Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA

ZAKONA O ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI

Član

U Zakonu o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik RS”, br. 107/05 i 72/09-dr.zakon), član 199. menja se i glasi:

„Član 199.

Zdravstveni radnik, zdravstveni saradnik, kao i drugo lice zaposleno u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi koje čini tim sa zdravstvenim radnikom u obavljanju zdravstvene delatnosti u skladu sa ovim zakonom (u daljem tekstu: drugo zaposleno lice), može da obavlja dopunski rad u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi van redovnog radnog vremena, u skladu sa ovim zakonom.

Dopunski rad iz stava 1. ovog člana može da se obavlja kod poslodavca sa kojim zdravstveni radnik, zdravstveni saradnik, odnosno drugo zaposleno lice ima zaključen ugovor o radu sa punim radnim vremenom, odnosno kod drugog poslodavca, samo pod uslovom da rad zdravstvenog radnika, zdravstvenog saradnika, odnosno drugog zaposlenog lica van redovnog radnog vremena za koji se zaključuje ugovor o dopunskom radu, ne utiče na organizaciju rada pojedinačnih delova zdravstvene ustanove ili zdravstvene ustanove u celini.

Radi obavljanja dopunskog rada iz st. 1. i 2. ovog člana zdravstveni radnik, zdravstveni saradnik, odnosno drugo zaposleno lice zaključuje ugovor o dopunskom radu sa poslodavcem kod koga obavlja dopunski rad.

Zdravstveni radnik, zdravstveni saradnik, odnosno drugo zaposleno lice može da zaključi ugovor o dopunskom radu najviše do jedne trećine punog radnog vremena.

Način, postupak i uslove, kao i druga pitanja od značaja za organizovanje i obavljanje dopunskog rada zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika, odnosno drugih zaposlenih lica propisuje ministar.”

Član 2.

Član 200. menja se i glasi:

„Član 200.

Ugovor o dopunskom radu može da se zaključi:

1) za pružanje zdravstvenih usluga koje nisu obuhvaćene obaveznim zdravstvenim osiguranjem u pogledu sadržaja, obima i standarda, odnosno zdravstvenih usluga koje se ne ostvaruju na način i u postupku koji su propisani za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja;

2) za pružanje zdravstvenih usluga koje zdravstvena ustanova pruža za potrebe organizacije obaveznog zdravstvenog osiguranja a za koje ne može na drukčiji način da obezbedi odgovarajući kadar;

3) za pružanje zdravstvenih usluga koje zdravstvena ustanova pruža za potrebe lica koja nemaju svojstvo osiguranog lica u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstveno osiguranje.”

Član 3.

Član 201. menja se i glasi:

„Član 201.

Ugovor o dopunskom radu zaključuje se u pismenom obliku i sadrži: vrstu, način, vreme trajanja posla, visinu i način utvrđivanja naknade za rad, obveznika uplate utvrđene naknade za pruženu zdravstvenu uslugu, u skladu sa zakonom i opštim aktima poslodavca.

Pacijent kome je pružena zdravstvena usluga iz člana 200. tač. 1) i 3) ovog zakona, odnosno osiguravajuće društvo u skladu sa propisima kojima se uređuje dobrovoljno zdravstveno osiguranje, odnosno organizacija obaveznog zdravstvenog osiguranja u slučaju iz člana 200. tačka 2) ovog zakona, uplaćuju zdravstvenoj ustanovi utvrđenu naknadu za pruženu zdravstvenu uslugu.

O pruženoj zdravstvenoj usluzi zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa dužna je da pacijentu izda račun na propisanom obrascu, odnosno da za pružene zdravstvene usluge izda fakturu organizaciji obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno osiguravajućem društvu, u skladu sa propisima kojima se uređuje zdravstveno osiguranje.

Zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa dužna je da isplati zdravstvenom radniku, zdravstvenom saradniku, odnosno drugom zaposlenom licu ugovorenu naknadu iz stava 1. ovog člana, sa prvom narednom isplatom plate, a najkasnije u roku od 30 dana od dana pružanja zdravstvene usluge, odnosno od dana prenosa sredstava od organizacije obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno od osiguravajućeg društva.

Zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa dužna je da vodi evidenciju o zaključenim ugovorima o dopunskom radu.

Zdravstvena ustanova u finansijskom planu posebno iskazuje i vodi sredstva ostvarena po osnovu obavljanja dopunskog rada u skladu sa ovim zakonom.

Poslodavci koji organizuju dopunski rad u skladu sa ovim zakonom, dužni su da pacijentu pruže potrebne informacije o načinu i postupku pružanja zdravstvenih usluga u okviru dopunskog rada, kao i da na vidnom mestu istaknu obaveštenja o organizaciji dopunskog rada, kao i licima koja su angažovana po osnovu ugovora o dopunskom radu.”

Član 4.

Član 202. menja se i glasi:

„Član 202.

Zdravstveni radnik, zdravstveni saradnik, odnosno drugo zaposleno lice koje obavlja poslove po osnovu ugovora o dopunskom radu u skladu sa ovim zakonom ostvaruje prava iz obaveznog socijalnog osiguranja u skladu sa zakonom.”

Član 5.

U članu 256. stav 1. tačka 25) menja se i glasi:

„25) ako angažuje zdravstvenog radnika, zdravstvenog saradnika, odnosno drugo zaposleno lice za obavljanje dopunskog rada suprotno odredbama ovog zakona (čl. 199-201)”.

Član 6.

U članu 259. posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:

„Za prekršaj iz stava 1. tačka 13) ovog člana kazniće se i zdravstveni saradnik, odnosno drugo zaposleno lice novčanom kaznom u iznosu od 30.000 do 50.000 dinara.”

Član 7.

Član 277. briše se.

Član 8.

Propis za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Odredbe podzakonskog propisa koje su se primenjivale do stupanja na snagu ovog zakona, a nisu sa njim u suprotnosti, primenjivaće se do donošenja podzakonskog propisa na osnovu ovog zakona.

Član 9.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

4353010.0001.55.Doc/1

O B R A Z L O Ž E Nj E

I. USTAVNI OSNOV

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbama člana 97. stav 1. tačka 10. Ustava Republike Srbije, prema kojima Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti zdravstva.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Razlozi za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik RS”, br. 107/05 i 72/09-dr.zakon) jesu:

– stvaranje uslova za zadovoljavanje stalno rastućih potreba stanovništva u korišćenju zdravstvene zaštite kroz obezbeđivanje dostupne zdravstvene zaštite svim građanima na teritoriji Republike Srbije organizovanjem dopunskog rada zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika, kao i drugih lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi na način kojim se omogućava obavljanje određenih poslova zdravstvene delatnosti ovih lica u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi, a bez obzira gde ova lica imaju zaključen ugovor o radu sa punim radnim vremenom;

– obezbeđivanje uslova za unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite na način kojim se obezbeđuje smanjenje Liste čekanja, odnosno smanjenje vremenskog perioda koji protekne do momenta pružanja odgovarajućih zdravstvenih usluga pacijentima;

– obezbeđivanje uslova pacijentima za širi izbor kako zdravstvenih radnika, tako i zdravstvenih saradnika, odnosno drugih lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi koji čine tim koji obavlja dopunski rad, a koji će pacijentima pružati odgovarajuće vrste zdravstvenih usluga, odnosno odgovarajuću zdravstvenu zaštitu koju ova lica finansiraju iz sopstvenih prihoda. Na ovaj način stvoriće se uslovi za angažovanje većeg broja zaposlenih zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika i drugih lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi;

– obezbeđivanje uslova za angažovanje većeg broja sada zaposlenih zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika, kao i drugih lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi kroz stvaranje pozitivnih efekata i obezbeđivanjem potrebnog kadra, odnosno kadra sa odgovarajućim specijalizacijama i užim specijalizacijama, kojih na pojedinim područjima Republike nema u dovoljnom broju, a koji se na osnovu ugovora o dopunskom radu mogu obezbediti za rad u određenoj zdravstvenoj ustanovi ili privatnoj praksi, a u kojima postoji potreba takvog angažovanja radi pružanja zdravstvene zaštite pacijentima.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA

I POJEDINAČNIH REŠENjA

– U čl. 1-4 Predloga zakona izvršeno je preciziranje odredaba koje se odnose na obavljanje dopunskog rada zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika, kao i drugih lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi koja čine tim sa zdravstvenim radnikom u obavljanju zdravstvene delatnosti, koja se može obavljati u zdravstvenoj ustanovi i privatnoj praksi (čl. 199-202.). Takođe, predviđeno je da se dopunski rad može obavljati kod poslodavca kod koga je zdravstveni radnik, zdravstveni saradnik, odnosno drugo zaposleno lice u radnom odnosu, odnosno kod drugog poslodavca najviše do jedne trećine punog radnog vremena.

Odredbama novog člana 200. propisane su zdravstvene usluge koje se mogu obavljati u okviru dopunskog rada, odnosno na potpun i celovit način uređena je oblast obavljanja dopunskog rada u oblasti zdravstvene zaštite od zaključivanja ugovora, pružanja svih potrebnih informacija pacijentima o organizovanju dopunskog rada, utvrđivanju cena zdravstvenih usluga, načinu izdavanja računa pacijentu za obavljene zdravstvene usluge u okviru dopunskog rada, tako što je propisano da se ugovor o dopunskom radu može zaključiti:

1) za pružanje zdravstvenih usluga koje nisu obuhvaćene obaveznim zdravstvenim osiguranjem, u pogledu sadržaja, obima i standarda, odnosno zdravstvene usluge koje se ne ostvaruju u skladu sa načinom i postupkom ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja;

2) za pružanje zdravstvenih usluga koje zdravstvena ustanova pruža za potrebe organizacije obaveznog zdravstvenog osiguranja a za koje ne može na drukčiji način da obezbedi odgovarajući kadar;

3) za pružanje zdravstvenih usluga koje zdravstvena ustanova pruža za potrebe lica koja nemaju svojstvo osiguranog lica u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstveno osiguranje.

Za obavljanje dopunskog rada zaključuje se ugovor o dopunskom radu između zdravstvenog radnika, odnosno drugog zaposlenog lica koje obavlja zdravstvenu delatnost i poslodavca.

Novim članom 201. predloženo je da se ugovor o dopunskom radu zaključuje u pismenom obliku i sadrži: vrstu, način, vreme trajanja posla, visinu i način utvrđivanja naknade za rad, obveznika uplate utvrđene naknade za pruženu zdravstvenu uslugu, u skladu sa zakonom i opštim aktima poslodavca.

Takođe, o pruženoj zdravstvenoj usluzi zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa dužna je da pacijentu izda račun na propisanom obrascu, odnosno da za pružene zdravstvene usluge izda fakturu organizaciji obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno odgovarajućem osiguravajućem društvu, u skladu sa propisima kojima se uređuje zdravstveno osiguranje. Pored toga, odredbama člana 201. ovog zakona propisana je obaveza da poslodavci koji organizuju dopunski rad u skladu sa ovim zakonom, pacijentu pružaju sve potrebne informacije o načinu i postupku pružanja zdravstvenih usluga u okviru dopunskog rada, kao i da na vidnom mestu istaknu obaveštenja o organizaciji dopunskog rada, kao i licima koja su angažovana po osnovu ugovora o dopunskom radu.

Za pružene zdravstvene usluge u okviru dopunskog rada, zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa isplaćuje zdravstvenom radniku, zdravstvenom saradniku, odnosno drugom zaposlenom licu ugovorenu naknadu sa prvom narednom isplatom plate, a najkasnije u roku od 30 dana od dana pružanja zdravstvene usluge, odnosno od dana prenosa sredstava od organizacije obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno od osiguravajućeg društva, čime se omogućava redovna isplata naknada, a u skladu za zaključenim ugovorom o dopunskom radu. Sredstva ostvarena po osnovu obavljanja dopunskog rada, u skladu sa ovim zakonom, zdravstvene ustanove posebno isklazuju i vode u finansijskom planu.

Čl. 5. i 6. Predloga zakona usklađene su kaznene odredbe, odnosno precizirane su odredbe koje se odnose na prekršajnu odgovornost zdravstvene ustanove, privatne prakse, zdravstvenih saradnika kao i drugih zaposlenih lica koje obavljaju dopunski rad u suprotnosti sa ovim zakonom.

Članom 7. Predloga zakona propisano je da se član 277. briše.

Čl. 8. i 9. Predloga zakona predviđen je rok za usklađivanje, odnosno donošenje propisa za izvršavanje ovog zakona i uređeno je vreme stupanja na pravnu snagu ovog zakona.

IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH

ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije za 2010. godinu. Naime, sredstva za sprovođenje ovog zakona za 2011. godinu i nadalje planiraće se u skladu sa bilansnim mogućnostima Republike, kao i u okviru raspoloživih sredstava planiranih Finansijskim planom Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.

V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Radi što hitnije primene odredaba ovog zakona koje se odnose na omogućavanje ostvarivanja prava pacijenata i efikasnije organizacije rada zdravstvenih ustanova, privatne prakse kroz organizovanje dopunskog rada, kao i unapređenje organizacije zdravstvene službe kroz omogućavanje nesmetanog obavljanja zdravstvene zaštite, neophodno je da se ovaj zakon donese po hitnom postupku.

Donošenjem ovog zakona po hitnom postupku sprečilo bi se moguće nastupanje štetnih posledica po sistem zdravstvene zaštite.

4353010.0001.55.Doc/2

PREGLED ODREDABA ZAKONA O ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI KOJE SE MENjAJU I DOPUNjUJU

Član 199.

Zdravstveni radnik zaposlen u zdravstvenoj ustanovi i privatnoj praksi, koji radi puno radno vreme, može obavljati određene poslove zdravstvene delatnosti iz svoje struke kod svog poslodavca, odnosno kod drugog poslodavca, van redovnog radnog vremena, zaključivanjem ugovora o dopunskom radu sa direktorom zdravstvene ustanove, odnosno osnivačem privatne prakse.

Ugovor o dopunskom radu može se zaključiti:

1) za pružanje zdravstvenih usluga koje nisu obuhvaćene obaveznim zdravstvenim osiguranjem u pogledu sadržaja, obima i standarda, odnosno za zdravstvene usluge koje se ne ostvaruju u skladu sa načinom i postupkom ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja;

2) za pružanje zdravstvenih usluga koje zdravstvena ustanova pruža za potrebe organizacije obaveznog zdravstvenog osiguranja, a za koje ne može na drukčiji način da obezbedi odgovarajuće zdravstvene radnike;

3) za pružanje zdravstvenih usluga koje zdravstvena ustanova pruža za potrebe lica koja nemaju svojstvo osiguranog lica u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstveno osiguranje.

Zdravstveni radnik iz stava 1. ovog člana, po prethodno pribavljenoj saglasnosti stručnog saveta i direktora zdravstvene ustanove, odnosno osnivača privatne prakse u kojoj je zaposlen, može zaključiti samo jedan ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem.

Prethodnu saglasnost iz stava 3. ovog člana stručni savet i direktor zdravstvene ustanove mogu dati samo pod uslovom da rad zdravstvenog radnika van redovnog radnog vremena za koji se zaključuje ugovor o dopunskom radu, ne utiče na organizaciju rada pojedinačnih delova zdravstvene ustanove ili zdravstvene ustanove u celini.

Zdravstveni radnik koji obavlja poslove po osnovu ugovora o dopunskom radu kod drugog poslodavca suprotno odredbi stava 3. ovog člana čini povredu radne obaveze.

Način, postupak i uslove, kao i druga pitanja od značaja za organizovanje i obavljanje dopunskog rada zdravstvenih radnika u zdravstvenoj ustanovi ili privatnoj praksi propisuje ministar.

ČLAN 199.

ZDRAVSTVENI RADNIK, ZDRAVSTVENI SARADNIK, KAO I DRUGO LICE ZAPOSLENO U ZDRAVSTVENOJ USTANOVI, ODNOSNO PRIVATNOJ PRAKSI KOJE ČINI TIM SA ZDRAVSTVENIM RADNIKOM U OBAVLjANjU ZDRAVSTVENE DELATNOSTI U SKLADU SA OVIM ZAKONOM (U DALjEM TEKSTU: DRUGO ZAPOSLENO LICE), MOŽE DA OBAVLjA DOPUNSKI RAD U ZDRAVSTVENOJ USTANOVI, ODNOSNO PRIVATNOJ PRAKSI VAN REDOVNOG RADNOG VREMENA, U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.

DOPUNSKI RAD IZ STAVA 1. OVOG ČLANA MOŽE DA SE OBAVLjA KOD POSLODAVCA SA KOJIM ZDRAVSTVENI RADNIK, ZDRAVSTVENI SARADNIK, ODNOSNO DRUGO ZAPOSLENO LICE IMA ZAKLjUČEN UGOVOR O RADU SA PUNIM RADNIM VREMENOM, ODNOSNO KOD DRUGOG POSLODAVCA, SAMO POD USLOVOM DA RAD ZDRAVSTVENOG RADNIKA, ZDRAVSTVENOG SARADNIKA, ODNOSNO DRUGOG ZAPOSLENOG LICA VAN REDOVNOG RADNOG VREMENA ZA KOJI SE ZAKLjUČUJE UGOVOR O DOPUNSKOM RADU, NE UTIČE NA ORGANIZACIJU RADA POJEDINAČNIH DELOVA ZDRAVSTVENE USTANOVE ILI ZDRAVSTVENE USTANOVE U CELINI.

RADI OBAVLjANjA DOPUNSKOG RADA IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA ZDRAVSTVENI RADNIK, ZDRAVSTVENI SARADNIK, ODNOSNO DRUGO ZAPOSLENO LICE ZAKLjUČUJE UGOVOR O DOPUNSKOM RADU SA POSLODAVCEM KOD KOGA OBAVLjA DOPUNSKI RAD.

ZDRAVSTVENI RADNIK, ZDRAVSTVENI SARADNIK, ODNOSNO DRUGO ZAPOSLENO LICE MOŽE DA ZAKLjUČI UGOVOR O DOPUNSKOM RADU NAJVIŠE DO JEDNE TREĆINE PUNOG RADNOG VREMENA.

NAČIN, POSTUPAK I USLOVE, KAO I DRUGA PITANjA OD ZNAČAJA ZA ORGANIZOVANjE I OBAVLjANjE DOPUNSKOG RADA ZDRAVSTVENIH RADNIKA, ZDRAVSTVENIH SARADNIKA, ODNOSNO DRUGIH ZAPOSLENIH LICA PROPISUJE MINISTAR.

Član 200.

Zaposleni zdravstveni radnik koji obavlja poslove po osnovu ugovora iz člana 199. ovog zakona može obavljati te poslove u ukupnom vremenu koje ne može biti duže od jedne trećine punog radnog vremena, za određeni broj pacijenata, odnosno zdravstvenih usluga ili medicinskih postupaka.

Aktom iz člana 199. stav 6. ovog zakona ministar će propisati koji broj pacijenata, odnosno zdravstvenih usluga ili medicinskih postupaka zdravstveni radnik može obavljati po osnovu ugovora iz člana 199. ovog zakona.

ČLAN 200.

UGOVOR O DOPUNSKOM RADU MOŽE DA SE ZAKLjUČI:

1) ZA PRUŽANjE ZDRAVSTVENIH USLUGA KOJE NISU OBUHVAĆENE OBAVEZNIM ZDRAVSTVENIM OSIGURANjEM U POGLEDU SADRŽAJA, OBIMA I STANDARDA, ODNOSNO ZDRAVSTVENIH USLUGA KOJE SE NE OSTVARUJU NA NAČIN I U POSTUPKU KOJI SU PROPISANI ZA OSTVARIVANjE PRAVA IZ OBAVEZNOG ZDRAVSTVENOG OSIGURANjA;

2) ZA PRUŽANjE ZDRAVSTVENIH USLUGA KOJE ZDRAVSTVENA USTANOVA PRUŽA ZA POTREBE ORGANIZACIJE OBAVEZNOG ZDRAVSTVENOG OSIGURANjA A ZA KOJE NE MOŽE NA DRUKČIJI NAČIN DA OBEZBEDI ODGOVARAJUĆI KADAR;

3) ZA PRUŽANjE ZDRAVSTVENIH USLUGA KOJE ZDRAVSTVENA USTANOVA PRUŽA ZA POTREBE LICA KOJA NEMAJU SVOJSTVO OSIGURANOG LICA U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE ZDRAVSTVENO OSIGURANjE.

Član 201.

Ugovor iz člana 199. ovog zakona zaključuje se u pismenom obliku i sadrži: vrstu, način, vreme trajanja posla, visinu i način utvrđivanja naknade za rad, obveznika uplate utvrđene naknade za pruženu zdravstvenu uslugu, u skladu sa zakonom i opštim aktima.

Pacijent kome je pružena zdravstvena usluga od strane zdravstvenog radnika u skladu sa članom 199. ovog zakona, za pruženu zdravstvenu uslugu uplaćuje zdravstvenoj ustanovi utvrđenu naknadu, o čemu zdravstvena ustanova pacijentu izdaje račun na propisanom obrascu.

Zdravstvena ustanova u državnoj svojini isplaćuje zdravstvenom radniku ugovorenu naknadu iz stava 1. ovog člana, od naknade koju je pacijent platio zdravstenoj ustanovi.

Zdravstvena ustanova u državnoj svojini isplaćuje zdravstvenom radniku visinu utvrđene naknade iz sredstava zdravstvenog osiguranja kada se ti poslovi u zdravstvenoj ustanovi obavljaju za potrebe osiguranih lica, na osnovu ugovora o pružanju zdravstvene zaštite zaključenog između zdravstvene ustanove i organizacije zdravstvenog osiguranja, u smislu člana 199. stav 2. tačka 2) ovog zakona.

Zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa, vodi evidenciju o ugovorima iz člana 199. ovog zakona koje je zaključila.

Zdravstvena ustanova u finansijskom planu posebno iskazuje i vodi sredstva koja se ostvaruju po osnovu pružanja zdravstvenih usluga u skladu sa članom 199. ovog zakona.

Zdravstvena ustanova dužna je da pacijentu pruži potpune informacije o načinu i postupku pružanja zdravstvenih usluga u okviru dopunskog rada zdravstvenih radnika, kao i da na vidnim mestima u zdravstvenoj ustanovi istakne obaveštenje o mogućnostima i načinu pružanja zdravstvene zaštite pacijentima van redovnog radnog vremena zdravstvenih radnika.

Pacijent koji je nezadovoljan pruženom zdravstvenom uslugom u skladu sa članom 199. ovog zakona može uložiti prigovor zaštitniku pacijentovih prava u zdravstvenoj ustanovi, zdravstvenoj inspekciji, kao i upravnom odboru zdravstvene ustanove.

ČLAN 201.

UGOVOR O DOPUNSKOM RADU ZAKLjUČUJE SE U PISMENOM OBLIKU I SADRŽI: VRSTU, NAČIN, VREME TRAJANjA POSLA, VISINU I NAČIN UTVRĐIVANjA NAKNADE ZA RAD, OBVEZNIKA UPLATE UTVRĐENE NAKNADE ZA PRUŽENU ZDRAVSTVENU USLUGU, U SKLADU SA ZAKONOM I OPŠTIM AKTIMA POSLODAVCA.

PACIJENT KOME JE PRUŽENA ZDRAVSTVENA USLUGA IZ ČLANA 200. TAČ. 1) I 3) OVOG ZAKONA, ODNOSNO OSIGURAVAJUĆE DRUŠTVO U SKLADU SA PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJE DOBROVOLjNO ZDRAVSTVENO OSIGURANjE, ODNOSNO ORGANIZACIJA OBAVEZNOG ZDRAVSTVENOG OSIGURANjA U SLUČAJU IZ ČLANA 200. TAČKA 2) OVOG ZAKONA, UPLAĆUJU ZDRAVSTVENOJ USTANOVI UTVRĐENU NAKNADU ZA PRUŽENU ZDRAVSTVENU USLUGU.

O PRUŽENOJ ZDRAVSTVENOJ USLUZI ZDRAVSTVENA USTANOVA, ODNOSNO PRIVATNA PRAKSA DUŽNA JE DA PACIJENTU IZDA RAČUN NA PROPISANOM OBRASCU, ODNOSNO DA ZA PRUŽENE ZDRAVSTVENE USLUGE IZDA FAKTURU ORGANIZACIJI OBAVEZNOG ZDRAVSTVENOG OSIGURANjA, ODNOSNO OSIGURAVAJUĆEM DRUŠTVU, U SKLADU SA PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJE ZDRAVSTVENO OSIGURANjE.

ZDRAVSTVENA USTANOVA, ODNOSNO PRIVATNA PRAKSA DUŽNA JE DA ISPLATI ZDRAVSTVENOM RADNIKU, ZDRAVSTVENOM SARADNIKU, ODNOSNO DRUGOM ZAPOSLENOM LICU UGOVORENU NAKNADU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, SA PRVOM NAREDNOM ISPLATOM PLATE, A NAJKASNIJE U ROKU OD 30 DANA OD DANA PRUŽANjA ZDRAVSTVENE USLUGE, ODNOSNO OD DANA PRENOSA SREDSTAVA OD ORGANIZACIJE OBAVEZNOG ZDRAVSTVENOG OSIGURANjA, ODNOSNO OD OSIGURAVAJUĆEG DRUŠTVA.

ZDRAVSTVENA USTANOVA, ODNOSNO PRIVATNA PRAKSA DUŽNA JE DA VODI EVIDENCIJU O ZAKLjUČENIM UGOVORIMA O DOPUNSKOM RADU.

ZDRAVSTVENA USTANOVA U FINANSIJSKOM PLANU POSEBNO ISKAZUJE I VODI SREDSTVA OSTVARENA PO OSNOVU OBAVLjANjA DOPUNSKOG RADA U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.

POSLODAVCI KOJI ORGANIZUJU DOPUNSKI RAD U SKLADU SA OVIM ZAKONOM, DUŽNI SU DA PACIJENTU PRUŽE POTREBNE INFORMACIJE O NAČINU I POSTUPKU PRUŽANjA ZDRAVSTVENIH USLUGA U OKVIRU DOPUNSKOG RADA, KAO I DA NA VIDNOM MESTU ISTAKNU OBAVEŠTENjA O ORGANIZACIJI DOPUNSKOG RADA, KAO I LICIMA KOJA SU ANGAŽOVANA PO OSNOVU UGOVORA O DOPUNSKOM RADU.

Član 202.

Zdravstveni radnik koji obavlja poslove po osnovu ugovora iz člana 199. ovog zakona ima prava iz obaveznog socijalnog osiguranja, u skladu sa zakonom.

ČLAN 202.

ZDRAVSTVENI RADNIK, ZDRAVSTVENI SARADNIK, ODNOSNO DRUGO ZAPOSLENO LICE KOJE OBAVLjA POSLOVE PO OSNOVU UGOVORA O DOPUNSKOM RADU U SKLADU SA OVIM ZAKONOM OSTVARUJE PRAVA IZ OBAVEZNOG SOCIJALNOG OSIGURANjA U SKLADU SA ZAKONOM.

Član 256.

Novčanom kaznom od 200.000 do 1.000.000 dinara, kazniće se za prekršaj zdravstvena ustanova ako:

1) pacijentu ne omogući ostvarivanje prava na slobodan izbor doktora medicine, odnosno doktora stomatologije (član 29);

2) bez pristanka pacijenta, odnosno protivno njegovoj volji ili bez pristanka zakonskog zastupnika poslovno nesposobnog pacijenta, nad pacijentom budu preduzete medicinske mere suprotno odredbama ovog zakona (član 31. st. 2. i 3. i član 35. stav 1);

3) pacijentu ne omogući uvid u svoju medicinsku dokumentaciju (član 36. stav 1);

4) roditeljima, staratelju, odnosno zakonskom zastupniku ne omogući uvid u medicinsku dokumentaciju kada je pacijent novorođenče ili maloletno lice (član 36. stav 2);

5) pre početka medicinskog ogleda ne osigura pacijenta koji je podvrgnut medicinskom ogledu kod nadležne organizacije za osiguranje ili ako nad pacijentom vrši medicinski ogled bez prethodne odluke etičkog odbora zdravstvene ustanove (član 38. st. 7. i 9);

6) ne organizuje rad zaštitnika pacijentovih prava ili ako uskrati pravo na prigovor pacijenta zdravstvenom radniku koji rukovodi procesom rada, odnosno zaštitniku pacijentovih prava, ili ako onemogući samostalan rad zaštitnika pacijentovih prava (član 39. st. 1, 2. i 9);

7) u slučaju izbijanja epidemija i drugih većih nepogoda i nesreća blagovremeno i istinito ne dostavi podatke nadležnom organu opštine, grada, autonomne pokrajine i Republike (član 41. stav 3);

8) u roku od 48 sati od dana prijema bolesnika na stacionarno lečenje, za koga nadležni doktor proceni da je priroda duševne bolesti kod bolesnika takva da može ugroziti život bolesnika ili život drugih lica ili imovinu, ne obavesti nadležni sud (član 44. stav 2);

9) obavlja zdravstvenu delatnost a ne ispunjava uslove iz člana 49. ovog zakona;

10) započne sa obavljanjem zdravstvene delatnosti pre dobijanja rešenja Ministarstva kojim je utvrđena ispunjenost uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti ili ako obavlja zdravstvenu delatnost u suprotnosti sa navedenim rešenjem (član 51);

11) koristi nove zdravstvene tehnologije bez dozvole Ministarstva za korišćenje novih zdravstvenih tehnologija (član 70. stav 1);

12) oglašava, odnosno reklamira zdravstvene usluge, stručno medicinske postupke i metode zdravstvene zaštite, uključujući zdravstvene usluge, metode i postupke tradicionalne medicine (član 71. stav 1);

13) istakne naziv zdravstvene ustanove koji ne sadrži podatke o delatnosti koja je utvrđena rešenjem Ministarstva, radnom vremenu, osnivaču i sedištu zdravstvene ustanove, ili ako istakne naziv zdravstvene ustanove koji ima obeležje kome se može pripisati karakter oglašavanja, odnosno reklamiranja (član 72. st. 1. i 2);

14) ne vodi zdravstvenu dokumentaciju i evidencije, odnosno ako u propisanim rokovima ne dostavlja individualne, zbirne i periodične izveštaje nadležnom organu, ili ako na bilo koji način naruši tajnost podataka iz medicinske dokumentacije pacijenta, odnosno ako ne zaštiti medicinsku dokumentaciju od neovlašćenog pristupa, kopiranja i zloupotrebe (član 73. st. 1. i 3);

15) ne obavesti opštinu, odnosno grad na čijoj teritoriji ima sedište zdravstvena ustanova u privatnoj svojini, o nedeljnom rasporedu rada, početku i završetku radnog vremena (član 75. stav 3);

16) ne obezbedi minimum procesa rada za vreme štrajka, odnosno ako se organizuje štrajk u zdravstvenoj ustanovi koja pruža hitnu medicinsku pomoć (član 75. st. 5. i 6);

17) ne dostavlja podatke o trovanjima centru za kontrolu trovanja, u skladu sa ovim zakonom (član 92. stav 5);

18) organizacione jedinice koje su sastavni deo zdravstvene ustanove nose naziv apoteka, klinika, odnosno institut, a ne ispunjavaju uslove utvrđene ovim zakonom za njihovo obrazovanje (član 142. stav 2);

19) ne organizuje stručne organe u zdravstvenoj ustanovi (član 143);

20) stiče sredstva za rad suprotno odredbama čl. 159. i 160. ovog zakona;

21) ne poštuje istaknuti prigovor savesti zdravstvenog radnika, odnosno ako ne obezbedi pružanje zdravstvene zaštite pacijentu od strane drugog zdravstvenog radnika u slučaju istaknutog prigovora savesti (član 171. stav 3);

22) ne stvori uslove i ne organizuje obavljanje pripravničkog staža (član 176. stav 3);

23) zaposlenom zdravstvenom radniku i zdravstvenom saradniku ne obezbedi plaćeno odsustvo za kontinuiranu edukaciju radi obnavljanja odobrenja za samostalni rad (član 182. stav 3);

24) ne obezbedi stručno usavršavanje i ne donese plan stručnog usavršavanja zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika (član 183. st. 1. i 2.);

25) angažuje zdravstvenog radnika zaposlenog u toj ili u drugoj zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi za rad van redovnog radnog vremena, suprotno odredbama ovog zakona kojima je regulisano zaključivanje ugovora o dopunskom radu (čl. 199 – 201);

25) AKO ANGAŽUJE ZDRAVSTVENOG RADNIKA, ZDRAVSTVENOG SARADNIKA, ODNOSNO DRUGO ZAPOSLENO LICE ZA OBAVLjANjE DOPUNSKOG RADA SUPROTNO ODREDBAMA OVOG ZAKONA (ČL. 199 – 201);

26) ne sprovodi unutrašnju proveru kvaliteta stručnog rada, odnosno ako ne donese godišnji program provere kvaliteta stručnog rada u zdravstvenoj ustanovi, u skladu sa ovim zakonom (član 206);

27) ne sarađuje u sprovođenju redovne i vanredne spoljne provere kvaliteta stručnog rada od strane stručnih nadzornika, kao i ako im ne dostavi sve potrebne podatke i drugu dokumentaciju (član 208. stav 5);

28) ne postupi po rešenju ministra kojim je izrečena privremena zabrana rada u postupku sprovođenja redovne i vanredne provere kvaliteta stručnog rada (član 211. stav 1);

29) obavlja tradicionalnu medicinu primenom metoda i postupaka za koje nije dobila saglasnost Ministarstva (čl. 235 – 237);

30) strancu ne ukaže zdravstvenu zaštitu u skladu sa ovim zakonom ili ako mu ne pruži hitnu medicinsku pomoć (čl. 238, 239. i član 240. stav 1).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u zdravstvenoj ustanovi novčanom kaznom od 30.000 do 50.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. tač. 2) do 15), tač. 17), 18) i tač. 20) do 30) ovog člana kazniće se zdravstveni radnik preduzetnik novčanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara.

Član 259.

Novčanom kaznom od 30.000 do 50.000 dinara, kazniće se za prekršaj zdravstveni radnik ako:

1) pacijentu ne da obaveštenje koje je potrebno da bi pacijent doneo odluku o pristanku ili nepristanku na predloženu medicinsku meru ili ako pacijentu onemogući uvid u troškove lečenja (član 28);

2) drugim licima saopšti lične podatke pacijenta za koje je saznao, odnosno koje mu je pacijent u toku pružanja zdravstvene zaštite saopštio (član 30. stav 2);

3) bez pristanka pacijenta, odnosno protivno njegovoj volji ili bez pristanka zastupnika poslovno nesposobnog pacijenta, nad pacijentom budu preduzete medicinske mere suprotno odredbama ovog zakona (član 31. stav 2. i član 35. stav 1);

4) u medicinsku dokumentaciju pacijenta ne upiše podatak o pristanku ili odbijanju pacijenta na predloženu medicinsku meru (član 33. stav 3);

5) pacijentu ne omogući uvid u svoju medicinsku dokumentaciju ili ako ne vodi medicinsku dokumentaciju u skladu sa zakonom (član 36. st. 1. i 3);

6) roditeljima, staratelju, odnosno zakonskom zastupniku ne omogući uvid u medicinsku dokumentaciju kada je pacijent novorođenče ili maloletno lice (član 36. stav 2);

7) u obavljanju farmaceutske zdravstvene delatnosti postupa u suprotnosti sa čl. 86. i 87. ovog zakona;

8) se ne udruži u komore zdravstvenih radnika u skladu sa zakonom (član 167. stav 1);

9) napusti radno mesto posle isteka radnog vremena, a da mu nije obezbeđena zamena, čime je narušeno obavljanje zdravstvene delatnosti ili ugroženo zdravlje pacijenta (član 170);

10) ne pruži hitnu medicinsku pomoć ističući prigovor savesti (član 171. stav 4);

11) samostalno radi u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi a da nije dobio, odnosno obnovio licencu, odnosno ako mu je licenca oduzeta (član 191);

12) u roku od osam dana od dana prijema rešenja o oduzimanju licence, istu ne dostavi nadležnoj komori (član 192);

13) obavlja dopunski rad u suprotnosti sa čl. 199. do 201. ovog zakona;

14) ne sarađuje sa stručnim nadzornicima u sprovođenju redovne ili vanredne spoljne provere kvaliteta stručnog rada ili ako ne pruži sve potrebne podatke i dostavi neophodnu dokumentaciju za sprovođenje redovne i vanredne spoljne provere kvaliteta stručnog rada (član 208. stav 5);

15) odbije učešće u sprovođenju postupka redovne i vanredne spoljne provere kvaliteta stručnog rada kao nadzornik sa liste nadzornika (član 209. stav 5);

16) ne izvrši neposredan pregled umrlog lica i utvrdi vreme i uzrok smrti u roku od 12 sati od primljenog poziva (član 219. stav 5);

17) bez odlaganja ne obavesti nadležnu organizacionu jedinicu ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove o smrtnom slučaju pod uslovima propisanim u članu 220. stav 1. ovog zakona;

18) obavlja tradicionalnu medicinu primenom metoda i postupaka za koje nije dobio dozvolu Ministarstva (čl. 235 – 237).

Za prekršaj iz stava 1. tač. 10), 14) i 15) ovog člana kazniće se i zdravstveni saradnik novčanom kaznom u iznosu od 30.000 do 50.000 dinara.

ZA PREKRŠAJ IZ STAVA 1. TAČKA 13) OVOG ČLANA KAZNIĆE SE I ZDRAVSTVENI SARADNIK, ODNOSNO DRUGO ZAPOSLENO LICE NOVČANOM KAZNOM U IZNOSU OD 30.000 DO 50.000 DINARA.

Član 277.

Zdravstveni radnik zaposlen u zdravstvenoj ustanovi u državnoj svojini koji radi puno radno vreme može obavljati određene poslove zdravstvene delatnosti iz svoje struke kod osnivača privatne prakse, odnosno kod osnivača zdravstvene ustanove u privatnoj svojini, po osnovu ugovora o dopunskom radu iz čl. 199 – 202. ovog zakona najduže tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Zdravstvenom radniku iz stava 1. ovog člana prestaje radni odnos u zdravstvenoj ustanovi u državnoj svojini ako nastavi da radi kod osnivača privatne prakse, odnosno kod osnivača zdravstvene ustanove u privatnoj svojini posle isteka roka iz stava 1. ovog člana.

IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE

1. Ovlašćeni predlagač propisa – Vlada

Obrađivač: Ministarstvo zdravlja

2. Naziv propisa

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti

3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službenik glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum) i odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum).

Sporazum, odnosno Prelazni sporazum ne sadrži odredbe koje se odnose na normativnu sadržinu Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti.

4. Usklađenost propisa sa pravom Evropske unije

Ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost u oblasti koja se uređuje Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Napominjemo da se oblast zdravstvene zaštite uređuje nacionalnim propisima država članica Evropske unije.

5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.

/

6. Da li su gore navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?

Ne.

7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?

Ne.

8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti.

U izradi Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti konsultanti nisu učestvovali.

Ostavite komentar