PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PORESKOM POSTUPKU
I PORESKOJ ADMINISTRACIJI
Član 1.
U Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03 i 55/04), u članu 10. stav 2. menja se i glasi:
„U poreskopravnom odnosu iz stava 1. ovog člana, fizičko, odnosno pravno lice ima pravo:
1) na povraćaj više ili pogrešno naplaćenog poreza, odnosno sporednih poreskih davanja, kao i na povraćaj poreza kada je to drugim poreskim zakonom predviđeno;
2) na poresku refakciju;
3) da koristi poreski kredit u odnosu na poresku obavezu, odnosno obavezu po osnovu sporednih poreskih davanja.“
Posle stava 2. dodaju se novi st. 3. i 4, koji glase:
„Ako se lice iz stava 2. ovog člana opredeli za povraćaj više ili pogrešno naplaćenog poreza, odnosno sporednih poreskih davanja, kao i za refakciju poreza, Poreska uprava ima obavezu da po zahtevu donese rešenje bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.
Poreski kredit je iznos za koji se umanjuju poreska obaveza.“
Dosadašnji stav 3. postaje stav 5.
Član 2.
U članu 16. stav 1. tačka 1) menja se i glasi:
„1) poreskom obvezniku čije se sedište ne nalazi u mestu i na adresi navedenoj u prijavi za registraciju propisanoj aktom iz člana 27. stav 3. ovog zakona ili u evidencionoj prijavi za PDV, koja je uređena propisima o porezu na dodatu vrednost;“.
Posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:
„Protiv zaključka iz stava 3. ovog člana žalba nije dozvoljena.“
Dosadašnji st. 4. i 5. postaju st. 5. i 6.
U dosadašnjem stavu 5, koji postaje stav 6, broj: „4.“ zamenjuje se brojem: „5.“.
Član 3.
U članu 26. stav 4. tačka na kraju briše se i dodaju se reči: „i organizaciji nadležnoj za prinudnu naplatu iz novčanih sredstava na računu obveznika“.
Član 4.
U članu 29. stav 1. menja se i glasi:
„Agencija za privredne registre dostavlja obaveštenje Poreskoj upravi o izvršenom upisu u Registar privrednih subjekata (osnivanje, povezivanje i prestanak privrednog subjekta, statusne promene i promene oblika organizovanja tog subjekta, podaci o privrednom subjektu od značaja za pravni promet, podaci u vezi sa stečajnim postupkom i drugi podaci određeni zakonom), kao i o svakom drugom rešenju kojim se vrše promene osnivača, oblika organizovanja, naziva, delatnosti, visine osnovnog uloga i mesta sedišta, ili kojim se vrši bilo koja druga promena od značaja za utvrđivanje poreza.“
Član 5.
U članu 40. stav 5. menja se i glasi:
„Izuzetno od st. 1. i 3. ovog člana, poreski obveznik ne može podneti izmenjenu poresku prijavu od početka do pravosnažnog okončanja postupka poreske kontrole za kontrolisani poreski period.“
Član 6.
U članu 65. stav 2. broj: „30“ zamenjuje se brojem: „15“.
Član 7.
U članu 66. u stavu 2. tačka na kraju zamenjuje se zapetom i dodaju se reči: „a postaje izvršno danom dostavljanja poreskom obvezniku.“
Član 8.
U članu 71. stav 1. posle reči: „odnosno sporedno poresko davanje,“ dodaju se reči: „osim u slučaju iz člana 74. stav 5. tačka 1) ovog zakona,“ reč: „deset“ zamenjuje se rečju: „pet“, a tačka na kraju zamenjuje se zapetom i dodaju se reči: „sa obračunatom kamatom od dana izdavanja opomene do dana uplate dospelog poreza, odnosno sporednih poreskih davanja.“
Posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi: „Opomena iz stava 1. ovog člana sadrži i pouku poreskom obvezniku da u roku od pet dana može sa Poreskom upravom da raspravi sporna pitanja u vezi vrste i iznosa poreza, odnosno sporednih poreskih davanja dospelih za naplatu.“
Dosadašnji st. 2. i 3. postaju st. 3. i 4.
Član 9.
U članu 73. dodaje se stav 7, koji glasi:
„Izuzetno, ako podnosilac zahteva za odlaganje plaćanja poreskog duga, koji ne ispunjava uslove iz st. 1. i 2. ovog člana, kao sredstvo obezbeđenja naplate ponudi menicu avaliranu od strane poslovne banke, na iznos koji ne može biti manji od visine poreskog duga čije se plaćanje odlaže, ministar ili lice koje on ovlasti, može odlučiti da se poreskom obvezniku odobri odlaganje plaćanja poreskog duga na način iz stava 4. ovog člana.“
Član 10.
U članu 74. stav 2. tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom i dodaje tačka 6), koja glasi:
„6) menica avalirana od strane poslovne banke.“
Dodaju se st. 6. i 7, koji glase:
„Ako se dospeli, a neplaćeni poreski dug u slučaju iz stava 5. ovog člana, naplaćuje iz sredstava obezbeđenja, Poreska uprava ne donosi rešenje o prinudnoj naplati, već samo obaveštava poreskog obveznika da će pristupiti prinudnoj naplati dospelog, a neplaćenog duga iz datih sredstava obezbeđenja naplate u skladu sa zakonom.
Poreski obveznik za koga je Poreska uprava po službenoj dužnosti poništila sporazum, odnosno ukinula rešenje iz stava 5. ovog člana, nema pravo da ponovo podnese zahtev za odlaganje plaćanja tog poreskog duga.“
Član 11.
U članu 77. stav 2. menja se i glasi:
„U rešenju iz stava 1. ovog člana navodi se osnov poreskog duga, njegov preostali neplaćeni iznos iz opomene iz člana 71. ovog zakona dostavljene poreskom obvezniku, sa obračunatom kamatom od dana izdavanja opomene do dana donošenja rešenja, a poreski obveznik se obaveštava o svojim pravima u postupku prinudne naplate.“
U stavu 3. reči: „narednog dana od dana“ zamenjuju se rečju: „danom“.
Član 12.
U članu 87. stav 6. menja se i glasi:
„Rešenje iz stava 1. ovog člana postaje izvršno danom dostavljanja poreskom obvezniku“.
Član 13.
Posle člana 87. dodaju se naslov iznad člana i član 87a, koji glase:
„Privremena mera obezbeđenja poreskog potraživanja u prinudnoj
naplati iz novčanih sredstava poreskog obveznika
Član 87a
Radi obezbeđenja naplate poreza i sporednih poreskih davanja posle početka postupka prinudne naplate iz novčanih sredstava poreskog obveznika na njegovim računima na osnovu rešenja iz člana 92. stav 2. ovog zakona, Poreska uprava rešenjem ustanovljava privremenu meru obezbeđenja naplate poreskog potraživanja.
Privremena mera iz stava 1. ovog člana je zabrana poreskom obvezniku da novčane obaveze koje ima prema trećim licima izmiruje ugovaranjem promene poverilaca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija i dr.), prebijanjem (kompenzacija) i na drugi način u skladu sa zakonom.
Rešenje Poreske uprave o ustanovljavanju privremene mere iz stava 2. ovog člana postaje izvršno danom dostavljanja poreskom obvezniku.
Rešenje iz stava 2. ovog člana dostavlja se organizaciji nadležnoj za prinudnu naplatu zajedno sa izvršnim rešenjem Poreske uprave o prinudnoj naplati poreza i sporednih poreskih davanja iz novčanih sredstava poreskog obveznika.
Organizacija nadležna za prinudnu naplatu je dužna da odmah po prijemu rešenja iz stava 2. ovog člana izvrši njegov upis u registar blokiranih računa pod datumom i tačnim vremenom prijema.
Privremena mera iz stava 2. ovog člana izvršava se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje platni promet, a koje se odnosi na prinudnu naplatu sa računa klijenta.
Banka je dužna da po prijemu naloga od strane organizacije nadležne za prinudnu naplatu, izdatog na osnovu rešenja iz stava 2. ovog člana, odmah obustavi izmirenje novčanih obaveza koje poreski obveznik ima prema trećim licima na osnovu ugovora o promeni poverilaca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija i dr.), po osnovu prebijanja (kompenzacija) i po drugom osnovu u skladu sa zakonom, osim za plaćanja po osnovu isplata zarada i naknada troškova (za dolazak na rad i odlazak s rada i za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu), kao i po osnovu drugih primanja (otpremnina pri odlasku u penziju, solidarna pomoć i pomoć u slučaju smrti zaposlenog ili člana njegove uže porodice) i novčanih naknada iz socijalnog programa za zaposlene kojima prestaje radni odnos u procesu restrukturiranja preduzeća i pripreme za privatizaciju, stečaja i likvidacije.
Privremena mera iz stava 2. ovog člana traje do naplate poreza na osnovu izvršenog rešenja Poreske uprave o prinudnoj naplati poreza i sporednih poreskih davanja iz novčanih sredstava poreskog obveznika, radi čijeg obezbeđenja naplate je i ustanovljena.
Poreska uprava može, na obrazloženi zahtev poreskog obveznika, uz saglasnost ministra, ukinuti ustanovljenu privremenu meru iz stava 2. ovog člana, ako poreski obveznik podnese sredstvo obezbeđenja naplate poreskog potraživanja iz člana 74. stav 2. ovog zakona.“
Član 14.
U članu 89. stav 1. reči: „, a uz sudsko rešenje i u stan poreskog obveznika“ brišu se.
Posle stava 1. dodaju se novi st. 2. i 3, koji glase:
„Ako poreski izvršitelj treba da uđe u stan ili drugu prostoriju radi vršenja popisa, procene i zaplene pokretnih stvari koje se nalaze u stanu ili drugoj prostoriji ili popisa i procene stana ili druge prostorije koje su predmet obezbeđenja naplate poreske obaveze ili prinudne naplate poreske obaveze u postupku ustanovljavanja privremene mere obezbeđenja naplate poreza, založnog prava ili u postupku prinudne naplate poreske obaveze, a njihov držalac ne dozvoljava ulazak u stan ili druge prostorije, Poreska uprava podnosi zahtev nadležnom sudu za donošenje rešenja kojim se poreskom izvršitelju dozvoljava ulazak u stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca, radi izvršenja radnji u postupku ustanovljavanja privremene mere obezbeđenja naplate poreske obaveze, založnog prava i drugih radnji u postupku prinudne naplate poreske obaveze u skladu sa ovim zakonom. Uz zahtev se prilaže izvršno rešenje Poreske uprave iz čl. 66, 77. i 87. ovog zakona.
Sud je dužan da rešenje po zahtevu iz stava 2. ovog člana donese najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema urednog zahteva.“
Dosadašnji st. 2. do 7. postaju st. 4. do 9.
Dodaje se stav 10, koji glasi:
„U slučaju iz stava 9. ovog člana, policija je dužna da pruži zatraženu pomoć u najkraćem roku od prijema poziva.“
Član 15.
U članu 90. stav 3. reči: „a uz sudsko rešenje i u stan poreskog obveznika“, zamenjuju se rečima: „a na osnovu sudskog rešenja iz člana 89. stav 2. ovog zakona i u stan poreskog obveznika ili člana porodice sa kojim poreski obveznik živi u domaćinstvu.“
Član 16.
U članu 95. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:
„Rešenje iz stava 1. ovog člana sadrži i nalog organizaciji za poslove prinudne naplate da obračuna kamatu na način propisan ovim zakonom, od dana donošenja rešenja do dana prenosa celokupnog iznosa poreza i sporednih poreskih davanja i da iznos obračunate kamate prenese na odgovarajuće račune javnih prihoda.“
Dosadašnji st. 2. do 5. postaju st. 3. do 6.
Član 17.
U članu 99. dodaje se stav 2, koji glasi:
„Ako su pokretne stvari popisane u postupku ustanovljavanja založenog prava u skladu sa ovim zakonom, postupak prinudne naplate počinje procenom popisanih pokretnih stvari.“
Član 18.
U članu 101. stav 2. tačka na kraju zamenjuje se zapetom i dodaju se reči: „o čemu se sastavlja zapisnik.“
Stav 3. menja se i glasi:
„Izuzetno, ako postoje osnovi sumnje da će poreski obveznik ugroziti prinudnu naplatu poreza tako što će sakriti, otuđiti, uništiti ili učiniti neupotrebljivom popisanu pokretnu stvar, uključujući i popisanu pokretnu stvar na kojoj je, u skladu sa zakonom, ustanovljeno založeno pravo Republike, pre ili u postupku prinudne naplate, stvar će se oduzeti u momentu popisa.“
Stav 5. menja se i glasi:
„U slučaju iz stava 3. ovog člana, sastavlja se zapisnik o popisu, proceni i zapleni pokretnih stvari.“
Član 19.
U članu 104. stav 1. tačka na kraju zamenjuje se zapetom i dodaju se reči: „o čemu se donosi zaključak.“
Stav 2. menja se i glasi:
„Usmenim javnim nadmetanjem, u smislu ovog zakona, smatra se usmeno javno nadmetanje na kome učestvuju najmanje dva ponuđača. Ukoliko na nekom usmenom javnom nadmetanju nema najmanje dva ponuđača, usmeno javno nadmetanje se ponovo oglašava u roku od osam dana od dana za koji je bilo oglašeno usmeno javno nadmetanje na kome nije bilo najmanje dva ponuđača.“
U stavu 5. broj: „15“ zamenjuje se rečju: „osam“.
U stavu 6. posle reči: „na oglasnoj tabli“ stavlja se tačka, a reči do kraja stava se brišu. Posle tačke dodaju se reči: „Oglašavanje prodaje stvari vrši se i u dnevnom listu koji se prodaje na teritoriji cele Republike, ako je procenjena vrednost pokretnih stvari koje se prodaju putem usmenog javnog nadmetanja veća od 1.000.000 dinara.“
Stav 14. menja se i glasi:
„Pokretne stvari se mogu prodati na prvom usmenom javnom nadmetanju za iznos koji je manji od 75% od utvrđene početne vrednosti, odnosno po ceni nižoj od 50% utvrđene početne vrednosti, na drugom usmenom javnom nadmetanju, ako se sa tim pismeno saglasi poreski obveznik.“
U stavu 15. posle reči: „će“ dodaju se reči: „kupcu, posle izvršene uplate iznosa za koji mu je pokretna stvar prodata,“.
U stavu 17. posle reči: „pogodbe“ dodaju se reči: „u roku iz stava 12. ovog člana“.
Član 20.
U članu 106. posle stava 4. dodaje se novi stav 5. koji glasi:
„U slučaju iz stava 4. ovog člana, policija je dužna da pruži zatraženu pomoć u najkraćem roku od prijema poziva.“
U dosadašnjem stavu 5, koji postaje stav 6, posle reči: „nepokretnosti“ dodaju se reči: „iz stava 1. ovog člana“.
Član 21.
U članu 107. stav 1. reči: „iz člana 106. stav 1. ovog zakona“ brišu se.
Član 22.
U članu 108. stav 1. reči: „dana donošenja“ zamenjuju se rečima: „dana konačnosti“.
Član 23.
U članu 109. stav 10. menja se i glasi:
„Nepokretnost se može prodati na prvom usmenom javnom nadmetanju za iznos manji od 75% od utvrđene početne vrednosti, odnosno po ceni nižoj od 50% od utvrđene početne vrednosti, na drugom usmenom javnom nadmetanju, ako se sa tim pismeno saglasi poreski obveznik.“
Član 24.
U članu 111. stav 2. briše se tačka na kraju i dodaju reči „i ne može biti ponuđač u postupku prodaje te nepokretnosti, u periodu od šest meseci.“
Posle stava 2. dodaju se novi st. 3. do 5, koji glase:
„U slučaju iz stava 2. ovog člana, Poreska uprava poziva drugog najpovoljnijeg ponuđača, ako ponuđena cena nije niža od cene propisane ovim zakonom, da se izjasni da li kupuje nepokretnost za ponuđeni iznos. Ako drugi najpovoljniji ponuđač pismeno pristane da kupi nepokretnost za ponuđenu cenu, donosi se rešenje o prodaji nepokretnosti tom ponuđaču.
Ako kupac iz stava 3. ovog člana ne uplati iznos, za koji mu je nepokretnost prodata u ostavljenom roku, prodaja se rešenjem oglašava nevažećom, a kupac gubi pravo na povraćaj položenog depozita ako mu nije vraćen i ne može biti ponuđač u postupku prodaje te nepokretnosti u periodu od šest meseci.
U slučaju iz stava 4. ovog člana Poreska uprava nastavlja postupak prodaje nepokretnosti u roku od osam dana od dana donošenja rešenja o oglašavanju prodaje nevažećom, na način i pod uslovima koji su važili za usmeno javno nadmetanje koje se ponavlja.“
Dosadašnji st. 3. do 7. postaju st. 6. do 10.
Član 25.
U članu 112. stav 1. tačka na kraju zamenjuje se zapetom i dodaju se reči: „odnosno preduzetnik.“
Član 26.
U članu 128. stav 4. tačka na kraju zamenjuje se zapetom i dodaju se reči: „osim na doneto usmeno rešenje iz člana 133. stav 2. ovog zakona.“
Član 27.
U članu 131. broj: „30“ zamenjuje se brojem: „60“.
Dodaje se stav 2, koji glasi:
„Zabrana vršenja delatnosti poreskom obvezniku izriče se za poslovne prostorije poreskog obveznika u kojima su u toku poreske kontrole utvrđene nepravilnosti iz stava 1. tač. 1) – 4) ovog člana.“
Član 28.
U članu 133. posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:
„U slučaju iz stava 2. ovog člana, poreski inspektor je dužan da u roku od tri dana od dana izdavanja usmenog rešenja, donese rešenje u pismenom obliku i dostavi ga poreskom obvezniku.“
Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.
Član 29.
U članu 134. stav 1. posle reči: „dužan je“ dodaju se reči: „da utvrdi vrednost oduzetih stvari i“, a posle reči: „ministra“ stavlja se tački i reči do kraja stava se brišu.
Posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:
„Vrednost stvari iz stava 1. ovog člana utvrđuje se u visini nabavne cene oduzete stvari, odnosno cene koštanja tih ili sličnih stvari u momentu oduzimanja.“
Dosadašnji st. 2. do 4. postaju st. 3. do 5.
Dosadašnji stav 5, koji postaje stav 6, menja se i glasi:
„Javna prodaja oduzetih stvari iz stava 4. ovog člana vrši se putem usmenog javnog nadmetanja na kome se oduzete stvari ne mogu prodati po ceni nižoj od 80% od njihove procenjene vrednosti, a kvarljiva roba po ceni nižoj od 50% od njihove procenjene vrednosti.“
Posle dosadašnjeg stava 5, koji postaje stav 6, dodaju se st. 7. i 8, koji glase:
„Vlada uređuje postupak sa oduzetim stvarima iz ovog člana za slučaj kad se oduzete stvari ne prodaju na ponovljenim usmenim javnim nadmetanjima, pod uslovom iz stava 6. ovog člana, u roku od tri meseca od pravosnažnosti rešenja iz člana 133. stav 1. ovog zakona, odnosno po okončanju postupka pokrenutog u skladu sa odredbama člana 138. ovog zakona.
Kupac oduzetih stvari ne može biti poreski obveznik, lice zaposleno u Poreskoj upravi i sa njima povezana lica.“
Dosadašnji stav 6. postaje stav 9.
Član 30.
U članu 135. st. 2, 3. i 4. menjaju se i glase:
„Poreska krivična dela su krivična dela utvrđena ovim i drugim zakonom, koja kao moguću posledicu imaju potpuno ili delimično izbegavanje plaćanja poreza, sačinjavanje ili podnošenje falsifikovanog dokumenta od značaja za oporezivanje, ugrožavanje naplate poreza i poreske kontrole, nedozvoljen promet akciznih proizvoda i druge nazakonite radnje koje su u vezi sa izbegavanjem i pomaganjem u izbegavanju plaćanja poreza.
Radi otkrivanja poreskih krivičnih dela i njihovih izvršilaca Poreska policija u predkrivičnom postupku postupa kao organ unutrašnjih poslova i ovlašćena je da, u skladu sa zakonom, preduzima sve potražene radnje, izuzev ograničenja kretanja.
Poreska policija, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje krivični postupak, može pozivati i saslušavati osumnjičenog uključujući i njegovo prinudno dovođenje, pre pokretanja krivičnog postupka izvršiti pretresanje stana, poslovnih ili drugih prostorija, prevoznih sredstava i lica kada postoje osnovi sumnje da je izvršeno poresko krivično delo i izvršiti prinudno oduzimanje predmeta koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku za poreska krivična dela. Pretresanje stana i drugih prostorija može se vršiti samo na osnovu odluke suda i uz prisustvo dva svedoka.“
Posle stava 4. dodaju se st. 5. i 6, koji glase:
„Mere iz stava 4. ovog člana Poreska policija preduzma u saradnji sa organom unutrašnjih poslova, kao i mere iz stava 3. ovog člana kada se one preduzimaju prinudnim putem.
Oblik i način ostvarivanja saradnje iz stava 5. ovog člana sporazumno će svojim aktom bliže urediti ministar finansija i ministar unutrašnjih poslova.“
Član 31.
U članu 169. stav 9. posle reči: „Inspektoru Poreske policije“ dodaju se zapeta i reči: „poreskom inspektoru i poreskom izvršitelju“, a posle reči: inspektora Poreske policije,“ dodaju se reči: „poreskog inspektora i poreskog izvršitelja,“.
U stavu 10. posle reči: „Poreske policije“ dodaju se zapeta i reči: „poreski inspektor i poreski izvršitelj“.
Dodaje se stav 11, koji glasi:
„Promene psihofizičkog ili opšteg zdravstvenog stanja iz stava 9. ovog člana utvrđuje nadležna komisija organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, na predlog direktora Poreske uprave ili lica koje on ovlasti.“
Član 32.
U članu 170. stav 2. posle reči: „nagrađivanje zaposlenih,“ dodaju se reči: „kao i za finansiranje svih ostalih aproprijacija utvrđenih budžetom Republike za tekuću godinu,“, a u tački 1) procenat: „1%“ zamenjuje se procentom: „5%“.
Posle tačke 2) tačka se zamenjuje tačkom i zapetom i dodaju se tač. 3) i 4), koje glase:
3) posebna jednokratna taksa na prinudnu naplatu poreza iz člana 83. stav 1. ovog zakona;
4) celokupni iznos troškova postupka prinudne naplate poreza i sporednih poreskih davanja i troškova poreskoprekršajnog postupka za refundaciju ovih troškova koji u poreskom postupku prethodno padaju na teret sredstava Poreske uprave.“
Član 33.
Posle člana 173. dodaju se naslov iznad člana i član 173a, koji glase:
„Neosnovano iskazivanje iznosa za povraćaj poreza i poreski kredit
Član 173a
Ko u nameri da ostvari pravo na neosnovan povraćaj poreza i poreski kredit, podnese poresku prijavu neistinitog sadržaja, u kojoj iskaže iznos za povraćaj veći od 100.000 dinara kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.
Ako je iskazani iznos za povraćaj i poreski kredit veći od 3.000.000 dinara učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina i novčanom kaznom.
Preduzetniku i odgovornom licu u poreskom obvezniku za krivično delo iz st. 1. i 2. ovog člana izriče se i mera bezbednosti zabrane vršenja samostalne delatnosti, poziva, delatnosti ili dužnosti od jedne do pet godina.“
Član 34.
Član 175. menja se i glasi:
„Član 175.
Ko u nameri da ugrozi naplatu poreza koji nije dospeo za naplatu ili koji nije utvrđen, ali je pokrenut postupak utvrđivanja ili kontrole, odnosno poreza koji je utvrđen njemu ili drugom licu, po ustanovljavanju privremene mere za obezbeđenje naplate poreza u skladu sa zakonom, odnosno u postupku prinudne naplate ili poreske kontrole otuđi, sakrije, ošteti, uništi ili učini neupotrebljivom stvar na kojoj je ustanovljena privremena mera za obezbeđenje naplate, odnosno stvar koja je predmet prinudne naplate poreza ili poreske kontrole, kazniće se zatvorom do jedne godine i novčanom kaznom.
Kaznom zatvora iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko daje lažne podatke o činjenicama koje su od značaja za sprovođenje prinudne naplate poreza, odnosno poreske kontrole.“
Član 35.
U članu 181. stav 1. tačka 1) menja se i glasi:
„1) sudu, organu lokalne samouprave, advokatskoj komori, profesionalnom udruženju, kao i u drugom organu ili organizaciji nadležnim za upis u odgovarajući registar, ako Poreskoj upravi ne dostavi, ili ne dostavi u predviđenom roku propisano obaveštenje, odnosno podatke (član 29. stav 2. i član 184.);“.
Posle tačke 2a) dodaju se tač. 2b) i 2v), koje glase:
„2b) banci, ako ne obustavi izmirivanje novčanih obaveza koje poreski obveznik ima prema trećim licima na osnovu ugovora o promeni poverilaca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija i dr.), po osnovu prebijanja (kompenzacija) i po drugom osnovu u skladu sa zakonom (član 87a);
2v) organizaciji za prinudnu naplatu, ako ne obračuna kamatu na način propisan ovim zakonom, od dana donošenja rešenja do dana prenosa celokupnog iznosa poreza i sporednih poreskih davanja i ako iznos obračunate kamate ne prenese na odgovarajuće račune javnih prihoda (član 95. stav 2);“.
Član 36.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
OBRAZLOŽENjE
Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama i dopunama zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji je član 72. tačka 4. Ustava Republike Srbije, kojim je propisano da Republika, između ostalog, uređuje i obezbeđuje finansijski sistem.
Operativna primena Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji sagledana sa aspekta načela efikasnosti postupka i pojednostavljivanja procedura, ukazuje na potrebu predloženih izmena i dopuna u cilju preciziranja odredaba čija neposredna primena iziskuje tumačenja, što za posledicu ima usporavanje procedura i poreski postupak čini neefikasnim.
U cilju efikasne i kontinuirane naplate javnih prihoda, a naročito poreza na dodatu vrednost, čije je učešće u ukupnim prihodima budžeta Republike Srbije za 2005. godinu oko 50%, predlažu se izmene i dopune odredbi zakona koje uređuju redovnu i prinudnu naplatu poreza. Stoga je i predloženo propisivanje posebne privremene mere obezbeđenja naplate poreskog potraživanja u prinudnoj naplati iz novčanih sredstava poreskog obveznika.
U cilju suzbijanja sive ekonomije i poreske evazije, naročito kod poreza na dodatu vrednost, predlažu se nova poreska krivična dela. Osim toga, predlaže se i preciziranje ovlašćenja Poreske policije, tako što se njena ovlašćenja odnose na sva poreska krivična dela bez obzira kojim su zakonom propisana.
Čl. 1-4. preciziraju se odredbe u pogledu prava poreskih obveznika, poreski kredit, uslovi za postavljenje zastupnika po službenoj dužnosti poreskom obvezniku u poreskom postupku, propisuje obaveza Poreske uprave da rešenje o oduzimanju PIB-a poreskom obvezniku dostavlja i organizaciji za prinudnu naplatu iz novčanih sredstava na računu obveznika, kao i usaglašavanje odredbi ovog zakona sa zakonom koji uređuje nadležnost organa za vođenje registra privrednih subjekata.
Čl. 5-10. predloženim izmenama precizira se kad poreski obveznik ne može da podnese izmenjenu poresku prijavu, skraćuje se rok za plaćanje novčane kazne za poreske prekršaje sa 30 na 15 dana po pravosnažnosti rešenja o prekršaju, propisuje se dan izvršnosti rešenja o ustanovljavanju privremene mere obezbeđenja naplate poreza, skraćuje se rok za plaćanje dugovanog poreza po opomeni sa 10 na 5 dana, predlaže se davanje ovlašćenja ministru finansija ili licu koje on ovlasti da može, izuzetno, poreskom obvezniku koji ne ispunjava sve propisane uslove da odobri odlaganje plaćanja poreskog duga samo pod uslovom ako ponudi menicu avaliranu od strane poslovne banke, najmanje u visini neplaćenog poreskog duga i predlaže da poreski obveznik, koji se ne pridržava rokova iz odobrenog reprograma, nema pravo da podnosi novi zahtev za odlaganje plaćanja tog poreskog duga.
Čl. 11-25. predlaže se obračun kamate od dana izdavanja opomene do dana donošenja rešenja, skraćenje roka u kome rešenje o prinudnoj naplati poreza postaje izvršno danom dostavljanja poreskom obvezniku, a ne narednog dana od dana dostavljanja, propisuje rok izvršnosti rešenja o ustanovljavanju zaloge u korist Republike u postupku prinudne naplate poreza, precizira odredba u vezi ulaska u stan poreskog obveznika u postupku prinudne naplate poreza, propisuje rok u kome je sud dužan da donese rešenje kojim se dozvoljava ulazak u stan poreskog obveznika, propisuje dužnost policije da na zahtev Poreske uprave pruži pomoć u postupku prinudne naplate, propisuje u kom slučaju popisu pokretnih stvari obavezno prisustvuju dva punoletna svedoka, precizira početak prinudne naplate u slučajevima kada je ustanovljeno založno pravo na pokretnim stvarima, propisuju uslovi pod kojima se u postupku prinudne naplate vrši obavezno oduzimanje popisanih pokretnih stvari u momentu popisa, definiše usmeno javno nadmetanje, skraćuje rok sa 15 na 8 dana za početak prodaje pokretnih stvari u dnevnom listu koji se prodaje na teritoriji cele Republike samo ako je procenjena vrednost tih stvari veća od milion dinara, daje mogućnost poreskom obvezniku da se saglasi da njegova nepokretnost može prodati na prvom i drugom usmenom javnom nadmetanju za iznos manji od iznosa propisanog zakonom, propisuje se brži i efikasniji postupak prodaje nepokretnosti usmenim javnim nadmetanjem, tako što se daje mogućnost kupovine nepokretnosti drugom najpovoljnijem ponuđaču u slučaju da najpovoljniji ponuđač ne uplati u ostavljenom roku iznos za koji mu je nepokretnost prodata, propisuje nadležnost Poreske uprave za ispražnjenje i predaju nepokretnosti kupcu koja mu je prodata u postupku prinudne naplate poreza, kao i usaglašavanje odredbi ovog zakona sa odredbama novog Zakona o stečajnom postupku, tako što se propisuje ovlašćenje Poreske uprave za pokretanje stečajnog postupka i protiv poreskog obveznika – preduzetnika.
Čl. 26-29. predlaže se usklađivanje odredbi ovog zakona u vezi izdavanja usmenog poreskog upravnog akta, vrši usaglašavanje dužine trajanja mere zabrane obavljanja delatnosti propisane ovim zakonom i Zakonom o fiskalnim kasama, precizira izvršenje mere zabrane obavljanja delatnosti, tako što se predlaže da se ova mera izriče poreskom obvezniku samo za poslovne prostorije u kojima je izvršena povreda zakona, uređuje se postupak prodaje stvari oduzetih u postupku poreske kontrole i daje ovlašćenje Vladi Republike Srbije da uredi postupak sa oduzetim stvarima koje ne budu prodate u roku i na način propisan ovim zakonom.
Članom 30. precizira se pojam poreskog krivičnog dela i ovlašćenja Poreske policije, kao i saradnja sa Ministarstvom unutrašnjih poslova u postupku otkrivanja poreskih krivičnih dela i njihovih izvršilaca.
Članom 31. predloženim izmenama i dopunama stvara se mogućnost pokretanja postupka za ocenu radne sposobnosti zaposlenih koji obavljaju poslove poreskih inspektora, poreskih izvršitelja i inspektora u Poreskoj policiji u slučaju promena psihofizičkog ili opšteg zdravstvenog stanja tih zaposlenih kod nadležne organizacije obaveznog socijalnog osiguranja.
Članom 32. predlažu se izmene i dopune u vezi obezbeđivanja i korišćenja sredstava za rad Poreske uprave, tako što se predlaže da Poreskoj upravi pripada 5% od naplaćenih sporednih poreskih davanja, posebna jednokratna taksa na prinudnu naplatu poreza iz člana 83. stav 1. Zakona, a da troškovi postupka prinudne naplate i troškovi poreskoprekršajnog postuka u celosti pripadaju Poreskoj upravi, radi refundacije troškova koje Poreska uprava prethodno plaća iz sredstava koja joj se obezbeđuju u budžetu Republike (troškovi i naknade veštaka, svedoka; troškovi transporta, skladištenja i čuvanja oduzetih stvari; troškovi oglašavanja i sprovođenja prodaje oduzetih stvari u postupku poreske kontrole i prinudne naplate; kupovina i distribucija obrazaca poreskih prijava PDV, uplatnica za porez na imovinu građana, troškovi u vezi fiskalizacije i kontrole primene Zakona o fiskalnim kasama i dr.).
Čl. 33. i 34. predlaže se jedno novo poresko krivično delo – neosnovano iskazivanje iznosa za povraćaj poreza i poreski kredit i dopuna bića krivičnog dela iz člana 175. Zakona – Ugrožavanje naplate poreza i poreske kontrole. Propisivanjem ovog krivičnog dela stvara se pravni osnov za povećanje poreske discipline i smanjenje poreske evazije. Dopunom bića postojećeg krivičnog dela – Ugrožavanje naplate poreza i poreske kontrole stvara se pravni osnov za krivično-pravnu zaštitu i za slučaj da se stvar na kojoj je ustanovljena privremena mera za obezbeđenje naplate u skladu sa ovim Zakonom (član 66.) otuđi, sakrije, ošteti, uništi ili učini neupotrebljivom.
Članom 35. propisana je kazna za prekršaj za odgovorno lice u banci, ako ne postupa po rešenju Poreske uprave o ustanovljavanju privremene mere obezbeđenja naplate poreskog potraživanja iz sredstava na računu poreskog obveznika kao i odgovornom licu u organizaciji za prinudnu naplatu ako ne obračuna kamatu na propisani način i ako iznos obračunate kamate ne prenese na odgovarajuće račune javnih prihoda.
Članom 36. uređeno je da ovaj zakon nema povratno dejstvo jer stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja.
S obzirom na to da je Predlog zakona procesni a ne materijalni propis, kojim se ne uvodi ili ukida određeni javni prihod, sa osnovnim ciljem obrazloženim u razlozima za donošenje zakona (odeljak II. ovog obrazloženja), analiza finansijskih efekata Predloga zakona nije potrebna.
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva.
6. PREGLED ODREDABA ZAKONA KOJE SE MENjAJU
ODNOSNO DOPUNjUJU
Sadržina poreskopravnog odnosa
Član 10.
Poreskopravni odnos je odnos javnog prava koji obuhvata prava i obaveze u poreskom postupku Poreske uprave s jedne i fizičkog, odnosno pravnog lica, s druge strane, kojim se uređuje:
1) obaveza plaćanja poreza, obaveza obezbeđenja poreske obaveze i obaveza plaćanja sporednih poreskih davanja od strane fizičkog, odnosno pravnog lica i pravo Poreske uprave da zahteva ispunjenje ovih obaveza;
2) obaveza fizičkog, odnosno pravnog lica da, u skladu sa zakonom, utvrdi porez, odnosno, po odbitku, naplati porez u ime poreskog obveznika, vodi propisano knjigovodstvo, podnosi poreske prijave, dostavlja Poreskoj upravi traženu dokumentaciju i podatke, ne obavlja plaćanja na način drukčiji od propisanog, dozvoli pregled svog poslovanja službenom licu
Poreske uprave i druge zakonom utvrđene obaveze činjenja, nečinjenja ili trpljenja, u cilju blagovremenog i pravilnog plaćanja poreza, kao i pravo Poreske uprave da zahteva ispunjenje ovih obaveza.
U poreskopravnom odnosu iz stava 1. ovog člana, fizičko, odnosno pravno lice, ima pravo na povraćaj više ili pogrešno naplaćenog poreza, odnosno sporednih poreskih davanja i na poresku refakciju, a Poreska uprava ima obavezu da rešenje po zahtevu za povraćaj, odnosno refakciju donese bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.
U PORESKOPRAVNOM ODNOSU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, FIZIČKO, ODNOSNO PRAVNO LICE IMA PRAVO:
1) NA POVRAĆAJ VIŠE ILI POGREŠNO NAPLAĆENOG POREZA, ODNOSNO SPOREDNIH PORESKIH DAVANjA, KAO I NA POVRAĆAJ POREZA KADA JE TO DRUGIM PORESKIM ZAKONOM PREDVIĐENO;
2) NA PORESKU REFAKCIJU;
3) DA KORISTI PORESKI KREDIT U ODNOSU NA PORESKU OBAVEZU, ODNOSNO OBAVEZU PO OSNOVU SPOREDNIH PORESKIH DAVANjA.
AKO SE LICE IZ STAVA 2. OVOG ČLANA OPREDELI ZA POVRAĆAJ VIŠE ILI POGREŠNO NAPLAĆENOG POREZA, ODNOSNO SPOREDNIH PORESKIH DAVANjA, KAO I ZA REFAKCIJU POREZA, PORESKA UPRAVA IMA OBAVEZU DA PO ZAHTEVU DONESE REŠENjE BEZ ODLAGANjA, A NAJKASNIJE U ROKU OD 15 DANA OD DANA PRIJEMA ZAHTEVA.
PORESKI KREDIT JE IZNOS ZA KOJI SE UMANjUJE PORESKA OBAVEZA.
Druga prava fizičkog, odnosno pravnog lica i obaveze Poreske uprave iz poreskopravnog odnosa uređeni su ovim zakonom.
Zastupnik po službenoj dužnosti
Član 16.
Poreska uprava, po službenoj dužnosti, iz reda poreskih savetnika ili advokata postavlja zastupnika:
poreskom obvezniku nepoznatog sedišta, odnosno prebivališta;
1) PORESKOM OBVEZNIKU ČIJE SE SEDIŠTE NE NALAZI U MESTU I NA ADRESI NAVEDENOJ U PRIJAVI ZA REGISTRACIJU PROPISANOJ AKTOM IZ ČLANA 27. STAV 3. OVOG ZAKONA ILI U EVIDENCIONOJ PRIJAVI ZA PDV, KOJA JE UREĐENA PROPISIMA O POREZU NA DODATU VREDNOST;
2) nerezidentu koji nije u roku iz člana 14. stav 2. ovog zakona obavestio Poresku upravu o svom poreskom punomoćniku;
3) nepoznatom vlasniku imovine koja je predmet poreskog postupka;
4) poreskom obvezniku koji očigledno izbegava da učestvuje u poreskom postupku, ako je njegovo učešće obavezno.
Ako je poreski obveznik fizičko lice koje nije poslovno sposobno, a nema zakonskog zastupnika, Poreska uprava postavlja zastupnika po službenoj dužnosti iz reda lica iz stava 1. ovog člana i o tome odmah obaveštava organ starateljstva.
Zaključak o postavljenju zastupnika po službenoj dužnosti dostavlja se zastupniku i objavljuje na oglasnoj tabli Poreske uprave.
PROTIV ZAKLjUČKA IZ STAVA 3. OVOG ČLANA ŽALBA NIJE DOZVOLjENA.
Nagradu i nadoknadu troškova zastupnika po službenoj dužnosti isplaćuje Poreska uprava, prema tarifi koju propisuje ministar nadležan za poslove finansija i ekonomije (u daljem tekstu: ministar).
Poreska uprava ima pravo na povraćaj sredstava iz stava 4. 5. ovog člana od poreskog obveznika.
Poreski identifikacioni broj
Član 26.
U cilju identifikacije poreskih obveznika, Poreska uprava dodeljuje fizičkim licima, preduzetnicima i pravnim licima PIB.
PIB je jedinstveni i jedini broj fizičkog lica, preduzetnika i pravnog lica za sve javne prihode i zadržava se do prestanka statusa poreskog obveznika.
PIB se koristi u poreskom postupku i obavezno se unosi u:
1) akt koji poreski obveznik podnosi Poreskoj upravi, organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, drugim državnim organima i organizacijama i organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave;
2) akt koji Poreska uprava dostavlja poreskom obvezniku;
3) dokument kojim poreski obveznik plaća porez i sporedna poreska davanja;
4) nalog kojim se banci nalaže plaćanje poreza i sporednih poreskih davanja;
5) akt koji poreski obveznik podnosi organima i organizacijama nadležnim za vođenje registra i računa, u smislu čl. 29. i 30. ovog zakona.
Ako poreski obveznik ne prijavi sve kasnije izmene podataka u prijavi za registraciju, odnosno ne podnese dokumentaciju i pruži informacije koje zahteva Poreska uprava u roku od pet dana od dana nastanka izmene podataka, odnosno od dana prijema zahteva za dostavljanje dokumentacije i informacija, Poreska uprava rešenjem oduzima poreskom obvezniku dodeljeni PIB do ispunjenja obaveze iz člana 25. tač. 1) i 3) ovog zakona, a primerak rešenja dostavlja banci I ORGANIZACIJI NADLEŽNOJ ZA PRINUDNU NAPLATU IZ NOVČANIH SREDSTAVA NA RAČUNU OBVEZNIKA.
U slučaju iz stava 4. ovog člana, banka je dužna da obustavi izvršenje naloga poreskog obveznika za prenos sredstava sa računa obveznika od momenta prijema rešenja, osim u svrhu izmirivanja obaveza po osnovu poreza.
PIB su dužni da koriste i organi i organizacije koji, u skladu sa propisom, vode evidenciju o pravnim i fizičkim licima i na osnovu te evidencije izdaju javne isprave.
Ministar je ovlašćen da propiše i druge akte od značaja za poreski postupak u koje se unosi PIB.
Stalna poslovna jedinica nerezidentnog pravnog lica podnosi prijavu za registraciju Poreskoj upravi prema mestu sedišta te stalne poslovne jedinice.
Rezidentno fizičko lice i rezidentni preduzetnik podnose prijavu za registraciju Poreskoj upravi prema mestu prebivališta, odnosno sedišta radnje.
Nerezidentno pravno lice i nerezidentno fizičko lice iz člana 27. stav 2. tač. 6) i 7) ovog zakona podnose prijavu za registraciju sedištu Poreske uprave.
Pravna lica koja su, prema obimu svojih poreskih obaveza, svrstana u velike poreske obveznike (u daljem tekstu: veliki poreski obveznici), podnose prijavu za registraciju organizacionoj jedinici Poreske uprave koju odredi direktor Poreske uprave.
Kriterijume za određivanje velikih poreskih obveznika, na osnovu kojih Poreska uprava vrši identifikaciju i određuje status velikih poreskih obveznika, kao i vrste poreza za koje organizaciona jedinica iz stava 5. ovog člana izvršava poslove iz nadležnosti Poreske uprave, na predlog direktora Poreske uprave, propisuje ministar.
Pravno lice, stalna poslovna jedinica nerezidentnog pravnog lica i preduzetnik, podnose prijavu za registraciju u roku od pet dana od dana upisa u sudski ili drugi registar.
Fizičko lice podnosi prijavu za registraciju u roku od pet dana od dana početka ostvarivanja prihoda, odnosno sticanja imovine, koji podležu oporezivanju.
Po izvršenoj registraciji, Poreska uprava izdaje poreskom obvezniku dokaz o izvršenoj registraciji.
Ako poreski obveznik ne podnese prijavu za registraciju, Poreska uprava će po službenoj dužnosti dodeliti PIB, na osnovu raspoloživih podataka, odnosno faktičkih okolnosti.
Obaveze organa i organizacija nadležnih za upis u
registar
Član 29.
Sud nadležan za upis u sudski registar dužan je da u roku od pet dana od dana izvršenog upisa, Poreskoj upravi dostavi obaveštenje o upisu u sudski registar (osnivanje, podela, spajanje, pripajanje, prinudno poravnanje, likvidacija, stečaj i sl.), kao i o svakom drugom rešenju kojim se vrše promene osnivača, oblika organizovanja, naziva, delatnosti, visine osnivačkog uloga i mesta sedišta, ili kojim se vrši bilo koja druga promena od značaja za utvrđivanje poreza.
AGENCIJA ZA PRIVREDNE REGISTRE DOSTAVLjA OBAVEŠTENjE PORESKOJ UPRAVI O IZVRŠENOM UPISU U REGISTAR PRIVREDNIH SUBJEKATA (OSNIVANjE, POVEZIVANjE I PRESTANAK PRIVREDNOG SUBJEKTA, STATUSNE PROMENE I PROMENE OBLIKA ORGANIZOVANjA TOG SUBJEKTA, PODACI O PRIVREDNOM SUBJEKTU OD ZNAČAJA ZA PRAVNI PROMET, PODACI U VEZI SA STEČAJNIM POSTUPKOM I DRUGI PODACI ODREĐENI ZAKONOM), KAO I O SVAKOM DRUGOM REŠENjU KOJIM SE VRŠE PROMENE OSNIVAČA, OBLIKA ORGANIZOVANjA, NAZIVA, DELATNOSTI, VISINE OSNOVNOG ULOGA I MESTA SEDIŠTA, ILI KOJIM SE VRŠI BILO KOJA DRUGA PROMENA OD ZNAČAJA ZA UTVRĐIVANjE POREZA.
Sud, organ lokalne samouprave, advokatska komora, profesionalna udruženja, kao i drugi organ ili organizacija nadležni za upis u odgovarajući registar lica koja obavljaju određenu delatnost dužni su da, u roku od pet dana od dana izvršenog upisa, Poreskoj upravi dostave obaveštenje o upisu, poništavanju upisa i brisanju iz registra, kao i o svakom drugom rešenju kojim se vrši promena od značaja za utvrđivanje poreza.
Organ koji vodi evidencije o mestu prebivališta, rođenju ili smrti fizičkog lica, dužan je da u roku od pet dana od dana prijave ili odjave prebivališta, rođenja ili smrti, odnosno proglašenja nestalog lica za umrlo, obavesti Poresku upravu o podacima od značaja za utvrđivanje poreza.
Postupak, sadržaj i način dostavljanja obaveštenja iz st. 1-3. ovog člana bliže uređuje ministar.
Izmenjena poreska prijava
Član 40.
Ako poreski obveznik u roku iz člana 114. stav 1. ovog zakona ustanovi da poreska prijava, koju je podneo Poreskoj upravi, sadrži grešku ili propust, dužan je da odmah, a najkasnije do isteka roka zastarelosti, podnese izmenjenu poresku prijavu, u kojoj su greška ili propust otklonjeni.
Prvobitno podneta poreska prijava ne vraća se poreskom obvezniku.
Ako poreski obveznik u roku od 30 dana od dana isteka roka za podnošenje poreske prijave podnese izmenjenu poresku prijavu, izmenjena poreska prijava smatraće se prvobitnom.
Pod uslovom iz stava 3. ovog člana, smatraće se da greškom ili propustom u prvobitnoj poreskoj prijavi iz stava 2. ovog člana nije učinjeno krivično delo ili prekršaj iz ovog zakona.
Izuzetno od st. 1. i 3. ovog člana, poreski obveznik ne može podneti izmenjenu poresku prijavu od početka do okončanja postupka poreske kontrole koju vrši poreski inspektor.
IZUZETNO OD ST. 1. I 3. OVOG ČLANA, PORESKI OBVEZNIK NE MOŽE PODNETI IZMENjENU PORESKU PRIJAVU OD POČETKA DO PRAVOSNAŽNOG OKONČANjA POSTUPKA PORESKE KONTROLE ZA KONTROLISANI PORESKI PERIOD.
Dospelost
Član 65.
Porez utvrđen na način iz člana 54. stav 2. ovog zakona dospeva za plaćanje u roku propisanom zakonom.
Obaveza plaćanja novčane kazne dospeva u roku od 30 15 dana od dana pravosnažnosti rešenja o izricanju novčane kazne.
Pravo poreskog dužnika ili drugog lica na povraćaj više ili pogrešno naplaćenog poreza i na poresku refakciju dospeva istekom roka iz člana 75. st. 4. i 5. ovog zakona.
Privremene mere obezbeđenja naplate poreza
Član 66.
Radi obezbeđenja naplate poreza koji nije dospeo za naplatu ali koji nije utvrđen, ili je pokrenut postupak utvrđivanja ili kontrole, a postoji opasnost da poreski obveznik osujeti, onemogući, odnosno učini neefikasnom njegovu naplatu, Poreska uprava može rešenjem ustanoviti privremene mere za obezbeđenje naplate.
Rešenje iz stava 1. ovog člana sadrži i obrazloženje zbog čega Poreska uprava smatra da postoji opasnost da poreski obveznik osujeti, odnosno onemogući naplatu nedospelog poreza ,A POSTAJE IZVRŠNO DANOM DOSTAVLjANjA PORESKOM OBVEZNIKU.
Privremene mere su, u smislu ovog zakona, založna prava na pokretnim stvarima, nepokretnostima, novčanim sredstvima i potraživanjima poreskog dužnika.
Postupak ustanovljavanja i prestanka založnih prava iz stava 3. ovog člana sprovodi se shodnom primenom čl. 87. i 91. ovog zakona.
Privremene mere traju do naplate poreza radi čijeg su obezbeđenja ustanovljene ili do momenta kada poreski obveznik pruži odgovarajuće obezbeđenje poreske obaveze, u smislu člana 74. stav 2. ovog zakona.
Izuzetno od stava 5. ovog člana, privremena mera iz člana 87. stav 1. tačka 3) ovog zakona traje do momenta dostavljanja rešenja o prinudnoj naplati poreza iz novčanih sredstava na računima poreskog obveznika organizaciji nadležnoj za prinudnu naplatu.
Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana poreski obveznik može izjaviti žalbu.
Žalba iz stava 7. ovog člana ne odlaže izvršenje.
Opomena za plaćanje poreza
Član 71.
Poreska uprava će poreskom obvezniku koji, u celosti ili delimično, nije o dospelosti platio porez, odnosno sporedno poresko davanje OSIM U SLUČAJU IZ ČLANA 74. STAV 5. TAČKA 1) OVOG ZAKONA, poslati opomenu o vrsti i iznosu poreza, odnosno sporednih poreskih davanja dospelih za naplatu, kojom mu nalaže da dospeli iznos plati odmah, a najkasnije u roku od deset PET dana od dana prijema opomene ,SA OBRAČUNATOM KAMATOM OD DANA IZDAVANjA OPOMENE DO DANA UPLATE DOSPELOG POREZA, ODNOSNO SPOREDNIH PORESKIH DAVANjA.
OPOMENA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA SADRŽI I POUKU PORESKOM OBVEZNIKU DA U ROKU OD PET DANA MOŽE SA PORESKOM UPRAVOM DA RASPRAVI SPORNA PITANjA U VEZI VRSTE I IZNOSA POREZA, ODNOSNO SPOREDNIH PORESKIH DAVANjA DOSPELIH ZA NAPLATU.
Opomena iz stava 1. ovog člana dostavlja se na način iz člana 36. ovog zakona, a u cilju efikasnosti šalje se, kada je moguće, i e-mailom, telefaksom, telefonom ili po kuriru.
Ako se opomena za plaćanje poreza šalje telefonom, službeno lice Poreske uprave o tome sastavlja službenu belešku i ulaže je u spise predmeta.
Odlaganje plaćanja poreskog duga
Član 73.
Poreska uprava može, na zahtev poreskog obveznika, u celosti ili delimično, odložiti plaćanje poreskog duga, pod uslovom da plaćanje poreskog duga na dan dospelosti:
1) za poreskog obveznika predstavlja neprimereno veliko opterećenje;
2) nanosi bitnu ekonomsku štetu poreskom obvezniku.
Uslove iz stava 1. ovog člana bliže uređuje Vlada.
O odlaganju plaćanja poreskog duga, po ispunjenju uslova iz st. 1. i 2. ovog člana, na osnovu pismenog i obrazloženog zahteva poreskog obveznika i pismenog predloga rukovodioca organizacione jedinice Poreske uprave prema glavnom mestu poslovanja, odnosno mestu prebivališta poreskog obveznika, odlučuje ministar ili lice koje on ovlasti.
Odlukom iz stava 3. ovog člana može se odobriti jednokratno odlaganje ili plaćanje poreskog duga na rate, ali najduže do 12 meseci.
Odluka iz stava 3. ovog člana mora da sadrži obrazložene razloge zbog kojih se odlaganje odobrava.
Odlaganje plaćanja poreskog duga vrši se potpisivanjem sporazuma između Poreske uprave i poreskog obveznika, odnosno rešenjem Poreske uprave.
IZUZETNO, AKO PODNOSILAC ZAHTEVA ZA ODLAGANjE PLAĆANjA PORESKOG DUGA, KOJI NE ISPUNjAVA USLOVE IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA, KAO SREDSTVO OBEZBEĐENjA NAPLATE PONUDI MENICU AVALIRANU OD STRANE POSLOVNE BANKE, NA IZNOS KOJI NE MOŽE BITI MANjI OD VISINE PORESKOG DUGA ČIJE SE PLAĆANjE ODLAŽE, MINISTAR ILI LICE KOJE ON OVLASTI, MOŽE ODLUČITI DA SE PORESKOM OBVEZNIKU ODOBRI ODLAGANjE PLAĆANjA PORESKOG DUGA NA NAČIN IZ STAVA 4. OVOG ČLANA.
Obezbeđenje naplate poreskog duga
Član 74.
U postupku odlučivanja o odlaganju plaćanja poreskog duga iz člana 73. stav 2. ovog člana, od poreskog obveznika se zahteva davanje sredstava obezbeđenja naplate, koja ne mogu biti manja od visine poreskog duga čije se plaćanje odlaže.
Sredstva obezbeđenja naplate iz stava 1. ovog člana su:
1) hipoteka na nepokretnosti poreskog obveznika;
2) zaloga na pokretnim stvarima poreskog obveznika;
3) neopoziva bankarska garancija;
4) jemstvo drugog lica koje je vlasnik imovine čija vrednost ne može biti manja od 150% visine poreskog duga čija se naplata obezbeđuje;
5) trasirana menica, akceptirana od strane dva žiranta, iz čijih se zarada, na kojima se ustanovljava administrativna zabrana, poreski dug može naplatiti ;
6) MENICA AVALIRANA OD STRANE POSLOVNE BANKE.
Ako poreski obveznik ne može da pruži obezbeđenje za celokupan iznos poreskog duga, dužan je da, u postupku iz člana 73. stav 2. ovog zakona, pruži obezbeđenje do iznosa koji njegova finansijska situacija dopušta.
U slučaju iz stava 3. ovog člana, poreski obveznik će pružiti raspoloživa sredstva obezbeđenja i dokaze o budućim prihodima dovoljnim da pokriju naplatu poreskog duga.
Ako se poreski obveznik ne pridržava rokova iz sporazuma, odnosno rešenja o odlaganju plaćanja poreskog duga, Poreska uprava će po službenoj dužnosti poništiti sporazum, odnosno ukinuti rešenje i dospeli, a neplaćeni poreski dug, vodeći računa o efikasnosti naplate, naplatiti:
1) iz sredstava obezbeđenja;
u postupku prinudne naplate nad poreskim obveznikom.
AKO SE DOSPELI, A NEPLAĆENI PORESKI DUG U SLUČAJU IZ STAVA 5. OVOG ČLANA, NAPLAĆUJE IZ SREDSTAVA OBEZBEĐENjA, PORESKA UPRAVA NE DONOSI REŠENjE O PRINUDNOJ NAPLATI, VEĆ SAMO OBAVEŠTAVA PORESKOG OBVEZNIKA DA ĆE PRISTUPITI PRINUDNOJ NAPLATI DOSPELOG, A NEPLAĆENOG DUGA IZ DATIH SREDSTAVA OBEZBEĐENjA NAPLATE U SKLADU SA ZAKONOM.
PORESKI OBVEZNIK ZA KOGA JE PORESKA UPRAVA PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI PONIŠTILA SPORAZUM, ODNOSNO UKINULA REŠENjE IZ STAVA 5. OVOG ČLANA, NEMA PRAVO DA PONOVO PODNESE ZAHTEV ZA ODLAGANjE PLAĆANjA TOG PORESKOG DUGA.
Član 77.
Poreska uprava počinje postupak prinudne naplate poreza, odnosno sporednih poreskih davanja, donošenjem rešenja o prinudnoj naplati poreza ako poreski obveznik nije platio porez, odnosno sporedno poresko davanje u roku iz člana 71. stav 1. ovog zakona.
U rešenju iz stava 1. ovog člana navodi se osnov poreskog duga i njegov preostali iznos, kao i opomena iz člana 71. ovog zakona dostavljena poreskom obvezniku, a poreski obveznik se obaveštava o svojim pravima u postupku prinudne naplate poreza.
U REŠENjU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NAVODI SE OSNOV PORESKOG DUGA, NjEGOV PREOSTALI NEPLAĆENI IZNOS IZ OPOMENE IZ ČLANA 71. OVOG ZAKONA DOSTAVLjENE PORESKOM OBVEZNIKU, SA OBRAČUNATOM KAMATOM OD DANA IZDAVANjA OPOMENE DO DANA DONOŠENjA REŠENjA, A PORESKI OBVEZNIK SE OBAVEŠTAVA O SVOJIM PRAVIMA U POSTUPKU PRINUDNE NAPLATE.
Rešenje o prinudnoj naplati poreza postaje izvršno narednog dana od dana DANOM dostavljanja.
Protiv rešenja o prinudnoj naplati poreza može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.
Poreska uprava neće doneti rešenje o prinudnoj naplati poreza ako je zahtev za odlaganje plaćanja poreza iz člana 73. ovog zakona podnet u roku iz člana 71. stav 1. ovog zakona – dok se ne odluči po tom zahtevu.
Postupak ustanovljavanja zaloge
Član 87.
Poreska uprava rešenjem nalaže:
1) popis pokretnih stvari;
2) popis nepokretnosti;
3) zabranu prenosa novčanih sredstava preko računa poreskog obveznika otvorenog kod banke, osim u svrhu izmirenja obaveza po osnovu poreza i upis zabrane u registar blokiranih računa koji vodi nadležna organizacija;
4) zabranu dužnicima poreskog obveznika da poreskom obvezniku plate gotovinske dugove i upis zabrane u odgovarajući registar;
5) zabranu dužnicima poreskog obveznika da ispune druge obaveze prema njemu i upis zabrane u registar pokretnih stvari.
Rešenje iz stava 1. ovog člana dostavlja se poreskom obvezniku i odgovarajućim registrima, dužnicima poreskog obveznika, odnosno banci.
Po izvršenom popisu pokretnih stvari ili nepokretnosti, Poreska uprava rešenjem nalaže odgovarajućem organu da izvrši upis založnog prava u registar pokretnih stvari, odnosno nepokretnosti.
Uz rešenje iz stava 3. ovog člana, Poreska uprava dostavlja zapisnik o popisu pokretnih stvari ili nepokretnosti iz čl. 89. i 90. ovog zakona.
Rešenje iz stava 1. tač. 3)-5) i stava 3. ovog člana upisuje se odmah po dostavljanju, kod nadležnog organa, u založni registar pokretnih stvari, u registar nepokretnosti, odnosno u registar blokiranih računa, sa datumom i tačnim vremenom prijema.
Ako poreski obveznik nije upisan kao vlasnik nepokretnosti u javnoj knjizi, Poreska uprava, po predaji zahteva za upis hipoteke, zatražiće od nadležnog organa da prvo upiše pravo svojine poreskog obveznika na toj nepokretnosti, na osnovu dokaza o pribavljanju nepokretnosti, u skladu sa propisima, a zatim upis hipoteke na nepokretnosti.
REŠENjE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA POSTAJE IZVRŠNO DANOM DOSTAVLjANjA PORESKOM OBVEZNIKU.
Zakonsko založno pravo u korist Republike ustanovljava se upisom u odgovarajući registar.
PRIVREMENA MERA OBEZBEĐENjA PORESKOG POTRAŽIVANjA U PRINUDNOJ NAPLATI IZ NOVČANIH SREDSTAVA PORESKOG OBVEZNIKA
RADI OBEZBEĐENjA NAPLATE POREZA I SPOREDNIH PORESKIH DAVANjA POSLE POČETKA POSTUPKA PRINUDNE NAPLATE IZ NOVČANIH SREDSTAVA PORESKOG OBVEZNIKA NA NjEGOVIM RAČUNIMA NA OSNOVU REŠENjA IZ ČLANA 92. STAV 2. OVOG ZAKONA, PORESKA UPRAVA REŠENjEM USTANOVLjAVA PRIVREMENU MERU OBEZBEĐENjA NAPLATE PORESKOG POTRAŽIVANjA.
PRIVREMENA MERA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA JE ZABRANA PORESKOM OBVEZNIKU DA NOVČANE OBAVEZE KOJE IMA PREMA TREĆIM LICIMA IZMIRUJE UGOVARANjEM PROMENE POVERILACA, ODNOSNO DUŽNIKA U ODREĐENOM OBLIGACIONOM ODNOSU (ASIGNACIJA, CESIJA I DR.), PREBIJANjEM (KOMPENZACIJA) I NA DRUGI NAČIN U SKLADU SA ZAKONOM.
REŠENjE PORESKE UPRAVE O USTANOVLjAVANjU PRIVREMENE MERE IZ STAVA 2. OVOG ČLANA POSTAJE IZVRŠNO DANOM DOSTAVLjANjA PORESKOM OBVEZNIKU.
REŠENjE IZ STAVA 2. OVOG ČLANA DOSTAVLjA SE ORGANIZACIJI NADLEŽNOJ ZA PRINUDNU NAPLATU ZAJEDNO SA IZVRŠNIM REŠENjEM PORESKE UPRAVE O PRINUDNOJ NAPLATI POREZA I SPOREDNIH PORESKIH DAVANjA IZ NOVČANIH SREDSTAVA PORESKOG OBVEZNIKA.
ORGANIZACIJA NADLEŽNA ZA PRINUDNU NAPLATU JE DUŽNA DA ODMAH PO PRIJEMU REŠENjA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA IZVRŠI NjEGOV UPIS U REGISTAR BLOKIRANIH RAČUNA POD DATUMOM I TAČNIM VREMENOM PRIJEMA.
PRIVREMENA MERA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA IZVRŠAVA SE U SKLADU SA ODREDBAMA ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE PLATNI PROMET, A KOJE SE ODNOSI NA PRINUDNU NAPLATU SA RAČUNA KLIJENTA.
BANKA JE DUŽNA DA PO PRIJEMU NALOGA OD STRANE ORGANIZACIJE NADLEŽNE ZA PRINUDNU NAPLATU, IZDATOG NA OSNOVU REŠENjA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA, ODMAH OBUSTAVI IZMIRENjE NOVČANIH OBAVEZA KOJE PORESKI OBVEZNIK IMA PREMA TREĆIM LICIMA NA OSNOVU UGOVORA O PROMENI POVERILACA, ODNOSNO DUŽNIKA U ODREĐENOM OBLIGACIONOM ODNOSU (ASIGNACIJA, CESIJA I DR.), PO OSNOVU PREBIJANjA (KOMPENZACIJA) I PO DRUGOM OSNOVU U SKLADU SA ZAKONOM, OSIM ZA PLAĆANjA PO OSNOVU ISPLATA ZARADA I NAKNADA TROŠKOVA (ZA DOLAZAK NA RAD I ODLAZAK S RADA I ZA VREME PROVEDENO NA SLUŽBENOM PUTU U ZEMLjI I INOSTRANSTVU), KAO I PO OSNOVU DRUGIH PRIMANjA (OTPREMNINA PRI ODLASKU U PENZIJU, SOLIDARNA POMOĆ I POMOĆ U SLUČAJU SMRTI ZAPOSLENOG ILI ČLANA NjEGOVE UŽE PORODICE) I NOVČANIH NAKNADA IZ SOCIJALNOG PROGRAMA ZA ZAPOSLENE KOJIMA PRESTAJE RADNI ODNOS U PROCESU RESTRUKTURIRANjA PREDUZEĆA I PRIPREME ZA PRIVATIZACIJU, STEČAJA I LIKVIDACIJE.
PRIVREMENA MERA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA TRAJE DO NAPLATE POREZA NA OSNOVU IZVRŠENOG REŠENjA PORESKE UPRAVE O PRINUDNOJ NAPLATI POREZA I SPOREDNIH PORESKIH DAVANjA IZ NOVČANIH SREDSTAVA PORESKOG OBVEZNIKA, RADI ČIJEG OBEZBEĐENjA NAPLATE JE I USTANOVLjENA.
PORESKA UPRAVA MOŽE, NA OBRAZLOŽENI ZAHTEV PORESKOG OBVEZNIKA, UZ SAGLASNOST MINISTRA, UKINUTI USTANOVLjENU PRIVREMENU MERU IZ STAVA 2. OVOG ČLANA, AKO PORESKI OBVEZNIK PODNESE SREDSTVO OBEZBEĐENjA NAPLATE PORESKOG POTRAŽIVANjA IZ ČLANA 74. STAV 2. OVOG ZAKONA.
Popis pokretnih stvari
Član 89.
Službenik Poreske uprave ovlašćen za sprovođenje prinudne naplate (u daljem tekstu: poreski izvršitelj) ima pravo da, radi sastavljanja popisa, uđe na zemljište i u prostorije u kojima poreski obveznik obavlja svoju poslovnu delatnost. , a uz sudsko rešenje i u stan poreskog obveznika.
AKO PORESKI IZVRŠITELj TREBA DA UĐE U STAN ILI DRUGU PROSTORIJU RADI VRŠENjA POPISA, PROCENE I ZAPLENE POKRETNIH STVARI KOJE SE NALAZE U STANU ILI DRUGOJ PROSTORIJI ILI POPISA I PROCENE STANA ILI DRUGE PROSTORIJE KOJE SU PREDMET OBEZBEĐENjA NAPLATE PORESKE OBAVEZE ILI PRINUDNE NAPLATE PORESKE OBAVEZE U POSTUPKU USTANOVLjAVANjA PRIVREMENE MERE OBEZBEĐENjA NAPLATE POREZA, ZALOŽNOG PRAVA ILI U POSTUPKU PRINUDNE NAPLATE PORESKE OBAVEZE, A NjIHOV DRŽALAC NE DOZVOLjAVA ULAZAK U STAN ILI DRUGE PROSTORIJE, PORESKA UPRAVA PODNOSI ZAHTEV NADLEŽNOM SUDU ZA DONOŠENjE REŠENjA KOJIM SE PORESKOM IZVRŠITELjU DOZVOLjAVA ULAZAK U STAN ILI DRUGE PROSTORIJE PROTIV VOLjE NjIHOVOG DRŽAOCA, RADI IZVRŠENjA RADNjI U POSTUPKU USTANOVLjAVANjA PRIVREMENE MERE OBEZBEĐENjA NAPLATE PORESKE OBAVEZE, ZALOŽNOG PRAVA I DRUGIH RADNjI U POSTUPKU PRINUDNE NAPLATE PORESKE OBAVEZE U SKLADU SA OVIM ZAKONOM. UZ ZAHTEV SE PRILAŽE IZVRŠNO REŠENjE PORESKE UPRAVE IZ ČL. 66, 77. I 87. OVOG ZAKONA.
SUD JE DUŽAN DA REŠENjE PO ZAHTEVU IZ STAVA 2. OVOG ČLANA DONESE NAJKASNIJE U ROKU OD 15 DANA OD DANA PRIJEMA UREDNOG ZAHTEVA.
Pre pristupanja popisu, poreski izvršitelj će pokazati dokumente kojima potvrđuje svoja ovlašćenja i rešenje o prinudnoj naplati i pozvati poreskog obveznika da plati dugovani iznos.
Popis pokretnih stvari iz stava 1. ovog člana sprovodi se u prisustvu dva punoletna svedoka.
Ako u toku popisa poreski obveznik istakne da je na pokretnoj stvari ustanovljeno založno pravo i upisano u registar založnih prava u korist privatnopravnog poverioca, poreski izvršitelj to uzima u obzir pri utvrđivanju prihoda koji se mogu realizovati.
Poreski izvršitelj može da, ako proceni da su osnovane tvrdnje poreskog obveznika ili drugih lica da na određenim stvarima postoje prava koja bi mogla sprečiti izvršenje, ne utvrdi prioritet prilikom popisa stvari.
Prvenstvo u popisu imaju stvari koje se najlakše mogu unovčiti.
Poreski izvršitelj je ovlašćen da udalji lice koje ometa sprovođenje prinudne naplate, kao i da zatraži pomoć policije ako se ometanje nastavi ili ako lice koje poseduje stvari odbije da ih učini dostupnim za potrebe sprovođenja prinudne naplate.
U SLUČAJU IZ STAVA 9. OVOG ČLANA, POLICIJA JE DUŽNA DA PRUŽI ZATRAŽENU POMOĆ U NAJKRAĆEM ROKU OD PRIJEMA POZIVA.
Član 90.
Poreska uprava pribavlja, po službenoj dužnosti, dokaz o nepokretnostima koje su svojina poreskog obveznika, od organa nadležnog za vođenje registra nepokretnosti.
Organ nadležan za vođenje registra nepokretnosti dužan je da, u roku od tri dana od dana prijema zahteva iz stava 1. ovog člana, dostavi Poreskoj upravi tražene dokaze.
Radi sastavljanja popisa, poreski izvršitelji imaju pravo da uđu na zemljište i u prostorije u kojima poreski obveznik obavlja svoju poslovnu delatnost, a uz sudsko rešenje i u stan poreskog obveznika. A NA OSNOVU SUDSKOG REŠENjA IZ ČLANA 89. STAV 2. OVOG ZAKONA I U STAN PORESKOG OBVEZNIKA ILI ČLANA PORODICE SA KOJIM PORESKI OBVEZNIK ŽIVI U DOMAĆINSTVU.
Prinudna naplata iz novčanih sredstava
Član 95.
Prinudna naplata poreza i sporednih poreskih davanja iz novčanih sredstava poreskog obveznika, na osnovu rešenja iz člana 92. stav 2. ovog zakona, je prenos sredstava sa računa poreskog obveznika otvorenog kod banke na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda, na osnovu rešenja o prinudnoj naplati poreza.
REŠENjE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA SADRŽI I NALOG ORGANIZACIJI ZA POSLOVE PRINUDNE NAPLATE DA OBRAČUNA KAMATU NA NAČIN PROPISAN OVIM ZAKONOM, OD DANA DONOŠENjA REŠENjA DO DANA PRENOSA CELOKUPNOG IZNOSA POREZA I SPOREDNIH PORESKIH DAVANjA I DA IZNOS OBRAČUNATE KAMATE PRENESE NA ODGOVARAJUĆE RAČUNE JAVNIH PRIHODA.
Rešenje iz stava 1. ovog člana izvršava se na način uređen zakonom kojim se uređuje platni promet.
Ako na računu poreskog obveznika privremeno nema dovoljno sredstava, organizacija nadležna za prinudnu naplatu, odnosno banka izvršava rešenje sukcesivno, prema raspoloživim sredstvima na računu, dok se rešenje u celini ne izvrši.
Ako banka ne postupi na način uređen u stavu 2. ovog člana, naplata dugovanog iznosa poreza i sporednih poreskih davanja vrši se neposredno iz sredstava koja se nalaze na računu nosioca platnog prometa.
Rešenje o prinudnoj naplati poreza iz novčanih sredstava poreskog obveznika proizvodi pravno dejstvo od dana dostavljanja organizaciji nadležnoj za prinudnu naplatu do dana namirenja obaveza, odnosno dana poništenja rešenja.
Popis pokretnih stvari
Član 99.
Pokretne stvari popisuje, procenjuje, pleni i prodaje poreski izvršitelj, na osnovu rešenja iz člana 92. stav 2. ovog zakona.
AKO SU POKRETNE STVARI POPISANE U POSTUPKU USTANOVLjAVANjA ZALOŽENOG PRAVA U SKLADU SA OVIM ZAKONOM, POSTUPAK PRINUDNE NAPLATE POČINjE PROCENOM POPISANIH POKRETNIH STVARI.
Zaplena pokretnih stvari
Član 101.
Popisana pokretna stvar, na kojoj je upisana zaloga u korist Republike ili je pokrenut postupak ustanovljavanja založnog prava u korist Republike, ne oduzima se od poreskog obveznika u momentu popisa.
Popisana pokretna stvar oduzima se od poreskog obveznika po isteku roka iz člana 104. st. 3. i 5. ovog zakona ,O ČEMU SE SASTAVLjA ZAPISNIK.
Izuzetno, ako postoje osnovi sumnje da će poreski obveznik onemogućiti prodaju pokretne stvari na kojoj je ustanovljeno založno pravo Republike, stvar će se oduzeti u momentu popisa.
IZUZETNO, AKO POSTOJE OSNOVI SUMNjE DA ĆE PORESKI OBVEZNIK UGROZITI PRINUDNU NAPLATU POREZA TAKO ŠTO ĆE SAKRITI, OTUĐITI, UNIŠTITI ILI UČINITI NEUPOTREBLjIVOM POPISANU POKRETNU STVAR, UKLjUČUJUĆI I POPISANU POKRETNU STVAR NA KOJOJ JE, U SKLADU SA ZAKONOM, USTANOVLjENO ZALOŽENO PRAVO REPUBLIKE, PRE ILI U POSTUPKU PRINUDNE NAPLATE, STVAR ĆE SE ODUZETI U MOMENTU POPISA.
Poreski izvršitelj je dužan da obrazloži postojanje osnova sumnje iz stava 4. ovog člana.
O izvršenoj zapleni pokretnih stvari sastavlja se zapisnik.
U SLUČAJU IZ STAVA 3. OVOG ČLANA, SASTAVLjA SE ZAPISNIK O POPISU, PROCENI I ZAPLENI POKRETNIH STVARI.
Član 104.
Prodaja pokretnih stvari vrši se putem usmenog javnog nadmetanja ili neposrednom pogodbom između kupca i Poreske uprave ,O ČEMU SE DONOSI ZAKLjUČAK.
Način prodaje određuje Poreska uprava.
USMENIM JAVNIM NADMETANjEM, U SMISLU OVOG ZAKONA, SMATRA SE USMENO JAVNO NADMETANjE NA KOME UČESTVUJU NAJMANjE DVA PONUĐAČA. UKOLIKO NA NEKOM USMENOM JAVNOM NADMETANjU NEMA NAJMANjE DVA PONUĐAČA, USMENO JAVNO NADMETANjE SE PONOVO OGLAŠAVA U ROKU OD OSAM DANA OD DANA ZA KOJI JE BILO OGLAŠENO USMENO JAVNO NADMETANjE NA KOME NIJE BILO NAJMANjE DVA PONUĐAČA.
Ako je pokretna stvar podložna kvarenju ili ako njeno čuvanje iziskuje velike troškove, Poreska uprava tu stvar prodaje neposrednom pogodbom, bez odlaganja.
Prodaja putem usmenog javnog nadmetanja odrediće se kod stvari veće vrednosti, kada se može očekivati da će se prodati po ceni većoj od iznosa koji bi se dobio prodajom putem neposredne pogodbe.
Prodaji zaplenjenih pokretnih stvari pristupa se po isteku roka od 15 OSAM dana od dana popisa.
Poreska uprava će, u roku od pet dana od dana zaplene, oglasiti prodaju stvari na oglasnoj tabli. i u dnevnom listu koji se prodaje na teritoriji cele Republike. OGLAŠAVANjE PRODAJE STVARI VRŠI SE I U DNEVNOM LISTU KOJI SE PRODAJE NA TERITORIJI CELE REPUBLIKE, AKO JE PROCENjENA VREDNOST POKRETNIH STVARI KOJE SE PRODAJU PUTEM USMENOG JAVNOG NADMETANjA VEĆA OD 1.000.000 DINARA.
Poreski obveznik, lica zaposlena u Poreskoj upravi i sa njima povezana lica ne mogu biti kupci stvari iz stava 1. ovog člana.
Zabrana za lica iz stava 7. ovog člana odnosi se i na preprodaju kupljenih stvari, njihovo davanje u zakup, na poklon ili na korišćenje tim licima, u periodu od godinu dana po izvršenoj prodaji.
Na prvom usmenom javnom nadmetanju, kao i u roku određenom za prodaju neposrednom pogodbom, pokretna stvar se ne može prodati po ceni nižoj od 75% procenjene vrednosti.
Ako se pokretna stvar ne proda na prvom usmenom javnom nadmetanju, zaključkom se određuje i zakazuje drugo, u roku od osam dana od dana održavanja prvog javnog nadmetanja.
Na drugom usmenom javnom nadmetanju pokretna stvar se ne može prodati po ceni nižoj od 50% utvrđene procenjene vrednosti.
Ako pokretna stvar ne bude prodata ni na drugom usmenom javnom nadmetanju, javna nadmetanja se ponavljaju na način iz stava 10. ovog člana, sa najnižom cenom od jedne trećine procenjene vrednosti, sve do prodaje stvari, odnosno isteka roka od tri meseca od dana donošenja zaključka o određivanju prodaje putem usmenog javnog nadmetanja.
Pokretne stvari koje nisu prodate neposrednom pogodbom u roku iz stava 9. ovog člana prodaju se po pravilima koja važe za drugo i naredna usmena javna nadmetanja.
Pokretna stvar može se prodati po ceni nižoj od procenjene vrednosti, odnosno nižoj od 50% procenjene vrednosti, ako se sa tim pismeno saglasi poreski obveznik.
POKRETNE STVARI SE MOGU PRODATI NA PRVOM USMENOM JAVNOM NADMETANjU ZA IZNOS KOJI JE MANjI OD 75% OD UTVRĐENE POČETNE VREDNOSTI, ODNOSNO PO CENI NIŽOJ OD 50% OD UTVRĐENE POČETNE VREDNOSTI, NA DRUGOM USMENOM JAVNOM NADMETANjU, AKO SE SA TIM PISMENO SAGLASI PORESKI OBVEZNIK.
Kada su zaplenjene stvari prodate, Poreska uprava će KUPCU, POSLE IZVRŠENE UPLATE IZNOSA ZA KOJI MU JE POKRETNA STVAR PRODATA, izdati dokument o prodaji imovine kojim se kupcu potvrđuje da je na njega preneto pravo svojine i da je pravni osnov sticanja prava svojine kupovina stvari u postupku prinudne naplate poreza.
Postupak prodaje zaplenjenih stvari prekida se kada postignuta cena dostigne visinu dugovanog poreza i sporednih poreskih davanja, a preostale stvari vraćaju se poreskom obvezniku.
Ako prodaja zaplenjenih stvari nije uspela na prvom usmenom javnom nadmetanju, kao i na narednim javnim nadmetanjima, odnosno putem neposredne pogodbe, U ROKU IZ STAVA 12. OVOG ČLANA, stvari se prenose u svojinu Republike rešenjem Poreske uprave po ceni koja će se utvrditi naknadnom procenom njihove vrednosti.
Pokretne stvari na usmenom javnom nadmetanju ili neposrednom pogodbom kupuju se u viđenom stanju.
O izvršenoj prodaji pokretnih stvari sastavlja se zapisnik.
Zaplena nepokretnosti koja nije upisana u odgovarajući registar
Član 106.
Zaplenu nepokretnosti koja nije upisana u odgovarajući registar vrši poreski izvršitelj u momentu popisa.
Pre pristupanja zapleni, poreski izvršitelj će pokazati dokumenat kojim potvrđuje svoja ovlašćenja i rešenje o prinudnoj naplati i pozvati poreskog obveznika da plati dugovani iznos.
Zaplena nepokretnosti iz stava 1. ovog člana sprovodi se u prisustvu dva punoletna svedoka.
Poreski izvršitelj ovlašćen je da udalji lice koje ometa sprovođenje prinudne naplate, kao i da zatraži pomoć policije ako se ometanje nastavi ili ako lice koje poseduje nepokretnost odbije da je učini dostupnom radi sprovođenja prinudne naplate.
U SLUČAJU IZ STAVA 4. OVOG ČLANA, POLICIJA JE DUŽNA DA PRUŽI ZATRAŽENU POMOĆ U NAJKRAĆEM ROKU OD PRIJEMA POZIVA.
O izvršenoj zapleni nepokretnosti IZ STAVA 1. OVOG ČLANA sastavlja se zapisnik.
Utvrđivanje početne vrednosti nepokretnosti
Član 107.
U roku od tri dana od konačnosti rešenja o prinudnoj naplati, Poreska uprava utvrđuje početnu vrednost nepokretnosti iz člana 106. stav 1. ovog zakona.
Način utvrđivanja početne vrednosti nepokretnosti uređuje ministar.
Početna vrednost nepokretnosti iz stava 1. ovog člana utvrđuje se rešenjem.
Prilikom utvrđivanja početne vrednosti nepokretnosti vodi se računa i o tome koliko nepokretnost manje vredi zbog toga što na njoj ostaju određena prava i tereti posle prodaje.
Protiv rešenja o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti poreski obveznik može izjaviti prigovor u roku od tri dana od dana prijema.
Protiv rešenja po prigovoru žalba nije dopuštena.
Opšte o prodaji nepokretnosti
Član 108.
Prodaji nepokretnosti pristupa se po isteku roka od osam dana od dana donošenja DANA KONAČNOSTI rešenja iz člana 107. stav 3, odnosno dostavljanje rešenja donetog po prigovoru iz člana 107. stav 5. ovog zakona, a do prodaje može doći i u kraćem roku, ako poreski obveznik na to pristane.
Poreska uprava, narednog dana po isteku roka iz stava 1. ovog člana, donosi zaključak o određivanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja.
Oglas o prodaji nepokretnosti objavljuje se na oglasnoj tabli organizacione jedinice Poreske uprave na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost i istovremeno se dostavlja, radi oglašavanja, dnevnom listu koji pokriva celu teritoriju Republike, kao i poreskom obvezniku, založnim poveriocima i licima koja imaju zakonsko pravo preče kupovine na toj nepokretnosti.
Oglas o određivanju prodaje nepokretnosti sadrži naročito:
1) opis i adresu zaplenjene nepokretnosti koja se prodaje;
2) utvrđenu početnu vrednost nepokretnosti;
3) naznačenje službenosti i tereta koje preuzima kupac;
4) način, mesto, datum i sat prodaje;
5) iznos depozita koji polažu lica koja učestvuju na usmenom javnom nadmetanju;
6) rok u kojem je kupac nepokretnosti dužan da uplati iznos za koji mu je nepokretnost prodata.
Na nepokretnosti prodatoj javnim nadmetanjem ili na drugi način ne postoji pravo reklamacije.
Prodaja nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja
Član 109.
Prodaja nepokretnosti vrši se u sedištu organizacione jedinice Poreske uprave koja tu prodaju sprovodi.
Na usmenom javnom nadmetanju mogu učestvovati samo lica koja su položila depozit.
Depozit iz stava 2. ovog člana polaže se na račun Poreske uprave u visini od 5% utvrđene početne vrednosti nepokretnosti.
Ponuđačima čija ponuda nije prihvaćena depozit se vraća odmah po zaključenju javnog nadmetanja.
Zainteresovani ponuđači imaju pravo da najkasnije do dana održavanja javne prodaje razgledaju nepokretnost koja je predmet javne prodaje.
Na prvom usmenom javnom nadmetanju nepokretnost se ne može prodati po ceni nižoj od 75% utvrđene početne vrednosti.
Ako se nepokretnost ne proda na prvom usmenom javnom nadmetanju, zaključkom se određuje i zakazuje drugo u roku od osam dana od dana održavanja prvog javnog nadmetanja.
Na drugom usmenom javnom nadmetanju nepokretnost se ne može prodati po ceni nižoj od 50% utvrđene početne vrednosti.
Ako nepokretnost ne bude prodata ni na drugom usmenom javnom nadmetanju, javna nadmetanja se ponavljaju na način iz stava 7. ovog člana, sa najnižom cenom od jedne trećine utvrđene početne vrednosti, sve do prodaje nepokretnosti, odnosno isteka roka iz člana
110. stav 1. ovog zakona.
Nepokretnost se može prodati po ceni nižoj od utvrđene početne vrednosti, odnosno po ceni nižoj od 50% utvrđene početne vrednosti, ako se sa tim pismeno saglasi poreski obveznik.
NEPOKRETNOST SE MOŽE PRODATI NA PRVOM USMENOM JAVNOM NADMETANjU ZA IZNOS MANjI OD 75% OD UTVRĐENE POČETNE VREDNOSTI, ODNOSNO PO CENI NIŽOJ OD 50% OD UTVRĐENE POČETNE VREDNOSTI, NA DRUGOM USMENOM JAVNOM NADMETANjU, AKO SE SA TIM PISMENO SAGLASI PORESKI OBVEZNIK.
O toku usmenog javnog nadmetanja sastavlja se zapisnik.
Po okončanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja, Poreska uprava donosi rešenje o prodaji nepokretnosti.
Postupak sa ostvarenim prihodom od prodaje
nepokretnosti
Član 111.
Kupac nepokretnosti dužan je da uplati iznos za koji mu je nepokretnost prodata u roku od osam dana od dana zaključenja usmenog javnog nadmetanja, po umanjenju tog iznosa za položeni depozit, koji postaje deo plaćene cene.
U slučaju da kupac u ostavljenom roku ne uplati iznos za koji mu je nepokretnost prodata, prodaja se rešenjem oglašava nevažećom, a kupac gubi pravo na povraćaj položenog depozita I NE MOŽE BITI PONUĐAČ U POSTUPKU PRODAJE TE NEPOKRETNOSTI, U PERIODU OD ŠEST MESECI.
U SLUČAJU IZ STAVA 2. OVOG ČLANA, PORESKA UPRAVA POZIVA DRUGOG NAJPOVOLjNIJEG PONUĐAČA, AKO PONUĐENA CENA NIJE NIŽA OD CENE PROPISANE OVIM ZAKONOM, DA SE IZJASNI DA LI KUPUJE NEPOKRETNOST ZA PONUĐENI IZNOS. AKO DRUGI NAJPOVOLjNIJI PONUĐAČ PISMENO PRISTANE DA KUPI NEPOKRETNOST ZA PONUĐENU CENU, DONOSI SE REŠENjE O PRODAJI NEPOKRETNOSTI TOM PONUĐAČU.
AKO KUPAC IZ STAVA 3. OVOG ČLANA NE UPLATI IZNOS, ZA KOJI MU JE NEPOKRETNOST PRODATA U OSTAVLjENOM ROKU, PRODAJA SE REŠENjEM OGLAŠAVA NEVAŽEĆOM, A KUPAC GUBI PRAVO NA POVRAĆAJ POLOŽENOG DEPOZITA AKO MU NIJE VRAĆEN I NE MOŽE BITI PONUĐAČ U POSTUPKU PRODAJE TE NEPOKRETNOSTI U PERIODU OD ŠEST MESECI.
U SLUČAJU IZ STAVA 4. OVOG ČLANA PORESKA UPRAVA NASTAVLjA POSTUPAK PRODAJE NEPOKRETNOSTI U ROKU OD OSAM DANA OD DANA DONOŠENjA REŠENjA O OGLAŠAVANjU PRODAJE NEVAŽEĆOM, NA NAČIN I POD USLOVIMA KOJI SU VAŽILI ZA USMENO JAVNO NADMETANjE KOJE SE PONAVLjA.
U slučaju postojanja prioritetnog hipotekarnog potraživanja drugog poverioca na prodatoj nepokretnosti, iz iznosa određenog u stavu 1. ovog člana prvo se namiruje potraživanje tog poverioca u skladu sa članom 110. stav 7. ovog zakona.
Po izvršenoj uplati iznosa za koji je nepokretnost prodata usmenim javnim nadmetanjem, odnosno neposrednom pogodbom i konačnosti rešenja o prodaji nepokretnosti iz člana 109. stav 12. i člana 110. stav 4. ovog zakona, Poreska uprava donosi rešenje o predaji nepokretnosti kupcu.
Rešenje o prodaji nepokretnosti kupcu iz člana 109. stav 12. i člana 110. stav 4. ovog zakona dostavlja se i poreskom obvezniku i organu nadležnom za vođenje registra nepokretnosti.
Po konačnosti rešenja o namirenju prioritetnog hipotekarnog poverioca iz člana 110 stava 7. ovog zakona, Poreska uprava dostavlja to rešenje, uz dokaz da je izvršena uplata, organu nadležnom za vođenje registra nepokretnosti, radi brisanja hipoteke na nepokretnosti.
Na zaštitu kupca i njegovih prava, kao i na sve ostalo što nije posebno uređeno ovim zakonom u vezi sa prodajom nepokretnosti, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje izvršni postupak.
Proglašenje nesolventnosti
Član 112.
Kada se u postupku prinudne naplate utvrdi da poreski obveznik nema imovinu iz koje se poreski dug prinudnom naplatom može namiriti, odnosno da mu je imovina koja se predaje Republici po vrednosti manja od poreskog duga, Poreska uprava će rešenjem konstatovati njegovu privremenu nesolventnost i pokrenuti stečajni postupak, u svojstvu poverioca, u skladu sa zakonom, ako je poreski obveznik pravno lice ,ODNOSNO PREDUZETNIK.
Ako poreski obveznik ponovo postane solventan, Poreska uprava stavlja van snage rešenje o proglašenoj nesolventnosti i nastavlja postupak prinudne naplate.
Član 128.
Poreski inspektor sastavlja zapisnik o terenskoj kontroli.
Svaka stranica zapisnika mora biti označena rednim brojem i potpisana.
Zapisnik o terenskoj kontroli dostavlja poreskom obvezniku, u roku od tri dana od dana završetka kontrole.
Na zapisnik o terenskoj kontroli poreski obveznik ima pravo da podnese primedbe u roku od pet dana od dana prijema zapisnika ,OSIM NA DONETO USMENO REŠENjE IZ ČLANA 133. STAV 2. OVOG ZAKONA.
Ako su primedbe podnete na stranom jeziku u roku iz stava 4. ovog člana, smatraće se da su blagovremeno podnete ako se u roku od naredna dva dana dostavi prevod primedbi na srpski jezik overen od strane ovlašćenog lica.
Ako su u primedbama izneti novi dokazi i činjenice, zbog kojih bi trebalo promeniti činjenično stanje utvrđeno u zapisniku ili izmeniti ranije pravne ocene, poreski inspektor će o takvim dokazima i činjenicama ili o novim pravnim ocenama sastaviti dopunski zapisnik.
Na dopunski zapisnik iz stava 6. ovog člana ne može se izjaviti prigovor.
Ako se na osnovu zapisnika, odnosno dopunskog zapisnika o terenskoj kontroli utvrdi da nema osnova za izmenu poreske obaveze, o tome se poreski obveznik obaveštava u pismenoj formi, u roku od 30 dana od dana uručenja zapisnika, odnosno dopunskog zapisnika.
Mere privremene zabrane obavljanja delatnosti u toku
poreske kontrole
Član 131.
U toku poreske kontrole poreski inspektor može poreskom obvezniku izreći zabranu vršenja delatnosti u trajanju do 30 60 dana ako utvrdi da se:
1) delatnost obavlja tako da robu i usluge ne prati verodostojna dokumentacija od značaja za utvrđivanje poreza (otpremnica, faktura, izjava kupca i dr.);
2) izbegava utvrđivanje i plaćanje poreza tako što se ne uplaćuje dnevni pazar, u skladu sa propisima;
3) izbegava utvrđivanje i plaćanje poreza radnim angažovanjem lica koja nemaju zaključen ugovor o radu ili drugi akt o radnom angažovanju donet u skladu sa propisima o radnim odnosima, kao i ako ta lica nisu, u skladu sa propisima, prijavljena nadležnoj organizaciji
obaveznog socijalnog osiguranja;
4) promet od prodaje roba ili pružanja usluga ne registruje preko fiskalne kase ili na drugi propisani način.
ZABRANA VRŠENjA DELATNOSTI PORESKOM OBVEZNIKU IZRIČE SE ZA POSLOVNE PROSTORIJE PORESKOG OBVEZNIKA U KOJIMA SU U TOKU PORESKE KONTROLE UTVRĐENE NEPRAVILNOSTI IZ STAVA 1. TAČ. 1)-4) OVOG ČLANA.
Rešenje o merama
Član 133.
Mere iz čl. 130. i 131. i člana 132. stav 4. ovog zakona poreski inspektor naređuje rešenjem.
Poreski inspektor može mere iz člana 130. ovog zakona narediti usmenim rešenjem, kada oceni da je ugrožena naplata poreza.
Konstatacija o donetom usmenom rešenju unosi se u zapisnik o poreskoj kontroli.
U SLUČAJU IZ STAVA 2. OVOG ČLANA, PORESKI INSPEKTOR JE DUŽAN DA U ROKU OD TRI DANA OD DANA IZDAVANjA USMENOG REŠENjA, DONESE REŠENjE U PISMENOM OBLIKU I DOSTAVI GA PORESKOM OBVEZNIKU.
Mere iz člana 132. stav 3. ovog zakona donosi rešenjem Poreska uprava.
Postupak sa stvarima oduzetim u postupku kontrole
Član 134.
Kad poreski inspektor naredi meru oduzimanja stvari iz člana 130. ovog zakona, dužan je DA UTVRDI VREDNOST ODUZETIH STVARI I da ih uskladišti na mestu određenom aktom ministra . iz stava 5. ovog člana.
VREDNOST STVARI IZ STAVA 1. OVOG ČLANA UTVRĐUJE SE U VISINI NABAVNE CENE ODUZETE STVARI, ODNOSNO CENE KOŠTANjA TIH ILI SLIČNIH STVARI U MOMENTU ODUZIMANjA.
Ako je oduzeta stvar podložna kvarenju ili ako njeno čuvanje iziskuje velike troškove, Poreska uprava postupa na način iz člana 104. stav 3. ovog zakona.
Prodaja stvari iz stava 2. ovog člana vrši se po postupku koji se primenjuje u prinudnoj naplati.
Po konačnosti rešenja iz člana 133. stav 1. ovog zakona, odnosno po okončanju postupka pokrenutog u skladu sa odredbama člana 138. ovog zakona, oduzete stvari, osim stvari iz stava 2. ovog člana, prodaju se putem javne prodaje, odnosno preko trgovačke mreže, a oduzete cigarete i alkoholna pića bez kontrolne akcizne markice komisijski se uništavaju.
Postupak sa stvarima iz st. 2-4. ovog člana bliže uređuje ministar.
JAVNA PRODAJA ODUZETIH STVARI IZ STAVA 4. OVOG ČLANA VRŠI SE PUTEM USMENOG JAVNOG NADMETANjA NA KOME SE ODUZETE STVARI NE MOGU PRODATI PO CENI NIŽOJ OD 80% OD NjIHOVE PROCENjENE VREDNOSTI, A KVARLjIVA ROBA PO CENI NIŽOJ OD 50% OD NjIHOVE PROCENjENE VREDNOSTI.
VLADAUREĐUJE POSTUPAK SA ODUZETIM STVARIMA IZ OVOG ČLANA ZA SLUČAJ KAD SE ODUZETE STVARI NE PRODAJU NA PONOVLjENIM USMENIM JAVNIM NADMETANjIMA, POD USLOVOM IZ STAV 6. OVOG ČLANA, U ROKU OD TRI MESECA OD PRAVOSNAŽNOSTI REŠENjA IZ ČLANA 133. STAV 1. OVOG ZAKONA, ODNOSNO PO OKONČANjU POSTUPKA POKRENUTOG U SKLADU SA ODREDBAMA ČLANA 138. OVOG ZAKONA.
KUPAC ODUZETIH STVARI NE MOŽE BITI PORESKI OBVEZNIK, LICE ZAPOSLENO U PORESKOJ UPRAVI I SA NjIMA POVEZANA LICA.
Sredstva ostvarena prodajom stvari, po odbitku troškova, uplaćuju se u budžet Republike.
Poreska policija
Član 135.
Otkrivanje poreskih krivičnih dela i njihovih izvršilaca obavlja Poreska policija.
Poreska krivična dela su krivična dela uređena ovim zakonom.
Radi otkrivanja poreskih krivičnih dela i njihovih izvršilaca, Poreska policija u pretkrivičnom postupku može da postupa kao organ unutrašnjih poslova i ovlašćena je da, u skladu sa zakonom i u saradnji s ovim organom, preduzima potražne radnje, izuzev ograničenja kretanja, kao i da pozove i sasluša osumnjičenog, sa pravom na njegovo prinudno dovođenje.
Oblik i način ostvarivanja saradnje iz stava 3. ovog člana sporazumno će svojim aktom bliže urediti ministar finansija i ekonomije i ministar unutrašnjih poslova.
PORESKA KRIVIČNA DELA SU KRIVIČNA DELA UTVRĐENA OVIM I DRUGIM ZAKONOM, KOJA KAO MOGUĆU POSLEDICU IMAJU POTPUNO ILI DELIMIČNO IZBEGAVANjE PLAĆANjA POREZA, SAČINjAVANjE ILI PODNOŠENjE FALSIFIKOVANOG DOKUMENTA OD ZNAČAJA ZA OPOREZIVANjE, UGROŽAVANjE NAPLATE POREZA I PORESKE KONTROLE, NEDOZVOLjEN PROMET AKCIZNIH PROIZVODA I DRUGE NAZAKONITE RADNjE KOJE SU U VEZI SA IZBEGAVANjEM I POMAGANjEM U IZBEGAVANjU PLAĆANjA POREZA.
RADI OTKRIVANjA PORESKIH KRIVIČNIH DELA I NjIHOVIH IZVRŠILACA PORESKA POLICIJA U PREDKRIVIČNOM POSTUPKU POSTUPA KAO ORGAN UNUTRAŠNjIH POSLOVA I OVLAŠĆENA JE DA, U SKLADU SA ZAKONOM, PREDUZIMA SVE POTRAŽENE RADNjE, IZUZEV OGRANIČENjA KRETANjA.
PORESKA POLICIJA, U SKLADU SA ODREDBAMA ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE KRIVIČNI POSTUPAK, MOŽE POZIVATI I SASLUŠAVATI OSUMNjIČENOG UKLjUČUJUĆI I NjEGOVO PRINUDNO DOVOĐENjE, PRE POKRETANjA KRIVIČNOG POSTUPKA IZVRŠITI PRETRESANjE STANA, POSLOVNIH ILI DRUGIH PROSTORIJA, PREVOZNIH SREDSTAVA I LICA KADA POSTOJE OSNOVI SUMNjE DA JE IZVRŠENO PORESKO KRIVIČNO DELO I IZVRŠITI PRINUDNO ODUZIMANjE PREDMETA KOJI MOGU POSLUŽITI KAO DOKAZ U KRIVIČNOM POSTUPKU ZA PORESKA KRIVIČNA DELA. PRETRESANjE STANA I DRUGIH PROSTORIJA MOŽE SE VRŠITI SAMO NA OSNOVU ODLUKE SUDA I UZ PRISUSTVO DVA SVEDOKA.
MERE IZ STAVA 4. OVOG ČLANA PORESKA POLICIJA PREDUZMA U SARADNjI SA ORGANOM UNUTRAŠNjIH POSLOVA, KAO I MERE IZ STAVA 3. OVOG ČLANA KADA SE ONE PREDUZIMAJU PRINUDNIM PUTEM.
OBLIK I NAČIN OSTVARIVANjA SARADNjE IZ STAVA 5. OVOG ČLANA SPORAZUMNO ĆE SVOJIM AKTOM BLIŽE UREDITI MINISTAR FINANSIJA I MINISTAR UNUTRAŠNjIH POSLOVA.
Radni odnosi
Član 169.
Na zaposlene u Poreskoj upravi primenjuju se propisi o državnoj upravi, propisi o radnim odnosima i platama u državnim organima, kao i propisi iz oblasti zdravstvenog i penzijsko- invalidskog osiguranja i obrazovanja, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.
Lice koje je u drugom organu, organizaciji ili pravnom licu bilo u radnom odnosu do pet godina, a zasniva radni odnos u Poreskoj upravi na radnom mestu poreskog inspektora ili inspektora Poreske policije, dužno je da u roku od šest meseci od zasnivanja radnog odnosa položi dopunski stručni ispit, na način i prema programu koji donosi ministar.
Pripravnik u Poreskoj upravi, pored stručnog ispita za zaposlene u državnim organima, polaže i stručni ispit na način i po programu iz stava 2. ovog člana.
Zaposleni u Poreskoj upravi dužni su da izvršavaju naloge direktora, odnosno neposrednog rukovodioca izdate radi obavljanja poslova, osim onih kojima se nalaže izvršenje radnji koje predstavljaju krivično delo.
Zaposleni u Poreskoj upravi su dužni da poslove iz svoje nadležnosti obavljaju i posle isteka radnog vremena, subotom, nedeljom i u dane državnih praznika, kada je to neophodno.
Zaposleni u Poreskoj upravi ne mogu obavljati poslove koji su nespojivi sa službenom dužnošću, a prilikom obavljanja poslova iz svoje nadležnosti dužni su da poštuju pravila ponašanja zaposlenih u Poreskoj upravi.
Zaposleni su dužni da se stručno obrazuju, osposobljavaju i usavršavaju prema programu Poreske uprave.
Inspektoru Poreske policije računa se uvećani staž osiguranja, tako što se svakih 12 meseci efektivno provedenih na radu računa kao 16 meseci staža osiguranja.
Inspektoru Poreske policije, PORESKOM INSPEKTORU I PORESKOM IZVRŠITELjU kod koga nastanu promene u psihofizičkom ili opštem zdravstvenom stanju, koje ga čine nesposobnim za vršenje poslova inspektora Poreske policije, PORESKOG INSPEKTORA I PORESKOG IZVRŠITELjA, prestaje radni odnos, ako ne postoji mogućnost raspoređivanja na druge poslove u Poreskoj upravi.
Promenom psihofizičkog ili opšteg zdravstvenog stanja iz stava 9. ovog člana smatra se gubitak radne sposobnosti u smislu propisa o penzijsko-invalidskom osiguranju, a inspektor Poreske policije, PORESKI INSPEKTOR I PORESKI IZVRŠITELj kome po tom osnovu prestane radni odnos ima pravo na invalidsku penziju.
PROMENE PSIHOFIZIČKOG ILI OPŠTEG ZDRAVSTVENOG STANjA IZ STAVA 9. OVOG ČLANA UTVRĐUJE NADLEŽNA KOMISIJA ORGANIZACIJE OBAVEZNOG SOCIJALNOG OSIGURANjA, NA PREDLOG DIREKTORA PORESKE UPRAVE ILI LICA KOJE ON OVLASTI.
Sredstva za rad
Član 170.
Sredstva za rad Poreske uprave obezbeđuju se u budžetu Republike.
Za stručno obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih, projektovanje i izgradnju informacionog sistema, nabavku opreme za rad, izgradnju i kupovinu poslovnog prostora i stimulativno nagrađivanje zaposlenih, KAO I ZA FINANSIRANjE SVIH OSTALIH APROPRIJACIJA UTVRĐENIH BUDžETOM REPUBLIKE ZA TEKUĆU GODINU, Poreskoj upravi pripada:
1) 1% 5% od naplaćenih sporednih poreskih davanja, osim troškova postupka prinudne naplate poreza i troškova poreskoprekršajnog postupka;
2) 10% od naplaćenih oporezovanih neprijavljenih prihoda ;
3) POSEBNA JEDNOKRATNA TAKSA NA PRINUDNU NAPLATU POREZA IZ ČLANA 83. STAV 1. OVOG ZAKONA;
4) CELOKUPNI IZNOS TROŠKOVA POSTUPKA PRINUDNE NAPLATE POREZA I SPOREDNIH PORESKIH DAVANjA I TROŠKOVA PORESKOPREKRŠAJNOG POSTUPKA ZA REFUNDACIJU OVIH TROŠKOVA KOJI U PORESKOM POSTUPKU PRETHODNO PADAJU NA TERET SREDSTAVA PORESKE UPRAVE.
Raspored sredstava iz stava 2. ovog člana vrši se finansijskim planom Poreske uprave.
ČLAN 173A
KO U NAMERI DA OSTVARI PRAVO NA NEOSNOVAN POVRAĆAJ POREZA I PORESKI KREDIT, PODNESE PORESKU PRIJAVU NEISTINITOG SADRŽAJA, U KOJOJ ISKAŽE IZNOS ZA POVRAĆAJ VEĆI OD 100.000 DINARA KAZNIĆE SE ZATVOROM OD ŠEST MESECI DO PET GODINA I NOVČANOM KAZNOM.
AKO JE ISKAZANI IZNOS ZA POVRAĆAJ I PORESKI KREDIT VEĆI OD 3.000.000 DINARA UČINILAC ĆE SE KAZNITI ZATVOROM OD JEDNE DO DESET GODINA I NOVČANOM KAZNOM.
PREDUZETNIKU I ODGOVORNOM LICU U PORESKOM OBVEZNIKU ZA KRIVIČNO DELO IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA IZRIČE SE I MERA BEZBEDNOSTI ZABRANE VRŠENjA SAMOSTALNE DELATNOSTI, POZIVA, DELATNOSTI ILI DUŽNOSTI OD JEDNE DO PET GODINA.
Ugrožavanje naplate poreza i poreske kontrole
Član 175.
Ko u nameri da ugrozi naplatu poreza, koji je utvrđen njemu ili drugom licu, u postupku naplate, odnosno poreske kontrole sakrije, otuđi, uništi ili učini neupotrebljivom stvar koja je predmet prinudne naplate poreza, odnosno poreske kontrole, ili ko daje lažne podatke o činjenicama koje su od značaja za sprovođenje prinudne naplate poreza, odnosno poreske kontrole, kazniće se zatvorom do jedne godine i novčanom kaznom.
ČLAN 175.
KO U NAMERI DA UGROZI NAPLATU POREZA KOJI NIJE DOSPEO ZA NAPLATU ILI KOJI NIJE UTVRĐEN, ALI JE POKRENUT POSTUPAK UTVRĐIVANjA ILI KONTROLE, ODNOSNO POREZA KOJI JE UTVRĐEN NjEMU ILI DRUGOM LICU, PO USTANOVLjAVANjU PRIVREMENE MERE ZA OBEZBEĐENjE NAPLATE POREZA U SKLADU SA ZAKONOM, ODNOSNO U POSTUPKU PRINUDNE NAPLATE ILI PORESKE KONTROLE OTUĐI, SAKRIJE, OŠTETI, UNIŠTI ILI UČINI NEUPOTREBLjIVOM STVAR NA KOJOJ JE USTANOVLjENA PRIVREMENA MERA ZA OBEZBEĐENjE NAPLATE, ODNOSNO STVAR KOJA JE PREDMET PRINUDNE NAPLATE POREZA ILI PORESKE KONTROLE, KAZNIĆE SE ZATVOROM DO JEDNE GODINE I NOVČANOM KAZNOM.
KAZNOM ZATVORA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA KAZNIĆE SE I KO DAJE LAŽNE PODATKE O ČINjENICAMA KOJE SU OD ZNAČAJA ZA SPROVOĐENjE PRINUDNE NAPLATE POREZA, ODNOSNO PORESKE KONTROLE.
Poreski prekršaji poreskih posrednika i drugih
poreskih dužnika
Član 181.
Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u:
1) sudu, organu lokalne samouprave, advokatskoj komori, profesionalnom udruženju, kao i u drugom organu ili organizaciji nadležnim za upis u odgovarajući registar, ako Poreskoj upravi ne dostavi, ili ne dostavi u predviđenom roku propisano obaveštenje i ako izvrši upis osnivanja pravnih lica i radnji u odgovarajući registar bez dokaza o plaćenom porezu i sporednim poreskim davanjima osnivača i ranije osnovanih pravnih lica čiji su oni osnivači (član 29. st. 1, 2. i 4. i član 184);
1) SUDU, ORGANU LOKALNE SAMOUPRAVE, ADVOKATSKOJ KOMORI, PROFESIONALNOM UDRUŽENjU, KAO I U DRUGOM ORGANU ILI ORGANIZACIJI NADLEŽNIM ZA UPIS U ODGOVARAJUĆI REGISTAR, AKO PORESKOJ UPRAVI NE DOSTAVI, ILI NE DOSTAVI U PREDVIĐENOM ROKU PROPISANO OBAVEŠTENjE, ODNOSNO PODATKE (ČLAN 29. STAV 2. I ČLAN 184);
2) upravnom, odnosno sudskom organu koji vodi evidencije ili donosi odluke o mestu prebivališta, rođenju ili smrti fizičkog lica, odnosno proglašenju nestalog lica za umrlo, ako Poresku upravu ne obavesti, ili ne obavesti u propisanom roku o podacima od značaja za utvrđivanje poreza (član 29. stav 3);
2a) banci, ako ne obustavi izvršrnje naloga poreskog obveznika za prenosa sredstava od momenta prijema rešenja o oduzimanju PIB-a (član 26. stav 5.);
2B) BANCI, AKO NE OBUSTAVI IZMIRIVANjE NOVČANIH OBAVEZA KOJE PORESKI OBVEZNIK IMA PREMA TREĆIM LICIMA NA OSNOVU UGOVORA O PROMENI POVERILACA, ODNOSNO DUŽNIKA U ODREĐENOM OBLIGACIONOM ODNOSU (ASIGNACIJA, CESIJA I DR.), PO OSNOVU PREBIJANjA (KOMPENZACIJA) I PO DRUGOM OSNOVU U SKLADU SA ZAKONOM (ČLAN 87A);
2V) ORGANIZACIJI ZA PRINUDNU NAPLATU, AKO NE OBRAČUNA KAMATU NA NAČIN PROPISAN OVIM ZAKONOM, OD DANA DONOŠENjA REŠENjA DO DANA PRENOSA CELOKUPNOG IZNOSA POREZA I SPOREDNIH PORESKIH DAVANjA I AKO IZNOS OBRAČUNATE KAMATE NE PRENESE NA ODGOVARAJUĆE RAČUNE JAVNIH PRIHODA (ČLAN 95. STAV 2);
3) banci, ako pravnom licu, preduzetniku ili fizičkom licu otvori račun bez podnetog dokaza o izvršenoj registraciji(član 30. stav 1);
4) Poreskoj upravi, odnosno kod banke, ako ne izvrši, odnosno ne izvrši u propisanom roku, ili uz pripadajuću kamatu povraćaj više ili pogrešno plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja, odnosno poresku refakciju (član 65. stav 3);
5) banci, ako nalog poreskog obveznika za prenos sredstava na uplatne raune javnih prihoda ne izvrši u propisanom roku ili na propisani način (sukcesivno – prema prilivu sredstava) ili prvenstveno u odnosu na ostale naloge tog lica (član 69. st. 2. i 3. i član 95. stav 3.);
6) organu nadležnom za vođenje založnog registra pokretnih stvari, registra nepokretnosti, odnosno registra blokiranih računa, ako ne upiše založno pravo poreskog poverioca u propisanom roku (član 87. stav 5. i član 188. st. 1. i 4);
7) organu nadležnom za vođenje registra nepokretnosti, ako ne dostavi, ili ne dostavi u propisanom roku, Poreskoj upravi traženi izvod iz javnih knjiga o nepokretnostima koje su svojina poreskog obveznika i izveštaj da li je upisana hipoteka drugog poverioca (član 90. stav 2);
8) banci, ako prinudnu naplatu iz novčanih sredstava poreskog obveznika ne vrši u skladu sa zakonom, ili ako ne izvrši rešenje o naplati poreskog duga obveznika naplatom iz sredstava te banke u skladu sa zakonom (član 95. st. 2. i 3);
9) banci ili drugom pravnom licu, kod kojeg se čuvaju hartije od vrednosti poreskog obveznika, ako Poreskoj upravi ne dostavi ili ne dostavi u propisanom roku podatke o tim hartijama od vrednosti sa procenom njihove vrednosti, odnosno ako u propisanom roku ne proda te hartije od vrednosti ili ih ne proda pod najboljim uslovima na tržištu, ili ako ostvarena sredstva po odbitku propisane provizije i troškova ne uplati na račun Poreske uprave (član 98. st. 3-5);
10) banci, ako ne postupi po rešenju Poreske uprave o zabrani raspolaganja sredstvima na računu poreskog obveznika (član 132. stav 3. tačka 1);
11) državnom organu i organizaciji, organu teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, ako Poreskoj upravi ne dostavi činjenice koje je doznalo obavljajući poslove iz svog delokruga, a koje ukazuju na mogućnost da poreska obaveza nije ispunjena (član 158);
12) banci, ako ne obustavi, ili ne obustavi u propisanom roku sve transakcije preko računa pravnog lica, preduzetnika ili fizičkog lica koji nisu dostavili dokaz o izvršenoj registraciji (član 185. stav 2);
13) banci, ako ne postupi po rešenju o prinudnoj naplati iz novčanih potraživanja poreskog obveznika i ne izvrši prenos sredstava sa računa njegovog dužnika na propisani uplatni račun javnih prihoda, odnosno ako ne izvrši rešenje o prinudnoj naplati dugovanog iznosa neposredno iz sredstava te banke u skladu sa zakonom (član 189).