Na osnovu člana 45. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05-ispravka, 101/07 i 65/08),
Vlada donosi
STRATEGIJU RAZVOJA I PROMOCIJE DRUŠTVENO ODGOVORNOG POSLOVANjA U REPUBLICI SRBIJI
ZA PERIOD OD 2010. DO 2015. GODINE
I. UVOD
Strategija razvoja i promocije društveno odgovornog poslovanja u Republici Srbiji za period od 2010. do 2015. godine (u daljem tekstu: Strategija) predstavlja akt kojim se na celovit način utvrđuje stanje u oblasti društveno odgovornog poslovanja (u daljem tekstu: DOP ). Kao zemlja koja teži da se pridruži Evropskoj uniji, Republika Srbija je u obavezi da prihvati standarde i prakse Evropske unije, što uključuje i priznavanje i promovisanje DOP-a i njegovog doprinosa socijalnom skladu i održivoj konkurentnosti i razvoju.
Vlada je rešena da ispuni zahteve koji su definisani na samitima u Lisabonu i Kopenhagenu i koji se odnose na socijalnu inkluziju, milenijumske razvojne ciljeve i ciljeve definisane u Strategiji za smanjenje siromaštva i Nacionalnoj strategiji održivog razvoja za period od 2008. do 2017. godine („Službeni glasnik RS“, br. 57/08).
Okvir za izradu Strategije je, od strane Evropske komisije, proklamovana važnost socijalne dimenzije i potreba da se osigura da ekonomske i socijalne politike, kao i politike zapošljavanja, uzajamno deluju na pozitivan način, kao i da se socijalna zaštita posmatra kao produktivni faktor.
1. Stanje DOP-a u Republici Srbiji – razumevanje i obim
Iako su promotivne aktivnosti stvorile određeni stepen svesti o terminu i konceptu DOP-a i dalje možemo smatrati da je za širu javnost u zemlji koncept nejasan.
U Republici Srbiji ne postoji ministarstvo ili posebna organizaciona jedinica unutar ministarstva koje se bavi isključivo promocijom i razvojem DOP-a, ali je Vlada, preko Ministarstva rada i socijalne politike, preduzela sveobuhvatne napore kako bi ustanovila javnu politiku u ovoj oblasti. Vlada, takođe, preduzima ozbiljne korake da uvrsti pitanja DOP-a u zakone i propise, kao deo procesa priključivanja zemlje Evropskoj uniji.
Što se tiče samog poslovnog sektora i angažmana u oblasti DOP-a, primetno je da jedan broj kompanija u Republici Srbiji i dalje smatra da je DOP oruđe odnosa sa javnošću za poboljšanje imidža ili ugleda te kompanije u društvu. DOP ima potencijal da postane mnogo više od toga, odnosno da stvori dodatu vrednost u društvu, ekonomiji i životnoj sredini i time donese korist ne samo malobrojnoj eliti već i čitavom društvu. Ohrabrujuće je to što jedan broj kompanija namerno izbegava da „promoviše” svoje društveno odgovorne aktivnosti što ukazuje na povećanu svest o koristi koju nosi praktikovanje DOP-a.
Kao i u drugim zemljama u tranziciji postoje primeri kada kompanije smatraju da DOP podrazumeva poštovanje zakona i ne nastoje da izađu izvan zakonskih odredbi kako bi umanjile negativne i uvećale pozitivne efekte na društvo i životnu sredinu. U toku pripreme Strategije, predstavnici glavnih aktera u ovom procesu prepoznali su da je poštovanje zakona preduslov, ali i da kompanije moraju da krenu i dalje od toga, ako žele da budu okarakterisane kao društveno odgovorne.
DOP možemo da definišemo u tri nivoa:
prvo, obuhvata poštovanje zakonskih obaveza (npr. porez, zdravlje i bezbednost, prava radnika, odnosno prava iz rada i po osnovu rada, prava potrošača, regulativa u oblasti životne sredine) i standarda industrije;
drugo, uključuje umanjivanje ili eliminisanje negativnih efekata poslovanja po društvo i upravljanje rizikom (na primer, od povrede ljudskih prava ili zagađenja);
uvećava pozitivne efekte poslovanja i stvaranja vrednosti kroz inovacije, investicije i partnerstva usmerena ka društvenom dobru i dobru po životnu sredinu (na primer, otvaranje radnih mesta, društveni i ekonomski razvoj i razrešenje konflikta).
Dobar deo najvećih kompanija u Republici Srbiji imaju visok nivo svesti o značaju DOP-a i strateški su orijentisane ka preuzimanju odgovorne i konstruktivne uloge i davanju takvog doprinosa u zajednici. Ipak, ova praksa sprovodi se uglavnom u kompanijama sa inostranim vlasništvom, naročito u kompanijama koje su u okviru multinacionalnih korporacija, iako na ovakvo viđenje stvari može uticati i gorepomenuta praksa koju sprovode neke manje kompanije kada izbegavaju objavljivanje svojih aktivnosti vezano za DOP. Neke transnacionalne korporacije imaju inovativan pristup DOP-u i pokušavaju da prilagode svoj globalni pristup DOP-u specifičnim odlikama lokalne sredine i iskoriste domaće iskustvo i dostignuća iz prošlosti. Ostale transnacionalne korporacije primenjuju siromašnije prakse DOP-a u drugim zemljama nego u svojim matičnim zemljama čime pokazuju „dvostruke aršine u oblasti DOP-a”. Ipak, integracija DOP-a u poslovne strategije i organizacionu strukturu kompanija tek se postepeno povećava.
Nedavno objavljen izveštaj o dobrim praksama DOP-a u Republici Srbiji pruža informacije o stanju uključenosti u DOP među anketiranim kompanijama (uglavnom velikim) u nekoliko značajnih oblasti DOP-a, a to su: zaštita životne sredine, bezbednost i zdravlje na radu, ljudska prava, angažovanje u zajednici, poslovni standardi i tržišne prakse. Oblasti koje se nalaze u prvom planu pri sprovođenju DOP-a jesu one koje se tiču životne sredine i fer ophođenja sa radnicima. U ovim oblastima deluje kao da se kompanije u potpunosti pridržavaju zakona i propisa, ali takođe su u mogućnosti da ponude originalna rešenja i pokažu proaktivan pristup u potrazi za najboljim rešenjima za unapređenje. Najznačajniji napredak postignut je u razvoju programa volontiranja koji su se proširili na veliki broj kompanija.
Što se tiče angažovanja u zajednici, glavni fokus u ovom uzorku je na filantropskim aktivnostima i sponzorstvima, nasuprot manjeg angažovanja u podržavanju nauke i obrazovanja, davanju školarina i poboljšanju infrastrukture. U nekim slučajevima velike privatizovane domaće kompanije su glavni pokretači DOP-a u manjim zajednicama i daju osnovu za dobrobit i životni standard u čitavim regionima. Uopšteno govoreći, u poslovnoj zajednici i dalje nema dovoljno DOP inicijativa koje bi bile istovremeno korisne za zajednicu i donosile zaradu kompanijama.
Republika Srbija, kao zemlja koja je još uvek u procesu tranzicije, dodatno je pogođena svetskom ekonomskom krizom koja ostavlja dubok trag na njenoj društvenoj mapi. Svetska ekonomska kriza ozbiljno je uticala na veliki broj kompanija, naročito na one kompanije koje su orijentisane na izvoz, kao i na kompanije koje su povezane sa multinacionalnim kooperacijama koje posluju u Republici Srbiji što ima za posledicu smanjen broj filantropskih i dobrotvornih aktivnosti. U periodu ekonomskih poteškoća kompanije bi mogle da pokažu svoju odgovornost na druge prikladnije načine kao što je održavanje dobre komunikacije sa radnicima, kao i odgovoran pristup smanjivanju broja zaposlenih u smislu davanja dovoljno dugog otkaznog roka zaposlenima, kao i pružanjem stručnog savetovanja, stručnog usavršavanja, finansijske pomoći, itd. S druge strane kriza bi mogla da dâ priliku kompanijama koje su dovoljno inovativne da iskoriste koncept DOP-a kao integralni deo poslovne strategije kako bi poboljšale konkurentnost. Naglašavanje dugoročnog pristupa DOP-u može da bude jedan od mogućih načina da se prebrodi kriza, odnosno da se izgradi bolja konkurentna pozicija kada kriza prođe.
Sistem DOP-a
U procesu razvoja sistema DOP-a očigledno je da postoji sve veći broj fondacija i zadužbina, kao i sve veći broj kompanija koje imaju pojedince ili odeljenja zadužena za DOP.
Što se tiče integracije koncepta DOP-a u poslovne strategije, kompanije u uzorku pokazuju visok nivo svesti o značaju DOP-a, koji se može videti u nalazima ranije pomenutog izveštaja, u kojem stoji da je 90% kompanija izjavilo da su njihovi programi DOP-a trajni (76%) ili delimično trajni (14%).
Najslabija karika u sistemu DOP-a jeste izveštavanje o nefinansijskom poslovanju, odnosno uticaj na društvo i životnu sredinu. Iako je u 2009. godine procenat kompanija koje su prijavile takav aspekt svog poslovanja priličan (84%) i dalje samo 22% anketiranih kompanija čini to kroz poseban izveštaj (izveštaj o održivosti, izveštaj o korporativnom građanstvu, itd). Broj izveštaja koji se priprema u skladu sa nekim od globalno prihvaćenih standarda je 18%.
Angažovanje u zajednici
U ovoj oblasti većina aktivnosti kompanija u uzorku usmerena je na decu i mlade – što se percipira kao investicija u budućnost. Takođe postoji znatan broj aktivnosti koje su okrenute ka osobama sa invaliditetom, iako se mora priznati da je broj projekata koji se bave zapošljavanjem ove kategorije i dalje mali.
Filantropske aktivnosti, sponzorstva kulturnih i sportskih organizacija i događaja, kao i projekti zdravstvene i socijalne nege preovlađuju, dok i dalje nedostaje angažovanje u aktivnostima koje se odnose na stimulisanje preduzetništva i zapošljavanja društveno ugroženih grupa.
Životna sredina
Ova oblast društveno odgovornog angažovanja zakonski je nešto bolje regulisana, a kompanije u uzorku su bolje upoznate sa svojim obavezama, kao i sa mogućnostima za angažovanje koje prevazilazi čisto povinovanje zakonu. Razlog za to su, delom vidljivi i merljivi, rezultati koji se mogu postići kao i mogućnost za uvođenje specifičnih i relativno standardizovanih pristupa.
Međutim, većina kompanija nije baš svesna značaja izveštavanja o uticaju na životnu sredinu, sa izuzetkom filijala multinacionalnih kompanija i onih kompanija koje su pretežno inostranog vlasništva. Tako se izveštavanje u oblasti životne sredine svodi na davanje zakonski obaveznih izveštaja i studija kompetentnim institucijama i povremeno javno objavljivanje na internet stranicama kompanija, u medijima i kroz aktivnosti u odnosima sa javnošću.
Radna okolina
Velika većina kompanija u uzorku posvećena je dobrobiti zaposlenih i stvaranju bezbednog i stimulativnog radnog okruženja:
86% kompanija ima jasno formulisane i lako dostupne interne pravilnike o ponašanju i korporativnim vrednostima, od kojih se 28% eksplicitno odnosi na posvećenost DOP-u i održivim poslovnim praksama;
politike o jednakim mogućnostima (96%) i o pravima zaposlenih (98%) transparentne su u skoro svim kompanijama;
u domenu bezbednost i zdravlje na radu učinjen je značajan napredak koji se vidi kroz drastičan porast broja kompanija sa SRPS OHSAS 18001 standardom;
stalna edukacija zaposlenih prisutna je u svim anketiranim kompanijama (96%);
veliki broj kompanija teži da održi dijalog sa zaposlenima kako bi identifikovao njihovo zadovoljstvo na radnom mestu kao i stavove prema poslovanju kompanije (preko 80%), a skoro jedna trećina kompanija ima relativno dobru saradnju sa sindikatima;
program dobrovoljnog angažovanja zaposlenih postoji u polovini anketiranih kompanija, što je neverovatan napredak u poređenju sa prethodnim godinama, a preovlađuje u kompanijama sa stranim vlasništvom;
posle početka primene odredaba Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS” br. 36/09) očekuje se da će se kompanije, koje budu zapošljavale osobe sa invaliditetom, više angažovati na prilagođavanju radnih mesta, poslova i procesa rada za ove zaposlene.
S druge strane, sindikati ukazuju na sledeće elemente:
velik broj privatizovanih kompanija ne ispunjava obaveze iz kupoprodajnih ugovora;
velik broj poslodavaca ne izmiruje obaveze prema zaposlenima (prema tim podacima – mesečno, u proseku, preko sto hiljada zaposlenih ne prima zaradu), kao ni prema državi (ne uplaćuju se porezi i doprinosi za socijalno osiguranje);
velik broj poslodavaca nije doneo akt o proceni rizika, iako je to obaveza po Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu („Službeni glasnik RS“, br. 57/08);
velik broj poslodavaca ne poštuje u potpunosti odredbe kolektivnih ugovora.
Korporativna uprava
Velika većina ispitanih kompanija objavljuje podatke o strukturi njihove uprave, kao i godišnje finansijske izveštaje, a u 74% slučajeva oni su dostupni na internetu.
Tržišne prakse
Anketirane kompanije više pažnje poklanjaju odnosima sa potrošačima nego sa drugim akterima:
jedna trećina kompanija smatra da je njihova politika formiranja cena transparentna ili delimično transparentna;
više od jedne trećine kompanija primenjuju standarde upravljanja kvalitetom kao što su ISO 9001 i HACCP;
skoro 60% anketiranih kompanija upotrebljava sve dobre prakse u odnosu na potrošače (jasno označavanje, etičko oglašavanje, žalbe i zahtevi potrošača, kao i ankete o zadovoljstvu potrošača);
odnosi u lancu nabavke su manje razvijeni – manje od polovine anketiranih kompanija ima posebne programe za dobavljače, a 60% kompanija nameće dobavljačima svoje poslovne standarde;
broj kompanija koje podržavaju ekonomski razvoj lokalne zajednice relativno je mali (38%), dok samo četvrtina kompanija ima razvijene programe kojima se podržava lokalno preduzetništvo.
Uopšteno govoreći, kompanije u Republici Srbiji još uvek ne razlikuju u potpunosti DOP od korporativne filantropije i povinovanja zakonu. Posledica toga je da preovlađuje angažovanje u aktivnostima u vezi sa podržavanjem aktivnosti drugih aktera, kao što su lokalne samouprave, dobrotvorne organizacije i sportski i kulturni događaji. S druge strane, investicije kompanija u lokalnu infrastrukturu relativno su retke, a broj programa koje kompanije na sopstvenu inicijativu razvijaju i sprovode je još manji (kao što su odgovorno smanjenje broja zaposlenih, obuka i opremanje osoba koje bi prikupljale otpad i materijal za reciklažu, davanje posebnih kreditnih linija za stimulisanje lokalnog preduzetništva, itd.)
Načela DOP-a
Načela uključivanja poslovne zajednice
Proces ekonomske globalizacije koji je u toku, kao i pojava novih komercijalnih i tehnoloških mogućnosti pomerili su ravnotežu između odgovornosti vlada i preduzeća. Kompanije su sad suočene sa sve većim pritiskom da se otvoreno obavežu da uvedu dobrovoljne mere za unapređenje životne sredine i društva, pored zakonskih obaveza.
Pored toga što ispunjavaju očekivanja svojih zainteresovanih strana, kompanije koje imaju stvarna dostignuća u oblasti zaštite životne sredine, starajući se o dobrobiti zaposlenih i pomažući društvu da se održivo razvija takođe zadovoljavaju svoje neposredne interese od vitalnog značaja. Kompanije koje se prilagode sve većim očekivanjima u poslovnom okruženju i promovišu svoje akcije u ranim fazama, dobijaju nove konkurentne prednosti i smanjuju izlaganje riziku. Otud na izglede kompanije za dugoročan komercijalan uspeh ima znatan uticaj ono kako se kompanija pokaže u pitanjima održivosti.
Ishod toga je da finansijska tržišta počinju da poklanjaju veću pažnju DOP-u, održivosti i društveno odgovornom ulaganju (u daljem tekstu: DOU). Veća vrednost određenog broja indeksa DOU podstiče sve veći broj konvencionalnih investitora da takođe razmotre društvene i procene stanja životne sredine kao način za dodatno smanjivanje rizika prilikom ulaganja.
Poslovna opravdanost za DOP koristi mogućnosti da se dobro poslovanje prema društvu i životnoj sredini prevede u dobro ekonomsko poslovanje. Ovakva opravdanost funkcioniše na tri ključna nivoa:
pritisak okoline i zaštita ugleda – pritisak od strane nevladinih organizacija, potrošača, medija, države i drugih javnih tela koji vodi odgovarajućoj akciji kako bi se izbegao potencijalan finansijski gubitak i zaštitio imidž brenda;
isplativost – opipljivi finansijski dobici (na primer od poboljšanja produktivnosti ili smanjenja energetske ili materijalne neefikasnosti, koji mogu praviti ravnotežu u odnosu na pripadajuće troškove ulaganja);
strateški nivo – DOP kao suštinski deo razvojne strategije kompanije, kao što je suštinska promena u proizvodima, DOP kao integralni deo identiteta brenda ili kao put ka učenju i inovacijama.
DOP pozitivno doprinosi konkurentnosti jer dovodi do konkurentne prednosti, naročito kroz unapređenje imidža kompanije, veću lojalnost korisnika/klijenta i podsticanje motivacije zaposlenih i zadovoljstva na radnom mestu. U ovom pogledu važno je ne posmatrati DOP kao nešto što je trenutno aktuelno, već treba razviti i primeniti Strategiju koja se uklapa u celokupnu poslovnu strategiju kako bi se obezbedila njegova održivost.
Ipak treba zabeležiti da pritisak koji na preduzeća u Republici Srbiji vrše mediji, nevladine organizacije, potrošači, sindikati, ulagači, poslovni partneri i država, a koji je reakcija na društveno neodgovorno ponašanje neuporedivo je manji nego u razvijenim zemljama.
S druge strane, kompanije koje imaju društveno odgovorne aktivnosti nedovoljno su priznate na domaćem tržištu (npr. od strane domaćih potrošača, poslovnih partnera i investitora) od strane medija i države.
Mala i srednja preduzeća (u daljem tekstu: MSP) postaju sve važniji deo nacionalnih privreda širom sveta. Što se tiče Evrope, Evropska komisija je već 2001. godine naglasila potrebu da se MSP potpuno uključe u javnu debatu o društveno odgovornom poslovanju, kao i da se bolje promovišu njihove dobre prakse DOP-a. U periodu 2004 – 2007.godine broj MSP u odnosu na ukupan broj kompanija u Republici Srbiji dostigao je 99,7%, a u broju zaposlenih i prihodu učestvovala su sa 60,6% odnosno 67,2% , što samo po sebi naglašava potrebu da ove kampanje budu uključene u sistem DOP-a. Iako ona ne poseduju kapacitete i sposobnosti velikih kompanija u smislu toga da su u mogućnosti da daju velike donacije, stipendije ili se uključe u infrastrukturne projekte ili velike projekte vezane za zaštitu životne sredine, MSP su uglavnom bolje integrisana u lokalne zajednice od velikih subjekata. Često MSP u lokalnim zajednicama sprovode niz društveno odgovornih aktivnosti koje nisu adekvatno priznate kao takve. Ove aktivnosti, koje se povremeno sprovode, u većini slučajeva ukazuju na etičke principe vlasnika pre nego na predstavu da bi one mogle da donesu vlasnicima poslovne koristi i prednosti. Sve u svemu, glavne prepreke uključivanju MSP u DOP jeste nedostatak svesti, a takođe i nedostatak sredstava.
Imajući u vidu nastupajući proces integracije u Evropsku uniju, s jedne strane, nalazi se sve veća prilika da preduzeća u Republici Srbiji unaprede svoj pristup i prisustvo na jedinstvenom tržištu Evropske unije, ali s druge strane ona se tamo suočavaju s očekivanjima potrošača, kontrolora i investitora u vezi sa sprovođenjem praksi DOP-a. Osim ovoga, za kompanije u Republici Srbiji koje nameravaju da zaključe ugovore o saradnji sa velikim stranim kompanijama ili da budu njihovi dobavljači, nastaje potreba za uvođenjem praksi DOP-a, zato što se često to postavlja kao otvoren preduslov za poslovnu saradnju, u skladu sa politikama vodećih svetskih kompanija.
Načela Vladine podrške
2.2.1. Socijalna inkluzija
Siromaštvo seže mnogo dalje od pukog nedostatka materijalne potrošnje – ono obuhvata i psihološku bol siromašnih, loša dostignuća u domenu obrazovanja i zdravlja, osećanje ranjivosti u odnosu na eksterne događaje, kao i osećanje bespomoćnosti pred institucijama države i društva. Socijalna inkluzija je proces koji osigurava da oni kojima preti siromaštvo i društveno isključivanje dobiju prilike i resurse koji su im neophodni da bi u potpunosti učestvovali u ekonomskom, društvenom i kulturnom životu i uživali standard življenja i dobrostanja koji se smatra normalnim u društvu u kom žive. Ovaj proces osigurava da oni dobiju veće učešće u donošenju odluka koje utiču na njihove živote, kao i veći pristup svojim fundamentalnim pravima.
Prema Izveštaj o praćenju društvene uključenosti u Republici Srbiji, zemlja se suočava sa dva faktora koja koče socijalnu inkluziju: odloženu post-socijalističku transformaciju i posledice ratova za vreme raspada Jugoslavije. Povećanje stope nezaposlenosti, osiromašenje velikog dela stanovništva i disfunkcionalnost institucija su elemente socijalne integracije pomerili iz formalnog u neformalni sektor. Neformalno tržište rada, neformalne mreže podrške, finansiranja i obrazovanja, predstavljali su najvažnije mehanizme integracije. Međutim, neformalni oblici integracije ne mogu da osiguraju stabilnu integraciju pojedinaca u šire društvo, što je za rezultat dalo pogoršani društveno-ekonomski status određenog broja društvenih grupa. Pored tradicionalnih marginalizovanih grupa, kao što su Romi i osobe sa invaliditetom, druge grupe su se takođe suočile sa sve gorim statusom – grupe kao izbeglice, interno raseljena lica, penzioneri, nezaposleni, nekvalifikovani radnici, itd. Aspekti socijalne inkluzije već čine deo ključnih strategija u Republici Srbiji, kao što je Strategija za smanjenje siromaštva, Nacionalna strategija održivog razvoja, Nacionalne staregije za mlade, dok Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2005–2010. godine izričito spominje osnovne ciljeve Lisabonske strategije, uključujući i povećanje socijalne kohezije i uključivanje u tržište rada.
Evropska unija pridaje veliku važnost politici socijalne inkluzije. Pristup Evropskoj uniji u ovom smislu naglašava tri glavna cilja politike socijalne inkluzije kako bi se osiguralo sledeće:
pristup za sve resursima, pravima i uslugama koji su neophodni za učešće u društvu, sprečavanje i suočavanje sa ekskluzijom, kao i borba protiv svih oblika diskriminacije koji vode do ekskluzije;
aktivna socijalna inkluzija svih ljudi, kako promovisanjem učešća na tržištu rada, tako i borbom protiv siromaštva i ekskluzije;
dobra koordinacija politika socijalne inkluzije i uključivanje svih nivoa vlade i relevantnih aktera, uključujući ljude koji prolaze kroz siromaštvo, kao i efikasnost i efektivnost tih politika i integracija istih u relevantne javne politike, uključujući ekonomske, budžetne, obrazovne politike i politike obuke, kao i u programe strukturnih fondova (naročito Ekonomskog i socijalnog fonda).
Agenda Evropske unije za socijalnu inkluziju postavila je socijalnu inkluziju kao prioritet agende, a nove mogućnosti finansiranja preko komponente Instrumenta za predpristupnu pomoć (u daljem tekstu: IPA) za razvoj ljudskih resursa su socijalnu inkluziju uspostavile kao centralnu temu.
Pri pokušaju da uključe poslovni sektor u napore socijalne inkluzije, vlada i drugi akteri treba da se angažuju na osnovu inovativnih pristupa zasnovanih na DOP-u, kao što je inicijativa Rastućih inkluzivnih tržišta kojom rukovodi Program Ujedinjenih Nacija za razvoj. Ovaj pristup je skoncentrisan na proučavanje načina na koje pristupi ljudskom razvoju zasnovani na tržišnim aspektima mogu da čine dobro ljudima koji žive u siromaštvu, dok su istovremeno dobri i za poslovanje. Okvir ljudskog razvoja kod poslovanja sa siromašnima skoncentrisan je na ispunjavanje osnovnih potreba i obezbeđivanje pristupa dobrima, uslugama i mogućnostima zarađivanja koja podstiču ekonomsko osnaživanje.
Kroz inkluzivne modele poslovanja preduzetnici mogu da služe siromašnima na strani potražnje kao klijenti i mušterije, a na strani ponude oni mogu da uključe siromašne kao zaposlene, proizvođače i vlasnike poslovanja u raznim tačkama lanca vrednosti. Inkluzivni modeli poslovanja nude priliku kompanijama da generišu profit i stvore potencijal za dugoročni rast kroz razvoj novih tržišta, inovacijama sa novim tehnologijama, proizvodima, uslugama i procesima, povećavanjem raspoložive radne snage, kao i jačanjem lanca nabavke.
Inkluzivnim modelima poslovanja siromašni ljudi mogu da uđu u lance vrednosti na različitim tačkama, od proizvodnje sirovina do konzumacije finalnih proizvoda. Oni imaju koristi od boljeg pristupa dobrima i uslugama kojima mogu da zadovolje osnovne potrebe i povećaju produktivnost. Takođe mogu da poboljšaju svoje dohotke i izbegnu siromaštvo služeći se sopstvenim sredstvima.
Državi na raspolaganju stoje različiti načini izgradnje kapaciteta i uslova za razvoj i funkcionisanje istih, kao što su: smanjenje prepreka koje podstiču fragmentaciju tržišta i razvoj neformalnih tržišta, angažovanje kompanija u ekonomskom razvoju, uvođenje tržišnih brokera, kao i promocija inkluzivnih proizvoda ili proizvoda koji omogućuju siromašnima učestvovanje u ekonomskim aktivnostima.
2.2.2. Usvajanje i primena tehničkih propisa
Sistematično usvajanje i primena tehničkih propisa, u skladu sa međunarodnim sporazumima koje sprovodi Republika Srbija, potrebama srpske privrede, kao i u skladu sa kapacitetima tehničkih organa, treba da osiguraju harmonizaciju sa tehničkim propisima Evropske unije. Harmonizacija treba da se sprovodi u skladu sa tačno definisanim prioritetima za prenošenje evropskih direktiva u nacionalno zakonodavstvo. Neophodno je i dosledno sprovođenje već usvojenog nacionalnog zakonodavstva u oblasti tehničkih propisa, na primer poštovanje standarda pristupačnosti za osobe sa invaliditetom predviđene Zakonom o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 72/09 i 81/09).
2.2.3. Zapošljavanje, ophođenje prema zaposlenima i odnosi između poslodavaca i zaposlenih
Sistemsko i normativno regulisanje kojim se definiše sfera zapošljavanja i unapređenje odnosa između poslodavaca i zaposlenih su dve oblasti među ključnim oblastima u vezi sa DOP-om.
Zajednička procena prioriteta u zapošljavanju jedan je od dva dokumenta koji treba da odrede politiku socijalne inkluzije na putu pridruživanja Evropskoj uniji.
Ona treba da definiše kratkoročne prioritete politike zapošljavanja i tržišta rada. Prvenstveno, predstavlja dogovoreni skup ciljeva za zapošljavanje i tržište rada koji su neophodni da bi napredovala transformacija tržišta rada u zemlji. Takođe, predstavlja napredak u prilagođavanju sistema zapošljavanja, ocrtava korake koji su preduzeti za implementaciju Evropske strategije zapošljavanja i priprema zemlju za pridruživanje Evropskoj uniji.
U oblasti regulisanja zapošljavanja najbitnije aktivnosti u procesu harmonizacije naših propisa sa pravilima i propisima Evropske unije odnose se na profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom definiše na potpuno nov način odnose između osoba sa invaliditetom kao potencijalnih zaposlenih i poslodavaca. U skladu sa kriterijumima Evropske unije taj zakon predviđa pojedinačno uzimanje u obzir radnih sposobnosti i prilika za svaku osobu. Na osnovu zakonodavstva Evropske unije i namere da se postigne harmonizacija sa propisima Evropske unije, zakonodavstvo treba da omogući uključivanje ove kategorije građana u tržište rada, a samim tim i u druge sfere društvenog života.
Uprkos činjenici da razvoj odnosa između poslodavaca i zaposlenih, kao ni kvalitet korporativne uprave, nije još dostigao nivo koji postoji u razvijenim zemljama, važno je razviti svest kod svih socijalnih partnera – države, poslodavaca, kao i sindikata – da oni moraju konstantno da se razvijaju i unapređuju kako bi se postigla harmonizacija sa postojećim odnosima u zemljama Evropske unije.
Dalja institucionalizacija i uspostavljanje novih odnosa između poslodavaca i zaposlenih, ili razvoj društveno odgovornog ponašanja u ovoj oblasti, zahteva postepeno deregulisanje postojećih odnosa između poslodavaca i zaposlenih na radnom mestu, u skladu sa principima i standardima Evropske unije. Takođe se procenjuje da bi preventivna kontrola inspekcije mogla da pomogne poslodavcima da sveobuhvatnije i adekvatnije uvedu mere koje bi mogle da doprinesu bezbednosti i zdravlju na radu. Ovo podržavaju i iskustva zemalja članica EU kojima je u većini slučajeva bilo potrebno više godina da postepeno uvedu mere koje osiguravaju punu zaštitu i bezbednost zaposlenima i drugim licima koji se zadese u oblasti rada poslodavca.
2.2.4. Zaštita životne sredine
Osim poštovanja zakona u ovoj oblasti postoje dobrovoljni stimulativni instrumenti vezano za implementaciju Šeme eko-menadžmenta i provere. Taj sistem je uopšteno definisan u Zakonu o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”, br. 135/04, 36/09 i 72/09). Postoje mogućnosti uvođenja standarda ISO 14001, dodele prava korišćenja eko-znaka, primene modela čistije proizvodnje i dr. Pored domaćih izvora, finansiranje aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine koje sežu izvan okvira poštovanja zakonskih obaveza može da bude obezbeđeno iz predpristupnih fondova Evropske unije (IPA), kao i iz bilateralnih donacija i zajmova iz razvijenih zemalja.
2.2.5. Harmonizacija sa pravnim tekovinama Evropske unije
Evropska komisija vidi DOP kao deo poslovnog doprinosa održivom razvoju i doprinos Evropskoj strategiji rasta i zapošljavanja, pošto DOP ima potencijal da doprinese različitim zajedničkim ciljevima, kao što su socijalna kohezija, ekonomska konkurentnost i racionalnije korišćenje prirodnih resursa. U Evropskoj uniji, DOP je integrisan u politiku zapošljavanja i socijalnih pitanja, politiku preduzeća, politiku zaštite životne sredine, potrošačku politiku, politiku javnih nabavki i politiku inostranih odnosa.
Svaka zemlja koja teži da se pridruži Evropskoj uniji moraće da prihvati njene standarde i prakse, što uključuje i priznavanje i promovisanje DOP-a i njegovog doprinosa socijalnom skladu i održivoj konkurentnosti i razvoju. Ovo neizbežno zahteva preispitivanje državnih politika u oblastima na koje utiče koncept DOP-a, razvijanje sveobuhvatnog plana aktivnosti vezanog za DOP, implementaciju akcija koje će podržati razvoj DOP-a kao i progres monitoringa za dostizanje utvrđenih ciljeva DOP-a.
Postoji praksa u zemljama u tranziciji da se socijalnom aspektu razvoja daje mnogo manji prioritet i da mu se pridaje pažnja tek kasnije u procesu pridruživanja. S obzirom na dominantnost Evropske unije u procesu osmišljavanja politika, javlja se rizik da će socijalni aspekt razvoja ostati donekle zanemaren. Evropska komisija naglašava važnost socijalne dimenzije i potrebe da se osigura da ekonomske i socijalne politike, kao i politike zapošljavanja, uzajamno deluju na pozitivan način i da se socijalna zaštita posmatra kao produktivni faktor, što će imati uticaja na procese pridruživanja u budućnosti.
Republika Srbija postepeno produbljuje svoje odnose sa Evropskom unijom (Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i status zemlje kandidata za članstvo) u kojima će pitanja smanjenja siromaštva i socijalne inkluzije biti glavne komponente u procesu harmonizacije i integracije. Vlada je rešena da ispuni zahteve koji su definisani na samitima u Lisabonu i Kopenhagenu i koji se odnose na socijalnu inkluziju, milenijumske razvojne ciljeve i ciljeve definisane u Strategiji za smanjenje siromaštva i Nacionalnoj strategiji održivog razvoja za period od 2009-2017. godine.
Da bi se to učinilo, neophodno je da se ažuriraju politike koje se bave pitanjima socijalne inkluzije i da se razvije strateški okvir koji će uzeti u obzir širok spektar isključenosti na osnovu brojnih socijalnih faktora. Izazov će za zemlju biti da se u jedan okvir integrišu novi zahtevi koji proizilaze iz Agende socijalne inkluzije kao deo napora da prilagodi svoje socijalne politike politikama Evropske unije i međunarodno dogovorenim milenijumskim razvojnim ciljevima. Oni su međusobno slični i u slučaju Republike Srbije komplementarni u okviru napora zemlje da smanji siromaštvo.
Pristup Socijalne agende Evropske unije je strukturalan – to je paket koji sadrži određeni broj konkretnih mera i okvirnih smernica za buduće akcije. Jedna od implikacija Socijalne agende jeste da se Evropska komisija obavezala da će poboljšati transparentnost politika DOP-a. U skladu sa strateškim ciljevima Evropske Komisije , koji su ugovoreni u januaru 2005. godine, Agenda ima dve prioritetne oblasti delovanja: kretanje prema punoj zaposlenosti i borba protiv siromaštva i širenje jednakih mogućnosti za sve u društvu.
Ove dve oblasti su fokus Zajedničke procene prioriteta u zapošljavanja i Zajedničkog memoranduma o socijalnoj inkluziji, dokumenata koje je Vlada u obavezi da pripremi na putu pridruživanja Evropskoj uniji. Izrada ovih dokumenata i njihova pravilna primena pokazaće spremnost zemlje za puno učešće u otvorenoj metodi koordinacije socijalne inkluzije po okončanju procesa pridruživanja Evropskoj uniji.
Procesi koji moraju da se razviju biće zasnovani na znanju i primerima dobre prakse iz evropskih zemalja, kao i na iskustvu koje Vlada stekne za vreme pripreme i implementacije nacionalnih politika, uključujući i relevantna dokumenta kao što su Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju, prioriteti u Evropskom partnerstvu u oblasti ekonomije i socijalne inkluzije, kao i Strategija za smanjenje siromaštva.
Prelaz sa koncepta smanjenja siromaštva na koncept socijalne inkluzije motivisan je odlukom Vlade da uđe u proces integracije u Evropsku uniju i potrebom da harmonizuje javne politike sa onim politikama Evropske unije čiji je cilj postizanje socijalnog sklada.
2.2.6. Privlačenje stranih investicija
Promocija DOP-a takođe je relevantna za privlačenje stranih ulaganja, pošto se beleži brzi rast investicionih fondova koji finansijske ciljeve dopunjuju socijalnim, etičkim i odgovornim ponašanjem prema životnoj sredini pri izboru, realizaciji i zadržavanju investicije. Ovo „društveno odgovorno ulaganje” označava odobravanje zajmova ili ulaganje u hartije od vrednosti preduzeća koja ispunjavaju neke od kriterijuma za društvenu odgovornost. Na primer, u 2007. godini, ukupna društveno odgovorna investiciona imovina u profesionalno upravljanim portfolijima koji prihvataju određene društveno odgovorne prakse ulaganja skočile su na $2.710 milijardi u SAD-u. Evropsko tržište za društveno odgovorno ulaganje poraslo je sa €336 milijardi u 2003. godini na €2.665 milijardi na kraju 2007. godine. Srpska preduzeća koja imaju nameru da koriste deo ovih fondova biće suočena sa izazovom promene načina na koji vode svoje svakodnevne poslovne aktivnosti kako bi uključila principe DOP-a.
U ovom pravcu se kreće i učešće Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije u razvoju Baze podataka o dobrim praksama DOP-a. Odgovorni strani investitori traže države i kompanije sa dokazanom istorijom DOP-a u naporu da umanje bitne rizike povezane sa poslovanjem u zemljama u razvoju. U današnjem svetu masovnih medija, loše vesti povezane sa neetičkim poslovnim praksama filijala i povezanih preduzeća ili poslovnih partnera nekih kompanija širom sveta imaju potencijal da se brzo šire i negativno utiču na poslovne aranžmane kompanija, njihove neto profite, ugled i vrednost na tržištu. Praćenje i dokumentovanje aktivnosti DOP-a domaćih kompanija, a naročito onih dobrih primera, može da posluži da privuče strane ulagače i poslovne partnere.
II. VIZIJA RAZVOJA DOP-a U REPUBLICI SRBIJI
Iako su okolnosti nestabilne i kontekst nepredvidiv, naročito u svetlu trenutne globalne ekonomske krize i njenih dugoročnih posledica, akteri treba da usvoje vremenski horizont od najmanje deset godina da izgrade viziju o tome gde bi hteli da vide razvoj DOP-a u Republici Srbiji.
U poslovnoj i socijalnoj sredini koja se brzo razvija, razumno je očekivati da treba nadgledati rezultate implementacije mera podrške i aktivnosti iznetih u ovoj strategiji na godišnjoj osnovi i Strategija treba da se preispituje i revidira po potrebi. Iz tog razloga je od suštinskog značaja uspostaviti sistem monitoringa tako što će se razviti pokazatelji, odrediti odgovorne organizacije, kao i učestalost merenja napretka.
Uopšteno bi sveobuhvatna vizija trebalo da ima za cilj promovisanje održivog poslovnog rasta i razvoja koji podstiču socijalnu inkluziju i sprečavaju narušavanje životne sredine. Uloga vlade u takvoj sveobuhvatnoj viziji treba da bude usredsređena na stvaranje takvog okruženja koje omogućuje i podstiče razvoj, inkluziju i održivost.
Republika Srbija treba da nastavi da se oslanja na pristup koji zaista uključuje više aktera i sektora pri stvaranju nacionalne politike DOP-a. Kad se govori o pristupu sa više aktera, često se misli da se politika formuliše u konsultaciji ili saradnji sa različitim akterima, dok mere i aktivnosti primene iste spadaju u područje rada Vlade. U ovom slučaju, pristup je zasnovan na razumevanju da svaki sektor ima svoju ulogu koju treba da odigra u promovisanju i primeni DOP-a i njihove zajedničke akcije mogu da dopunjuju jedna drugu i na taj način stvore preko potrebne sinergije. Stoga, ova Strategija treba da istakne ulogu i odgovornost za svaki sektor društva – javni sektor, poslovni sektor i građansko društvo. Takođe, osmišljavanje i implementacija strategije DOP-a treba da ima za cilj promociju vodeće uloge Republike Srbije u regionu. Ambiciozni i kompleksni pristup Vlade uliva dodatnu energiju i motivaciju za druge aktere u sveukupnom procesu osmišljavanja politika. Tako ambiciozna vizija za DOP podrazumeva sledeće:
korišćenje postojećih dobrih praksi i modela iz Evropske unije, a naročito iz njenih novih zemalja članica i zemalja kandidata sa ciljem unapređenja DOP-a;
stimulisanje transparentnosti, odnosno podsticanje prakse izveštavanja i javnog objavljivanja izveštaja o DOP-u;
direktnu primenu društveno odgovornih praksi u situacijama gde je Vlada ta koja je u ulozi poslodavca;
proaktivno korišćenje međunarodne usredsređenost na DOP da bi se privukla i promovisala ulaganja u Republiku Srbiju;
podsticanje organizacija iz poslovnog sektora, građanskog društva i javnog sektora da iskoriste svoj uticaj na privredu, društvo i životnu sredinu;
podsticanje organizacija iz poslovnog sektora, građanskog društva i javnog sektora da preduzmu komplementarne radnje da bi se uhvatili u koštac sa ključnim izazovima na osnovu svojih osnovnih kompetencija – na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou.
Kroz Strategiju Vlada želi da demonstrira svoju spremnost da bude partner poslovnoj zajednici i civilnom sektoru.
Javni ugled je ključan ne samo da bi se osiguralo poverenje u javne institucije već i da bi se njima omogućilo da privuku i zadrže kvalifikovanu radnu snagu.
Vlada postavlja osnovni pravni i regulativni okvir kojim se određuje i koji utiče na celokupno poslovno okruženje u zemlji, a time ima i ključnu ulogu u stvaranju poslovne klime koja pogoduje društveno odgovornim praksama. Pozitivni uticaj Vlade vrši se uspostavljanjem odgovarajuće uprave i regulativnih režima, kroz liderstvo i stimulativne javne debate.
Napori Vlade za pridruživanje Evropskoj uniji i privlačenje stranih ulaganja omogućuje blisku koordinaciju između već postojećih aktivnosti u tim domenima kao i mogućnosti da se stvore jedinstvena partnerstva sa kompanijama za povećavanje broja praksi DOP-a.
III. ANALIZA SITUACIJE
SVOT analiza DOP-a u razvoju
Ukoliko je početna pretpostavka da bi zajednički imenilac ciljeva Strategije bio stvaranje okruženja koje će omogućiti prihvatanje i jačanje DOP-a u Republici Srbiji, onda bi ispitivanje snaga, slabosti, mogućnosti i pretnji (SVOT) trebalo da bude zasnovano na četiri elementa sistema DOP-a:
poslovni pristup DOP-u sa stanovišta angažovanja kompanija;
zahtevi i pritisci sa tržišta (koji dolaze od potrošača , zaposlenih i sindikata, organizacija poslodavaca, investitora, inostranih poslovnih partnera);
zahtevi i pritisci koji dolaze iz civilnog sektora (NVO, mediji, obrazovne institucije, poslovna udruženja – privredne komore);
pravila i propisi, kao i podsticajni mehanizmi Vlade.
SVOT analiza se izvodi iz odgovora na skup pitanja koja se postavljaju pred svaki od ova četiri elementa sistema DOP-a.
SNAGE (atributi sistema DOP-a koji pomažu dostizanje ciljeva)(materijalni; nematerijalni; procesi i sistemi) SLABOSTI (atributi sistema DOP-a koji koče dostizanje ciljeva)(materijalni; nematerijalni; procesi i sistemi) postojeće državne mere (na primer, na svakih 20 zaposlenih kompanije moraju da zaposle jednu osobu sa invaliditetom; takve mere doprinose socijalnoj inkluziji društveno osetljivih grupa, umesto razdvajanja/segregacije istih od ostatka društva i podsticaji za kompanije koje deluju u skladu sa načelima DPO-a (na primer oslobađanje poslodavaca koji zaposle osobu sa invaliditetom od plaćanja poreza i doprinosa na plate tih osoba u trajanju od 3 godine, subvencija zarade zaposlene osobe sa invaliditetom u trajanju od godinu dana i refundacija primerenih troškova adaptacije radnog mesta za te osobe).kompanije pokazuju sve veće angažovanje kroz projekte povezane sa DOP-om, a vezane za zaštitu životne sredine i angažovanje u lokalnoj zajednici.povećana koordinacija između poslovnog sektora i vlade vezano za investicije u socijalne programe.određeni broj MNK-a koje posluju u regionu imaju svoja sedišta za Jugoistočnu Evropu u Beogradu, što obezbeđuje priliv inostranog znanja i iskustva, uključujući znanje i iskustvo u oblasti DOP-a.istorija podrške koju kompanije pružaju lokalnim zajednicama i prisustvo brige za društvo u poslovanju (jak sistem bezbednosti i zdravlja na radu, kursevi za poboljšanje obrazovnog i profesionalnog nivoa zaposlenih, zdravstveni objekti i obdaništa u okviru većih preduzeća, regresi – K-15).početni nivo svesti o potencijalnoj koristi od prakse DOP-a među potrošačima, investitorima, zaposlenima, inostranim poslovnim partnerima)primeri kompanija koje pritiska civilni sektor (NVO, mediji, obrazovne institucije, poslovna udruženja – privredne komore) da postupaju na socijalno i ekološki odgovoran način.nacionalna strategija održivog razvoja i Strategija za smanjenje siromaštva Republike Srbije kao i Nacionalni program zaštite životne sredine eksplicitno spominju DOP kao instrument tih politika; Smernice Narodne banke Republike Srbije (NBS) za transparentnost finansijskih institucija imale su pozitivan efekat i kasnije postale obavezujuće na osnovu donetih odluka NBS; novim Zakonom o zaštiti životne sredine uveden je sistem integrisane prevencije i kontrole zagađivanja koji je doprineo jačanju svesti kod kompanija o njihovoj odgovornosti za zaštitu životne sredine i obelodanjivanju takvih informacija.vlada demonstrira posvećenost promovisanju društveno odgovornog ponašanja kod kompanija (npr. ustanovljavanje Radne grupe za pripremu strategije DOP-a; stvaranje zakonodavnog okvira vezano za DOP, naročito u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, prava radnika – odnosno prava iz rada i po osnovu rada, zaštite životne sredine i zaštite potrošača).rastuća osetljivost opšte javnosti za pitanja DOP-a.značajna saradnja između poslovne zajednice i neprofitnog sektora; razvijena partnerstva između ta dva sektora (npr. aktivno učešće Privredne komore Srbije u promovisanju DOP-a) i spremnost kompanija da reaguju na signale koje šalje građansko društvo.aktivna nacionalna mreža Globalnog dogovora.određeni broj MSP-a „tiho se angažuju” u oblasti DOP-a – praktikujući DOP, ali ne objavljujući da to čine.kultura filantropije i solidarnosti – uključivanje kompanija u određeni broj humanitarnih, odn. filantropskih aktivnosti, ili sponzorstvo kulturnih i sportskih događaja.jaki napori multinacionalnih kompanija za promociju standarda i praksi DOP-a.prisustvo velikog broja NVO-a koje su usredsređene na unapređenje i promociju DOP-a.Značajne aktivnosti orijentisane na pružanje pomoći osobama sa invaliditetom.razvijena svest kod kompanija o važnosti i mogućnostima koje se javljaju kad čine više od zakonskog minimuma zaštite životne sredine. sve veći broj kompanija ide dalje od obezbeđivanja minimalnih mera za bezbednost i zdravlje na radu i primenjuju standard OHSAS 18001.veliki broj kompanija (preko 80%) uspostavilo je stalni dijalog sa zaposlenima.većina kompanija (74%) objavljuje podatke o svojoj upravnoj strukturi, kao i godišnje finansijske izveštaje na internetu (na svojim internet stranicama, na internet stranicama drugih finansijskih institucija– Beogradske berze, Agencije za privredne registre i Narodne banke Srbije).dve trećine kompanija uvelo je neke od standarda vezanih za DOP (ISO 9001, ISO 14001, HACCP i OHSAS 18001). nedostatak opsežnih pravila, propisa i podsticajnih mehanizama za DOP (kao što je sveobuhvatan sistem zaštite potrošača –uključujući zaštitu privatnosti potrošača, prevenciju obmanljivog reklamiranja – naročito u sektoru bankarstva).nedovoljno poznavanje načina primene DOP-a u kompanijama, naročito vezano za aktivnosti koje treba da preduzmu.nedostatak ideja, kao i nepostojanje znanja, svesti o koristi i posvećenosti DOP-u od strane top menadžmenta i/ili vlasnika MSP-anedovoljna komunikacija preduzeća sa drugim akterima.kompanije se uglavnom usredsređuju na filantropske aktivnosti i sponzorisanje kulturnih i sportskih aktivnosti, dok se ne fokusiraju dovoljno na standarde vezane za DOP, partnerstva sa lokalnim samoupravama i učešće zaposlenih u procesu donošenja odluka.poslovni sektor ima nizak nivo poverenja u civilni sektor – delom zbog slučajeva kada se NVO-e angažuju u inicijativama za koje nemaju dovoljno kapaciteta – i ne prepoznaje u dovoljnoj meri značaj izgradnje partnerstava sa civilnim sektorom.nedostatak svesti da je DOP više od korporativne filantropije i povinovanja zakonu (kao u drugim zemljama u regionu).broj kompanija koje inkorporiraju koncept i praksu DOP-a kao suštinski deo svoje poslovne strategije je i dalje relativno nizak – činjenica da neke aktivnosti DOP-a nisu samo odgovornost prema društvu, već takođe i prilika za razvoj konkurentnih prednosti.civilni sektor ne učestvuje dovoljno u edukaciji drugih aktera o DOP-u, kao ni u obezbeđivanju ideja kompanijama kako mogu da strukturišu svoje aktivnosti DOP-a, niti podržavaju dovoljno kompanije u razvoju strukturisanog dijaloga sa akterima i angažovanju.civilnom sektoru uglavnom tek predstoji razvijanje takvog odnosa sa poslovnim sektorom koji će ići dalje od prikupljanja sredstava finansiranja, kao i podizanje osetljivosti kod poslovnog sektora o važnosti pitanja na kojima on radi.politika države za stimulisanje kompanija koje primenjuju prakse DOP-a nisu dovoljno razvijeni.zanemaruje se činjenica da inostrani investitori pridaju sve veću pažnju kvalitetu i nivou prakse DOP-a, bilo iz etičkih obzira ili kao instrument za upravljanje rizikom.previše regulative – potrebno je stvoriti odgovarajuću klimu, a ne da donosi prekomerni broj propisa.potrošači se i dalje pretežno usredsređuju na cenu dobara i usluga kada donose svoje odluke o kupovini, dok se obziri DOP-a i dalje ne vrednuju u dovoljnoj meri.postupanje sa potrošačima koncipira se sa kratkoročnim fokusom umesto da bude deo dugoročne strategije za pridobijanje lojalnosti potrošača i održivost poslovanja.inicijative građanskog društva u promociji DOP-a često se shvataju kao kratkoročne i nedosledne.najslabija tačka u sistemu DOP-a kompanija jeste izveštavanje o nefinansijskim aspektima obavljanja posla, odn. uticaj na životnu sredinu i socijalnu sredinu; većina kompanija i dalje ne obezbeđuje takve izveštaje, a neke od njih čak ni ne prepoznaju važnost i svrhu takvog izveštavanja; kompanije koje pokazuju napore u ovoj oblasti retko koriste međunarodno priznate standarde ili sisteme opsežnog izveštavanja, a i kod napora da se ovi izveštaji približe široj publici ima dosta prostora za poboljšanje.retke programske aktivnosti koje bi stimulisale preduzetništvo, zapošljavanje i nezavistan razvoj pojedinaca u okviru društveno ranjivih grupa (npr. nedostatak projekata čiji je cilj zapošljavanje osoba sa invaliditetom).manje od polovine anketiranih kompanija imaju specijalne programe čiji je cilj promocija praksi DOP-a među njihovim dobavljačima.relativno mali broj kompanija (38%) se angažuje da podrži ekonomski razvoj lokalne zajednice; samo jedna četvrtina anketiranih kompanija ima razvijene programe za davanje podrške lokalnom preduzetništvu.mali broj kompanija je uvelo u svoje organizacione strukture poziciju menadžera DOP-a.uopšteno govoreći, kompanije – a naročito kompanije u domaćem vlasništvu– i dalje nedovoljno razlikuju DOP od korporativne filantropije i povinovanja zakonu. Prisutan je nedostatak inicijative inspirisane filozofijom “osećaj se dobro čineći dobro“, što bi vodilo razvoju poslovnih politika i proizvoda koji bi bili istovremeno profitabilni za kompaniju i korisni za lokalnu zajednicu i društvo u celini.
MOGUĆNOSTI (eksterni uslovi koji pomažu dostizanje ciljeva) (industrija/sektor; eksterni) PRETNjE(eksterni uslovi koji koče dostizanje ciljeva) (industrija/sektor; eksterni) harmonizacija sa EU politikama i praksama DOP-a u EU, povodom sve većeg značaja koji se pridaje DOP-u u EU.prilika da se privuku strana ulaganja ispunjavanjem zahteva i standarda koje nameću društveno odgovorni ulagači.mogućnosti finansiranja za promovisanje DOP-a koje daje EU i drugi međunarodni donatori za zemlju kandidata i potencijalne zemlje kandidate za članstvo.spremnost u Srbiji da se koriste iskustva iz drugih zemalja, a takođe iz zemalja u regionu.ekonomska kriza može da stimuliše srpske kompanije da ojačaju najmanje razvijen aspekt DOP-a – stvaranje proizvoda i usluga koji su prilagođeni potrebama zajednice i time istovremeno doprinesu neto profitu kompanije, a takođe i blagostanju i napretku društva.prilike za pokazivanje srpskih kompanija na međunarodnom tržištu vezano za DOP (npr. Holandsko društvo za proizvodnju odeće – Fair Wear Foundation – sarađuje samo sa kompanijama koje poštuju stroge standarde o uslovima rada i postupanja sa zaposlenima u kompanijama dobavljačima).potencijal DOP-a za izgradnju konkurentnih prednosti nacije i preduzeća (pod uslovom da je zemlja brza i dosledna u stvaranju povoljnog okruženja za DOP i skup naprednih praksi DOP-a koji bi mogli da se istaknu na međunarodnom nivou).mogućnosti za MSP da učestvuju i da budu prihvaćena u globalnim lancima snabdevanja.mogućnosti vezane za aktivnosti međunarodnih organizacija za društveno odgovorno poslovanje (Globalni dogovor UN-a, DOP Evropa /CSR Europe/, kao i Poslovanje za dobrobit zajednice /Business in the Community/) koje bi mogle da doprinesu promovisanju DOP-a u Srbiji kroz finansiranje, potencijal povezivanja partnera u DOP-u na nacionalnom i međunarodnom nivou, dobijanje organizacione ili stručne podrške za posebne programe obuke.međunarodna pravila, propisi, kao i podsticajni mehanizmi koji bi mogli da doprinesu razvoju i promovisanju DOP-a u Srbiji (kao što je Globalni dogovor UN-a, Principi UN-a o odgovornom ulaganju, smernice OECD-e za međunarodna preduzeća, pravne tekovine EU).novi međunarodni trendovi u poslovanju koji bi mogli da budu korisni za performansu DOP-a u srpskim kompanijama (npr. razvoj i primena najnovijih čistih i tzv. tehnologija „na kraju lanca”).novi trendovi na međunarodnom tržištu koji bi mogli da podstaknu srpske kompanije da pridaju veću pažnju DOP-u (kao što je – primera radi – promena životnog stila, navika i preferenci potrošača za organsku hranu, zaštitu životne sredine). dramatične promene u poslovnoj klimi kao rezultat međunarodne ekonomske i finansijske krize, što bi moglo da umanji entuzijazam i posvećenost srpskih kompanija i srpskih kompanija i nadležnih državnih organa održavanju i unapređenju praksi i inicijativa za DOP.pretnja da bi u tekućoj krizi kompanije čije su aktivnosti DOP-a vezane za povremena sponzorstva, donacije i humanitarne doprinose (tzv. filantropski pristup) umanjile ili prestale da vrše takve aktivnosti, tražeći načine da umanje troškove.rizik da bi srpske kompanije mogle da budu isključene sa stranih tržišta na osnovu lošeg ugleda u DOP-u ili kao rezultat uvođenja tehničkih ograničenja za trgovinu u vezi sa DOP-om, kao što su ISO standardi.nedostatak doslednog regulativnog okvira.nedostatak mehanizama za sprovođenje i slaba usaglašenost sa postojećim propisima koji se odnose na pitanja DOP-a.postavljanje niskog praga za ono što može da se smatra dobrom praksom DOP-a (nedovoljno definisan pristup za nagrađivanje dobrih praksi DOP-a).neraspoloživost instrumenata podrške i fondova koji su inače dostupni zemljama članicama i zemljama kandidatima za članstvo.pretnje koje dolaze od konkurencije, odn. firmi u drugim državama koje su bolje u stanju da privuku društveno odgovorne ulagače zahvaljujući naprednijim praksama DOP-a.pretnje koje potiču od tehnoloških izmena i neuspeha srpskih kompanija da ih usvoje blagovremeno, što može da ugrozi njihovu konkurentnost i učinak DOP-a (npr. neuspeh u usvajanju ili kašnjenje sa usvajanjem najnovijih tehnologija, naročito u oblasti čistih tehnologija i tehnologija „na kraju lanca”).nedovoljni nivo razvoja odnosa između poslodavaca i zaposlenih u Srbiji (iz sledećih razloga: nova struktura vlasnika bez prethodnog iskustva u odnosima između poslodavca i zaposlenih; loša ekonomska situacija, što za rezultat ima neplaćanje plata i socijalnih doprinosa; loš kvalitet korporativne uprave).
Analiza kapaciteta za implementaciju DOP-a
Poslovna i profesionalna udruženja
Poslovna i profesionalna udruženja moraju da odigraju relativno važnu ulogu u podizanju svesti među svojim članovima. Takođe, organizacije poslovnih partnerstava pokušavaju da doprinesu uvođenjem standarda ponašanja, iako ne u dovoljnoj meri. Njihov uticaj bi mogao da bude povećan aktivnijim učešćem u uspostavljanju opštih ili specifičnih dobrovoljnih industrijskih standarda u oblasti DOP-a.
Privredna komora Srbije je veoma prominentan akter u promovisanju DOP-a, pošto je aktivna u ovoj oblasti od 2003. godine, inicirajući brojne projekte i ostvarujući mnoga partnerstva: Inicijativa za odgovorno poslovanje, inicirana od strane Smart Kolektiva i Fonda Otvorenog društva (2004); brojne konferencije, seminare i okrugle stolove na regionalnom i međunarodnom nivou, u saradnji sa UNDP-om, Svetskom bankom, ISO-om, UNIDO-om, UNEP-om, InWent-om; priprema Kodeksa korporativnog upravljanja i Kodeksa poslovne etike (2006); implementacija projekta za promovisanje DOP-a u srpskim kompanijama (2007-2008) sa specijalnim fokusom na mala i srednja preduzeća, što je za rezultat dalo ustanovljavanje Nacionalne nagrade za DOP, čiji je cilj da postane tradicija; uspostavljanje Saveta DOP-a u 2009. godini, kao stručno savetodavno telo, sa ciljem razmatranja važnih pitanja DOP-a koja su od zajedničkog interesa za sve članove Komore.
Globalni dogovor Ujedinjenih Nacija u Republici Srbiji je usvojio poluformalnu strukturu i funkcioniše kroz aktivnosti Upravnog odbora (koji se sastoji od pet članova), Sekretarijata i pet radnih grupa za:
socijalnu inkluziju i osobe sa invaliditetom;
borbu protiv korupcije;
korporativnu društvenu odgovornost u bankarstvu i finansija;
podršku u izradi Strategije;
životnu sredinu.
Forum poslovnih lidera Srbije osnovan je 2008. godine na inicijativu 14 vodećih kompanija u Srbiji kao prva isključivo biznis koalicija ustanovljena s misijom da stimuliše razvoj DOP-a i uspostavi trajne i stabilne prakse DOP-a u srpskom poslovnom sektoru. Iako postoji manje od dve godine Forum poslovnih lidera je imao niz aktivnosti, uspostavio je dva dugoročna strateška programa, proširio svoje članstvo. U skoroj budućnosti se planira lansiranje novog programa kroz koji će kompanije članice pružati podršku omladinskim i socijalnim preduzetnicima.
Od velikog značaja za razvoj DOP-a je usavršavanje i diverzifikacija nomenklatura koje izrađuje Privredna komora Srbije, poslovna udruženja (udruženja inženjera i tehničara, ekonomista, pravnika, zdravstvenih radnika) i druge strukovne i naučne organizacije, jer se i tu razvijaju i postavljaju potrebni kriterijumi i norme za privredni, profesionalni i socijalni razvoj društva.
Iskustvo i dobre prakse kompanija iz SAD-a u oblasti DOP-a mogu da pruže vredna saznanja i inspiraciju za kompanije u Srbiji – proces u kom Američka privredna komora može da odigra veoma važnu ulogu. Njihova mreža međunarodnih kontakata može da obezbedi pristup organizacijama i pojedincima koji imaju veliki međunarodni značaj u oblasti DOP-a.
2.2. Sindikati i udruženja poslodavaca
Sindikati i udruženja poslodavaca mogu da igraju važnu ulogu u promovisanju praksi DOP-a, naročito u oblastima razvoja modernih odnosa između poslodavaca i zaposlenih, poboljšanje korporativne uprave, razvoj funkcionalnog socijalnog dijaloga na nacionalnom i lokalnom nivou, a takođe i postizanje fer kolektivnih ugovora. Dobar primer promovisanja prakse DOP-a predstavlja serija treninga i okruglih stolova o zapošljavanju osoba sa invaliditetom koje su uz podršku Međunarodne organizacije rada organizovali Unija poslodavaca i reprezentativni sindikati u saradnji sa organizacijama osoba sa invaliditetom i nadležnim ministarstvima i Nacionalnom službom za zapošljavanje tokom 2009. i 2010. godine.
Tekući proces tranzicije u Republici Srbiji, nedostatak inostranih investicija, ogromni socijalni teret nametnut privatizacijom, kao i visoka stopa nezaposlenosti zahtevaju transformaciju socijalnog dijaloga kako bi adekvatnije moglo da se doprinese ublažavanju ili prevazilaženju ovih problema.
Odnosi između poslodavaca i zaposlenih u Republici Srbiji nisu na zadovoljavajućem nivou iz sledećih razloga: nove vlasničke strukture u kojoj nedostaje pravo iskustvo u odnosima između poslodavaca i zaposlenih; loša ekonomska situacija koja za rezultat ima neisplaćene plate i socijalne doprinose; loš kvalitet korporativne uprave.
Trenutno, sindikati i udruženja poslodavaca odaju utisak da im nedostaje neophodni kapacitet za korišćenje koncepta DOP-a kao mehanizma za promovisanje i zaštitu interesa njihovih članova.
Za poboljšanje odnosa između poslodavaca i zaposlenih i korporativne uprave jedan od najefikasnijih koraka bi bio podsticanje učešća zaposlenih u procesu donošenja odluka, kao i osnivanje partnerstava između kompanija i sindikata, kao alternativa praksi socijalnih konflikata i ometanja.
Pošto socijalni dijalog na lokalnom nivou nije dovoljno razvijen i ne funkcioniše na željeni način, sindikati bi mogli da daju veći doprinos tako što će zastupati svoju ulogu na lokalnom nivou i obučavati pojedince koji bi mogli da postanu članovi lokalnih socijalnih i privrednih saveta.
Da bi se sindikatima omogućio ulazak u smisleni proces kolektivnog pregovaranja koje bi za rezultat imalo postizanje kolektivnih ugovora sa poslodavcima, mora se učiniti sledeće:
obezbediti resurse predstavnicima zaposlenih koji će osposobiti njihove kapacitete u procesu kolektivnog pregovaranja;
obezbediti podatke predstavnicima zaposlenih koji će im omogućiti uvid u poslovne aktivnosti poslodavaca za vreme pregovora sa istima o uslovima rada;
promovisati konsultacije i saradnju između poslodavaca i predstavnika zaposlenih.
2.3. Vlada
Vlada je upoznata sa aktivnostima i dostignućima u oblasti DOP-a kod poslovnog sektora i drugih aktera i opredeljena je ka razmatranju mogućnosti za stvaranje uslova, a u skladu sa našim zakonodavnim sistemom, za razvoj osnovnih podsticaje i mehanizama za podršku DOP-u.
S druge strane, trenutni propisi ne sadrže dovoljno ekonomskih podsticaja za DOP. Prisutan je nedostatak komplementarne mešavine zakona (eksternih izvora discipline) i podsticaja za kompanije koji će ih motivisati da preduzimaju akcije DOP-a.
Za razliku od drugih zemalja u regionu, Vlada je ta koja je inicirala proces stvaranja politika u oblasti DOP-a, što je značajna odlika konteksta DOP-a u Republici Srbiji. Uopšteno govoreći, druge zemlje u Jugoistočnoj Evropi ističu da su uticaji i podsticaji spolja bili od suštinskog značaja za angažovanje tih Vlada u naporima promovisanja DOP-a. Za razliku od njih, Vlada naglašava posvećenost promociji DOP-a kompanija, naročito kroz:
donošenje Strategije;
iniciranje promene zakonodavnog okvira vezanog za DOP, naročito u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, prava radnika, odnosno prava iz rada i po osnovu rada;
zaštitu životne sredine;
zaštitu potrošača.
Kroz pripremu Nacionalne strategije održivog razvoja Republike Srbije za period od 2009. do 2017. godine i Strategije za smanjenje siromaštva Republike Srbije, kao i dokumenata iz oblasti zaštite životne sredine, Vlada je pokazala nameru da koristi DOP kao instrument politike. Neke od oblasti odgovornosti kompanija postale su zakonske obaveze. Jedan takav primer jeste mera države kojom se propisuje da na svakih 20 zaposlenih radnika kompanije moraju da zaposle jednu osobu sa invaliditetom. Još značajniji primer predstavlja zakonsko rešenje po kome se poslodavci koji zaposle osobu sa invaliditetom oslobađaju plaćanja poreza i doprinosa na plate te osobe u trajanju od 3 godine, dobijaju subvenciju zarade novozaposlene osobe sa invaliditetom u trajanju od godinu dana i mogućnost refundacije primerenih troškova prilagođavanja radnog mesta za zaposlenu osobu sa invaliditetom. Mere kao što su ove mogu da doprinesu socijalnoj inkluziji društveno osetljivih grupa, umesto razdvajanja istih od ostalog dela društva.
Ono na čemu treba intenzivnije raditi je stvaranje opsežnih pravila, propisa i podsticajnih mehanizama za DOP (kao što je opsežan sistem zaštite potrošača – uključujući zaštitu privatnosti potrošača, sprečavanje obmanljivog reklamiranja – naročito u sektoru bankarstva).
U zemljama članicama Evropske unije gde je DOP postao dobro uspostavljen koncept koji doprinosi inovativnosti i konkurentnosti, vlade igraju aktivnu ulogu u stvaranju okruženja koje pogoduje DOP-u i kojim se podržavaju napori drugih aktera u ovom pogledu. Vlada je svesna da će proces približavanja Evropskoj uniji neizbežno dovesti i do porasta pažnje koja se pridaje DOP-u i učiniti neophodnim harmonizaciju sa politikama i praksom DOP-a koje postoje u Evropskoj uniji.
Na osnovu istraživanja praksi DOP-a koje je sprovedeno među najvećim kompanijama u Republici Srbiji, formulisane su preporuke za dalje promovisanje DOP-a:
mogućnost uspostavljanja tela za promociju i razvoj DOP-a, koje će biti nadležno za pitanja DOP-a;
rad na razvoju DOP-a kao jednog od pristupa za rešavanje društvenih pitanja i postizanje održivog razvoja;
poboljšanje dijaloga o DOP-u i saradnja sa drugim akterima po pitanjima DOP-a;
inicijativa za uključivanje poslovnog sektora posvećenog društveno odgovornim praksama u proces stvaranja politika, preko resornog ministarstva;
stimulativni razvoj DOP-a isticanjem društveno odgovornih praksi u Vladi i efikasnijim ophođenjem sa lošim praksama.
2.4. Nevladine organizacije
Iako nevladine organizacije (u daljem tekstu: NVO), kao najistaknutiji pokretači DOP-a u razvijenim građanskim društvima, imaju izrazito važnu ulogu u podizanju svesti, zastupanju, monitoringu korporativnog ponašanja, stvaranju partnerstava i neodobravanju, njihov uticaj u Republici Srbiji i dalje je ograničen.
Iako postoje NVO-e koje učestvuju u promovisanju DOP-a, nekima od njih i dalje nedostaju neophodne veštine da se angažuju u dijalogu sa poslovnim sektorom i poslovnim udruženjima i da izgrade partnerstva između javnog i privatnog sektora čiji bi cilj bio rešavanje pitanja DOP-a. Poslovni sektor ima nizak nivo poverenja u civilni sektor – delom zbog slučajeva u kojima se NVO-e angažuju u inicijativama za koje nemaju dovoljan kapacitet – i ne prepoznaju u dovoljnoj meri važnost izgradnje partnerstava sa civilnim sektorom. Inicijative građanskog društva u promovisanju DOP-a često su viđene kao kratkoročne i nedosledne.
S druge strane, civilni sektor se nedovoljno angažuje u edukaciji drugih aktera o DOP-u, obezbeđivanju ideja kompanijama kako da strukturišu svoje aktivnosti DOP-a i pružanju podrške kompanijama za razvoj organizovanog dijaloga sa zaposlenima, kao i angažovanju aktera.
Civilnom sektoru tek predstoji da izgradi odnos sa poslovnim sektorom koji će ići dalje od pribavljanja sredstava finansiranja i kojim će probuditi osetljivost poslovnog sektora za važnost pitanja na kojima radi.
Među najaktivnijim nevladinim organizacijama u promovisanju DOP-a, Smart Kolektiv bio je inicijator, pokretač, i implementator prvog strateškog programa za razvoj DOP-a u Republici Srbiji, nazvanog Inicijativa za odgovorno poslovanje, koji se odvijao u saradnji sa Fondom za otvoreno društvo i Privrednom komorom Srbije. Kasnije, Smart Kolektiv je načinio niz studija, istraživanja i analiza koje su po prvi put sistematizovale ovu oblast i dale neophodne početne podatke za sve dalje analize. U zajedničkoj inicijativi Smart Kolektiv-a i još 14 vodećih kompanija formiran je Forum Poslovnih lidera Srbije, kao specijalizovana DOP koalicija.
2.5. Mediji
Mediji mogu značajno da doprinesu izgradnji svesti o DOP-u, tako što će naglasiti koristi i načela koja čine osnovu ovog pristupa poslovanju. Oni takođe mogu da istaknu dobre primere prakse DOP-a koji mogu da inspirišu druge kompanije da slede te primere, a takođe mogu da vrše pritisak na kompanije koje krše svoje obaveze u okviru svojih širih odgovornosti prema društvu.
Pošto se Republika Srbija nalazi u početnoj fazi uključivanja principa DOP-a u strategiju poslovanja i u svakodnevno poslovanje, uloga medija je od suštinske važnosti. S obzirom na njihovu moć da utiču na javno mišljenje i podstaknu uvođenje promena, mediji mogu da obezbede podsticaj za promovisanje DOP-a. Oni mogu da predstavljaju i brane javni interes u oblasti DOP-a.
Mediji, naročito oni koji se specijalizuju za izveštavanje u oblasti poslovanja, mogu da učine više isticanjem koristi od primene praksi DOP-a i predstavljanjem dobrih primera u ovoj sferi. Kako bi ispunili ovu ulogu, novinarima je potrebno pružiti mogućnost da se obrazuju i steknu neophodna znanja o konceptu DOP-a, kao i o vodećim praksama u razvijenim zemljama.
2.6. Akademski krugovi
Iako akademski krugovi imaju ulogu u stvaranju i širenju znanja o DOP-u, više obrazovne institucije, uz nekoliko izuzetaka, i dalje imaju samo skromni uticaj na DOP.
Institucije višeg obrazovanja moraju da poboljšaju svoje nastavne planove i programe tako što će uključiti i DOP kao važan predmet, naročito u oblasti poslovne administracije, ekonomije, javne uprave, prava i studijama o zaštiti životne sredine.
Kako bi se postigli najbolji rezultati i da bi se usvojio dosledan i održiv pristup, ove aktivnosti bi trebalo da budu koordinirane unutar samih univerziteta, kao i na međuuniverzitetskom nivou.
2.7. Poslovna zajednica
U Republici Srbiji postoji duga istorija podrške kompanija lokalnim zajednicama i dokazano socijalno angažovanje u poslovanju kompanija u prošlosti, kao što je razvijen sistem bezbednosti i zdravlja na radu, poboljšanje obrazovnog i profesionalnog nivoa zaposlenih, objekti za zdravstvenu negu i obdaništa u okviru većih preduzeća i dr.
Ipak, koncept DOP-a ne može da se izjednači sa načinom na koji su kompanije uzimale u obzir socijalna pitanja u prošlosti u okviru njihovog poslovanja, pošto ovaj moderan koncept zahteva razvoj takvog angažmana i uvođenje odgovornih praksi u svim segmentima poslovnih delatnosti i u proizvodima i uslugama, a ne samo angažman u eksternim manifestacijama socijalne odgovornosti. Primeri kompanija koje shvataju ovu razliku nisu toliko rasprostranjene, tako da može da se tvrdi da ne postoji dovoljno znanja o tome kako treba da se primeni DOP, naročito po pitanju tačnih aktivnosti koje bi kompanije mogle da preduzmu. Uopšteno govoreći, kompanije, a naročito kompanije u domaćem vlasništvu i dalje nedovoljno razlikuju DOP od korporativne filantropije i poštovanja zakona.
Broj kompanija koje ugrađuju koncept i praksu DOP-a kao integralni deo njihove poslovne strategije je i dalje relativno nizak i ne omogućava poslovnom sektoru da iskoristi činjenicu da neke aktivnosti DOP-a nisu samo odgovornost prema društvu, već takođe i prilika za razvoj konkurentnih prednosti. Kao rezultat ovoga, samo mali broj kompanija uveo je u svoju organizacionu strukturu poziciju menadžera DOP-a.
Slika se lagano menja, pošto određeni broj multinacionalnih korporacija koje posluju u regionu imaju svoja sedišta za Jugoistočnu Evropu u Beogradu, što obezbeđuje priliv inostranog znanja i iskustva, uključujući i znanje i iskustvo iz oblasti DOP-a.
Preovlađuju humanitarne aktivnosti i sponzorstvo kulturnih i sportskih aktivnosti, dok je nešto ređe angažovanje za uvođenje standarda povezanih sa DOP-om, zatim za partnerstva sa lokalnim samoupravama, učešće zaposlenih u procesu donošenja odluka i programske aktivnosti koje bi stimulisale preduzetništvo, zapošljavanje i nezavistan razvoj pojedinaca u okviru društveno osetljivih grupa. Kao ilustracija, relativno mali broj kompanija (38%) se angažuje da podrži ekonomski razvoj lokalne zajednice i samo jedna četvrtina je razvila programe podrške lokalnom preduzetništvu. Učinjen je progres, pošto je dve trećine kompanija uvelo neke od standarda vezanih za DOP (ISO 9001, ISO 14001, HACCP i OHSAS 18001, ISO 22 000).
Najslabija tačka u sistemu DOP-a kod kompanija jeste izveštavanje o nefinansijskim aspektima poslovanja, odnosno o uticaju na životnu sredinu i socijalnu sredinu. Većina kompanija i dalje ne obezbeđuje takve izveštaje, a neke od njih ni ne prepoznaju značaj i svrhu takvog izveštavanja. Štaviše, kompanije koje ulažu napore u ovoj oblasti retko koriste međunarodno priznate standarde ili sisteme opsežnog izveštavanja, tako da napori da se ovi izveštaji otvore i za širu publiku ostavljaju dosta prostora za poboljšanje.
Dok je većina kompanija (preko 80%) ustanovilo stalni dijalog sa svojim zaposlenima i dalje nije uobičajeno da kompanije ulaze u strukturisani dijalog sa drugim akterima. Manje od polovine anketiranih kompanija imaju posebne programe čiji bi cilj bio promovisanje praksi DOP-a među njihovim dobavljačima.
3. Analiza aktera
Ključni akteri Kako na njih utiče DOP ili nedostatak DOP-a Kapacitet/motivacija da se bave tim pitanjem Glavni interesi i očekivanja Moć vršenja uticaja na realizaciju politike za stimulisanje DOP-a Opšti ciljevi promocija održivog rasta i razvoja poslovanja koje podstiče socijalnu inkluziju i sprečava narušavanje životne sredine Specifični ciljevi broj kompanija koje integrišu koncept i praksu DOP-a kao osnovni deo strategije poslovanja je značajan i oni se sve više takmiče na tržištu na osnovu DOP-a sve veće usredsređivanje kompanija na uvođenje standarda vezanih za DOP, razvoj partnerstava DOP-a sa lokalnim samoupravama i učešće zaposlenih u procesu donošenja odluka priličan broj kompanija, naročito onih velikih, koje su u svoje organizacione strukture uvele poziciju menadžera DOP-akompanije sve više razvijaju programske aktivnosti koje stimulišu ekonomski razvoj lokalne zajednice, preduzetništvo, zapošljavanje i nezavisni razvoj pojedinaca unutar društveno osetljivih grupa sve veći broj kompanija koje razvijaju strukturisani dijalog sa svojim ključnim akterima sve veće poverenje poslovnog sektora u civilni sektor i priznavanje važnosti izgradnje partnerstava sa civilnim sektorom širenje prakse korporativnog nefinansijskog izveštavanja o uticaju na životnu i socijalnu sredinu, kao i sve veća upotreba međunarodno priznatih standarda ili sveobuhvatnih sistema izveštavanja; sve veći napori da se ovi izveštaji učine dostupnim široj publici procenat kompanija koje su uključile DOP u svoje organizacione strukture; procenat kompanija koje su integrisale DOP u svoje strategije poslovanja; procenat kompanija koje su primenile sisteme upravljanja od značaja za DOP; procenat kompanija koje objavljuju nefinansijske izveštaje procenat kompanija koje su primenile sisteme upravljanja od značaja za DOP; procenat kompanija koje gaje stratešku saradnju sa lokalnim samoupravama; procenat kompanija koje se angažuju u različitim aktivnostima za razvoj zajednice; procenat kompanija koje uključuju zaposlene u proces donošenja odluka procenat srednjih i velikih preduzeća koja su uvela u svoje organizacione strukture poziciju menadžera DOP-a procenat kompanija koje su se angažovale u raznim aktivnostima razvoja zajednice; procenat kompanija koje su se angažovale za razvoj preduzetništva u lokalnim zajednicama; procenat kompanija koje imaju jasnu politiku o davanju jednakih mogućnosti; procenat kompanija koje se angažuju u zajednici za posebne ciljne grupe (deca, omladina, osobe sa invaliditetom, žene, Romi, nezaposlena lica, izbeglice i interno raseljena lica)procenat kompanija koje su razvile dijalog sa svojim ključnim akterima procenat kompanija koje gaje stratešku saradnju sa civilnim sektorom; procenat kompanija koje su se angažovale u dijalogu sa akterima procenat kompanija koje objavljuju nefinansijske izveštaje; procenat kompanija koje koriste međunarodno priznate standarde o nefinansijskom izveštavanju; procenat kompanija koje koriste različite medijske formate za objavljivanje nefinansijskih izveštaja periodični izveštaji iz baze podataka o dobrim praksama DOP-a; Nacionalno telo za standardizaciju; Beogradska berza periodični izveštaji iz baze podataka o dobrim praksama DOP-a periodični izveštaji iz baze podataka o dobrim praksama DOP-a periodični izveštaji iz baze podataka o dobrim praksama DOP-a periodični izveštaji iz baze podataka o dobrim praksama DOP-a periodični izveštaji iz baze podataka o dobrim praksama DOP-a periodični izveštaji iz baze podataka o dobrim praksama DOP-a; Beogradska berza; Nacionalna mreža Globalnog dogovora UN-a stabilna međunarodna finansijska i ekonomska situacija znatan broj velikih kompanija je usvojio specijalne programe čiji je cilj promocija praksi DOP-a među njihovim dobavljačima predvidiv i regularan proces približavanja EU; ratifikovan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i otvoren proces za dobijanje statusa zemlje kandidata za članstvo u EU okruženje koje stimuliše održive prakse poslovanja (sve manji udeo sive ekonomije, smanjenje nepravične konkurencije, smanjenje korupcije)funkcionalna i sve veća lokalna mreža Globalnog dogovora UN-a spremnost privrednih komora da učestvuju u promovisanju DOP-a među svojim članovima politička volja za poboljšanjem zakonodavstva koje je potrebno za stvaranje okruženja koje pogoduje razvoju DOP-apridobijanje odgovarajućih finansijskih sredstava za DOP od Vlade i međunarodnih partnera za razvoj sve veća kupovna moć kao preduslov za društveno odgovornu potrošnju beogradska berza i penzioni i investicioni fondovi treba da zahtevaju nefinansijske izveštaje od kompanija; spremnost penzionih i investicionih fondova da traže da se politike kompanija koje se odnose na socijalne aspekte i aspekte DOP-a vezane za životnu sredinu obelodane poslovna zajednica je pretežno svesna činjenice da strani investitori pridaju sve više pažnje kvalitetu i nivou prakse DOP-a Očekivani rezultati uvedena su opsežna pravila, propisi i podsticajni mehanizmi za DOP značajan broj kompanija poseduje znanje o tome kako da primeni DOP, naročito ideje o aktivnostima koje bi mogle da preduzmu i kako da ih strukturišu kompanije na DOP sve više gledaju kao na mogućnost za razvoj konkurentnih prednosti potrošači sve više uzimaju u obzir aspekte DOP-a kada donese odluke o kupovini civilni sektor sve više razvija partnerstva sa poslovnim sektorom koja sežu dalje od pribavljanja sredstava finansiranja i podižu svest poslovnog sektora o važnosti pitanja na kojima on radi većina velikih kompanija prepoznaje važnost i svrhu nefinansijskog izveštavanja uvedeni su propisi o ekološkim i socijalnim oznakama; standardi i sistemi upravljanja vezani za DOP su odobreni na nacionalnom nivou; proces javnih nabavki je preispitan kako bi se uključili i aspekti DOP-a u njega procenat kompanija koje su uključile DOP u svoje organizacione strukture; procenat kompanija koje su integrisale DOP u svoje strategije poslovanja; procenat kompanija koje objavljuju nefinansijske izveštaje; procenat kompanija koje su članovi udruženja DOP-a i Globalnog dogovora UN-a procenat kompanija koje su integrisale DOP u svoje strategije poslovanja; procenat kompanija koje su uključile DOP u svoje organizacione strukture;procenat anketiranih potrošača koji ukazuje na to da oni pridaju pažnju oznakama na proizvodima i nacionalnim nagradama za DOP kada donose svoje odluke o kupoviniprocenat kompanija koje gaje stratešku saradnju sa civilnim sektorom; procenat kompanija su se angažovale u dijalogu sa akterima procenat velikih kompanija koje objavljuju nefinansijske izveštaje; procenat kompanija koje koriste međunarodno priznate standarde o nefinansijskom izveštavanju; procenat kompanija koje koriste različite medijske formate za objavljivanje nefinansijskih izveštaja izveštaji o godišnjem napretku koje pripremaju nadležna ministarstva o implementaciji Akcionog plana zasnovanog na ovoj Strategiji periodični izveštaji iz Baze podataka o dobrim praksama DOP-a; Sekretarijat Globalnog dogovora UN-a; Beogradska berza periodični izveštaji iz Baze podataka o dobrim praksama DOP-a dvogodišnje anketiranje potrošača periodični izveštaji iz baze podataka o dobrim praksama DOP-a periodični izveštaji iz baze podataka o dobrim praksama DOP-a; Beogradska berza; Nacionalna mreža Globalnog dogovora UN-a predvidiv i regularan proces približavanja EU; ratifikovan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i otvoren proces za dobijanje statusa zemlje kandidata za članstvo u EU okruženje koje stimuliše održive prakse poslovanja (sve manji udeo sive ekonomije, smanjenje nepravične konkurencije, smanjenje korupcije)vladine agencije imaju koordinirani pristup stimulisanju DOP-a funkcionalna i rastuća lokalna mreža Globalnog dogovora UN-a spremnost privrednih komora da učestvuju u promovisanju DOP-a među svojim članovima politička volja za poboljšanjem zakonodavstva koje je potrebno za stvaranje okruženja koje pogoduje razvoju DOP-a obezbeđivanje finansijskih sredstava za razvoj DOP-a u budžetu Republike Srbije i od međunarodnih partnera za razvoj sve veća kupovna moć kao preduslov za društveno odgovornu potrošnju angažovanje građanskog društva u promovisanju DOP-a viđeno je kao dosledno i zasnovano na zadovoljavajućem kapacitetu beogradska berza i penzioni i investicioni fondovi treba da zahtevaju nefinansijske izveštaje od kompanija; spremnost penzionih i investicionih fondova da traže da se politike kompanija koje se odnose na socijalne aspekte DOP-a i aspekte uticaja na životnu sredinu obelodane
Mapiranje kritičnih oblasti DOP-a
Socijalna inkluzija
U pogledu saradnje poslovnog, javnog i nevladinog sektora u oblasti socijalne inkluzije, postoje dva nivoa intervencije:
podrška i asistencija javnih institucija i poslovnog sektora organizacijama građanskog društva u cilju razvijanja održivih partnerstava;
dalji razvoj odgovarajućeg stava poslovnog i javnog sektora prema marginalizovanim grupama kao potencijalnim korisnicima i primaocima njihovih usluga, velike kompanije su već napredovale u ovom polju tako što su inicirale projekte čiji je cilj poboljšanje pristupa njihovim uslugama, nevladin sektor pruža vrednu podršku u stimulisanju multisektorske saradnje u ovom pogledu.
Kako bi se ovi ciljevi ostvarili, neophodna je opsežna edukacija i obuka predstavnika sva tri partnera, uključujući i transfer znanja iz zemalja koje imaju sličnu strukturu poslovnog i javnog sektora, kao i slične kapacitete nevladinog sektora. Ovo se naročito odnosi na zemlje koje su već razvile platforme za DOP i uspostavile uspešan sistem monitoringa, kao ključni segment na kome insistira Evropska komisija.
Analiza tržišta rada u Republici Srbiji je pokazala, između ostalog, da postoji veliki broj nezaposlenih osoba sa invaliditetom, Roma, izbeglica i interno raseljenih lica, kao i drugih osetljivih grupa.
Iako trenutna pravila i propisi, a naročito Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, pružaju početni okvir za punu integraciju osoba sa invaliditetom u radni proces, neophodno je i dalje raditi na podizanju svesti poslodavaca i šire poslovne zajednice. U ovom pogledu treba pojačati aktivnosti na poboljšanju nivoa obrazovanja osoba sa invaliditetom u skladu sa potrebama poslodavaca, a takođe i stvoriti mogućnosti za njihovo zapošljavanje pod fleksibilnim uslovima (npr. skraćeno radno vreme, rad od kuće, rad za dva poslodavca).
Pored pitanja zapošljavanja socijalno osetljivih grupa (izbeglica, interno raseljenih lica, Roma, starijih radno sposobnih osoba i omladine) takođe treba posvetiti odgovarajući pažnju njihovoj sveopštoj poziciji u društvu i uključivanju poslovnog sektora u napore za smanjenje siromaštva.
Nešto opsežniji pristup u ovoj oblasti može da se usvoji kroz okvir koji je dala inicijativa za Rastuća inkluzivna tržišta, koju promoviše pre svega Program za razvoj Ujedinjenih Nacija. Analize obavljene u okviru ove inicijative pokazale su da sredine u kojima žive siromašni ljudi doprinose njihovom nedostatku mogućnosti. Manjak tržišnih informacija otežava preduzećima mogućnost da razmotre rad sa siromašnima i drugim socijalno osetljivim grupama. Oni se suočavaju sa regulativnim okvirom gde se pravila ne sprovode, ne podržavaju siromašne ili im čak nisu ni pristupačna. Nerazvijenim sredinama nedostaje odgovarajuća infrastruktura, uključujući puteve i mreže za struju, vodu i telekomunikacije. Ljudima koji žive u nerazvijenim područjima nedostaje izbor u oblastima obrazovanja, sticanje veština, obuke i drugo znanje. Ovi uslovi takođe ograničavaju mogućnosti za bavljenje preduzetništvom – otežavajući socijalno osetljivim grupama mogućnost da razvijaju svoje firme. Poslovnim ljudima koji dolaze sa drugih prostora je takođe teško da se suoče sa izazovima, naročito kad su navikli na tržišta u svojim baznim regionima koja dobro funkcionišu.
Služeći se takvim okvirom za DOP, preduzeća mogu da dopru do siromašnih kao potrošača, proizvođača, zaposlenih i preduzetnika, i to tako što će:
stvoriti kapacitet i prostor za inovaciju unutar organizacije (na primer, tako što zaposleni i rukovodstvo izložiti novim iskustvima kroz terenske obilaske, volonterske zadatke ili inovativne radionice sa lokalnim zajednicama, istaknuti ideje kroz takmičenja ili podsticajne šeme);
produbiti angažovanje u zajednici da bi bolje razumeli potrebe siromašnih dobavljača i mušterija, kreiranjem inovativnih kanala distribucije, podelom troškova i delotvornom upotrebom lokalnog znanja i društvenih mreža, izgradnjom veza sa lokalnim malim i srednjim preduzećima, angažovanjem u dijalogu sa organizacijama zajednice, lokalnim nevladinim organizacijama i pojedincima;
praktikovati angažovanje u političkom dijalogu u cilju poboljšanja oblasti u kojoj deluju, obezbeđivati informacije o tržišnim preprekama lokalnim samoupravama i Vladi na transparentan i odgovoran način, individualno ili kolektivno, kao deo poslovnog udruženja, ili u okviru dijaloga sa akterima, koristiti svoju uticaj kroz lobiranje za poboljšanje obrazovanja, drugih osnovnih usluga, za pravno osnaživanje siromašnih, kao i za očuvanje ljudskih prava i kvaliteta životne sredine.
Uloga organa državne uprave i jedinica lokalne samouprave treba da bude izgradnja kapaciteta i uslova za funkcionalna tržišta, pomoću mera:
uklanjanje prepreka u tržišnom okruženju (na primer, donošenje propisa koji omogućavaju konkurentno poslovanje, umanjuju birokratiju, osiguravaju funkcionalno i inkluzivno finansijsko tržište i obezbeđuju pristup pravnom sistemu za siromašne);
uspostavljanje informativnih čvorova koji sakupljaju i dele tržišne informacije i delaju kao brokeri između lokalnih i regionalnih firmi, nevladinih organizacija i drugih relevantnih organizacija i inicijativa;
poboljšanje svesti i obrazovanja potrošača da bi se ojačala potražnja za proizvodima koji podstiču ekonomsku aktivnost siromašnih i korist od nje;
ustanovljavanje platformi za angažovanje poslovnog sektora kao partnera u ekonomskom razvoju, putem regionalnih, sektorskih i nacionalnih planova razvoja, podsticanje udruženja za razvoj poslovanja i privrede i grupa sa više aktera da se uhvate u koštac sa konkretnim pitanjima kao što su voda ili otpad;
kreiranje inovativnih, nagrađujućih modela orijentisanih na postizanje pozitivnih efekata, kao što su fondovi za izazove ili nagrade za inovacije koji će ukloniti kritične barijere ljudskog razvoja.
Poslovna udruženja mogu da koordiniraju kolektivne akcije privatnog sektora u cilju uklanjanja prepreka. Na primer, udruženja u industriji mogu da uspostave zajedničke programe obuke ili sprovode zajednička ispitivanja tržišta.
Zajednice mogu da doprinesu razvoju poslovanja prvenstveno:
razvijanjem mreže malih preduzeća da bi sakupili i ojačali mreže distribucije i povezali se sa većim korporativnim dobavljačima;
identifikovanjem konkurentnih proizvoda koje zajednica može da proizvede, razvijanje udruženja proizvođača i marketinških aktera da bi se podelili troškovi, proizvodnja organizovala u klasterima i delotvorno primenila moć pregovaranja.
Nevladine organizacije i druge organizacije za razvoj treba da podrže povezivanje i razmenu najbolje prakse uspostavljanjem partnerstava sa preduzećima da bi potpomogli fer i ravnopravno angažovanje u zajednici, kojim će preduzeća da reaguju na lokalne vrednosti i koje će doprineti ljudskom razvoju. Takođe, mogu da imaju ulogu poverljivog brokera pomažući kompanijama da nađu mogućnosti poslovanja na nivou zajednice.
Drugi akteri bi mogli da se usredsrede na ciljno učenje i podizanje svesti u cilju širenja praksi inkluzivnih modela poslovanja. Na primer, akademski krugovi i druge naučne institucije mogu da rade na tome da poboljšaju naše razumevanje o veličini i strukturi tržišta u kojima žive siromašni, o tome kako funkcionišu inkluzivni modeli poslovanja, kako izgledaju efikasni mehanizmi ulaganja i kako se procesi dijaloga između poslovnog sektora i Vlade mogu opravdati, legitimisati i učiniti efikasnim. Mediji mogu da šire svest o mogućnostima učestvovanja poslovnog sektora u razvoju. Predstavljanjem uspešnih inicijativa oni mogu da pomognu podizanje nivoa svesti, podstaknu uzajamno razumevanje i uklone prepreke koje postoje između aktera.
Dalje unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu
Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu utvrđen je osnovni okvir u ovoj oblasti promovisanjem sve veće uloge prevencije u skladu sa Direktivom Evropske Zajednice br. 89/391/EEZ. Pored mehanizama sankcionisanja koji su ustanovljeni zakonom, dužna pažnja treba da se prida povećavanju svesti o koristi koja se stiče primenom visokih standarda bezbednosti i zdravlja na radu (na primer OHSAS 18001), kao što je umanjeno odsustvo sa rada, povećana motivacija i lojalnost zaposlenih. Usled visokih troškova koji su povezani sa punom primenom zakona, neophodno je da ovaj proces bude postepen, kao i da inspekcija rada deluje preventivno – tako što će kompanijama obezbediti smernice o tome kako da pospeše mere bezbednosti i zdravlja na radu. Prioritet bi bio da se ova preventivna mera primeni i da se apeluje na kompanije koje se bave delatnostima sa visokim rizikom (npr. građevinarstvo, hemijska industrija, transport, itd).
Unapređenje odnosa između poslodavaca i zaposlenih i socijalnog dijaloga
Razvoj odnosa između poslodavaca i zaposlenih i poboljšanje korporativne uprave i dalje nisu dostigli željeni nivo, ali je važno da svi socijalni partneri – država, zaposleni i sindikati radnika budu svesni da odnosi između poslodavaca i zaposlenih moraju stalno da se poboljšavaju, kao i da budu harmonizovani sa postojećim odnosima iste vrste u razvijenim tržišnim ekonomijama, a naročito u državama članicama Evropske unije.
Dalji razvoj odnosa između poslodavaca i zaposlenih treba da bude zasnovan na skupu principa, uključujući sledeće:
celovit pristup umesto razmatranja pojedinačnih slučajeva;
postepeno regulisanje odnosa između poslodavaca i zaposlenih, u skladu sa principima i standardima Evropske unije;
učešće zaposlenih u donošenju odluka i uspostavljanje partnerstava između kompanija i sindikata, kao alternativa praksi socijalnih konflikata i ometanja;
stalni socijalni dijalog i socijalna saradnja.
Pored promena u zakonodavstvu, reforme u ovoj oblasti zahtevaju uvođenje kodeksa dobrog upravljanja, unapređenje socijalnog dijaloga i jačanje vladavine prava.
U Republici Srbiji još nije stvoreno odgovarajuće okruženje za punu implementaciju socijalnog dijaloga. Sledeće je neophodno da bi se takav dijalog uspostavio:
dalji razvoj tržišne ekonomije, odnosa između poslodavaca i zaposlenih i poboljšanje korporativne uprave;
uvođenje i unapređenje kulture dijaloga, uzajamnog poštovanja i tolerancije;
izgradnja poverenja i spremnosti socijalnih partnera na dijalog i kompromis, kao i na ispunjavanje obaveza i odgovornosti;
poboljšanje rada institucija koje vode socijalni dijalog.
Kao problem na kojem treba još raditi je i pojava da određen broj poslodavaca ne poštuje svoje obaveze u odnosu na plaćanje poreza i doprinosa za socijalno osiguranje i ne poštuje prava radnika koja proističu iz rada, a, s druge strane, sistem kontrole tih poslodavaca još uvek nije u potpunosti uspostavljen, najpre zbog velikog broja poslodavaca i nedovoljnog broja inspektora rada.
Pozdravlja se socijalni dijalog na višestrukim nivoima, jedan na nacionalnom (u okviru Socijalno-ekonomskog saveta Srbije), drugi na nivou teritorijalne autonomije i na nivou opština (u okviru lokalnih socijalno-ekonomskih saveta), koji je dobrovoljan. Ova mreža saveta će imati pozitivan uticaj na podizanje konkurentnosti srpske privrede, promovisanje socijalnih prava, podizanje nivoa standarda zaposlenih, održavanje postojećih i otvaranje novih radnih mesta. Socijalni dijalog na lokalnom nivou i dalje nije dovoljno razvijen i funkcionalan.
Metode mirnog rešavanja radnih sporova se i dalje ne koriste u dovoljnoj meri, za razliku od drugih zemalja, bez obzira na postojanje državne Agencije za mirno rešavanje radnih sporova. Kao rezultat ovoga, sporovi često za rezultat imaju prestanak rada zaposlenih, koji se odlučuju na organizovanje štrajkova, a veliki broj radnih sporova završava pred sudovima.
Jedan od načina stimulacije mehanizama je i usvojen Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova („Službeni glasnik RS” br. 125/04 i 104/09) i jačanje uloge državne Agencije za mirno rešavanje radnih sporova.
Priznavanje važnosti kolektivnih ugovora
Kolektivni ugovori između poslodavaca i sindikata treba da se posmatraju kao socijalna norma i kao jedan od preduslova za adekvatno poslovanje kompanija, pošto doprinose socijalnom i ekonomskom dobrostanju. Ovo važi kako za opšte, tako i za posebne kolektivne ugovore.
Ovo pitanje je dalje regulisano u Kodeksu korporativnog upravljanja („Službeni glasnik RS” , broj 1/06).
Da bi se pospešio DOP u Republici Srbiji, između ostalog, potrebno je da se ispuni sledeće:
efektivno priznavanje prava udruživanja i prava radnika na zastupanje preko sindikata, kao i prava da budu uključeni u kolektivne pregovore;
obezbeđivanje resursa predstavnicima zaposlenih koji će osposobiti njihov kapacitet u procesu kolektivnog pregovaranja;
pružanje podataka predstavnicima zaposlenih koji će im omogućiti da steknu uvid u poslovne aktivnosti poslodavaca za vreme pregovora o uslovima rada;
promovisanje konsultacija i saradnje između poslodavaca i predstavnika zaposlenih;
kompanije u stranom vlasništvu bi trebalo da obezbede radne standarde koji nisu manje povoljni od onih datih u zemljama gde su njihova sedišta;
osiguravanje bezbednosti i zdravlja na radu;
za vreme procesa kolektivnog pregovaranja, poslodavci neće pokušati da vrše nepravičan uticaj na sam proces davanjem izjava da će poslovne aktivnosti biti prenete u druge zemlje, ili da će deo zaposlenih biti preveden u druge jedinice poslovanja.
Po stupanju na snagu Zakona o radu, kolektivni ugovori su zaključeni uglavnom za javni sektor. S druge strane, samo dva ugovora zaključena su u privatnom sektoru. Takođe je zaključen jedan opšti kolektivni ugovor. Dalji prioritet se odnosi na zaključivanje posebnih kolektivnih ugovora u svim industrijama. Sveobuhvatni pristup DOP-u ističe neophodnost postojanja zaključenog Opšteg i posebnih kolektivnih ugovora kod poslodavca
Pitanja zaštite životne sredine
Pored poštovanja zakona, od društveno odgovornih kompanija očekuje se da ulože dodatne napore (kao što je odgovoran stav prema zaštiti životne sredine i održivom razvoju). Ovo može da zahteva sledeće:
promovisanje šireg uvođenja Sistema upravljanja zaštitom životne sredine ISO 14001 kako bi se povećao broj kompanija koje praktikuju ovaj sistem;
uvođenje Šema eko-menadžmenta i provere (EMAS) koji je definisan u Zakonu o zaštiti životne sredine;
dalje promovisanje dodele prava korišćenja eko-znaka, utvrđeno Zakonom o zaštiti životne sredine, kako bi se podsticalo vođenje računa o energetskoj i materijalnoj efikasnosti, smanjenju upotrebe opasnih materija, smanjenju stvaranja otpada, podsticanje recikliranja a što bi sve rezultiralo boljom zaštitom životne sredine;
uvođenje prakse zelenih javnih nabavki;
finansiranje projekata kompanija za zaštitu životne sredine koji idu dalje od okvira povinovanja zakonu, učešće kompanija u finansiranju projekata zaštite životne sredine koje pokreću lokalne samouprave, donacije i sponzorstva Fondu za zaštitu životne sredine i lokalnim eko-fondovima.
Fond za zaštitu životne sredine, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvo za nacionalni investicioni plan i druge domaće institucije obezbeđuju finansiranje ili sufinansiranje za projekte koji se odnose na životnu sredinu. Pored toga, na raspolaganju su sredstva za finansiranje iz raznih inostranih izvora, kao što su predpristupni fondovi Evropske unije i bilateralne donacije iz razvijenih država i specijalni povoljni zajmovi (npr. Jenski krediti).
Vlada je obezbedila određene podsticaje za aktivnosti koje se odnose na zaštitu životne sredine, uključujući carinske olakšice za uvoz tehnologije i opreme za zaštitu životne sredine koji se ne proizvode u Republici Srbiji. Osim toga, predviđene su stimulativne mere Zakonom o zaštiti životne sredine. Vlada je ustanovila subvencije za kupovinu putničkih vozila koja su bolja po životnu sredinu, u okviru takozvanog programa staro za novo. U maju 2009. godine, donet je zeleni stimulativni paket za privredu.
Postojeći programi i projekti koji se eksplicitno bave DOP-om i pokušavaju da osiguraju usklađenost sa konceptom
Baza podataka o dobrim praksama DOP-a
Baza podataka o dobrim praksama DOP-a prati informacije o praksi DOP-a u Republici Srbiji i to u sledećim oblastima: sistem DOP-a, angažovanje u zajednici, radna okolina, korporativna uprava i tržišne prakse. Projekat su inicirali Tim potpredsednika Vlade Srbije zadužen za implementaciju Strategije za smanjenje siromaštva, kao i Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza, a sprovodi ga NVO Smart Kolektiv.
Baza podataka predstavlja pregled aktivnosti najvećih kompanija, iako one ne predstavljaju reprezentativni uzorak, sačinjen na osnovu percepcija predstavnika kompanija koje nisu verifikovane od strane nezavisnog subjekta.
Glavni cilj projekta jeste da se identifikuju i sistematizuju prakse DOP-a kako bi javnosti bile dostupnije, kao i da se podstakne dalje uključivanje srpskih kompanija u DOP. Osim toga, cilj projekta je takođe da sistematski uključi poslovni sektor u napore za smanjenje siromaštva, kao i da stimuliše saradnju između poslovnog sektora i javnog sektora u aktivnostima DOP-a. Takođe, pošto je elektronska baza podataka javna i dostupna javnosti, ona doprinosi podizanju svesti o DOP-u, a takođe olakšava pristup informacijama vezanim za DOP za sve zainteresovane strane. Dodatni cilj bio je da se sve informacije o stanju DOP-a učine dostupnim uz samo jedan pritisak tastera, kao i da se analiziraju kako bi se napravile preporuke za dalje učešće Vlade sa merama podrške.
Projekat je započet u avgustu 2007. godine i uključivao je 53 najveće kompanije u zemlji. Do kraja prve faze u martu 2008. godine, napravljena je internet baza podataka koja omogućuje pretraživanje i analizu praksi DOP-a, kao i planova za dalje angažovanje kompanija uključenih u projekat. Prvi izveštaj o rezultatima objavljen je u aprilu 2008. godine.
Druga faza je okončana u februaru 2009. godine, a izveštaj je objavljen u maju 2009. godine. Ova faza je bila namenjena ažuriranju baze podataka i dopunjavanju iste primerima malih i srednjih preduzeća i ženskog preduzetništva. U ovoj fazi obuhvaćeno je 68 kompanija.
Projekat je osmišljen kao prvi korak u kontinuiranom naporu da se prate, nadgledaju, kao i da se izveštava o aktivnostima DOP-a vodećih srpskih kompanija, sa idejom povećavanja broja kompanija koje su uključene u DOP.
Privredna komora Srbije
Nastavljajući aktivnosti u skladu sa svojom početnom ulogom u promociji DOP-a, Privredna komora Srbije inicirala je projekat Nacionalne nagrade za DOP. Projekat je započet u 2007. godini, sa kompanijama koje su se prijavile za nagradu sa posebnim projektima i praksama koje su preduzele. Nagrada se dodeljuje u dve kategorije (velika preduzeća i MSP) na bazi kompleksne metodologije i bodovanja koje vrši žiri stručnjaka, a ocenjuje se uspešnost preduzeća u 5 ključnih oblasti DOP-a. Žiri se sastoji od predstavnika relevantnih ministarstava, privrednih komora, univerziteta, nevladinih organizacija, medija i međunarodnih organizacija.
U 2008. godini broj kompanija koji se prijavio za nagradu porastao je za više od 60%, što ilustruje kako kompanije u Republici Srbiji sve više prihvataju DOP. Konkurencija odražava posebnu sliku stanja DOP-a u srpskoj privredi kroz prizmu primene principa i strategija DOP-a.
Povodom dodele nagrade za 2008. godinu, poboljšana je metodologija ocenjivanja koju su prvobitno pripremili nemački partneri, a takođe i prilagođena u svih pet ključnih oblasti, a uveden je i novi skup pitanja za velike kompanije na osnovu Indeksa održivosti Dou Džons.
Privredna komora Srbije ustanovila je Savet za DOP (u daljem tekstu: Savet) u 2009. godini, kao svoje stručno savetodavno telo, sa ciljem da razmotri važna pitanja DOP-a koja su od zajedničkog interesa svim članovima Komore. Ovo telo će se sastojati od predstavnika kompanija koje su vodeće po aktivnostima DOP-a (velika preduzeća i MSP), NVO-a, međunarodnih organizacija i univerziteta. Uloga Saveta je da se promovišu pozitivna iskustva u oblasti DOP-a, da se druge kompanije inspirišu da usvoje principe etičkog poslovanja, poboljša dijalog i partnerstva sa Vladinim telima u procesu ustanovljavanja nacionalnih strategija DOP-a i politika, kao i da se unaprede procesi obuke za DOP i novi ISO 26000.
Narodna banka Srbije
Narodna banka Srbije (u daljem tekstu: NBS) je osnovala Centar za zaštitu korisnika finansijskih usluga putem kog pruža pomoć korisnicima u ostvarivanju njihovih prava. U skladu sa tim, NBS je počela da objavljuje preporuke za finansijske institucije čiji je cilj da doprinesu razvoju preciznijih i jasnije definisanih ugovornih uslova za korisnike.
U septembru 2008. godine, NBS je lansirala internet stranicu (www.tvojnovac.nbs.rs) koja je namenjena korisnicima finansijskih usluga i koja pruža različite informacije ljudima koji se suočavaju sa sve više finansijskih potreba, kao i instrumente koji će im pomoći pri izboru usluga.
Na početku 2009. godine, NBS je osnovala informativne šaltere u svim svojim filijalama koji pružaju besplatne informacije o finansijskim proizvodima na srpskom tržištu, kao i o povezanim obrazovnim materijalima koji će zainteresovanim građanima omogućiti da bolje razumeju i uporede usluge kako bi odluke donosili uz veću informisanost.
Udruženja posvećena DOP-u
Pored aktivnosti NVO i Globalni dogovor Srbije, postoje još dva programa koje sprovodi Forum poslovnih lidera Srbije: DOP kao biznis praksa, u okviru koga se organizuju edukativni događaji i radionice za privredu i NVO, kao i godišnja DOP konferencija. Forum izdaje jedinu redovnu publikaciju o DOP-u u Republici Srbiji – BLF Newsletter. Pored ovog programa Forum je inicijator programa Engage u Srbiji, koji promoviše volonterski angažman zaposlenih u podršci lokalnoj zajednici, kao međunarodni program pokrenut od strane Bysiness in the Community. Program pruža podršku kompanijama da animiraju svoje zaposlene da volontiraju u zajednici, organizuje i volonterske dane.
Takođe, postoji i program Podrška zapošljavanju mladih koji sprovode Forum poslovnih lidera, agencija za MSP uz podršku Ministarstva omladine i sporta, a kroz koji se mobilišu biznis mentori da pružaju savetodavnu podršku mladim preduzetnicima koji su dobili polazne (start up) kredite od Fonda za razvoj. Kroz ovaj program se razvijaju i sistemski programi prakse za studente i mlade ljude u svim kompanijama članicama.
Postojeći programi politika koji podržavaju razvoj okruženja pogodnog za DOP
Nacionalna strategija održivog razvoja Republike Srbije za period 2009-2017. godine, Strategija za smanjenje siromaštva i Nacionalni program zaštite životne sredine, eksplicitno spominju DOP kao instrument politike.
U oktobru 2003. godine, Vlada je usvojila Strategiju za smanjenje siromaštva sa ciljem da prepolovi siromaštvo u Republici Srbiji do 2010. godine. Iako je broj ljudi koji su kvalifikovani kao siromašni prepolovljen u periodu od 2002. do 2007. godine, više od pola miliona građana žive ispod apsolutne granice siromaštva. Uz trenutnu ekonomsku krizu postoji rizik da će se broj siromašnih građana povećati, odnosno da će ugroženi segmenti koji su nešto iznad granice siromaštva biti pritisnuti ispod. S obzirom na proces evropskih integracija, Strategija je, u skladu sa prioritetima Evropskog partnerstva u oblasti privrede i socijalne inkluzije, pošto ima za cilj da doprinese unapređenju socijalne inkluzije, kao i unapređenju politika socijalne zaštite.
Pošto se bliži formalni kraj perioda implementacije Strategije za smanjenje siromaštva, Vlada planira da promoviše i upravlja tranzicijom prema politici socijalne inkluzije koja je usklađena sa političkim pristupom Evropske unije ovoj oblasti. Pored pripreme i implementacije mera koje ciljaju na ublažavanje ekonomske krize, Vlada planira da promoviše mere čiji je cilj uspešno smanjenje siromaštva i pospešena socijalna inkluzija sa specijalnim fokusom na ugrožene i marginalizovane grupe.
Zakon o radu („Službeni glasnik RS”, br.24/05, 61/05 i 54/09), kao osnovni zakonodavni dokument kojim se regulišu radni odnosi u Republici Srbiji, ima za cilj da:
uključi konvencije i preporuke Međunarodne organizacije rada;
poboljša socijalni dijalog unapređenjem procesa kolektivnog pregovaranja;
informiše zaposlene o svim suštinskim pitanjima vezanim za njihov socijalni status;
postigne ravnotežu između prava i interesa zaposlenih i poslodavaca;
zabrani direktnu i indirektnu diskriminaciju na radnom mestu, kao i zlostavljanje i seksualno zlostavljanje na radnom mestu;
osigura prava na savetovanje i odbranu u slučajevima okončanja radnog odnosa.
Neophodni preduslovi za održavanje efikasnijeg socijalnog dijaloga uvedeni su kroz specifikaciju uslova kojima se osigurava zastupanje sindikata i udruženja poslodavaca, kao i posebnim propisima koji su sadržani u Zakonu o Socijalno-ekonomskom savetu („Službeni glasnik RS“, broj 25/04), i Zakonu o mirnom rešavanju radnih sporova.
U određenom broju propisa se spominju pitanja vezana za DOP u oblasti poboljšanja statusa osoba sa invaliditetom:
Zakon o radu;
Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom;
Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS”, broj 33/06);
Strategija o unapređenju osoba sa invaliditetom 2007- 2010 („Službeni glasnik RS”, broj 01/07);
Zakon o ratifikaciji Konvencije UN-a o pravima osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS”, broj 42/09);
Zakon o ratifikaciji Opcionog protokola Konvencije UN-a o pravima osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS”, broj 42/09).
Vlada je usvojila Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2009. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 17/09) u kome su, između ostalog, predviđene aktivnosti za:
stvaranje uslova za zapošljavanje omladine;
stimulisanje zapošljavanja osoba sa umanjenim mogućnostima zapošljavanja (osobe sa invaliditetom, Romi, izbeglice i interno raseljena lica, žene i rehabilitovane osobe).
U oblasti aspekata zaštite životne sredine povezanih sa DOP-om, značajne su inicijative:
u Nacionalnoj strategiji održivog razvoja Republike Srbije za period od 2009-2017. godine se eksplicitno upućuje na DOP;
Strategija uvođenja čistije proizvodnje u Republici Srbiji („Službeni glasnik RS”, broj 17/09) ukazuje na mogućnosti istovremenog smanjenja zagađivanja i umanjenja upotrebe resursa za vreme proizvodnje, centar za čistiju proizvodnju sprovodi projekte uz angažovanje zainteresovanih preduzeća;
uvođenje programa eko-menadžmenta i revizije, koji je definisan u Zakonu o zaštiti životne sredine;
nacionalni program zaštite životne sredine eksplicitno spominje DOP kao instrument politike.
IV. CILjEVI I PRIORITETNE MERE
Ciljevi
Radi realizacije vizije, identifikovani su sledeći srednjoročni i dugoročni ciljevi, koji su povezani sa očekivanim rezultatima iz logičke matrice:
CILjEVI OČEKIVANI REZULTATI Cilj 1: promocija koncepta DOP-a potrošači sve više uzimaju u obzir aspekte DOP-a kada donose odluke o svojim kupovinama;kompanije sve više gledaju na DOP kao na mogućnost razvoja konkurentnih prednosti; većina velikih kompanija priznaje značaj i svrhu nefinansijskog izveštavanja. Cilj 2: razvoj praksi DOP-a značajan broj kompanija poseduje znanje o tome kako da primeni DOP, naročito ideje o aktivnostima koje bi mogle da preduzmu i kako da ih strukturišu; civilni sektor sve više razvija partnerstva sa poslovnim sektorom koja sežu dalje od pribavljanja sredstava finansiranja i podižu svest poslovnog sektora o važnosti pitanja na kojima on radi. Cilj 3: stvaranje podsticaja i zakonskih obaveza koji će osigurati razvoj okruženja koje pogoduje širenju DOP-a data su opsežna pravila, propisi i podsticajni mehanizmi za DOP.
Prioriteti, mere i aktivnosti
2.1. Ključne oblasti intervenisanja
Angažovanje Vlade u polju DOP-a treba da prati prioritete koji su skicirani u Evropskom partnerstvu u oblasti privede i socijalne inkluzije sa ciljem unapređenja socijalne inkluzije i socijalne zaštite.
Na primer, kao deo prioriteta socijalne inkluzije, relevantne kompanije mogu da usmere svoje šire angažovanje u oblasti DOP-a na profesionalnu obuku osoba sa intelektualnim teškoćama.
Prilikom izrade dokumenata o socijalnoj inkluziji uputno je koristiti DOP kao instrument za poboljšanje socijalne inkluzije, naročito u oblastima koje su identifikovane kao strateške u Izveštaju o monitoringu socijalne inkluzije u Srbiji (zapošljavanje, zdravlje, obrazovanje, socijalni stanovi, učešće).
Jedan od najvećih prioriteta tela za promociju i razvoj DOP-a, koje će biti formirano, u skladu sa zakonodavnim okvirom, radi realizacije aktivnosti u vezi sa DOP-om, kojim će rukovoditi Ministarstvo rada i socijalne politike, trebalo bi da bude organizovanje nacionalne konferencije o DOP-u, po mogućstvu u saradnji sa Evopskom komisijom.
Nedovoljna svest javnosti o DOP-u stvara neophodnost angažovanja medija kako bi se širile informacije o značaju DOP-a, o koristima od koncepta, kao i o primerima iz stvarnog života o dobrim praksama iz Republike Srbije i drugih zemalja. Ovaj složeni zadatak zahteva dodatnu obuku i edukaciju specijalizovanih novinara i urednika i senzibilizacija za važnost DOP-a i načina na koji oni mogu da doprinesu njegovom razvoju.
Još jedna važna oblast u promociji DOP-a jeste podsticanje i podrška integrisanju DOP-a u obrazovni proces, naročito u nastavne planove i programe poslovnih škola, kao i fakulteta za javnu upravu i pravo.
Pored aktivnosti u vezi sa promocijom DOP-a, učešće u pružanju pomoći socijalno osetljivim grupama treba da bude jedan od ključnih oblasti mera politike, s obzirom da oko 700.000 građana živi ispod granice siromaštva.
Pošto je status ovih društvenih kategorija dodatno pogoršan procesom privatizacije, tranzicije, kao i svetskom ekonomskom krizom, pored Vlade, koja, u skladu sa zakonskim ovlašćenjima, izvršava svoj deo odgovornosti, poslovni sektor i lokalne samouprave bi, takođe, trebalo da pokažu solidarnost i odgovornost u ovom pogledu. Primeri lokalnih samouprava i kompanija koje zajedno učestvuju u humanitarnim aktivnostima pružanja pomoći najugroženijim porodicama može se smatrati početnim korakom u ovom pravcu. Poslovna zajednica treba da razmotri postojeće partnerstvo između javnog i civilnog sektora i treba da radi, uz podršku javnog sektora, na razvijanju sličnih partnerstava sa javnim i civilnim sektorom koristeći koncept i principe DOP-a kao platformu.
S obzirom na činjenicu da je bruto domaći proizvod u 40 opština ispod 60% nacionalnog proseka, lokalnim samoupravama je potrebna centralne vlasti i civilnog sektora kako bi one bile u stanju da pruže osnovne socijalne usluge koje zadovoljavaju potrebe ranjivih grupa, naročito osoba sa invaliditetom, starijih osoba i dece. U oblasti socijalne zaštite javlja se potreba da se formulišu akcioni planovi koji će biti osmišljeni prema primerima dobre prakse iz relevantnih država članica Evropske unije.
Među prioritetima koje treba istaći jeste podrška Privrednoj komori Srbije u pripremi i promovisanju godišnje nagrade za DOP, kao instrumenta za podizanje svesti poslovnog sektora i opšte javnosti o značaju i važnosti koncepta, da se obezbede ideje za moguće načine angažovanja ostalih kompanija, kao i da se oda priznanje onim kompanijama koje su vodilje u ovom pogledu.
Takođe, promovisanje dodele prava korišćenja eko-znaka za proizvode, procese i usluge koji su umanjili negativan uticaj na životnu sredinu, u skladu sa zakonom, mogao bi da doprinese promeni obrazaca potrošnje, a takođe i da utiče na preference potrošača, nagrađujući kompanije koje su preuzele obaveze prema zaštiti životne sredine.
Međutim, primeri iz zemalja gde je nivo znanja potrošača o ovim oznakama veoma nizak pokazuje da su inicijative etiketiranja ograničene u obimu i potencijalnom uticaju, jer su ograničene na određene grupe na maloprodajnom tržištu i često se odnose samo na uvezene proizvode.
Pored eko-znaka koji je uređen Pravilnikom o bližim uslovima i postupku za dobijanje prava na korišćenje ekološkog znaka, elementima, izgledu i način upotrebe ekološkog znaka za proizvode, procese i usluge („Službeni glasnik RS”, broj 3/09), postoji potreba da se ustanovi nacionalne socijalne oznake, utvrde kriterijumi etiketiranja, odnosno označavanja za različite grupe proizvoda, kao i da se radi na tome da poveća tržišni udeo etiketiranih dobara tako što će se pojačati njihova transparentnost u procesu izdavanja oznaka, kao i podizanjem svesti potrošača o njihovom postojanju i važnosti.
Uključivanje socijalnih i zahteva iz oblasti zaštite životne sredine u procedure javnih nabavki mogao bi da predstavlja još jedan od podsticajnih mehanizama za angažovanje kompanija u DOP. Javne nabavke koje su usredsređene na DOP promovišu kompanije koje se angažuju u DOP-u tako što pospešuju tržišne uslove za njihove aktivnosti. Ovim se nagrađuje određeno ponašanje i naglašava ozbiljnost države po pitanju DOP-a.
U Evropskoj uniji postoje primeri veza između javnih nabavki i DOP-a u određenom broju država članica:
prema istraživanju koje je Evropska komisija, 2005. godine, sprovela o stanju stvari u zelenim javnim nabavkama, sedam država članica (Austrija, Danska, Finska, Nemačka, Holandija, Švedska i Velika Britanija) imale su značajan udeo zelenih javnih nabavki. U ovim zemljama, 40-70% svih tendera objavljenih na internet stranici Tenders Electronic Daily ,u toku jedne godine (od 2004–2005. godine) sadržalo je ekološke kriterijume;
prema poljskom zakonu o javnim nabavkama, administracija koja je naručilac može da koristi kriterijume iz oblasti zaštite životne sredine kada bira prodavca. Može da koristi bilo cenu ili cenu u kombinaciji sa drugim kriterijumima, uključujući zahtev da predmet nabavke bude usklađen sa najnovijim tehnologijama u skladu sa životnom sredinom koje su dostupne na tržištu;
belgijska vlada odobrila je uvođenje socijalne klauzule za određene ugovore o nabavkama za federalnu vladu kojima se favorizuje uključivanje grupa koje su u nepovoljnijem položaju (na primer, određeni procenat ukupnog udela ugovora koristi se da bi se angažovale dugoročno nezaposlene osobe);
francuski zakon o javnim nabavkama odobrava uključivanje socijalnih i obzira prema životnoj sredini u klauzule ugovora o javnim nabavkama;
u nekoliko regiona u Italiji uvedeni su socijalni kriterijumi u javne nabavke, zasnovano na standardu SA8000.
U Sjedinjenim Američkim Državama, na primer, federalna vlada koristi javne nabavke kao jednu od brojnih mera da osigura saobraznost izvođača poslova za Vladu sa zakonskim zabranama diskriminacije pri zapošljavanju.
Prateći ove pozitivne primere i dobre prakse širom Evropske unije, neophodno je preispitati i uneti izmene u sadašnje propise o javnim nabavkama kako bi se promovisali podsticaji za zaštitu životne sredine i zapošljavanje osetljivih grupa, naročito osoba sa invaliditetom.
Imajući u vidu postojeće inicijative čiji je cilj da povežu socijalne potrebe i principe poslovanja (kao što je zapošljavanje osetljivih grupa), angažovanje u DOP-u treba da bude povezano sa promocijom socijalnog preduzetništva, socijalnih preduzeća i zadruga kroz njihovo uključivanje u lance snabdevanja i obezbeđivanjem zakonskih beneficija.
Prioritetne mere i aktivnosti ministarstava u okviru promocije DOP-a
Lekcije iz drugih zemalja i iz sadašnjih država članica Evropske unije pokazuju da u okruženju, gde su tržišne inicijative za DOP i dalje slabe, Vlada mora da igra važnu ulogu u podsticanju i omogućavanju promovisanja DOP-a.
S obzirom na ograničene resurse i još nedefinisane potrebne kapacitete nadležnog ministarstva, od suštinske važnosti je da se jasno odrede ciljevi i prioriteti, što će Republici Srbiji omogućiti da postigne bolje rezultate sa postojećim resursima (na primer, ovo može da bude demonstrirano usredsređivanjem na prioritetne opštine, prioritetne usluge sistema za socijalnu zaštitu).
U ovom procesu postavljanja prioriteta, nadležni organi državne uprave treba da se legitimišu kao partneri u promovisanju DOP-a i treba da obezbede uslove za komunikaciju kompanijama, NVO i lokalnim zajednicama.
Posebne mere i aktivnosti kojima treba da teže određena ministarstva jesu:
Ministarstvo rada i socijalne politike
vođenje kampanje sa civilnim sektorom na podizanju svesti kod preduzeća da socijalno blagostanje nije samo briga javnog sektora;
saradnja sa poslovnim udruženjima i sindikatima na promociji i održavanju slobode udruživanja i prava na socijalnu sigurnost;
saradnja sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja i privrednim komorama, sindikatima i drugim organizacijama građanskog društva na uspostavljanju i promociji socijalnih oznaka (na primer, kreiranje internet stranice na kojoj će se predstavljati kompanije, organizacije i proizvodi u ovoj oblasti, uspostavljanje socijalnog indeksa da bi se saopštavalo u kojoj je meri neka kompanija društveno odgovorna prema svojim zaposlenima i inostranim partnerima, stepen integrisanosti prakse poslovanja koje omogućuju spajanje posla i porodice, takođe i nagrađivanje kompanija sa visokim ocenama, sertifikatom ili pravom da koriste specijalnu oznaku na svojim proizvodima);
osnivanje koalicije kompanija i pojedinaca iz svih društvenih grupa koje bi se uključile u borbu protiv nezaposlenosti kroz forume za davanje saveta, informacija i kontakata, kao i uspostavljanje mreže volontera kompanija sa zadatkom nalaženja mesta za obuku i praksu za mlade ljude;
pokretanje inicijative koja će podstaći kompanije da uklone tehničke, fizičke, odnosno strukturalne, komunikacijske prepreke, kao i prepreke zbog određenih načina ponašanja na radnom mestu koje pogađaju osobe sa invaliditetom, žene i dr, predlaganje poreskih olakšica za takve inicijative u cilju pružanja pomoći za kompenzaciju troškova, za stipendiranje određenog broja učenika i studenata sa invaliditetom, da podršku funkcionisanja servisa podrške za osobe sa invaliditetom poput personalne asistencije, za dnevne boravake i stanovanje uz podršku;
uvođenje prakse stavljanja oznaka koje su u vezi sa poštovanjem standarda pristupačnosti za sve, u objektima i institucijama;
uspostavljanje mreže direktora preduzeća koji će predlagati i promovisati aktivnosti za socijalnu inkluziju (na primer, integrisanje etničkih manjina i dugoročno nezaposlenih lica);
organizovanje takmičenja i dodela godišnjih nagrada preduzećima koja promovišu razne aspekte DOP-a u vezi sa radom, kao što su bezbednost i zdravlje na radu, poboljšanje uslova rada, fleksibilno radno vreme i mesto rada, ravnoteža između posla i privatnog života, politike za podršku dece, socijalne integracije i jednake mogućnosti;
izrada vodiča za socijalno izveštavanje za Ministarstvo rada i socijalne politike, u kojem bi bilo predstavljeno šta je to socijalni izveštaj, koje su koristi od izveštavanja, u kojem bi, takođe, bila uputstva kako da se počne sa izveštavanjem, kao i iskustva socijalnog izveštavanja drugih kompanija;
uspostaviti regionalne mreže da bi se inicirala partnerstva između kompanija, organizacija zajednica i lokalnih samouprava da se okrenu rešavanju lokalnih socijalnih i ekonomskih izazova i strategija obnove susedstva koji će ciljati na rešavanje problema socijalne isključenosti, siromaštva i nezaposlenosti u posebnim oblastima sa umanjenim mogućnostima (nerazvijenim sredinama).
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja
Pitanja vezana za korporativnu upravu:
promovisanje kodeksa etičkog ponašanja i dobre korporativne uprave kod kompanija, kao i pružanje podrške za implementaciju istih;
pružanje pomoći, u skladu sa nadležnostima ministarstva, kompanijama koje prihvataju principe DOP-a, u sastavljanju strategije i politika i integrisanju DOP-a u njihovu opštu strategiju poslovanja;
inicijativa za izmenu Zakona o privrednim društvima kako bi se uvela obaveza da godišnji izveštaji listiranih i velikih kompanija sadrže informacije o tome kako kompanija uzima u obzir socijalne posledice i posledice po životnu sredinu svojih aktivnosti (na primer, odnosi sa zaposlenima, korisnicima i dobavljačima, kao i uticaj kompanije na širu zajednicu i okolinu).
Odgovorno vađenje minerala, energetska efikasnost i obnovljivi izvori minerala:
obezbeđivanje podsticaja za obnovljivu energiju i energetsku efikasnost (na primer, obezbeđivanjem podrške, u skladu sa nadležnostima, malim i srednjim preduzećima da razviju politike koje uzimaju u obzir aspekte uticaja na životnu sredinu pomoću konsultantskih usluga o uštedi energije, kroz obuke, uvođenje programa upravljanja zaštitom životne sredine, kao i investiranjem u obnovljive energije).
Tehnički propisi :
organizovanje i podrška obuci o uvođenju standarda i najboljim praksama DOP-a;
delimičnom kompenzacijom troškova preduzećima koja uvode i sertifikuju sisteme upravljanja vezane za DOP.
Monitoring DOP-a:
inicijativa za mogućnošću održavanja i ažuriranja registra kompanija koje su sertifikovane prema standardima vezanim za DOP, kao i onih kojim je dodeljeno pravo korišćenja socijalnih oznaka i eko oznaka;
ustanovljavanje nacionalnih pokazatelja DOP-a i redovni nadzor nad situacijom.
Promocija podsticaja za DOP:
promocija uvođenja preferencijalnog tretmana u javnim nabavkama, finansijska podrška za obuku i sertifikaciju, pojednostavljene administrativne procedure i finansijski podsticaji kompanijama koje su dobile sertifikate za standarde vezane za DOP, eko-znak ili socijalne oznake;
uspostavljanje i dodela godišnje nagrade za društvenu odgovornost najboljim izveštajima o društvenoj odgovornosti;
razmatranje mogućnosti dodele javne finansijske pomoći kompanijama za kompenzaciju troškova za implementaciju kodeksa ponašanja u skladu sa Globalnim dogovorom Ujedinjenih Nacija, za godišnje izveštavanje o DOP-u ili održivosti, kao i sertifikovanje za SA 8000 i druge standarde rada povezanih sa DOP-om.
Širenje informacija o DOP-u:
organizovanje i pružanje podrške ciljanim kampanjama o DOP-u, informisanje o obimu, konkurentnim prednostima koje stvara DOP i kako ključni principi mogu da budu prevedeni u praksu;
pružanje podrške izgradnji kapaciteta lokalnih savetodavnih kompanija za ponudu usluga vezanih za DOP, u skladu sa nadležnostima ministarstva;
(3) Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja
ubrzanje procesa usvajanja kriterijuma za eko-znak, kao i promocija dodele prava korišćenja eko-znaka (na primer, kreiranjem internet-stranice na kojoj će biti predstavljene organizacije i proizvodi u ovom polju, ili zastupanjem preferencijalnog tretmana u javnim nabavkama, pojednostavljenjem administrativnih procedura i finansijski podsticaji vezani za korišćenje eko-znaka;
podrška uvođenju Sistema upravljanja zaštitom životne sredine SRPS ISO 14001, razmatranjem mogućnosti da se obezbedi podsticaj organizacijama i delimičnom kompenzacijom troškova za organizacije koje su u procesu implementacije i serfitikacije sistema upravljanja životnom sredinom;
promovisanje uvođenja sisteme upravljanja životnom sredinom među vladinim agencijama i preduzećima u državnom vlasništvu i godišnje izveštavanje o njihovom napretku;
održavanje i ažuriranje registra kompanija koje su sertifikovane za sisteme upravljanja životnom sredinom, kao i onih koje su dobile pravo korišćenja eko-znaka.
(4) Ministarstvo finansija
razmatranje uvođenja socijalnih i kriterijuma iz oblasti životne sredine, kao što je sertifikovanje za standarde povezane sa DOP-om, poštovanje osam fundamentalnih konvencija Međunarodne organizacije rada ili principa Globalnog dogovora Ujedinjenih nacija), u skladu sa nadležnostima, kod kriterijuma za predizbor i izbor pobednika na velikim javnim tenderima;
uključivanje socijalnih i obaveza iz oblasti životne sredine u klauzule ugovora o javnim nabavkama (na primer, davanje prednosti inkluziji grupa koje imaju manje mogućnosti u realizaciji ugovora);
inicijativa za izmenu Zakona o investicionim fondovima ( “Službeni glasnik RS“, br. 46/06 i 51/09) da bi se uključio i zahtev da institucionalni investitori obelodanjuju da li uzimaju u obzir etičke, socijalne aspekte i aspekte zaštite životne sredine u svoje investicione odluke, kao i obezbeđivanje godišnje evidencije o tome šta su postigli u tom pogledu.
(5) Ministarstvo trgovine i usluga
Zaštita potrošača i odgovorna potrošnja:
iniciranje razvoja kodeksa za dalje regulisanje praksi komercijalnog reklamiranja i promocije prodaje u interesu potrošača;
podsticajne podizanja svesti kod potrošača i dobrovoljnih organizacija o društveno odgovornoj potrošnji (na primer, kroz materijal za obuke i organizovanje okruglih stolova sa akterima).
(6) Ministarstvo prosvete
podsticanje i pružanje podrške integrisanju DOP-a u obrazovni proces, naročito u nastavni plan poslovnih škola;
pružanje podrške i koordinisanje istraživanja o DOP-u (broj 1.2.2. u tabelama mera i aktivnosti).
(7) Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
promovisanje organske proizvodnje, pružanje podrške poljoprivrednicima i kompanijama za vreme procesa implementacije i sertifikacije, kampanja za odgovarajuće finansijske podsticaje.
V. IMPLEMENTACIJA
Organizacija i koordinacija aktivnosti
Proces institucionalizacije DOP-a već je započet obrazovanjem multisektorske Radne grupe za pripremu Strategije. Dodatno, baza podataka o dobrim praksama DOP-a, razvijena na inicijativu Tima potpredsednika Vlade zaduženog za implementaciju Strategije za smanjenje siromaštva i Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza, je još jedan je primer dobre prakse bavljenja DOP-om.
Iskustva u regionu i u Evropskoj uniji pokazala su da su razvoj i primena politike koja stimuliše DOP olakšani u zemljama u kojima su nacionalna tela preuzela vođstvo i koordinaciju u vezi sa pitanjima DOP-a (najbliži primer iz regiona može biti Nacionalno telo za koordinaciju DOP-a u okviru Ekonomskog i socijalnog saveta Republike Makedonije i Agenda DOP-a koje je to telo sastavilo, a Vlada usvojila). Osim toga, to telo bi takođe olakšalo saradnju sa međunarodnim organizacijama i partnerima u razvoju koji su zainteresovani za promociju i razvoj praksi DOP-a.
Nadležna ministarstva, bi, u skladu sa zakonskim ovlašćenjima, ustanovila zajedničko telo za promociju i razvoj DOP-a (u daljem tekstu: Tim), radi sprovođenja aktivnosti u vezi sa implementacijom u oblasti DOP-a. Zajedničkim telom rukovodio bi predstavnik Ministarstva rada i socijalne politike, u čijem delokrugu je pretežni deo poslova zbog kojih se ono osniva. Takođe, to telo bi imalo ulogu da inicira, sprovodi i nadgleda aktivnosti relevantnih organa i organizacija u implementaciji mera koje su predviđene u Strategiji.
U obavljanju svojih zadataka, Tim bi se oslanjao na podatke koje dobija od Saveta za implementaciju strategije DOP-a (u daljem tekstu: Savet). Pošto koncept DOP-a obuhvata različite politike koje su u nadležnosti različitih organa i organizacija, koordinacija između različitih aktera sprečava razvodnjavanje odgovornosti za mere u okviru određenih oblasti, kao i udvostručavanje napora i resursa, a, takođe, doprinosi određivanju prioriteta kod mera i aktivnosti podrške.
U ovom pogledu, Savet bi, kao savetodavno telo, imalo sledeće zadatke:
razmatranje pojedinih pitanja i predlaganje aktivnosti u vezi sa promocijom DOP-a;
iniciranje i pripremu informativnog materijala o DOP-u, kao i učešće u organizovanju dešavanja posvećenih edukaciji, dijalogu o zastupanju ciljeva DOP-a;
pružanje podrške promotivnim aktivnostima za DOP Privredne komore Srbije i Unije poslodavaca Srbije koji su bitni za uključivanje malih i srednjih preduzeća u DOP, kao i saradnju sa Savetom Privredne komore Srbije za DOP;
predstavljanje jedne vrste foruma za razne aktere za dijalog o politici i konsultacije između različitih aktera uključenih u DOP;
promovisanje i pružanje podrške i promotivnim aktivnostima DOP-a;
razvoj pokazatelja učinka u oblasti DOP-a;
pružanje podrške za razvoj istraživanja o DOP-u;
promovisanje relevantnih dokumenata Evropske unije i drugih međunarodnih dokumenata koji su od značaja za DOP, privatni sektor, građansko društvo i državne organe;
predlaganje mera za stvaranje boljeg okruženja za DOP za organizacije koje rade u Republici Srbiji.
Odluka o obrazovanju Saveta biće doneta posle usvajanja Akcionog plana za sprovođenje Strategije.
Pretpostavke i rizici
Mali uticaj na politiku i proces DOP-a Srednji uticaj na politiku i proces DOP-a Veliki uticaj na politiku i proces DOP-a Visoka verovatnoća pojavljivanja funkcionalna i sve veća lokalna mreža Globalnog dogovora UN-a spremnost privrednih komora da se angažuju na promovisanju DOP-a među svojim članovima predvidiv i redovan proces približavanja EU; ratifikovan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju za dobijanje statusa zemlje kandidata za članstvo u EU politička volja za poboljšanjem zakonodavstva koja je potrebna da bi se stvorilo okruženje koje pogoduje razvoju DOP-a Srednja verovatnoća pojavljivanja sve veći broj kompanija ima dugoročnu strategiju pridobijanja lojalnosti potrošača i ostvarivanja održivog poslovanja beogradska berza i penzioni i investicioni fondovi zahtevaju nefinansijske izveštaje od kompanija; spremnost penzionih i investicionih fondova da traže od kompanija da obelodanjuju svoje politike vezano za socijalne aspekte i aspekta uticaja na životnu sredinu njihovog DOP-a značajan broj velikih kompanija usvojilo je specijalne programe čiji je cilj promocija praksi DOP-a među njihovim dobavljačima sve veća kupovna moć kao preduslov za društveno odgovornu potrošnju stabilna međunarodna finansijska i ekonomska situacija okruženje koje stimuliše održive prakse poslovanja (sve manji udeo sive ekonomije, smanjenje nepoštene konkurencije, umanjenje korupcije)obezbeđivanje sredstava za finansiranje razvoja DOP-a; nadležni državni organi i organizacije imaju koordinirani pristup stimulisanju DOP-a Niska verovatnoća pojavljivanja angažovanje građanskog društva u promovisanju DOP-a kao dosledna praksa zasnovana na dovoljnim kapacitetima prevaga svesti kod poslovne zajednice da inostrani investitori pridaju sve veću pažnju kvalitetu i nivou prakse DOP-a
Potencijalni izvori finansiranja
Strategija treba da doprinese boljem planiranju dodele sredstava pomoći od budućih donatora, kao i fondova iz državnog budžeta i dr.
Republika Srbija, kao potencijalna zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji trebalo bi, u većoj meri da se osloni na sredstva iz predpristupnih fondova Evropske unije. Ti fondovi su posebno značajni za podršku implementaciji DOP-a koja može da se pruži malim i srednjim preduzećima. Ovaj segment privrede zahteva posebnu pomoć, pošto je njegov značajni deo pogođen efektima globalne finansijske i ekonomske krize. Mogućnosti finansiranja postoje i u okviru Evropske inicijative za demokratiju i ljudska prava, kao i kroz sufinansiranje sa evropskim NVO.
Instrument Evropske unije za predpristupnu pomoć (IPA) osmišljen je tako da odgovori na potrebe zemalja korisnica tih sredstava u okviru konteksta pre pristupanja Evropskoj uniji. Njegov glavni cilj je da pruži podršku izgradnji institucija i vladavini prava, ljudskih prava, uključujući osnovne slobode, prava manjina, jednakost polova i zabranu diskriminacije, administrativne i ekonomske reforme, ekonomski i socijalni razvoj, pomirenje i rekonstrukciju, kao i regionalnu i prekograničnu saradnju. U cilju osiguravanja usmerene, efektivne i dosledne akcije, IPA se sastoji od pet komponenata, a svaka od njih pokriva prioritete koji su definisani prema potrebama zemalja korisnica sredstava. Nezavisno od nedostupnosti svih IPA komponenata, potrebno je unapred kreirati pristup finansiranja i okvir politike koji će omogućiti da se sredstva iskoriste čim budu dostupna. Četvrta komponenta, razvoj ljudskih resursa, tiče se pripreme politike kohezije i sredstava Evropskog socijalnog fonda. Pomoću njega, zemlja bi se lakše borila sa svojim glavnim sociološkim i ekonomskim problemima, kontinuirano visokom stopom nezaposlenosti i sve većim siromaštvom.
Fondovi imaju ključnu ulogu u prevenciji i prevazilaženju siromaštva i socijalne isključenosti. Oni će ovo činiti pružanjem podrške opštem ekonomskom, socijalnom progresu, unapređenju zapošljavanja, procesima koji će promovisati socijalnu inkluziju, ali, takođe, na veoma direktan način i postavljanjem prioritetnih mera za borbu protiv i sprečavanje siromaštva i socijalne isključenosti, takođe i kroz promovisanje i razvoj DOP-a.
[pic]
Na tabeli prikazan je programski koncept komponenti 3 i 4 programa IPA (regionalni razvoj i razvoj ljudskih resursa). Proces predviđa da operativni programi za obe komponente rezultiraju iz pripremljenih strateških dokumenata (zajednički memorandum o socijalnoj inkluziji, zajednička procena prioriteta u zapošljavanju i opšti dokument za komponente 3 i 4 – Okvir strateške povezanosti).
Pored mogućnosti korišćenja inostranih fondova, odnosno bilateralnih i multilateralnih donacija, mogućnost finansiranja, promovisanje i razvoj DOP-a treba da bude podržano i sredstvima iz državnog budžeta. Jedan ograničavajući faktor pri tome je vezan za efekte globalne ekonomske i finansijske krize koji imaju ozbiljne finansijske implikacije i umanjuju opcije finansiranja iz državnog budžeta, jer aktivno učešće države, zapravo, predstavlja podsticaj za finansijsko učešće lokalnih samouprava i drugih, a takođe i da poslovnim akterima pokaže da bi država htela da vidi napredak u ovom polju.
Praćenje napretka
Kad se uporedi sa drugim zemljama u regionu, Repbulika Srbija je u mnogo boljoj poziciji u pogledu monitoringa učinka DOP-a u poslovnom sektoru zahvaljujući postojanju baze podataka o dobrim praksama DOP-a najvećih srpskih kompanija koja se redovno ažurira. Baza podataka se razvija sa namerom da se poveća broj kompanija koje su uključene u nju, a takođe i da se obuhvate i mala i srednja preduzeća.
Takođe, baza bi i dalje služila u promotivne i informativne svrhe i kao inspiracija i pokazatelj šta kompanije rade i mogu da rade. Ipak, na početku procesa implementacije Strategije neophodno je uraditi sveobuhvatno istraživanje, koje će obuhvatiti stanje u privredi, ali i stavove i percepcije građana, kako bi ovi rezultati poslužili kao prvu, odnosno nultu polaznu tačku prema kojoj bi se merila uspešnost procesa.
Kad Republika Srbija bude prilagodila svoj statistički informacioni sistem da bi nadgledala Leken pokazatelje i kada bude usvojila nacionalne pokazatelje za socijalnu inkluziju, onda će moći da poveže neke od njih sa učešćem preduzeća u socijalnoj inkluziji – kao deo inkluzivnih modela poslovanja koje promoviše UNDP – i da ih koristi da bi nadgledala napredak prihvatanja DOP-a.
U početnom periodu sistem praćenja treba da bude jednostavan kako bi se izbeglo upadanje u zamku prenatrpanosti informacijama i dodele prevelikog dela ionako slabih resursa na sakupljanje i obradu podataka. U ovu svrhu, dole u tekstu dat je predloženi skup pokazatelja koji su najdostupniji iz trenutnih izvora.
Očekivani rezultati
Pokazatelji za merenje napretka uzimajući u obzir očekivane rezultate Izvori informacija za ove pokazatelje Propisi o eko-znaku i socijalnim oznakama su usvojeni Godišnji izveštaji o progresu implementacije Akcionog plana zasnovanog na ovoj strategiji Standardi i sistemi upravljanja vezani za DOP odobreni su na nacionalnom nivou Godišnji izveštaji o progresu implementacije Akcionog plana zasnovanog na ovoj strategiji Proces javnih nabavki je preispitan sa ciljem uključivanja pitanja DOP-a Godišnji izveštaji o progresu implementacije Akcionog plana zasnovanog na ovoj strategiji Procenat kompanija koje su uključile DOP u svoju organizacionu strukturu Periodični izveštaji na osnovu baze podataka o dobrim praksama DOP-a Procenat kompanija koje su uključile DOP u svoju strategiju poslovanja Periodični izveštaji na osnovu baze podataka o dobrim praksama DOP-a Procenat kompanija koje su članice Globalnog dogovora UN-a i drugih udruženja fokusiranih na DOP Periodični izveštaji na osnovu baze podataka o dobrim praksama DOP-a; Sekretarijat Globalnog dogovora UN-a Procenat anketiranih potrošača pokazuje da oni obraćaju pažnju na oznake i nacionalne nagrade za DOP kada donose svoje odluke o kupovinama Dvogodišnje ispitivanje potrošača Procenat kompanija koje imaju stratešku saradnju sa civilnim sektorom Periodični izveštaji na osnovu baze podataka o dobrim praksama DOP-a Procenat kompanija koje su se angažovale u dijalogu sa akterima Periodični izveštaji na osnovu baze podataka o dobrim praksama DOP-a Procenat kompanija koje objavljuju nefinansijske izveštaje Periodični izveštaji na osnovu baze podataka o dobrim praksama DOP-a; Sekretarijat Globalnog dogovora UN-a; Beogradska berza Procenat kompanija koje koriste međunarodno priznate standarde za nefinansijsko izveštavanje Periodični izveštaji na osnovu baze podataka o dobrim praksama DOP-a; Beogradska berza; Nacionalna mreža Globalnog dogovora UN-a Procenat kompanija koje koriste različite medijske formate za objavljivanje nefinansijskih izveštaja Periodični izveštaji na osnovu baze podataka o dobrim praksama DOP-a; Beogradska berza; Nacionalna mreža Globalnog dogovora UN-a
Posebni ciljevi
Pokazatelji za merenje napretka uzimajući u obzir posebne ciljeve Izvori informacija za ove pokazatelje Procenat kompanija koje su uvele u primenu sisteme upravljanja koji su od značaja za DOP Periodični izveštaji na osnovu baze podataka o dobrim praksama DOP-a; Nacionalno telo za standardizaciju Procenat kompanija koje ostvaruju stratešku saradnju sa lokalnim samoupravama Periodični izveštaji na osnovu baze podataka o dobrim praksama DOP-a Procenat kompanija koje su se angažovale u raznim aktivnostima za razvoj zajednice Periodični izveštaji na osnovu baze podataka o dobrim praksama DOP-a Procenat kompanija koje uključuju zaposlene u proces donošenja odluka Periodični izveštaji na osnovu baze podataka o dobrim praksama DOP-a Procenat kompanija koje su se angažovale za razvoj preduzetništva u lokalnim zajednicama Periodični izveštaji na osnovu baze podataka o dobrim praksama DOP-a Procenat kompanija koje imaju jasnu politiku o jednakim mogućnostima Periodični izveštaji na osnovu baze podataka o dobrim praksama DOP-a Procenat kompanija koje se angažuju za zajednicu i to aktivnostima usmerenim ka specijalnim ciljnim grupama (deca, omladina, osobe sa invaliditetom, žene, Romi, nezaposleni, izbeglice i interno raseljena lica) Periodični izveštaji na osnovu baze podataka o dobrim praksama DOP-a
VI. AKCIONI PLAN
Akcioni plan za sprovođenje ove strategije, definisanje konkretnih mera i aktivnosti, nosilaca aktivnosti i rokova, kao i način praćenja rezultata, Vlada će utvrditi u roku od šest meseci od dana objavljivanja ove strategije.
VII. ZAVRŠNI DEO
Ova strategija sadrži Prilog 1 – Skraćenice i Prilog 2 – Pojmovnik, koji su odštampani uz nju i čine njen sastavni deo.
Ovu strategiju objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
U Beogradu, ………….2010. godine.
SKRAĆENICE PRILOG 1
AA1000 Odgovornost 1000
CP Čistija proizvodnja
DOP Društveno odgovorno poslovanje
EK Evropska komisija
EMAS Šema eko-menadžmenta i provere
EMS Sistem upravljanja zaštitom životne sredine (Sistem za upravljanje životnom sredinom)
EU Evropska unija
GRI Globalna inicijativa za izveštavanje
HACCP Analiza opasnosti i kritične kontrolne tačke
ILO Međunarodna organizacija rada
ISO Međunarodna organizacija za standardizaciju
MNK Multinacionalna korporacija
NVO Nevladina organizacija
OECD Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj
OHSAS Serija procene zdravlja i bezbednosti na radu
SA8000 Standard Društvena odgovornost 8000
MSP Mala i srednja preduzeća
DOU Društveno odgovorno ulaganje
UN Ujedinjene nacije
UNDP Program Ujedinjenih nacija za razvoj
UNGC Globalni dogovor Ujedinjenih nacija
USAID Agencija Sjedinjenih američkih država za međunarodni razvoj
POJMOVNIK Prilog 2
AA1000 Serija: Skup opštevažećih standarda, smernica i napomena za korisnike – koje objavljuje neprofitna organizacija Accountability – čiji je cilj obezbeđivanje osnove za poboljšanje učinka organizacija u pogledu održivosti kroz pristup zasnovan na akterima. Sastoji se od AA1000 Okvira, AA1000 Standarda pouzdanosti učinaka, kao i AA1000 Standarda za angažman aktera.
AA1000 Okvir: Smernice za načine uspostavljanja sistematskog procesa angažmana aktera koji generiše pokazatelje, ciljeve, kao i sisteme izveštavanja koji su potrebni da bi se osigurala veća transparentnost, efektivno reagovanje na aktere i poboljšanu opštu organizacionu performansu. To je deo Serije AA1000 koju je objavila neprofitna organizacija Accountability..
AA1000 Standard pouzdanosti učinaka (AA1000AS): Standard za procenu, atestiranje i jačanje kredibiliteta izveštavanja organizacija o socijalnim pitanjima i pitanjima održivosti. AA1000AS je deo AA1000 serije koju je objavila neprofitna organizacija Accountability.
AA1000 Standard za angažman zainteresovanih strana (AA1000SES): Standard za osmišljavanje, implementaciju, evaluaciju i uveravanje o kvalitetu angažmana aktera. AA1000SES unapređuje pravo aktera da budu saslušani, a takođe utvrđuje i obavezu organizacija da adekvatno odgovore na njihove brige. AA1000SES je deo AA1000 serije koju je objavila neprofitna organizacija Accountability.
Obaveza odgovaranja: Dužnost organizacije da akterima objasni ili pred njima opravda svoja dela i uticaje svojih aktivnosti na životnu sredinu, socijalna, ekonomska i etička pitanja, kao i da odgovori na pitanja aktera vezano za ova pitanja.
Pouzdanost učinaka: Nezavisna eksterna verifikacija kredibiliteta za bilo koje informacije koje korporacije objave o svom socijalnom učinku ili učinku za životnu sredinu, kao i o drugim aspektima svojih aktivnosti DOP-a, kao što su sistemi upravljanja ili mehanizmi angažovanja aktera. Dokaz pouzdanosti učinaka čini izveštaje o DOP-u korisnijim za aktere kompanije, ali takođe dodaje internu vrednost tako što identifikuje mogućnosti poboljšanja sistema ili učinka. Može da uključi i angažovanje specijalizovanih revizora koji će potvrditi izveštaj kompanije o DOP-u ili održivosti, ali takođe može da uključi i napomene eksternih aktera u izveštaj – ili mešavinu oba pristupa.
Marketing usmeren na dobrobit društva ili životne sredine: Vrsta marketinškog delovanja u okviru kog se kompanija povezuje sa posebnim socijalnim ciljem ili ciljem zaštite životne sredine i daje novac, vreme, stručnost ili drugu vrstu podrške za taj cilj, a zauzvrat dobija mogućnost da se reklamira ili stvara komercijalnu vrednost iz tog učešća.
Kodeks ponašanja: Formalna izjava vrednosti i praksi poslovanja kompanije, a ponekad i njenih dobavljača, kojima se postavljaju standardi neophodni za promociju poštenog, etičkog i/ili socijalno odgovornog ponašanja. Takođe je poznat pod nazivom Kodeks etike.
Kodeks etike:Kodeks ponašanja.
Društveno odgovorno poslovanje (DOP): Koncept putem kog kompanije integrišu društvene obzire i obzire za životnu sredinu u svoje poslovne aktivnosti, kao i u interakciju sa svojim akterima, i to na dobrovoljnoj osnovi. Drugi termini koji se odnose na isti ili na slične koncepte su, između ostalog, Korporativno građanstvo i Odgovornost poslovanja.
Donacija: Bezuslovni prenos gotovine ili drugih sredstava nekom entitetu ili poništenje obaveza nekog entiteta dobrovoljnim, bespovratnim prenosom od strane drugog entiteta.
Eko-oznaka: Pojam se odnosi na dobrovoljni pečat ili logo koji potrošačima pokazuje da je neki proizvod ili usluga dobar po životnu sredinu, odnosno da ima umanjeni negativan uticaj na životnu sredinu. Ove tvrdnje vezane za životnu sredinu mogu da budu samodeklarisane ili potvrđene od nezavisnog tela. Postoje brojni nacionalni i međunarodni verifikovani programi eko-označivanja.
Program eko-menadžmenta i revizije (EMAS): Dobrovoljni sistem upravljanja životnom sredinom i revizije za kompanije i organizacije, primenjiv u Evropi i zasnovan na propisima EU.
Dobrovoljno angažovanje zaposlenih u zajednici: Društveno odgovoran pristup gde preduzeća pružaju podršku i podstiču svoje osoblje na angažovanje u zajednici.
Procena uticaja na životnu sredinu: Analiza uticaja na životnu sredinu nekog razvojnog projekta ili aktivnosti pre donošenja konačne odluke o ulaganju; zakonski uslov za projekte za koje se smatra da će verovatno značajno uticati na životnu sredinu.
Studija o uticaju na životnu sredinu: Ispitivanje koje se sprovodi da bi se utvrdili uslovi dati na nekoj lokaciji pre realizacije investicionog projekta u cilju analiziranja mogućih uticaja i kompenzacionih mera.
Sistem za upravljanje životnom sredinom (EMS): Sistem pravila, procesa i procedura koji omogućuju organizaciji da identifikuje, nadzire i upravlja svojim uticajem na životnu sredinu i dostigne svoje ciljeve vezane za zaštitu životne sredine.
Eko-oznaka Evropske unije: Dobrovoljan program Evropske unije osmišljen da ohrabri preduzeća da utržuju proizvode i usluge koji su verifikovani kao blagotvorniji po životnu sredinu, a koje će potrošači i kupci lako identifikovati pomoću simbola Cveta.
Fer trgovina: Trgovina robom koja stvara dugoročne odnose između proizvođača, trgovaca i potrošača na način koji osigurava da proizvođači rade u bezbednim i zdravim uslovima, da im se plaćaju fer cene i zarade, kao i da budu obzirni prema životnoj sredini. Takođe označava pokret društvene odgovornosti čiji je cilj da popravi poziciju radnika u lošijem položaju i malih poljoprivrednika u zemljama u razvoju, naročito na južnoj hemisferi.
Sertifikacija fer trgovine: Sistem sertificiranja proizvoda koji je osmišljen da omogući potrošačima da identifikuju proizvode koji su proizvedeni i kojima se trguje u fer uslovima.
Globalni dogovor: Inicijativa Ujedinjenih Nacija da ohrabri kompanije i neprivredne aktere da se dobrovoljno posvete održivim i društveno odgovornim praksama u polju ljudskih prava, uslova rada i radnih praksi, zaštite životne sredine i anti-korupcije.
Smernice za izveštavanje o održivosti Inicijative za globalno izveštavanje (G3): Skup univerzalnih smernica za dobrovoljno izveštavanje organizacija o ekonomskom, društvenom uticaju i uticaju na životnu sredinu njihovih aktivnosti, proizvoda i usluga. Razvijene i objavljene od strane međunarodnog tela pod nazivom Inicijativa za globalno izveštavanje (GRI), smernice takođe mogu da se koriste za izradu saopštenja koje na godišnjem nivou zahteva Globalni dogovor o napretku potpisnika Globalnog dogovora kojim će demonstrirati svoj napredak u poštovanju deset društveno odgovornih principa Dogovora.
Međunarodni sertifikat za označavanje proizvoda u skladu sa principima fer trgovine: Oznaka za potrošače koja garantuje saobraznost proizvoda sa međunarodnim standardima fer trgovine koju su ustanovile Međunarodne organizacije označavanja fer trgovine (FLO). Trenutno postoje logoi za označavanje proizvoda fer trgovine na desetini različitih proizvoda na osnovu sertifikacije FLO-a za kafu, čaj, pirinač, banane, kakao, pamuk, šećer, med, voćne sokove, jezgrasto voće, vino, lopte itd.
ISO 9001: Standard koji je razvila Međunarodna organizacija za standardizaciju, a u kom su izneti zahtevi za sistem upravljanja kvalitetom za organizacije. Organizacije koje poštuju ove zahteve mogu da dobiju sertifikat.
ISO 14001: Standard koji je razvila Međunarodna organizacija za standardizaciju, a u kom su izneti zahtevi za sistem upravljanja životnom sredinom za organizacije – čija je namena da pomogne organizacijama da postignu ekonomske i ciljeve zaštite životne sredine. Organizacije koje poštuju ove zahteve mogu da dobiju sertifikat.
Sistem upravljanja: Formalno dokumentovana struktura pravila, procesa i procedura koje menadžeri usvajaju da bi osigurali da organizacija može da ispuni sve zadatke koji su neophodni da bi dostigla svoje ciljeve.
OHSAS 18000 (Serija procene bezbednosti i zdravlja na radu): Međunarodni standard koji daje specifikacije i smernice za razvoj sistema upravljanja bezbednošću i zdravljem na radu. Organizacije koje poštuju ove zahteve mogu da dobiju sertifikat OHSAS 18001.
Društvena odgovornost 8000 (SA8000): Standard Međunarodne organizacije za društvenu odgovornost koja pokriva široko prihvaćena ljudska i radna prava, uključujući i specifikaciju sistema upravljanja koji je potreban da bi se osigurala kontinuirana saobraznost i poboljšanje istih. U standardu SA8000 obrađena su pitanja uslova rada za rad dece, prinudnog rada, bezbednosti i zdravlja, slobode udruživanja i kolektivnog pregovaranja, diskriminacije, disciplinske prakse, radnog vremena i nadoknada.
Socijalna oznaka: Reči i simboli na proizvodima kojima je cilj da utiču na kupovne odluke potrošača tako što obezbeđuju uverenje o socijalnom i etičkom uticaju procesa poslovanja na aktere.
Društveno odgovorno ulaganje: Dopunjuje finansijske ciljeve ulagača socijalnim, etičkim obzirima, kao i obzirima za životnu sredinu u selekciji, zadržavanju i realizaciji ulaganja, kao i za odgovorno korišćenje prava (kao što su prava glasa) koji se dobijaju putem ulaganja.
Sponzorstvo: Obezbeđivanje finansijske ili materijalne podrške događaju, aktivnosti ili organizaciji u zamenu za reklamiranje, oglašavanje ili učešće u događaju.
Zainteresovane strane: Sve strane koje mogu da utiču na ili na koje utiču aktivnosti kompanije, proizvodi, usluge i performansa – zaposleni, investitori, korisnici, poslovni partneri, NVO-e, lokalne zajednice, vlada, poslovna ili profesionalna udruženja, industrijske grupe, obrazovne institucije, međunarodne organizacije, kao i javnost u celini.
Angažovanje zainteresovanih strana: Sistematska interakcija korporacije sa svojim akterima kako bi se razumelo i odgovorilo na zabrinutosti, ocenile aktivnosti, politike i programi i izgradili odnosi koji će biti zasnovani na poverenju i od obostrane koristi.
PRAVNI OSNOV
Pravni osnov ove Strategije sadržan je u članu 45. stav 1 Zakona o Vladi ( „Službeni glasnik RS“ br. 55/05, 71/05-ispravka, 101/07 i 65/08) kojim je utvrđeno da Strategijom razvoja Vlada utvrđuje stanje u oblasti iz nadležnosti Republike Srbije i mere koje treba preduzeti za njen razvoj.
Razlozi za donošenje Strategije sadržani su u politikama Republike Srbije u kojima je jasno naglašena odlučnost u preuzimanju odgovornosti za društvo i životnu sredinu, odnosno, svesno prihvatanje i upravljanje implikacijama svih korporativnih odluka koje utiču na interesne činioce – zaposlene, potrošače, dobavljače, a ne samo tradicionalno, na vlasnike i akcionare.
Takođe, harmonizacija propisa Republike Srbije sa propisima Evropske unije, što je već potvrđen politički pravac naše države, pretpostavlja da harmonizacija treba da se sprovodi u skladu sa tačno definisanim prioritetima za prenošenje evropskih direktiva u nacionalno zakonodavstvo. Ova Strategija će podržati i ono što je suštinski uzrok dobrog pravca Srbije ka integrisanju u Evropsku uniju, a to je da se i usvojeno nacionalno zakonodavstvo dosledno i potpuno sprovodi.
Takođe, praksa u zemljama koje se nalaze u tranziciji, a koja je već uočena u zemljama u okruženju, je da se socijalnom aspektu razvoja daje mnogo manji prioritet i da se pažnja istom poklanja tek u poslednjim fazama procesa pridruživanja.
Međutim, ako se uzme u obzir ispunjavanje standarda za stabilizaciju i pridruživanje Evropskoj uniji i harmonizacija našeg zakonodavstva sa aquis communautaire, mora se obratiti pažnja i na stalno naglašavanje važnosti socijalne dimenzije i potrebe da se osigura da ekonomske i socijalne politike , kao i politika zapošljavanja, uzajamno deluju na pozitivan način i da se socijalna zaštita posmatra kao produktivni faktor.
Posebno, imajući u vidu da se u Ugovoru iz Lisabona, potpisanom 13.decembra 2007. godine, u članu 2. stav 3 navodi: “Unija će ustanoviti unutrašnje tržište. Radiće na održivom razvoju Evrope zasnovanom na ujednačenom ekonomskom rastu i stabilnosti cena, visoko kompetetivnom socijalno ekonomskom tržištu, težeći punoj zaposlenosti i socijalnom progresu, visokom nivou zaštite i poboljšanju kvaliteta životne sredine. Promovisaće se naučni i tehnološki napredak. Boriće se protiv socijalne isključenosti i diskriminacije i promovisaće socijalnu pravdu i zaštitu, ravnopravnost polova i solidarnost između generacija i zaštitu prava deteta“.
Evropska unija je, takođe, 2001. godine promovisala dokument pod nazivom Zelena knjiga, kao evropski okvir za društveno odgovorno poslovanje. Zelena knjiga ( Green Book ili Green Paper) imala je za cilj da pokrene široku debatu o tome kako Evropska unija treba da promoviše društveno odgovorno poslovanje, kako na nivou Evropske unije tako i šire i da podrži razvoj inovativnih praksi u ovoj oblasti.
Ono što je, takođe, važno istaći je da su, u kreiranju Strategije o društveno odgovornom poslovanju, aktivno učešće uzeli svi relevantni segmenti društva. Poslovna i profesionalna udruženja, sindikati i udruženja poslodavaca, predstavnici Vlade, nevladine organizacije i time dokazali da je sazreo trenutak razvoja društva u kojem se vodi računa o društveno odgovornom poslovanju kao delu poslovne politike svakog relevantnog subjekta u društvu.
Sredstva za realizaciju mera i aktivnosti predviđenih Strategijom nije potrebno obezbediti iz budžeta Republike Srbije za 2010. godinu.
———————–Prioriteti Zajednice: MIPD (Multigodišnje indikativno planiranje i razvoj)
Okvir strateške povezanosti
Nacionalni prioriteti: u polju socijalne inkluzije i zapošljavanja (JIM i JAP)
Komponenta programa IPA za ljudske resurse
Komponenta programa IPA za regionalni razvoj
Operativni program
Operativni program