Na osnovu člana 45. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – US i 72/12),
Vlada donosi
STRATEGIJU RAZVOJA I PODRŠKE INDUSTRIJI INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA
UVOD
Informacione tehnologije (IT) imaju već nekoliko decenija najveće stope rasta u svetskoj ekonomiji, a nema sumnje da će se taj trend nastaviti i u narednom periodu. Kako bi uzele učešće u tom trendu, mnogobrojne zemlje širom sveta, kako najrazvijenije, tako i zemlje u razvoju, donele su programe podrške IT sektoru (od Sjedinjenih američkih država, Evropske unije, Južne Koreje, Singapura, preko Argentine, Brazila i Čilea, Kine i Indije, do Kenije, Ruande, Gane itd.).
IT industrija zahteva mnogostruko manja početna ulaganja za izlazak na svetsko tržište, a njena profitabilnost je istovremeno daleko veća. Takođe, IT industrija značajno utiče na smanjenje „odliva mozgova”, a u mnogim zemljama je dovela i do obrnutog procesa.
Industrija softvera i IT usluga biće podstaknuta i podržana u četiri osnovna segmenta:
startap (startup);
autsorsing (outsourcing);
razvoj i izvoz originalnih softverskih proizvoda;
razvojni centri velikih multinacionalnih kompanija.
Ovi segmenti čine jedinstveni ekosistem, koji na svetskom nivou poslednjih godina beleži dinamičan razvoj i svake godine donosi sve veću dodatu vrednost.
U Republici Srbiji već postoje uspešni primeri u svim navedenim segmentima, ali u veoma ograničenom broju. Stoga, ova strategija ima za cilj stvaranje uslova za ubrzani razvoj industrije softvera i IT industrije.
Infrastrukturni preduslovi za ubrzani razvoj ove industrije postoje, budući da se Republika Srbija rangira između 30. i 60. mesta na relevantnim svetskim rang listama iz ove oblasti, što spada među najbolje rezultate koje naša zemlja postiže na različitim rang listama koje ocenjuju uslove za poslovanje.
MERE PODRŠKE
PODRŠKA ZA IT PREDUZETNIŠTVO I STARTAP PROJEKTE
Bespovratna sredstva za startap projekte
Cilj ove mere je uspostavljanje i jačanje tehnološkog startap ekosistema u Republici Srbiji.
U okviru ove mere obezbedili bi se finansijski podsticaji investitorima, koji imaju uspešan istorijat investiranja u IT startape, a u Srbiji nameravaju da ulože početni (seed) kapital u mikro i male privredne subjekte sa inovacijama/proizvodima velikog tržišnog potencijala.
Dodela podsticaja vršila bi se na osnovu javnog poziva.
Na javni poziv mogli bi da se jave domaći i inostrani investitori i mikro/mali privredni subjekti, uz podnošenje biznis plana i (pred)ugovora o međusobnom uređenju odnosa.
Odluke o dodeli podsticaja donosila bi komisija, koju bi formirao ministar finansija i privrede. Komisija bi ocenjivala da li investitori zadovoljavaju uslove javnog poziva, na osnovu unapred objavljenih kriterijuma i podnetih dokaza (reference/iskustvo/uspešnost investitora, sposobnost ulaganja u produženom periodu, tržišni potencijal projekta, sposobnost tima za realizaciju projekta itd.).
Finansijski podsticaji koje bi dodeljivala Republika Srbija ne bi prelazili 50% vrednosti ukupnog odobrenog budžeta projekta, a najviše do 25.000 evra, što bi značilo da investitor obezbeđuje preostala sredstava za realizaciju projekta.
Primalac sredstava imao bi obavezu da, najmanje 24 meseca po isplati celokupnog odobrenog iznosa, obavlja poslovnu delatnost u preduzeću registrovanom u Republici Srbiji.
Osim dodele finansijskih podsticaja za investitore, u okviru ove komponente bio bi predviđen i poseban program obuke i umrežavanja, sa ciljem okupljanja i povezivanja IT preduzetnika, prenošenja znanja iz oblasti startap preduzetništva, mentorskog rada i pripreme projekata za ulazak u program investiranja, predstavljanja razvojnih timova i projekata investitorima itd.
Za realizaciju ovog programa obezbedila bi se posebna sredstva, koja bi se dodeljivala putem javnog konkursa. Na konkurs bi mogli da se prijave tehnološki inkubatori, IT klasteri i druge organizacije sa razvijenim programima i iskustvom u organizovanju obuka u navedenim oblastima.
Podrška razvoju tehnoloških inkubatora i podrška IT klasterima
Cilj ove mere jeste jačanje IT klastera, kao i tehnoloških inkubatora, kako bi se povećala njihova sposobnost da podrže osnivanje i ubrzani razvoj većeg broja novih preduzeća u oblasti IT.
Tehnološki inkubatori pružaju podršku mladim startap preduzećima, tako što im snižavaju troškove za početak poslovanja, kroz objedinjene usluge administracije (knjigovodstvo, pravne usluge itd.), kao i kroz priliku za brže sticanje novih znanja i veština (u oblastima menadžmenta, finansija, marketinga, razvoja proizvoda, osvajanja novih tržišta itd.).
U okviru ove mere obezbedila bi se finansijska podrška tehnološkim inkubatorima i IT klasterima, koji imaju merljive rezultate rada (određeni broj startapa u svom prostoru, realizovane programe obuke, potpisane sporazume o saradnji sa visokoškolskim ustanovama, realizovane sporazume sa IT firmama o stručnoj praksi itd).
Dodela podsticaja vršila bi se na osnovu javnog poziva.
Sredstva koja bi dodeljivala Republika Srbija mogla bi da se koriste za odobrene namene, odnosno aktivnosti, kao što su: razvoj menadžment tima i usluga, opremanje i adaptacija prostora, pokrivanje troškova podrške preduzećima itd.
Izgradnja tehnoloških parkova
Tehnološki parkovi grade se u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, sredstvima kredita Evropske investicione banke.
Beogradski tehnološki park na Zvezdari primiće prve stanare tokom 2013. godine, a ostali tehnološki parkovi biće završeni do kraja 2015. godine.
Deo svakog tehnološkog parka trebalo bi da bude adaptiran i stavljen na raspolaganje tehnološkim inkubatorima, zajedničkim radnim prostorima i IT klasterima, pod beneficiranim uslovima zakupa.
Dodela prostora u okviru tehnološkog parka obavljala bi se preko javnog konkursa.
PORESKE OLAKŠICE ZA SOFTVERSKE KOMPANIJE
Poreski kredit za ulaganja u istraživanje i razvoj
Cilj ove mere je pružanje podrške preduzećima koja ulažu u istraživanje i razvoj.
Poreski kredit za ulaganja u istraživanje i razvoj uveo bi se kao opšte pravo. To znači da bi se, pored ulaganja u osnovna sredstva, ulaganja u istraživanje i razvoj uključila u obračun za umanjenje poreske obaveze u skladu sa već postojećim pravilima.
Postojeća pravila omogućavaju da se poreska obaveza umanji za 20% vrednosti ulaganja (mala pravna lica 40%), a do 33% ukupne poreske obaveze (mala pravna lica do 70%) za dati poreski period, uz pravo prenosa poreskog kredita u naredne poreske periode.
Uvođenje ove olakšice podrazumeva izmene Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Službeni glasnik RS”, br. 25/01, 80/02 – drugi zakon, 80/02, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11 i 119/12). Da bi navedena olakšica mogla da se koristi kod obračuna konačne obaveze poreza na dobit za 2013. godinu, Vlada bi trebalo da utvrdi predlog izmena i dopuna pomenutog zakona do kraja marta 2013. godine.
Uvođenje ove olakšice imalo bi uticaj na prihode od poreza na dobit u 2014. godini, a procenjuje se da umanjenje prihoda po tom osnovu ne bi bitnije uticalo na efektivnu poresku stopu poreza na dobit pravnih lica.
Poseban postupak obračunavanja i plaćanja doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti
Cilj ove mere je podrška preduzećima koja proizvode softverske proizvode i rešenja.
Ova mera bi se realizovala kroz uvođenje posebnog postupka za obračun i plaćanja doprinosa za zdravstveno osiguranje i doprinosa za slučaj nezaposlenosti na teret zaposlenog i na teret poslodavca, uz refundaciju stvarnih troškova zdravstvenih usluga, odnosno naknade za nezaposlenost licima za koja se koristi olakšica.
Uvođenjem ovog postupka, fiskalno opterećenje (porez + doprinosi) na neto zaradu smanjilo bi se za 35,5% (sa 67% na 43%).
Pravo da ostvare ovu olakšicu imala bi preduzeća koja najmanje 67% svojih ukupnih prihoda ostvaruju od:
1) razvoja i prodaje, odnosno ustupanja prava na korišćenje sopstvenog softverskog proizvoda ili rešenja, kao i pružanja usluga u vezi sa, odnosno na bazi tog proizvoda ili rešenja;
2) razvoja i prodaje, odnosno ustupanja prava na korišćenje softverskog proizvoda ili rešenja koje se ugrađuje u hardver ili prodaje hardvera sa ugrađenim razvijenim softverskim proizvodom ili rešenjem (embedded softver), kao i pružanja usluga u vezi sa, odnosno na bazi tog proizvoda ili rešenja;
3) izvoza usluga projektovanja, razvoja, implementacije i održavanja softverskih proizvoda i rešenja ili IT sistema.
Ispunjenje uslova za sticanje prava na ovu olakšicu dokazivalo bi se:
1) za preduzeća koja već posluju – izdatim računima u prethodnoj kalendarskoj godini;
2) za preduzeća koja otpočinju poslovanje – procenom strukture prihoda iz trogodišnjeg poslovnog plana i podacima o kvalifikacionoj strukturi zaposlenih, uz prvu reviziju prava po isteku prve cele kalendarske godine od dana otpočinjanja korišćenja prava.
Preduzeća koja otpočinju poslovanje mogla bi da koriste ovu olakšicu za do pet zaposlenih.
Preduzeća koja već posluju, a imaju manje od 50 radnika, mogla bi da koriste ovu olakšicu za 90% zaposlenih.
Preduzeća koja već posluju, a imaju više od 50 radnika, mogla bi da koriste ovu olakšicu za 80% zaposlenih.
Zaposleni za koje se ostvaruje pravo na ovu olakšicu imali bi pravo na zdravstvene usluge, kao i na naknadu za slučaj nezaposlenosti (uz ispunjenje drugih opštih uslova za ostvarivanje prava na ovu naknadu).
Važenje ove olakšice trebalo bi da bude pet godina.
Radi uvođenja posebnog postupka za obračun i plaćanje doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti, Vlada bi trebalo da utvrdi predlog izmena propisa kojima se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje do kraja marta 2013. godine.
Procenjeno je da bi uvođenje ove olakšice dovelo do smanjenja prihoda po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti od najviše 2,9 milijardi dinara. Međutim, procenjeno je i da razvoj IT industrije i rezultujuće povećanje zaposlenosti u ovom sektoru, kao i povećanje izvoza, odnosno supstitucije uvoza, može doneti znatno veće koristi od troškova koji nastaju usled smanjenja prihoda od ova dva doprinosa.
PODRŠKA IZVOZNICIMA SOFTVERSKIH PROIZVODA I REŠENJA
Cilj ove mere je podrška IT preduzećima koja izvoze sopstvene softverske proizvode i rešenja.
Pokrivanje troškova nastupa na inostranim tržištima
Bespovratna sredstva za pokrivanje dela troškova nastupa na inostranim tržištima dodeljuju se putem javnog konkursa koji raspisuje Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) u okviru „Programa podsticanja konkurentnosti i internacionalizacije srpske privrede”.
Za dodelu bespovratnih sredstava mogu da se prijave domaća preduzeća i poslovna udruženja/klasteri koji zadovolje uslove konkursa.
Sredstva se dodeljuju na principu refundacije 50-75% opravdanih troškova, do ukupno odobrenog iznosa, za jednu ili više sledećih aktivnosti:
1) internacionalizacija proizvoda putem jačanja konkurentnosti (sertifikacija softverskih proizvoda i rešenja, sertifikacija sistema upravljanja kvalitetom, troškovi lokalizacije proizvoda za inostrano tržište);
2) zaštita industrijske svojine (troškovi registracije žiga, dizajna integrisanih kola, industrijskog dizajna i deponovanja softvera kao autorskog dela);
3) nastup u okviru organizovanih privrednih misija, poseta i B2B događaja na inostranim tržištima (troškovi puta i smeštaja, troškovi kotizacija);
4) otvaranje predstavništava na inostranim tržištima (zakup prostora, troškovi osoblja, režijski troškovi);
5) nastup na inostranim sajmovima (zakup izložbenog prostora, troškovi izgradnje štanda itd.);
6) jačanje marketinških kapaciteta (dizajn i izrada promotivnog materijala).
Podrška u vidu informacija o inostranim tržištima
Ovu podršku obezbedili bi ekonomski savetnici u državama koje su značajni ekonomski partneri naše zemlje, a koji bi dobili aktivnu ulogu u procesu podsticanja i podrške srpske IT industrije.
Oni bi redovno analizirali i pravili prikaze stanja lokalne zakonske regulative, IT tržišta, trendova, mogućnosti za plasiranje domaćih softverskih proizvoda i rešenja, a te informacije bile bi dostupne na srpskom jeziku, putem veb-sajta nadležnog ministarstva.
Podrška promociji i izvozu domaćih softverskih proizvoda i rešenja
Ova podrška sastojala bi se u organizovanju B2B susreta i poseta državno-privrednih delegacija zemljama ZND, Bliskog Istoka, Severne i Podsaharske Afrike itd., kako bi se na tim tržištima u razvoju predstavile domaće firme i njihovi proizvodi i usluge.
Takođe, Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI) trebalo bi da razmotri mogućnost uvođenja novih instrumenata za finansiranje i osiguranje izvoza, prilagođenih IT industriji.
UNAPREĐENJE ZAKONSKOG OKVIRA
Ova mera ima za cilj stvaranje zakonskih pretpostavki za razvoj servisa za elektronska plaćanja (servisi za e-novac, mobilna plaćanja itd.), razmenu elektronskih računovodstvenih isprava i elektronsku komunikaciju građana i privrede sa državnim organima.
Radi realizacije ove mere, Vlada bi trebalo da, tokom prve polovine 2013. godine, predloži Narodnoj skupštini donošenje novih zakona u oblasti platnih usluga, računovodstva, revizije i republičkih administrativnih taksi.
Zakonom o platnim uslugama trebalo bi ustanoviti mogućnost za poslovanje institucija za e-novac i drugih posrednika u obavljanju platnih transakcija na internetu. Potrebno je obezbediti i mogućnost osnivanja institucija za e-novac pod izuzećem, koje bi imale niži cenzus za osnivanje od onog koji je harmonizovan Direktivom o platnim uslugama Evropske unije, uz uslov da se, u tom slučaju, usluge e-novca mogu pružati samo na teritoriji Republike Srbije.
Zakonom o računovodstvu trebalo bi ustanoviti elektronske računovodstvene isprave, koje bi bile validne uz identifikacionu oznaku izdavaoca (što ne mora neophodno da bude potpis), mogućnost za elektronsku razmenu poslovnih dokumenata (EDI), kao i obavezu dostavljanja godišnjih završnih računa elektronskim putem.
Zakonom o republičkim administrativnim taksama trebalo bi ustanoviti mogućnost plaćanja administrativnih taksi platnim karticama i drugim elektronskim servisima (POS terminali, e-novac, mobilna plaćanja itd.).
Dodatno, tokom 2013. godine Vlada bi trebalo da utvrdi predloge izmena i dopuna propisa kojima bi se dalje pojednostavilo poslovanje preduzetnika i samozaposlenih (freelancers).
Istovremeno, Poreska uprava bi trebalo da obezbedi podršku poreskih savetnika, koji bi pružali odgovore na sve nejasnoće u vezi sa poslovanjem u oblasti IT.
Ministarstvo finansija i privrede bi, saglasno potrebama IT industrije, trebalo da inicira pregovore sa državama sa kojima Republika Srbija nema zaključen sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, radi zaključenja takvih sporazuma i snižavanja troškova poslovanja.
Ministarstvo finansija i privrede, Uprava carina i drugi organi uključeni u sistem kontrole kvaliteta, trebalo bi da, izmenom odgovarajućih propisa, obezbede pojednostavljenje i ubrzavanje procedure za uvoz prototipa, uzoraka, mehaničkih i elektronskih delova, radio uređaja i sličnih komponenti koje se koriste za istraživanje i razvoj u oblasti IT.
UNAPREĐENJE OBRAZOVANJA
Cilj ove mere je povećanje broja upisanih studenata na fakultete koji obrazuju potrebne stručnjake i prilagođavanje nastavnih programa kako bi se već u osnovnim i srednjim školama, a potom i na fakultetima, mladima omogućilo sticanje upotrebljivih i aktuelnih IT znanja i veština.
Radi realizacije ove mere, Ministarstvo finansija i privrede i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, zajedno sa predstavnicima IT industrije, trebalo bi da razmotre mogućnosti i uslove za povećanje upisnih kvota na IT smerovima visokoškolskih ustanova, uvođenje obaveznih informatičkih predmeta u osnovne škole, kao i redovno prilagođavanje obrazovnih programa u osnovnim, srednjim i visokoškolskim ustanovama potrebama IT industrije.
Trebalo bi da se obezbedi institucionalizacija saradnje između obrazovnog sistema i IT industrije, kako bi se studentima obezbedili programi stipendiranja i stručna praksa u privredi, a privredi omogućilo da aktivno učestvuje u definisanju nastavnih programa i sadržaja.
Država bi trebalo da obezbedi uslove za povećanje broja studenata na tehničkim fakultetima, tako što bi tim fakultetima stavila na raspolaganje dodatni prostor i sredstva za tehničko opremanje, kao i ostala neophodna sredstva.
Licima koja se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje i koja imaju kvalifikacije za kojima ne postoji potražnja na tržištu rada trebalo bi da se omogući prekvalifikacija, odnosno doškolovavanje za zanimanja iz oblasti informacionih tehnologija.
PROMOTIVNA KAMPANJA
Promocija novih mera podrške, i srpske IT industrije uopšte, otpočinje na najvećem evropskom sajmu informacionih tehnologija – CeBIT 2013.
Tokom 2013. godine trebalo bi da bude organizovano i predstavljanje Republike Srbije i mera za podršku IT industriji najvećim svetskim multinacionalnim kompanijama, uz podršku onih koje su već prisutne u našoj zemlji.
RELIZACIJA STRATEGIJE
Vlada će doneti akcioni plan za sprovođenje ove strategije u roku od dva meseca od njenog objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
III. ZAVRŠNI DEO
Ovu strategiju objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
05 Broj: 090-1875/2013
U Beogradu, 7. marta 2013. godine
V L A D A
PREDSEDNIK
Ivica Dačić