Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala

PREDLOG ZAKONA

O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O IZVRŠENjU KAZNE ZATVORA ZA KRIVIČNA DELA ORGANIZOVANOG KRIMINALA

Član 1.

U Zakonu o izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala („Službeni glasnik RS”, broj 72/09), u članu 4. stav 1. reč: „zavodskih” zamenjuje se rečju: „krivičnih”.

Član 2.

Član 6. menja se i glasi:

„Zaposlene iz člana 3. i člana 4. stav 1. ovog zakona, uz njihovu saglasnost ili zbog potreba službe bez njihove saglasnosti, na rad u Posebno odeljenje upućuje direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija (u daljem tekstu: direktor Uprave), na predlog upravnika zavoda u kome se nalazi Posebno odeljenje (u daljem tekstu: upravnik zavoda), na vreme do šest meseci.

Protiv rešenja o upućivanju na rad u Posebno odeljenje, može se izjaviti žalba ministru nadležnom za pravosuđe, u roku od osam dana od dana prijema rešenja. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

Zaposleni koji je upućen na rad ima pravo na troškove prevoza, smeštaja i ishrane, u skladu sa opštim propisima.”

Član 3.

U članu 12. st. 3. i 4. menjaju se i glase:

„Evidentiranje podataka iz stava 1. ovog člana za lica iz člana 10. stav 1. ovog zakona vrši nadležna organizaciona jedinica u sedištu Uprave.

Podatke o imovnom stanju za lica iz člana 10. stav 1. ovog zakona, po potrebi, na zahtev Uprave, proveravaju ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove i ministarstvo nadležno za poslove finansija.”

Posle stava 4. dodaju se st. 5. do 8. koji glase:

„Lica iz člana 10. stav 5. ovog zakona, kao i javni tužilac, podatke iz stava 1. ovog člana dostavljaju Agenciji za borbu protiv korupcije, koja vrši njihovo evidentiranje i proveru, u skladu sa posebnim zakonom.

Bezbednosne provere lica iz člana 10. st. 1. i 5. ovog zakona, kao i javnog tužioca, vrši ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove i Bezbednosno-informativna agencija. Bezbednosne provere i provere imovnog stanja lica iz člana 10. st. 1. i 5. ovog zakona, kao i javnog tužioca, mogu se obaviti bez znanja tih lica pre stupanja na rad, odnosno pre početka vršenja funkcije, tokom rada, odnosno za vreme vršenja funkcije i godinu dana po prestanku rada, odnosno prestanka vršenja funkcije.

Način vršenja bezbednosnih provera, provera imovnog stanja, kao i način evidentiranja prikupljenih podatka uređuje Vlada.

Podaci iz st. 1. i 6. ovog člana su službena tajna.”

Član 4.

U članu 30. stav 3. briše se.

Dosadašnji stav 4. postaje stav 3.

U dosadašnjem stavu 5. koji postaje stav 4. broj: „4” zamenjuje se brojem: „3”.

Dosadašnji stav 6. postaje stav 5.

Član 5.

U članu 43. posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:

„O sprovođenju osuđenog iz stava 1. ovog člana Posebno odeljenje obaveštava direktora Uprave, policiju, Bezbednosno-informativnu agenciju i javnog tužioca.”

Član 6.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

O B R A Z L O Ž E NJ E

I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje Zakona izmenama i dopunama Zakona o izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala sadržan je u odredbi člana 97. tačka 16. Ustava Republike Srbije, prema kome, Republika Srbija uređuje organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Analiza sadašnjeg stanja

U članu 6. Zakona o izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala („Službeni glasnik RS”, broj 72/09) predviđeno je da je za upućivanje zaposlenih iz sedišta Uprave za izvršenje krivičnih sankcija i zavoda na rad u Posebno odeljenje za izvršenje kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala u kazneno-popravnom zavodu zatvorenog tipa sa posebnim obezbeđenjem neophodna i saglasnost lica koje se upućuje.

U postupku upućivanja zaposlenih na rad u Posebno odeljenje pojavio se problem nedovoljnog broja zaposlenih koji su dali saglasnost za upućivanje na pojedina radna mesta, koja su veoma značajna za ukupan rad Posebnog odeljenja.

Članom 265. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija („Službeni glasnik RS”, br. 85/05 i 72/09) propisane su posebne odredbe koje se odnose na zaposlene u Upravi. Te odredbe sastoje se u mogućnosti da se zaposlenom licu može odložiti ili prekinuti godišnji odmor, kao i da zaposleno lice može, zbog povećanog obima posla ili drugih potreba službe, bez svoje saglasnosti biti privremeno upućeno na odgovarajuće radno mesto u drugu organizacionu jedinicu Uprave, najduže jednu godinu. U postupku privremenog upućivanja, istim članom, obezbeđeno je i pravo na žalbu protiv rešenja o upućivanju, kao i pravo na troškove prevoza, smeštaja i ishrane, u skladu sa opštim propisima.

Imajući u vidu da su odredbom člana 10. Zakona o izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala predviđena posebna prava za zaposlene koji su upućeni u Posebno odeljenje, kao što su pravo na platu u dvostrukom iznosu i pravo na staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem, a kako poslovi u Posebnom odeljenju svakako pretpostavljaju visok stepen odgovornosti, stručnosti i obučenosti za rad, potrebno je obezbediti da ove poslove obavljaju zaista najbolji zaposleni.

Problemi koje propis treba da reši

Propisom se obezbeđuje da poslove u Posebnom odeljenju obavljaju najodgovorniji, najstručniji i najobučeniji zaposleni iz zavoda za izvršenje krivičnih sankcija.

Takođe, vrši se potrebno usklađivanje naziva Uprave za izvršenje krivičnih sankcija sa nazivom te Uprave određenim Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija.

Pored toga, precizira se postupak provere imovnog stanja i bezbednosne provere za lica koja obavljaju funkciju, odnosno poslove u izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala.

Ciljevi koji se propisom postižu

Predloženim propisom omogućiće se efikasnija primena Zakona o izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala, posebno u pogledu obezbeđenja upućivanja najboljih i najobučenijih zaposlenih na rad u Posebno odeljenje, izvršiće se preciziranje odredbe koja uređuje postupak provere imovnog stanja i bezbednosnih provera lica koja obavljaju funkciju, odnosno poslove u vezi sa izvršenjem kazne zatvora za navedena krivična dela i izvršiti usaglašavanje između pojedinih odredaba zakona.

Razmatrane mogućnosti da se problem reši i bez donošenja propisa i odgovor na pitanje zašto je donošenje propisa najbolji način za rešavanje problema

Imajući u vidu važeće odredbe zakona, odnosno probleme koji su se pojavili u njegovoj primeni, neophodno je izvršiti izmenu pojedinih odredbi, s obzirom da je reč o zakonskoj materiji.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA

I POJEDINAČNIH REŠENjA

U članu 1. Predloga zakona vrši se izmena člana 4. Zakona, na taj način što se vrši usklađivanje naziva Uprave sa nazivom određenim Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija.

U članu 2. Predloga zakona, kojim se vrše izmene člana 6. Zakona, pored usklađivanja kao u članu 1. Predloga zakona, predviđa se mogućnost upućivanja zaposlenog i bez njegove saglasnosti zbog potrebe službe. Takođe, predviđeno je pravo na pravnu zaštitu zaposlenih.

Članom 3. Predloga zakona menja se član 12. Zakona, na taj način što se precizira organ kome se dostavljaju podaci o imovnom stanju, organ koji obavlja evidentiranje i vrši provere o imovnom stanju i određuju državni organi nadležni za bezbednosnu proveru lica koja obavljaju funkciju, odnosno poslove u izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala. Imajući u vidu da je za evidentiranje podataka o imovnom stanju za sudije i javne tužioce nadležna Agencija za borbu protiv korupcije, u skladu sa posebnim zakonom, predviđeno je da ova lica Agenciji dostavljaju podatke predviđene tim zakonom. U odnosu na lica koja obavljaju poslove u skladu sa ovim zakonom (upravnik kazneno-popravnog zavoda sa posebnim obezbeđenjem u kome je obrazovano Posebno odeljenje, načelnik Posebnog odeljenja i lica upućena na rad u Posebno odeljenje), predviđeno je da će evidentiranje podataka o imovnom stanju obavljati nadležna organizaciona jedinica u sedištu Uprave, a da će proveru ovih podatka, po potrebi i na zahtev Uprave, obavljati ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove i ministarstvo nadležno za poslove finansija. Imajući u vidu da je navedena Agencija, u skladu sa posebnim zakonom, nadležna za podatke o imovnom stanju funkcionera, a s obzirom da lica koja obavljaju poslove u skladu sa ovim zakonom to nisu, već imaju status državnih službenika, predloženo je da proveru podataka o njihovom imovnom stanju obavljaju nadležna ministarstva.

Članom 4. Predloga zakona brisan je stav 3. člana 30. Zakona, s obzirom da je članom 1. stav 3. Zakona već predviđena shodna primena odredaba Zakona o izvršenju krivičnih sankcija. Shodna primena odnosi se na član 104. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija.

Članom 5. Predloga zakona izvršena je izmena člana 43. Zakona dodavanjem novog stava, kojim je predviđeno da se o privremenom sprovođenju osuđenog izvan zavoda u kome se nalazi Posebno odeljenje obaveštava direktor Uprave, policija, Bezbednosno-informativna agencija i javni tužilac.

Članom 6. Predloga zakona predviđa se stupanje zakona na snagu.

IV. PROCENA IZNOSA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije.

V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Predlaže se da se zakon donese po hitnom postupku, iz razloga što bi nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po rad državnih organa (Posebnog odeljenja za izvršenje kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala).

PREGLED ODREDABA ZAKONA O IZVRŠENjU KAZNE ZATVORA ZA KRIVIČNA DELA ORGANIZOVANOG KRIMINALA KOJE SE MENjAJU, ODNOSNO DOPUNjUJU

Član 4.

Poslove zdravstvene zaštite, tretmana, obuke i upošljavanja i opšte poslove u Posebnom odeljenju, obavljaju zaposleni u sedištu Uprave za izvršenje zavodskih KRIVIČNIH sankcija (u daljem tekstu: Uprava) i zavodima koji su upućeni na rad u Posebno odeljenje.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, u slučaju nedostatka zaposlenih na poslovima zdravstvene zaštite u zavodima, radi ostvarivanja zdravstvene zaštite osuđenih, poslove zdravstvene zaštite mogu da obavljaju zdravstveni radnici koji nisu zaposleni u zavodima.

Član 6.

Zaposlene iz čl. 3. i 4. ovog zakona na rad u Posebno odeljenje upućuje direktor Uprave za izvršenje zavodskih sankcija (u daljem tekstu: direktor Uprave), na predlog upravnika zavoda u kome se nalazi Posebno odeljenje (u daljem tekstu: upravnik zavoda), uz saglasnost lica koje se upućuje, na vreme do šest meseci.

ČLAN 6.

ZAPOSLENE IZ ČLANA 3. I ČLANA 4. STAV 1. OVOG ZAKONA, UZ NjIHOVU SAGLASNOST ILI ZBOG POTREBA SLUŽBE BEZ NjIHOVE SAGLASNOSTI, NA RAD U POSEBNO ODELjENjE UPUĆUJE DIREKTOR UPRAVE ZA IZVRŠENjE KRIVIČNIH SANKCIJA (U DALjEM TEKSTU: DIREKTOR UPRAVE), NA PREDLOG UPRAVNIKA ZAVODA U KOME SE NALAZI POSEBNO ODELjENjE (U DALjEM TEKSTU: UPRAVNIK ZAVODA), NA VREME DO ŠEST MESECI.

PROTIV REŠENjA O UPUĆIVANjU NA RAD U POSEBNO ODELjENjE, MOŽE SE IZJAVITI ŽALBA MINISTRU NADLEŽNOM ZA PRAVOSUĐE, U ROKU OD OSAM DANA OD DANA PRIJEMA REŠENjA. ŽALBA NE ODLAŽE IZVRŠENjE REŠENjA.

ZAPOSLENI KOJI JE UPUĆEN NA RAD IMA PRAVO NA TROŠKOVE PREVOZA, SMEŠTAJA I ISHRANE, U SKLADU SA OPŠTIM PROPISIMA.

Član 12.

Lica iz člana 10. stav 1. ovog zakona dužna su da pre stupanja na rad, u pisanoj formi dostave potpune i tačne podatke o svom imovnom stanju i o imovnom stanju svog bračnog druga, krvnih srodnika u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do trećeg stepena krvnog srodstva i tazbinskog srodstva do drugog stepena, u skladu sa aktom Vlade.

Obaveza iz stava 1. ovog člana odnosi se i na lica iz člana 10. stav 5. ovog zakona, kao i na javnog tužioca.

Podaci iz stava 1. ovog člana jesu službena tajna.

Bezbednosne provere i provere imovnog stanja lica iz st. 1. i 2. ovog člana mogu se obaviti bez znanja tih lica pre stupanja na rad, odnosno pre početka vršenja funkcije, tokom rada, odnosno za vreme vršenja funkcije i godinu dana po prestanku rada, odnosno prestanka vršenja funkcije, u skladu sa aktom Vlade iz stava 1. ovog člana.

EVIDENTIRANjE PODATAKA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ZA LICA IZ ČLANA 10. STAV 1. OVOG ZAKONA VRŠI NADLEŽNA ORGANIZACIONA JEDINICA U SEDIŠTU UPRAVE.

PODATKE O IMOVNOM STANjU ZA LICA IZ ČLANA 10. STAV 1. OVOG ZAKONA, PO POTREBI, NA ZAHTEV UPRAVE, PROVERAVAJU MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA UNUTRAŠNjE POSLOVE I MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE FINANSIJA.

LICA IZ ČLANA 10. STAV 5. OVOG ZAKONA, KAO I JAVNI TUŽILAC, PODATKE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA DOSTAVLjAJU AGENCIJI ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE, KOJA VRŠI NjIHOVO EVIDENTIRANjE I PROVERU, U SKLADU SA POSEBNIM ZAKONOM.

BEZBEDNOSNE PROVERE LICA IZ ČLANA 10. ST. 1. I 5. OVOG ZAKONA, KAO I JAVNOG TUŽIOCA, VRŠI MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA UNUTRAŠNjE POSLOVE I BEZBEDNOSNO-INFORMATIVNA AGENCIJA. BEZBEDNOSNE PROVERE I PROVERE IMOVNOG STANjA LICA IZ ČLANA 10. ST. 1. I 5. OVOG ZAKONA MOGU SE OBAVITI BEZ ZNANjA TIH LICA PRE STUPANjA NA RAD, ODNOSNO PRE POČETKA VRŠENjA FUNKCIJE, TOKOM RADA, ODNOSNO ZA VREME VRŠENjA FUNKCIJE I GODINU DANA PO PRESTANKU RADA, ODNOSNO PRESTANKA VRŠENjA FUNKCIJE.

NAČIN VRŠENjA BEZBEDNOSNIH PROVERA, PROVERA IMOVNOG STANjA, KAO I NAČIN EVIDENTIRANjE PRIKUPLjENIH PODATKA UREĐUJE VLADA.

PODACI IZ ST. 1. I 6. OVOG ČLANA SU SLUŽBENA TAJNA.

Član 30.

Osuđeni ima pravo na zdravstvenu zaštitu prema opštim propisima o zdravstvenoj zaštiti i odredbama ovog zakona.

Specijalistički lekarski pregled može obavljati lekar koga osuđeni izabere sa liste koju utvrđuje direktor Uprave.

Specijalistički lekarski pregled koji je odobren isključivo na zahtev osuđenog, obavlja se na njegov trošak.

Osuđenog kome se u Posebnom odeljenju ne može pružiti odgovarajuća zdravstvena zaštita, upravnik zavoda, na predlog lekara, upućuje u Specijalnu zatvorsku bolnicu, uz saglasnost predsednika suda, odnosno ovlašćenog sudije.

O sprovođenju osuđenog iz stava 4. 3. ovog člana upravnik zavoda odmah obaveštava direktora Uprave, a po potrebi i druge državne organe.

Ukoliko se ni u Specijalnoj zatvorskoj bolnici osuđenom ne može pružiti odgovarajuća zdravstvena zaštita, osuđeni se upućuje na lečenje u drugu odgovarajuću zdravstvenu ustanovu, uz saglasnost predsednika suda, odnosno ovlašćenog sudije.

Član 43.

Osuđeni se može privremeno sprovoditi izvan zavoda u kome se nalazi Posebno odeljenje samo uz saglasnost predsednika suda, odnosno ovlašćenog sudije.

O SPROVOĐENjU OSUĐENOG IZ STAVA 1. OVOG ČLANA POSEBNO ODELjENjE OBAVEŠTAVA DIREKTORA UPRAVE, POLICIJU, BEZBEDNOSNO-INFORMATIVNU AGENCIJU I JAVNOG TUŽIOCA.

IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA

SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE

1. Ovlašćeni predlagač propisa – Vlada

Obrađivač: Ministarstvo pravde

2. Naziv propisa

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O IZVRŠENjU KAZNE ZATVORA ZA KRIVIČNA DELA ORGANIZOVANOG KRIMINALA.

DRAFT LAW ON AMENDMENTS TO THE LAW ON ENFORCEMENT OF PRISON SENTENS FOR KRIMINAL OFFENCE IN THE AREA OF ORGANIZED CRIME.

3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)

/

a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa

b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma

/

v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma

/

g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma

/

d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju

/

4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije

a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima

/

b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima

/

v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenst sa njima

/

g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost

/

d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije

/

5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.

Ne postoji odgovarajući propis Evropske unije sa kojim je potrebno obezbediti usklađenost.

6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?

/

7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?

/

8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti

/

Ostavite komentar