAN 15. STAV 1);

2) NE IZVRŠI REMEDIJACIJU ILI NA DRUGI NAČIN NE SANIRA DEGRADIRANU ŽIVOTNU SREDINU (ČLAN 16. STAV 1);

3) VRŠI REMEDIJACIJU ILI NA DRUGI NAČIN SANIRA DEGRADIRANU ŽIVOTNU SREDINU, BEZ SAGLASNOSTI MINISTARSTVA (ČLAN 16. STAV 2);

4) SAKUPLjA ILI STAVLjA U PROMET ODREĐENE VRSTE DIVLjE FLORE I FAUNE, NjIHOVE RAZVOJNE OBLIKE I DELOVE, BEZ DOZVOLE MINISTARSTVA, ODNOSNO SUPROTNO USLOVIMA UTVRĐENIM U DOZVOLI (ČLAN 27. STAV 4);

5) IZVOZI ILI UVOZI ZAŠTIĆENE VRSTE DIVLjE FLORE I FAUNE, NjIHOVE RAZVOJNE OBLIKE I DELOVE, BEZ DOZVOLE MINISTARSTVA (ČLAN 28. STAV 1);

6) PRI UPRAVLjANjU OPASNIM MATERIJAMA NE PREDUZIMA SVE POTREBNE PREVENTIVNE, ZAŠTITNE, SIGURNOSNE I SANACIONE MERE (ČLAN 29. STAV 2);

7) IZGRADI I UPOTREBLjAVA SEVESO POSTROJENjA, ODNOSNO KOMPLEKSE I OBAVLjA AKTIVNOSTI AKO NISU ISPUNjENI PROPISANI ZAHTEVI EMISIJE I NIVOA ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA U MEDIJUMIMA ŽIVOTNE SREDINE, USLOVI U POGLEDU OPREME I UREĐAJA KOJIMA SE SMANjUJE ILI SPREČAVA EMISIJA ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA ILI ENERGIJE, KAO I AKO NISU PREDUZETE DRUGE MERE I RADNjE ZA OBEZBEĐIVANjE PROPISANIH USLOVA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE (ČLAN 40. STAV 1);

8) ISPUŠTA ZAGAĐUJUĆE I OPASNE MATERIJE, OTPADNE VODE ILI EMITUJE ENERGIJU U VAZDUH, VODU ILI ZEMLjIŠTE NA NAČIN I U KOLIČINAMA, ODNOSNO KONCENTRACIJAMA ILI NIVOIMA IZNAD PROPISANIH (ČLAN 40. STAV 2);

9) PRIMENjUJE DOMAĆU ILI UVOZNU TEHNOLOGIJU ILI PROCES, ODNOSNO PROIZVODI, SKLADIŠTI I STAVLjA U PROMET PROIZVODE KOJI NE ISPUNjAVAJU ZAHTEVE U POGLEDU ŽIVOTNE SREDINE, ODNOSNO ZAHTEVE KVALITETA PROIZVODA ILI JE TEHNOLOGIJA, PROCES, PROIZVOD, POLUPROIZVOD ILI SIROVINA ZABRANjENA U ZEMLjI IZVOZNIKU (ČLAN 51. STAV 1);

10) UPOTREBLjAVA UREĐAJE KOJI SLUŽE ZA UKLANjANjE ILI PREČIŠĆAVANjE ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA ZA KOJE TEHNIČKI ZAHTEVI NISU UTVRĐENI TEHNIČKIM PROPISIMA SUPROTNO ČLANU 51. STAV 4. OVOG ZAKONA;

11) UVOZI OPASAN OTPAD (ČLAN 57. STAV 1);

12) UVOZI, IZVOZI ILI VRŠI TRANZIT OTPADA BEZ DOZVOLE MINISTARSTVA (ČLAN 57. STAV 3);

13) NE POSTUPA U SKLADU SA ODREDBAMA ČLANA 58. STAV 1. OVOG ZAKONA;

14) NE POSTUPI U SKLADU SA ČLANOM 60J OVOG ZAKONA;

15) NE PREDUZIMA MERE SANACIJE O SVOM TROŠKU (ČLAN 63. STAV 1);

16) NE IZRADI ILI NE REALIZUJE SANACIONI PLAN IZ ČLANA 66. STAV 4. OVOG ZAKONA;

17) NE OSIGURA SE ZA SLUČAJ ŠTETE PRIČINjENE TREĆIM LICIMA USLED UDESA (ČLAN 106).

ZA PRIVREDNI PRESTUP IZ STAVA 1. OVOG ČLANA MOŽE SE IZREĆI NOVČANA KAZNA U SRAZMERI SA VISINOM UČINjENE ŠTETE, NEIZVRŠENE OBAVEZE ILI VREDNOSTI ROBE ILI DRUGE STVARI KOJA JE PREDMET PRIVREDNOG PRESTUPA, A NAJVIŠE DO DVADESETOSTRUKOG IZNOSA UČINjENE ŠTETE, NEIZVRŠENE OBAVEZE ILI VREDNOSTI ROBE ILI DRUGE STVARI KOJA JE PREDMET PRIVREDNOG PRESTUPA.

ZA PRIVREDNI PRESTUP IZ STAVA 1. OVOG ČLANA KAZNIĆE SE I ODGOVORNO LICE U PRAVNOM LICU NOVČANOM KAZNOM OD 100.000 DO 200.000 DINARA.

ODREDBE ČLANA 116. PRIMENjIVAĆE SE OD 1. JANUARA 2016. GODINE ZA SVA SEVESO POSTROJENjA, ODNOSNO KOMPLEKSE KOJA SE NALAZE NA IPPC LISTAMA I PODLEŽU IZDAVANjU INTEGRISANE DOZVOLE.

ČLAN 116A

ZA PRIVREDNI PRESTUP IZ ČLANA 116. OVOG ZAKONA MOŽE SE IZREĆI I ZAŠTITNA MERA:

1) ZABRANA PRAVNOM LICU DA SE BAVI ODREĐENOM PRIVREDNOM DELATNOŠĆU U TRAJANjU OD PET DO DESET GODINA;

2) ZABRANA ODGOVORNOM LICU DA VRŠI ODREĐENE DUŽNOSTI U TRAJANjU OD TRI DO DESET GODINA;

3) ODUZIMANjE PREDMETA.

2. Prekršaji

Član 117.

Novčanom kaznom od 30.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

koristi znak EMAS, a nije registrovan u sistem EMAS (član 49);

upotrebljava ekološki znak suprotno odredbama člana 53. ovog zakona;

ne dostavlja podatke iz člana 56. stav 6. ovog zakona;

ne vodi evidencije o vrstama i količinama opasnih materija u proizvodnji, prevozu, prometu, upotrebi, preradi, skladištenju ili odlaganju (član 58. stav 3);

bez odlaganja ne obavesti Ministarstvo u slučaju kvara na postrojenjima ili uređajima za zaštitu životne sredine usled čega nastaje prekoračenje graničnih vrednosti emisije (član 58. stav 4);

ne pribavi dozvolu nadležnog organa za prevoz opasnih materija (član 58. stav 5);

u slučaju udesa bez odlaganja ne organizuje i ne sprovede planirane mere i postupke reagovanja na udes i angažuje ljude i sredstva u skladu sa izrađenim planom zaštite od udesa uključujući i obavezu obaveštavanja nadležnih organa (član 59);

ne dostavi obaveštenje nadležnim organima sa podacima iz člana 60. ovog zakona;

vrši monitoring bez ovlašćenja (član 71. stav 3);

ne vrši monitoring i praćenje drugih uticaja na stanje životne sredine (član 72);

ne dostavlja podatke iz monitoringa na propisan način (član 73);

ne dostavlja podatke od značaja za vođenje integralnog katastra zagađivača životne sredine na propisan način (član 75. stav 4);

ne omogući inspektoru obavljanje kontrole, odnosno ne postupi po rešenju inspektora (član 111).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 10.000 do 200.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana, osim iz tač. 3) i 9), kazniće se fizičko lice novčanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana.

NOVČANOM KAZNOM OD 500.000 DO 1.000.000 DINARA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ PRAVNO LICE AKO:

1) PROIZVODI I/ILI STAVLjA U PROMET PREVOZNA SREDSTVA KOJA NE ISPUNjAVAJU USLOVE U POGLEDU EMISIJE ZA MOBILNE IZVORE ZAGAĐIVANjA (ČLAN 40. STAV 3);

2) KORISTI ZNAK EMAS, A NIJE REGISTROVAN U SISTEM EMAS (ČLAN 49);

3) NA DEKLARACIJI SIROVINE, POLUPROIZVODA ILI PROIZVODA NE UPOZORI NA ZAGAĐENjE ŽIVOTNE SREDINE I ŠTETU PO ZDRAVLjE LjUDI KOJE SIROVINA, POLUPROIZVOD ILI PROIZVOD, ODNOSNO NjIHOVO PAKOVANjE UZROKUJE ILI MOŽE UZROKOVATI U ŽIVOTNOJ SREDINI (ČLAN 52. STAV 1);

4) UPOTREBLjAVA EKOLOŠKI ZNAK SUPROTNO ODREDBAMA ČLANA 53. OVOG ZAKONA;

5) NE DOSTAVI OBAVEŠTENjE IZ ČLANA 59. STAV 1. OVOG ZAKONA;

6) NE DOSTAVI IZVEŠTAJ O BEZBEDNOSTI I PLAN ZAŠTITE OD UDESA MINISTARSTVU SA PODACIMA IZ ČLANA 60A OVOG ZAKONA;

7) NE POSTUPI U SKLADU SA ČLANOM 60V OVOG ZAKONA;

8) NE POSTUPI U SKLADU SA ČLANOM 60J OVOG ZAKONA;

9) VRŠI MONITORING BEZ OVLAŠĆENjA (ČLAN 71. STAV 1);

10) NE VRŠI MONITORING I PRAĆENjE DRUGIH UTICAJA NA STANjE ŽIVOTNE SREDINE (ČLAN 72);

11) NE DOSTAVLjA PODATKE IZ MONITORINGA NA PROPISAN NAČIN (ČLAN 73);

12) NE DOSTAVLjA PODATKE OD ZNAČAJA ZA VOĐENjE REGISTRA IZVORA ZAGAĐIVANjA ŽIVOTNE SREDINE NA PROPISAN NAČIN (ČLAN 75. STAV 5);

13) NE OMOGUĆI INSPEKTORU OBAVLjANjE KONTROLE, ODNOSNO NE POSTUPI PO REŠENjU INSPEKTORA (ČLAN 111).

ZA PREKRŠAJ IZ STAVA 1. OVOG ČLANA MOŽE SE IZREĆI NOVČANA KAZNA U SRAZMERI SA VISINOM PRIČINjENE ŠTETE ILI NEIZVRŠENE OBAVEZE, VREDNOSTI ROBE ILI DRUGE STVARI KOJA JE PREDMET PREKRŠAJA, A NAJVIŠE DO DVADESETOSTRUKOG IZNOSA TIH VREDNOSTI.

ZA PREKRŠAJ IZ STAVA 1. OVOG ČLANA KAZNIĆE SE I ODGOVORNO LICE U PRAVNOM LICU NOVČANOM KAZNOM OD 25.000 DO 50.000 DINARA.

ZA PREKRŠAJ IZ STAVA 1. OVOG ČLANA MOŽE SE IZREĆI I ZAŠTITNA MERA ZABRANE VRŠENjA ODREĐENE DELATNOSTI U TRAJANjU DO TRI GODINE, A ODGOVORNOM LICU DA VRŠI ODREĐENE POSLOVE U TRAJANjU DO JEDNE GODINE.

ČLAN 117A.

NOVČANOM KAZNOM OD 250.000 DO 500.000 DINARA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ PREDUZETNIK AKO:

1) KORISTI PRIRODNE RESURSE I DOBRA, BEZ SAGLASNOSTI MINISTARSTVA (ČLAN 15. STAV 1);

2) NE IZVRŠI REMEDIJACIJU ILI NA DRUGI NAČIN NE SANIRA DEGRADIRANU ŽIVOTNU SREDINU (ČLAN 16. STAV 1);

3) VRŠI REMEDIJACIJU ILI NA DRUGI NAČIN SANIRA DEGRADIRANU ŽIVOTNU SREDINU, BEZ SAGLASNOSTI MINISTARSTVA (ČLAN 16. STAV 2);

4) SAKUPLjA ILI STAVLjA U PROMET ODREĐENE VRSTE DIVLjE FLORE I FAUNE, NjIHOVE RAZVOJNE OBLIKE I DELOVE, BEZ DOZVOLE MINISTARSTVA, ODNOSNO SUPROTNO USLOVIMA UTVRĐENIM U DOZVOLI (ČLAN 27. STAV 4);

5) IZVOZI ILI UVOZI ZAŠTIĆENE VRSTE DIVLjE FLORE I FAUNE, NjIHOVE RAZVOJNE OBLIKE I DELOVE, BEZ DOZVOLE MINISTARSTVA (ČLAN 28. STAV 1);

6) PROIZVODI I/ILI STAVLjA U PROMET PREVOZNA SREDSTVA KOJA NE ISPUNjAVAJU USLOVE U POGLEDU EMISIJE ZA MOBILNE IZVORE ZAGAĐIVANjA (ČLAN 40. STAV 3);

7) NA DEKLARACIJI SIROVINE, POLUPROIZVODA ILI PROIZVODA NE UPOZORI NA ZAGAĐENjE ŽIVOTNE SREDINE I ŠTETU PO ZDRAVLjE LjUDI KOJE SIROVINA, POLUPROIZVOD ILI PROIZVOD, ODNOSNO NjIHOVO PAKOVANjE UZROKUJE ILI MOŽE UZROKOVATI U ŽIVOTNOJ SREDINI (ČLAN 52. STAV 1);

8) NE POSTUPA U SKLADU SA ODREDBAMA ČLANA 58. STAV 1. OVOG ZAKONA;

9) NE DOSTAVI OBAVEŠTENjE IZ ČLANA 59. OVOG ZAKONA;

10) NE DOSTAVI IZVEŠTAJ O BEZBEDNOSTI I PLAN ZAŠTITE OD UDESA MINISTARSTVU SA PODACIMA IZ ČLANA 60A OVOG ZAKONA;

11) NE POSTUPI U SKLADU SA ČLANOM 60V OVOG ZAKONA;

12) NE POSTUPI U SKLADU SA ČLANOM 60J OVOG ZAKONA;

13) VRŠI MONITORING BEZ OVLAŠĆENjA (ČLAN 71. STAV 1);

14) NE VRŠI MONITORING I PRAĆENjE DRUGIH UTICAJA NA STANjE ŽIVOTNE SREDINE (ČLAN 72);

15) NE DOSTAVLjA PODATKE IZ MONITORINGA NA PROPISAN NAČIN (ČLAN 73);

16) NE DOSTAVLjA PODATKE OD ZNAČAJA ZA VOĐENjE REGISTRA IZVORA ZAGAĐIVANjA ŽIVOTNE SREDINE NA PROPISAN NAČIN (ČLAN 75. STAV 5);

17) NE OMOGUĆI INSPEKTORU OBAVLjANjE KONTROLE, ODNOSNO NE POSTUPI PO REŠENjU INSPEKTORA (ČLAN 111).

ZA PREKRŠAJ IZ STAVA 1. OVOG ČLANA MOŽE SE IZREĆI I ZAŠTITNA MERA ZABRANE VRŠENjA DELATNOSTI U TRAJANjU DO TRI GODINE.

Član 118.

Novčanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj fizičko lice ako:

1) uznemirava, zlostavlja, ozleđuje i uništava divlju faunu, odnosno razara njena staništa (član 27. stav 2);

2) uništava, kida ili na drugi način pustoši divlju floru, odnosno uništava i razara njena staništa (član 27. stav 3).

NOVČANOM KAZNOM OD 5.000 DO 50.000 DINARA ILI KAZNOM ZATVORA DO 30 DANA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ FIZIČKO LICE AKO:

1) UZNEMIRAVA, ZLOSTAVLjA, OZLEĐUJE I UNIŠTAVA DIVLjU FAUNU, ODNOSNO RAZARA NjENA STANIŠTA (ČLAN 27. STAV 2);

2) UNIŠTAVA, KIDA ILI NA DRUGI NAČIN PUSTOŠI DIVLjU FLORU, ODNOSNO UNIŠTAVA I RAZARA NjENA STANIŠTA (ČLAN 27. STAV 3);

3) SAKUPLjA ILI STAVLjA U PROMET ODREĐENE VRSTE DIVLjE FLORE I FAUNE, NjIHOVE RAZVOJNE OBLIKE I DELOVE, BEZ DOZVOLE MINISTARSTVA, ODNOSNO SUPROTNO USLOVIMA UTVRĐENIM U DOZVOLI (ČLAN 27. STAV 4);

4) IZVOZI ILI UVOZI ZAŠTIĆENE VRSTE DIVLjE FLORE I FAUNE, NjIHOVE RAZVOJNE OBLIKE I DELOVE, BEZ DOZVOLE MINISTARSTVA (ČLAN 28. STAV 1);

NOVČANOM KAZNOM OD 5.000 DO 20.000 DINARA ILI KAZNOM ZATVORA DO 30 DANA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ FIZIČKO LICE – AKREDITOVANI EMAS VERIFIKATOR, AKO NA ZAHTEV MINISTARSTVA NE DOSTAVLjA PODATKE O POSTUPKU PROVERAVANjA SISTEMA EMAS U PRAVNOM I FIZIČKOM LICU (ČLAN 47. STAV 4).

ČLAN 118A

NOVČANOM KAZNOM U IZNOSU OD 5.000 DINARA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ RODITELj, STARALAC, ODNOSNO ODGOVORNO LICE U ORGANU STARATELjSTVA, AKO ZBOG PROPUŠTANjA DUŽNOG NADZORA NAD MALOLETNIKOM, MALOLETNIK UČINI PREKRŠAJ IZ ČLANA 118. STAV 1. TAČ. 1), 2) I 3) OVOG ZAKONA.

Član 119.

Novčanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj fizičko lice – akreditovani ocenjivač EMAS, ako na zahtev Ministarstva ne dostavlja podatke o postupku proveravanja sistema EMAS u pravnom i fizičkom licu (član 47. stav 4).

Član 120.

Novčanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u nadležnom organu, odnosno u organizaciji koja vrši javna ovlašćenja ako:

izda odobrenje za korišćenje prirodnog resursa ili dobra bez saglasnosti Ministarstva (član 15. stav 1);

izda dozvolu bez pribavljenog mišljenja organizacije nadležne za zaštitu prirode (član 27. stav 4);

izda dozvolu bez propisane dokumentacije ili ne vodi registar izdatih dozvola na propisan način (član 28);

pripremi prostorni ili urbanistički plan bez uslova za obezbeđenje mera zaštite životne sredine iz člana 34;

ne obaveštava javnost i ne donese akt o uvođenju posebnih mera u slučajevima iz člana 42. ovog zakona;

izvrši registraciju pravnog i fizičkog lica u sistem EMAS suprotno odredbama člana 45. ovog zakona;

ne vodi registar pravnih i fizičkih lica uključenih u sistem EMAS (član 47. stav 1);

odbije upis i vrši brisanje iz registra suprotno članu 48. ovog zakona;

ne vodi registar o uvozu, izvozu i potrošnji supstanci koje oštećuju ozonski omotač, odnosno proizvoda (član 56. stav 8);

ne donese Plan zaštite od udesa iz člana 61. stav 1. ovog zakona i ne izvrši obaveze iz st. 5. i 6. ovog člana;

ne proglasi stanje ugroženosti životne sredine i ne obaveštava javnost o preduzetim merama (član 62);

ne vrši monitoring (član 69);

ne dostavlja podatke iz monitoringa na propisan način (član 73);

ne vodi informacioni sistem zaštite životne sredine (član 74);

ne vodi integralni katastar zagađivača (član 75. stav 2);

dostavljanje informacija vrši suprotno članu 79. ovog zakona;

ne dostavlja izveštaje o ostvarivanju programa rada Fonda u propisanom roku ili na zahtev Ministarstva (član 95. st. 3. i 4);

blagovremeno i istinito ne obaveštava javnost o obavljanju svoje delatnosti za koju je osnovan na način propisan statutom Fonda ili na zahtev javnosti ne daje informacije o obavljanju poslova iz svoje delatnosti (član 98. stav 2).

NOVČANOM KAZNOM OD 25.000 DO 50.000 DINARA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ ODGOVORNO LICE U ORGANU UPRAVE, ODNOSNO JEDINICI LOKALNE SAMOUPRAVE, ODNOSNO ORGANIZACIJI KOJA VRŠI JAVNA OVLAŠĆENjA AKO:

1) IZDA ODOBRENjE ZA KORIŠĆENjE PRIRODNOG RESURSA ILI DOBRA, BEZ SAGLASNOSTI MINISTARSTVA (ČLAN 15. STAV 1);

2) IZDA SAGLASNOST NA PROJEKAT SANACIJE I REMEDIJACIJE BEZ PROPISANE METODOLOGIJE ZA IZRADU PROJEKTA SANACIJE I REMEDIJACIJE (ČLAN 16. STAV 2);

3) IZDA DOZVOLU BEZ PRIBAVLjENOG MIŠLjENjA ORGANIZACIJE NADLEŽNE ZA ZAŠTITU PRIRODE (ČLAN 27. STAV 4);

4) IZDA DOZVOLU BEZ PROPISANE DOKUMENTACIJE ILI NE VODI REGISTAR IZDATIH DOZVOLA NA PROPISAN NAČIN (ČLAN 28, STAV 3);

5) PRIPREMI PROSTORNI ILI URBANISTIČKI PLAN BEZ USLOVA ZA OBEZBEĐENjE MERA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE IZ ČLANA 34. OVOG ZAKONA;

6) NE OBAVEŠTAVA JAVNOST I NE DONESE AKT O UVOĐENjU POSEBNIH MERA U SLUČAJEVIMA IZ ČLANA 42. STAV 1. OVOG ZAKONA;

7) IZVRŠI REGISTRACIJU PRAVNOG I FIZIČKOG LICA U SISTEM EMAS SUPROTNO ODREDBAMA ČLANA 45. OVOG ZAKONA;

8) NE VODI REGISTAR PRAVNIH I FIZIČKIH LICA UKLjUČENIH U SISTEM EMAS (ČLAN 47. STAV 1);

9) ODBIJE UPIS I VRŠI BRISANjE IZ REGISTRA SUPROTNO ČLANU 48. OVOG ZAKONA;

10) NE DONESE EKSTERNE PLANOVE IZ ČLANA 61. OVOG ZAKONA;

11) NE PROGLASI STANjE UGROŽENOSTI ŽIVOTNE SREDINE I NE OBAVEŠTAVA JAVNOST O PREDUZETIM MERAMA (ČLAN 62);

12) NE VRŠI MONITORING (ČLAN 69);

13) NE DOSTAVLjA PODATKE IZ MONITORINGA NA PROPISAN NAČIN (ČLAN 73);

14) NE VODI INFORMACIONI SISTEM ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE (ČLAN 74);

15) NE VODI REGISTAR IZVORA ZAGAĐIVANjA ŽIVOTNE SREDINE (ČLAN 75. STAV 2);

16) DOSTAVLjA INFORMACIJE SUPROTNO ČLANU 79. OVOG ZAKONA;

17) NE DOSTAVLjA IZVEŠTAJE O OSTVARIVANjU PROGRAMA RADA FONDA U PROPISANOM ROKU ILI NA ZAHTEV MINISTARSTVA (ČLAN 95. ST. 3. I 4);

18) BLAGOVREMENO I ISTINITO NE OBAVEŠTAVA JAVNOST O OBAVLjANjU SVOJE DELATNOSTI ZA KOJU JE OSNOVAN NA NAČIN PROPISAN STATUTOM FONDA ILI NA ZAHTEV JAVNOSTI NE DAJE INFORMACIJE O OBAVLjANjU POSLOVA IZ SVOJE DELATNOSTI (ČLAN 98. STAV 2).

ZA PREKRŠAJ IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ODGOVORNOM LICU U ORGANU UPRAVE, ODNOSNO JEDINICI LOKALNE SAMOUPRAVE, ODNOSNO ORGANIZACIJI KOJA VRŠI JAVNA OVLAŠĆENjA MOŽE SE UZ IZREČENU KAZNU IZREĆI I ZAŠTITNA MERA ZABRANE VRŠENjA ODREĐENIH POSLOVA U TRAJANjU DO JEDNE GODINE.

Član 121.

Za prekršaj iz čl. 117. i 118. ČL. 117, 117A, 118. I 118A. ovog zakona može se uz kaznu izreći i zaštitna mera oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje prekršaja, odnosno koji su nastali ili pribavljeni izvršavanjem prekršaja.