Na osnovu člana 45, stav 1, Zakona o Vladi (,,Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 55/05,71/05 ispravka, 101/07 i 65/08)
Vlada donosi
NACIONALNU STRATEGIJU
ZA UKLjUČIVANjE REPUBLIKE SRBIJE U MEHANIZAM ČISTOG RAZVOJA KJOTO PROTOKOLA ZA SEKTORE UPRAVLjANjA OTPADOM, POLjOPRIVREDE I ŠUMARSTVA
UVOD
1.1. Ciljevi Strategije
Nacionalna strategija za uključivanje Republike Srbije u mehanizam čistog razvoja Kjoto protokola (u daljem tekstu: Strategija) obezbeđuje osnovne informacije o mehanizmu čistog razvoja (u daljem tekstu CDM) Kjoto protokola, procedurama, iskustvima i mogućnostima za realizaciju CDM projekata, identifikuje probleme u sprovođenju CDM projekata i daje potencijalna rešenja za sektore upravljanja otpadom, poljoprivrede i šumarstva. Usmerena je na identifikaciju načina i mogućnosti poboljašanja stanja životne sredine praćenog ekonomskim i društvenim razvojem države.
Sve ovo kroz prepoznavanje potencijala za realizaciju projekata mehanizma čistog razvoja u sektoru upravljanja otpadom, poljoprivrede i šumarstva koji imaju za osnovni cilj doprinos održivom razvoju države u kojoj se sprovode.
Opšti cilj Strategije jeste podizanje svesti i izgradnja kapaciteta o mogućnostima korišćenja CDM projekata, kao načina za podsticanje održivog razvoja i omogućavanja bržeg sprovođenja Kjoto protokola u Republici Srbiji.
U skladu sa opštim ciljem, pojedinačni ciljevi ove Strategije su: povećanje kapaciteta zainteresovanih strana; podizanje znanja, pre svega, potencijalnih vlasnika i predlagača projekata; izgradnja pojedinačnih i institucionalnih kapaciteta potrebnih za identifikaciju, pripremu, sprovođenje i evaluaciju CDM projekata; obezbeđivanje strateškog pregleda mogućnosti i identifikacija perspektivnih tipova CDM projekata, kao i mogućih problema u njihovoj realizaciji; identifikacija ključnih preduslova potrebnih za brži razvoj i sprovođenje CDM projekata; promovisanje investicija i obaveštavanje zainteresovane javnosti o rezultatima i stečenim iskustvima.
Konkretan cilj Strategije je definisanje okvira za utvrđivanje CDM projekata od nacionalnog značaja i njihovo efikasnije sprovođenje, pronalaženjem najpogodnijih i najisplativijih načina realizacije.
Strategija ima 10 poglavlja. Kraći opis i opšte informacije o Kjoto protokolu, CDM mehanizmu i projektnom ciklusu date su u poglavlju III. Informacije o Nacionalnom telu za sprovođenje projekata mehanizma čistog razvoja Kjoto protokola (DNA), uključujući i CDM proceduru za odobrenje projekata u Republici Srbiji, nalaze se u poglavlju IV. Naredna tri poglavlja su posvećena svakom od identifikovanih sektora, odnosno sektoru upravljanja otpadom, poljoprivrede i šumarstva, pojedinačno. U ovim poglavljima dat je pregled postojećeg znanja o CDM projektima za svaki sektor, kao i smernice za predlagače projekata i CDM investitore u Republici Srbiji. Ova poglavlja takođe sadrže konkretne predloge upućene srpskoj Vladi o mogućim načinima podrške CDM projektima u ovim sektorima. Značajno je da se poglavlje koje se odnosi na sektor šumarstva organizaciono razlikuje zbog specifičnosti ovog sektora. Kroz poglavlje VIII predložene su konkretne mere za efikasnije sprovođenje CDM projekata u periodu do godine, dok su potencijalne mogućnosti za period posle 2012. godine date u poglavlju IX.
1.2. Metodologija
Nacionalna strategija uključivanja Republike Srbije u mehanizam čistog razvoja Kjoto protokola je rezultat holističkog pristupa koji je obuhvatio predstavnike vladinih institucija, zainteresovanih strana i stranih stručnjaka.
Složenost teme, specifične nacionalne prilike i neophodnost konkretnih mera i akcija iziskivali su kombinovanje većeg broja istraživačkih metoda, među kojima su najvažnije: pregled literature, intervjui i razgovori sa zainteresovanim stranama i analiza troškova i koristi od projekata koji se smatraju najizvodljivijim u sektorima upravljanja otpadom, poljoprivrede i šumarstva.
Pregled literature obuhvatio je analizu knjiga, tekstova, izveštaja, relevatnih projekata, strateških i zakonodavnih dokumenata izrađenih i objavljenih od strane relevantnih institucija na nacionalnom i međunarodnom nivou. Primena ove istraživačke metode trajala je tokom perioda istraživanja kao način za vršenje dvostruke provere, kao i u svrhu pružanja pomoći pri izboru relevantnih podataka sakupljenih u razgovorima i na radionicama organizovanim u cilju predstavljanja Strategije.
Zvanična dokumenta nisu predstavljala potpun izvor za sveobuhvatnu analizu, posebno imajući u vidu da su Nacionalna komunikacija i Nacionalni inventar gasova sa efektom staklene bašte u pripremnoj fazi. Stoga su temeljni razgovori sa predstavnicima relevantnih institucija koristili kako bi se steklo dodatno znanje i pribavilo više informacija o potencijalnim CDM projektima u sektorima upravljanja otpadom, poljoprivrede i šumarstva.
Pored toga, organizovane su dve radionice, na početku i na kraju projektnog perioda, namenjene zainteresovanim stranama, uključujući vladine institucije i organizacije, lokalne zajednice, privatna preduzeća, vlasnike farmi, poljoprivrednog i šumskog zemljišta i deponija itd.
SKRAĆENICE
UNFCCC Okvirna konvencija UN o promeni klime (United Nations Framework Convention on Climate Change) A/R Pošumljavanje / ponovno pošumljavanje (Afforestation/Reafforestation) CER Sertifikovano smanjenje emisija tCER Privremeno potvrđeno smanjenje emisija ICER Dugoročno potvrđeno smanjenje emisija CDM Mehanizam čistog razvoja (Clean Development Mechanism) CDM-CPA-DD-AR Dokument nacrta aktivnosti programa CDM za projektne aktivnosti pošumljavanja i ponovnog pošumljavanja (CDM Programme Activity Design Document for Afforestation and Reforestation project activities) CDM-EB Izvršni odbor CDM (CDM Executive Board) CDM-POA-DD-AR Obrazac dokumenta nacrta aktivnosti programa CDM za projekte aktivnosti pošumljavanja i ponovnog pošumljavanja (CDM Programme of Activities Design Document Form for Afforestation and Reforestation project activities) COP Konferencija država ugovornica Konvencije (Conference of the Parties) DNA Nadležni nacionalni organ (Designated National Authority) DOE Operativno telo akreditovano od strane UNFCCC (Designated Operational Entitie) EB Izvršni odbor (Executive Board) EIA Procena uticaja na životnu sredinu (Environmental Impact Assessment) ET Mehanizam trgovine emisijama (Emission trading) EU-ETS Šema trgovine emisijama Evropske unije (European Union Emission Trading Scheme) GWP Potencijal globalnog zagrevanja (Global warming potential) GTZ/WBF Program podrške ekonomskom razvoju i zapošljavanju nemačke organizacije za tehničku saradnju IMELS Italijansko ministarstvo životne sredine, kopna i mora (Italian Ministry for Environment, Land and Sea) IPCC Međuvladin panel o klimatskim promenama (Intergovernmental Panel on Climate Change) IRR Interna stopa povraćaja (Internal Rate of Return) JI Mehanizam zajedničke implementacije (Joint Implementation) KP Kjoto protokol (Kyoto protocol) MESP Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja (Ministry of Environment and Spatial Planning) NAMA Nacionalne mere za ublažavanje klimatskih promena u skladu sa mogućnostima (National Appropiate Mitigation Action) OTC Slobodno (vanberzansko) OTC tržište (Over-The-Counter Market) POA Program aktivnosti (Programm of Activities) PDD Projektni dokument (Project Design Document) PIN Nota o projektnoj ideji(Project Idea Note) REDD Smanjenje emisija usled obešumljavanja i degradacije šuma (Reduced Emissions from Deforestation and Forest Degradation) SSC Projektne aktivnosti manjeg obima (Small Scale Project Activities) TCER Privremeno sertifikovano smanjenje emisije (Temporary Certified Emission Reduction)
III. KJOTO PROTOKOL I MEHANIZAM ČISTOG RAZVOJA
3.1. Relevantne informacije o Kjoto protokolu
Kjoto protokol (u daljem tekstu: Protokol) uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime (u daljem tekstu: Konvenicija) je međunarodni pravni dokument usvojen na Trećem zasedanju Konferencije država ugovornica Konvencije (COP 3), održanom decembra 1997. godine u Kjotu, Japan.
Protokol je stupio na snagu 16. februara 2005. godine.
Kjoto protokol definiše kvantifikovane obaveze smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte (u daljem tekstu: GHG) izražene u procentima u odnosu na referentu 1990. godinu za 38 industrijski razvijenih zemalja, uključujući i 11 zemalja sa ekonomijom u tranziciji Centralne i Istočne Evrope.
Značajno je napomenuti da su industrijski razvijene zemlje sa kvantifikovanim obavezama smanjenja emisija GHG navedene u Aneksu B Kjoto protokola i Aneksu I Konvencije. Države ugovornice koje se ne nalaze navedene u Aneksu I Konvencije nazivaju se ne-Aneks I države ugovornice Konvencije. Ove države nemaju kvantifikovanu obavezu smanjenja emisija GHG, ali imaju obavezu ispunjenja opštih obaveza predviđenih Konvencijom i Protokolom.
Gasovi sa efektom staklene bašte na koje se odnosi obaveza smanjenja emisija navedeni su u Aneksu A Protokola, kao i kategorije ovih gasova po sektorima/izvorima. Ti gasovi su: ugljendioksid (CO2); metan (CH4); azot-suboksid (N2O); fluorougljovodonici (HFCs); perfluorugljenici (PFCs) i sumporheksafluorid (SF6).
U skladu sa relevantnim odlukama koje proizilaze iz Kjoto protokola, smanjenje emisije bilo kog od gasova sa efektom staklene bašte obračunava se i izražava preko ekvivalenta ugljen-dioksida (CO2e).
Izračunavanje CO2e je zasnovano na potencijalu globalnog zagrevanja (GWP), koji se razlikuje za različite gasove sa efektom staklene bašte, obuhvaćene Kjoto protokolom. Potencijal globalnog zagrevanja za ove gasove prikazan je u Tabeli 1.
GHG GWP ugljen-dioksid (CO2) 1 metan (CH4) 21 azot-suboksid (N2O) 310 fluorougljovodonici (HFCS) 6 500-9 200 perfluorugljenici (PFCS) 140-11 700 sumporheksafluorid (SF6) 23 900
Tabela 1: Vrednost potencijala globalnog zagrevanja za gasove sa efektom staklene bašte Kjoto protokola
Radi boljeg razumevanja, smanjenje 1 tone CH4 jednako je i izražava se kao smanjenje od 21t CO2e, smanjenje 1t N2O odgovara smanjenju od 310t CO2e, dok je 1t SF6 jednaka smanjenju 23 900t CO2e. Očigledno je da smanjenje drugih GHG u odnosu na direktno smanjenje ugljendioksida obezbeđuje veći broj jedinica smanjenja emisija.
Važno je napomenuti da su Protokolom uvedena i tri fleksibilna mehanizma, odnosno Kjoto mehanizmi. Kjoto mehanizme Aneks I države ugovornice mogu koristiti kako bi ostvarile svoje kvantifikovane obaveze smanjenja emisija propisane Kjoto protokolom. Fleksibilni mehanizmi utvrđeni Kjoto protokolom su:
Mehanizam zajedničke implementacije (Joint Implementation – JI) definisan je u Članu 6., koji glasi: „U cilju ispunjenja obaveza iz člana 3. svaka Aneksa I država ugovornica (Strana) može da prenese, ili da primi od bilo koje druge Aneks I države ugovornice jedinice smanjenja emisije nastale kao rezultat projekata usmerenih na smanjenje antropogenih emisija gasova sa efektom staklene bašte ili njihovog intenzivnijeg antropogenog uklanjanja putem ponora u bilo kojem sektoru privrede“.
Mehanizam čistog razvoja (Clean Development Mechanism – CDM) definisan je u Članu 12., koji glasi: „Svrha mehanizma čistog razvoja je da pomogne Stranama koje nisu obuhvaćene Aneksom I u postizanju održivog razvoja i doprinošenju krajnjim ciljevima Konvencije, i Stranama navedenim u Aneksu I u ispunjavanju obaveza ograničenja i smanjenja količine emisija saglasno Članu 3. Kjoto protokola“;
Mehanizam trgovine emisijama(Emission trading – ET) definisan je u Članu 17., koji glasi: „Strane navedene u Aneksu B Kjoto protokola mogu učestvovati u trgovini dela svojih propisanih količina emisija u cilju ispunjavanja njihovih obaveza iz Člana 3. Svaka takva trgovina biće dopuna domaćim akcijama usmerenim na postizanje cilja kvantifikovanog smanjenja i redukcije emisija i izvršavanje obaveza iz tog člana“.
Na osnovu odredaba Kjoto protokola, ne-Aneks I države ugovornice Konvencije mogu koristiti samo Mehanizam čistog razvoja.
3.2. Mehanizam čistog razvoja (CDM)
U skladu sa Članom 12. Kjoto protokola, mehanizam čistog razvoja može se objasniti kao jedan od tri fleksibilna mehanizma Kjoto protokola koji dozvoljava industrijski razvijenim zemljama (Aneks I državama ugovornicama) da investiraju u projekte koji doprinose održivom razvoju, a istovremeno dovode do smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte u zemljama u razvoju (ne-Aneks I državama ugovornicama). Na taj način Aneks I državama ostvaruje pravo na smanjenje emisija (CER) generisano projektom. Sertifikovanim smanjenjem emisija ove države ugovornice mogu trgovati ili ih koristiti za ispunjenje svojih obaveza prema Kjoto protokolu.
Kako je već pomenuto, u skladu sa relevantnim odlukama koje proizilaze iz Kjoto protokola, smanjenje emisije nastalo kao rezultat projektne aktivnosti se izračunava i izražava kao smanjenje CO2 ekvivalenta (CO2e).
Jedinice smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte nastale kao rezultat CDM projektne aktivnosti, tzv. sertifikovano smanjenje emisija (CER), odgovara
1 toni CO2e, odnosno 1 tona smanjenja emisije CO2e jednaka je 1 CER.
Imajući u vidu da je smanjenje jedne tone CH4 jednako smanjenju 21 tone CO2e, to znači da smanjenje emisije od 1 tone CH4 podrazumeva izdavanje 21 CERs, dok direktno smanjenje 1 tone CO2 podrazumeva izdavanje jednog CER.
Aneks I države ugovornice imaju korist od učešća u CDM projektima u tom smislu što će umesto da smanje direktno emisije svojih kompanija, ostvariti smanjenje emisija kroz projekte u ne-Aneks I zemljama ugovornicama. Na ovaj način Aneks I države ugovornice će ispuniti svoju obavezu prema Kjoto protokolu na ekonomski isplativiji način.
U isto vreme, ne-Aneks I države ugovornice realizacijom CDM projekata imaju mogućnost da dobiju nove i energetski efikasnije tehnologije po povoljnijim ekonomskim uslovima. Tehnologija ostaje u vlasništvu ne-Aneks I države ugovornice nakon isteka perioda ugovorenog za implementaciju CDM projekta (kreditnog perioda). Pogodnost CDM projekata je što omogućuju realizaciju projekata kod kojih je očekivana stopa povraćaja niska zbog rizika koji ih prate, odnosno projekata koji nisu posebno profitabilni, i između ostalog, dovode do smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Naravno neće svaka projektna aktivnost koja dovodi do smanjenja emisija GHG dobiti status CDM projektne aktivnosti. Uslovi, poput kriterijuma dodatnosti, moraju biti ispunjeni da bi se projekat kvalifikovao kao CDM projekat, i definisani su u Modalitetima i procedurama za Mehanizam čistog razvoja (Odluka 3/CMP1, paragraf 37). Tehnički gledano CDM projekat je dodatan ako su antropogene emisije gasova sa efektom staklene bašte po izvorima manje od onih do kojih bi došlo u slučaju da se ne realizuje registrovana CDM projektna aktivnost. Odnosno da:
a) Projektna aktivnost nije propisana zakonom, ili ako je i propisana može da se pokaže da zakon „sistematski nije na snazi“ ili je „neusklađenost široko rasprostranjena“ u toj zemlji;
b) Očekivana stopa povraćaja je niska usled rizika koji prate projekat;
v) Investicija je dostupna samo pod uslovom da projekat ima CDM status;
g) Predlagači projekta nisu razvijali slične projekte u prošlosti izvan okvira CDM.
U skladu sa odredbama Protokola i relevantnim odlukama, osim pomenutih uslova i činjenice da je Strana ratifikovala Protokol, postoje i drugi osnovni uslovi za odobrenje određene projektne aktivnosti kao CDM projektne aktivnosti, kao što su:
Učestvovanje u projektnoj aktivnosti mora biti na dobrovoljnoj osnovi;
Projektna aktivnost mora da ispunjava kriterijume održivog razvoja, tj. projekat mora doprinositi održivom razvoju države u kojoj se sprovodi.
Ovde je važno napomenuti da strane koje učestvuju u CDM projektu moraju osnovati Nacionalno telo za sprovođenje projekata mehanizma čistog razvoja u okviru Kjoto protokola (u daljem tekstu DNA). Uloga DNA je da odobrava CDM projekte na nacionalnom nivou i predstavlja obaveznu fazu u okviru CDM projektnog ciklusa.
3.3. CDM Projektni ciklus
CDM Projektni ciklus se može opisati kao proces od planiranja, do izdavanja jedinica sertifikovanog smanjenja emisija (CERs). SDM Projektni ciklus obuhvata: pripremu projektnog dokumenta (PDD), nacionalnu saglasnost, validaciju, registraciju, monitoring, verifikaciju i sertifikaciju i izdavanje CERs .
Osnovne informacije o projektnom ciklusu su od značaja za potencijalne vlasnike i predlagače projekata, kako bi na pravi način mogli da se pripreme za realizaciju projekta i pregovore koji se odnose na cenu CERs. Cena CERs zavisi od cena na međunarodnom tržištu, ali i faze u kojoj se sertifikati prodaju, odnosno pregovaračke veštine i realnih očekivanja.
Priprema projektnog dokumenta (PDD). U skladu sa CDM pravilima, nakon planiranja konkretne CDM projektne aktivnosti, učesnici u projektu su u obavezi da izrade CDM Projektni dokument. PDD sadrži podatke o tehničkim i organizacionim aspektima projektne aktivnosti, potvrdu da će smanjenje emisija postignuto projektom biti dodatno u odnosu na ono koje bi se desilo u odsustvu projektne aktivnosti i mora biti zasnovan na odobrenoj metodologiji osnovnog scenarija. „Osnovni scenario“ predstavlja emisije gasova sa efektom staklene bašte koje bi se javile u slučaju odsustva predložene CDM projektne aktivnosti. „Osnovni scenario“ opisuje očekivano smanjenje emisije pri čemu utvrđivanje „osnovnog scenarija“ zavisi od odabrane CDM metodologije za konkretni slučaj. Razlika između „osnovnog scenarija“ i emisija gasova sa efektom staklene bašte nastalih nakon sprovođenja CDM projektne aktivnosti predstavlja smanjenje emisije i jednaka je očekivanim jedinicama sertifikovanog smanjenja emisija. U PDD moraju jasno biti naznačeni i: dužina izabranog kreditnog perioda, prosečno godišnje smanjenje emisije i ukupni očekivani iznos CERs koje projekat treba da ostvari tokom kreditnog perioda.
Forma PDD je razvijena od strane CDM Izvršnog odbora (CDM EB) i ima standardni format čiji se sadržaj razlikuje u zavisnosti od tipa projekta.
Za razvoj projektnog dokumenta potrebni su iskustvo u izradi takvog dokumenta i poznavanje metodologija. Ukoliko to nije slučaj, izrada projektnog dokumenta može potrajati veoma dugo (obično od dva do 36 meseci), a odobrenje koje daje DNA ili CDM EB može postati neizvesno. U tom smislu se za pripremu PDD preporučuje angažovanje konsultanata sa iskustvom, naročito imajući u vidu da se trenutna pravila i procedure sprovođenja CDM odnose na prvi obavezujući period (do 2012. godine).
Troškovi razvoja PDD se kreću između 0 i 100 000 SAD dolara. Opcija od 0 SAD dolara je realna u slučaju kada vlasnik projekta ujedno i priprema PDD.
Troškovi i trajanje izrade projektnog dokumenta zavise u prvom redu od obima projekta, ali i od iskustava, postojećih podataka i informacija, metodologije koja se primenjuje u konkretnom slučaju itd.
Nacionalna saglasnost. Nakon završetka izrade projektnog dokumenta, učesnici u projektu isti podnose Nacionalnom telu za sprovođenje projekata mehanizma čistog razvoja (DNA) radi pribavljanja nacionalnog odobrenja, odnosno izdavanja Pisma odobrenja. U većini slučajeva ovo pisano odobrenje sadrži odredbe koje kažu da je projektna aktivnost na dobrovoljnoj osnovi i da ispunjava kriterijume održivog razvoja zemlje domaćina. U nekim slučajevima Pismo odobrenja sadrži i odredbu o usklađenosti projektne aktivnosti sa Kjoto protokolom.
Pravila postupka podnošenjaa i dobijanja nacionalne saglasnosti zavise od države ugovornice. Pismo odobrenje se može izdati u različitim fazama CDM projektnog ciklusa, s tim što ga država domaćin mora izdati pre podnošenja zahteva za registraciju.
Troškovi odobrenja na nacionalnom nivou zavise od odluke DNA, odnosno države ugovornice. U Republici Srbiji ne postoji naknada za izdavanje pisma odobrenja od strane DNA.
Validacija je proces nezavisne procene projektnog dokumenta i sve prateće dokumentacije. Odnosno provera da li projektna aktivnost ispunjava uslove CDM projekta. Samo se projekat koji je prošao validaciju može podneti na registraciju.
Validaciju vrši Operativno telo akreditovano od strane UNFCCC (DOE). Informacije o akreditovanim operativnim telima mogu se pronaći na: http//cdm.unfccc.int/DOE/list/index.html.
Troškovi validacije koji se uplaćuju imenovanom Operativnom telu se kreću između 40 000 – 50 000SAD dolara.
Registraciju (konačno odobrenje) projekta, kao CDM projektne aktivnosti, vrši CDM EB. Procedura registracije propisuje da se samo projekat koji je prošao validaciju može podneti na registraciju.
Ova faza CDM projektnog ciklusa se može realizovati i bez učešća Aneksa I države ugovornice. To znači da vlasnik projekta može podneti projekat CDM EB na registraciju i u slučaju da u tom trenutku ne postoji investitor za realizaciju projekta. Ukoliko je to slučaj, zahteva se samo pisano odobrenje zemlje domaćina. Pri izdavanju CERs, plaća se određena naknada CDM EB.
Visina naknade za registraciju zavisi od očekivanog prosečnog godišnjeg smanjenja emisija tokom kreditnog perioda.
Generalno govoreći, za očekivano godišnje smanjenje emisija tokom kreditnog perioda od 15 000t CO2e, što je jednako 15 000CERs, naknada za registraciju iznosi 0,1SAD dolara/CER. U slučaju kada je očekivano prosečno godišnje smanjenje emisija tokom kreditnog perioda iznad 15 000CERs naknada za registraciju se plaća u iznosu od 0,2 SAD dolara/CER. Maksimalna naknada može iznositi 350 000 SAD dolara, dok se naknada ne plaća za CDM projekte čije je očekivano prosečno godišnje smanjenje emisija tokom kreditnog perioda manje od 15 000t CO2e.
Ukoliko neka projektna aktivnost ne bude registrovana, naknada za registraciju koja prelazi 30 000 SAD dolara se refundira.
Praćenje CDM projektne aktivnosti je faza koja sledi nakon registracije. Cilj ove faze je da se utvrdi smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte nastalo sprovođenjem CDM projektne aktivnosti u skladu sa monitoring planom (koji je sastavni deo projektnog dokumenta).
Na osnovu tipa projekta i metodologije monitoringa razlikuju se i finansijske potrebe za ovu fazu projektnog ciklusa.
Verifikaciju i sertifikaciju vrši izabrano Operativno telo (DOE). Radi realizacije ove faze projektnog ciklusa, učesnici u projektu su u obavezi da podnesu izveštaj monitoringa DOE, koji priprema izveštaj o verifikaciji. Na osnovu sopstvenog verifikacionog izveštaja, DOE izdaje sertifikat da je projektom postignut naznačen iznos smanjenja emisija emisija gasova sa efektom staklene bašte i da je to smanjenje stvarno, merljivo i dodatno (u odnosu na ono do kojeg bi došlo u odsustvu projektne aktivnosti). Uslov za podnošenje zahteva za izdavanje sertifikata o smanjenju emisije od strane CDM EB, je da DOE podnese Izveštaj o sertifikaciji.
Početni troškovi za ovu uslugu iznose oko 15 000 SAD dolara.
Izdavanje CERs. CDM EB izdaje onoliko jedinica CERs koliko odgovara verifikovanom smanjenju emisija. CERs se izdaju u toku kreditnog perioda počev od registracije.
U skladu sa sporazumom o raspodeli koji prave učesnici u projektu, CERs se raspodeljuju na registrovane račune učesnika u projektu. Od izdatih CERs 2% izdvaja se za Adaptacioni fond, kako bi se zemljama u razvoju koje su pogođene klimatskim promenama pomoglo u prilagođavanju na izmenjene klimatske uslove.
Kreditni period može trajati najviše: sedam godina, uz mogućnost obnavljanja još dva puta, ili 10 godina bez mogućnosti obnavljanja. Izbor kreditnog perioda zavisi od dogovora između učesnika u projektu. Datum početka kreditnog perioda mora se navesti u projektnom dokumentu.
Izdavanje CERs se može zahtevati za sva smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte od 2000. godine.
3.4. Finansijske potrebe – mogućnosti i koristi
U skladu sa postojećom praksom CDM tržišta, vlasnici/predlagači projekata mogu prodavati svoje CERs u različitim fazama razvoja projekta, npr. dok je projekat na nivou ideje, tokom razvoja projektnog dokumenta, za vreme validacije, nakon registracije projekta koju vrši CDM EB, ili pak nakon izdavanja CERs.
Izdati CERs imaju najveću tržišnu vrednost. Predlagači projekata koji imaju dovoljno sredstava da pokriju sve troškove razvoja projekta, kako je navedeno u podpoglavlju 3.3, i koji su spremni da prihvate rizik od fluktuacije cena, obično odlažu prodaju svojih CERs do njihovog izdavanja. Izdati sertifikati se čuvaju na posebnom računu CDM projekta u okviru registra Konvencije. U ovom slučaju predlagač projekta dobija novu tehnologiju bez velikih ulaganja.
Nasuprot tome, potreba za plaćanjem unapred ili namera da se fiksno utvrdi priliv gotovine od prodaje CERs nameće njihovu nižu cenu.
Postoje određene međunarodne finansijske institucije i razvojne organizacije koje nude podršku CDM projektima, uključujući i kredite i avanse. U ovim slučajevima obično je prvi uslov potpisivanje ugovora, a CERs se prodaju po prilično niskim cenama. Imajući u vidu niske cene CERs u tim transakcijama, često se dešava da se korišćenje avansa za CERs manje isplati od uzimanja komercijalnih kredita od banaka.
U isto vreme, kako bi se povećala očekivana korist od CDM projekta, teoretski, Vlada ili država domaćin CDM projekata mogu obezbediti neku povratnu finansijsku podršku.
Bez finansijske prodrške Vlade, vlasnici projekata obično prodaju CERs u ranoj fazi projektnog ciklusa, čime se smanjuje ukupna moguća korist od CDM projekta. Svakako, dobit od CDM leži u činjenici da se kroz CDM realizuju projekti koji na drugi način ne bi bili izvodivi.
IV. INSTITUCIONALNI I ZAKONODAVNI OKVIR ZA SPROVOĐENjE CDM PROJEKATA U REPUBLICI SRBIJI
4.1. Osnovne informacije
Republika Srbija članica je Kjoto protokola od 17. januara 2008. godine. S obzirom na ne-Aneks I status u okviru Protokola, Republici Srbiji dostupan je jedan od tri feksibilna mehanizma Kjoto protokola – mehanizam čistog razvoja.
Pored stupanja na snagu Kjoto protokola, jedan od obavezujućih uslova za sprovođenje CDM projekata državi domaćinu je uspostavljanje Nacionalnog tela za sprovođenje projekta mehanizma čistog razvoja (DNA). Država domaćin je ne-Aneksa I država ugovornica u kojoj se sprovodi CDM projektna aktivnost, u konkretnom slučaju Republika Srbija.
U Republici Srbiji „Nadležno nacionalno telo za sprovođenje projekata mehanizma čistog razvoja u okviru Kjoto protokola“ (DNA) postalo je operativno 21. novembra 2008. godine. DNA je osnovan Odlukom Vlade (05 br.: 02-2099/2008-1 od 5. juna 2008. godine), dok je Sporazum o osnivanju Nacionalnog tela za sprovođenje projekata u okviru mehanizma čistog razvoja Kjoto protokola potpisan 30. jula 2008. godine. DNA, kao posebno telo, uvedeno je u nacionalni zakonodavni okvir Zakonom o zaštiti vazduha.
DNA u Republici Srbiji je multisektorsko telo u čijem radu učestvuju predstavnici relevantnih ministarstava.
4.2. Struktura DNA Republike Srbije
Srpski DNA se sastoji od Stručne grupe i Sekretarijata. Predsedavajući DNA je ministar nadležan za pitanja životne sredine.
Stručna grupa se sastoji od imenovanih predstavnika ministarstva nadležnog za poslove vodoprivrede, građevine, ekonomije, energetike, životne sredine, poljoprivrede, regionalnog razvoja, rudarstva, saobraćaja, finansija i šumarstva. Po potrebi, za specifične CDM projekte, u rad Stručne grupe mogu biti uključena i posebno pozvana stručna lica i predstavnici institucija sa nadležnošću od značaja za pojedine projekte, a koji nemaju stalnog predstavnika u Stručnoj grupi.
Stručna grupa daje mišljenje na predložene CDM projekte, odnosno vrši proveru usaglašenosti ovih projekata sa odredbama Kjoto protokola, CDM indikatorima održivog razvoja i nacionalnim zakonodavstvom Republike Srbije.
Sekretarijat predstavlja Grupa za klimatske promene, koja se nalazi u okviru ministarstva nadležnog za poslove životne sredine.
Sekretarijat obavlja stručno-administrativne poslove za DNA koje čine naročito: prijem predloga CDM projekata, uspostavljanje kontakata sa zainteresovanim subjektima, koordiniranje rada DNA, provera da li je predlagač projekta ispunio obaveze koje proističu iz Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, dostavljanje predloga CDM projekata Stručnoj grupi, priprema Nacrta pisma odobrenja ili odbijanja i dostavljanje ovih pisama na saglasnost ministarstvima nadležnim za određeni predloženi CDM projekat, priprema konačnog Pisma odobrenja ili odbijanja, dostavljanje Pisma odobrenja ili odbijanja predlagaču projekta i vršenje ostalih administrativnih poslova DNA.
4.3. Procedura odobrenja CDM projekta u Republici Srbiji
Republika Srbija je usvojila dvostruki proces odobrenja CDM projekata koji obuhvata podnošenje Note o projektnoj ideji (PIN) na dobrovoljnoj osnovi i obavezno podnošenje Projektnog dokumenta (PDD).
4.3.1. Procedura odobrenja projektnog dokumenta
Radi provere i izdavanja Pisma odobrenja za predlog CDM projekta, učesnici u projektu dostavljaju Sekretarijatu prijavu koja sadrži sledeću dokumentaciju:
1. Zahtev za odobrenje obavezno sadrži informaciju o učesnicima u projektu, njihova imena i adrese, datum podnošenja zahteva za izdavanje pisma odobrenja za konkretan projekat i naziv projekta. Srpski DNA je propisao zvaničan formular za podnošenje zahteva za izdavanje odobrenja, koji je sastavni deo Poslovnika o radu DNA.
2. Projektni dokument (PDD)
Sadržaj, obim i formu projektnog dokumenta propisuje Izvršni odbor CDM (CDM EB). Ovaj formular i informacije od značaja za izradu projektnog dokumenta nalaze se na internet stranici Izvršnog odbora CDM.
3.Obrazloženje doprinosa predloženog projekta održivom razvoju Republike Srbije, odnosno, navođenje koji su od nacionalnih CDM indikatora održivog razvoja, koji su sastavni deo Poslovnika o radu DNA, zadovoljeni sa kratkim obrazloženjem.
Kako bi se utvrdio doprinos predloženih CDM projekata održivom razvoju Republike Srbije, razvijeni su nacionalni CDM indikatori održivog razvoja. Kriterijumi održivog razvoja podeljeni su na oblasti i indikatore u skladu sa nacionalnim indikatorima održivog razvoja (Strategija održivog razvoja Republike Srbije). Predloženi projekat mora zadovoljiti barem jedan od navedenih indikatora za svaki od tri kriterijuma održivog razvoja. Učesnici u projektu ukratko objašnjavaju doprinos projekta ovim kriterijumima.
4. Preliminarni validacioni izveštaj pripremljen u skladu sa procedurama koje propisuje Izvršni odbor CDM.
Kako bi se osigurala usklađenost sa Kjoto protokolom, i smanjila mogućnost odbijanja projektne aktivnosti kao CDM aktivnosti u kasnijoj fazi, zahteva se podnošenje preliminarnog validacionog izveštaja pripremljenog od strane DOE. Ovaj izveštaj se podnosi samo na engleskom jeziku.
5. Rešenje o saglasnosti na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu konkretnog projekta, ukoliko je ona obavezna, ili Rešenje kojim se konstatuje da za konkretni projekat nije neophodno vršiti navedenu procenu, u skladu sa zakonom.
Imajući u vidu da je procena uticaja na životnu sredinu obavezna za specifične projekte, izrada ovakve Studije pomaže da se izbegnu potencijalno suprotne odluke u okviru dva procesa.
6. Ugovor koji opisuje odnose između učesnika u projektu
Ovaj uslov doprinosi boljem razumevanju odnosa između učesnika u projektu, ukoliko ih ima više od jednog.
Učesnici u projektu podnose zahtev za odobrenje, kao i ostalu navedenu dokumentaciju ministarstvu nadležnom za poslove životne sredine, odnosno DNA Sekretarijatu. U roku od tri dana, Sekretarijat utvrđuje da li je dokumentacija kompletna, odnosno ukoliko nije, šalje zahtev učesnicima u projektu da dostave dokumentaciju koja nedostaje.
Učesnici u projektu imaju najviše 10 dana da dostave dokumenta koja nedostaju, u suprotnom, smatra se da je zahtev odbijen. U slučaju daljeg interesovanja, učesnici u projektu su u obavezi da podnesu novi zahtev.
Po kompletiranju dokumentacije, Sekretarijat objavljuje projektni dokument na zvaničnoj internet stranici DNA u trajanju od sedam dana radi javne rasprave.
Po isteku ovog perioda, Sekretarijat šalje primljenu dokumentaciju zajedno sa relevantnim komentarima javnosti članovima Stručne grupe radi vršenja davanja mišljenja na predložene projektne aktivnosti.
Članovi Stručne grupe završavaju svoj rad i šalju mišljenje u ime svojih ministarstava ministru nadležnom za životnu sredinu, u roku od 15 dana.
Na osnovu ovih mišljenja, Sekretarijat izrađuje Nacrt pisma odobrenja ili odbijanja, a ministar nadležan za životnu sredinu šalje Nacrt pisma odobrenja ili odbijanja ministarstvu nadležnom za konkretan CDM projekat na saglasnost, u periodu od najduže tri dana. Nadležno ministarstvo je u obavezi da svoju saglasnost na Pismo odobrenja ili odbijanja dostavi u roku od tri dana od dana prijema.
Na kraju, ministar nadležan za životnu sredinu potpisuje pismo odobrenja ili odbijanja, i podnosi ga učesnicima u projektu u roku od tri dana.
Pismo odbijanja obuhvata obrazloženje koje sadrži reference na elemente po kojima je predložena projektna aktivnost suprotna odredbama Kjoto protokola, nacionalnim CDM indikatorima održivog razvoja i relevantnim nacionalnim zakonodavstvom Republike Srbije, uz pozivanje na određene odredbe.
Na kraju procesa, Sekretarijat objavljuje odluku DNA na zvaničnoj internet stranici DNA.
Procedura može biti duža u slučaju da članovi Stručne grupe, po prijemu dokumentacije, od učesnika u projektu zahtevaju dodatne informacije ili u slučaju negativnog mišljenja o Nacrtu pisma odobrenja ili odbijanja.
4.3.2. Procedura odobrenja Note o projektnoj ideji
Podnošenje Note o projektnoj ideji (RIN) srpskom DNA je dobrovoljno.
U slučaju podnošenja RIN, učesnici u projektu podnose Notu o projektnoj ideji isključivo u formi propisanoj od strane DNA Republike Srbije (koja je sadržana u Poslovniku o radu DNA) sa obrazloženjem kako projekat doprinosi održivom razvoju Republike Srbije. Odnosno, navode koji su nacionalni CDM indikatori održivog razvoja ispunjeni, uz kraće objašnjenje.
Postupanje sa zahtevom za izdavanje pisma i način odlučivanja su za PIN i PDD slični. Razlika je u dužini osnovnog perioda za davanje mišljenja relevantnih ministarstava.
Važno je napomenuti da Pismo podrške ne obavezuje DNA Republike Srbije da izda Pismo odobrenja jednom kada Projektni dokument bude podnet na proveru i odobrenje.
V. MOGUĆNOSTI SPROVOĐENjA CDM PROJEKATA U SEKTORU UPRAVLjANjA OTPADOM
5.1. Ciljevi i definicije
Od početka primene Kjoto protokola i sprovođenja prvih projekata mehanizma čistog razvoja sektor upravljanja otpadom privlači dosta pažnje. Razlog tome je mogućnost ostvarenja značajnog smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, u kratkom vremenskom periodu i uz relativno mala ulaganja.
Iako je Republika Srbija uspostavila neophodni institucionalni okvir za korišćenje tržišta utvrđenog Kjoto protokolom, uslovno, može se dovesti u pitanje opravdanost i očekivana korist od sprovođenja projekata mehnizma čistog razvoja. Ovo imajući u vidu da smo na sredini Kjoto perioda.
S druge strane, određena prednost ogleda se u mogućnostima iskorišćenja već postojećih znanja i iskustava u ovoj oblasti na međunarodnom nivou. Ovo naročito u sektoru upravljanja otpadom gde je veliki broj istraživanja, kao i konkretnih projektnih aktivnosti, realizovano u prethodnom desetogodišnjem periodu.
U cilju iskorišćenja pomenute potencijalne prednosti ovo poglavlje Strategije doprinosi širenju postojećeg znanja i pruža određene smernice vlasnicima i predlagačima CDM projekata. Cilj poglavlja je i da doprinese identifikaciji nekih od mogućnosti i načina za pružanje podrške sprovođenju projektima mehnizma čistog razvoja od strane institucija Vlade Republike Srbije. Konkretno ovo poglavlje ima za cilj identifikaciju:
a) Potencijala za smanjenje emisija GHG i doprinos održivom razvoju kroz mehanizam čistog razvoja;
b) Prioritetnih oblasti za razvoj CDM projekata;
v) Mogućih mera u cilju efikasnijeg i isplativijeg sprovođenja CDM projekata.
Poglavlje daje prikaz trenutnog stanja i trenda u sprovođenju CDM projekata u sektoru upravljanja otpadom, rezultate i probleme uočene tokom razvoja i sprovođenja ovih projekata, kao i njihove moguće implikacije za Republiku Srbiju. Sve ovo uzimajući u obzir trenutnu praksu, vrste odlagališta otpada i druge relevantne karaktaristike sektora na nacionalnom nivou. Poglavlje daje i prikaz konkretnih mogućnosti za razvoj CDM projekata u Republici Srbiji i analizu odnosa troškova i koristi za najizvodljivije CDM projekate na nacionalnom nivou, uključujući i teorijske mogućnosti obezbeđivanja finansijske podrške.
Ne treba zaboraviti da su aktivnosti u okviru mehanizma čistog razvoja, a u skladu sa Marakeškim sporazumom, isključivo aktivnosti na dobrovoljnoj bazi. CDM projekti se mogu razvijati samo na individualnu inicijativu predlagača, a ne Vlade. Uloga Vlade je u obezbeđivanju neophodne institucionalne i zakonodavne strukture za odobravanje projekata na nacionalnom nivou. Vlada može, eventualno, kreirati administrativnu i finansijsku podršku za specifične tipove CDM projekata za koje se i kada se utvrdi da su od nacionalnog interesa.
Stoga se smernice i preporuke ne mogu smatrati obavezujućim ni za jednu stranu, kako za predlagače tako ni za Vladu Republike Srbije.
U cilju identifikacije mogućnosti za sprovođenje CDM projekata u upravljanju otpadom i pored različitih definicija, za potrebe Strategije sektor otpada biće definisan kao: „Sakupljanje i upravljanje čvrstim komunalnim otpadom i sve aktivnosti koje su u vezi sa pomenutim“.
5.2. Postojeća iskustva na međunarodnom nivou
Sektor upravljanja otpadom privlači dosta pažnje još od početka primene Kjoto protokola. Koliko su velika očekivanja od ovog sektora u oblasti CDM očigledno je i kroz činjenicu da su dve od tri prvo odobrene CDM metodologije (AM0002 i AM0003, danas konsolidovane kao ASM0001), bile za projekte u upravljanju otpadom.
Osnovni razlog ovakvog interesovanja je mogućnost znatnog smanjenja emisija metana uz relativno mala ulaganja. Prosečni period za koji se projekat sakupljanja i korišćenja biogasa isplati je godinu do godinu i po dana, i to samo od prodaje jedinica sertifikovanog smanjenja emisija (CERs).
Sprovođenje prvih projekta u upravljanju čvrstim komunalnim otpadu pokazalo je da su stvarna smanjenja emisija metana, kao rezultata projekta i do 70% manja od smanjenja procenjenih u projektnom dokumentu. Ovakvi rezultati predstavljali su veliki problem, jer su za većinu projekata, na osnovu početnih procena smanjenja emisije u okviru projektnog dokumenta, bili razrađeni i finansijski planovi, uključujući i potrebne investicije. Uočeni nedostaci zahtevali su novi metodološki pristup.
Istraživanja su pokazala da emisije metana zavise od tipa otpada, tipa odlagališta (deponiju ili smetlište), klimatskih uslova i niza drugih faktora.
Uočeno je da projekti koji se odnose na prikupljanje deponijskog gasa mogu proizvesti mnogo više metana u tropskim i suptropskim područjima, nego u umerenim klimatskim zonama, kojoj pripada i Republika Srbija.
Otpad na odlagalištima proizvodi manje SO2, s obzirom da je više u kontaktu sa kiseonikom, od otpada deponovanog na uređenim deponijama čvrstog komunalnog otpada.
Dobijeni rezultati uticali su na usvajanje novih modela za procenu emisija gasova sa efektom staklene bašte. Ovi modeli potvrđeni su od strane Izvršnog odbora CDM i mogu se naći u dokumentu „Instrument za metan“ („Methane Tool”).
Da bi teoretski modeli, navedeni u ovom dokumentu, obezbedili pouzdane procene emisija metana za svaki pojedinačni slučaj potrebno je izraditi studije izvodljivosti, jer svaka deponija ima određene individualne karakterisitike. Primera radi, na teritoriji Republike Srbije odlagališta na kojima se otpad ne tretira (na primer ravnanjem, ili je razbacan unaokolo, odnosno, prenosi se sa jedne lokacije odlagališta na drugu) proizvode u proseku manje metana nego uređene deponije približno iste veličine.
Ova otkrića mogu izgledati obeshrabrujuće, ali ne treba zaboraviti da ona omogućavaju pripremu i sprovođenje CDM projekata zasnovano na realnijim pretpostavkama o potencijalnim količinama deponijskog gasa. U prilog sprovođenju CDM projekata u sektoru upravljanja otpadom u Republici Srbiji ide i činjenica da se na ovaj način mogu, u velikoj meri, rešiti i postojeći dugogodišnji problemi.
Opravdanosti sprovođenju ovih projekata svedoči i trenutni broj CDM projekata na globalnom nivou.
Podaci iz septembra 2009. godine pokazuju da su CDM projekti koji se odnose na korišćenje metana i dalje treći po brojnosti, iza projekata koji podrazumevaju korišćenje obnovljivih izvora energije i proizvodnju energije iz otpada. Do sada je pripremljeno i podnešeno na validaciju 1003 projekta u oblasti korišćenja metana, od čega oko dve trećine iz deponijskog gasa (Slika 1). Od ovog broja 138 projekata je registrovano od strane Izvršnog odbora CDM i već ostvaruju smanjenje emisija.
Slika 1. CDM projekti koji čekaju na validaciju (podaci iz septembra 2009. godine)
U smislu regionalne rasprostranjenosti, značajno je pomenuti da je u Kini i
Slika 1.CDM projekti koji se čekaju na validaciju (podaci iz septembra 2009. godine)
U smislu regionalne rasprostranjenosti, značajno je pomenuti da je u Kini i Brazilu razvijen najveći broj projekata za sakupljanje i korišćenje deponijskog gasa, ali ih ima i u drugim azijskim, latinoameričkim i istočnoevropskim državama (Slika 2).
Ovakva regionalna raspodela posledica je velikog broja stanovnika i klimatskih uslova u ovim zemljama, ali i činjenice da su ove države bile među prvim državama učesnicama u CDM procesu. Projekti sakupljanja i korišćenja deponijskog gasa imaju mnogo ravnomerniju rasprostranjenost na globalnom nivou, nego što je to slučaj sa drugim tipovima CDM projekata. Ovo jer ih je lakše pripremiti i sprovesti, s obzirom da koriste već utvrđene i dostupne metodologije i tehnologije.
[pic]Slika 2. Raspodela CDM projekata za spaljivanje deponijskog gasa po državama
Sa aspekta identifikacije i pripreme CDM projekta važno je još imati na umu da svaki CDM projekat mora koristiti utvrđenu i zvanično usvojenu metodologiju. Postojeće usvojene CDM metodologije pokrivaju najveći broj mogućih tipova projekata u upravljanju otpadom.
Postoji mogućnost pripreme nove metodologije, što zahteva dodatno vreme potrebno za pripremu projekta (može biti duže od godinu dana). Priprema nove metodologije pored dodatnog vremena zahteva i postojanje iskustva u ovoj oblasti, te najčešće podrazumeva i podršku specijalizovanih CDM konsultanata.
Za potencijalne projekte u Republici Srbiji do kraja 2012. godine (sa izuzetkom Programskog CDM) verovatno neće biti potrebna priprema novih metodologija. Određene izmene postojećih metodologija su očekivane u cilju njihovog one prilagođavanja lokalnim uslovima.
Zbog toga je ovo poglavlje Strategije zasnovano na trenutno postojećim i odobrenim metodologijama koje se odnose na upravljanje otpadom.
5.2.1. Sakupljanje i sagorevanje deponijskog gasa
Deponijski gas nastaje u anaerobnom procesu razlaganja, odnosno procesu razlaganja organskog otpada u odsustvu kiseonika. Ovako nastao gas sadrži veliki procenat metana (oko 50%) čiji je potencijal globalnog zagrevanja 21. Dakle uticaj metana na efekat staklene bašte dvadeset i jedan put je veći od uticaja koji nastaje usled direktne emisije ugljen-dioksida. Sakupljanjem metana nastalog na deponiji i njegovim sagorevanjem, metan oksidiše i hemijski se transformiše u ugljen-dioksid.
Najčešće korišćena metodologija za sagorevanje deponijskog gasa je ASM0001 „Metodologija konsolidovanog osnovnog scenarija i monitoringa za projektne aktivnosti koje se odnose na deponijski gas“ ili AMS-II.G. za ,,small scale“ projektne aktivnosti, odnosno projektne aktivnosti malih razmera (smanjenje emisije ne prelazi 60 000tCO2e/god). Ove metodologije moraju se kombinovati sa „Instrumentom za metan“ i nizom drugih metodoloških instrumenata.
Važan faktor koji ne sme biti zanemaren jeste metod procene emisija metana. Klima u Republici Srbiji klasifikuje se kao umerena i vlažna i potrebno je upotrebiti koeficijente propisane za takve klimatske uslove. Značajno je i da se sertifikovano smanjenje emisije izdaje na osnovu ostvarene količine sakupljenog metana, a ne na osnovu procena datih u projektnom dokumentu.
5.2.2. Sakupljanje deponijskog gasa i proizvodnja električne/toplotne energije
Deponijski gas nastao u anaerobnom procesu razlaganja sadrži veliki procenat metana (oko 50%) i može predstavljati značajan izvor energije. Tako se umesto sagorevanja metan može koristiti za proizvodnju toplotne ili električne energije.
U ovom slučaju, pored već pomenutih metodologija u delu 5.2.1, dodatno treba koristiti i metodologije za proizvodnju obnovljive električne i toplotne energije, zapravo „Instrument za proračun faktora emisije za elektroenergetski sistem“. Za projekte malih razmera koji kao rezultat imaju proizvodnju toplotne odnosno električne energije treba koristiti metodologiju AMS-I.C.
Svi projekti koji se odnose na proizvodnju električne energije moraju uračunati i faktor emisije ugljenika na elektromreži. Elektroprivreda Srbije napravila je proračun faktora emisije ugljenika za nacionalnu elektromrežu, na godišnjem nivou, i zvanični podatak objavljen je na zvaničnoj internet stranici DNA. Ovaj podatak relevantan je za projekte proizvodnje energije iz obnovljivih izvora energije.
5.2.3. Ubrizgavanje deponijskog gasa (biogenog metana) u mrežu prirodnog gasa
Ubrizgavanje deponijskog gasa u mrežu prirodnog gasa predstavlja drugu mogućnost korišćenja deponijskog gasa, kroz CDM projektne aktivnosti. Deo ove projektne aktivnosti podrazumeva ubrizgavanje biogasa u mrežu prirodnog gasa, što dovodi do mešanja deponijskog i prirodnog gasa i njihovog sagorevanja pri upotrebi od strane krajnjih korisnika mreže, umesto direktnog sagorevanja deponijskog gasa u cilju proizvodnje elektične ili toplotne energije.
Za ovu vrstu projekata relevantne metodologije su AM0053: „Ubrizgavanje biogenog metana u distributivnu mrežu prirodnog gasa“ i AM0069 „Korišćenje biogenog metana u gradovima kao sirovine i goriva za proizvodnju gasa“.
5.2.4. Sprečavanje nastajanja metana i alternativni oblici upravljanja otpadom
Prethodno opisane projektne aktivnosti podrazumevaju sakupljanje i korišćenje deponijskog gasa već nastalog u procesu razlaganja organskog otpada. CDM projektna aktivnost može podrazumevati i izostanak, odnosno sprečavanje nastajanja metana kroz izostanak odlaganja i razlaganja otpada korišćenjem različitih alternativnih načina upravljanja otpadom. Alternativni načini upravljanja otpadom podrazumevaju kompostiranje čvrstog komunalnog otpada, pirolizu, spaljivanje, insineraciju čvrstog komunalnog otpada i slično.
Za ove vrste projekata razvijena je metodologija AM0025 „Sprečavanje emisija iz organskog otpada kroz alternativnu praksu tretmana otpada“. Posebno razvijena metodologija, za slučaj kada se organski otpad subkompostira sa talogom iz otpadnih voda, je AM0039: „Smanjenje emisija metana iz organskih otpadnih voda i bioorganskog čvrstog otpada primenom subkompostiranja“.
Metodologije alternativnog upravljanja otpadom podrazumevaju vrlo složene procedure monitoringa, naročito u smislu redovnog monitoringa sadržaja i količine otpada. Za projekte koji podrazumevaju kompostiranje monitoring se mora vršiti tako da garantuje razlaganje otpada u aerobnim uslovima za sve vreme proizvodnje komposta.
Smanjenje emisije postignuto na ovaj način izračunava se indirektno, za razliku od prethodnih primera.
Lista usvojenih metodologija relevantnih za upravljanje otpadom prikazana je u Tabeli 2.
Metode Metodologije za projekte regularnih razmera Metodologije za projekte malih razmera Deponijski gas Sakupljanje i tretman deponijskog gasa ACM001AM0075 AMS-III.G. Alternativne metode tretmana čvrstog komunalnog otpada Kompostiranje, gasifikacija, biodigestija, termički tretman, insineracija AM0025 Aerobni tretman čvrstog komunalnog otpada AM0039 AMS-III.F.
Tabela 2. Usvojene CDM metodologije relevantne za upravljanje otpadom
5.3. Trenutno stanje u sektoru upravljanja otpadom u Srbiji
Podaci iz izveštaja Agencije za zaštitu životne sredine Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja (mart 2008. godine), Nacionalne baze podataka za odlagališta otpada u Republici Srbiji i Nacionalne strategije upravljanja otpadom sa programom harmonizacije sa EU pokazuju da je na teritoriji Republike Srbije registrovano 164 odlagališta komunalnog otpada. Pored velikog broja, mnoga odlagališta ne ispunjavaju međunarodne standarde sanitarnih deponija.
Ovaj broj odlagališta komunalnog otpada velik je uzimajući u obzir broj stanovnika na teritoriji Republike Srbije (prema popisu iz 2002. godine oko 7,5 miliona). Pored zvanično registrovanih, postoji i veliki broj divljih deponija, koje se ne nalaze pod kontrolom opština.
Sa izuzetkom petnaest opština, sve ostale opštine u Republici Srbiji, imaju po najmanje jednu deponiju. Najstarija deponija, koja se još uvek koristi za odlaganje otpada, nalazi se u Silbašu, opština Bačka Palanka, i otvorena je 1956. godine, dok su najnovije deponije u Bačkoj Palanci, Obrovcu, Beloj Palanci, Malom Crniću, Pančevu i Tutinu, operativne od 2005. godine.
Teritorijalna raspodela deponija u Republici Srbiji prikazana je na Slici 3.
[pic]
Slika 3. Teritorijalna raspodela deponija u Republici Srbiji
U Republici Srbiji se godišnje odloži približno oko 2 200 000t čvrstog komunalnog otpada. Procene, na osnovu Uputstva Međunarodnog panela o promeni klime (iz 2006 godine), pokazuju da su ukupne emisije metana sa svih deponija na godišnjem nivou
82000t, što je nešto malo više od 1700000t CO2e.
Prosečni sastav čvrstog komunalnog otpada u R Srbiji dat je u Tabeli 3.
Vrsta otpada Minimalni udeo (%) Maksimalni udeo (%) Prosečni udeo (%) Papir 0 54,0 16,4 Staklo 0 20,0 5,2 Plastika 0 50,0 12,9 Guma 0 23,1 3,4 Metali gvožđa 0 19,5 4,8 Aluminijum 0 12,8 2,5 Organski otpad 5 73,1 29,6 Građevinski otpad 0 50,4 11,6 Tekstil 0 15,0 3,6
Kompletna i detaljna analiza sastava organskog otpada u Srbiji nije urađena. Pojedini radovi i prikazi stanja ne prave razliku između baštenskog, odnosno otpada iz parkova i drvnog otpada. U drugim se svi tipovi otpada objedinjuju kao biorazgradivi otpad.
Procene pokazuju da u velikim gradovima otpad od ostataka hrane iznosi 20-30%, a parkovni otpad između 5-10% ukupne količine deponovanog otpada. U ruralnim sredinama udeo baštenskog i otpada nastalog iz poljoprivrede može dostići i 40% ukupne količine deponovanog otpada.
S obzirom da ne postoje pouzdani podaci o sastavu komunalog otpada preporučuje se da se za svaki potencijalni CDM projekat izvrši individualna analiza sastava otpada, odnosno karakterizacija otpada u skladu sa zahtevima za CDM. U ovom kontekstu potrebno je utvrditi sadržaj proizvoda od drveta, papira i kartona, ostataka od hrane, tekstilnog otpada, parkovnog i poljoprivrednog otpada i drugih inertnih materijala kao što to propisuje Uputstvo Međunarodnog panela o promeni klime iz 2006 godine.
Prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije, iz 2007 godine, nanošenje materijala za pokrivanje se vrši na 117 deponija, što predstavlja 72% od ukupnog broja, od čega na 15 svakodnevno, na jednoj mesečno i na 101-oj po potrebi. Na 10 deponija se za ravnanje otpada koriste buldožeri i druga odgovarajuća oprema. Sa izuzetkom četiri deponije, ne primenjuju se nikakve dodatne mere tretmana otpada. Otpad se hemijski i fizički tretira na deponiji u Vršcu, dok se na deponijama u Aranđelovcu, Vinči i Vranju primenjuje tretman kondicioniranja.
Odvojeno sakupljanje, odnosno separacija otpada, sa izuzetkom malobrojnih primera na dobrovoljnoj bazi, se ne vrši. Otpad se sakuplja i odlaže zajedno. Komunalni otpad odlaže se na 163 od ukupno 164 registrovanih deponija. Na 84 deponije odlaže se i medicinski otpad, na 83 i otpad životinjskog porekla (životinjski izmet), a na 60 i opasni otpad.
Značajno poboljšanje prakse upravljanja otpadom u Srbiji je neophodno. Naročito je potrebno unaprediti praksu u oblasti odvojenog sakupljanja otpada i tretmana opasnog, medicinskog i drugih vrsta otpada za koje je potrebna primena posebnog tretmana.
Republika Srbija je započela proces iznalaženja novih rešenja u cilju poboljšanja prakse upravljanja otpadom. Prvi korak preduzet je usvajanjem novog Zakona o upravljanju otpadom i Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu. Proces revizije „Nacionalne strategije upravljanja otpadom sa programom harmonizacije sa EU“, koju je Vlada Srbije usvojila u julu 2003. godine, je u završnoj fazi. Očekuje se usvajanje „Nacionalne strategije upravljanja otpadom 2009-2012“ do kraja 2009 godine. Prethodno navedena dokumenta doprineće usklađivanju standarda i praksi u upravljanju otpadom za zahtevima EU zakonodavstva i prakse.
5.4. Mogućnosti za sprovođenje CDM projekata u Republici Srbiji
Na osnovu međunarodnog iskustva, pre svega postojećih CDM metodologija, i situacije u upravljanju otpadom u Republici Srbiji, sledeće vrste projekatnih aktivnosti mogle bi imati potencijal za razvoj u okviru CDM na nacionalnom nivou:
a) Sakupljanje i sagorevanje deponijskog gasa;
b) Sakupljanje deponijskog gasa i proizvodnja energije;
v) Kompostiranje čvrstog komunalnog otpada;
g) Drugi alternativni načini upravljanja otpadom.
Značajnu mogućnost za Republiku Srbiju predstavlja i korišćenje Programskog CDM, o kome će kasnije biti više reči.
Sprovođenje projekatne aktivnosti ubrizgavanja deponijskog gasa ne smatra se realno izvodljivom CDM projektnom aktivnošću u periodu do 2012. godine, s obzirom na odsustvo razgranatog gasovoda prirodnog gasa u Republici Srbiji i potrebnih velikih investicionih ulaganja.
5.4.1.Sakupljanje i sagorevanje deponijskog gasa
Sakupljanje i sagorevanje deponijskog gasa je jedan od najčešćih načina iskorišćenja metana sa postojećih deponija i sprečavanja njegovih emisija u atmosferu.
Standardni sistem za sakupljanje deponijskog gasa sastoji se od sistema cevi položenih u zemlju oko deponije, kompresora (usisnog sistema za deponijski gas) i baklje (Slika 4). Efikasnost sistema za sakupljanje deponijskog gasa varira u zavisnosti od njegove konstrukcije od 60% do 80%.
Prednost sistema sagorevanja je u tome što je ovakav sistem relativno jeftin i ne zahteva komplikovanu opremu. Ovi sistemi se mogu postaviti i na deponijama srednje veličine, koje nemaju potencijal proizvodnje metana dovoljan i za proizvodnju električne ili toplotne energije.
Procene, na osnovu UNFCCC Metodološkog instrumenta, pokazuju da bi postavljanje sistema za sakupljanje deponijskog gasa sa efikasnošću od 60%, na pola postojećih deponija u Republici Srbiji, dovelo do smanjenja emisija od približno 50 000t CO2e, odnosno smanjenja od oko 30% emisija metana sa deponija svake godine i u narednom desetogodišnjem periodu.
Kako bi se dobili tačni podaci neophodno je izvršiti detaljne procene mogućih smanjenja emisija za svaku od pojedinačnih deponija, uzimajući u obzir tačan sastav otpada i praksu upravljanja otpadom na svakoj od njih.
Slika 4. Sistem sakupljanja i sagorevanja deponijskog gasa
Nacionalna strategija upravljanja otpadom sa programom približavanja EU predlaže zatvaranje većeg broja postojećih deponija. Ulogu zatvorenih deponija preuzele bi nove regionalne deponije. Po zatvaranju postojeće deponije, procesi razlaganja otpada se nastavaljaju i proizvodnja i emisija metana traje više godina nakon toga. Iz tog razloga zatvorene deponije ili zatvoreni delovi deponija mogu biti najpogodniji za razvoj ovog tipa CDM projekta.
Uzimajući u obzir da su deponije i druga odlagališta otpada u nadležnosti opština, dok javna komunalna preduzeća upravljaju deponijama, ona mogu, kao i koncesionari deponija, biti potencijalni predlagači CDM projekata.
Sprovođenjem CDM projekata bilo bi obezbeđeno povećanje priliva gotovog novca u opštine i značajno bi se doprinelo poboljšanju stanja životne sredine odnosno uslova života uopšte, s obzirom da bi bile smanjene emisije mirisa i mogućnost nekontrolisanih požara.
Ovaj tip projekta pogodan je i za manje deponije, jer ne zahteva ogromna ulaganja, koja mogu biti velikim delom povraćena kroz prodaju jedinica sertifikovanog smanjenja emisija.
5.4.2. Sakupljanje deponijskog gasa u cilju proizvodnje energije
Osnovna razlika između sistema za sakupljanje deponijskog gasa u cilju proizvodnje energije i sistema za jednostavno sagorevanje, opisanog u delu 5.4.1, je dodatak u vidu parnog kotla (bojlera) ili električne turbine. Svakako postavljanje gasne turbine, zahteva i dodatno instaliranje sistema za prečišćavanje gasa i, najčešće, sistema za prikupljanje deponijskog gasa. Sistem za prikupljanje deponijskog gasa ima kompenzacionu ulogu različitih količina proizvedenog deponijskog gasa, koje nastaju kao posledica različitog godišnjeg doba i perioda dana.
Korišćenje deponijskog gasa može biti značajan izvor energije, naročito uzimajući u obzir da cene energije rastu i da je Republika Srbija uvoznik dela energije.
Treba napomenuti da nije svaka deponija pogodna za realizaciju projektne aktivnosti koja će za rezultat imati proizvodnju energije.
Primera radi, na deponiji koja oslobađa oko 1 200m3 metana na sat (oko 2 500m3 deponijskog gasa) može se obezbediti rad jedne električne turbine, proizvodnog kapaciteta od 1MW.
Prevedno na srpske uslove, to znači da deponija treba da je operativna najmanje deset godina i da se na godišnjem nivou na njoj deponuje između 100 000 i 200 000t čvrstog komunalnog otpada, visokog organskog sadržaja. Manje deponije mogu biti pogodne za instalaciju turbina manjeg kapaciteta.
Za svaki pojedinačan slučaj potrebno je izvršiti ekonomsku i finansijsku analizu, uzimajući u obzir i troškove priključenja na mrežu, kao i pravni okvir kojim se reguliše trgovina električnom energijom proizvedenom iz obnovljivih izvora energije. U slučaju malih. deponija, koje se nalaze u blizini sela ili manjih gradova, deponijski gas se može koristiti za proizvodnju toplotne energije. To bi se obično smatralo opravdanim ukoliko postoji mreža za snabdevanje toplotnom energijom ili ukoliko se u blizini nalazi direktni potrošač toplotne energije, kao što je npr. farma ili neko postrojenje.
Analizom podataka, dobijenih od Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije, za pojedinačne deponije u Srbiji došlo se do zaključka da proizvodnja električne energije od deponijskog gasa može biti opravdana na deponijama u gradovima Beograd, Novi Sad i Niš.
Procene godišnjeg smanjenja emisije usled sakupljanja i destrukcije metana na ove tri lokacije date su u Tabeli 4. Procene su izvršene pod pretpostavkom instaliranja sistema za sakupljanje deponijskog gasa efikasnosti 60% i na osnovu UNFCCC Metodološkog instrumenta. Svakako pojedinačne procene, uzimajući u obzir sastav otpada i praksu upravljanja otpadom, je potrebno izvršiti u slučaju planiranog sprovođenja CDM projekata.
Beograd (Vinča) Novi Sad Niš Godišnje količine čvrstog komunalog otpada na deponiji (t) 750 000 487 000 175 000 Smanjenje emisije od sakupljanja i uništavanja metana (desetogodišnji prosek, t CO2e) 189 402 122 988 44 196 Smanjenje emisije od sakupljanja i uništavanja metana (za period 2010.–2012., t CO2e) 346 014 224 688 80 763
Tabela 4. Potencijal smanjenja emisije na velikim deponijama u Srbiji
Instaliranjem sistema za sakupljanje metana na ove tri deponije može se doprineti smanjenju emisija za 25% ukupnih emisija metana iz čvrstog komunalnog otpada.
Ukoliko se na svakoj od ove tri deponije instalira i generator snage 1MW, time bi se dodatno na godišnjem nivou doprinelo smanjenju emisija od oko 6 000t CO2e, usled zamene napajanja električnom energijom iz elektrodistributivne mreže.
Proizvodnja metana, i na ovim deponijama, u velikoj meri zavisi od vremenskih uslova. Tokom hladnih zimskih meseci biće proizvodene male količine metana. Zato je potrebno izvršiti detaljnu analizu opcija, kako bi se izvršilo instaliranje turbina najoptimalnijeg kapaciteta.
5.4.3. Kompostiranje čvrstog komunalnog otpada
Kompostiranje čvrstog komunalnog otpada je jedna od najčešćih mera za smanjenje emisija metana i predstavlja veoma čestu praksu u upravljanju otpadom. Na ovaj način se kroz stvaranje uslova za aerobno razlaganje čvrstog komunalnog otpada sprečavaju emisije metana, ali se i proizvodi čisto organsko đubrivo.
Ovaj tip CDM projekata je čest u mnogim zemljama u svetu. Njihovu realizaciju uslovljava postojeći sistem za separaciju čvrstog komunalnog otpada, jer se za proizvodnju visokokvalitetnog komposta mora koristiti isključivo organski otpad.
Njihova realizacija u Republici Srbiji može naići na određene barijere i probleme, s obzirom da sistem separacije ne postoji, pa se kompostiranje čvrstog komunalnog otpada ne smatra realno izvodljivom CDM projektnom aktivnošću u periodu do 2012. godine.
5.4.4. Drugi alternativni načini upravljanja otpadom
Prakse upravljanja otpadom u okviru CDM ne ograničavaju se samo na tipove projekata opisanih u prethodnim podpoglavljima poglavlja 5.4. Sakupljanje i insineracija otpada u cilju proizvodnje toplotne i električne energije može se realizovati kao CDM projektna aktivnost i često se praktikuje u Evropskoj uniji, Sjedinjenim državama i Japanu (Slika 5).
[pic]
Slika 5. Postrojenje za insineraciju otpada u Osaki, Japan
Preduslov efikasne insineracije jeste separacija otpada. Izgradnja insineratora zahteva veoma detaljno istraživanje izvodljivosti, uključujući i logistiku u smislu prevoza otpada i lokacija za sama postrojenja. Trenutno takve studije u Republici Srbiji nisu dostupne.
Iako Republika Srbija treba pažljivo da ispituje mogućnosti za korišćenje savremene prakse upravljanja otpadom i tehnologija koje su za to potrebne, nijedna od njih se ne smatra realnom opcijom do 2012. godine.
Do kraja prvog obavezujućeg perioda, ne očekuje se razvoj CDM projekata koji se odnose alternativne prakse upravljanja otpadom.
5.4.5. Programski CDM
Prethodno navedene mogućnosti za realizaciju CDM projekata ne uzimaju u obzir CDM projekte malih redukcionih potencijala. Projektne aktivnosti malih redukcionih potencijala su neizvodljive u okviru tradicionalnog CDM pristupa, jer je dobit od CDM manja od manipulativnih troškova samog CDM.
Ovakav primer je sakupljanje deponijskog gasa na deponijama na kojima se deponuje manje od 15 000t čvrstog komunalnog otpada na godišnjem nivou.
S obzirom da ovakav slučaj nije tipičan samo za Republiku Srbiju, za potrebe smanjenja manipulativnih troškova i utvrđivanja mogućnosti za sprovođenje CDM projekata malih redukcionih potencijala razvijen je u okviru Kjoto protokola Programski CDM.
Programski CDM omogućuje realizaciju projekata malih redukcionih potencijala uz smanjenje investicionih troškova, a u okviru programa koji podrazumeva slične mere smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte. Svi projekti uključeni u Programski CDM moraju koristiti istu tehnologiju i metodologiju. Sam Program sadrži tačan opis mere, tehnologije koja se primenjuje, kao i metode utvrđivanja osnovnog scenarija.
U okviru programa moraju se definisati i planovi monitoringa za pojedinačne projektne aktivnosti i program u celini.
Svaki projekat koji ispunjava uslove definisane programom može se istom dodati u bilo kom trenutku bez izrade novog projektnog dokumenta i prolaska kroz složenu proceduru odobravanja.
Tipičan primer projekata realizovanih kroz Programski CDM može biti sakupljanje i sagorevanje deponijskog gasa na zatvorenim deponijama.
Kako bi bio što efikasniji i privukao što više pažnje, Programski CDM može biti usmeren na povezivanje projekata sa minimalnim godišnjim smanjenjima emisija od 100 000t CO2e, čime bi se ostvarilo smanjenje emisija metana i do 6%.
Od pokretanja Programskog CDM, zastupljeno je opšte mišljenje da najveći izazov u razvoju i sprovođenju ovih projekata predstavlja upravljanje programom. S obzirom da program može obuhvatati desetine i stotine projektnih aktivnosti u vlasništvu različitih lica, koordinacija rada između različitih vlasnika, prikupljanje i obrada podataka, i druge aktivnosti zahtevaju specijalno obučen upravljački tim. Ovi upravljački timovi mogu biti smešteni u relevantnim vladinim agencijama nadležnim za konkretne tipove projekata.
Procene pokazuju da su za Republiku Srbiju u upravljanju otpadom najpogodniji sledeći programi:
a) Sakupljanje i sagorevanje deponijskog gasa na zatvorenim deponijama;
b) Sakupljanje deponijskog gasa i proizvodnja električne energije;
v) Sakupljanje deponijskog gasa i proizvodnja toplotne energije.
U cilju jednostavijeg i efikasnijeg sprovođenja Programskog CDM u Republici Srbiji u nastavku je preložen mogući način organizacije i realizacije neophodnih koraka, kako bi potrebna struktura bila uspostavljena. Navedena procedura garantuje punu transparentnost razvoja i rada programa i pruža podršku manjim projektima.
Izabrana agencija (u daljem tekstu: Agencija), koja bi imala ulogu u koordinaciji Programskog CDM projekata, razvijala bi nekoliko koncepata za Programski CDM u upravljanju otpadom.
Agencija, u saradnji sa iskusnim konsultantima razvija CDM programske idejne projekte i projektne dokumente za svaki od programa.
Agencija po potrebi i na zahtev predlagača projekata može dodavati nove tipove programa. Programi takođe treba da budu usklađeni sa prioritetima ekonomskog razvoja Republike Srbije. Podaci o svim predloženim projektima mogu se čuvati u posebno razvijenoj Microsoft Excel © ili Access © bazi podataka.
Agencija raspisuje stalni javni poziv za dostavu predloga koji bi bili svojevrstan dodatak programu. Svaki dodatni projekat mora sadržati i specijalni formular sa zahtevom za podnošenje projekta, koji je veoma sličan formi idejnog projekta, a na osnovu kog se projekat uključuje u program.
Pored toga, potrebno je priložiti i stručno mišljenje, tj. mišljenje koje izdaje Imenovano operativno telo ili nacionalni ekspert, kojim se potvrđuje da predmetni projekat može biti uključen u program i da ispunjava sve uslove iz programa.
Agencija održava redovne sastanke na kojima odlučuje o tome koje projekte treba dodati postojećim programima, kao i o tome da li je potrebno razvijati nove programe.
Po donošenju zvanične odluke, projekti koji su uključeni u konkretan program se iznose u javnost.
Za svaki projekat uključen u program mora se vršiti monitoring, u skladu sa planom monitoringa. Plan monitoringa čini deo projektnog dokumenta.
Rezultati monitoringa se dostavljaju Agenciji na godišnjem nivou. Početkom svake godine, Agencija vrši overu podataka iz monitoringa, a po potrebi izlazi i na teren.
5.5. Potencijal za sprovođenje CDM projekata u Republici Srbiji do 2012. godine
Analiza mogućnosti za sprovođenje CDM projektnih aktivnosti u upravljanju otpadom u Republici Srbiji pokazala je da bi, teorijski, one mogle obuhvatiti projekte: sakupljanje i sagorevanje deponijskog gasa, sakupljanje deponijskog gasa i proizvodnju energije, kompostiranje čvrstog komunalnog otpada i druge alternativne načine upravljanja otpadom. Značajna mogućnost za Republiku Srbiju može biti i Programski CDM.
Uzimajući u obzir specifične uslove i prakse upravljanja otpadom u Republici Srbiji do 2012. godine najrealnije je očekivati sprovođenje projekata sakupljanja i sagorevanja deponijskog gasa i sakupljanja deponijskog gasa u cilju proizvodnje energije kroz CDM projektne aktivnosti.
Programski CDM može biti naročita pogodnost i imati značajnu izvodljivost u Republici Srbiji, s obzirom na veliki broj deponija malih redukcionih potencijala. Na ovim deponijama, projektne aktivnosti se ne bi mogle realizovati kroz individulani CDM. Najrealnije je očekivati sprovođenje programa: sakupljanja i sagorevanja deponijskog gasa na zatvorenim deponijama, sakupljanja deponijskog gasa i proizvodnja električne energije i sakupljanja deponijskog gasa i proizvodnja toplotne energije.
Republika Srbija bi mogla promovisati sprovođenje Programskog CDM, kako na nacionalnom, tako i na regionalnom nivou.
Kako bi potencijali Republike Srbije za sprovođenje CDM projekata u upravljanju otpadom, u periodu do 2012. godine, bili maksimalno iskorišćeni poželjno je da potencijalni predlagači projekata usmere svoje napore na projekte sakupljanja i sagorevanja deponijskog gasa, bilo da uključuju samo spaljivanje ili i proizvodnju energije. Sprovođenje ovih vrsta projekata može dovesti do značajnog povećanja isplativosti projektnih aktivnosti i omogućiti realizaciju projekata koji na drugi način ne bi bili mogući, ali i doprineti održivom razvoju na nacionalnom nivou.
Opravdanost sprovođenja CDM projekata kroz promenu ekonomije uključivanjem dodatnog finansiranja kroz CDM prikazana je i u studijama slučaja u nastavku.
5.5.1. Korišćenje deponijskog gasa za proizvodnju električne energije (studija slučaja)
Studija slučaja pokazaće da uz mehanizam čistog razvoja potpuno neprofitabilan projekat proizvodnje električne energije iz deponijskog gasa može postati izuzetno profitabilan. Promena profitabilnosti projekta nastaje kao posledica prodaje jedinica sertifikovanog smanjenja emisija, kojim se ostvaruje dodatni prihod.
Uzmimo primer deponije u Republici Srbiji koja je otvorena deset godina i godišnje se na njoj deponuje 750000t čvrstog komunalnog otpada. Deponija je uređenog tipa. Sloj za pokrivanje od inertnog materijala nanosi se svakodnevno, a otpad se poravnava jednom mesečno.
Deponija se sastoji od dva sektora. Stari sektor deponije je zatvoren, dok se na novom nastavlja sa deponovanjem čvrstog komunalnog otpada.
Cena obnovljive električne energije iznosi 7 evra po MWh.
CDM projekat podrazumeva instaliranje sistema za sakupljanje deponijskog gasa, efikasnosti 60% i turbine od 2MWe u starom, zatvorenom, sektoru deponije.
Tabela 5 pokazuje procenu količine proizvedenog metana i električne energije u periodu 2009-2012. godine.
Godina 2009 2010 2011 2012 Količine metana (t) 10 978 9 896 8 953 8 128 Proizvedena električna energija (kWh) 12 000 12 000 12 000 12 000 Prihod od prodate el.energije (evra) 84 000 84 000 84 000 84 000
Tabela 5.Količine proizvednog metana i električne energije od deponijskog gasa
U slučaju registracije projekta kao CDM projektne aktivnosti, očekivani prihod bi bio:
Godina 2009 2010 2011 2012 Količine metana (t) 10 978 9 896 8 953 8 128 Količine CO2e (t) 230 535 207 815 188 009 170 688 CER sa pretpostavkom da je cena 10 evra po jedinici CER (evra) 2 305 349 2 078 149 1 880 093 1 706 881 CER sa pretpostavkom da je cena 15 evra po jedinici CER (evra) 3 458 024 3 117 223 2 820 139 evra 2 560 322 Električna energija (kWh) 12 000 12 000 12 000 12 000 Prihod od prodate el.energije (evra) 84 000 84 000 84 000 84 000
Tabela 6.Finansijska dobit od sprovođenja CDM projektne aktivnosti
Uz pretpostavku da instaliranje turbine i opreme za sakupljanje metana košta oko 2 200 000 evra, period otplate projekta bio bi manji od 2 godine.
Bez prihoda od sertifikovanog smanjenja emisije, interna stopa povraćaja ulaganja za ovaj projekat bila bi 12%, dok uz prihod od sertifikovanog smanjenja emisije u zavisnosti od cene CER, u periodu 2009-2012. godine, projekat će imati inertnu stopu povraćaja ulaganja između 52% i 70%.
Sakupljanje i sagorevanje deponijskog gasa (studija slučaja)
Studija slučaja pokazaće da uz mehanizam čistog razvoja potpuno neprofitabilan projekat proizvodnje električne energije iz deponijskog gasa može postati izuzetno profitabilan. Promena profitabilnosti projekta nastaje kao posledica prodaje jedinica sertifikovanog smanjenja emisija, kojim se ostvaruje dodatni prihod.
Primera radi, uzmimo deponiju operativnu 10 godina, na kojoj se godišnje deponuje 10 000t čvrstog komunalnog otpada. Deponija je uređenog tipa, zatvorena i instaliran je na njoj sistem za sakupljanje i spaljivanje metana.
Tabela 7. prikazuje očekivane količine metana u periodu 2009-2012. godina.
Godina 2009 2010 2011 2012 Količine metana (t) 135 122 110 100
Tabela 7.Emisije deponijskog gasa
Bez CDM, nema podsticaja za razvoj ovog projekta, jer on ne može rezultirati dodatnim prihodima. Ukoliko se projekat registruje kao CDM projektna aktivnost, očekivani prihod od projekta bi bio, kao u Tabeli 8.
Godina 2009 2010 2011 2012 Količine metana (t) 135 122 110 100 Količine CO2e (t) 2 837 2 558 2 314 2 101 CER sa pretpostavkom da je cena 10 evra po jedinici CER (evra) 28 374 25 577 23 140 21 008 CER sa pretpostavkom da je cena 15 evra po jedinici CER (evra) 42 560 38 366 34 709 31 512
Tabela 8.Finansijska dobit od sprovođenja CDM projektne aktivnosti
Ako pretpostavimo da sistem za sakupljanje i sagorevanje deponijskog gasa košta između 20000 i 30000 evra, period povraćaja ulaganja u projekat bio bi oko godinu dana, uz cenu jedinice sertifikovanog smanjenja emisije od 10 evra po jedinici sertifikata. Uz bolju cenu jedinica sertifikata ovaj period bio bi svakako kraći.
5.6. Zaključak
Iako je Republike Srbija na tržište mehanizma čistog razvoja stigla sa zakašnjenjem, ne treba zaboraviti da je neohodni institucionalni okvir za korišćenje tržišta utvrđenog Kjoto protokolom uspostavljen, da postoji veliko interesovanje investitora, kao i da sprovođenje CDM projekata može u velikoj meri doprineti poboljšanju stanja životne sredine.
Ne treba zaboraviti značaj sprovođenja projekata mehanizma čistog razvoja za efikasnije postizanje kriterijuma održivog razvoja na nacionalnom nivo.
Kada se govori konkretno o upravljanju otpadom sprovođenje CDM projekata može značajno doprineti rešavanju višegodišnjih problema na nacionalnom nivou i bržem i efikasnijem usaglašavanju prakse upravaljanja otpadom sa zahtevima definisanim na međunarodnom nivou.
Efikasno sprovođenje određenih tipova CDM projekata u upravljanju otpadom, u periodu do 2012. godine, realno je izvodivo s obzirom da se može postići smanjenje emisija metana uz relativno mala ulaganja. Primera radi, prosečni period za koji se projekat sakupljanja i korišćenja biogasa isplati iznosi godinu do godinu i po dana, i to samo od prodaje jedinica sertifikovanog smanjenja emisija.
Pogodnost u sprovođenju CDM projekata u Republici Srbiji ogleda se i u mogućnostima iskorišćenja već postojećih znanja i iskustava na međunarodnom nivou. Ovo naročito kada se govori o upravljanju otpadom gde je veliki broj istraživanja, kao i konkretnih projektnih aktivnosti realizovan u prethodnom desetogodišnjem periodu. U ovom smislu treba napomenuti da usvojene CDM metodologije za upravljanje otpadom pokrivaju najveći broj tipova projekata čije je sprovođenje moguće u Republici Srbiji, pa do kraja 2012. godine neće biti potrebna priprema novih, već samo prilagođavanje postojećih metodologija.
Uzimajući u obzir trenutnu situaciju i prakse uprvaljanja otpadom na nacionalnom nivou može se zaključiti da su, u periodu do 2012. godine, CDM projekti sa najvećim potencijalom: sakupljanje i sagorevanje deponijskog gasa i sakupljanje deponijskog gasa u cilju proizvodnje energije. Programski CDM može biti naročita pogodnost i imati značajnu izvodljivost u Republici Srbiji u prvom obavezujućem periodu, takođe.
Procene pokazuju da se iz čvrstog kumunalnog otpada u Srbiji emituje oko 82000t metana ili približno 1 700 000t CO2e. Uspešnom implementacijom projekata sakupljanja i korišćenja deponijskog gasa, samo na deponijama u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, moglo bi se ostvariti smanjenje emisija od najmanje 25%.
Ukoliko se na svakoj od ove tri deponije instalira i generator snage 1 MW, time bi se dodatno na godišnjem nivou doprinelo smanjenju emisija od oko 6 000t CO2e, a kao rezultat zamene napajanja električnom energijom sa elektrodistributivne mreže.
Ukupno smanjenje bi moglo biti i veće, ukoliko bi se projekti sakupljanja i sagorevanja deponijskog gasa realizovali i na manjim deponijama, odnosno sprovođenjem Programskog CDM.
Efikasnost i održivost sprovođenja Programskog CDM zavisi, pre svega, od stabilnosti i kontinuiteta u postojanju institucije koja istim upravlja. Tako se nameće izbor neke od Vladinih institucija za upravljanje programom.
U upravljanju otpadom to bi mogla biti Agencija za energetsku efikasnost ili Agencija za zaštitu životne sredine. Ostaje mogućnost da to budu i neko od relevantnih udruženja ili asocijacija.
Sprovođenje projekata koji se odnose na kompostiranje čvrstog komunalnog otpada i alternativne prakse upravljanja otpadom zahteva sistem separacije čvrstog komunalnog otpada i različite ekonomske i druge analize.
Sistem separacije otpada i ove analize u Republici Srbiji još uvek nisu detaljno i sistematski urađene. Mada Republika Srbija treba pažljivo da ispituje mogućnosti za korišćenje savremenih praksi upravljanja otpadom i tehnologija koje su za to potrebne, sprovođenje ovih tipova CDM projekata ne smatra se realnom opcijom do 2012. godine.
Dakle, kako bi potencijali Republike Srbije za sprovođenje CDM projekata u upravljanju otpadom, u periodu do 2012. godine, bili maksimalno iskorišćeni poželjno je da potencijalni predlagači projekata usmere svoje napore na projekte sakupljanja i sagorevanja deponijskog gasa, bilo da uključuju samo spaljivanje ili i proizvodnju energije.
Na kraju ne treba zaboraviti da sprovođenje projektnih aktivnosti kroz mehanizam čistog razvoja može dovesti do značajnog povećanja isplativosti projektnih aktivnosti i omogućiti realizaciju projekata koji na drugi način ne bi bili mogući.
VI. MOGUĆNOSTI SPROVOĐENjA CDM PROJEKATA U SEKTORU POLjOPRIVREDE
6.1. Ciljevi i definicije
Sektor poljoprivrede je jedan od najvećih izvora emisija gasova sa efektom staklene bašte. Emisije ugljen-dioksida, metana i azot-suboksida iz sektora poljoprivrede čine skoro petinu ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte. Ukoliko se uzme u obzir i promena namene zemljišta, uključujući sagorevanje biomase i degradaciju zemljišta, ukupni udeo ovih gasova raste i do jedne trećine
Poljoprivredni sektor je najveći izvor emisija azot suboksida (N2O), koje nastaju kao posledica korišćenja zemljišta, tačnije veštačkog dodavanja azota zemljištu, i emisija metana (CH4), koje nastaju kao posledica anaerobne razgradnje biomase, crevne fermentacije i razgradnje životinjskog otpada.
Procene pokazuju da se iz poljoprivrednog sektora emituje čak 50% ukupnih globalnih antropogenih emisijama CH4 i 70% emisija N2O u svetu. Dodatni izvor emisija gasova sa efektom staklene bašte je spaljivanje biomase na otvorenom.
Iako jedan od najvećih izvora emisija gasova sa efektom staklene bašte, sektor poljoprivrede je i značajan izvor obnovljivih izvora energije. Biomasa (biljni ostaci nastali usled poljoprivrednih aktivnosti) i biogas (metan koji nastaje razgradnjom životinjskog otpada) se mogu koristiti za proizvodnju toplotne i električne energije.
U poljoprivrednom sektoru postoji veliki potencijal za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, do koga može doći poboljšanjem poljoprivredne prakse i korišćenjem poljoprivrednih ostataka za proizvodnju energije. Deo ovih mogućnosti razrađen je i kroz CDM projekte u prethodnom desetogodišnjem periodu.
U cilju iskorišćenja pomenutog potencijala, ovo poglavlje Strategije doprinosi širenju postojećeg znanja kroz pružanje određenih smernica predlagačima CDM projekata. Smernice se zasnivaju na identifikovanoj strukturi i mogućnostima koje pruža mehanizam čistog razvoja u sektoru poljoprivrede. Cilj poglavlja je i da doprinese identifikaciji nekih od mogućnosti i načina za pružanje podrške sprovođenju projekata mehnizma čistog razvoja od strane institucija Vlade Republike Srbije.
Konkretno Poglavlje ima za cilj identifikaciju:
a) Potencijala za smanjenje emisija GHG i doprinos održivom razvoju kroz mehanizma čistog razvoja;
b) Prioritetnih oblasti za razvoj CDM projekata;
v) Mogućih mera u cilju efikasnijeg i isplativijeg sprovođenja CDM projekata.
Poglavlje daje prikaz trenutnog stanja i trenda u sprovođenju CDM projekata u sektoru poljoprivrede, rezultate i probleme uočene tokom razvoja i sprovođenja ovih projekata, kao i njihove moguće implikacije za Republiku Srbiju. Sve ovo uzimajući u obzir trenutnu poljoprivrednu praksu i druge relevantne karaktaristike sektora, na nacionalnom nivou. Poglavlje daje i prikaz mogućnosti za razvoj CDM projekata u Republici Srbiji i analizu odnosa troškova i koristi za najizvodljivije CDM projekate na nacionalnom nivou, uključujući i teorijske mogućnosti obezbeđivanja finansijske podrške za ovu vrstu projekata, sve u sektoru poljoprivrede.
Ne treba zaboraviti da su aktivnosti u okviru mehanizma čistog razvoja, isključivo aktivnosti na dobrovoljnoj bazi. CDM projekti se mogu razvijati samo na individualnu inicijativu predlagača, a ne Vlade. Uloga Vlade je u obezbeđivanju neophodne institucionalne i zakonodavne strukture za odobravanje projekata na nacionalnom nivou. Vlada može, eventualno, kreirati administrativnu i finansijsku podršku za specifične tipove CDM projekata za koje se i kada se utvrdi da su od nacionalnog interesa.
Stoga se smernice i preporuke ne mogu smatrati obavezujućim ni za jednu stranu, kako za predlagače, tako ni za Vladu Republike Srbije.
U cilju identifikacije mogućnosti za sprovođenje CDM projekata u sektoru poljoprivrede i pored različitih definicija za potrebe Strategije, sektor poljoprivrede biće definisan kao: „Sektor koji obuhvata gajenje useva, stočarstvo i slične aktivnosti i ne obuhvata primarne procese prerade u poljorivrednoj industriji“.
6.2. Postojeća iskustva na međunarodnom nivou
Postojeća iskustva u sprovođenju CDM projekata u sektoru poljoprivrede na međunarodnom nivou, pokazuju da su projekti: korišćenja biomase i upravljanje životinjskim otpadom najčešće CDM projektne aktivnosti u ovom sektoru.
6.2.1. Korišćenje biomase
Biomasa je tradicionalan izvor energije korišćen vekovima i mnogo pre nego što su otkrivena nalazišta uglja, nafte i gasa. Međutim, sa početkom industrijske revolucije, prelazak na konvencionalna fosilna goriva postao je svojevrsni simbol napretka i razvoja.
Danas se, ipak, mnogi „lideri industrijske revolucije“ vraćaju biomasi kao vrednom izvoru energije. Razvijene su savremene tehnologije za proizvodnju električne i toplotne energije iz biomase, uključujući tehnologije za efikasno sagorevanje slame ili otpada iz šuma, direktno, ili nakon prerade u brikete ili palete.
Projekti korišćenja biomase, zajedno sa projektima iz oblasti upravljanja otpadom privlače dosta pažnje još od usvajanja Kjoto protokola. U prilog činjenici koliko su velika očekivanja od iskorišćenja biomase kroz CDM, govori i podatak da se četvrta odobrena CDM metodologija, AM0004 (sada konsolidovana kao ACM0006) odnosila na korišćenje biomase za proizvodnju energije.
Osnovni razlog ovakvog interesovanja je velika mogućnost primene, kao i činjenica da je za ove projekte prosečan period otplate investicije relativno kratak. Primera radi, prosečan period otplate investicije za proizvodnju energije korišćenjem biomase se u nekim slučajevima procenjuje na jednu do jedne i po godine (slično projektima sakupljanja i korišćenja deponijskog gasa) samo od prodaje CERs i energije.
Velika mogućnost primene rezultat je odlaganja poljoprivrednog otpada na deponijama (kao konvencionalnog tretmana poljoprivrednog otpada) u mnogim zemljama širom sveta.
Odlaganje poljoprivrednog otpada na deponijama dovodi do razgradnje otpada u anaerobnim uslovima, što uslovljava značajne emisije metana.
Korišćenjem biomase za proizvodnju energije umesto njenim odlaganjem na deponijama mogu se izbeći emisije metana. Pored toga, biomasa se može koristiti kao zamena za fosilna goriva (ugalj i nafta). Na taj način se može dodatno doprineti smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Kada se govori o mogućnostima korišćenja biomase kroz mehanizam čistog razvoja, neophono je razumeti dva važna koncepta: „ugljenične neutralnosti“ i „obnovljive biomase“.
Koncept „ugljenične neutralnosti“ podrazumeva da emisije CO2 koje nastaju u procesu sagorevanja biomase nisu dodatno antoprogeno izazvane emisije. Količina CO2 oslobođena u procesu sagorevanja biomase jednaka je količini CO2 koje su biljke koristile u svom procesu rasta i razvoja. Tako je CO2 oslobođen u procesu sagorevanja biomase deo prirodnog ciklusa, a biomasa se smatra ugljenično neutralnom (jer ne oslobađa dodatni CO2). U tom smislu, biomasa, kao izvor energije, slična je obnovljivim izvorima energije kao što su voda, solarna energija ili vetar.
Koncept „obnovljive biomasa“ može se objasniti definicijom preuzetom iz CDM rečnika izraza.
Prema ovoj definiciji biomasa je obnovljiva, ukoliko za nju važi:
Biomasa potiče sa kopnenih površina pod šumom (definiciju šume daje država u skladu sa odlukama 11CP.7 i 19CP.9), gde:
a) Kopnena površina ostaje pod šumom;
b) Primenjuju se održive prakse upravljanja ovim površinama kako bi se osiguralo da nivo zaliha ugljenika na ovim delovima ne opada sistematično (zalihe ugljenika mogu privremeno opasti zbog seče);
v) Poštuju se svi propisi o šumama i očuvanju prirode doneti na nacionalnom i regionalnom nivou.
Biomasa je drvna biomasa i potiče sa njiva ili pašnjaka, gde:
a) Deo zemlje ostaje njiva ili pašnjak ili je pretvoren u šumu;
b) Primenjuju se održive prakse upravljanja kako bi se osiguralo da nivo zaliha ugljenika na ovim delovima ne opada sistematično (zalihe ugljenika mogu privremeno opasti zbog seče);
v) Poštuju se svi propisi o šumama i očuvanju prirode doneti na nacionalnom i regionalnom nivou.
3. Biomasa nije drvna biomasa i potiče sa njiva ili pašnjaka, gde:
Deo zemlje ostaje njiva ili pašnjak ili je pretvoren u šumu;
b) Primenjuju se održive prakse upravljanja kako bi se osiguralo da nivo zaliha ugljenika na ovim delovima ne opada sistematično (zalihe ugljenika mogu privremeno opasti zbog seče);
v) Poštuju se svi propisi o šumama i očuvanju prirode doneti na nacionalnom i regionalnom nivou.
4. Biomasa je biljni ostatak i njeno korišćenje za projektnu aktivnost ne dovodi do smanjenja ponora ugljenika, naročito u slučaju drvnog otpada, otpadaka ili zemljišnog organskog ugljenika, u područjima odakle i potiče biomasa.
Na primer, ako bi ostaci iz proizvodnje šećera u odsustvu CDM projekta bili odloženi ili ostavljeni da se razgrade, a kroz CDM projekat se upotrebe za proizvodnju energije, može se pretpostaviti da korišćenje tih ostataka ne utiče na praksu gajenja šećerne trske, te stoga ni na ponore ugljenika na tom zemljištu. Nasuprot tome, kada CDM projekat uključuje sakupljanje otpadne drvne mase iz šume, koja se u odsustvu CDM ne bi sakupljala, dobijena biomasa se ne može smatrati obnovljivom, jer bi takva radnja rezultirala smanjenjem ponora ugljenika.
Biomasa je nefosilna frakcija industrijskog ili komunalnog otpada.
U slučajevima kada ne važi nijedan od ovih uslova biomasa se smatra „neobnovljivom“.
Primer korišćenja neobnovljive biomase bio bi slučaj kada se slama koja bi se inače koristila u gajenju useva, na primer slama koja bi se oranjem izmešala sa zemljištem, upotrebila za proizvodnju energije. Korišćenje slame u ovom slučaju dovodi da smanjenja ugljenika u zemljištu i ne može se smatrati obnovljivom biomasom.
U skladu sa prethodnim poljoprivredni otpad koji je odložen i ne koristi se u poljoprivrednoj proizvodnji, odnosno poljoprivredni otpad koji je odložen na odlagalište ili deponiju ili je spaljen smatra se obnovljivom biomasom.
Sve postojeće CDM metodologije odnose se ili na direktnu upotrebu obnovljive biomase za proizvodnju energije, ili za sprečavanje anaerobnog razlaganja obnovljive biomase kroz proizvodnju sekundarnih proizvoda (kompost, gorivo dobijeno iz otpada ili mešavina gasa).
Za projekte malih razmera postoje CDM metodologije za prelazak sa neobnovljive na obnovljivu biomasu i za povećanje energetske efikasnosti pri korišćenju obnovljive biomase.
CDM metodologije koje se odnose na korišćenje biomase zahtevaju primenu „Instrumenta za metan“. Specijalnog metodološkog instrumenta za procenu emisija metana usled anaerobnog razlaganja organskih materija. Korišćenjem ovog instrumenta dobijaju se precizne godišnje procene emisija metana. Na osnovu trenutno odobrenih metoda procenjene količine metana su manje u prvim godinama realizacije projekta, ali se one vremenom uvećavaju.
Ako se u projektu korišćenja biomase zahteva sprečavanje nastajanja metana, mora se dokazati da bi u odsustvu projekta biomasa bila odložena na deponiju ili tretirana na način koji bi doveo do anaerobnog razlaganja i stvaranja metana. U suprotnom ne bi dolazilo do emisija metana.
Projekti korišćenja biomase i dalje spadaju među najzastupljenije CDM projekte. Oni se nalaze iza projekata korišćenja obnovljivih izvora energije, proizvodnje toplotne energije iz otpada i korišćenja metana (Slika 6).
Slika 6.SDM projekti korišćenja biomase (broj projekata)
U prilog tome govori i podatak da je do septembra 2009. godine, pripremljeno i poslato na validaciju 650 projekta iz oblasti korišćenja biomase. Od tog broja, 350 je već i zvanično registrovano od strane CDM Izvršnog odbora i ostvaruju smanjenje emisija.
U pogledu regionalne rasprostranjenosti, Indija, Brazil i Kina prednjače po broju pripremljenih projekata koji se odnose na korišćenje biomase. Ova vrsta CDM projekata prisutna je i u drugim zemljama Azije, Latinske Amerike i Istočne Evrope (Slika 7). Ovakva raspodela, posledica je više faktora poput udela poljoprivrede u privredi i činjenice da su ove države bile među prvim učesnicima u CDM procesu.
smislu regionalne rasprostranjenosti, Kina, Indija i Brazil su vodeće u razvoju projekata korišćenja biomase, međutim, slični projekti se takođe razvijaju i u drugim zemljama kao sto su azijske, latinoameričke i istočnoevropske zemlje (vidi
Slika 7. Regionalna rasprostranjenost CDM projekata korišćenja biomase
Sa aspekta identifikacije i pripreme CDM projekta važno je imati na umu da svaki CDM mora koristiti utvrđenu i zvanično odobrenu metodologiju.
Trenutno odobrene CDM metodologije pokrivaju gotovo sve tipove projekata smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte u oblasti korišćenja biomase.
Tako verovatno neće biti potrebna priprema novih metodologija do kraja 2012. godine, za potencijalne projekte u Republici Srbiji. Određene izmene postojećih metodologija su očekivane, a kako bi se iste prilagodile lokalnim uslovima.
Zbog prethodno navedenih razloga ovo poglavlje Strategije zasnovano je na trenutno postojećim i odobrenim metodologijama za sektor poljoprivrede.
6.2.1.1. Proizvodnja električne i toplotne energije korišćenjem biomase
Biomasa predstavlja značajan energetski izvor i može se koristiti za proizvodnju električne ili toplotne energije, ali i u procesu kogeneracije.
Najzastupljenija metodologija za projekte proizvodnje električne energije i kogeneracije je ACM0006 „Konsolidovana metodologija za proizvodnju električne energije od ostataka biomase”. Ova metodologija obuhvata smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, bilo da ono nastaje kao rezultat proizvodnje obnovljive energije ili kao rezultat sprečavanja nastajanja metana.
Projekti malih razmera, sa instalisanim kapacitetom proizvodnje električne energije manjim od 15MWe (ili 45MWth za postrojenja za kogeneraciju) i oni koji rezultiraju sprečavanjem nastajanja metana, manje od 60 000t CO2e godišnje, mogu koristiti kombinaciju metodologije ASM-I.D. „Proizvodnja električne energije sa povezivanjam na elektro mrežu“ (AMS-I.C.) „Toplotna energija za korisnika sa ili bez električne energije“ za projekte kogeneracije) i metodologije AMS-III.E. „Izbegavanje nastajanja metana od razlaganja biomase kroz kontrolisano sagorevanje, gasifikaciju ili mehaničku/termičku obradu“.
CDM projekti koji uključuju samo primenu u oblasti toplotne energije, kao što je npr. instaliranje kotlova na biomasu ili zamena fosilnog goriva biomasom u toplanama, mogu koristiti drugu metodologiju, AM0036 „Prelazak sa fosilnih goriva na biomasu u kotlovima za proizvodnju toplotne energije“, a za projekte malih razmera (manje od 45MWth) AMS-I.C. u kombinaciji sa AMS-III.E.
Preporuke za korišćenje određenih metodolgija zasnovane su na spisku odobrenih metodologija zaključno sa septembrom 2009. godine. Međutim, kako se metodologije konstantno revidiraju i vremenom menjaju, preporučuje se redovno praćenje razvoja CDM metodologija i pribavljanje poslednjih informacija pre nego se započne sa pripremom projekta.
6.2.1.2. Proizvodnja električne energije iz biomase sa namenskih plantaža
Pored korišćenja ostataka biomase, odnosno nusproizvoda poljoprivrednih aktivnosti za proizvodnju energije kao CDM projektne aktivnosti, moguće je i zasaditi posebne plantaže brzorastućeg drveća (vrba, razne vrste trske) za istu svrhu. Ovakav pristup je tehnološki moguć i postignut je u velikom broju razvijenih zemalja (Velika Britanija).
Za ovu vrstu CDM projekata može se primenjivati metodologija AM00412 „Proizvodnja električne energije od biomase gajene na novoosnovanim namenskim plantažama, sa povezivanjem na elektro mrežu“.
6.2.1.3. Kompostiranje biomase
Biomasa, kao i svaki drugi organski otpad, oslobađa metan ukoliko se razlaže u anaerobnim uslovima. Tipovi projekta opisani u prethodnom poglavlju dovode do sprečavanja nastajanja metana kroz direktno sagorevanje biomase. Postoje i alternative metode kojima se postiže isti rezultat, kao što je kompostiranje biomase.
Za ove tipove projekata razvijena je metodologija AM0025 „Sprečavanje nastajanja emisija iz organskog otpada kroz alternativne prakse tretmana otpada“.
Metodologije koje se odnose na kompostiranje biomase sadrže i vrlo složene procedure monitoringa. Naročito u smislu redovnog monitoringa količine i sadržaja otpada. Smanjenje emisija postignuto na ovaj način izračunava se indirektno za razliku od projektnih aktivnosti opisanih u prethodna dva podpoglavlja. Pored toga, za projekte kompostiranja, monitoring se mora vršiti tako da garantuje da se tokom čitavog procesa proizvodnje komposta otpad razlaže u anaerobnim uslovima.
6.2.1.4. Neobnovljiva biomasa
Prethodno je objašnjeno da se samo obnovljiva biomasa smatra ugljenično neutralnom. Sagorevanjem neobnovljive biomase emituje se ugljen dioksid koji se smatra dodatnom antropogenom emisijom.
Tako je u okviru CDM projektne aktivnosti moguće realizovati projekte koji podrazumevaju prelazak sa neobnovljive na obnovljivu biomasu.
Primer takvog tipa projekta je proizvodnja briketa od drveća koje je nezakonito posečeno ili drvnog otpada. Za ovu vrstu projekata obično se koristi metodologija AMS-I.E. „Prelazak sa neobnovljive biomase za potrebe proizvodnje toplotne energije“.
Do sada nije razvijena nijedna projektna aktivnost ovog tipa u okviru CDM, iako postoji određeni potencijal u velikom broju država. Posebno u državama gde se ne ostvaruje održivo upravljanje šumama.
Razlog tome je to što metodologija zahteva dokazivanje da je neobnovljiva biomasa bila u upotrebi od 31. decembra 1989. godine, što u mnogim slučajevima nije moguće usled nedostatka podataka.
Lista odobrenih CDM metodologija za projekte korišćenja biomase za proizvodnju energije prikazana je u Tabeli 9.
Metode Metodologije za projekte velikih razmera Metodologije za projekte malih razmera Proizvodnja energije iz biomase Proizvodnja električne i toplotne energije iz ostataka biomase ACM0006 AMS-III.E. (Sprečavanje nastajanja metana kroz kontrolisano sagorevanje) Proizvodnja električne energije iz biomase sa u tu svrhu posađenih plantaža AM0042 AMS-III.L.(Kontrolisana piroliza biomase,može obuhvatiti proizvodnju električne i toplotne energije)~AMS-I.A.~AMS-I.D. Najeftinija opcija goriva za sezonska postrojenja za kogeneraciju biomase AM0007 Proizvodnja toplotne energije zamenom fosilnog goriva biomasom AM0036 ~AMS-I.C. Neobnovljiva biomasa Prelazak na obnovljivu biomasu za potrebe proizvodnje toplotne energije od strane korisnika AMS-I.E. Energetska efikasnost u toplotnim postrojenjima koja koriste neobnovljivu biomasu AMS-II.G.
Tabela 9. Odobrene CDM metodologije (korišćenja biomase za proizvodnju energije)
6.2.2. Tretman životinjskog otpada
Životinjski otpad, kao veliki izvor emisija metana, pruža širok spektar mogućnosti za razvijanje CDM projekata. U većini zemalja životinjski otpad tretira se anaerobno u sistemima kao što su lagune ili otvorene jame. Proizvedeni biogas sadrži veliki udeo metana i on je značajan energetski izvor sličan drugim obnovljivim izvorima energije.
Tretiranje otpada u anaerobnim digestorima dovodi do proizvodnje velike količine metana, koji se može iskoristiti za proizvodnju toplotne ili električne energije. Prednost anaerobnih digestora, za razliku od sistema za tretman čvrstog komunalnog otpada, je relativno stabilno snabdevanje energetskih postrojenja na biogas.
Projekti tretmana životinjskog otpada privukli su veliku pažnju na početku primene CDM projekata. Slično projektima korišćenja deponijskog gasa i ova vrsta projekata može postići velika smanjenja emisija uz relativno mala ulaganja. Prvenstveno sprečavanjem nastajanja metana i proizvodnjom energije.
Sprovođenje prvih projekata ovog tipa pokazala su na osnovu monitoringa, da su realna smanjenja emisija čak za 50% manja nego što je to bilo procenjeno projektnim dokumentom. Razlog tome bio je to što prvi modeli proračunavanja emisija metana nisu uzimali u obzir uticaj temperature i vrste tretmana otpada na brzinu i količinu proizvedenog metana.
Ovakvi rezultati uslovili su opsežne i detaljne analize koje su dovele do važnih činjenica.
Količina i brzina emisija metana u sistemu upravljanja životinjskim otpadom u velikoj meri zavisi od samog sistema koji se koristi i temperature.
Obično pokrivanje anaerobne lagune uzrokuje manje emisije metana nego obrada životinjskog otpada u anaerobnom digestoru.
Opšte je pravilo da će se više metana proizvesti od iste količine otpada u tropskim sredinama.
Ova otkrića uključena su u novu metodologiju, ACM0010 „Konsolidovana metodologija smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte iz sistema za upravljanje životinjskim otpadom“.
Metodologija za projekte malih razmera, AMS-III.D. „Sakupljanje metana u sistemima za upravljanje životinjskim otpadom“ je revidovana.
Najveći broj CDM projekata koji podrazumeva tretman životinjskog otpada pripremljen je korišćenjem AMS-III.D8 metodologije. Ovo se može pripisati dvema činjenicama. Kao prvo, gornja granica projekata malih razmera tipa tri promenjena je sa15000t CO2e godišnje na 60000t CO2e godišnje. Kao drugo, utvrđivanje osnovnog scenarija i procedura monitoringa su jednostavnije u poređenju sa zahtevima metodologije ACM0010.
U slučajevima kada farma ima postrojenje za tretman otpada, primera radi lagunu, postojeće metodologije su primenjive samo u slučajevima kada je životinjski otpad najmanje mesec dana u sistemu za tretman otpada i ako je ovaj sistem, odnosno laguna, duboka više od 1 metra.
Iako su metodologije koje se odnose na korišćenje životinjskog otpada danas zahtevnije, one ipak omogućavaju potencijalnom predlagaču projekata u Republici Srbiji, da priprema i sprovođenje CDM projekata bude zasnovano na realnijim pretpostavkama o potencijalnim količinama metana, kao i o tipu tehnologije koja će imati bolju primenu.
Treba imati u vidu da, zbog visokih manipulativnih troškova CDM projekata i klimatskih uslova u Republici Srbiji, samo farme određene veličine (najmanje 4000 svinja ili 1000 krava) mogu biti potencijalni predlagači izvodljivih CDM projekata, odnosno učesnici u CDM ciklusu.
Treba imati u vidu i da je većina metodologija koje se odnose na životinjski otpad ograničena na sakupljanje životinjskog otpada na licu mesta, sakupljanje biogasa i njegovo sagorevanje ili upotrebu za proizvodnju energije.
S obzirom da se domaće životinje najčešće ne gaje na velikim farmama, već u malim domaćinstvima ili na malim farmama opisane metodologije, ACM0010 ili AM-III.D., nisu pogodne za korišćenje. One uključuju izuzetno složene procedure monitoringa koje pojedinačna domaćinstva ne mogu realizovati.
Iz tog razloga razvijena je i specijalna metodologija, AMS-III.R. „Sakupljanje metana koji nastaje kao rezultat poljoprivrednih aktivnosti u domaćinstvima i na manjim farmama“. Ova metodologija omogućava poljoprivrednicima da instaliraju male digestore i proizvedeni biogas koriste za grejanje ili kuvanje. Međutim, ona zahteva udruživanje većeg broja poljoprivrednika, što može biti teško izvodljivo bez saradnje sa udruženjem poljoprivrednika ili nekom državnom institucijom.
Drugo tehničko rešenje dato je metodologijom AM0074 „Smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte kroz sakupljanje životinjskog otpada sa više lokacija i tretiranje u centralnom postrojenju“. Ova metodologija omogućava da se otpad sa više lokacija transportuje u centralno postrojenje (centralni digestor) i da se tamo tretira.
S obzirom da u Republici Srbiji postoji veliki broj malih i srednjih farmi koje ne mogu samostalno razviti održivi CDM projekat mogućnost da se otpad sa više lokacija transportuje u centralno postrojenje i tamo tretira predstavlja dobru opciju za Republiku Srbiju. Važno je napomenuti da ovi projekti zahtevaju saradnju sa centralnom ili lokalnom vlasti ili udruženjem poljoprivrednika.
Za projekte malih razmera, odobrena je nova metodologija AMS-III.Y. „Izbegavanje nastajanja metana kroz odvajanje čvrstih materija od otpadne vode ili iz sistema za treman životinjskog otpada“. Ova metodologija podrazumeva projekte u kojima se čvrsta materija odvaja iz sistema za životinjski otpad, suši i dalje koristi ili kao izvor energije (npr. za pravljenje „briketa od životinjskog otpad“) ili se tretira na neki drugi način da bi se smanjile emisije metana.
Ova vrsta projekata se ne smatra realno izvodljivom opcijom u Republici Srbiji za period do 2012. godine, zbog nedostatka dostupnih tehnologija i nedovoljnog znanja. Može se uzeti u obzir kao srednjoročna ili dugoročna opcija.
Lista odobrenih CDM metodologija za korišćenje životinjskog otpada data je u Tabeli 10.
Metod Metodologije za projekte veliki razmera Metodologije za projekte malih razmera Hvatanje i korišćenje metana nastalog iz životinjskog otpada ACM0010 ASM – III.D. Smanjenje emisija GHG kroz sakupljanje životinjskog otpada sa više lokacija i tretiranje u centralnom postrojenju AM0074 Oslobađanje metana usled poljoprivrednih aktivnosti u domaćinstvima/malim farmama AMS-III.R. Zamena anaerobnih laguna aerobnim sistemima ASM – III. I. Sprečavanje emisija metana kroz odvajanje čvrstih materija od otpadne vode ili iz sistema za treman životinjskog otpada AMS-III.Y.
Tabela 10. Odobrene CDM metodologije za projekte utilizacije životinjskog otpada za proizvodnju energije
Slika 8, u nastavku, pokazuje da od 1003 projekta koji se odnose na korišćenje metana i podnetih na validaciju, jednu trećinu čine projekti tretmana životinjskog otpada.
[pic]Slika 8. Životinjski otpad (prikaz toka projekata)
Od ovog broja, do septembra 2009. godine 192 je već zvanično registrovano od strane CDM Izvršnog odbora, i ostvaruju smanjenje emisija.
Geografska raspodela ove vrste projekata prikazana je na Slici 9.
[pic]
Slika 9. Životinjski otpad (raspodela po državama)
6.2.3. Ostali potencijalni projekti u sektoru poljoprivrede
Iako je poljoprivreda odgovorna za gotovo 70% emisija azot-suboksida u svetu, uglavnom od antropogenog unosa azota u zemljište, sprovođenje ostalih CDM pojekata osim prethodno navedenih bilo je dugo zapostavljano. Uglavnom zbog poteškoća povezanih sa utvrđivanjem osnovnog scenarija i nedovoljnog istraživanja u ovoj oblasti.
Prva odobrena metodologija koja podrazumeva i druge projektne aktivnosti, osim navedenih u prethodnim podpoglavljima, AMS-III.A. omogućila je delimičnu zamenu uree aktivatorom na delovima zemljišta na kojima se vrši rotacija useva soje i kukuruza.
Republika Srbija proizvođač je obe kulture i teroetski može biti domaćin ovakve vrste CDM pojekata. Preciznu analizu mogućnosti primene ove vrste projektne aktivnosti nije moguće uraditi s obzirom da se radi o relativno novom tipu projekta.
Oblast koja takođe privlači dosta pažnje je proizvodnja biogoriva, odnosno biodizela i bioetanola.
Biogoriva se smatraju ugljenično neutralnim, odnosno u procesu sagorevanja ne proizvode dodatne antropogene emisije CO2 i mogu biti zamena za široko rasprostranjena tečna fosilna goriva. Proizvodnja biogoriva, u cilju zamene korišćenja fosilnih goriva biogorivom, predstavlja potencijalnu CDM projektnu aktivnost.
Ipak, za ovu vrstu CDM projekata zaključno sa septembrom 2009. godine nijedna metodologija nije odobrena.
Razlog za to je što je potrebno racionalno opravdati promenu namene poljoprivrednog zemljišta, koje se koristi za proizvodnju hrane, u zemljište, za proizvodnju biogoriva. Ovaj proces je naročito složen imajući u vidu da je ovakva praksa bila jedan od uzroka krize u proizvodnji hrane 2007. godine. Potencijalno rešenje, koje se još uvek razmatra, je da se dozvoli proizvodnja biogoriva od biljaka zasađenih na napuštenom zemljištu kao CDM projektna aktivnost.
Drugi problem u prihvatanju ovakve projektne aktivnosti kao CDM projekta je utvrđivanje osnovnog scenarija, s obzirom da ozbiljan problem predstavlja pojava dvostrukog računanja emisija. Proizvodnja biodizela uključuje ceo ciklus od sejanja kultura do potrošnje goriva i svi u ovom lancu manje-više podjednako doprinose procesu smanjenja emisija. Zato je teško odrediti kome bi trebalo da pripadne smanjenje emisija (poljoprivrednicima, proizvođačima biogoriva ili potrošačima).
Zbog navedenih problema, proizvodnja i korišćenje biogoriva trenutno ne čini deo postojećeg CDM okvira.
6.3. Trenutno stanje u sektoru poljoprivrede u Republici Srbiji
Analizom podataka dobijenih od Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, izveštaja koje je pripremio GTZ/WBF Program podrške ekonomskom razvoju i zapošljavanju u Srbiji nemačke organizacije za tehničku saradnju došlo se do podatka da poljoprivreda predstavlja jedan od važniji privrednih sektora u Srbiji. Sektor poljoprivrede doprinosi sa 14% srpskom bruto nacionalnom proizvodu i zapošljava oko 25% ukupne radne snage. Ovaj sektor je aktivno zastupljen u spoljnoj trgovini Republike Srbije, doprinosi obezbeđivanju hrane i ekonomskom razvoju ruralnih područja.
Polazeći od strukture date u prethodnim podpoglavljima analize koje se odnose na ratarstvo i stočarstvo biće razdvojene.
6.3.1. Ratarstvo
Teritorija Republike Srbije zauzima površinu od oko 8 836 000ha (88360km2), od kojih 5 701 000ha čini poljoprivredno zemljište. Obradiva površina zemljišta procenjena je na 4 867 000ha, najvećim delom u Autonomnoj Pokrajini Vojvodina.
Na Slici 10. prikazan je raspored obradivog zemljišta u Republici Srbiji.
U privatnom vlasništvu nalazi se oko 87% poljoprivrednog zemljišta, što znači da ga karakteriše veliki broj malih poseda.
Približno 778 891 poljoprivrednih poseda širom Republike Srbije (prema podacima iz 2002. godine) prosečne je veličine 2,46ha. Ovaj podatak ukazuje da R.Srbija spada u red zemalja sa najmanjim poljoprivrednim posedima u Evropi.
[pic]
Slika 10. Raspored obradivog zemljište u Republici Srbiji (%)
Poljoprivredni posedi koji zauzimaju velike površine i specijalizovani su za ratarstvo postoje uglavnom u severnom delu Republike Srbije. U centralnoj i južnoj Srbiji posedi su manji i na njima se ostvaruje proizvodnja različitih kultura, uključujući voćnjake, vinograde i povrtlarstvo. Raspored poseda po vrstama koje se na njima gaje prikazan je na Slici 11.
[pic]
Slika 11. Raspored poljoprivrednih poseda u Republici Srbiji prema kulturama koje se na njima gaje
Poljoprivredna proizvodnja, a posebno ratarstvo, je veliki izvor otpada (biomase). U Republici Srbiji veći deo ovog otpada ostaje neiskorišćen. Na osnovu podataka Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede procenjeno je da je ukupni energetski potencijal ostataka biomase u Republici Srbiji približno 1,56 miliona toe.
U Republici Srbiji slama se koristi kao podloga za životinje na farmama, spaljuje se ili se koristi u drugim poljoprivrednim aktivnostima. Ostaci soje i kukuruza se odlažu na deponije ili spaljuju na otvorenom.
Procene, zasnovane na metodologiji propisanoj IPCC Uputstvom iz 2006. godine pokazuju da ukoliko bi se svi dostupni ostaci biomase u Republici Srbiji iskoristili za proizvodnju energije, postiglo bi se smanjenje emisija (usled zamene fosilnih goriva) od oko 4,8 miliona tCO2e.
Realno moguće iskorišćenje 20% ostatka biomase sa malih farmi i preko 50% ostataka sa velikih farmi u energetske svrhe može doprineti smanjenju emisija od najmanje jedan milion tCO2e.
6.3.2. Stočarstvo
Stočarstvo na teritoriji Republike Srbije većinom je organizovano na malim porodičnim farmama. Postojanje velikih farmi je retko. Poslednjih godina uočen je i negativan trend u broju stoke.
Broj grla različite vrste stoke i količine životinjskog otpada proizvedene 2008. godine u Republici Srbiji prikazane su u tabeli 11. Ista tabela daje procene godišnje proizvodnje metana iz životinjskog otpada po glavi stanovnika, pretpostavljajući da je ovaj otpad tretiran u anaerobnim uslovima.
Broj grla Životinjski otpad Godišnji energetski ekvivalent Faktor emisije metana, Jedinica – m3/dan toe kg CH4 /glavi stanovnika/ godini Goveda 260 300 5 270 20 140 12 Svinje 1 655 100 4 560 17 500 5 Živina 2 350 000 480 4 600 0,01 Ukupno – – 42 240 –
Tabela 11.Broj grla stoke u Republici Srbiji (2008. godina)
Analize pokazuju da male farme veliki deo životinjskog otpada, uključujući i živinski otpad ispuštaju direktno u rečne tokove, kompostiraju za sopstvene potrebe ili direktno raznose preko poljoprivrednog zemljišta. Ovakva praksa je svojevrstan oblik aerobnog tretmana životinjskog otpada i emisije metana koje nastaju na ovaj način su zanemarljive.
Većina velikih farmi ima određenu vrstu sistema za tretman otpada, uključujući lagune, jame ili bazene. Ove farme mogu samostalno razvijati CDM projekte i smanjiti emisije metana kroz unapređivanje prakse upravljanja životinjskim otpadom.
Identifikovano je 11 ovakvih farmi, sa preko 1000 grla goveda i 9000 grla svinja.
Za ove farme napravljena je procena emisja metana na godišnjem nivou u skladu sa načinima proračuna emisija definisanim metodologijama AMS-III.D. i ACM0010 (Tabela 12). U slučaju potencijalnog razvoja CDM projekta na nekoj od ovih farmi ove procene treba potvrditi. Posebnu pažnju treba posvetiti postojećoj opremi za tretman životinjskog otpada na samim farmama.
Farma Vrsta životinja Broj grla Godišnje emisije metana(t) Godišnje emisije CO2e(t) Neoplanta Svinje 150 000 2 577 54 119 PKB Goveda 22 000 3 023 63 500 Napredak Svinje 30 000 150 10 824 Dragan Marković Svinje 22 469 386 8 107 Vizelj Svinje 17 109 293 6 137 Pantomarket stočar Goveda 1 700 233 4 907 Sava Kovačević Goveda 1 200 164 3 469 Kompanija Kuč Goveda 1 000 137 2 886 Klanica Divci Goveda 2 000 274 5 773 Pepu Pork Svinje 9 650 165 3 482 PIK Bečej Svinje 56 000 280 5 880
Tabela 12.Farme u Republici Srbiji sa potencijalom za razvoj CDM projekata
Na kraju, značajno je da je pre raspada bivše Jugoslavije bila planirana izgradnja deset postrojenja na biogas. Usled nedostatka finansijskih sredstava, većina njih nije nikada završena. One koje su završene nisu u funkciji već dugi niz godina.
6.4. Mogućnosti za sprovođenje CDM projekata u Republici Srbiji
Na osnovu međunarodnog iskustva, a pre svega postojećih CDM metodologija, kao i trenutne poljoprivredne prakse u Srbiji, sledeće vrste projekata bi mogle imati potencijal za razvoj u okviru CDM u Republici Srbiji:
a) Korišćenje biomase za proizvodnju energije (toplotne, električne i kogeneracija);
b) Kombinovano sagorevanje biomase;
v) Proizvodnja energije od biomase sa namenskih plantaža;
g) Anaerobni tretman životinjskog otpada i korišćenje biogasa za proizvodnju energije;
d) Kompostiranje životinjskog otpada i biomase.
S obzirom na odsustvo odobrenih metodologija koji se odnose na proizvodnju biogoriva od semenskog materijala i ograničenih informacija u vezi sa projektima koji se odnose na delimičnu zamenu uree biomasom, ovi projekti se ne smatraju izvodljivim u Republici Srbiji do 2012 godine.
Za potencijalne predlagače projekata za sprečavanje nastajanja metana, korišćenjem biomase, od značaja su informacije u nastavku.
U projektnom dokumentu mora biti dokazano da bi u odsustvu projekta realno došlo do anaerobnog razlaganja biomase.
Potrebno je izvršiti procene emisija u skladu sa najnovijim odobrenim instrumentima za procenu emisija metana, odnosno u skladu sa verzijom četiri „Instrumenta za metan” (decembar 2008. godine). Pri proračunu emisija treba voditi računa da izabrani koeficijenti budu u skladu sa klimatskim karakteristikama zemlje.
Klima Republike Srbije klasifikuje se kao umerena i vlažna. Prosečna godišnja temperatura za teritoriju Republike Srbije je 10-11°C. Prosečne količine padavina u nižim područjima su 540-820mm, a u područjima iznad 1000m nadmorske visine 700-1000mm, potencijalna evapotranspiracija je 740-900mm.
Više informacija o karakteristikama klime mogu se naći na internet adresi Republičkog hidrometeorološkog zavoda: http://www.hidmet.gov.rs
Modeli za procenu emisija metana jako su osetljivi na vrednosti temperature, vlažnosti i potencijalnu evapotranspiraciju, tako da je često preporučljivo korišćenje regionalnih umesto nacionalnih podataka, u slučajevima kada je to moguće.
6.4.1. Korišćenje biomase za proizvodnju energije
Republika Srbija uvoznik je sirovina (gas i nafta) za proizvodnju, kao i same električne energije. Veću stopu energetske sigurnosti Republika Srbija može postići upotrebom biomase kao izvora energije. Deo aktivnosti upotrebe biomase Republika Srbija može ostvariti sprovođenjem CDM projektnih aktivnosti. U ovom kontekstu postoji određeni broj mogućnosti.
Zimske mesece u Republici Srbiji karakterišu niske temperature. U mnogim gradovima Republike Srbije stanovništvo se greje iz lokalnih kotlarnica, koje koriste fosilna goriva: mazut, ugalj ili gas. Istovremeno, ove kotlarnice obezbeđuju toplu vodu tokom cele godine.
Potencijalna CDM projektna aktivnost može biti prebacivanje korišćenja fosilnih goriva u kotlarnicama na korišćenje biomase za proizvodnju toplotne energije. Ovaj proces ne uključuje veliki tehnološki rizik i problemi sa potrebnim finansijskim sredstvima mogu biti prevaziđeni ukoliko se projekat razvije kao CDM projektna aktivnost.
S obzirom na veliku dostupnost biomase, sprovođenje projekata prelaska sa fosilnih goriva na biomasu za proizvodnju toplotne energije treba smatrati prioritetnim među CDM projektima u Republici Srbiji.
Ovaj tip CDM projekata pogodan je kako za gradske toplane u velikim gradovima (Beograd, Niš i Novi Sad), tako i kao deo Programskog CDM u manjim gradovima. Detaljnu analizu mogućnosti snabdevanja biomasom svakako je neophodno izvršiti za svaki pojedinačni slučaj.
Projekti korišćenja biomase za proizvodnju električne energije ili kogeneraciju smatraju se najizvodljivijim u slučaju promene goriva na već postojećim instalacijama. Takva projektna aktivnost zahteva značajno manja investiciona ulaganja u poređenju sa tzv investicijama u čistije tehnologije.
Procene pokazuju da bi se sprovođenjem projekata koji podrazumevaju korišćenje raspoloživih ostataka biomase u Republici Srbiji moglo ostvariti godišnje smanjenje emisija od preko 1 000 000t CO2e.
Sprovođenje projekata koji zahtevaju izgradnju novih postrojenja na biomasu za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije u Republici Srbiji nije realno očekivati u periodu do 2012. godine. Ova vrsta projektnih aktivnosti može biti izvodljiva u srednjoročnom i dugoročnom periodu i isključivo uz podršku sektora energetike.
Kombinovano sagorevanje biomase
Kombinovano sagorevanje biomase i uglja je još jedna od mogućih opcija korišćenja biomase kroz CDM projektne aktivnosti. Zbog relativno visokog procenta vode u sirovoj biomasi, ova opcija je moguća jedino ako postrojenje koristi biomasu koja je prerađena u brikete ili palete.
Važna prednost ovog procesa je što zamena do 30% uglja biomasom ne zahteva značajne izmene na postojećim kotlovima.
U Republici Srbiji kombinovano sagorevanje biomase moguće je u lokalnim toplanama i u velikim termoelektranama na ugalj. Okvirne procene pokazuje da bi se zamenom 10% godišnje potrošnje uglja u TE Obrenovac postiglo smanjenje emisija i do 250 000t CO2e godišnje.
Realizacija prethodno navedene dve vrste potencijalnih CDM projektnih aktivnosti u velikoj meri je neizvesna s obzirom da u Republici Srbiji nije organizovano sistematsko sakupljanje biomase.
Za svaku pojedinačnu potencijalnu CDM projektnu aktivnost neophodno je analizirati mogućnosti sakupljanja i kontinuiranog dopremanja biomase pre započinjanja pripreme projekta. Neophodno je i raditi na podizanju svesti kako među srpskim poljoprivrednicima, tako i u sektoru energetike, o tome koliko je biomasa vredan energetski izvor.
U tom smislu, razvoj CDM projekata u oblasti korišćenja biomase za proizvodnju energije može poslužiti kao pionirski primer, kako iskorišćenja CDM mehanizma, tako i iskorišćenja energetskog potencijala biomase.
6.4.3. Proizvodnja energije iz biomase sa namenski podignutih plantaža
Korišćenje biomase za proizvodnju energije sa namenski podignutih plantaža predstavlja tip CDM projekata izuzetne izvodljivosti na globalnom nivou.
Ipak, imajući u vidu dug vremenski period neophodan za realizaciju projekta, kao i potencijalne probleme vezane za imovinsko-pravne odnose i propise u oblasti šumarstva ovaj tip projekata ne smatra se mnogo izvodljivim u Republici Srbiji u periodu do 2012. godine.
Za podizanje namenske plantaže vrba ili trske (najpogodnije biljke za regione sa umerenom klimom) neophodno je vreme od tri godine pre korišćenja prvih biljaka. U ovom smislu potrebno je izvršiti detaljniju analizu mogućnosti za sprovođenje ove vrste CDM projekata u srednjoročnom ili dugoročnom periodu u Republici Srbiji.
6.4.4. Anaerobni tretman životinjskog otpada i korišćenje biogasa u proizvodnji energije
Životinjski otpad, kao i čvrsti komunalni otpad, proizvodi biogas sa velikim procentom metana. Ovako proizveden gas može se iskoristiti za proizvodnju električne ili toplotne energije.
Postoje različite tehnologije za tretman životinjskog otpada. Najčešće se koriste biodigestori za tretman otpada u anaerobnim uslovima i za sakupljanje biogasa koji se dalje koristi za proizvodnju električne i toplotne energije.
Tehnologija biodigestora veoma je zastupljena u mnogim zemljama širom sveta. Pored nekoliko pokušaja da se biodigestori instaliraju na velikim farmama u bivšoj Jugoslaviji, ova tehnologija još uvek nije prisutna u Republici Srbiji.
Za razliku od tehnologije za korišćenje deponijskog gasa, prednost savremenih modela biodigestora ogleda se u tome što mogu obezbediti stabilno snabdevanje biogasa. Na taj način oni su još pogodniji za proizvodnju električne energije.
Smanjenje emisija koje nastaje kao rezultat CDM projektne aktivnosti usled korišćenja biogasa može se postići na dva načina.
Prvi način podrazumeva sprečavanje emisija metana. Moguće ga je primeniti samo na farmama na kojima se životinjski otpad tretira u anaerobnim uslovima (u lagunama ili jamama dubljim od jednog metra).
Ovakva situacija nije karakteristična za najveći broj velikih farmi u Republici Srbiji.
Kada su u pitanju manje porodične farme, trenutna praksa iskorišćavanja životinjskog otpada uglavnom uključuje aerobni tretman, odnosno odlaganje otpada u rečne tokove ili korišćenje otpada kao đubriva. U tom slučaju ne može se očekivati nikakvo smanjenje emisija metana.
Drugi način je smanjenje emisija kroz proizvodnju energije iz obnovljivog biogasa. Ovi projekti slični su ostalim projektima koji se odnose na biomasu, kao i projektima koji uključuju korišćenje solarne energije, vetra i drugih obnovljivih izvora energije.
Iz navedenih razloga najveći potencijal za sprovođenje CDM projekata do 2012. godine, koji podrazumevaju korišćenje biogasa, postoji na 11 identifikovanih velikih farmi u Republici Srbiji (Tabela 12).
Na ovim farmama vrši se anaerobni tretman otpada, što rezultira nastankom velikih količina metana. Neke od ovih farmi su planirale instaliranje postrojenja za sakupljanje i korišćenje biogasa, pa su spremne za brzo uvođenje tih tehnologija.
Uvođenjem ovih tehnologija na svih jedanaest identifikovanih farmi, moglo bi se postići smanjenje emisija za približno 170 000t CO2e na godišnjem nivou.
Sprovođenje ove vrste projekata na manjim farmama može predstavljati veliki izazov, i biti potpuno ekonomski neisplativo.
Tip projekata sa velikim srednjoročnim potencijalom je izgradnja postrojenja za biogas u oblastima u kojima se nalaze farme srednje veličine (200-1 000 goveda ili 1 000-9 000 svinja).
Ova postrojenja mogu imati zajednički pogon za tretman životinjskog otpada, u kome bi se takav otpad sakupljao i anaerobno tretirao za potrebe proizvodnje električne i toplotne energije. Međutim, ovaj tip projekta pogodan je kada su farme locirane jedna blizu druge i kada u blizini imaju direktnog energetskog potrošača. Za realizaciju je važno uspostaviti koordinaciju sa lokalnim vlastima ili zemljoradničkim zadrugama.
6.4.5. Kompostiranje životinjskog otpada ili biomase
Kompostiranje životinjskog otpada ili biomase, ili njihovo zajedničko kompostiranje je praksa uobičajena u mnogim zemljama. Kompostiranje ovog otpada je jednostavnije od kompostiranja čvrstog komunalnog otpada, jer ne zahteva separaciju otpada.
Aktivnosti kompostiranja u Republici Srbiji su ograničene na individualne poljoprivrednike, i to bez ikakve kontrole kvaliteta komposta.
Mada je kompostiranje napredan način upravljanja otpadom, ovaj tip projekata nije izvodljiv u Srbiji u periodu do 2012. godine. Osnovni razlog tome je ograničeno znanje o proizvodnji komposta (i u slučaju biljne biomase) i nedovoljno razvijeno tržište na kome bi se kompost plasirao.
6.4.6. Programski CDM u sektoru poljoprivrede
Prethodno navedene mogućnosti za realizaciju CDM projekata ne uzimaju u obzir CDM projekte malih redukcionih potencijala. Ove projektne aktivnosti su neizvodljivi u okviru tradicionalnog pristupa, jer je dobit od CDM manja od manipulativnih troškova samog CDM projekta.
Primer za ovo mogu biti projekti instaliranja individualnih biodigestora na manjim farmama (metodologija AMS-III.R.) ili sakupljanje životinjskog otpada i prevoz do centralnog biodigestora (metodologija AM0074).
S obzirom da ovakav slučaj nije tipičan samo za Republiku Srbiju, za potrebe smanjenja manipulativnih troškova i u cilju stvaranja mogućnosti za sprovođenje CDM projekata malih potencijala zasmanjenje emisija razvijen je u okviru Kjoto protokola Programski CDM.
Programski CDM omogućuje da projekti malih redukcionih potencijala budu realizivani uz smanjenje investicionih troškova, a u okviru programa koji podrazumeva slične mere smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Svi projekti uključeni u Programski CDM moraju koristiti istu tehnologiju i metodologiju.
Program mora sadržati tačan opis mera, tehnologija koja se koriste, kao i metoda utvrđivanja osnovnog scenarija i izračunavanje smanjenja emisija. U okviru programa moraju se definisati i planovi monitoringa za pojedinačne projektne aktivnosti, ali i za program u celini.
Svaki projekat koji ispunjava uslove definisane programom može se istom dodati u bilo kom trenutku i to bez izrade novog projektnog dokumenta i prolaska kroz složenu proceduru odobravanja.
Tipičan primer projekata realizovanih kroz Programski CDM u Republici Srbiji može biti sakupljanje gasa na individualnim farmama i prevoz životinjskog otpada i tretman u centralnom digestoru.
Najveći izazov u razvoju i sprovođenju Programskog CDM je upravljanje programom. S obzirom da program može obuhvatati desetine i stotine projektnih aktivnosti u vlasništvu različitih lica, to koordinacija rada između različitih vlasnika, prikupljanje i obrada podataka i druge aktivnosti zahtevaju specijalno obučen upravljački tim. Ovi upravljački timovi mogu biti smešteni u relevantnim Vladinim agencijama nadležnim za konkretne tipove projekata.
Procene pokazuju da su za Srbiju najpogodniji programi:
a) Instalacija individualnih biodigestora na individualnim farmama i korišćenje biogasa;
b) Sakupljanje životinjnskog otpada sa individualnih farmi, njegov transport i tretman u centralnom anaerobnom digestoru za energetske primene.
U cilju jednostavijeg i efikasnijeg sprovođenja Programskog CDM u Republici Srbiji u nastavku je preložen mogući način organizacije i realizacije neophodnih koraka, kako bi potrebna struktura bila uspostavljena. Navedena procedura garantuje punu transparentnost razvoja i rada programa i pruža podršku manjim projektima.
Izabrana agencija (u daljem tekstu: Agencija) razvija nekoliko koncepata za Programski CDM u sektoru poljoprivrede.
Agencija, u saradnji sa iskusnim konusltantima razvija programske idejne projekte i projektna dokumenta u skladu sa CDM Uputstvom.
Agencija po potrebi i na zahtev predlagača projekata može dodavati nove tipove projekata. Projekti takođe treba da budu usklađeni sa prioritetima ekonomskog razvoja države.
Podaci o svim predloženim projektima mogu se čuvati u posebno razvijenoj Microsoft Excel © ili Access © bazi podataka.
Agencija će otvoriti stalni javni poziv za dostavu predloga koji bi bili svojevrstan dodatak programu.
Svaki dodatni projekat mora sadržati i specijalni formular sa zahtevom za podnošenje projekta, koji je veoma sličan formi idejnog projekta, a na osnovu kog se projekat uključuje u programski CDM.
Pored toga, potrebno je priložiti i stručno mišljenje, tj. mišljenje koje izdaje Operativno telo ili nacionalni ekspert, koji svedoči da predmetni projekat može biti uključen u program i da ispunjava sve uslove iz programa.
Agencija održava redovne sastanke na kojima odlučuje o tome koje projekte treba dodati postojećim programima, kao i o tome da li je potrebno razvijati nove programe. Po donošenju zvanične odluke, projekti koji su uključeni u konkretan program se iznose u javnost.
Za svaki projekat koji je uključen u Programski CDM treba vršiti monitoring u skladu sa planom monitoringa koji čini deo projektnog dokumenta.
Rezultati monitoringa se dostavljaju Agenciji na godišnjem nivou.
Početkom svake godine, Agencija vrši overu podataka iz monitoringa, a po potrebi izlazi i na teren.
Potencijal za razvoj projekata do 2012. godine
Analiza mogućnosti za sprovođenje CDM projektnih aktivnosti u sektoru poljoprivrede u Republici Srbiji pokazala je da bi, teorijski, one mogle obuhvatiti projekte: korišćenje biomase za proizvodnju energije (toplotne, električne i kogeneracija), kombinovano sagorevanje biomase,proizvodnju energije od biomase sa namenskih plantaža,anaerobni tretman životinjskog otpada i korišćenje biogasa za proizvodnju energije i kompostiranje životinjskog otpada i biomase. Značajnu mogućnost za Republiku Srbiju predstavlja i korišćenje Programskog CDM.
Uzimajući u obzir specifične uslove i prakse u sektoru poljoprivrede u Republici Srbiji najrealnije je očekivati sprovođenje projekata korišćenja biomase za proizvodnju energije (prelazak na drugo gorivo i kombinovano sagorevanje) i sakupljanje biogasa (na velikim životinjskim farmama) kroz CDM projektne aktivnosti.
Programski CDM može biti naročita pogodnost i imati značajnu izvodljivost u Republici Srbiji s obzirom na veliki broj farmi malih redukcionih potencijala. Na ovim farmama projektne aktivnosti se ne bi mogle realizovati kroz individulani CDM. Najrealnije je očekivati projekate sakupljanja gasa na individualnim farmama i prevoz životinjskog otpada i tretman u centralnom digestoru realizovan kroz Programski CDM u Republici Srbiji.
Republika Srbija bi mogla promovisati sprovođenje Programskog CDM, kako na nacionalnom, tako i na regionalnom nivou.
Efikasnost i održivost sprovođenja Programskog CDM zavisi, pre svega, od stabilnosti i kontinuiteta u postojanju institucije koja istim upravlja. Treba odrediti koja bi to institucija mogla biti. Po pitanju institucije, ukoliko se bazira na institucijama Vlade, koja bi upravljala Programskim CDM u sektoru poljoprivrede, to bi mogla biti Agencija za energetsku efikasnost ili Agencija za zaštitu životne sredine ili eventualno udruženje poljoprivrednika, na nacionalnom, odnosno regionalnom nivou.
Kako bi potencijali Republike Srbije za sprovođenje CDM projekata u sektoru poljoprivrede, u periodu do 2012. godine, bili maksimalno iskorišćeni poželjno je da potencijalni predlagači projekata usmere svoje napore na projekte promene fosilnih goriva biomasom, zatim kombinovano sagorevanje biomase i korišćenje biogasa iz anaerobnog tretmana životinjskog otpada za proizvodnju energije. Sprovođenje ovih vrsta projekata može dovesti do značajnog povećanja isplativosti projektnih aktivnosti i omogućiti realizaciju projekata koji na drugi način ne bi bili mogući, ali i doprineti održivom razvoju na nacionalnom nivou
Opravdanost sprovođenja CDM projekata kroz promenu ekonomije uključivanjem dodatnog finansiranja kroz CDM prikazana je i u studijama slučaja u nastavku.
6.5.1. Kombinovano sagorevanje biomase i uglja u TE Obrenovac, A pogon (studija slučaja)
TE Obrenovac je jedna od najvećih termoelektrana u Srbiji. Projektna aktivnost podrazumevaće da se u delu postrojenja pređe sa uglja na drvne opiljke ili biomasu. Ovakva projektna aktivnost može biti pionirski primer za Republiku Srbiju i takav projekat se može dalje implemetirati i u drugim termoelektranama ili toplanama, on je odabran za ovu studiju slučaja.
U ovoj studiji slučaja, razmatran je pilot projekat koji obuhvata zamenu 10% uglja biomasom u pogonu A termoelektrane u Obrenovcu. Pogon A ima proizvodni kapacitet od 300MWe uz prosečnu efikasnost od 30% i u funkciji je 7000 časova godišnje.
Procenjeno je da se može iskoristiti oko 2 520TJ biomase, čime bi se smanjilo korišćenje oko 380000t lignita u proseku godišnje. Ovaj projekat se ne odnosi na izbegavanje emisija metana.
Tabela 13 pokazuje procene smanjenja emisije u periodu 2009-2012. godine.
Godina 2009 2010 2011 2012 Količina zamenjenog uglja (t) 380 000 380 000 380 000 380 000 Smanjenje emisije (tCO2e) 255 000 255 000 255 000 255 000
Tabela 13.Procene smanjenja emisija usled zamene dela goriva
U slučaju registracije projektne aktivnosti kao CDM projekta očekivani prihod od ovog projekta dat je u Tabeli 14.
Godina 2009 2010 2011 2012 Smanjenje emisije (tCO2e) 255 000 255 000 255 000 255 000 CER (cena jedinice 10 evra) 2 550 000 2 550 000 2 550 000 2 550 000 CER (cena jedince 15 evra) 3 825 000 3 825 000 3 825 000 3 825 000
Tabela 14.Prihod dobijen kao rezultat prodaje karbon kredita
Analize pokazuju da zahvaljujući prodaji jedinica sertifikovanog smanjenja emisija početno ulaganje može biti povraćeno u periodu od jedne do dve godine.
Projekat je takođe ekonomski isplativ jer je cena biomase mnogo niža od cene uglja. Osim toga, ovakvi projekti se mogu lako implementirati širom Republike Srbije.
6.5.2. Sakupljanje biogasa i proizvodnja toplotne energije (studija slučaja)
Pretpostavimo sprovođenje CDM projekta sakupljanja i korišćenja biogasa za proizvodnju toplotne energije na životinjskoj farmi u Republici Srbiji.
Na farmi se gaji 9 000 odraslih krava muzara. Životinjski otpad se tretira u otvorenoj anaerobnoj laguni, čija prosečna dubina iznosi 2m. Otpad se nalazi u sistemu za tretman oko mesec i po dana. Na farmi se za sopstvene potrebe koristi kotao na mazut, koji obezbeđuje grejanje i snabdevanje toplom vodom.
U okviru projekta instalira se novi anaerobni biodigestor, a sakupljeni biogasa će se koristiti za proizvodnju toplotne energije.
Godina 2009 2010 2011 2012 Emisije (tCH4) 1 237 1 237 1 237 1 237
Tabela 15.Procene smanjenja emisija
Bez CDM nema podsticaja za razvoj ovog projekta, jer on ne može rezultirati dodatnim prihodima.
Ukoliko se projekat registruje kao CDM projektna aktivnost, očekivani prihod od projekta bi iznosio:
Godina 2009 2010 2011 2012 Biogas (tCH4) 1 237 1 237 1 237 1 237 Biogas (tCO2e) 25 977 25 977 25 977 25 977 Smanjenje emisije od proizvodnje toplotne energije (tCO2e) 2 400 2 400 2 400 2 400 CERs 28 377 28 377 28 377 28 377 CER (cena jedinice 10evra) 283 770 283 770 283 770 283 770 CER (cena jedinice 15evra) 425 655 425 655 425 655 425 655
Tabela 16.Prihod usled prodaje karbon kredita
Ako pretpostavimo da jednostavan sistem biodigestora košta oko 500 000–600 000 evra, period povraćaja ulaganja u projekat biće nešto malo duži od godinu dana uz cenu sertifikata od 15 evra.
6.6. Zaključak
Iako je Republika Srbija na tržište mehanizma čistog razvoja stigla sa zakašnjenjem, ne treba zaboraviti da je neohodni institucionalni okvir za korišćenje tržišta utvrđenog Kjoto protokolom uspostvaljen, da postoji veliko interesovanje investitora, kao i da spovođenje CDM projekata može u velikoj meri doprineti poboljšanju stanja životne sredine. Neizostavan je značaj sprovođenja projekata mehanizma čistog razvoja za efikasnije postizanje kriterijuma održivog razvoja na nacionalnom nivo.
Kada se govori o sektoru poljoprivrede sprovođenje CDM projekata može značajno doprineti rešavanju višegodišnjih problema zagađenja rečnih i drugih tokova na nacionalnom nivou i bržem i efikasnijem usaglašavanju poljoprivredne prakse sa zahtevima definisanim na međunarodnom nivou.
Efikasno sprovođenje određenih tipova CDM projekata u sektoru poljoprivrede, u periodu do 2012. godine, izvodivo je s obzirom da se može postići povraćaj investicija u relativno kratkom vremenskom periodu.
Pogodnost u sprovođenju CDM projekata u Republici Srbiji ogleda se i u mogućnostima iskorišćenja već postojećih znanja i iskustava na međunarodnom nivou. S obzirom da postojeće usvojene CDM metodologije za određene tipove projekta u sektoru poljoprivrede pokrivaju moguće tipova projekata u Republici Srbiji do kraja 2012. godine neće biti potrebna priprema novih, već samo prilagođavanje postojećih metodologija.
Uzimajući u obzir trenutnu situaciju i prakse u sektoru poljoprivrede na nacionalnom nivou može se zaključiti da su, u periodu do 2012. godine, CDM projekti sa najvećim potencijalom projekti: korišćenja biomase za proizvodnju energije (toplotne, električne i kogeneracija), kombinovano sagorevanje biomase, proizvodnju energije od biomase sa namenskih plantaža, anaerobni tretman životinjskog otpada i korišćenje biogasa za proizvodnju energije i kompostiranje životinjskog otpada i biomase. Značajnu mogućnost za Republiku Srbiju predstavlja i korišćenje Programskog CDM.
S obzirom na veliku dostupnost biomase, sprovođenje projekata prelaska sa fosilnih goriva na biomasu za proizvodnju toplotne energije treba smatrati prioritetnim među CDM projektima u Republici Srbiji.
Ovaj tip CDM projekti pogodan je kako za gradske toplane u velikim gradovima (Beograd, Niš i Novi Sad), tako i kao deo Programskog CDM u manjim gradovima.
Projekti korišćenja biomase za proizvodnju električne energije ili kogeneraciju smatraju se najizvodljivijim u slučaju promene goriva na već postojećim instalacijama. Sprovođenje projekata koji zahtevaju izgradnju novih postrojenja na biomasu za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije u Republici Srbiji nije realno očekivati u periodu do 2012. godine. Ova vrsta projektnih aktivnosti može biti izvodljiva u srednjoročnom i dugoročnom periodu i isključivo uz podršku sektora energetike.
Kombinovano sagorevanje biomase moguće je u lokalnim toplanama i u velikim termoelektranama na ugalj. Za svaku pojedinačnu potencijalnu CDM projektnu aktivnost neophodno je analizirati mogućnosti sakupljanja i kontinuiranog dopremanja biomase pre započinjanja pripreme projekta.
U cilju realizacije ovih projekata neophodno je raditi na podizanju svesti kako među srpskim poljoprivrednicima, tako i u sektoru energetike, o tome koliko je biomasa vredan energetski izvor.
Korišćenje biomase za proizvodnju energije sa namenski podignutih plantaža predstavlja tip CDM projekata koji se ne smatra izvodljivim u Republici Srbiji u periodu do 2012. godine.
Mada je kompostiranje napredan način upravljanja otpadom, ovaj tip projekata nije izvodljiv u Srbiji u periodu do 2012. godine. Osnovni razlog tome je ograničeno znanje o proizvodnji komposta (i u slučaju biljne biomase) i nedovoljno razvijeno tržište na kome bi se kompost plasirao.
Analize pokazuju da situacija i praksa u sektoru poljoprivrede ograničavaju mogućnosti koriščenja CDM projektnih aktivnosti na nacionalnom nivou. Ipak iskorišćenje postojećih navedenih mogućnosti sprovođenja CDM projekata u sektoru poljoprivrede može značajno doprineti poboljšanju uslova života na nacionalnom nivou.
7.1. Ciljevi i definicije
Ljudske aktivnosti u sektoru šumarstva mogu imati značajnog uticaja na ukupne koncentracije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi. Aktivnosti kao što su nekontrolisana seča i krčenje šuma odnosno šumski požari dovode do smanjenja postojećih ponora gasova sa efektom staklene bašte i samim tim utiču na povećanje ukupnih koncentracija ovih gasova na globalnom nivou. S druge strane održivo upravljanje šumama, pošumljavanje i obnova šuma utiču na smanjenje ukupnih koncentracija gasova sa efektom staklene bašte.
U zavisnosti od vrste aktivnosti način upravljanja šumama može značajno doprineti borbi protiv klimatskih promena, ali i prouzrokovati dodatni negativan uticaj na klimatski sistem Zemlje.
Promeni postojećih praksi i situacije u upravljanju šumama na nacionalnom nivou, u smislu povećanja doprinosa sektora šumarstva borbi protiv klimatskih promena, može doprineti i sprovođenje projekata mehanizma čistog razvoja.
Cilj sprovođenja CDM projektnih aktivnosti u sektoru šumarstva ogleda se u ukljanjanju gasova sa efektom staklene bašte kroz ponore. Prema odredbama Kjoto protokola jedine dostupne CDM projektne aktivnosti u sektoru šumarstva, u prvom obavezujućem periodu, podrazumevaju projekte pošumljavanja i obnove šuma (ponovno pošumljavanje). Upravljanje šumama, odnosno sekvestracija ugljenika u postojećim šumama i kontrolisano sečenje šuma ne spadaju u aktivnosti koje je moguće realizovati kao CDM projektne aktivnosti u prvom obavezujućem periodu odnosno periodu od 2008-2012. godine
Iako je Republike Srbija uspostavila neophodni institucionalni okvir za korišćenje tržišta utvrđenog Kjoto protokolom uslovno se može dovesti u pitanje opravdanost i očekivana korist od sprovođenja projekata mehnizma čistog razvoja, imajući u vidu da smo na sredini Kjoto perioda. Određena prednost, u smislu efikasnijeg sprovođenja ovih projekata, ogleda se u mogućnostima iskorišćenja već postojećih znanja i iskustava na međunarodnom nivou.
U cilju daljeg razvoja CDM u sektoru šumarstva Republike Srbije ovo poglavlje Strategije doprinosi širenju postojećeg znanja kroz pružanje određenih smernica vlasnicima i predlagačima CDM projekata. Smernice se zasnivaju na identifikovanoj strukturi i već postojećim mogućnostima koje pruža mehanizam čistog razvoja u sektoru šumarstva.
Cilj poglavlja je i da doprinese identifikaciji nekih od mogućnosti i načina za pružanje podrške sprovođenju projekata mehnizma čistog razvoja od strane institucija Vlade Republike Srbije.
Poglavlje Strategije doprinosi realizaciji aktivnosti koje bi omogućile ostvarenje dodatnih prihoda vlasnicima šuma u Srbiji, kroz prodaju karbon kredita, identifikaciji i upotrebi ugljenik-neutralnih obnovljivih izvora energije za energetski sektor, i obezbeđenju dodatne koristi za životnu sredinu, posebno u pogledu očuvanja bodiverziteta, zaštite vodenih slivova i kontrole erozija.
Krajnji cilj poglavlja Strategije je da omogući da sektor šumarstva u Republici Srbiji značajnije doprinosi ublažavanju klimatskih promena i u potpunosti iskoristi učešće u CDM.
Konkretno ovo poglavlje ima za cilj identifikaciju:
a) Potencijala za uklanjanje gasova sa efektom staklene bašte i doprinos održivom razvoju kroz mehanizam čistog razvoja;
b) Mogućnosti za razvoj CDM projekata u sektoru šumarstva;
v) Mogućih mera u cilju efikasnijeg i isplativijeg sprovođenja CDM projekata u sektoru šumarstva.
Poglavlje daje prikaz trenutnog stanja i trenda u sprovođenju CDM projekata u sektoru šumarstva, rezultate i probleme uočene tokom razvoja i sprovođenja ovih projekata, kao i njihove moguće implikacije za Republiku Srbiju. Sve ovo uzimajući u obzir trenutnu praksu i situaciju i druge relevantne karaktaristike sektora, na nacionalnom nivou. Poglavlje daje i prikaz konkretnih mogućnosti za razvoj CDM projekata u Republici Srbiji i analizu odnosa troškova i koristi za najizvodljivije CDM projekate na nacionalnom nivou, uključujući i teorijske mogućnosti obezbeđivanja finansijske podrške.
Ne treba zaboraviti da su aktivnosti u okviru mehanizma čistog razvoja, isključivo aktivnosti na dobrovoljnoj bazi. CDM projekti se mogu razvijati samo na individualnu inicijativu predlagača, a ne Vlade. Uloga Vlade je u obezbeđivanju neophodne institucionalne i zakonodavne strukture za odobravanje projekata na nacionalnom nivou. Vlada može, eventualno, kreirati administrativnu i finansijsku podršku za specifične tipove CDM projekata za koje se i kada se utvrdi da su od nacionalnog interesa.
Stoga se smernice i preporuke ne mogu smatrati obavezujućim ni za jednu stranu, kako za predlagače tako ni za Vladu Republike Srbije.
U cilju identifikacije mogućnosti za sprovođenje CDM projekata u sektoru šumarstva, uzimajući u obzir da su jedine moguće CDM projektne aktivnosti pošumljavanje i obnova šuma (ponovno pošumljavanje), definicija ovih aktivnosti za potrebe Strategije, obuhvatiće svaku meru, operaciju ili aktivnost pošumljavanja ili obnove šume (A/R) koja ima za cilj uklanjanja antropogenih gasova sa efektom staklene bašte putem ponora.
Obnova šuma je aktivnost direktne konverzije nepošumljenog zemljišta, u pošumljeno, kroz sađenje, sejanje, i/ili podsticanje prirodnih izvora semena od strane ljudi. Nepošumljeno zemljište je zemljište koje je u nekom periodu u prošlosti bilo pod šumom a zatim je izvršena prenamena zemljišta. Prema zahtevima Kjoto protokola da bi se projektna aktivnost registrovala kao CDM koja podrazumeva obnovu šuma mora se dokumentovati da zemljište nije bilo pod šumom od 31. decembra 1989. godine.
Mada postoje različite definicije šume, da bi zemlja mogla učestvovati u CDM definicija šume mora biti u saglasnosti sa kriterijumima koji definišu „Kjoto šumu”. U skladu sa Marakeškim sporazumom definicija šume mora uključiti sledeće kriterijume:
Minimalna pokrivenost krošnjama drveća: 10-30%;
Minimalna visina u zrelosti vegetacije: 2-5m;
Minimalna površina: 0.05-1ha.
Osnovna razlika između CDM projektne aktivnosti koja dovodi do smanjenja emisija GHG i CDM koji dovodi do povećanja uklanjanja emisija kroz ponore je nepostojanost. U prvom slučaju imamo smanjenja emsija koja su trajna, dok je kod A/R CDM uklonjeno smanjenje nepostojano. Jednom uklonjen CO2, pošumljavanjem ili obnovom šuma, može se ponovo ispustiti u atmosferu u slučaju šumskog požara ili odumiranja šume zbog bolesti.
Pitanje nepostojanosti rešava se definisanjem dve vrste jedinica sertifikovanog smanjenja emisije koje se izdaju za A/R CDM projektne aktivnosti.
Privremeno potvrđeno smanjenje emisije (tCER) je jedinica koja ističe na kraju obavezujućeg perioda za koji je i izdata.
Dugoročno potvrđeno smanjenje emisije (lCER) je jedinica koja ističe na kraju kreditnog perioda A/R CDM.
Privremeni tCER se izdaje na osnovu zaliha ugljenika, dok se l CER zasniva na promenama u zalihama (Slika 13). Obe su jednake jednoj metričkoj toni ekvivalenta ugljen-dioksida.
[pic]
Slika 13. Proračun ugljenika za CDM A/R
S obzirom na prethodno navedene zahteve i odredbe koje značajno umanjuju mogućnosti i komplikuju proces registracije CDM projekata u sektoru šumarstva, kao i rizik koji postoji pri sprovođenju i sertifikovanju karbon kredita iz ovih projekata, broj registrovanih CDM projekata u ovom sektoru je znatno manji nego što je to slučaj sa ostalim tipovima CDM.
Do septembra 2009. godine registrovano je ukupno osam A/R projektnih aktivnosti velikih razmera (Tabela 17).
Registrovano Naziv Zemlja domaćin Zemlje investitori Metodlogija * Smanjenja ** 10.11.2006. Projekat obnove šume u Guangxi rečnom pojasu u basenu reke Pearl Kina Italija, Španija AR-AM0001 ver. 2 25 795 30.01.2009. Projekat konzervacije zemljišta u Moldaviji Republika Moldavija Holandija AR-AM0002 ver. 1 179 242 23.03.2009. Pilot projekat pošumljavanja na privatnom zemljištuHaryana Indija AR-AMS0001 ver. 4 11 596 28.04.2009. Cao Phong projekat pošumljavanja Vijetnam AR-AM0001 ver. 2 2 665 11.06.2009. Pošumljavanje degradiranog zemljišta Indija AR-AM0001 ver. 2 57 792 11.06.2009. Sekvestracija ugljenika kroz pošumljavanje, Bolivija Bolivija Belgija AR-AMS0001 ver. 4 4 341 21.08.2009. Pošumljavanje bazena Nila Uganda Italija AR-AMS0001 ver. 5 5 564 06.09.2009. Pošumljavanje zemljišta u opštinama sa malim prihodima, Paragvaj Paragvaj Japan AR-AMS0001 ver. 4 1 523
Tabela 17: Registrovane A/R CDM projektne aktivnosti
* AM – velikih razmera, ACM – konsolidovane metodologije, AMS – malih razmera
** Procenjeno smanjenje emisije u metričkim tonama CO2 ekvivalenta po godini (prikazano od strane učesnika u projektu)
S obzirom da se broj registrovanih projekata sa vremenom menja informacije o njima mogu se naći na internet adresi: http://cdm.unfccc.int/Projects/projsearch.html.
Period potreban za pripremu CDM projekata, kako uopšte tako i za sektor šumarstva, u velikoj meri zavisi od toga da li za određenu planiranu projektnu aktivnost već postoji odobrena metodologija ili je potrebno razvijati novu. Svaka novo pripremljena metodologiji mora biti odobrena od relevantnog tela Konvencije, odnosno Kjoto protokola.
Do septembra 2009. godine odobreno je devet metodologija za A/R velikih razmera (Tabela 18).
Broj metodologije Naziv metodologije (uključujući i metodolgije osnovnog scenarija i monitoringa) Sektorski obim Istorija odobrenja AR-AM0001 Obnova šume na degradiranom zemljištu-verzija 3 14 ARNM0010 AR-AM0002 Obnova degradiranog zemljišta kroz pošumljavanje/obnovu šume – verzija 2 14 ARNM0007-rev AR-AM0004 Obnova šuma ili pošumljavanje zemljipta trenutno u upotrebi u poljoprivredne svrhe – verzija 3 14 ARNM0019 AR-AM0005 Projektne aktivnosti pošumljavanja i obnove šuma za industrijsku i komercijalnu upotrebu 14 ARNM0015-rev AR-AM0006 Pošumljavanje/obnova šuma korišćenjem žbunja na degradiranom zemljištu – verzija 2 14 ARNM0020-rev AR-AM0007 Pošumljavanje i obnova šuma na zemljištu trenutno u upotrebi za poljoprivredne svrhe ili ispašu – verzija 4 14 ARNM0021-rev AR-AM0008 Pošumljavanje ili obnova šuma na degradiranom zemljištu u cilju obezbeđenja održive drvne proizvodnje – verzija 3 14 ARNM0028-rev AR-AM0009 Pošumljavanje ili obnova šuma na degradiranom zemljištu – verzija 3 14 ARNM0024-rev AR-AM0010 Pošumljavanje i obnova šuma na pašnjacima bez upravljanja u okviru rezervata i zaštićenih oblasti 14 ARNM0034
Tabela 18. Odobrene metodologije za A/R velikih razmera
Uzimajući u obzir specifičnosti i karakteristike setora šumarstva u Republici Srbiji za Republiku Srbiju relevantna može biti metodologija AR-AM0002 „Obnova degradiranog zemljišta kroz pošumljavanje/obnovu šume – verzija 2” (Republika Moldavija).
Dodatne informacije o metodologijama za A/R mogu se naći na internet adresi: http://cdm.unfccc.int/methodologies/ARmethodologies/approved_ar.html).
Trenutno su dostupne dve konsolidovane metodologije od kojih je metodologija AR-ACM0001: „Pošumljavanje i ponovno pošumljavanje degradiranog zemljišta“ posebno značajna za Republiku Srbiju. Ova metodologija delimično je zasnovana na prethodnoj metodologiji AR-AM0003 „Pošumljavanje i ponovno pošumljavanje degradiranog zemljišta kroz sađenje, sejanje i potpomognutu prirodnu regeneraciju i kontrolu ispaše životinja” razvijenoj u Albaniji.
Do septembra 2009. godine razvijeno je i šest pojednostavljenih metodologija osnovnog scenarija i monitoringa za A/R projekte malih razmera (Tabela 19).
A/R CDM projektne aktivnosti malih razmera su mere, operacije i aktivnosti pošumljavanja ili obnove šuma koje su usmerene na postizanje neto odstranjivanja gasova sa efektom staklene bašte putem ponora manje od 8 kilotona ugljen-dioksida godišnje, pri čemu i prosečni projektovani neto odstranjivanja gasova sa efektom staklene bašte putem ponora za svaki verifikacioni period ne prelazi 8 kilotona ugljen-dioksida godišnje i ako su ove mere, operacije i aktivnosti razvijene i sprovedene uz mali doprinos zajednica i pojedinaca, prema odredbama zemlje domaćina.
Veza Naziv metodologije (uključujući i metodologije osnovne linije i praćenja) AR-AMS0002 Pojednostavljene metodologije osnovnog scenarija i monitoringa za projektne aktivnosti pošumljavanja i obnove šuma malih razmera pod CDM primenjenim na naseobinama AR-AMS0003 Pojednostavljene metodologije osnovnog scenarija i monitoringa za projektne aktivnosti pošumljavanja i obnove šuma malih razmera pod CDM primenjenim na vlažnim staništima AR-AMS0004 Pojednostavljene metodologije osnovnog scenarija i monitoringa za projektne aktivnosti pošumljavanja i obnove šuma malih razmera – agrošumarstvo manjeg obima pod mehanizmom čistog razvoja AR-AMS0005 Pojednostavljene metodologije osnovnog scenarija i monitoringa za projektne aktivnosti pošumljavanja i obnove šuma malih razmera pod CDM primenjenim na zemljištu koje ima nizak sastavni potencijal da podrži živu biomasu
Tabela 19.Odobrene pojednostavljene metodologije za A/R CDM malih razmera
Informacije o metodologijama za A/R CDM malih razmera dostupne su na internet adresi: http://cdm.unfccc.int/methodologies/SSCAR/approved.html.
Značajno je pomenuti da je prema podacima Svetske banke, iz 2007. godine, na međunarodnim tržištima regulisanim Kjoto protokolom, izvršena transakcija 2959,2Mt CO2e, što je jednako vrednosti od 66 421,5 miliona SAD dolara.
Pored tržišta krabon kreditima regulisanih i utvrđenih Kjoto protokolom postoji i određeni broj dobrovoljnih tržišta, koja čine oko 2.2% ukupnog tržišta.
7.2.1. Očekivani troškovi za realizaciju CDM projektnog ciklusa
Troškovi realizacije CDM projektnog ciklusa, a posebno u slučajevima CDM velikih razmera, mogu da budu značajni (Tabela 20). Procene troškova date su posebno za projektne aktivnosti u sektoru šumarstva, s obzirom na specifičnosti ovih projekata u odnosu na druge CDM projekte.
Aktivnost Troškovi za CDM velikih razmera (evra) Troškovi za dobrovoljne standarde Vrsta troškova Početna studija izvodljivosti 15 000-20 000 Slični Naplata za konsultacije ili interno Nacrt dokumenta projekta (PDD) 25 000-100 000 Slični Naplata za konsultacije ili interno Nova metodologija (ako je potrebno) 25 000-65 000 Verovatno manji Naplata za konsultacije ili interno Potvrda (validacija) 10 000-17 000 Slični Naplata za revizora Troškovi registracije 0,10SAD dolara po toni za prvih 15000t CO2 za svaku projektnu aktivnost i 0,20SAD dolara po toni za svaku tonu preko 15000t CO2 za svaku projektnu aktivnost Verovatno manji Administrativni Troškovi praćenja (periodični) 5 000-25 000 Slični Interni Verifikacija (periodični) 10 000-20 000 Slični Naplata za revizora Troškovi izdavanja 0,10SAD dolara po toni za prvih 15,000t CO2 za svaku projektnu aktivnost i 0.20SAD dolara po toni za svaku tonu preko 15,000t CO2 za svaku projektnu aktivnost Verovatno manji ili ih nema Administrativni Taksa za adaptacioni fond 2% od ostvarenih CER Nema Administrativni
Tabela 20. Troškovi za razvoj A/R CDM projekata (Ecosecurities (2008))
7.3.1. Osnovne informacije
Postojeći strateški okvir za sektor šumarstva u Republici Srbiji uređen je Strategijom razvoja šumarstva (iz 2006. godine) kojom je definisana značajna uloga šuma u ublažavanju klimatskih promena. Istovremeno, Strategijom razvoja šumarstva se definiše jasan politički cilj podrške pošumljavanju/obnovi šuma i podizanju brzo rastućih plantaža. Strategija razvoja šumarstva definiše sprovođenje Kjoto protokola kao potencijalni izvor međunarodnog finansiranja za podizanje novih i proširenje postojećih šuma.
U Nacrtu master plana za šume (iz 2008. godine) jedan odeljak posvećen je značaju ublažavanja i prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove. Nacrtom master plana data je značajna uloga CDM kao mogućoj podršci za ispunjavanje nacionalnog cilja da se poveća pokrivenosti šumama na projektovani nivo od 41% do 2050.
Definisano je pet potencijalnih projektnih kategorija koje mogu biti realizovane kroz CDM:
Pošumljavanje i obnova šuma za komercijalnu upotrebu;
Pošumljavanje i obnova šuma u degradiranim regionima;
Pošumljavanje zemlje koja se koristi u poljoprivredi i stočarstvu;
Oporavak degradiranog zemljišta pošumljavanjem i obnovom šuma;
Zamena fosilnih goriva drvnom biomasom.
Nacrtom master plana definisana je potreba izrade studije koja bi detaljnije analizirala uslove i mogućnosti za sprovođenje CDM projekata u sektoru šumarstva.
Podaci pokazuju da je pokrivenost šumama ukupne teritorije Republike Srbije 2000. godine iznosila 26,2%. Prema podacima iz Nacionalne inventure šuma Republike Srbije (2007) šume u Republike Srbije 2007. godine zauzimale su površinu od 29,1% ukupne teritorije, pri čemu je evidentna razlika u pokrivenosti šumaama u Vojvodini (samo 7,1%) i Centralnoj Srbiji (Slika 14).
Porast procenta nacionalne teritorije koja se nalazi pod šumama uglavnom je posledica prirodne regeneracije. Sistematsko pošumljavanje bilo je poprilično ograničeno u prethodnom desetogodišnjem periodu.
[pic]
Slika 14: Procentualna pokrivenost šumama po okruzima u Republici Srbiji
Prema podacima iz Statističkog godišnjaka, 21 9064ha šuma pretvoreno je u područja sa drugom namenom u periodu 1960-2006. godina, a 13 568ha u periodu 1999-2006 godina.
Od ukupne površine pod šumama od 2 252 400ha, šikare zauzimaju skoro dve trećine, visoke prirodne šume su na drugom mestu (28%), a za njima slede veštačke plantaže (8%) (Slika 15). Šume šikare su naročito zastupljene na zemljištu koje je u privatnom vlasništvu (oko 75%), dok je u državnim šumama udeo visokih prirodnih šuma veći (41,1%).
[pic]
Slika 15. Procenat zastupljenosti tipova šuma
U Republici Srbiji dominiraju lišćarske šume. Najveća je zastupljenost šuma bukve (27,6%) i hrasta (24,6%).
Zastupljenost različitih tipova šuma u Republici Srbiji, na osnovu podataka dobijenih iz Nacionalne inventure šuma, prikazana je na Slici 16.
[pic]
Slika 16: Vrste šumske vegetacije u Republici Srbiji prema podacima iz Nacionalne inventure šuma
Većina šuma u Republici Srbiji je u privatnom vlasništvu (1 175 200ha), a zatim sledi država (896 400ha) i drugi vlasnici (180 800ha) (Slika 17).
[pic]
Slika 17:Struktura vlasništva nad šumama u Republici Srbiji
Šume u privatnom vlasništvu karakterišu male površine koje pripadaju različitim vlanicima, što značajno negativno utiče na profesionalno i postojano gazdovanje šumama.
Prema podacima za 2007. godine, ukupna rastuća zaliha u Republici Srbiji bila je oko 362,5 miliona m3, a godišnji obim pripraštaja oko 9,1 miliona m3.
Preračunato za godišnji nivo rastuća zaliha iznosila je 161 m3/ha i prosečan godišnji priraštaj 4,0m3/ha (Tabela 21). Visoke prirodne šume imaju do sada najveću građu i zalihe ugljenika po hektaru (254m3/ha), dok veštački podignute plantaže imaju najveći priraštaj po hektaru (7,1m3/ha/god).
S obzirom da prirodne šume šikare imaju najmanji obim (124m3/ha) i priraštaj (3,1m3/ha/god) po hektaru, bilo bi korisno njihovo pretvaranje ili u prirodne visoke šume ili u veštačke plantaže, sa aspekta borbe protiv klimatskih promena.
Oblast Obim Priraštaj ha % Površina(ha) Pokrivač (%) Površina(ha) Pokrivač(%) Vojvodina 146 402 6,8 307 875 14,3 Centralna Srbija 1 837 417 32,8 2 789 737 49,8 Ukupno 2 412 940 27,3 3 659 184 41,4
Tabela 22: Planirani porast površina pod šumama u Republici Srbiji
Istovremeno prema Nacrtu master plana za šume, površina šuma bi trebala biti povećana za 90 000ha (ili 1,16%) tokom narednih 10 godina. Ovo povećanje je manje od ciljeva definisanih Nacionalnim prostornim planom.
Nacrtom master plana za šume definisane su i funkcije odnosno ciljevi povećanja površina pod šumama (Slika 19). Povećanje šumskog pokivača na oko 92% površine namenjeno je isključivo za funkcije zaštite, a samo 8% u ekonomske svrhe. Dve trećine ovog procenta trebalo bi biti ostvareno na privatnom, a jedna trećina na državnom zemljištu.
[pic]
Slika 19: Predviđeno godišnje povećanje površina pod šumama u narednom desetogodišnjem periodu
Nactom master plana procenjene su potrebe javnih investicija za desetogodišnji program pošumljavanja u ukupnom iznosu od 150 miliona evra, od kojih oko 100 miliona evra za pošumljavanje zemljišta koje nije u vlasništvu države i još 50 miliona evra za državno zemljište.
Predloženo je da se 100% pošumljavanja državnog zemljišta plati javnim (budžetskim) sredstvima, dok će na zemljištu koje nije državno, javna sredstva biti ograničena na 50%. To znači da će biti potrebno da se obezbedi 50 miliona evra kroz privatne fondove za pošumljavanje zemljišta koje nije u državnom vlasništvu. Mogućnost za pribavljanje ovih sredstava predstavlja i CDM.
U pogledu A/R CDM aktivnosti u Republici Srbiji, evidentno je da je osnovni scenario manji od 2000 ha po godini.
S obzirom da su ciljevi povećanja površina pod šumama utvrđeni relevantnim nacionalnim dokumentima (Nacionalni prostorni plan i Nacrt master plan) veoma ambiciozni, malo je verovatno da mogu biti postignuti bez finansiranja kroz CDM projektne aktivnosti. Programski A/R CDM mogao bi obezbediti dodatnost u odnosu na osnovni scenario u Republici Srbiji.
Uzimajući u obzir mogućnosti koje pruža CDM u sektoru šumarstva značajno je da Nacrt master plana identifikuje mogućnost pošumljavanja približno 1000000ha poljoprivrednog zemljišta (vrste V-VII i deo vrste IV) koje se ne koristi za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju.
Ovaj podatak je u skladu sa procenom da je oko 0,9 miliona ha poljoprivrednog zemljišta u Republici Srbiji neiskorišćeno/neproduktivno.
Na osnovu pojedinih procena u dugoročnom periodu oko 1,3 miliona slobodnog i napuštenog zemljišta može biti ponovo pošumljeno.
U Vojvodini je ukupni potencijal za pošumaljavanje poljoprivrednog zemljišta ograničen, usled plodnosti, ali parcele poljoprivrednog zemljišta, imaju veću površinu. U Centralnoj Srbiji, postoji više neiskorišćenog poljoprivrednog zemljišta, ali su površine manje što otežava pronalaženje odgovarajućih površina
U smislu raspoloživih površina, najveći potencijal za pošumljavanje poljoprivrednog zemljišta kroz CDM je na privatnim posedima. Ograničenja predstavljaju male površine poseda, nedostatak katastarske evidencije, ograničeno znanje zemljoradnika/seoskog stanovništva o mehanizmu čistog razvoja i organizaciona pitanja (npr. potreba za aktivnim udruženjem zemljoradnika).
Mogućnosti za sprovođenje CDM projekata u sektoru šumarstva prevashodno su uslovljene identifikacijom potencijalnih projektnih aktivnosti. Za identifikaciju potencijalnih CDM projektnih aktivnosti u sektoru šumarstva neophodno je raspolagati relevantnim podacima i informacijama, kao i znanjem o mogućnostima i pogodnostima koje iz njih proističu.
U procesu izrade dela ove Strategije za sektor šumarstva uočeno je da su relevantni podaci za ovaj sektor ograničeni i da postoji ograničeno znanje o mogućnostima i ograničenjima u okvru CDM.
Iako postoje neki preliminarni idejni projekti za ovaj sektor, potrebno ih je proveriti i dalje razvijati, kako bi se započelo sa njihov realizacijom pre završetka prvog obavezujućeg perioda.
Značajne površine poljoprivrednog zemljišta u Republici Srbiji vraćene su prethodnim vlasnicima u okviru procesa restitucije zemljišta. Veliki broj ovih privatnih vlasnika nema iskustva ili finansijskih sredstava za efikasno korišćenje poljoprivrednog zemljišta, ili su se preselili u gradove. Iz tog razloga postoji mnogo napuštenih poseda koji bi mogli biti pošumljeni brzorastućim šumskim vrstama poput topole, bagrema i lipe, kroz CDM projektne aktivnosti. Potencijalni problem predstavlja fragmentiranost restituisanih parcela.
Državno poljoprivredno zemljište je u proceduralnom smislu lakše dostupno za A/R od privatnog poljoprivrednog zemljišta.
Procenjeno je da u Republici Srbiji postoji oko jedan milion ha napuštenog ili zapuštenog poljoprivrednog zemljišta. Ove površine, a posebno one sa kvalitetnijom vrstom tla, mogu se iskoristiti za sadnju brzorastućeg drveća i time za optimalnu sekvestraciju ugljenika.
Različite vrste topole se mogu najbolje prilagoditi preovlađujućem tlu i klimatskim uslovima u Republici Srbiji.
Najpogodnija mesta za sadnju topola su zemljišta duž vodenih tokova. Topole imaju plitak korenski sistem i ne mogu potpuno stabilizovati obale, ali pomažu sprečavanju eolske erozije. Na ovaj način bi se i rizik od požara mogao smanjiti, s obzirom da bi se napuštena poljoprivredna zemljišta stavila pod gazdovanje.
Za proizvodnju sečene građe, standardna šema sadnje za topolu je 4m x 4m, odnosno 625 drveta/ha. Tehnika sadnje je „sadnja u rupe”. Treba predvideti i pripremu zemljišta i negovanje, a radi proizvodnje visoko kvalitetne građe potrebno je i orezivanje. Trajanje rotacije zavisi od mesta i proizvoda, odnosno od godina procenjene kulminacije srednjeg godišnjeg priraštaja (MAI).
U ravnici Vojvodine, i posebno duž reka, može se dobiti MAI >20m3/ha/god. Ako pretpostavimo da je MAI tačno 20m3/ha/god, sačuvalo bi se oko 30tCO2 godišnje. Zasađivanjem površine od 10 000ha, moglo bi se godišnje sekvestrirati oko 300 000tCO2. Sa brzorastućom topolom možda bi bilo moguće ostvariti i do 50tCO2/ha/god.
Hipotetička kriva sekvestracije ugljenika za 30 plantaža topole na kojima se proizvodi rezana građa prikazana je na Slici 20.
[pic]
Slika 20: Hipotetička kriva sekvestracije ugljenika za 30 plantaža topole na kojima se proizvodi rezana građa
Aktivnosti A/R CDM bi mogle imati pozitivan društveni efekat kroz podršku privatnoj i komunalnoj praksi šumarstva kroz otvaranje novih radnih mesta, postoji i mogućnost da poljoprivrednici izvuku korist od među-useva kukuruza ili povrća na komunalnim plantažama. Efekti sađenja topole imaju i pozitivan efekat na životnu sredinu.
Najbolja mesta za podizanje brzorstućih plantaža su napuštena poljoprivredna zemljišta na ravnim terenima. Ovako locirane brzorastuće planttaže omogućavaju sadnju i seču uz upotrebu mehanizacije.
Cilj sadnje brzorastućih plantaža je povećanje proizvodnje biomase u kratkom periodu rotacije (3-5 godina). U poređenju sa sadnjom šuma, sekvestracija ugljenika će u ovom slučaju biti veća, ali i prosečne zalihe ugljenika manje. Povećanjem MAI sadnjom na dobrom tlu, moguće je postići sekvestraciju ugljenika veću od 30t CO2/ha/god.
Brzorastuće vrste poput topole, bagrema ili vrbe se sade gusto da bi se povećala proizvodnja biomase. Bagrem je posebno pogodan za energetske plantaže, s obzirom da ima sledeće karakteristike:
Brzi rast u fazi mladice;
Izuzetnu mogućnost orezivanja;
Visoku drvnu gustinu;
Visoku proizvodnju suvih materija
Dobro sagorevanje drveta;
Relativno brzo sušenje;
Lako sečenje i obradu drveta.
Period rotacije je oko 5 godina, a optimalni razmak 1.5 x 0.3m.
Ovakva A/R CDM projektna aktivnost je vrlo pogodna, jer se može kombinovati sa upotrebom bioenergije za prelazak sa fosilnih goriva, što stvara dodatne jedinice sertifikovanog smanjenja emisija.
Primer ovakve projektne aktivnosti je i CDM projektna ideja koju je pripremio, Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, Univerziteta u Novom Sadu.
Projektna ideja podrazumeva podizanje brzorastućih plantaža, u cilju proizvodnje peleta, briketa ili piljevine, na površini od 44,2ha. Zemljište je u javnom vlasništvu i koristi ga Institut. Sadašnja vegetacija na ovom zemljištu su trava i žbunje. Površina nikada nije bila pod šumom. Projektna aktivnost predviđa sadnju brzorastuće topole, sa procenjenim srednjim godišnjim priraštajem od 20m3/ha/god, što grubo iznosi 30t CO2/ha/god. Predložena šema sadnje je 1m x 0.4m, što daje 25000 biljaka po hektaru.
Površina bi se redovno đubrila i na istoj bi se redovno vršilo suzbijanje korenja herbicidima.
Troškovi podizanja plantaže su procenjeni na 3 000–4 000 evra po hektaru.
Projekat bi mogao da dovede do generisanja oko 1 320t CO2 u proseku godišnje.
Ova vrsta A/R CDM projektne aktivnosti podrazumeva pošumljavanje neplodnog i degradiranog zemljišta bez šumskog pokrivača od 1990. godine. Moguća A/R aktivnost ovog tipa je i rehabilitacija zemljišta koje je degradirano ljudskim radom ili usled zagađenja koje je posledica npr. kopanja ruda, industrijskih deponija i slično.
U Republici Srbiji ovu vrstu projektnih aktivnosti moguće je realizovati u cilju oporavka slanih zemljišta u oblasti ravnica (naročito u Vojvodini) i u višim oblastima koje su podložne eroziji (Centralna Srbija). Moguća ideja za projekat je ideja JP „Srbijašume” koje je predložilo da pošumi 1 300ha zemlje u brdovitim oblastima centralne Srbije; od čega 200ha neplodne zemlje u državnom vlasništvu, 600ha u privatnom vlasništvu i 500ha izgorele zemlje. Sadašnja vegetacija je trava i nekoliko vrsta žbunja, a oblast je podložna požarima.
Prema pravilima Kjoto protokola, samo je zemlja koja je izgorela pre 1990. godine i koja je ostala bez šumskog pokrivača od tada podesna za pošumljavanje. Zato bi se morala proveriti posebna podesnost izgorelih površina. Predviđeno je da se zasadi autohtono zimzeleno (omorika, beli i crni bor) i listopadno drveće (bukva, hrast, bagrem). Rotacija bi bila na 80-100 godina, sa prvom komercijalnom proređivanjem (okresivanjem) u dvadesetoj godini. MAI bi bio oko 5-6m3/ha/god, ili 6-8t CO2/ha/god. Procenjeno je da bi projekat trebalo da da sekvestraciju oko 9 000t CO2 po godini. Troškovi pošumljavanja su prilbižno 1200 evra/ha, ali će varirati u zavisnosti od uslova lokacije. Državna subvencija na privatnom zemljištu će biti 50% troškova (sadnice će se besplatno deliti pojedinicima), i zato bi obračunati trošak za državu bio samo 600 evra/ha za privatno zemljište. Ukupni troškovi projekta bi iznosili do 1,2 miliona evra.
Potencijal sekvestracije ugljenika za ovu aktivnost je ograničen (Tabela 23 i Slika 21), kao i profitabilnosti. Međutim, karbon krediti mogu dati dodatni podsticaj za ovu aktivnost
Vrsta MAI (m³/ha/god) Gustina suvog drveta (t/m³) Sekvestracija ugljenika (tCO2/ha/god) Quercus spp.. 2 – 6 0,64 (0,38 – 0,90) 2,2 – 7,0 Pinus spp.. 2 – 7 0,49 (0,30 – 0,86) 1,8 – 6,2 Fagus silvatica 4 – 9 0,66 (0,54 – 0,84) 4,8 – 11,0 Picea abies 4 – 12 0,43 (0,37 – 0,54) 3,3 – 9,5 Robinia pseudoacacia 5 – 7 0,73 (0,54 – 0,87) 6,6 – 9,5 Pseudotsuga douglasii 10 – 17 0,47 (0,36 – 0,63) 8,8 – 14,7
Tabela 23: Potencijali sekvestracije ugljenika za odabrane vrste drveća
[pic]
Slika 21: Hipotetička kriva sekvestracije ugljenika za crni bor
Na mnogo degradiranim ili napuštenim zemljištima, alternativa bi mogla biti sadnja pionirskih vrsta poput bagrema (Robinia pseudoacacia), koji ima brži rast i može se gajiti u kraćim rotacijama (npr. 20 godina). Jednostavno struktuirana „Pionirska šuma” sa stablima jednakih godina bi dala rezultate, koji bi kasnije mogli biti obogaćeni sa još visokih vrsta tolerantnih na senku (hladovinu) ili u obliku šikara. Na ovaj način moguće je postići sekvestraciju od oko 12tCO2 po hektaru i godini (Tabela 24).
Robinia pseudoacacia Pinus nigra Srednji godišnji pripraštaj obima komercijalne građe (m3/ha/god) 5 3,6 Faktor širenja 1,88 1,5 Ukupna dendromasa (m3/ha/god) 9,4 5,4 Drvna gustina (kg/m3) 730 431 Suva težina biomase (t) 6,86 2,33 Razmera sadržanog ugljenika 0,5 0,5 Godišnje vezivanje ugljenika (tC/ha/god) 3,43 1,16 Godišnje vezivanje CO2 (tCO2/ha/god) 12,6 4,3
Tabela 24: Godišnje vezivanje CO2 bagrema i crnog bora na degradiranim lokacijama
Oporavak degradiranih zemljišta je svakako koristan sa aspekta životne sredine. Neplodna zemlja je trenutno podložna eolskoj i eroziji tla, a često se koristi i za neadekvatno odlaganje otpada.
Pošumljavanje bi moglo dovesti do smanjenja erozije tla, poboljšanja organskog sadržaja zemljišta, uravnoteženijih temperatura, povećanja količine vode u zemljištu, kao i do poboljšanja kvaliteta vazduha kroz apsorbciju čestica prašine.
Projektna aktivnost podizanja novih namenskih šuma delimično je povezana sa prethodnom, ali obuhvata i podizanje šuma na nedegradiranim lokacijama koje bi imale višenamenske funkcije. Na primer, moguće je pokušati povezivanje postojećih šuma preko koridora „divljeg biljnog i životinjskog sveta“ za potrebe očuvanja biodiverziteta, podizanje šuma u prigradskim oblastima za rekreativne svrhe, kao i podizanje novih šuma u privatnom vlasništvu što bi doprinelo ekonomskoj dobiti. Iako je ukupni potencijal za podizanje višenamenskih šuma ograničen, u smislu površina, projekte ovog tipa treba podržavati, posebno imajući u vidu njihovu višenamensku funkciju.
Značajno je napomenuti da ovakve aktivnosti rezultiraju ograničenim potencijalom sekvestracije ugljenika u kraćem vremenskom periodu (Tabela 25 i Slika 22) i ekonomski su isplative u dužem investicionom periodu (npr. najmanje 80-100 godina).
Tako je bez CERs teško sprovesti ovu vrstu projektne aktivnosti. Postoji mogućnost da i sa CERs ovakva projektna aktivnost neće biti dovoljno privlačna za potencijalne investitore. Isplativost realizacije ove vrste projektnih aktivnosti može biti povećana obezbeđivanjem dodatnih subvencija, u slučaju da se utvrdi da postoji poseban nacionalni ili regionalni interes.
Srednji godišnji priraštaj obima komercijalne građe (m3/ha/god) 4 8 Faktor širenja 1,8 1,8 Ukupna dendromasa (m3/ha/god) 7,2 14,4 Drvna gustina (kg/m3) 377 377 Suva težina biomase (t) 2,71 5,43 Razmera sadržanog ugljenika 0,5 0,5 Godišnje vezivanje ugljenika (tC/ha/god) 1,36 2,72 Godišnje vezivanje CO2 (t CO2/ha/god) 5,0 10,0
Tabela 25: Potencijal sekvestracije ugljenika omorike u 100-godišnjoj rotaciji
Primer ove vrste A/R projektne aktivnosti je podizanje šuma drveća bukve, jele i omorike. Sekvestracija ugljenika se može povećati selektivnim proređivanjem stabala.
[pic]
Slika 22: Hipotetička kriva sekvestracije ugljenika za omoriku
Svakako ovakva vrsta A/R projektne aktivnosti ima pozitivan društveni efekat, s obzirom da se kroz razvoj privatnog i/ili javnog sektora šumarstva obezbeđuje otvaranje novih radnih mesta. Pored toga, evidentan je pozitivan uticaj na životnu sredinu, poput sprečavanja erozije tla i stvaranja blatnih kližišta, ublažavanja klimatskih promena, zaštitu rečnih područja i veći biodiverzitet.
Na teritoriji Republike Srbije postoje određene inicijative i ideje za realizaciju ove vrste akivnosti u sektoru šumarstva. Za najveći broj njih nije poznato ili dokazano da su predložene površine bez šumskog pokrivača od 31.12.1989. Takođe, najčešće predloženi obimi pošumljavanja nije dovoljan da se razvije CDM projekat velikog obima, ali ih je moguće povezati i realizovati kroz Programski CDM.
Šumski zaštitni pojasevi se podižu duž puteva, reka i granica poljoprivrednih poseda i imaju zaštitnu svrhu.Podizanje zaštitnih pojaseva ima mnogostruke pozitivne društveno-ekonomske efekte i efekte po životnu sredinu. Neki od njih prikazani su u Tabeli 26.
Pozitivni Negativni Povećan prosečni prinos žita (do 35%) i maksimalni prinosi (2-3 puta veći) Smanjenje poljoprivredne površine Dedukcija isparavanja na poljoprivrednim zemljištima Zaklanjanje sunčeve svetlosti usevima u neposrednoj blizini Smanjenje brzine vetra (do 60%), i do udaljenosti od 10-15 puta od visine drveća u zavetrini i 5 puta visine drveća na strani naspram vetra Heterogena distribucija snežnog prekrivača duž zaštitnih šumskih pojaseva može da uzrokuje štete od mraza za nepokrivene useve (ako je pojas pregust) Smanjenje eolske erozije Poboljšana mikroklima (5-10% veća atmosferska vlažnost) i balans voda (oko 50% manje odliva vode, više padavina i rose) Olakšavanje reprodukcije i genetskog ukrštanja divljih životinja kroz mrežu međupovezanih bioloških koridora Poboljšana zaštita useva kroz postojanje korisnih insekata i parazita Veća rekreatvina vrednost površine Povećanje mogućnosti zaposlenja
Tabela 26:Društveno-ekonomski i efekti na životnu sredinu zaštitnih pojaseva
Vrste drveća koje bi trebalo saditi u zaštitnim šumskim pojasevima su uglavnom: izvorno čvrsto drveće poput hrasta (Quercus spp), bagrema (Robinia pseudoacacia), jasena (Fraxinus spp), gledičije (Gleditschia triacanthus), graba (Carpinus spp), oraha (Juglans regia) i slično.
Trebalo bi predvideti tri do pet, zasadnih redova sa velikim drvećem u centru i grmljem na ivicama polja. Razmak između redova bi trebalo da bude najmanje 3m, a razmak između zasada u redu ne manji od 2m za drveće u centru (maksimum 1 666 drveća/ha). Između bi trebalo zasaditi „prateće“ drveće i grmlje. Trebalo bi primenjivati snažan režim orezivanja kako bi se postigla visina i promer prečnika ispod 0,8. Ovo bi pomoglo da se smanji rizik od čupanja drveća vetrom i mogućeg lomljenja od leda. Šumski zaštitni pojas treba da se orezuje redovno (gustina od 50-70%), u cilju izbegavanja turbulencija vetra. Zaštitnim pojasevima se upravlja selektivnom sečom i orezivanjem, a ne potpunom sečom. Na ovaj način će se zaštitni šumski pokrivač održavati permanentno.
Iskustva u Nemačkoj pokazuju da bi zaštitni šumski pokrivač trebalo da bude gust pri tlu (u donjem nivou), a otvoren na visini, posebno u kupoli drveća. Stoga je neophodno održavanje donjeg nivoa grmlja. Ovim bi se obezbedila i staništa za ptice i sitne sisare.
Ovakav režim upravljanja je posebno pogodan za proizvodnju ogreva i samim tim od interesa za vlasnika privatnih i državnih zemljišta.
Značajno je pomenuti da listopadno drveće ima samo ograničenu stopu rasta. Na osnovu iskustva u severozapadnoj Bugarskoj, srednji godišnji priraštaj od 4m3/ha/god ostvaruje se zasadom šumskog zaštitnog pojasa kojim dominira hrast (konzervativni pristup) starosti od sto godina, jer srednji godišnji priraštaj hrasta kulminira obično u godinama između 100 i 120.
Prosečno godišnje vezivanje CO2 može biti oko 6,6 tCO2/ha/god. (Tabela 27 i Slika 23).
Srednji godišnji priraštaj obima komercijalne građe (m3/ha/god) 4 Faktor širenja 1,6 Ukupna dendromasa (m3/ha/god) 6,4 Drvna gustina (kg/m3) 561 Suva težina biomase (t) 3,59 Razmera sadržaja ugljenika 0,5 Godišnje vezivanje ugljenika (tC/ha/god) 1,8 Godišnje vezivanje CO2 (tCO2/ha/god) 6,6
Tabela 27: Godišnje vezivanje CO2 kod zaštitnog pojasa hrasta
[pic]
Slika 23:Hipotetička kriva sekvestracije ugljenika za hrastov zaštitni pojas (na osnovu GORCAM modela, Quercus spp., 2. klasa prinosa)
U odsustvu tačnih podataka, okvirno je procenjeno da je interna stopa povraćaja (IRR) za hrastove zaštitne pojaseve mala (2-4%), čak i sa karbon kreditima. Za odgovarajuću finansijsku i ekonomsku analizu, neophodne su informacije o prinosima za vrste drveća koje će se saditi i godišnji tok troškovi i prihoda. Takođe treba proceniti u kojoj meri je moguće obezbediti sufinansiranje kroz subvencije Vlade.
Primer ovakve projektne aktivnosti na teritoriji Republike Srbije prikazan je u Portfoliju italijanskog Ministarstva životne sredine, kopna i mora iz 2007. godine. Idejni projekat je: „Podizanje zaštitinih šumskih pojaseva na poljoprivrednim zemljištima“. Predlagač projekta je opština Kikinda. Predloženo je da se podigne 1 815km zaštitnih pojaseva širine između 7,5m i 12m, što bi iznosilo 1 831ha. Pored toga, 550ha zemljišta sa povećanim sadržajem soli, bi moglo biti pošumljeno u opštini, u cilju korišćenja u rekreativne svrhe. Ovim bi se povećala površina pod šumama na 2 381ha.
Procenjeno je da bi projekat rezultirao sekvestracijom oko 36 000t CO2e za period 2008-2018. godina.
Troškovi podizanja zaštitnih pojaseva, za prvih deset godina i ne uzimajući u obzir buduće prihode od prodaje drveta, procenjeni su na 2,38 miliona evra, odnosno 1 300evra/ha i 66evra/tCO2.
Projektna aktivnost koja podrazumeva kombinaciju zasada plantaže sa izgradnjom bioenergetske „fabrike“ (pogonske centrale) predstavlja posebnu pogodnost, s obzirom da omogućuje ostvaranje većeg broja CERs, posebno u kratkom vremenskom periodu, i smanjenje ukupne emisije.
Treba napomenuti da, prema CDM pravilima, svaka od dve projektne aktivnosti koristi sopstvenu metodologiju i ima sopstvenu potvrdu (validaciju), praćenje, itd. Pri tome, svaka komponenta mora da se povezuje sa drugom u PDD da bi se dokazala dodatnost.
Na primer, metodologija AM0036 (Pogonska centrala iz fosilnih goriva za ostacima biomase na kotlovima za grejanje) može se usvojiti za komponentu bioenergije, dok će se za A/R aktivnost morati koristiti druga metodologija.
U Tabeli 28, u nastavku, prikazane su procenjene investicije.
Aktivnost Procenjene investicije (evra) Naknada gasova sa efektom staklene bašte (tCO2)(2009-19) Troškovi umanjenja po tCO2* Pošumljavanje 1 250 000 39 000 32,1 Grejni kotao 310 000 7 000 44,2 CHP postrojenje 4 500 000 121 000 37,2 Ukupno 6 060 000 167 000 36,3
* pod pretpostavkom da nema drugih prihoda
Tabela 28: Procene investicija
Profitabilnost investicije u kombinovano postrojenje za proizvodnju toplote i energije će zavisiti od cene eko-struje, kao i od cene drveta. Ipak, kombinovano pošumljavanje i proizvodnja bioenergije su svakako opcija koja ima potencijala u Republici Srbiji i trebalo bi je detaljnije ispitati.
Sprovođenje CDM projekata u Republici Srbiji u sektoru šumarstva u vidu velikih A/R CDM projektnih aktivnosti je teško moguće, pre svega zbog strukture vlasništva, odnosno uzimajući u obzir da je gotovo nemoguće identifikovati dovoljno velike površine za jednu veliku A/R CDM projektnu aktivnost.
Programski CDM povećava mogućnost realizacije CDM u sektoru šumarstva na teritoriji Republike Srbije. Ovo naročito uzimajući u obzir da se Programski CDM može pripremiti kako za velike, tako i za male A/R aktivnosti.
Program aktivnosti mora biti koordiniran od strane određene institucije ili tela.
Koordinaciono/upravno telo priprema „Nacrt obrasca dokumenta Programa aktivnosti za projektne aktivnosti pošumljavanja i ponovnog pošumljavanja“ (CDM-POA-DD-AR) i „Nacrt dokumenta CDM programa aktivnosti” (CDM-CPA-DD-AR) koji je specifičan za svaki predloženi Programski CDM. Posle prve projektne aktivnosti (CPA), svaka sledeća koja se dodaje u Programski CDM mora da dostavi kompletan CDM-CPA-DD-AR.
Pri tome, svi projekti u okviru određenog Programskog CDM moraju primenjivati istu odobrenu metodologiju osnovnog scenarija i praćenja, uključujući jednu vrstu tehnologije ili set međupovezanih mera u istoj vrsti postrojenja/instalaciji/zemljištu.
Osim toga, koordinaciono/upravno telo mora da uspostavi i sprovede pravila za postupanje i upravljanje. To mora da obuhvati sistem vođenja evidencija za svaku projektnu aktivnost i sistem/procedure za izbegavanje dvostrukog brojanja.
Kooridnaciono/upravno telo će, takođe, dobijati pisma odobrenja.
U slučaju Republike Srbije, Vlada ili javna preduzeća u sektoru šumarstva mogu imati ovu ulogu.
Veliku mogućnost za sprovođenje Programskog CDM u Republici Srbiji ima projektna aktivnost koja podrazumeva pošumljavanje napuštenog poljoprivrednih zemljišta. Realizacija se može započeti sa zainteresovanim udruženjima zemljoradnika ili sa nekim većim pojedinačnim zemljoradnicima u određenoj oblasti. Drugi zemljoradnici/okruzi/regioni mogu da se pridruže programu kasnije, kada već budu postojala pozitivna iskustva. Cilj bi mogao biti godišnje pošumljavanje 10000ha poljoprivrednog zemljišta.
Slično sprovođenje Programskog CDM koji će uključiti aktivnosti na pošumljavanju degradiranog zemljišta može biti od značajnog nacionalnog interesa za Republiku Srbiju.
Uzimajući u obzir da je prema programskim politikama u sektoru šumarstva predviđeno godišnje pošumljavanje od 9 000ha, a da je u proteklih deset godina pošumljeno manje od 2 000ha, realizacija Programskog CDM mogla bi značajno doprineti ostvarenju nacionalnih politika u sektoru šumarstva.
Ovo naročito uzimajući u obzir da utvrđeni okvir u najvećoj meri nije ostvaren usled nedostatka finansijskih sredstava, što bi u velikoj meri moglo biti prevaziđeno dodatnim sredstvima dobijenim kroz karbon kredite.
I dok FMP kaže da je meta programske politike da pošumi godišnje 9000ha, u poslednjih 10 godina je manje od 2 000ha bilo pošumljeno i sve preko trenutnog pošumljavanja bi se moglo smatrati dodatim.
Realizacija A/R CDM projektnih aktivnosti ekonomski je isplativa ukoliko stvara približno 200 000t CO2 za period 2008-2012. godine (ili oko 50 000tCO2 godišnje za Kjoto period 2009-2012. godine).
Pretpostavljajući stopu rasta od 10t CO2/ha/god, površina zahvaćena projektom treba da bude približno 4 000ha.
U ovom smislu, najveći potencijal za razvoj A/R CDM projektnih aktivnosti u Republici Srbiji je na privatnom zemljištu. S druge strane na državnom zemljištu lakše je i brže pokrenuti i realizovati projekte.
Izazovi za realizaciju CDM projekata u Republici Srbiji su male površine poseda pa je teško identifikovati dovoljno povezanih zemljišta za sprovođenje A/R projektnih aktivnosti.
Dostupnost zemljišta će biti glavni ograničavajući faktor, s obzirom da se javlja istovremena zainteresovanost za različito korišćenje istog zemljišta.
Veliki problem može biti i nedostatak popisa vlasnika zemljišta (katastra), organizaciona pitanja (podrška od strane udruženja zemljoradnika) i ograničeno poznavanje i svest o mehanizmu čistog razvoja.
Moguće rešenje za Republiku Srbiju mogao bi biti Programski CDM, i to kroz pošumljavanje napuštenog poljoprivrednog i degradiranog zemljišta.
VIII. OKVIR PREDLOGA MERA ZA EFIKASNIJE SPROVOĐENjE CDM PROJEKATA
8.1. Ciljevi
Navedena iskustva, analize i studije slučajeva pokazuju da prihod od sertifikovanog smanjenja emisije ima ključnu ulogu u poboljšanju projektne ekonomije i profitabilnosti projekta.
Drugo važno zapažanje je da se ekonomska isplativost projekta poboljšava povećanjem cene sertifkovanog smanjenja emisije. Sertifikovano smanjenje emisija klasifikuje se kao tržišna roba, čija proizvodnja počinje operativnim pokretanjem projekta. U okviru postojećih CDM praksi na tržištu, predlagači projekata svoje sertifikate mogu prodavati u različitim fazama projektnog razvoja.
Mada ova zapažanja mogu izgledati suvišno, ona su ključna u izradi konkretnih mera za maksimalno iskorišćenje CDM.
Što se tiče konkretnih predlagača projekata u slučaju projekata za sakupljanje i korišćenje deponijskog gasa potencijalni predlagači u Republici Srbiji mogle bi biti opštine ili komunalna preduzeća koja upravljaju deponijama.
Kada je reč o projektima za korišćenje biomase potencijalni predlagači projekata su individualni poljoprivrednici ili velika poljoprivredna gazdinstva, u saradnji sa gradskim toplanama odnosno JP ,,Elektroprivreda Srbije“. U slučaju projekata za biogas, to bi trebalo da budu velike farme.
Konsultacije, tokom izrade Strategije, sa predstavnicima relevantnih institucija Vlade i drugim zainteresovanim stranama, pokazale su da većina potencijalnih predlagača, a pre svega opština, nema dovoljno sredstava da razvija ovakve projekte. Razlozi za ovo su sa jedne strane, ograničenost budžeta kojima opštine raspolažu, te nisu u mogućnosti da podrže razvoj novih projekata. Takođe, opštine u Republici Srbiji imaju ograničen pristup međunarodnim razvojnim fondovima. Istovremeno, čini se da srpski bankarski sistem do sada nije bio preterano spreman da podrži inovativne projekte.
Istovremeno, proces izrade Strategije ukazao je i na nedovoljnu informisanost i znanje o mogućnostima i uslovima identifikacije i sprovođenja CDM projekata među zainteresovanim stranama i potencijalnim korisnicima istih.
Ovakva situacija može nepovoljno uticati na maksimalno iskorišćenje finansijskih pogodnosti koje razvoj i sprovođenje CDM projekata nosi sa sobom.
Uz proaktivni pristup i uz obezbeđivanje odgovarajućih finansijskih sredstava, srpska Vlada može pomoći sproveđenje CDM projekata, kroz pružanje logističke (administrativne i u pogledu jačanja kapaciteta) i finansijske podrške.
Pri tome ne treba zaboraviti da su aktivnosti u okviru mehanizma čistog razvoja isključivo aktivnosti na dobrovoljnoj bazi. CDM projekti se mogu razvijati samo na individualnu inicijativu predlagača, a ne na inicijativu Vlade.
Uloga Vlade je u obezbeđivanju neophodne institucionalne i zakonodavne strukture za odobravanje projekata na nacionalnom nivou. Vlada može, eventualno, kreirati administrativnu i finansijsku podršku za specifične tipove CDM projekata za koje se i kada se utvrdi da su od nacionalnog interesa.
Cilj ovog dela Strategije je da obezbedi smernice i peporuke za utvrđivanje konkretnih mera za efikasnije sprovođenje CDM projekata na nacionalnom nivou, naročito kada budu utvrđeni CDM projekti od nacionalnog interesa. One će obuhvatiti administartivne, finansijske i preporuke za jačanje kapaciteta na nacionalnom nivou. Svakako smernice i preporuke date u ovoj Strategiji ne mogu se smatrati obavezujućim ni za jednu stranu, kako za predlagače tako ni za Vladu Republike Srbije.
8.2. Administrativna podrška
Administrativna podrška sprovođenju CDM projekata u velikoj meri se ostvaruje, s obzirom da je Nacionalno telo za sprovođenje projekata mehanizma čistog razvoja Kjoto protokola (DNA) uspostavljeno i operativno od novembra 2008. godine. Značajno je i da je procedura odobrenja CDM projekta jednostavna i ne zahteva dodatne troškove, čime su smanjeni rizici koji se tiču odobravanja projekata.
U cilju pružanja informacija o potencijalnim CDM projektima, statusu podnetih projekata, kao i informacija u vezi sa procedurom i kriterijumima za izdavanje Pisma podrške, DNA je u saradnji sa Ministarstvom životne sredine, kopna i mora Republike Italije, izradio internet stranicu: www.ekoplan.gov.rs/DNA.
Dalja administrativna podrška mogla bi biti ostvarena postavljanjem dodatnih relevantnih informacija o CDM konsultantima, kupcima sertifikata i dobavljačima tehnologija koji su zainteresovani za rad na srpskom CDM tržištu. Pomenuta lista trebalo bi da sadrži i detaljne informacije o tome šta koji od pomenutih pružalaca usluga može ponuditi.
Na ovaj način bi srpski predlagači projekata i CDM kupci imali jasnu i vremenski realnu sliku o stanju na CDM tržištu u Srbiji.
8.3. Izgradnja kapaciteta
U pogledu jačanja kapaciteta neophodno je dalje jačanje institucionalnih kapaciteta za sprovođenje CDM projekata u sva tri sektora odnosno sektoru upravljanja otpadom, poljoprivrede i šumarstva.
Takođe, nastavak organizovanja seminara koji bi bili orijentisani na potencijalne projektne vlasnike i predlagače, kao i opštih CDM seminara u različitim regionima Republike Srbije, mogla bi pomoći podizanju svesti o CDM među potencijalnim predlagačima projekata.
8.4. Finansijska podrška
Ostvarenje finansijske podrške direktno zavisi od raspoloživih finasijskih sredstava u budžetu Vlade Republike Srbije. U slučaju da postoji finansijska mogućnost, Vlada Republike Srbije bi mogla izdvojiti određena sredstva za podršku razvoja CDM projekata.
Korišćenjem srpskog državnog budžeta za potrebe finansijskog poravnanja, Vlada bi mogla pomoći predlagačima projekata da ostvare bolju cenu sertifikovanih jedinica. Ovim bi se maksimalno uvećao prihod od CDM projekata u Republici Srbiji. Postoje dva modela rotacije sredstava i to:
Fond za podršku manipulativnih troškova CDM projekta
Primera radi, 1. decembra 2008. godine, procenjeni manipulativni troškovi (izrada projektnog dokumenta, validacija i registracija) za CDM projekat, su iznosili između 50 000 i 100 000 evra, u zavisnosti od vrste i veličine projekta.
Ovo predstavlja veliku početnu investiciju i nema mnogo predlagača koji su u mogućnosti da snose ove početne troškove.
Kako je opisano u uvodnom delu Strategije, neki kupci i konsultanti nude pokrivanje taksi na početku izrade projekta uz potpisivanje Ugovora o kupoprodaji smanjenja emisije ili za deo sertifikata o smanjenju emisije.
Međutim, srpska Vlada predlagačima projekata koji žele da zadrže punu kontrolu nad svojim projektima mogla bi ponuditi, u slučaju da za to postoje odgovarajući fondovi, pokrivanje početnih troškova za određeni broj izvodljivih CDM projekata.
Za te potrebe Vlada bi trebala da utvrdi obrtni fond od 500 000 evra.
Pomenuti fond može biti utvrđen i u okviru nacionalnog Fonda za zaštitu životne sredine, Fonda za razvoj ili neke druge Vladine agencije koja ima iskustvo u upravljanju finansijama.
Kao pilot transakciju, Fond može uputiti javni poziv za dostavljanje CDM ideja i može odabrati pet najperspektivnijih projekata. Istovremeno Fond će uputiti javni poziv za konsultante koji bi pružali usluge u oblasti CDM konsaltinga za pet odabranih projekata.
Otvorenim ponuđačkim procesom može se izvršiti selekcija Operativnog tela.
Nakon registracije projekata kao CDM projekata, predlagači će Vladi otplatiti iznos koji su primili na ime podrške za manipulativne troškove, i taj novac se može upotrebiti za novu grupu CDM projekata.
Ovakvom šemom se predlagačima projekata omogućava bolja pozicija u pregovorima sa potencijalnim kupcima sertifikata o smanjenju emisije, jer bi se vodili u kasnijoj fazi realizacije projekta.
Ova šema je primenjiva samo na one projekte koji sami po sebi mogu osigurati projektnu investiciju.
b) Podrška projektnoj investiciji
U slučaju projekata kojima treba podrška kako bi uspeli da zatvore finansijsku konstrukciju, trebalo bi utvrditi i veći fond od nekoliko miliona evra kako bi pružila podršku troškovima investicija za određene potencijalne CDM projekte.
Selekcija projekata bi se vršila na osnovu njihove „sertifikacione efikasnosti”, tj. prioritet bi se davao projektima u kojima prihod od sertifikata predstavlja veći deo prihoda od projekta (uzimajući u obzir druge brojne faktore).
Po registraciji projekta i na početku generisanja smanjenja emisije, predlagači bi vršili povraćaj sredstava dobijenih iz pomenutog fonda, a Vlada bi ih ponovo ulagala u naredne CDM projekte.
Kada je u pitanju sektor šumarstva preporučuje se izrada studija isplativosti, odnosno studija koje bi detaljnije analaizirale odnos troškova i dobiti.
IX.MOGUĆNOSTI U POST-KJOTO PERIODU
Osnovne odredbe i pravila u okviru mehanizma čistog razvoja ukazuju na dugoročni karakter ovog mehanizma Kjoto protokola. Prema postojećim pravilima dužina trajanja svakog pojedinačnog CDM projekta je najmanje sedam, a najviše dvadeset jednu godinu, odnosno i do šezdeset za projekte u sektoru šumarstva.
Uzimajući ovo u obzir očigledno je da sprovođenje projekata mehanizma čistog razvoja značajno premašuje dužinu trajanja prvog obavezujućeg ili Kjoto perioda. Zato je u definisanje mera i mogućnosti za sprovođenje ove vrste projekata na nacionalnom nivou značajno uključiti i one koje se odnose na period posle 2012. godine.
Ovo je razlog što su u Strategiju, koja se prevashodno odnosi na period do kraja 2012. godine, uključene i određene smernice za ostvarenje smanjenja emisija za period posle 2012. godine.
Pregovarački proces pod Okvirnom konvencijom UN o promeni klime za utvrđivanje obaveza i aktivnosti u periodu posle 2012. godine trebao je biti završen Konferencijom država članica Konvencije i Protokola, održanom u Kopenhagenu, Danska u periodu od 7-18. decembra 2009. godine. Cilj završetka pregovora bio je usvajanje novog pravno obavezujućeg dokumanta na međunarodnom nivu. Konferencija je završena donošenjem političke deklaracije, pod nazivom Kopenhagenški dogovor, kojom su pozvane države članice da, na dobrovoljnoj osnovi, podnesu nacionalne kvantifikacije smanjenja emisija odnosno akcije mitigacije. Ovako dostavljene informacije neće imati pravno obavezujući karakter.
Konferencija u Kopenhagenu potvrdila je da će se sprovođenje fleksibilnih mehanizama utvrđenih Kjoto protokolom nastaviti i posle 2012. godine.
Odluke Konferencije u Kopenhagenu, od značja za sprovođenje CDM, zanovane su na pojednostavljenju procedura i povećanju fleksibilnosti i transparentnosti procesa.
U smislu vrsta projektnih aktivnosti koje je moguće realizovati kao CDM projekte u Kjoto, u post-Kjoto periodu biti povećane.
Uključeni su predlozi da se u CDM projektne aktivnosti uključe i one koje se odnose na hvatanje i skladištenje ugljenika, kao i pojednostavljenje modaliteta za potvrđivanje dodatnosti specifičnih vrsta projekata i utvrđivanje standardizovanih osnovnih scenarija. Utvrđivanje zajedničkih osnovnih scenarija za više projekata i sektorski pristup su još neke od ideja koje se tiču CDM.
Pored toga, u sektoru šumarstva očekivan je značajan napredak i pozitivan pomak u mogućnostima za sprovođenje CDM projekata. Rezultati Konferencije, odnosno relevantne odluke koje se tiču ovog sektora, pokazuje da su tvorci međunarodne politike počeli da prihvataju bitnu ulogu koje šume imaju u borbi protiv klimatskih promena, uključujući i značaj zaustavljanja seče (krčenja) i degradacije šuma.
Aktivnosti koje podrazumevaju sprečavanje/izbegavanje krčenja i degradacije šuma naći će se u spisku mogućih CDM projektnih aktivnosti u periodu posle 2012. godine. Izbegavanje krčenja šuma, kao potencijalna CDM projektna aktivnost, je prevashodno od značaja za zemlje u tropskom regionu, ali mogući tip projekta u Republici Srbiji bila bi prevencija šumskih požara.
Ovo naročito uzimajući u obzir da postoji rizik na nacionalnom nivou za povećanje učestalosti šumskih požara i površina pod šumama zahvaćenih požarima, usled očekivanog globalnog zagrevanja. Ovo potvrđuje i činjenica da je na teritoriji Republike Srbije, tokom 2007. godine, 33 229ha šuma izgorelo, što je najveća ikada zabeležena vrednost.
Pored samog CDM, postoje predlozi za utvrđivanje još jednog mehanizma trgovine, tzv. NAMA (nacionalne mere za ublažavanje klimatskih promena u skladu sa mogućnostima). Ideja je da realizacija NAMA ima programski pristup u okviru kog će određene mere ublažavanja biti sprovođene. Rezultat sprovođenja bio bi ostvarenje kredita smanjenja emisija.
Pomenute izmene ne bi trebale da imaju negativan uticaj na razvoj i sprovođenje CDM u Republici Srbiji, odnosno na predloge za identifikaciju, mogućnosti i mere za efikasnije sprovođenje CDM date u prethodnim poglavljima Strategije.
Šta više, očekivana reforma CDM posebno mere za poboljšanje regionalne raspoređenosti ove vrste projekata mogu doprineti mogućnostima i značaju za razvoj CDM projekata u Republici Srbiji i omogućiti lakši pristup srpskim predlagačima projekata globalnom tržištu emisijama.
Značajno je navesti i da pregovarački proces ukazuje da će broj šema trgovine emisijama biti povećan, uključujući šemu trgovine Evropske unije, SAD, Australije, Novog Zelanda i Japan.
Ove šeme trgovine emisijama biće u post-Kjoto periodu veliki generatori zahteva za sertifikovanim smanjenjima emisija.
U tom smislu Republika Srbija bi trebala da period do 2012. godine iskoristi, svakako, i kao priliku za podizanje znanja i iskustava, a kako bi mogla da nastavi sa aktivnim učešćem trgovini emisijama na globalnom nivou.
Određena bojazan o opravdanosti sprovođenja CDM projekata u Republici Srbiji kod predlagača projekata, kao i same Vlade Republike Srbije može postojati uzimajući u obzir potencijalnu mogućnost preuzimanja kvantifikovanih obaveza smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte. S obzirom na strateški cilj Republike Srbije pristupanja Evropskoj uniji, očekivano je da će i Republika Srbija morati da preuzme određene kvantifikovane obaveze, ako ne pre, ono u trenutku pristupanja EU.
Preuzimanje kvantifikovanih obaveza smanjenja značilo bi i promenu statusa Republike Srbije pod Okvirnom konvencijom UN o promeni klime, čime bi joj postala dostupna dva preostala, ali ne i mehanizam čistog razvoja. Tako se postavlja pitanje kakav će biti status CDM projekata u slučaju preuzimanja kvantifikovanih obaveza i prelaska na listu industrijski razvijenih, odnosno zemalja sa ekonomijom u tranziciji. Trenutno konkretan i kompletan odgovor na ovo pitanje ne postoji.
Ono što je sa ovog aspekta značajno je da je jasno da će neke zemlje domaćini CDM projekata u prvom obavezujućem periodu (kao što su Republika Koreja i Singapur) prihvatiti kvantifikovanu obavezu smanjenja emisija. Iako, konkretna odluka nije donešena očekivano je da će zemlje koje su započele sprovođenje konkretnih CDM projekata moći sa istim i da nastave, kao i da postojeći projekti neće ni na koji način uticati na definisanje kvantifikovanih obaveza tih zemalja na globalnom nivou.
Sličan pristup bio je utvrđen i na nivou EU za nove zemlje članice u prvom obavezujućem periodu, a nakon njihovog uključivanja u šemu trgovine emisijama na nivou EU (EU ETS). Drugim rečima, sprovođenje započetih CDM projekata nastavljeno je i nakon uključivanja u ovu šemu trgovine.
Kako bi se izbeglo duplo računanje, svaka od ovih zemalja dobila je dodatnu količinu jedinica smanjenja, na nivou EU, u sopstvenom nacionalnom planu raspodele. Ovde je značajno da ovo važi za JI i CDM projekte koji su već započeli sa generisanjem smanjenja emisija pre ulaska države u EU šemu trgovine. Određeni problemi mogu se javiti kod novo-razvijenih, odnosno projekata koji nisu započeli generisanje smanjenja pre uključivanja. Očekivan je sličan pristup i za projekte koji će nastaviti sprovođenje u post-Kjoto periodu, a na nivou EU.
Uzimajući sve prethodno navedeno u obzir očigledno je da započinjanje sprovođenja CDM projektnih aktivnosti, odnosno generisanje smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte na teritoriji Republike Srbije, pre članstva u EU, ne može ugroziti interese Republike Srbije.
X. ZAKLjUČNA RAZMATRANjA
Projekat „Razvoj Nacionalne strategije za uključivanje Republike Srbije u mehanizam čistog razvoja Kjoto protokola“, čija je realizacija ostvarena uz finansijsku pomoć Vlade Kraljevine Norveške, predstavlja zalaganje Vlade Republike Srbije u pravcu izgradnje i jačanja kapaciteta države za efikasnu implementaciju Kjoto protokola.
Projekat obuhvata sektore upravljanja otpadom, poljoprivrede i šumarstva i identifikovao je mogućnosti za sprovođenje projekata mehanizma čistog razvoja u ovim sektorima, u kratkoročnom i dugoročnom vremenskom periodu.
Izrada „Nacionalne strategije za uključivanje Republike Srbije u mehanizam čistog razvoja Kjoto protokola za sektore upravljanja otpadom, poljoprivrede i šumarstva“, koja je deo navedenog Projekta, poverena je Ministarstvu nadležnom za poslove životne sredine. S obzirom na sektore uključene u Strategiju, kao i nadležnosti pojedinih ministarstava Vlade Republike Srbije, Projekat je realizovan u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije.
U izradi Strategije korišćeni su i rezultati projekta „Izgradnja kapaciteta u oblasti klimatskih promena među zainteresovanim stranama u Srbiji“. Ovaj projekat je, uz finansijsku pomoć Vlade Kraljevine Norveške, realizovao Regionalni centar za životnu sredinu.
Opšti cilj projekta je izgradnja kapaciteta i podizanje svesti zainteresovanih strana o mehanizmu čistog razvoja.
Pojedinačni ciljevi su identifikacija potencijalnih projekata i finansijskih mogućnosti za sprovođenje istih u okviru ovog mehanizma Kjoto protokola.
XI. ZAVRŠNI DEO
Ovu strategiju objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
———————–287
204
70
68
58
58
51
34
15
14
9
7
5
1
217794311
71750613
116257562
38784415
11119120
12362969
41150883
48447946
8926974
2985846
650
13974345
1192900
13451264
3369322
13451264
3369322
688602
597584
5336
688602
597584
5336
86352009
1003
1029
2236
Hvatanje CO2
PFC
Biogorivo
SF6
Stvaranje fosilnog goriva visoke efikasnosti
Saobraćaj
Fugative
Pošumljavanje/Obnova šuma
Zamena sirovog materijala
HFC
N2O
Stvaranje električne energije (prirodan gas)
Zamena goriva
Energetska efikasnost
Biomasa
Smanjenje metana
Deponijski gas
Obnovljiva energija
Argentina
4%
Meksiko
9%
Brazil
15%
Kina
22%
Ostali
43%
Čile
7%
7
5
1
217794311
71750613
116257562
38784415
11119120
12362969
41150883
48447946
86352009
8926974
2985846
13974345
1192900
5336
597584
688602
3369322
13451264
1192900
13974345
2985846
8926974
86352009
48447946
41150883
12362969
11119120
38784415
116257562
71750613
217794311
1
5
7
9
14
15
34
51
58
58
68
70
204
287
650
1003
1029
2236
Hvatanje CO2
PFC
Biogorivo
SF6
Stvaranje fosilnog goriva visoke efikasnosti
Saobraćaj
Fugative
Pošumljavanje/obnova šuma
Zamena sirovog materijala
HFC
N2O
Prizvodnja energije (pripodni gas)
Zamena goriva
Energetska efikasnost
Biomasa
Smanjenje metana
Deponijski gas
Obnovljiva energija
Obovljiva energija
Deponijski gas
Smanjenje metana
Biomasa
Energetska efikasnost
Zamena goriva
Proizvodnja energije (prirodni gas)
N2O
HFC
Zamena sirivog materijala
Pošumljavanje/Obnova šuma
Fugative
Saobraćaj
Stvaranje fosilnog goriva visoke efikasnosti
SF6
Biogas
PFC
Hvatanje CO2
2236
1029
1003
650
287
204
70
68
58
58
51
34
15
14
9
53%
Indija
14%
Brazil
11%
Kina
5%
Malezija
3%
Tajland
2%
Indonezija
2%
Čile
10%
Ostali
90 – 95
Preko 95
75 – 85
85 – 90
Manje od 75
Filipini
15%
Brazil
20%
Meksiko
47%
Čile
3%
Tajland
3%
Ostali
6%
Indija
3%
Kina
3%
0
20000
40000
60000
80000
100000
120000
1955-
60
1961-
65
1966-
70
1971-
75
1976-
80
1981-
85
1986-
90
1991-
95
1995-
00
2001-
06
Period
Hektari
Vojvodina
Kosovo
Ukupno
Centralna Srbija
Površina (ha)
4140
1170
90
270
270
1890
270
900
Pošumljavanje zemljišta lošeg kvaliteta
Pošumljavanje erozivnog zemljišta
Zaštitni pojasevi duž puteva
Zaštitne šume (kvalitet vazduha)
Zaštitni pojasevi oko farmi
Zaštitne šume oko vodenih površina
Rehabilitacija smetlišta
Pridradske šume
Area (ha)
1456400
64%
621200
28%
174800
8%
Visoke prirodne sastojine
Sastojine šikara
Veštački podignute sastojine
40%
52%
8%
Šume u državnom vlasništvu
Šume u privatnom vlasništvu
Ostalo
Prvi obavezujući Kjoto period
)
koja se odnosi na međugodišnju
varijabinost
Kriva rasta
MAI-kreditiranje do srednje zalihe ugljenika
U biomasi
Srednje vreme zalihe karbona
Drveće [MgC/ha]
Kratkoročni produkti [MgC/ha]
Short-lived products [MgC/ha]
Deponija [MgC/ha]
Energija za produkte [MgC/ha]
Raseljena fos.goriva[MgC/ha]
Ukupni ugljenik [tC/ha]
Vreme [godine]
80
70
60
50
40
30
20
10
0
400
350
300
250
200
150
100
50
0
Prvi obavezujući Kjoto period
Kriva rasta koja se odnosi na međugodišnju varijabilnosz
MAI-kreditiranje do srednje zalihe ugljenika
Srednje vreme zaliha karbona
u biomasi
Drveće [MgC/ha]
Dugoročni produkti [MgC/ha]
Kartkoročni produkti [MgC/ha]
Deponija [MgC/ha]
Energija za proizvode [MgC/ha]
Raseljena fos.goriva [MgC/ha]
Ukupni ugljenik [tC/ha]
Vreme [godine]
100
90
80
70
60
50
40
30
20
10
0
250
200
150
100
50
0
Prvi obavezujući Kjoto period
Kriva rasta koja se odnosi na
međugodišnju varijabilnost
MAI-kreditiranje do srednje zalihe ugljenika
Srednje vreme zaliha karbona
u biomasi
Drveće [MgC/ha]
Dugoročni produkti [MgC/ha]
Kratkoročni produkti [MgC/ha]
Deponija [MgC/ha]
Energija za produkte [MgC/ha]
Raseljena fos.goriva MgC/ha]
Ukupni ugljenik [tC/ha]
Vreme [godine]
140
130
120
110
100
90
80
70
60
50
40
30
20
10
0
350
300
250
200
150
100
50
0
0
50
100
150
200
250
0
10
20
30
40
50
60
70
80
90
100
110
120
130
140
Vreme [godine]
Ukupni ugljenik [tC/ha]
Raseljena fos.goriva[MgC/ha]
Energija za produkte[MgC/ha]
Deponija [MgC/ha]
Kratkoročni produkti[MgC/ha]
Dugoročni produkti[MgC/ha]
Drveće [ [MgC/ha]
Srednje vreme zaliha ugljenika
u biomasi
MAI-kreditiranje do srednje
zalihe ugljenika
Kriva rasta koja se odnosi na
međugodišnju varijabilnost
Prvi obavezujući Kjoto period