NACIONALNA STRATEGIJA
PRIVREDNOG RAZVOJA REPUBLIKE SRBIJE
OD 2006. DO 2012. GODINE
1. UVOD
1.1. Ciljevi
Nacionalna strategija privrednog razvoja Republike Srbije od 2006. do 2012. godine (u daljem tekstu: Nacionalna strategija) predstavlja prvi razvojni dokument koji na konzistentan i celovit način definiše osnovne razvojne prioritete zemlje i načine njihovog ostvarivanja u narednim godinama.
Nacionalna strategija definiše osnovne ciljeve i pravce razvoja na putu ka modernom društvu, razvijenoj ekonomiji i većem kvalitetu života svih građana. To je istovremeno put pridruživanja i priključivanja Evropskoj uniji (u daljem tekstu: EU) na kome će Republika Srbija aktivirati sve svoje ljudske, materijalne, prirodne i geostrateške potencijale, ubrzati reformske procese i afirmisati novu ulogu države.
Nacionalna strategija svoje uporište nalazi u poštovanju ključnih principa na kojima se danas zasniva svaki uspešan privredni i društveni razvoj.
Efikasna tržišna privreda usmerena na porast blagostanja svih građana moguća je samo u uslovima pune demokratizacije društva koja se zasniva na snažnim državnim i društvenim institucijama i vladavini prava.
Neprestano podizanje konkurentnosti srpske privrede je bitna pretpostavka ostvarivanja razvojnih ciljeva i punog korišćenja prednosti koje nudi članstvo u EU.
Privatna svojina je najefikasniji oblik svojine. Zato proces privatizacije treba što pre završiti i rešiti pitanja denacionalizacije i privatne svojine na zemlji i drugim nepokretnostima.
Konkurencija je glavna poluga tržišne privrede. Zadatak je države da u interesu građana izgradi efikasnije institucije tržišne privrede i odlučno se suprotstavi svim oblicima monopolskog i drugog privilegovanog položaja što podrazumeva i uvođenje tržiših kriterijuma i javno-privatnog partnerstva u infrastrukturne delatnosti koje su kičma svake moderne privrede.
Republika Srbija glavnu dugoročnu konkurentsku prednost ima u znanju što će iskoristiti, kroz reformu obrazovanja, većim naglaskom na istraživanje i primenu inovacija kao i bržim razvojem novih informacionih i komunikacionih tehnologija.
Nova, kvalitetna i dobro plaćena radna mesta su jedan od najvažnijih ciljeva Nacionalne strategije.
Strane direktne investicije (u daljem tekstu: SDI) moraju biti u centru pažnje Nacionalne strategije jer pored svežeg kapitala omogućuju otvaranje novih radnih mesta, uvode modernu tehnologiju, efikasan menadžment i novu korporativnu kulturu.
Mala i srednja preduzeća, kao samostalni učesnici na tržištu, ili kao kooperanti velikih sistema, bitan su oslonac bržeg razvoja privrede i novog zapošljavanja.
Nacionalna strategija posvećuje punu pažnju ravnomernom regionalnom razvoju Republike Srbije.
Nacionalna strategija povezuje brojne razvojne dokumente koje je Vlada usvojila, počevši od „Programa reformi Republike Srbije” 2001. godine, pa sve do Nacionalne strategije Srbije za pristupanje SCG Evropskoj uniji, uključujući više od dvadeset sektorskih strategija.
Republici Srbiji je danas ovakav razvojni dokument neophodan, kako bi se jasno sagledali putevi ostvarivanja osnovnog cilja, a to je povećanje standarda svih građana i dinamičan i održiv privredni razvoj.
Operacionalizacija ovog cilja podrazumeva:
-visoku godišnju stopu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP);
-smanjenje nezaposlenosti;
-povećanje međunarodne konkurentnosti.
Nacionalna strategija neophodna je zbog čvrste demokratske i proevropske orijentacije Republike Srbije, kako bi se, jednim jasnim i argumentovanim pristupom, pokazalo da raspolažemo sopstvenim planom priključenja EU, koji uvažava evropske standarde i istovremeno nacionalno afirmiše i aktivira razvojne potencijale Republike Srbije.
Novi demokratski procesi i puna reintegracija Republike Srbije u međunarodnu zajednicu i otvaranje privrede prema svetskom tržištu, kao i brz početak sprovođenja tržišnih reformi omogućio je u periodu 2001-2005. godine značajne razvojne rezultate: prosečnu godišnju stopu privrednog rasta za 5,2%, porast prosečnih neto zarada na 210 evra, konsolidaciju finansijskog sistema i postepeno smanjenje javne potrošnje, privatizaciju – koja je počela da daje pozitivne rezultate kroz povećanje proizvodnje i izvoza.
Međutim, svi ti nesporno pozitivni rezultati ne mogu da prikriju dve bitne činjenice:
Prvo, još uvek, veoma nisku startnu razvojnu poziciju Republike Srbije:
-nizak BDP po stanovniku od oko 3.525 USD;
-visok procenat siromašnih (10-20%);
-visoku stopu nezaposlenosti (preko 20%);
-veoma nepovoljan položaj zemlje u pogledu međunarodne konkurentnosti (87-mo mesto na svetskoj rang listi);
-naglašene unutrašnje i spoljne makroekonomske neravnoteže (visoka inflacija i veliki platni deficit);
-izrazite regionalne neravnomernosti (1:7 prema evropskim standardima).
Drugo, nedoslednost u sprovođenju reformskih i tranzicionih procesa. Iz socijalnih i političkih razloga Republika Srbija nije uspela u dovoljnoj meri da sledi put uspešnih zemalja u tranziciji i da sprovede dva osnovna strateška cilja: bezrezervna podrška što bržem razvoju novog privatnog sektora i istovremeno, efikasno restrukturiranje i gašenje starih bezperspektivnih delatnosti uz prihvatljiva ekonomska i socijalna rešenja.
Zato Republika Srbija svoju Nacionalnu strategiju privrednog razvoja mora da podredi realizaciji upravo prethodnim strateškim zadacima, kako bi u narednim godinama izvršila snažan razvojni proboj, povećala nivo razvijenosti, smanjila nezaposlenost i povećala standard građana.
Ostvarivanje ambicioznih ciljeva u Nacionalnoj strategiji povezano je sa velikim ekonomskim rizicima, pre svega, u privlačenju stranih direktnih investicija i aktiviranju domaće štednje, dinamičkog rasta izvoza i postepenog realnog smanjivanja svih oblika potrošnje, posebno javne, u BDP. Radi se o vrlo ozbiljnim zadacima koji zahtevaju puni politički i društveni konsenzus Vlade, poslodavaca i sindikata i svih drugih učesnika; sprovođenje Nacionalne strategije treba da predstavlja prvorazredni nacionalni prioritet.
Ovo utoliko pre, što se Republika Srbija u pogledu razvojnog i reformskog procesa nalazi u svojevrsnoj „tranziciji tranzicije”.
Prvo, sa stanovišta globalnih razvojnih trendova i procesa, Republika Srbija sa oko 3.525 USD BDP po stanovniku izlazi iz niže razvojne faze koju, pored ostalog, karakteriše dominacija sirovina i poluproizvoda u strukturi izvoza i gde se dodata vrednost najvećim delom stvara u poljoprivredi i industriji, a manjim u sektoru usluga. U toj nižoj fazi ključni faktor međunarodne konkurentnosti su niske cene radnih, sirovinskih i drugih inputa, a prioriteti države su da obezbedi: osnovne institucije, bazičnu infrastrukturu, makroekonomsku stabilnost, bezbednost (ličnu) i osnovni ljudski kapital.
Karakteristika više razvojne faze, gde je Republika Srbija na samom početku, je nivo BDP po stanovniku od 3.000 USD do 9.000 USD, sa sektorskom strukturom BDP u kojoj dominiraju usluge, a izvoz postaje sve važniji faktor, sa većom diversifikacijom i sa mnogo većom dodatom vrednošću. U ovoj razvojnoj fazi, zemlja svoju međunarodnu konkurentnost ostvaruje ne samo jeftinim inputima, već i većom efikasnošću upotrebe ljudskih, materijalnih i prirodno-lokacijskih faktora, dok državni prioriteti koji to najviše podstiču su: unapređenje ljudskog kapitala (privreda zasnovana na znanju), efikasno funkcionisanje tržišta roba, usluga rada i kapitala i znanja, povećanje tehnološke ospoboljenosti privrede i mnogo veći naglasak na veličinu i otvorenost tržišta.
Republika Srbija će se u narednih sedam godina kretati po ovoj višoj razvojnoj putanji doduše u njenoj prvoj polovini. Takva situacija predodređuje i odgovarajuću kombinaciju razvojnih politika, u smislu optimalne kombinacije prioriteta prve i druge razvojne faze, jer će i sa stanovišta dominantog faktora konkurentosti, postojati i sklop niskih cena inputa i veće efikasnosti njihove upotrebe.
Uporedo sa tranzicijom „iz niže u višu razvojnu fazu”, Republika Srbija se suočava sa još jednom „tranzicijom” prelaskom iz prve generacije reformi u drugu generaciju reformi. Prva generacija reformi podrazumeva da je zemlja obezbedila trajnu makroekonomsku stabilnost, unutrašnju (cenovnu) i spoljnoekonomsku liberalizaciju i sprovela sveopštu privatizaciju. Druga generacija reformi bavi se, pre svega, izgradnjom institucionalnog okvira za efikasno funkcionisanje tržišnih institucija, pravosuđa i državne administracije na svim nivoima. Naravno, u realnom životu svih zemalja u tranziciji reforme prve i druge generacije međusobno se prepliću i jedne drugu podstiču, što se najbolje vidi na primeru novih članica EU. I obrnuto, pokazalo se da one zemlje koje su imale i još imaju probleme sa prvom generacijom reformi imaju probleme i sa drugom. Izuzetno je važno, sa aspekta razvojnog trenutka Republike Srbije shvatiti da spora implementacija druge generacije reformi može da ugrozi, i da se kao bumerang stalno vraća i ugrožava, rezultate prve generacije reformi. Zato je i ovde zadatak Nacionalne strategije da definiše adekvatan miks daljih reformskih procesa koji vode istovremnom sprovođenju prve i druge generacije reformi i na taj način postanu ključni pokretač razvojnih procesa u Republici Srbiji.
1.2. Struktura Nacionalne strategije
Pitanja koja su predmet uređivanja Nacionalne strategije sitematizovana su u pet poglavlja.
1. Analiza stanja daje celovit dinamički prikaz svih makroekonomskih i privrednih faktora razvoja u periodu 2000-2005. godine, relevantnih za sagledavanje dostignutog stepena razvijenosti, dosadašnjih ograničenja, problema koji opterećuju rad pojedinih sektora. Detaljno je prikazan tok tranzicionog procesa, institucionalnih reformi i komparativni prikaz sa zemljama EU i zemljama okruženja. Poseban akcenat je dat parcijalnim i ukupnoj SWOT analizi, kao sinteznom analitičkom instrumentu za identifikaciju i sistematizaciju ključnih komponenata privrednog razvoja;
2. Definisanje prioritetnih ciljeva sa makroekonomskim projekcijama. Vizija privrede Republike Srbije 2012. godine, kao konkurentne, tržišne, privrede zasnovane na znanju, sa ambijentom privlačnim za investitore i mladu obrazovanu generaciju i brojnim mogućnostima za zapošljavanje i razvoj, odredila je strateške i operativne ciljeve Nacionalne strategije, kao i odgovarajuće scenarije razvoja. Napominjemo, da je projektovani model i scenariji rasta (osnovni i konzervativni) rađen početkom 2006. godine. Takođe, treba reći, da je politika Vlade u pogledu javnih investicija pojačana sredinom 2006. godine, u odnosu na prvobitne projekcije, dodatnim investicijama u okviru usvojenog Nacionalnog investicionog plana (NIP-a). To bi konkretno značilo da je moguće očekivati povećanje javnih investicija u BDP veće od 4,5% mnogo ranije, imajući u vidu planiranu strukturu korišćenja sredstava NIP-a;
3. Politike i mere. U ovom, po obimu i značaju najvažnijem delu, se daje odgovor na pitanje: Šta treba da uradimo da bi ostvarili definisane ciljeve? U nekim oblastima, za koje postoje resorne strategije, dati su korigovani prioriteti, dok je za neke urađen kompletno nov instrumentarijum;
4. Akcioni plan. Kao logičan epilog Nacionalni strategije bilo je neophodno prikazati kompletnu matricu prioritetnih mera i aktivnosti, diferenciranih u dva perioda (kratkoročne mere 2007-2009. godine i srednjoročne mere 2010-2012. godine), sa rokovima, zadacima i odgovornim institucijama;
5. Praćenje, izveštavanje i modifikovanje (Monitoring i evaluacija). Izuzetno važan korak u ostvarivanju Nacionalne strategije jeste realizacija procesa kontinuiranog prikupljanja podataka i informacija za merenje procesa uspešnosti Nacionalne strategije, odnosno blagovremeno signaliziranje odgovornim institucijama o „tačkama” uspeha ili neuspeha preduzetih aktivnosti. Usled uticaja brojnih internih i eksternih faktora, Nacionalnu strategiju je potrebno, takođe, nakon određenog perioda korigovati. Republički zavod za razvoj u saradnji sa Republičkim zavodom za statistiku definisaće metodologiju praćenja Nacionalne strategije (strukturne indikatore, metode prognoziranja, itd.). U tom kontekstu neophodno je nadležne institucije (RZR, RZS, ministarstva) ojačati i modernizovati.
2. POLAZNE OSNOVE PRIVREDNOG RAZVOJA REPUBLIKE SRBIJE
2.1. Stanje privrednog razvoja Republike Srbije
2.1.1. Makroekonomski položaj
Period od 2001. do 2006. godine karakteriše sprovođenje brojnih reformi, uspostavljanje makroekonomske stabilnosti i održivog i stabilnog privrednog razvoja, restrukturiranje velikih sistema, privatizacija preduzeća i početak pridruživanja EU, koji uključuje brojna zakonska prilagođavanja u svim oblastima privrede i društva. Osnovni ciljevi ekonomske politike bili su održavanje makroekonomske stabilnosti, uz istovremeno ostvarivanje visoke stope privrednog rasta. Proizvodna aktivnost, u periodu posle 2000. godine, odvijala se uz pozitivne procese ekonomske tranzicije i reforme poreskog sistema, tržišta rada i socijalnog sektora, kurs dinara je stabilan uz kontinuirani rast deviznih rezervi, izvršena je značajna deregulacija i liberalizacija cena i spoljno-trgovinskog poslovanja, regulisani su odnosi sa međunarodnim finansijskim institucijama. Ostvaren je značajan napredak u sprovođenju strukturnih reformi, posebno u oblasti privatizacije preduzeća i konsolidacije i privatizacije bankarskog sektora. Doneto je 350 sistemskih zakona, kojima se podržavaju strukturne reforme.
Međutim, prisutna su i brojna ograničenja privrednom razvoju: relativno nizak nivo ukupne privredne aktivnosti (procenjuje se da realni nivo BDP u 2005. godini iznosi oko 60% od nivoa iz 1990. godine), nizak nivo investicione aktivnosti (prosečno učešće investicija u osnovna sredstva u BDP, u periodu 2001-2005. godine, bilo je oko 15%), visok stepen nezaposlenosti, problemi spoljnjeg i unutrašnjeg duga, visok spoljno-trgovinski deficit, izražene socijalne tenzije, nizak nivo konkurentnosti privrede.
U poređenju sa drugima zemljama u tranziciji, Republika Srbija je nešto kasnije počela reforme imajući u vidu situaciju devedesetih godina prošlog veka: unutrašnje sukobe na teritoriji bivše SFRJ, međunarodnu izolaciju, bombardovanje tokom perioda mart-jun 1999. godine. Vlada je u proteklih pet godina tranzicije posebnu pažnju posvećivala pripremi i donošenju sistemskih zakona kojima se uređuju pojedina područja sistema u skladu sa pravom EU. Donetim sistemskim zakonima stvorene su pravne i institucionalne osnove za ubrzanje strukturnih reformi u realnom, finansijskom i javnom sektoru.
U toku 2004. i 2005. godine godine učinjen je značajan pomak u zaokruživanju stimulativnog ambijenta za poslovanje. Ubrzanjem privrednih reformi povećana je pravna sigurnost privrednih subjekata i poboljšani uslovi poslovanja (doneti su zakoni koji omogućuju bolje poslovno okruženje, odnosno štite svojinu, ugovore, poverioce i investitore: o privrednim subjektima, stečaju, registraciji privrednih subjekata, izvršnom i parničnom postupku, hipoteci, spoljno trgovinskom poslovanju, zaštiti konkurencije i dr). Poreska stopa na dobit preduzeća smanjena je sa 14% na 10% i jedna je od najnižih među tranzicionim zemljama. U infrastrukturnim sektorima usvojeni su osnovni zakoni u oblasti telekomunikacija, energetike, železnice i poštanskih usluga.
Postoji, međutim, niz slabosti u poslovnom okruženju, čije je prevazilaženje bitno za povećanje ukupnih investicija, posebno stranih direktnih investicija: u oblasti osnivanja preduzeća (broj potrebnih dokumenata, sporost procedura, obezbeđivanje priključaka na infrastrukturne usluge, korupcija), zatim nemogućnost sticanja prava svojine na građevinskom zemljištu pod tržišnim uslovima, složen postupak izdavanja građevinskih dozvola i dr.
Privredu Republike Srbije u periodu od 2000. do 2005. godine karakteriše visok realni rast bruto domaćeg proizvoda po prosečnoj stopi od 5,2% godišnje, s tim da je u 2004. godini ostvarena najviša stopa rasta BDP od 8,4%. Visok rast BDP ostvaren je zahvaljujući konstantnom rastu sektora usluga (prosečna godišnja stopa rasta 7%) i to rastu trgovine (15%), saobraćaju i vezama (13,2%) i finansijskom posredovanju (7,7%). U poređenju sa zemljama EU privreda Republike Srbije beleži relativno visoko učešće poljoprivrede (15,3%), a učešće industrijske proizvodnje (oko 24,4%) u bruto dodatoj vrednosti u 2005. godini, je nešto iznad proseka EU. U privrednoj strukturi zemalja EU dominira sektor usluga, a pre svega finansijskih i poslovnih usluga, koji je u Srbiji još uvek nedovoljno razvijen.
Nivo fizičkog obima industrijske proizvodnje u 2005. godini iznosi 45,2% nivoa iz 1990. godine, a u odnosu na 2000. godinu je veći za 6,6%. U periodu 2001-2005. godine fizički obim industrijske proizvodnje je rastao po prosečnoj godišnjoj stopi od 1,3%, a prerađivačka industrija 1,4%.
Upotrebu BDP karakteriše visoko učešće lične potrošnje, nisko učešće investicija i visok spoljnotrgovinski deficit. Učešće bruto investicija u osnovna sredstva u Republici Srbiji je na niskom nivou, u poređenju sa novim članicama EU. U 2004. godini učešće investicija u osnovna sredstva (oko 18%) je niže i od Bugarske (20,8%) i Rumunije (21,6%), a daleko je ispod nivoa Hrvatske (29,4%). Povećanje investicija u privrednu infrastrukturu i nove tehnologije i opremu, osnovna su pretpostavka za postizanje viših stopa rasta BDP, povećanje konkurentnosti i rast izvoza. Za prevazilaženje tehnološkog zaostajanja i privrednog razvoja potrebne su investicije od oko 25% od BDP. Dosadašnji period karakteriše nedovoljan obim stranih direktnih investicija i posebno nedovoljno greenfield investicija. U periodu 2001-2005. godine SDI su iznosile ukupno 4.447 miliona USD. Najveći deo ovih investicija se odnosi na kupovinu dela domaćih državnih i društvenih preduzeća i banaka u procesu tenderske i aukcijske privatizacije.
Visok deficit tekućeg računa platnog bilansa predstavlja ključnu makroekonomsku neravnotežu, što do sada nije predstavljalo veći problem, jer je postojao značajan priliv sredstava iz inostranstva (donacije i novi krediti), a bilo je odloženo servisiranje starih međunarodnih kredita. Visok deficit u proteklih pet godina uglavnom je rezultat negativnog salda na računu robe, uzrokovan bržim rastom uvoza od izvoza roba. Učešće deficita tekućeg računa platnog bilansa u BDP iznosilo je u 2001. godini –2,7%, u 2002. –8,7%, u 2003. -7,8%, 2004. –12,6% i u 2005. godini -9,1%.
Na dan 31. decembar 2005. godine spoljni dug Republike Srbije iznosio je 15.466,5 miliona USD. Prema kriteriju Svetske banke – odnos ukupnog spoljnog duga i izvoza roba i usluga je na nivou od 251,2% (granica 220%), svrstava privredu Republike Srbije u grupu visoko zaduženih zemalja. Međutim, prema drugom kriteriju Svetske banke – odnos ukupnog spoljnog duga i BDP-a, srpska privreda spada u grupu srednje zaduženih zemalja jer se taj odnos kreće na nivou od 62,8% (granica je 80%). Učešće otplate duga u izvozu roba i usluga tokom perioda 2001-2005. godine ima tendenciju rasta (3,7%; 7,1%; 10,0%; 18,0%; 19,2%, u periodu 2001-2005. godine, respektivno).
Konkurentnost srpske privrede je, prema rezultatima Svetskog ekonomskog foruma, poboljšana u poslednjih nekoliko godina, ali je i dalje na veoma niskom nivou. Sa aspekta globalne konkurentnosti, koja predstavlja pokazatelj svih faktora koji određuju nacionalni prosperitet privrede, srpska privreda je poboljšala konkurentsku poziciju, sa 96 mesta u 2004. na 87 mesto u 2006. godini.
Tehnološki aspekt je u globalnom svetu daleko veći izazov za male i nerazvijene zemlje, kao što je Republika Srbija, nego za razvijene. Dostupnost savremenih tehnoloških rešenja i njihova pristupačnost pod povoljnijim uslovima mogu doprineti smanjivanju jaza u pogledu velikog tehnološkog zaostatka srpske privrede za razvijenim svetom. Tome treba dodati i dalja ulaganja u nauku, obrazovanje i istraživanje i razvoj. Privreda zasnovana na znanju, koja je garant održivog privrednog razvoja, mora biti prioritetan cilj srpske privrede.
U proteklih pet godina tranzicije ostvarena je relativna cenovna stabilnost, čemu je doprinela stabilnost deviznog kursa i kontinuiran rast deviznih rezervi. Inflacija, merena cenama na malo, smanjena je sa 40,7% u 2001. godini na 17,7% u 2005. godini. U 2006. godini očekuje se dalje smanjenje na 7%. Osnovni faktori koji su uticali na još uvek visok rast cena bili su rast cena nafte i bazičnih metala na svetskom tržištu, a među unutrašnjim faktorima rast administrativno kontrolisanih cena i razna monopolska ponašanja, pojačana realna efektivna tražnja i strukturni problemi srpske privrede. Ostvaren je značajan napredak u liberalizaciji cena. Ukinuta je kontrola cena za većinu roba i usluga, osim cena nafte i naftnih derivata, lekova, jedne vrste hleba i brašna, uglja i lož-ulja, struje, PTT usluga, telekomunikacija i železničkog saobraćaja.
Poreska reforma učinila je poreski sistem transparentnim, jednostavnim i usklađenim sa međunarodnim standardima. Cilj je bio i povećanje uticaja javnih finansija u ostvarivanju makroekonomske stabilnosti i održivog privrednog rasta. U periodu od 2001-2003. godine došlo je do smanjivanja fiskalnog deficita i prvi put, tokom 2004. i 2005. ostvaren je konsolidovani suficit sektora države (32,4 mlrd din. u 2005, odnosno 1,9% BDP). Odgovorna fiskalna politika zasnovana na principu tvrdog budžetskog ograničenja, omogućila je smanjenje učešća javnih rashoda u BDP i kreiranje suficita, prevashodno za urednu otplatu unutrašnjeg i spoljnjeg duga.
Procesi restrukturiranja privrede i privatizacije preduzeća sprovode se u cilju stvaranja međunarodno konkurentne i otvorene privrede, u funkciji njenog uključivanja u procese globalizacije svetske privrede na način koji će obezbediti što brži razvoj. U periodu 2002-2005. godine privatizovano je 1.844 preduzeće, ostvaren finansijski efekat od 1,8 mlrd. evra prihoda, obezbeđeno je 904,8 mil. evra za investicije i 272,0 mil. evra za socijalni program. Započet je i proces restrukturiranja velikih društvenih preduzeća sa izraženim poslovnim i finansijskim problemima, preduzeća namenske industrije i javnih preduzeća od republičkog značaja.
Analiza nivoa razvijenosti malih i srednjih preduzeća i preduzetništva pokazuje da ovaj sektor predstavlja najvitalniji i ekonomski najefikasniji deo privrede i da ima sve značajniju ulogu u sprovođenju strukturnih reformi, posebno u funkciji otvaranja novih radnih mesta i oživljavanje rasta ukupne privrede. Sa dominantnim učešćem u broju aktivnih preduzeća (99%), ovaj sektor sa oko 60% učestvuje u broju zaposlenih u privredi. Sektor malih i srednjih preduzeća i preduzetništva (u daljem tekstu: MSP) je ostvario iznadprosečne kvalitativne pokazatelje razvoja u 2004. i 2005. godini, dok su najrentabilnije poslovala mala privatna preduzeća.
Tržište rada u Republici Srbiji karakteriše visoka nezaposlenost, velika prikrivena nezaposlenost, nisko učešće zaposlenosti u privatnom sektoru i nedovoljna mobilnost radne snage. Kao posledica tranzicionih procesa, u periodu 2001-2005. godine ukupna zaposlenost je opadala po prosečnoj godišnjoj stopi od 0,3% (zabeležen je blagi rast zaposlenosti u 2004. godini za 0,5% i u 2005. godini za 0,9%), a nezaposlenost je rasla po prosečnoj godišnjoj stopi 6,6%. Prema rezultatima Ankete o radnoj snazi broj nezaposlenih, u oktobru 2005. godine bio je 719.881 lica, što je povećanje za 8,2% u odnosu na oktobar 2004. godine. Stopa anketne nezaposlenosti ima tendenciju rasta sa 18,5% u 2004. godini na 20,8% u 2005. godini, ali je znatno niža od stope registrovane nezaposlenosti (32,4%).
Slobodno formiranje zarada uticalo je na njihov realni rast u periodu 2001-2005. godine po prosečnoj godišnjoj stopi od 15,0%, što je znatno iznad rasta ukupne privredne aktivnosti i produktivnosti rada. Prosečne neto zarade povećane su sa 102 evra u 2001. godini na 210 evra u 2005. godini.
Tabela 1: Osnovni indikatori ekonomskih kretanja (stope rasta, u%)
2001 2002 2003 Zaposle-nost BDP Produkti-vnost Zaposle-nost BDP Produkti-vnost 2006 99,4 102,7 102,1 109,0 0,58 105,0 2007 99,9 102,7 102,6 108,3 0,58 105,0 2008 100,2 102,3 102,5 108,5 0,58 105,0 2009 100,5 102,5 103 107,8 0,58 105,0 2010 101,0 102,2 103,2 107,5 0,58 105,0 2011 101,7 101,7 103,4 107,2 0,58 105,0 2012 102,0 101,6 103,6 106,9 0,58 105,0
Kumulativni indeksi
2006-09. 100,0 110,6 110,6 138,0 121,6 2006-12. 104,8 116,7 122,3 170,0 140,7
Prema konzervativnom scenariju, povećanje broja zaposlenih u tom sektoru za 4,8% do 2012. godine znači povećanje za oko 113 hiljada lica. Stopa nezaposlenosti bi se prema ovom scenariju do 2012. godine smanjila sa sadašnjih 21% na oko 17%. U isto vreme dolazi i do značajnijeg porasta produktivnosti rada od 16,7%. Ovaj rezultat je konzistentan sa nalazima Svetske banke, po kojima u zemljama u tranziciji stopa privrednog rasta više zavisi od povećanja produktivnosti nego od rasta zaposlenosti.
Ukupan broj zaposlenih u 2005. godini prvi put je povećan od 2001. godine, i iznosio je 2,7 miliona, od čega je u nefinansijskom sektoru (u svim oblicima svojine) bilo ukupno 2.384 hiljada zaposlenih.
Javni i finansijski sektor i sektor domaćinstva i nevladine organizacije opredeljeni su u računu projekcije kao jedna celina pre svega zbog već dostignutog plafona zaposlenosti. Javni sektor izvesno u nastavku reforme i privatizacije trpi dalju redukciju broja zaposlenih, a finansijski sektor se ne može dalje značajnije povećavati i na taj način neutralisati smanjenje zaposlenih u javnom sektoru, sektoru domaćinstava i nevladine organizacije. S toga je rast nekorporativnog sektora opredeljen komponentom produktivnosti (odnosno, imajući u vidu da je u 2005. godini i, kako se očekuje u 2006. godini, realizovan vrlo visoki rast, ne može se očekivati da on u daljoj budućnosti ostane na istom nivou). Isto objašnjenje važi i za osnovni scenario.
4.1.2. Osnovni scenario
Ovaj scenario sa prosečnom stopom rasta BDP-a od 7% do 2012. godine, omogućava značajniji rast zaposlenosti, a pogotovo produktivnosti, u odnosu na konzervativni scenario.
Projekcija bilansa investicije se ne razlikuje mnogo u odnosu na konzervativni scenario zbog spoljnotrgovinskih i platno bilansnih ograničenja (vidite Tabelu 7). Glavna razlika je u bržem rastu investicija – prosečno godišnje 15,7% do 2009. i 10,8% u periodu 2009-2012. godine.
Tabela 7: Osnovni scenario – projekcija bilansa investicija (učešće u BDP)
Ključne varijable 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2006 99,4 103,5 102,9 109,0 0,58 105,4 2007 99,9 104,3 104,1 108,3 0,58 105,9 2008 100,2 105,0 105,2 109,1 0,58 106,9 2009 100,5 105,0 105,5 109,3 0,58 107,1 2010 101,3 105,0 106,3 109,3 0,58 107,6 2011 102,1 106,0 108,3 107,3 0,58 107,8 2012 102,4 106,0 108,5 106,9 0,58 107,8
Kumulativni indeksi
2006-09. 100,0 119,0 119,0 140,6 127,7 2006-12. 105,9 140,3 148,6 178,8 159,8
Kao što se vidi, ovaj scenario omogućava povećanje broja zaposlenih za 5,9% ili za oko 140 hiljada lica do 2012. godine. Stopa nezaposlenosti bi se prema ovom scenariju do 2012. godine, smanjila sa sadašnjih 21% na oko 15,5%. U isto vreme dolazi i do snažnog porasta produktivnosti rada za oko 40% do 2012. godine.
4.1.3. Potrebne promene u strukturi upotrebe BDP
za ostvarivanje planiranih stopa privrednog rasta
Ciljne varijable
Investicije – Optimalan nivo investicija nije mogao biti utvrđen na osnovu klasične proizvodne funkcije zbog toga što funkcionalnost i tržišna vrednost zatečenih osnovnih sredstava nije moguće utvrditi. Ona su velikim delom amortizovana, tehnološki i tržišno zastarela, a deo BDP-a se ostvarivao uz subvencije, protekcionizam i preferencijalni tretman u izvozu. Obim novih investicija mora da pokrije i propušteno investiranje amortizacije u dugom periodu. Zato se pošlo od iskustva uspešnih zemalja u tranziciji (posmatrane su Estonija, Poljska, Češka, Mađarska i Slovenija, koje su udeo investicija u BDP-u podigle u zonu između 25% i 30%). Cilj je da se udeo fiksnih investicija u BDP-u do 2010. godini podigne na 24,5% i 2012. godini na 25,0%. To zahteva da u periodu 2006-2009. godine fiksne investicije u konzervativnom scenariju realno rastu po prosečnoj godišnjoj stopi od 14,4%, a u osnovnom scenariju 15,7%, odnosno oko 8,0% i 10,8% u periodu 2009– 2012. godine. Priliv SDI, ocenjen na oko 50% ukupnih investicija u 2006. godini, svodi se na 23% u 2012. godini, što iznosi oko 3 mlrd. USD prosečno godišnje u osnovnom scenariju i nešto ispod 2,5 mlrd. USD u konzervativnom scenariju.
Izvoz robe i usluga – udeo izvoza robe i usluga u BDP-u 2005. godini (uključena je i razmena sa Crnom Gorom) iznosio je 25,4%. Ciljana učešća su: 40% u 2010. godini i 45% u 2012. godini. U konzervativnom scenariju prosečna godišnja stopa rasta izvoza u periodu 2007-2012. godine iznosi 19,2%, odnosno 21,3% u osnovnom scenariju.
Neto izvoz (saldo robe i usluga) deficit trgovinskog bilansa (20,4% od BDP-a u 2005.) je glavni generator deficita tekućih transakcija platnog bilansa Republike Srbije, koji je u 2004. godini dostigao 13,2% vrednosti BDP-a, u 2005. godini je smanjen na 9%. Cilj je sukcesivno smanjivanje udela deficita robe i usluga u BDP-u sa 20,4 u 2006. godini na 17,5% u 2010. i 16,7% u 2012. godini.
Tom cilju korespondira smanjenje udela deficita bilansa tekućih transakcija u BDP-u na 9,3% u 2010. i 8,3% u 2012. godini u konzervativnom scenariju, odnosno na 9,5% i 8,5%, respektivno, u osnovnom scenariju.
Kolektivna potrošnja – se sa učešćem od 20,6% u BDP u 2005. godinu mora smanjiti na 17,8% u 2012. godini.
Inflacija – se sa ocenjenih 7% u 2006. smanjuje na ispod 5% godišnje posle 2009. godine.
Izvedene veličine (rezultati) i implikacije na ekonomsku politiku
Uvoz. Dinamika uvoza robe i usluga je direktna funkcija dveju ciljnih varijabli – izvoza i deficita robe i usluga. U periodu 2007-2012. godina u konzervativnom scenariju uvoz roba i usluga raste prosečno godišnje za oko 12,9%, a u osnovnom 15,3%.
Potrošnja. Posledica smanjivanja udela deficita robe i usluga u BDP-u i sa ciljanim rastom investicija, u konzervativnom scenariju ostaje prostor za realni rast potrošnje (lične i kolektivne): po 4,5% u periodu 2006–2009. godine i 3,7% u periodu 2010–2012. godine. U osnovnom scenariju povećava se prostor za realni rast potrošnje (lične i kolektivne): po 5,7% u periodu 2006–2009. godine i 6,4% u periodu 2010–2012. godine. Međutim, učešće kolektivne i lične potrošnje u BDP se mora smanjivati do 2012. godine i to: kolektivne sa 20,6% u 2005. godini na 17,8%, a lične sa 71% na 66%. Dakle, uslov za dostizanje projektovanih vrednosti ciljnih funkcija (investicije i trgovinski deficit) jeste ograničavanje rasta potrošnje, posebno javne, i posebno u prve četiri godine.
4.1.4. Zatvaranje finansijskog jaza
Projektovano je novo privatno zaduživanje u iznosu od 33% deficita robe i usluga. Pretpostavljen je rok otplate od 5 godina (bez perioda počeka) i promenljiva kamatna stopa, procenjena, na bazi procene euribora, na 7% godišnje. Uz plan otplata glavnice i kamata sa stanjem na kraju 2005. godine, to obezbeđuje zadržavanje stope servisiranja duga ispod kritične granice od 25%, sem u 2009. godini i 2010. godini kada ta stopa iznosi oko 29%. Međutim, pošto je dogovorena prevremena otplata duga MMF-u stopa servisa duga u dve kritične godine pada na 27% u konzervativnom scenariju i na manje od 25% u optimističkom scenariju.
Kratkoročno zaduživanje je 250 mil. USD neto. Priliv SDI projektovan je od oko 50% ukupnih investicija u 2006. godini, do 25% u 2010. i 23% do 2012. Prosečan godišnji iznos je oko 3 mlrd. USD (u rasponu od 2,4 do 3,3 mlrd.). Ako se nivo deviznih rezervi u odnosu na uvoz robe i usluga predviđen za 2006. godinu od oko 9,5 meseci, do 2010. godine svede na 4,5 meseci, odnosno na 4 meseca u 2012. godini – javlja se finansijski jaz manji od 1 mlrd. USD do 2012. godine.
Tabela 9: Osnovni elementi platnog bilansa u konzervativnom scenariju (u mil. USD)
2004 2005 Javni sektor Budžetski sektor Kumulativna destrukcija 5-10% postojeće zaposlenosti do 2008.; rast od 0,5-1% godišnje od 2009. Od 2009. višak zaposlenih sveden na održiv nivo. Kvalitet zaposlenosti raste kroz bolju obrazovnu strukturu. Javna državna preduzeća Kumulativna destrukcija 10-15% postojeće zaposlenosti do 2008.; stagnacija od 2009. Od 2009. višak zaposlenih sveden na održiv nivo. Kvalitet zaposlenosti raste kroz bolju obrazovnu strukturu. Javna lokalna preduzeća Stagnacija do 2007.; kumulativna destrukcija 10% između 2008. i 2010.; rast od 0,5-1% posle 2010. Od 2011. višak zaposlenih sveden na održiv nivo. Kvalitet zaposlenosti raste kroz bolju obrazovnu strukturu. Društvena svojina Destrukcija okončana do kraja 2008. Zaposlenost se primarno seli u razne vidove zaposlenosti u privatnoj svojini (do 80%) i u kontingente nezaposlenosti (10%) i izvan radne snage (10%) Mešovita svojina Destrukcija praktično dovršena do kraja 2010. Do 2008. zaposlenost se seli u razne vidove zaposlenosti u privatnoj svojini (do 85%) i u kontingente nezaposlenosti (8%) i izvan radne snage (7%). Posle 2008. godine transformacija se odvija bez smanjivanja zaposlenosti. Privatna svojina Privatna preduzeća Do kraja 2008. glavni izvor rasta privatizacija, od 2009. rast postojećih i osnivanje novih preduzeća. Rast zaposlenosti od 10% godišnje do kraja 2008, posle 3-4%. Takođe, postepeno povećanje zaposlenosti u de novo preduzećima sa manje od 20% u 2005. na 50% u 2012. Produktivnost i kvalitet zaposlenosti stagniraju kao posledica privatizacije do 2008. (pad u preduzećima privatizovanim posle 2004., rast u ranije privatizovanim i u de novo firmama). Posle 2008. kvalitet zaposlenosti i produktivnost u stalnom porastu. Privatni preduzetnici i zaposleni kod njih Do kraja 2008. značajan rast (kumulativno 15%) uglavnom na račun privatizacije društvenih preduzeća, zatim održavanje na dostignutom nivou uz visoke paralelne stope destrukcije i kreiranja poslova Produktivnost i kvalitet zaposlenosti stagniraju ili blago opadaju kao posledica pretežno nevoljnog ulaska u kontingent usled privatizacije do kraja 2008., kasnije značajno rastu kroz postepeno smanjivanje segmenta samozaposlenosti kao „zaposlenja poslednjeg utočišta” Poljoprivredna zaposlenost Do kraja 2008. trend blagog pada usled apsorbovanja dela zaposlenosti destruisane u društvenim (mešovitim) i javnim preduzećima, od 2009. izraženiji pad, po 2% godišnje Produktivnost stagnira ili blago raste do 2009., posle značajno raste. Postepeno smanjivanje učešća „zaposlenja poslednjeg utočišta” u poljopriv. zaposlenosti
U Tabeli 11. data je kvantitativna projekcija kretanja zaposlenosti po sektorima svojine i tipovima zaposlenja iz godine u godinu za period koji je obuhvaćen ovom strategijom.
Tabela 11: Kretanje zaposlenosti po sektorima svojine i tipovima zaposlenja 2006-2012. godine
2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 Prihodi 40,1 39,7 38,3 36,8 36,7 36,5 36,0 36,0 Rashodi 38,2 38,4 37,5 36,7 35,9 35,7 35,3 35,3 Deficit(-)/ suficit(+) 1,9 1,3 0,7 0,1 0,8 0,8 0,7 0,7
Projektovano je da se smanjenje učešća konsolidovane javne potrošnje u BDP sprovodi istovremeno sa značajnim promenama u strukturi poreskih instrumenata. Makroekonomski najvažnija promena na strani fiskalnih prihoda je smanjenje fiskalnog opterećenja zarada u cilju podsticanja tražnje za radnom snagom. Projektovano je da se smanjenje fiskalnog opterećanja zarada ostvari kroz smanjenje poreza na zarade za dva procentna poena u 2007. godini. Veoma je značajno da je Zakonom o izmenama i dopunama zakona o porezu na dohodak predviđeno i uvođenje neoporezivog cenzusa, kod oporezivanja zarada za sve zaposlene. Takođe, projektovano je postepeno smanjenje stopa doprinosa u narednim godinima, kao rezultat prethodno sprovedenih reformi u sistemima socijalnog osiguranja (pre svega penzijskog i zdravstvenog). Ostale promene u strukturi poreskih prihoda u osnovi odražavaju promenu u makroekonomskom okruženju. Tako se na, primer, očekuje da će poboljšanje efikasnosti privrede Republike Srbije, uz nepromenjenu poresku stopu, omogućiti rast učešća poreza na dobit u odnosu na BDP. Takođe, očekuje se da će, uprkos očekivanom rastu uvoza, prihodi od carina, kao procenat BDP, konvergirati ka nivou koji je tipičan za zemlje članice EU. Glavni pokretači smanjenja učešća carinskih prihoda u BDP su: uspostavljanje bescarinske trgovine sa zemljama jugoistočne Evrope, smanjenje carina na uvoz iz EU u okviru procesa pridruživanja EU, kao i opšte smanjenje carina u okviru pregovora sa STO.
Tabela 13: Konsolidovani javni prihodi (% BDP)
2005 2006 2007 2008 Privreda 100,0 100,0 100,0 100,0 Poljoprivreda 3,7 2,8 4,4 5,8 Industrija 42,4 42,8 55,4 47,9 Prerađivačka industrija 28,3 32,0 47,3 39,6 Građevinarstvo 5,1 6,9 2,5 7,4 Trgovina 34,1 25,7 17,6 16,5 Saobraćaj 7,4 12,7 11,9 10,7 Ostale usluge 7,1 9,2 8,2 11,7
Privatna preduzeća su najprofitabilnija. Sa 54,4% ukupno zaposlenih u svim preduzećima ostvaruju 65,9% prihoda i 72,5% dobiti. Međutim, i među njima ima i gubitaša na koje se odnosi 36,7% ukupnog gubitka.
Industrijske grane Prihod Dobit Gubitak Broj zaposlenih Profitabilne grane 64,9 70,2 49,4 46,4 Prehrambeni proizvodi, pića i duvan 32,3 27,6 22,9 21,2 Proizvodnja papira, izdavanje i štampanje 7,5 12,1 5,9 6,1 Proizvodnja koksa i derivata nafte 0,4 0,2 0,2 0,2 Proizvodnja hemijskih proizvoda i vlakana 11,5 14,4 13,8 6,3 Proizvodnja proizvoda od gume i plastike 5,5 7,7 2,2 4,9 Proizvodnja električnih i optičkih uređaja 7,7 8,3 4,5 7,6 Neprofitabilne grane 35,1 29,8 50,6 53,6 Proizvodnja tekstila i tekstilnih proizvoda 3,3 6,3 6,1 10,3 Prerada kože i proizvodnja predmeta od kože 1,0 1,6 0,8 2,7 Prerada drveta i proizvodi od drveta 1,9 1,5 1,4 2,6 Proizvodnja proizvoda od ostalih minerala 4,3 4,9 5,3 6,2 Proizvodnja metala i metalnih proizvoda 13,9 6,5 11,1 12,2 Proizvodnja ostalih mašina i uređaja 4,0 4,4 4,7 8,2 Proizvodnja saobraćajnih sredstava 3,0 0,8 18,6 7,0 Ostala prerađivačka industrija 3,9 3,7 2,6 4,4 Ukupno prerađivačka industrija 100,0 100,0 100,0 100,0
Tabela 17: Struktura prerađivačke industrije u 2005. godini (u %)
*Profitna stopa je računata kao odnos poslovne dobiti i poslovnog prihoda. Uključeni su podsektori čiji je poslovni prihod veći od poslovnog gubitka i imaju iznad prosečnu produktivnost.
Prerađivačka industrija i trgovina generišu najveći deo ukupnog prihoda (62,4%) i dobiti (57,7%), ali i značajan deo ukupnog gubitka (64,9%). Sa nešto manjim udelom u ukupnom broju zaposlenih (56,1%), glavni su generatori privrednih aktivnosti. Nesporno je najveće značenje prerađivačke industrije, mada i u okviru nje postoje značajne razlike među granama.
Rezultati analize prerađivačke industrije ukazuju na sledeće: Šest profitabilnih industrijskih podsektora (Tabela 19.) generiše oko dve trećine ukupnog prihoda prerađivačke industrije (64,9%), i 70,2% dobiti, mada u ukupnom broju zaposlenih imaju učešće od 46,4%, pri čemu trećinu prihoda prerađivačke industrije ostvaruje samo podsektor proizvodnja prehrambenih proizvoda, pića i duvana.
Tabela 18: Tehnološka struktura prerađivačke industrije u 2005. godini ( %)
Grupe Prihod Dobit Gubitak Br. zaposlenih Ukupno prerađivačka industrija 100,0 100,0 100,0 100,0 Low-tech 36,6 35,5 29,8 34,2 Prehrambeni proizvodi, pića i duvan 32,3 27,6 22,9 21,2 Proizvodnja tekstila i tekstilnih proizvoda 3,3 6,3 6,1 10,3 Prerada kože i proizvodnja predmeta od kože 1,0 1,6 0,8 2,7 Medium-tech 48,8 51,0 42,3 42,9 Proizvodnja hemijskih proizvoda i vlakana 11,5 14,4 13,8 6,3 Proizvodnja proizvoda od gume i plastike 5,5 7,7 2,2 4,9 Proizvodnja metala i metalnih proizvoda 13,9 6,5 11,1 12,2 Proizvodnja papira, izdavanje i štampanje 7,5 12,1 5,9 6,1 Proizvodnja koksa i derivata nafte 0,4 0,2 0,2 0,2 Proizvodnja proizvoda od ostalih minerala 4,3 4,9 5,3 6,2 Prerada drveta i proizvodi od drveta 1,9 1,5 1,4 2,6 Ostala prerađivačka industrija 3,9 3,7 2,6 4,4 High-tech 14,6 13,5 27,8 22,8 Proizvodnja ostalih mašina i uređaja 4,0 4,4 4,7 8,2 Proizvodnja električnih i optičkih uređaja 7,7 8,3 4,5 7,6 Proizvodnja saobraćajnih sredstava 3,0 0,8 18,6 7,0
Posmatrano po grupama industrijskih grana prema tehnološkom nivou, u Republici Srbiji su nedovoljno zastupljene visoko tehnološke industrijske grane. Ove grane generišu svega 14,6% prihoda prerađivačke industrije i svega 13,5% dobiti. Istovremeno, u strukturi izvoza prerađivačke industrije najmanje učestvuju visoko tehnološke industrijske grane (13,3%), srednje tehnološke grane imaju najveće učešće (59,3%), a nisko tehnološke 27,4%.
Kretanje fizičkog obima proizvodnje. U periodu 2001-2005. godine prerađivačka industrija je rasla po prosečnoj godišnjoj stopi od 1,4%. Fizički obim industrijske proizvodnje prerađivačke industrije u periodu 2000-2005. godine karakteriše nestabilnost u dinamici rasta (najveći rast je zabeležen u 2004. godini od 9,6%, dok je u prethodnoj 2003. godini ostvaren najveći pad od -4,6%). Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda je jedina oblast prerađivačke industrije koja je u celom periodu 2000-2005. godine ostvarila pozitivne stope rasta.
Nivo industrijske proizvodnje prerađivačke industrije u 2005. godini u odnosu na 2000. godinu je veći za 7,3%. Veći nivo proizvodnje u 2005. godini u odnosu na 2000. godinu ostvarile su devet oblasti prerađivačke industrije: proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića, proizvodnja duvanskih proizvoda, proizvodnja koksa i derivata nafte, proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda, proizvodnja proizvoda od gume i plastike, proizvodnja osnovnih metala, proizvodnja električnih mašina i aparata, proizvodnja preciznih i optičkih instrumenata i proizvodnja motornih vozila i prikolica. Veoma visok pad u industrijskoj prozvodnji prerađivačke industrije ostvarile su oblasti: tekstilne industrije, proizvodnje kože, predmeta od kože obuće i drvna industrija.
Struktura proizvodnje prerađivačke industrije. Najveće učešće u strukturi prerađivačke industrije imaju proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića i proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda. Učešće ove dve industrijske oblasti u 2005. godini iznosi 41,6% u strukturi ukupne prerađivačke industrije. Pored ovih, najznačajnije učešće imaju proizvodnja osnovnih metala, proizvodnja mašina i uređaja, osim električnih i proizvodnja koksa i derivata nafte. Tradicionalne industrijske oblasti kao što su tekstilna industrija i industrija kože i obuće, u periodu 2000-2005. godine, smanjuju svoje učešće u prerađivačkoj industriji.
Formiranje nove industrijske strukture i njeno uključivanje u savremene tržišne tokove neophodno je realizovati kroz razvoj visokih tehnologija u oblasti: delu hemijske industrije, farmaceutike, informaciono-komunikacione tehnologije, delu elektronske industrije, prehrambene industrije i dr.
Spoljnotrgovinska aktivnost. Ukupan izvoz prerađivačke industrije porastao je u 2005. godini u odnosu na 2001. godinu za 166,9%, a uvoz za 171,6%, dok je deficit zabeležio rast od 174,6%. Ukupan deficit u periodu 2001-2005. godine iznosi 16,9 milijarde USD. Ukupan izvoz prerađivačke industrije u periodu 2001-2005. godine iznosio je 13,6 milijardi USD. U strukturi ukupnog izvoza u sektoru prerađivačke industrije najveće učešće imale su oblasti: prozvodnja prehrambenih proizvoda i pića (18,6%), proizvodnja osnovnih metala (18,1%), proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda (10,5%), proizvodi od gume i plastike (8,7%), proizvodnja mašina i uređaja osim električnih (6,6%), i dr. Ukupan uvoz u posmatranom petogodišnjem periodu je iznosio 30,6 milijardi USD. U strukturi ukupnog uvoza prerađivačke industrije najzastupljenije su su oblasti: proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda (17,3%), proizvodnja mašina i uređaja, osim električnih (13,9%), proizvodnja motornih vozila i prikolica (8,8%), proizvodnja osnovnih metala (8,1%), proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića (5,7%) i dr.
Ukupan deficit u prerađivačkoj industriji u periodu 2001-2005. godine iznosio je 16,9 milijardi USD. U strukturi deficita najveće učešće imale su oblasti: proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda (22,8%), proizvodnja mašina i uređaja, osim električnih (19,7%), proizvodnja motornih vozila i prikolica (14,1%), i dr. Suficit je prerađivačka industrija ostvarila u oblastima: proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića (787,6 mil. USD), proizvodi odevnih predmeta i krzna (226,2 mil. USD), proizvodi od gume i plastike (107,1 mil. USD) i reciklaža (91,0 mil. USD).
Komparativne prednosti u Republici Srbiji ostvarene su prvenstveno kod primarnih proizvoda i proizvoda nižih faza prerade. Izvoz zasnovan na proizvodima iz ovih grupa i sektora, po pravilu, ne predstavlja osnov za dugoročni rast izvoza i privredni rast i razvoj, pre svega zbog činjenice da se komparativne prednosti kod ovih proizvoda lako gube (cene primarnih proizvoda imaju dugoročnu tendenciju opadanja, rudna i prirodna bogatstva su ograničena, radno-intezivni sektori su pod pritiskom konkurencije zemalja sa jeftinom radnom snagom, klimatski faktori su sve nepovoljniji i postaju sve teže predvidivi).
Koeficijenti specijalizacije (koncentracije) izvoza i uvoza u Republici Srbiji ukazuju na širok asortiman u strukturi izvoza i strukturi uvoza, što znači da se srpska privreda svrstava u grupu „manje prepoznatljivih” ekonomija u međunarodnim okvirima.
Problemi. Opšti problem koji je prisutan tokom dosadašnjeg procesa tranzicije privrede je slaba iskorišćenost i zastarelost kapaciteta i opadajuća konkurentnost.
Matrica privrednih problema
Slab nivo organizovanosti Nezadovoljavajući menadžmentNeefikasna organizacija funkcija i zadataka Nedovoljno ulaganje u razvoj ljudskog kapitalaNedovoljna interna kadrovska konkurentnost MarketingNedostatak istraživanja tržištaSlaba povezanost sa ostalim organizacijskim funkcijama Nerazvijen međunarodni marketing RazvojIzloženost kreditnom rejtingu državeStrateško pozicioniranje i razvojPrevladava kratak rokMala ulaganja u razvojZanemareno praćenje drugih Odnos prema potrošačimaNedovoljno ulaganje u sopstvenu servisnu mrežuSlab odnos sa kupcima Nedovoljno praćenje potreba kupaca Cena faktora proizvodnjeNiska cena rada u odnosu na konkurenteVisoka cena kapitala u odnosu na konkurenteCena domaćih sirovina najčešće previsoka (monopoli)Cena uvoznih inputa izložena rizicima tekućim promenama InvestiranjeNizak nivoDominira ulaganje u obrtni kapitalNedostaju pravi razvojni projektiNeizvesnost greenfield investicijaNedovoljna kooperacija i udeo stranih investitora Tehnološko-tehnički aspektiKritično nizak tehnološki nivoPreovlađuje tehnologija nižeg kapitalnog intenzitetaZanemarljiva sopstvena rešenjaSporo usvajanje tuđih rešenja Makroekonomska ograničenjatržište kapitala i tržište radaprivatizacije, nivo državnog vlasništvatržišne barijere i međuindustrijske barijerepokidane vertikalne vezeskupe trgovine i infrastrukturne uslugeostala infrastrukturna ograničenja
Ciljevi. Osnovni cilj razvoja korporativnog sektora jeste razvijena, savremena, konkurentna privreda koja će se postepeno uklapati u privredne tokove EU. Prateći ciljevi su:
-Kontinuirano strukturno prilagođavanje sa izvoznom orijentacijom;
-Povećanje zaposlenosti, kao prioritetan cilj usmeren na poboljšanje iskorišćenosti postojećih kapaciteta i otvaranja novih i rast produktivnosti;
-Porast investicija s naglaskom na nove programe i proizvode i posebno porast stranih direktnih investicija;
-Ubrzanje i finalizacija procesa privatizacije i restrukturiranja (tržišno, tehnološko, kadrovsko, organizaciono, finansijsko, tržišno);
-Komercijalizacija javnog sektora i kontrola njegove efikasnosti;
-Podsticanje istraživačkih i razvojnih projekata usmerenih na primenu novih i boljih tehnologija u industriji;
-Kontinuiran proces obrazovanja i primena inovacija u cilju povećanja nivoa prilagođavanja tržišnim promenama;
-Stvaranje institucionalnih i administrativnih preduslova za rast industrijske proizvodnje iznad prosečnog nivoa privrednog rasta;
-Jačanje konkurencije među privrednim subjektima i regijama razvojem lokalnih institucija, neophodnim za brži razvoj i strukturno prilagođavanje;
-Utvrđivanje i primena nove politike industrijskog razvoja kao kombinacije ciljane politike sa opravdanim, direktnim državnim intervencijama i horizontalnih mera bez posebne zaštite sektora uz brigu o ključnim inputima, radu, kapitalu, infrastrukturnim uslugama, istraživanju i razvoju;
-Podsticanje razvoja informatičkih i komunikacijskih tehnologija, informatičke infrastrukture, elektronskih mreža, baza i izvora podataka i statistike kao osnove za ubrzaniji rast uopšte i posebno novog uslužnog sektora;
-Podrška razvoju MSP;
-Kontinuirano poboljšanje efikasnosti upravnih i javnih usluga.
5.1.1. Granska konkurentnost industrije Republike Srbije
1. Proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića
Stanje i problemi. Nivo ukupne proizvodnje prehrambenih proizvoda i pića veći je za 11,4% u 2005. godini u odnosu na 2000. godinu (prosečna godišnja stopa rasta od 2,2%). Nestabilnost je karakteristika dinamike razvoja fizičkog obima industrijske proizvodnje u posmatranom petogodišnjem periodu 2001-2005. godine (rast je zabeležen u 2002, 2004. i 2005. godini, dok je u 2001. godini i 2003. godini ostvaren pad). Fizički obim industrijske proizvodnje u 2005. godini zabeležio je rast od 4,6% u odnosu na 2004. godinu (prerađivačka industrija je ostvarila pad -0,7%). U strukturi prerađivačke industrije, ova oblast u 2005. godini učestvuje 29,3%, što je povećanje za 2,7 % u odnosu na 2000. godinu, sa tendencijom da će do 2012. godine zadržati isti nivo.
Grafikon 7.
Proizvodnja prehrambenih
proizvoda i pića u 2005. godini u strukturi izvoza prerađivačke industrije učestvuje 17,1% i strukturi uvoza 5,0%, takođe, beleži kontinuirani rast izvoza, uvoza i suficita. Pokrivenost uvoza izvozom je 174,3%.
Broj zaposlenih u 2005. godini isnosio je 90.779 lica, što je manje za 11.954 lica, u odnosu na 2001. godinu, ali je povećano relativno učešće zaposlenih ove grane u prerađivačkoj industriji za 3%.
Razvojna uloga zasnovana je na prirodnim potencijalima, karakteristikama nacionalne tražnje koja apsorbuje najveći deo porodičnog budžeta za ishranu, dinamici tražnje u svetu, postojanju prerađivačkih kapaciteta koji zahtevaju, uglavnom, samo rekonstrukciju i modernizaciju i cenovne konkurentnosti za neke najvažnije izvozne proizvode.
Ciljevi:
-Ukrupnjavanje poseda (dugoročni proces) za primarnu proizvodnju;
-Modernizacija kapaciteta uz povezivanje sa inostranim kompanijama;
-Podsticati proizvodnju tzv. zdrave hrane;
-Završetak procesa privatizacije u agrokompleksu;
-Kreditna podrška banaka (jeftiniji krediti za proizvodnju).
Politike i mere:
-Politika zaštitnih cena i izvoznih subvencija zasnivaće se na pravilima STO;
-Poboljšati kadrovsku strukturu za istraživanje tržišta i unapređenje izvoza;
-Poreske olakšice za investicije u inovacije;
-Podsticaji za navodnjavanje u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji;
-Harmonizovanje domaćeg zakonodavstva sa regulativom i direktivama EU u oblasti prehrambene industrije;
-Uvođenje standarda bezbedne hrane, kojim se osigurava potpuna zdravstvena bezbednost prehrambenih proizvoda u svim segmentima proizvodnje i prerade.
2. Proizvodnja tekstila i tekstilnih proizvoda
Stanje i problemi. Podsektor proizvodnja tekstila i tekstilnih proizvoda (obuhvata dve industrijske oblasti: proizvodnju tekstilnih prediva i tkanina i proizvodnju odevnih predmeta i krzna) ostvario je veoma slabe rezultate u periodu 2001-2005. godine, uz kontinuiran pad proizvodnje.
Grafikon 8.
Nivo ukupne proizvodnje industrijske oblasti proizvodnja tekstilnih prediva i tkanina manji je za 40% u 2005. godini u odnosu na 2000. godinu, a proizvodnja je opadala za 9,1% po prosečnoj godišnjoj stopi. U prerađivačkoj industriji, ova oblast u 2005. godini učestvuje 2,1%, što je smanjenje za 3,4% u odnosu na 2000. godinu.
Proizvodnja tekstilnih prediva i tkanina u 2005. godini u izvozu prerađivačke industrije učestvuje sa 3,0%, a u uvozu 4,2%, takođe, beleži kontinuirani rast uvoza i deficita. Pokrivenost uvoza izvozom je 36,2%.
Broj zaposlenih u 2005. godini iznosio je 21.775 što je manje za 18.499 lica u odnosu na 2001. godinu (u prerađivačkoj industriji učešće broja zaposlenih je smanjeno za 2%).
Proizvodnja odevnih predmeta i krzna beleži pad proizvodnje od 70% u 2005. godini u odnosu 2000. godinu, proizvodnja je opadala po prosečnoj godišnjoj stopi većoj od 20%. U prerađivačkoj industriji ova oblast u 2005. godini učestvuje sa 2,0%, što je smanjenje za 2,0% u odnosu na 2000. godinu.
Grafikon 9.
Proizvodnja odevnih predmeta i krzna u 2005. godini u izvozu prerađivačke industrije učestvuje 4,1% i u uvozu 1,3% i ostvaruje suficit u robnoj razmeni. Pokrivenost uvoza izvozom je 154,3%.
Broj zaposlenih u 2005. godini iznosio je 27.814 lica, što je manje za 24.891 lica u odnosu na 2001. godinu (smanjenje za više od 2,5% u prerađivačkoj industriji).
Sporazumom o trgovini sa tekstilom između SCG i EU koji je ratifikovan maja 2005. godine pružila se nova mogućnost za povratak domaće tekstilne industrije na ino-tržište, kroz povećanje izvoza prevashodno u zemlje EU.
Uzroci lošeg poslovanja u ovom industrijskom podsektoru su mnogobrojni, a najznačajni su: gubitak tržišta, visoka zaduženost preduzeća, velika konkurencija iz uvoza, visoko učešće sive ekonomije u proizvodnji i prometu tekstila, zastarela oprema i tehnologija, nedostatak obrtnih sredstava za tekuću proizvodnju i razvoj i dr.
Izvozna orijentisanost mora biti jedan od ključnih pravaca za dalji razvoj tekstilne industrije, imajući u vidu da je ova industrijska oblast ulazila u red tradicionalnih izvoznika. Novi izvozno orjentisani programi moraju zbog visoke konkurencije biti praćeni i visokom produktivnošću.
Procenjuje se da razvijene industrijske zemlje neće prioritetno razvijati tekstilnu industrije i da će je izmeštati u manje razvijene zemlje. Komparativna prednost naše tekstilne proizvodnje je, u odnosu na jeftinu radnu snagu proizvođača iz istočno-evropskih i azijskih zemalja, blizina evropskog tržišta, veliko iskustvo i višedecenijsko prisustvo na svetskom tržištu. Tekstilna industrija je pod direktnim uticajem tržišnih promena u svetskim modnim trendovima i samo kvalitetnom ponudom može da ostvari pozitivne rezultate na domaćem i inostranom tržištu.
U periodu 2001-2005. godine, donet je set ekonomskih zakona u skladu sa potrebama tržišne ekonomije, koji će značajno ubrzati nastavak ekonomskih reformi i pružiti veću pravnu sigurnost budućim investitorima. Uvođenjem Zakona o porezu na dodatu vrednost, došlo je do smanjenja sive ekonomije, što predstavlja značajan pomak u rešavanju problema nelojalne konkurencije na tržištu tekstila. Investicije u tekstilnoj industriji, prevashodno moraju da se odnose na nabavku nove tehnološke opreme. Preduzeća u tekstilnoj industriji (mala i srednja, privatna i mešovita), koja su u prethodnom periodu investirala i modernizovala proizvodnju, napravila sopstvenu robnu marku, imala su uspešnu proizvodnju i nastup na domaćem i inostranom tržištu.
Ciljevi:
-Ubrzati privatizaciju i podići tehnološki nivo proizvodnje;
-Ubrzati stečajni postupak društvenih preduzeća ili likvidaciju preduzeća koja netržišno posluju, ili imaju veoma istrošenu opremu i nizak kvalitet proizvoda;
-Modernizacija kapaciteta uz povezivanje sa inostranim kompanijama;
-Razvoj privatnog sektora;
-Povećati konkurentnost proizvoda (stavljanjem akcenta na dizajn, poboljšanje kvaliteta i stvaranje domaćih robnih marki visokog kvaliteta).
Politike i mere:
-Obezbeđenje informacija i podrške koji će omogućiti povećanje izvoza na odabrana tržišta, posebno iskorišćavanje pogodnosti koje nude sporazumi o slobodnoj trgovini;
-Podržavanje programa, seminara i drugih inicijativa koje pomažu proizvođačima, posebno MSP sa manjim izvoznim iskustvom, za efikasniji izvoz na strana tržišta;
-Pojačanje regionalne i globalne svesti o konkurentnosti snage srpske tekstilne industrije u fleksibilnosti proizvodnje, kvalitetu proizvoda i brzom reagovanju kroz različite medije i promocione publikacije;
-Praćenje i razvoj primenjenih tehnologija u svetu i realna primena, istraživanje novih programa, razvoj i kontrola novih tekstilnih materijala i izrada studija stručnih analiza, investicionih projekata, ekspertiza i dr.;
-Razvoj marketinga (povećanje učešća na sajamskim i drugim manifestacijama, kako u zemlji tako i u inostranstvu);
-Poboljšati kadrovsku strukturu za istraživanje tržišta i unapređenje izvoza, kao i saradnju sa naučnim institucijama;
-Poreske olakšice za investicije u inovacije;
-Harmonizovanje domaćeg zakonodavstva sa regulativom i direktivama EU u oblasti tekstilne industrije.
3. Proizvodi od drveta i plute, sem nameštaja
Stanje i problemi. Nivo ukupne proizvodnje u industrijskoj oblasti proizvodi od drveta i plute, sem nameštaja manja je za 64,1% u 2005. godini u odnosu na 2000. godinu. U periodu 2001-2005. godine ukupna industrijska proizvodnja ove oblasti opadala je po prosečnoj godišnjoj stopi od 18,5%. Rast je zabeležen samo u 2004. godini od 15,9%. Fizički obim industrijske proizvodnje u 2005. godini zabeležio je pad od 22,4% u odnosu na 2004. godinu. U strukturi prerađivačke industrije, ova oblast u 2005. godini učestvuje 1,0%, što je smanjenje za 0,1% u odnosu na 2000. godinu.
Grafikon 10.
Proizvodi od drveta i plute, sem nameštaja u 2005. godini u izvozu prerađivačke industrije učestvuju sa 1,8%, a u uvozu sa 1,9%. Registrovan je kontinuirani rast izvoza, uvoza i deficita. Pokrivenost uvoza izvozom je 49,4%.
Broj zaposlenih u 2005. godini iznosi 12.660 lica što je manje za 4.784 lica u odnosu na 2001. godinu (učešće zaposlenih u prerađivačkoj industriji je ostalo nepromenjeno).
Uzroci lošeg poslovanja u ovom industrijskoj oblasti su mnogobrojni, a najznačajni su: gubitak tržišta, visoka zaduženost preduzeća, visoko učešće sive ekonomije u proizvodnji i prometu drveta, zastarela oprema i tehnologija, nedostatak sredstava za tekuću proizvodnju i razvoj, i dr.
Drvo je nacionalno bogatstvo i jedan od retkih prirodnih resursa kojim Republika Srbija još raspolaže u relativno dovoljnim količinama. Poslednjih godina ovaj prirodni resurs troši se na neracionalan način.
Ciljevi:
-Ubrzati privatizaciju i podići tehnološki nivo proizvodnje;
-Smanjenje izvoza rezane građe u korist izvoza finalnih proizvoda i obrada od drveta;
-Povećanje proizvodnje i izvoza šper ploča (posebno bukovih);
-Povećanje proizvodnje furnira, a posebno plemenitog furnira od hrasta i voćkarica;
-Prerada kratke građe u lamelirane ploče;
-Povećanje izvoza ostalih proizvoda, a pre svega građevinske stolarije, podova, drvne ambalaže i opremanje enterijera preko građevinskih radova u inostranstvu;
-Zaštita drveta i destimulisanje izvoza trupaca;
-Modernizacija kapaciteta uz povezivanje sa inostranim kompanijama;
-Razvoj privatnog sektora i povezivanje u proizvodno-koperativne asocijacije u cilju eliminisanja međusobne konkurencije na inostranim tržištima i usaglašavanje domaćih standarda sa standardima EU;
-Povezivanje sa centrima za sertifikaciju u Evropi, prihvatanje njihovih standarda, edukacija kadrova i dobijanje sertifikata za obavljanje navedenih poslova.
Politike i mere:
-Poboljšati kadrovsku strukturu za istraživanje tržišta i unapređenje izvoza;
-Poreske olakšice za investicije u inovacije;
-Rentabilnije iskorišćenje drveta, kao i sankcionisanje onih učesnika u prometu drveta koji se ne pridržavaju propisanih pravila;
-Sprečavanje izvoza proste sirovine i njena prerada i finalizacija u Republici Srbiji.
4. Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda
Stanje i problemi. Nivo ukupne proizvodnje hemikalija i hemijskih proizvoda veći je za 58,2% u 2005. godini u odnosu na 2000. godinu (u periodu 2001-2005. godine rasla je po prosečnoj godišnjoj stopi od 9,6%). Kontinuiran rast je karakteristika dinamike fizičkog obima industrijske proizvodnje u periodu 2001-2005. godine. U prerađivačkoj industriji ova oblast u 2005. godini učestvuje 12,3%, što je smanjenje za 0,3% u odnosu na 2000. godinu.
Grafikon 11.
Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda u 2005. godini u izvozu prerađivačke industrije učestvuje 11,7%, u uvozu 17,1%. Registrovana je znatno brža dinamika rasta uvoza od izvoza, kao i kontinuirani rast deficita. Pokrivenost uvoza izvozom je 34,6%.
Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda je značano zastupljena u izvozu i uvozu ukupne prerađivačke industrije, međutim, rezultati ove industrijske oblasti u 2005. godini nisu zadovoljavajući (pored visokog izvoza imamo i visok uvoz, uz ostvareni deficit u robnoj razmeni od 943 mil. USD).
Broj zaposlenih u 2005. godini iznosi 28.942 lica što je manje za 9.898 lica u odnosu na 2001. godinu (učešće zaposlenih u prerađivačkoj industriji je ostalo nepromenjeno).
Najveći problem ove industrijske oblasti je velika uvozna zavisnost. Takođe, imamo visok uvoz finalnih hemijskih proizvoda, što ukazuje da domaći proizvođači treba da poboljšaju konkurentnost (cenom, kvalitetom i dizajnom) u cilju povećanja plasmana na domaće tržište. Tehnološki kvalitet proizvodnih kapaciteta je na niskom i srednjem nivou, tehnološka rešenja nisu zastarela.
U okviru hemijske industrije značajna je razvojna uloga farmaceutske industrije, koja raspolaže visoko kvalitetnim stručnim kadrom i gde su proizvodi konkurentni na domaćem, a neki i na stranom tržištu. Osnovana je Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije.
Ciljevi:
-Izgrađeni primarni kapaciteti bazne hemije i programske mogućnosti valorizacije raspoloživih baznih hemikalija omogućuju razvoj viših faza prerade u baznom sektoru hemijske industrije;
-Izvoznu strategiju zasnivati na višim fazama prerade raspoloživih sirovina iz baznog sektora;
-Rekonstrukcija i modernizacija postojećih kapaciteta uključujući energo-tehnološku i ekološku optimizaciju procesa i postrojenja.
Politike i mere:
-Poreske olakšice za investicije u inovacije;
-Restrukturiranje obrazovnog i istraživačkog sistema;
-Usaglašavanje proizvodnje i efikasnosti sa zaštitom zdravlja ljudi i životne sredine.
5. Proizvodi od gume i plastike
Stanje i problemi. Nivo ukupne proizvodnje veći je za 37,6% u 2005. godini u odnosu na 2000. godinu. U periodu 2001-2005. godine ukupna industrijska proizvodnja je rasla po prosečnoj godišnjoj stopi od 6,6%. Kontinuiran rast (sa blagim padom od -0,4% u 2003. godini) je karakteristika dinamike fizičkog obima industrijske proizvodnje u periodu 2001-2005. godine. U strukturi prerađivačke industrije, ova oblast u 2005. godini učestvuje 4,4%, što je smanjenje za 0,4% u odnosu na 2000. godinu.
Proizvodi od gume i plastike učestvuju u 2005. godini u izvozu prerađivačke industrije sa 8,7%, a u uvozu sa 3,7%. Karakteristika spoljnotrgovinske robne razmene je: kontinuiran rast izvoza i uvoza, suficit sa blagim oscilacijama (deficit u 2004. godini), dok prosečna pokrivenost uvoza izvozom iznosi 117,6%.
Grafikon 12.
Broj zaposlenih u 2005. godini iznosi 20.871 lice, što je manje za 2.065 lica u odnosu na 2001. godinu (u prerađivačkoj industriji registrovan je relativan porast zaposlenih za 0,8%).
Proizvodi od gume i plastike je industrijska oblast koja ima trend povećanja proizvodnje i izvoza.
Ciljevi:
-Povećanje proizvodnje, zaposlenosti i izvoza;
-Izvoznu strategiju zasnivati na finalnim proizvodima.
Politike i mere:
-Kreditna politika (jeftiniji dugoročni krediti za razvoj proizvodnje);
-Poreske olakšice za investicije u inovacije;
-Usklađivanje obrazovnog i istraživačkog sistema, kao i saradnja sa naučno-obrazovnim institucijama.
6. Proizvodnja prizvoda od ostalih nemetalnih minerala
Stanje i problemi. Nivo ukupne proizvodnje manji je za 10,2% u 2005. godini u odnosu na 2000. godinu (ukupna proizvodnja je opadala po prosečnoj godišnjoj stopi od 2,1%). Nestabilnost je karakteristika dinamike fizičkog obima industrijske proizvodnje u posmatranom petogodišnjem periodu 2001-2005. godine (visok pad od 13,5% u 2003. godini i 2,3% u 2005. godini). U prerađivačkoj industriji ova oblast u 2005. godini učestvuje 5,2%, što je smanjenje za 2,1% u odnosu na 2000. godinu.
Grafikon 13.
U ukupnom izvozu prerađivačke industrije proizvodi od nemetalnih minerala u 2005. godini učestvuju 1,9%, a u uvozu 2,5%. Karakteristika spoljnotrgovinske robne razmene je znatno veći uvoz od izvoza i rast deficita. Pokrivenost uvoza izvozom je 38,2%.
Broj zaposlenih u 2005. godini iznosio je 27.688 lica što je manje za 11.366 lica u odnosu na 2001. godinu (u ukupnoj zaposlenosti u prerađivačkoj industriji, broj lica zaposlenih u ovoj industrijskoj oblasti je u padu za 0,3%).
Uzroci lošeg poslovanja u ovoj industrijskoj oblasti su mnogobrojni, a najznačajniji su: tehničko-tehnološko zaostajanje većine kapaciteta, nagomilani gubici, nelikvidnost i nedostatak obrtnih sredstava, neefikasnost poslovanja (visoki troškovi proizvodnje), nizak nivo marketinga i upravljanja proizvodnjom, viškovi radne snage itd.
Ciljevi:
-Povećanje izvoznih kapaciteta i smanjenje trgovinskog deficita;
-Kvalitetno snabdevanje privrede domaćim inputima;
-Modernizacija postojećih kapaciteta;
-Sužavanje asortimana proizvoda prema konkurentnim zahtevima na domaćem tržištu i u izvozu;
-Razvoj proizvodnje u malim kapacitetima, specijalne keramike za elektronsku industriju i elektrotehniku.
Politike i mere:
-Kreditna politika (jeftiniji dugoročni krediti za razvoj proizvodnje);
-Poreske olakšice za investicije u inovacije;
-Uskađivanje obrazovnog i istraživačkog sistema, kao i saradnja sa naučno-obrazovnim institucijama.
7. Proizvodnja osnovnih metala
Stanje i problemi. Nivo ukupne proizvodnje veći je za 70,2% u 2005. godini u odnosu na 2000. godinu (ukupna industrijska proizvodnja je rasla po prosečnoj godišnjoj stopi od 11,2%). Visok rast u 2004. godini i 2005. godini je karakteristika dinamike fizičkog obima industrijske proizvodnje u periodu 2001-2005. godine. To je posledica izvršenih privatizacija u ovoj industrijskoj oblasti. U prerađivačkoj industriji ova oblast u 2005. godini učestvuje sa 9,6%, što je povećanje za 2,0% u odnosu na 2000. godinu.
Grafikon 14.
U ukupnom izvozu prerađivačke industrije u 2005. godini učestvuje 24,2%, a u uvozu 9,5%. Karakteristika spoljnotrgovinske robne razmene je znatno brži rast izvoza od uvoza, što kao rezultat imamo i ostvareni suficit u 2005. godini (suficit od 226,8 mil. USD). Pokrivenost uvoza izvozom u 2005. godini je 128,1%.
Broj zaposlenih u 2005. godini iznosio je 23.427 lica, što je manje za 13.171 lica u odnosu na 2001. godinu (broj lica zaposlenih u ovoj industrijskoj oblasti u ukupnoj prerađivačkoj industriji je u padu za 0,8%).
Proizvodnja osnovnih metala ostvarenom privatizacijom u prethodnom periodu beleži pozitivne rezultate u poslovanju, što je posledica efikasnije organizacije proizvodnje, veće produktivnosti i izvoza, kao i investicionih ulaganja od strane novih vlasnika.
Ciljevi:
-Nastaviti sa povećanjem izvoznih kapaciteta;
-Kvalitetno snabdevanje privrede domaćim inputima;
-Modernizacija postojećih kapaciteta;
-Završetak privatizacije velikih kombinata;
-Rekonstrukcija i modernizacija postojećih kapaciteta;
-Usaglašavanje domaćih standarda sa standardima EU.
Politike i mere:
-Izvozna politika (povećanje konkurentnosti);
-Politika podsticaja energetske efikasnosti i ekološki prihvatljive proizvodnje;
-Usklađivanje obrazovnog i istraživačkog sistema, kao i saradnja sa naučno-obrazovnim institucijama.
8. Proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina
Stanje i problemi. Nivo ukupne proizvodnje manji je za 2,9% u 2005. godini u odnosu na 2000. godinu (ukupna industrijska proizvodnja opadala je po prosečnoj godišnjoj stopi od 0,6%). Rast proizvodnje u 2004. godini za 12% i 3,2% u 2005. godini, u periodu 2001-2005. godine nagoveštava blagi oporavak ove industrijske oblasti. U prerađivačkoj industriji ova oblast u 2005. godini učestvuje 3,1%, što je smanjenje za 1,2% u odnosu na 2000. godinu.
Grafikon 15.
U izvozu prerađivačke industrije u 2005. godini učestvuje 2,1%, a u uvozu 3,4%. Karakteristika spoljnotrgovinske robne razmene znatno veći rast uvoza od izvoza, što kao rezultat imamo visok deficit. Pokrivenost uvoza izvozom u 2005. godini iznosi 30,8%.
Broj zaposlenih u 2005. godini iznosio je 32.616 lica, što je manje za 15.859 lica u odnosu na 2001. godinu (u strukturi ukupno zaposlenih u prerađivačkoj industriji broj lica zaposlenih u ovoj industrijskoj oblasti je u padu za 0,7%).
Uzroci lošeg poslovanja u ovoj industrijskoj oblasti su mnogobrojni, a najznačajniji su: tehničko-tehnološko zaostajanje većine kapaciteta, nagomilani gubici, nelikvidnost i nedostatak obrtnih sredstava, nedovoljna kreditna aktivnost banaka, neefikasnost poslovanja (visoki troškovi proizvodnje), nizak nivo marketinga i upravljanja proizvodnjom, viškovi radne snage, izščekivanja u vezi sa privatizacijom, nedostatak direktnih stranih investicija i dr.
Ciljevi:
-Povećanje izvoznih kapaciteta i smanjenje trgovinskog deficita;
-Kvalitetno snabdevanje privrede domaćim inputima;
-Modernizacija postojećih kapaciteta;
-Završetak privatizacije velikih kombinata;
-Rekonstrukcija i modernizacija postojećih kapaciteta;
-Usaglašavanje domaćih standarda sa standardima EU.
Politike i mere:
-Izvozna politika (povećanje konkurentnosti);
-Politika podsticaja energetske efikasnosti i ekološki prihvatljive proizvodnje;
-Usklađivanje obrazovnog i istraživačkog sistema, kao i saradnja sa naučno-obrazovnim institucijama.
9. Proizvodnja mašina i uređaja, osim električnih
Stanje i problemi. Nivo ukupne proizvodnje manji je za 19% u 2005. godini u odnosu na 2000. godinu (industrijska proizvodnja je opadala po prosečnoj godišnjoj stopi od 4,1%). Nestabilnost je osnovna karakteristika dinamike fizičkog obima industrijske proizvodnje u posmatranom petogodišnjem periodu 2001-2005. godine (visok rast od 43,2% u 2004. godini, a zatim visok pad u 2005. godini od 39,1%). U prerađivačkoj industriji ova oblast u 2005. godini učestvuje 5,9%, što je povećanje za 1,8% u odnosu na 2000. godinu.
Grafikon 16.
U izvozu prerađivačke industrije u 2005. godini oblast proizvodnja mašina i uređaja, osim električnih učestvuje 7,2%, a u uvozu 12,9%. Karakteristika spoljnotrgovinske robne razmene je kontinuiran rast izvoza, uvoza i deficita. Prosečna pokrivenost uvoza izvozom je 28,3%.
Proizvodnja mašina i uređaja, osim električnih u 2005. godini, zabeležila je nešto povoljnije rezultate u odnosu na prethodni period (rast izvoza za 30,0%, pad uvoza za 18,2% i pad deficita u 2005. godini za 328,6 mil. USD tj. za oko 30%).
Broj zaposlenih u 2005. godini iznosio je 35.507 lica, što je manje za 3.271 u odnosu na 2001. godinu (relativan rast zaposlenih u prerađivačkoj industriji za 1,4%).
Uzroci lošeg poslovanja u ovoj industrijskoj oblasti su mnogobrojni, a najznačajniji su: tehničko-tehnološko zaostajanje većine kapaciteta, nagomilani gubici, nelikvidnost i nedostatak obrtnih sredstava, nedovoljna kreditna aktivnost banaka, neefikasnost poslovanja (visoki troškovi proizvodnje), nizak nivo marketinga i upravljanja proizvodnjom, viškovi radne snage, izščekivanja u vezi sa privatizacijom, nedostatak direktnih stranih investicija i dr.
Ciljevi:
-Povećanje izvoznih kapaciteta i smanjenje trgovinskog deficita;
-Kvalitetno snabdevanje privrede domaćim inputima;
-Završetak privatizacije velikih kombinata;
-Rekonstrukcija i modernizacija postojećih kapaciteta;
-Usaglašavanje domaćih standarda sa standardima EU.
Politike i mere:
-Kreditna politika (jeftiniji dugoročni krediti za razvoj proizvodnje);
-Izvozna politika (izvoz finalnih proizvoda, povećanje konkurentnosti i smanjenje izvoza repromatrijala sa intenzivnom potrošnjom materijala i energije);
-Politika podsticaja energetske efikasnosti i ekološki prihvatljive proizvodnje;
-Usklađivanje obrazovnog i istraživačkog sistema, kao i saradnja sa naučno-obrazovnim institucijama.
10. Proizvodnja motornih vozila i prikolica
Stanje i problemi. Nivo ukupne proizvodnje veći je za 7,4% u 2005. godini u odnosu na 2000. godinu (ukupna proizvodnja je rasla po prosečnoj godišnjoj stopi od 1,4%). Nestabilnost je osnovna karakteristika dinamike fizičkog obima industrijske proizvodnje u posmatranom petogodišnjem periodu 2001-2005. godine (visok rast od 20,3% u 2005. godini, do pada od 13,2% u 2001. godini). U prerađivačkoj industriji ova oblast u 2005. godini učestvuje 3,0%, što je smanjenje za 1,1% u odnosu na 2000. godinu.
Grafikon 17.
U izvozu u 2005. godini učestvuje sa 1,7%, a u uvozu sa 8,4%. Karakteristika spoljnotrgovinske robne razmene je znatno veći rast uvoza od izvoza i visok deficit. Pokrivenost uvoza izvozom je 10,4%.
Broj zaposlenih u 2005. godini iznosio je 25.414 lica, što je manje za 11.180 lica u odnosu na 2001. godinu (neznatno je smanjeno relativno učešće zaposlenih u prerađivačkoj industriji za 0,4% u 2005. godini u odnosu na 2001. godinu).
Problemi poslovanja u ovoj industrijskoj oblasti su: tehničko-tehnološko zaostajanje, nelikvidnost i nedostatak obrtnih sredstava, nedovoljna kreditna aktivnost banaka, neefikasnost poslovanja (visoki troškovi proizvodnje), nizak nivo marketinga i upravljanja proizvodnjom, viškovi radne snage, iščekivanja u vezi sa privatizacijom, nedostatak direktnih stranih investicija itd.
Ciljevi:
-Povezivanje sa strateškim partnerima;
-Povećanje izvoznih kapaciteta i smanjenje trgovinskog deficita;
-Restrukturiranje proizvodnje i tehnologije;
-Završetak privatizacije velikih kombinata;
-Usaglašavanje domaće proizvodnje sa međunarodnim propisima, koji se odnose na bezbednost (vozila u saobraćaju), ekologiju, kvalitet i dr.
Politike i mere:
-Kreditna politika (jeftiniji dugoročni krediti za razvoj proizvodnje i istraživanja);
-Izvozna politika (promocija izvoza i povećanje konkurentnosti);
-Politika podsticaja energetske efikasnosti i ekološki prihvatljive proizvodnje;
-Usklađivanje obrazovnog i istraživačkog sistema, kao i saradnja sa naučno-obrazovnim institucijama.
5.1.2. Propulzivne industrijske grane
Realizacija navedenih ciljeva privrednog razvoja Republike Srbije trebala bi da rezultira sledećim strukturnim promenama. Struktura prerađivačke industrije u 2012. godini promeniće se u korist visokotehnoloških industrijskih grana čije će učešće od 14,6% u 2005. godini da se poveća na 18% u 2012. godini. Učešće srednjetehnoloških industrija smanjiće se sa 48,3% na 45,9%, a niskotehnoloških industrija sa 37,1% u 2005. na 36,1% u 2012. godini.
Tabela 19: Strukturne promene u privredi Republike Srbije 2005-2012. godine
2000 2005 2012 Prehrambeni proizvodi, piće i duvan 28,7 31,9 31,3 Tekstil i tekstilni proizvodi 9,5 4,1 3,7 Koža i proizvodi od kože 1,6 1,1 1,1 Prerada drveta 1,1 1,0 0,5 Papir i izdavačka delatnost 4,9 5,7 4,9 Koks i derivati nafte 1,5 4,7 4,0 Hemija 12,6 12,3 12,7 Guma i plastika 4,8 4,4 5,0 Proizvodi od nemetalnih minerala 7,3 5,2 4,8 Metali 11,9 12,7 12,0 Mašine i uređaji 4,1 6,7 8,0 Električni i optički uređaji 3,9 4,3 5,0 Saobraćajna sredstva 5,1 3,6 5,0 Ostala industrija 2,8 2,3 2,0
I u narednom periodu izvozni lideri biće metalski sektor, prehrambena industrija, hemijski i sektor gume i plastike.
U strukturi izvoza visoko-tehnološke grane povećaće učešće sa 13,5% na 20%.
Grafikon 18.
Grafikon 19.
[pic]
Mere i aktivnosti ekonomske politike za realizaciju gornjih ciljeva su sledeće:
1. Obnova i razvoj proizvodnje s visokim stepenom „nadzora” nad svim fazama poslovnog ciklusa i visokom udelu domaćeg znanja. Reč je o onim proizvodima i uslugama koje u manjem broju već imaju obeležje „srpskog proizvoda” prepoznatljivog na međunarodnom tržištu;
2. Razvoj novih delatnosti zasnovanih na novim tehnologijama i inovacijama. Receptivna snaga srpske privrede za novim proizvodnjama zavisi od kvalifikovanosti ljudi i pozitivnom okruženju koje valja stvarati. U tom pogledu inovativnost postaje jedna od ključnih poluga konkurentne proizvodnje;
3. Razvoj malih i srednjih preduzeća. Nezavisnost malih i srednjih preduzeća mora ostati jedan od kriterijuma za njihovu državnu potporu, dominantno u vidu horizontalnih mera. Nezavisnost nije samo institucionalni kriterijum već i preduslov njihove tržišne samostalnosti, ali i snošenja rizika;
4. Održivi razvoj sa uvažavanjem društveno-ekonomske efikasnosti;
5. Minimiziranje troškova kao osnovice za formiranje konkurentne ponude. Konkurentska pozicija srpske privrede osnovica je konkurentskog repozicioniranja preduzeća. O globalnim makroekonomskim parametrima strukture troškova koji su temelj procene mogućnosti ulaganja zavisi brzina i obim stranih ulaganja. Zato su disciplina u pogledu troškova i kontrola nad njima presudan činilac konkurentnosti i jačanja pregovaračke sposobnosti u različitim oblicima međunarodne razmene;
6. Pravilno vrednovanje i trgovanje rentom različitih atributivnih obeležja. Reč je o položajnoj, resursnoj, tehnološkoj, naučnoj i infrastrukturnoj renti. Njihovo dejstvo se razlikuje od sektora do sektora odnosno po oblastima privrede;
7. Razvoj konkurencije među profitabilnim programima. Usmerenje na konkurenciju među profitabilnim programima znači razvoj konkurencije ideja. Objektiviziranje takve konkurentske utakmice temelji se na merljivim parametrima doprinosa dodatoj vrednosti, angažmanu ljudskih resursa, zapošljavanju, povećanju tržišnog udela, porastu produktivnosti i drugim obeležjima razvoja preduzeća;
8. Isticanje brige o ravnomernom regionalnom razvoju. S uvažavanjem specifičnosti svakog od regiona, njegove resursne osnove, nasleđene privredne strukture ocene potencijala, briga o usklađivanju pojedinačnog i regionalnog razvoja s razvojem na nivou Republike Srbije je strukturno pitanje;
9. Prilagođavanje sadržaja i oblika temeljnog obrazovanja i posebno inovacije znanja. Bez novih znanja, bez stalnog usavršavanja nema napretka. Ako nedostaju sredstva za sopstveno istraživanje, postaje važno znati prihvatiti i primeniti tuđa znanja, jer vremenski horizont je kritična varijabla. Takvo usmeravanje zahteva ubrzano dostizanje nivoa EU. Reforma obrazovnog sistema otvoriće u tom pogledu nove mogućnosti;
10. Izgradnja sistema vrednosti u skladu sa svetskim tokovima i usklađivanje norme sa praksom. Dugoročan po svojim obeležjima, proces usvajanja novih vrednosti treba usmeriti posebno na učenje o individualnoj odgovornosti i vođenju brige o međuuticajima s okruženjem. Potrebno je razvijati svest o nacionalnom interesu, ali ne zatvorenom u sebe već otvorenom prema širem okruženju s navikama i novim vrednostima. To znači biti prepoznatljiv i prihvatljiv u okolnostima koje delom sami stvaramo, a u okolnostima koje sami ne stvaramo – prihvatati i prilagođavati vlastitim interesima. Znanje stranih jezika, novih tehnologija, oblika komuniciranja nije samo tehničko-tehnološko, već suštinsko pitanje privrednog i ukupnog strateškog usmerenja.
U tom okviru politika konkurentnosti treba da stvara uslove preduzećima da se svojim prilagođavanjem i novim prodorima u proizvodnim procesima i proizvodima usmere na ponudu visoke elastičnosti potražnje na svetskom tržištu. Ona se mora više okrenuti stvaranju konkurentskih prednosti na nivou industrijskih prostora (urbanih aglomeracija, regija), kao i na povećanje sposobnosti učenja na nivou preduzeća i drugih nosilaca tehnološke i organizacijske inovacije (sistem obrazovanja, naučnih i razvojnih istraživanja, inovacijskih centara, poslovnog informisanja). Odgovor na izazove globalizacije mora se orijentisati na stvaranje kulture inovacija, komunikacija i formiranje socio-kulturnog kapitala, što omogućava potrebnu lokalnu akumulaciju i specijalizaciju znanja. Pri tome se politika razvoja pomera prema globalnim procesima valorizacije, a lokalne poslovne strukture se transformišu u otvorene mreže saradnje, učenja i informisanja, vodeći brigu o kriterijumima održivog industrijskog razvoja.
Politika konkurentnosti predstavlja osnovni element svake otvorene i tržišne ekonomije, to je skup podsticajnih elemenata konkurentnosti, koji obuhvata zakonsku podršku i strategiju konkurentnosti. S toga je neophodno ulagati značajne napore da se konkurentsko tržište organizuje, da se zakonski reguliše i održi na najvišem nivou i u skladu sa međunarodno važećim standardima, pravilima i principima.
I pored do sada ostvarenih pozitivnih rezultata, na polju konkurentnosti potrebno je još dodatnog i mukotrpnog rada kako bi se ostvarili željeni ciljevi u pravcu formiranja atraktivnog i konkurentnog tržišta, na kome će delovati važeći mehanizmi EU. Da je tako, to potvrđuju rezultati istraživanja EBRD, koje se zasniva na analizi tranzicionog indikatora politika konkurentnosti u periodu od 2004-2006. godine, a koji ukazuje na nivo konkurentnosti privrede, zakonsku podršku konkurentnosti i strategiju konkurentnosti.
Mere koje je neophodno sprovesti u narednom periodu, a tiču se nacionalne konkurentnosti, odnose se na: neophodnost sprovođenja i primene zakona, donetih u skladu sa međunarodnim zakonima; rešavanje pitanja svojine i pitanja vlasničkih odnosa; razvoj finansijskog tržišta; povećanje fleksibilnosti tržišta radne snage; ravnopravnu (pre)raspodelu dohotka; uspešno okončanje procesa restrukturiranja privrede; nastavak procesa privatizacije, pre svih velikih privrednih sistema; uvoz savremenih tehnologija i novih tehnoloških rešenja u proizvodni proces, koji moraju doprineti specijalizaciji izvoznog sektora; stvaranje ambijenta za porast priliva stranih direktnih investicija; isticanje cenovne i troškovne konkurentnosti privrede; podsticanje bilateralnih i regionalnih zona slobodne trgovine; sprovođenje strategije razvoja i unapređenja sektora MSP; olakšan pristup finansijskim sredstvima privrednih jedinica; skraćivanje administrativnih postupaka; osavremenjivanje proizvodnih procesa, koji će doprineti porastu produktivnosti i obaranju jediničnih troškova rada, a time i porastu konkurentnosti proizvoda i preduzeća; povezivanje privrednih subjekata i naučnih institucija; i uvođenje međunarodnih standarda.
Za razliku od ostalih tranzicionih indikatora EBRD-a, politika konkurencije Republike Srbije je uzastopno dobila najnižu ocenu (vrednost indikatora 1,7), što pokazuje da su u posmatranom periodu izostale zakonska regulativa i definisana politika konkurentnosti, dok su subvencije države velikim javnim preduzećima «gubitašima» bile visoke, ali sa tendencijom daljeg smanjenja. U poređenju sa maksimalnom vrednosti indikatora konkurentnosti (vrednost indeksa 4,5 – efikasno dejstvo politike konkurencije uz slobodan ulazak na tržišta) Republika Srbija zaostaje u velikoj meri.
Pritom, nezaobilazna mera koja se treba preduzeti u Republici Srbiji je prihvatanje Prava konkurencije EU, koji predstavlja posebnu oblast Poslovnog prava EU koje uređuje slobodan protok roba, kapitala, lica i usluga. Njegovo usvajanje je neophodan uslov za evropske integracije, potpuno uključivanje u privredne tokove razvijenog sveta i za unapređivanje domaće privrede. S toga je usvajanje i primena prava konkurencije kakvo postoji u propisima EU osnovni spoljni i unutrašnji pravno-politički cilj, čije će postizanje olakšati domaća i strana ulaganja, omogućiti stvaranje konkurentnog tržišta i unaprediti celokupan razvoj domaće privrede. Cilj tržišne ekonomije i prava konkurencije je blagostanje potrošača, dok je zadatak prava konkurencije da utvrdi fini balans koji omogućava postojanje dovoljno snažnih i velikih privrednih subjekata, uz postojanje i dalje osnivanje malih i srednjih preduzeća i snažne konkurencije, kao i okvire u kojima je kontrolisano tržišno dogovaranje dozvoljeno, u cilju najboljeg zadovoljenja potrošača i konkurentnosti celokupne privrede na internom i međunarodnom planu.
5.2. Podizanje konkurentnosti korporativnog sektora
Završavanje tranzicije i kontinuiran proces restrukturiranja u preduzećima su nužni za povećavanje konkurentnosti korporativnog sektora. Intenzivnost procesa prestrukturiranja i povećavanja konkurentnosti korporativnog sektora je time i ključna determinanta osiguravanje rasta i razvojnog proboja srpske privrede. Analiza stanja korporativnog sektora Republike Srbije pokazuje da se kod povećavanja njegove konkurentnosti suočavamo sa dva bloka pitanja:
Prvi blok se odnosi na ubrzanje privatizacije i restrukturiranja postojećih preduzeća. Kod prvog bloka ekonomska politika mora da reši pre svega tri pitanja: završetak procesa privatizacije; problem velikih društveno-svojinskih proizvodnih sistema i unapređenje upravljanja u već privatizovanim preduzećima.
Drugi blok se odnosi na generalne politike povećavanja konkurentnosti korporativnog sektora. Tu se mora ekonomska politika koncentisati na sledeće probleme: uspostavljanje adekvatnog regulatornog i administrativnog okruženja za formiranje novih preduzeća; na horizontalne programe podsticanja preduzeća, gde posebnu pažnju posvećujemo malim i srednjim preduzećima, industrijskim i tehnološkim parkovima i klasterima i na podsticanje internacionalizacije srpske privrede, gde posebnu pažnju fokusiramo na izvoz i strane direktne investicije.
5.2.1. Ubrzanje privatizacije i restrukturiranje postojećih preduzeća
Bazični preduslovi za povećanje konkurentnosti korporativnog sektora na zadovoljavajući nivo su: a) završetak procesa privatizacije, b) ubrzano rešavanje društveno-svojinskih problema velikih proizvodnih sistema i v) unapređenje korporativnog upravljanja u privatizovanim preduzećima.
a) Završetak procesa privatizacije
Stanje i problemi. Za okončanje procesa privatizacije neophodno je privatizovati 2.545 privrednih subjekata društvenog sektora svojine. U okviru navedenog broja za 1.127 preduzeća utvrđen je metod privatizacije i može se očekivati uspešno okončanje postupka, a za 1.260 preduzeća postupak privatizacije privremeno je obustavljen (na osnovu odluke nadležnog ministarstva, Uredbe o zaštiti imovine bivših jugoslovenskih republika i dr). Drugu grupu neprivatizovanih preduzeća čine preduzeća koja pored društvenog kapitala imaju i privatni kapital, koji je rezultat privatizacije po ranijim zakonima, a nalaze se u nadležnosti Akcijskog fonda Republike Srbije (oko 750 preduzeća). Treću grupu od oko 470 neprivatizovanih preduzeća, sa oko 182.000 zaposlenih čine preduzeća sa državnim kapitalom, uglavnom „javna” – manji broj javnih (infrastrukturnih) od republičkog zanačaja i veći broj javnih komunalnih preduzeća.
Razlog što brojna društvena i „mešovita” preduzeća još nisu privatizovana je, s jedne strane, u odsustvu želje poslovodstva i zaposlenih da se preduzeće privatizuje, a s druge strane u neobaveznosti privatizacije do isteka zakonskog roka. Uz to, znatan broj ovih preduzeća objektivno nije mogao da bude privatizovan, jer ta preduzeća ili uopšte ne posluju, ili su u krajnje lošem organizacionom i poslovnom stanju, tako da nisu sposobna ni da pokrenu privatizaciju, a pogotovo da sprovedu potrebne privatizacione aktivnosti.
Kod grupe neprivatizovanih državnih preduzeća, u većini slučajeva postoje objektivna ograničenja za brzo pristupanje privatizaciji. Pošto se uglavnom radi o infrastrukturnim preduzećima, potrebno je da se prethodno organizuju i počnu da funkcionišu regulatorna tela, kao i da se ova preduzeća potpuno restrukturiraju – organizaciono, poslovno i finansijski – što za veći broj njih znači i izlazak iz zone gubitaka. Postoje, međutim, i zakonska, sistemska ograničenja za privatizaciju ovih preduzeća, sadržana u Zakonu o sredstvima u svojini Republike Srbije, u Zakonu o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa i u Zakonu o komunalnim delatnostima.
Ciljevi. Glavni cilj treba da bude završetak privatizacije preduzeća sa društvenim kapitalom u najkraćem mogućem roku. Preostala preduzeća sa društvenim kapitalom ne samo da koče razvoj ukupne privrede, već i sama, bez izuzetka, nazaduju, što je i institucionalno uslovljeno. Njima je, naime, Zakonom o preduzećima (koji u delu relevantnom za društvena preduzeća i dalje važi) oduzeto pravo da samostalno donose bilo koju odluku razvojnog karaktera, što je s obzirom na očekivanu privatizaciju razumljivo, ali je ekonomski opravdano samo ako se ta preduzeća što pre privatizuju.
Drugi važan cilj je da se, u što kraćem roku, stvore sistemski (zakonski) i ekonomski (tržišni) uslovi za privatizaciju preduzeća sa državnim kapitalom. Nakon toga bi veliki broj ovih preduzeća trebalo da bude privatizovan. To se pre svega odnosi na javna komunalna preduzeća, ali i na neka od javnih preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija, s tim što bi se pojedina infrastrukturna javna preduzeća (energetska, saobraćajna) privatizovala prema odgovarajućim strategijama razvoja delatnosti.
Mere i aktivnosti. Očigledno je da okončanje privatizacije iziskuje preduzimanje dodatnih mera od strane državnih organa, jer bi oslanjanje samo na dobrovoljnu inicijativu preduzeća sigurno imalo za posledicu veliki broj neprivatizovanih preduzeća po isteku datog zakonskog roka. Izostajanje autonomne inicijative za privatizaciju od strane preduzeća – ili zbog generalne poslovne pasivnosti tih preduzeća, ili zbog opstrukcije od strane poslovodstva i zaposlenih – razlog je da se iskoristi zakonsko pravo Ministarstva privrede za pokretanje inicijative za privatizaciju svih preostalih preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom.
Poseban tim Agencije za privatizaciju mora da procenjuje izglede za uspešnu privatizaciju svakog preostalog preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom i da predlaže pokretanje likvidacije ili stečaja preduzeća koja su poslovno pasivna, ili se iz drugih razloga ne mogu privatizovati prodajom kapitala.
Pošto će se verovatno ustanoviti da relativno veliki broj neprivatizovanih preduzeća sa društvenim kapitalom može da se privatizuje prodajom samog kapitala, priprema za privatizaciju takvih malih i srednjih preduzeća trebalo bi da se odvija po skraćenom postupku. Ovaj postupak treba da koncipira i organizuje njegovo sprovođenje Agencija za privatizaciju.
Radi omogućavanja privatizacija preduzeća sa državnim kapitalom, potrebna je izmena Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije u delu u kome ovaj zakon propisuje da su sva sredstva koja koriste javna preduzeća u svojini Republike Srbije. Ta sredstva mora da predstavljaju imovinu samih javnih preduzeća, a samo njihov kapital treba da je u svojini Republike Srbije (do privatizacije). Shodno tim zakonskim promenama, mora da se menja i Zakon o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa, koji sada definiše da državni kapital u javnim preduzećima čine novčana sredstva uložena od strane države i pravo korišćenja stvari koje su u državnoj svojini, što bi, s razlogom, moglo da ima za posledicu odvraćanje investitora od kupovine takvog kapitala javnih preduzeća. Zakon o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa bi mogao da bude i potpuno ukinut, jer je on, uz dobre zakone o pojedinim delatnostima od opšteg interesa, suvišan. Na javna preduzeća treba da se primenjuje Zakon o privrednim društvima, kao i na druga preduzeća, a samo na način obavljanja delatnosti javnih preduzeća dodatno bi se primenjivali odgovarajući zakoni za konkretne delatnosti od opšteg interesa. Takođe bi morao da se menja Zakon o komunalnim delatnostima, u delu koji ograničava privatizaciju javnih komunalnih preduzeća do 49% njihovog kapitala. Najzad, nakon što se donese odluka o upotrebi prihoda od prodaje kapitala javnih preduzeća – koja bi svakako morala da bude drugačija od upotreba prihoda od prodaje društvenog kapitala – potrebna je i izmena Zakona o privatizaciji, u delu u kome on propisuje namenu sredstava ostvarenih u privatizaciji.
Nakon okončanja procesa privatizacije preduzeća sa društvenim kapitalom, a najkasnije do 2009. godine, Agencija za privatizaciju trebalo bi da bude resursno redukovana i da tokom naredne tri godine vrši samo monitoring privatizovanih preduzeća, uključujući kontrolu ispunjenja ugovornih obaveza kupaca.
b) Ubrzano rešavanje društveno-svojinskih problema velikih proizvodnih sistema
Stanje i problemi. Suštinski problem u preostaloj privatizaciji privrede Srbije predstavljaće preduzeća koja je Agencija za privatizaciju deklarisala kao preduzeća „u restrukturiranju”. Takvih preduzeća je oko 100 (uključujući zavisna preduzeća), sa preko 120.000 zaposlenih. Većina ovih preduzeća su tzv. „veliki sistemi”, od izuzetnog značaja za grad, ili čitav region u kome su locirana. Do sada je restrukturirano i prodato samo 15 ovakvih peduzeća (uključujući zavisna preduzeća u „sistemu“).
Restrukturiranje pojedinih preduzeća pre privatizacije nužno je ili zbog složene forme neprikladne za privatizaciju (holdinzi), ili im je vrednost imovine manja od obaveza, ili su nekonkurentna, bilo zbog nepostojanja tražnje za njihovim sadašnjim proizvodima-uslugama, bilo zbog znatno jeftinije ponude od strane inostranih konkurenata.
Najteži slučajevi preduzeća „u restrukturiranju” su ona preduzeća koja karakteriše treća po redu navedena smetnja direktnoj privatizaciji – imanentna nekonkurentnost proizvoda/usluga, pa stoga odsustvo interesa investitora. Takva su preduzeća iz podsektora Proizvodnja tekstila i tekstilnih proizvoda i iz domena Proizvodnja saobraćajnih sredstava.
Preduzeća „u restrukturiranju” iz svih drugih podsektora industrije karakterišu smetnje privatizaciji – organizaciona neprikladnost za privatizaciju i/ili prezaduženost. Te smetnje se mogu otkloniti u postupku organizacionog i finansijskog restrukturiranja, odnosno ova preduzeća se, u principu, mogu privatizovati bez primene stečajnog postupka.
Olakšavajuća okolnost u predstojećoj privatizaciji društvenih preduzeća „u restrukturiranju” je činjenica da njih nije potrebno finansijski restrukturirati na način koji bi iziskivao ulaganja. Celokupno finansijsko restrukturiranje radi privatizacije sastoji se u otpustu potraživanja državnih poverioca, koje je obavezno prema Zakonu o privatizaciji, i u delimičnom dobrovoljnom dodatnom otpustu (dela) potraživanja od strane komercijalnih poverioca, ukoliko je i ono potrebno za formiranje pozitivne vrednosti preduzeća. Takođe je kod najvećeg broja preduzeća u restrukturiranju već sproveden socijalni program, finansiran iz budžeta, tako da broj zaposlenih, u principu, više nije smetnja privatizaciji preduzeća „u restrukturiranju“.
Ciljevi. Globalni cilj je da se u što kraćem roku, a najkasnije do 2009. godine, za sva preduzeća u restrukturiranju realizuje ili privatizacija prodajom kapitala, ili prodajom imovine kroz stečajni postupak. Pri ostvarivanju navedenog globalnog cilja vezanog za preduzeća u restrukturiranju, mora da budu ostvaren važan „operativni“ cilj – da se, nakon privatizacije ili stečaja, maksimalno uposle resursi preduzeća u restrukturiranju, kako materijalni tako i ljudski.
U slučaju preduzeća u restrukturiranju koja imaju regionalni značaj, cilj je i da se što pre ustanovi koliko ljudskih resursa će biti uposleno u konkretnom preduzeću nakon njegovog restrukturiranja i privatizacije, kako bi se sagledale potrebe za merama razvojne politike koje bi bile primenjene na konkretnom području radi kreiranja novih zaposlenja.
Mere. Iako za restrukturiranje preduzeća postoji određena regulativa, a i za sva preduzeća u restrukturiranju su angažovani strani i domaći finansijski savetnici koji pripremaju njihovo restrukturiranje i privatizaciju, ipak su za okončanje restrukturiranja/privatizacije ovih preduzeća potrebne dodatne mere i aktivnosti dražavnih organa. To se pre svega odnosi na donošenje zakonskih (ili podzakonskih) propisa koji bi dozvoljavali prodaju imovinskih celina ovih preduzeća – kad nije moguća prodaja kapitala restrukturiranog preduzeća – uz obavezu kupaca da preuzmu zaposlene na imovini koja se prodaje. Prednost ovakve privatizacije u odnosu na likvidaciju ili direktni stečaj je u očuvanju zaposlenja. A poverioci preduzeća čija se imovina prodaje bili bi zaštićeni time što bi prodaju vršila Agencija za privatizaciju, koja bi iz prihoda od prodaje izmirivala potraživanja poverilaca. U slučaju kad se iz prihoda od prodaje imovine ne mogu u celosti izmiriti obaveze preduzeća, pokretao bi se stečaj, pri čemu bi novčana sredstva od već prodate imovine bila sastavni deo stečajne mase.
Nadalje, Ministarstvo privrede, odnosno Vlada bi trebalo da preuzme u neposrednu nadležnost restrukturiranje i privatizaciju kritičnih velikih sistema. Radi se o oko 10 velikih preduzeća od regionalnog značaja, bez izgleda da se, primenom standardne procedure, u dogledno vreme okonča njihovo restrukturiranje i privatizacija. Koristeći usluge odgovarajućih stručnih timova, i posebnih poverenika, Ministarstvo privrede i Vlada bi donosili konkretne odluke relevantne za restrukturiranje i privatizaciju ovih velikih preduzeća, sve dok se, na bilo koji način – prodajom kapitala, ili prodajom imovine pre stečaja, ili u stečajnom postupku – njihovi upotrebljivi resursi ponovo ne uposle u privatnosvojinskoj konstelaciji. Istovremeno bi se koncipirale razvojne mere za područje (opštinu) gde je (bio) lociran „veliki sistem”, koje bi moglo da bude deklarisano i kao „područje od posebnog interesa za Republiku Srbiju”. Razvojna politika za takva područja, odnosno podsticanje investicija na njima, trebalo bi da bude regulisana posebnim zakonom o podsticanju investicija.
v) Unapređenje korporativnog upravljanja u privatizovanim preduzećima
Stanje i problemi. Model privatizacije prema Zakonu o privatizaciji iz 2001. godine ima za rezultat većinskog vlasnika i većinsko učešće u upravljanju privatizovanim (kupljenim) preduzećem. Zato se kod preduzeća privatizovanih po ovom zakonu ne javlja bazični problem korporativnog upravljanja – odvojenost svojine od upravljanja. Kupci društvenih preduzeća ili sami neposredno upravljaju poslovanjem preduzeća, ili su, kao većinski vlasnici, u stanju da neposredno kontrolišu iznajmljene menadžere. Problem je, međutim, u tome što kupci društvenih preduzeća, naročito oni koji su kupili preduzeća u aukcijskom postupku, često nisu dovoljno kompetentni ni za neposredno upravljanje preduzećem, ni za kontrolu menadžera. Uz to, ugovori o kupovini kapitala društvenog preduzeća zabranjuju im da prodaju akcije bez saglasnosti Agencije za privatizaciju tokom pet godina (kao i da menjaju delatnost preduzeća) što sprečava preuzimanje preduzeća od strane kompetentnijih vlasnika.
Standardni problem korporativnog upravljanja – odvojenost svojine od upravljanja pa time opasnost od nekvalitetnog vođenja poslova ili zloupotreba – javlja se u preduzećima privatizovanim po ranijim zakonima. Mali akcionari, uglavnom zaposleni, vlasnici su preko polovine akcija i kao takvi teško mogu kontrolisati menadžere; u ovim preduzećima, uz to, nisu privatizovani manjinski, često značajni paketi akcija, koje sada drži Akcijski fond.
Nadalje, sva preduzeća koja su do sada privatizovana dobijala su nakon privatizacije formu otvorenog akcionarskog društva, koja je u većini slučajeva potpuno neprikladna i otežava efikasno korporativno upravljanje.
Najzad, pored navedenih „internih” smetnji dobrom korporativnom upravljanju u privatizovanim preduzećima, smetnju predstavljaju i „eksterni” faktori, relevantni kako za subjekte u samim preduzećima, tako i za druge zainteresovane, pre svega poverioce: nedovoljno uhodana primena novog Zakona o privrednim društvima, manjkavosti finansijskog zakonodavstva, neuhodanost primene Zakona o stečajnom postupku, generalno nedovoljna vladavina prava, zastupljenost korupcije i dr.
Ciljevi u domenu unapređenja korporativnog upravljanja su višestruki – od ciljeva kao pretpostavki za dobro korporativno upravljanje, preko „operativnih” ciljeva, koji treba da omoguće ostvarivanje finalnog cilja dobrog korporativnog upravljanja u privatizovanim preduzećima.
Cilj/pretpostavka za dobro korporativno upravljanje je dovršetak privatizacije po važećem zakonu, koja rezultuje većinskim vlasništvom u preduzećima, i ukrupnjavanje vlasništva u preduzećima privatizovanim po ranijim zakonima o privatizaciji.
„Operativni cilj”, čije ostvarenje je indikator dobrog korporativnog upravljanja i generator efikasnosti, jeste ostvarivanje takve konstelacije u samim privatizovanim preduzećima i u njihovom okruženju da vlasnici i menadžeri streme maksimiziranju vrednosti kapitala preduzeća, uz poštovanje ugovornih i drugih obaveza prema trećim licima. Maksimiziranje vrednosti preduzeća zahteva njegovo sveobuhvatno postprivatizovano restrukturiranje – resursno, programsko-proizvodno i finansijsko – radi omogućavanja efikasnog poslovanja i ostvarivanja maksimalne dobiti.
Kad se ostvari cilj/indikator dobrog korporativnog upravljanja – da se maksimizira vrednost kapitala (akcija ili udela) preduzeća – u svim ili najvećem broju preduzeća, nacionalna privreda će produkovati veći društveni proizvod, primeren anagažovanim resursima, odnosno ostvarivaće se veće blagostanje građana, što je i finalni cilj dobrog korporativnog upravljanja.
Mere. U okviru kratkoročnih mera za unapređenje korporativnog upravljanja, od primarnog značaja je završetak privatizacije po važećem zakonu, uz što manje ugovornih restrikcija za kupce u pogledu raspolaganja kapitalom. To će omogućiti transfer vlasništva nad kupljenim preduzećima na nove, kompetentnije vlasnike, kada oni ispolje takav interes. Kod novih privatizacija ne treba ugovarati ni zabranu promene delatnosti preduzeća, jer takve ugovorne klauzule onemogućavaju postprivatizaciono restrukturiranje. Agencija za privatizaciju bi takođe trebalo da se jednostrano odrekne primene restriktivnih klauzula u pogledu (pre)prodaje kapitala i promene delatnosti u ranije zaključenim ugovorima sa kupcima društvenih preduzeća.
Sledeća mera od posebnog značaja za unapređenje korporativnog upravljanja jeste ukrupnjavanje vlasništva u preduzećima privatizovanim po ranijim zakonima. Tome može znatno da doprinese prodaja paketa akcija Akcijskog fonda Republike Srbije uz pridruživanje akcija malih akcionara kako bi se formirao većinski paket akcija. Ovakve prodaje bi se vršile metodom javnog tendera, pri čemu bi inicijativa poticala od Akcijskog fonda Republike Srbije, a samu prodaju će organizovati i sprovoditi Agencija za privatizaciju.
U slučaju kad nema uslova za formiranje većinskog paketa akcija na inicijativu Akcijskog fonda Republike Srbije, treba primenjivati preuzimanje akcionarskih društava sa usitnjenim vlasništvom od strane zainteresovanih investitora i to u što jednostavnijem zakonskom postupku; zaštita interesa manjinskih akcionara/prodavaca se pri tome podrazumeva. Zakon o preuzimanju akcionarskih društava trebalo bi da odigra značajnu ulogu, kako u postprivatizacionom procesu stvaranja uslova za dobro korporativno upravljanje (zamena nekompetentnih inicijalnih većinskih vlasnika i ukrupnjavanje vlasništva), tako i u procesu „održavanja” dobrog korporativnog upravljanja, zahvaljujući stalnoj „opasnosti“ od preuzimanja. Primena tog zakona moraće da bude pažljivo praćena, od strane Ministarstva privrede i Ministarstva finansija, s ciljem da se nakon njegovih eventualnih korekcija dođe do postupka efikasnog preuzimanja, sa što manje diskrecionih prava bilo kog učesnika u postupku i sa maksimalnom zaštitom interesa malih akcionara/prodavaca.
Na srednji rok posmatrano, biće potrebno da se izvrši ocena primene Zakona o privrednim društvima, koji je od ključnog značaja za regulaciju korporativnog upravljanja. Jednak značaj, ali za eksterne učesnike, poverioce, ima Zakon o stečajnom postupku, tako da i njegova primena iziskuje pažljivu analizu i ocenu. Oba zakona bi, nakon 2-3 godine, trebalo korigovati u delovima koji su neprecizni ili suvišni, a dopuniti u delovima za koje se u praksi pokaže da je to neophodno. Monitoring primene ovih zakona mora da organizuje Ministarstvo privrede. Ostale zakone relevantne za korporativno upravljanje (posebno Zakon o obligacionim odnosima), kao i funkcionisanje pravosudnih organa, mora da prati i predlaže poboljšanja Ministarstvo pravde.
5.2.2. Uspostavljanje adekvatnog regulatornog i administrativnog
okruženja za uspostavljanje i funkcionisanje novih preduzeća
Stanje i problemi. U domenu unapređenja regulativnog i administrativnog okruženja, u prethodnom periodu su učinjeni bitni pomaci, a naročito u pogledu procedure registracije preduzeća. Kako je u januaru 2005. godine počela sa radom Agencija za privredne registre, proces registracije preduzeća je znatno pojednostavljen, a troškovi registracije su smanjeni sa 202 USD (ssa 156 evra) na 50 evra. Bitno je skraćeno vreme za otvaranje novog preduzeća sa 51 na 15 dana, što je zajedno sa redukovanjem kapitalnog cenzusa za osnivanje malih preduzeća sa 5.000 na 500 evra, dovelo do dvostruko većeg broja novoosnovanih preduzeća u odnosu na prethodnu 2004. godinu. Pojednostavljivanjem procedure uz mogućnost elektronskog podnošenja prijave za registraciju, Agencija za privredne registre je na dobrom putu da postane „one stop shop” odnosno servis gde će se na licu mesta moći obaviti svi administrativni poslovi vezani za registraciju preduzeća.
Pomak je učinjen i u pogledu skraćenja vremena za rešavanje komercijalnih sporova sa 1028 na 635 dana. Isto tako, ubrzana i unapređena je registracija svih prava vlasništva i znatno ubrzana procedura bankrotstva nesolventnih preduzeća. Za zatvaranje poslovne aktivnosti kroz stečajni postupak potrebno je da prođe 2,7 godina, što je ogroman pomak u odnosu na doskorašnji prosek od 7 godina, ali kako je pokazala studija „Doing business in Serbia” za to vreme propadne 23% ukupne vrednosti imovine. U prethodnom periodu uspešno je uveden porez na dodatu vrednost i olakšano je dobijanje komercijalnih kredita. Imajući u vidu sve navedeno, Republika Srbija je od strane eksperata Svetske banke proglašena za reformatora godine. Međutim, i pored svih navedenih olakšica, u Republici Srbiji je u poređenju sa standardima EU, pokretanje biznisa i svakodnevno poslovanje još uvek opterećeno brojnim administrativnim ograničenjima, relativno skupo i nedovoljno efikasno.
U martu 2005. godine donet je novi Zakon o radu, da bi uskoro bile usvojene izmene i dopune tog zakona. U odnosu na Zakon o radu iz 2001. godine koji je po oceni Saveta stranih investitora bio orijentisan ka slobodnom tržištu i stoga uglavnom hvaljen, dok je novi zakon bio dosta kritikovan. Osnovni problemi koji su prisutni na tržištu rada su: nedovoljna spremnost preduzeća da pruže zaposlenje iz straha da će morati da pruže trajno zaposlenje; visoki porezi na zarade koji destimulišu novo zapošljavanje; isuviše velika prava radnika, u značajnoj meri nasleđena iz prethodnog sistema, u pogledu bolovanja, odsustva, otpremnina, plaćenih odsustva i dr; ograničena mogućnost za fleksibilne oblike zapošljavanja; nedovoljna fleskibilnost, odnosno mali stepen mobilnosti radne snage na tržištu rada, koja je međutim u velikoj meri posledica niskih zarada, koje otežavaju egzistenciju promenom mesta prebivališta; visoka stopa nezaposlenosti, a naročito je rasprostanjena dugoročna stopa nezaposlenosti koja dovodi do gubljenja znanja i kvalifikacija.
Na teritoriji Republike Srbije javna evidencija o nepokretnostima vodi se u tapijskim knjigama, katastru zemljišta, zemljišnim knjigama i katastru nepokretnosti. Katastar nepokretnosti se ustrojava od donošenja Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima (izmene i dopune 2002. godine). Do 2004. godine, on je ustrojen na 19,1% teritorije Republike Srbije. Jedinstvenom evidencijom u katastru nepokretnosti postiže se: efikasnija i racionalnija registracija nekretnina i samog katastra; efikasnija saradnja između institucija; obezbeđenje troškovno efektivnijih usluga; uvođenjem informacionog sistema obezbeđuje se automatizovan način prikupljanja, obrade i korišćenja podataka o nepokretnostima.
Oblasti prostornog i urbanističkog planiranja, građevinskog zemljišta, izgradnje i legalizacije regulisane su Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji koji je usvojen u 2006. godini i odgovarajućim pravilnicima. Prethodno donet zakon, nije u potpunosti mogao da reši pitanja bespravne gradnje, donošenja urbanističkih planova, pitanja vezana za parcelaciju i preparcelaciju i pojednostavljenje dobijanja građevinskih isprava i dozvola.
Ciljevi. Povećanje konkurentnosti korporativnog sektora, u smislu pojednostavljivanja procedura vezanih za registraciju preduzeća, olakšavanja svakodnevnog poslovanja i investiranja, traži:
-dalje unapređenje i skraćivanje administrativnih procedura za registraciju preduzeća u pravcu formiranja „one stop shop”;
-pojednostavljenje procedura i uklanjanje administrativnih prepreka za pribavljanje svih potrebnih dozvola, licenci, sertifikata i sl;
-unapređenje politike zapošljavanja;
-rešavanje pitanja zakonske regulative koja se odnosi na vlasništvo nad zemljištem;
-povraćaj oduzete imovine, nakon Drugog svetskog rata;
-pojednostavljenje procedure i skraćenje vremena za dobijanje građevinskih dozvola;
-kompletiranje katastarske evidencije nekretnina u Republici Srbiji.
Kratkoročne mere i aktivnosti 2007-2009. godine. U toku naredne godine, Agencija za privredne registre mora da preraste u „one stop shop”, što bi podrazumevalo formiranje jedinstvenog šaltera na kome bi se završavali svi poslovi od predaje zahteva za registraciju do početka poslovanja privrednog subjekta. Praktično, to bi značilo zakruživanje mreže institucija kroz potpunu kompjuterizaciju i umrežavanje svih relevantnih državnih organa (Republički fond PIO, Republički zavod za zdravstveno osiguranje i Nacionalna služba za zapošljavanje).
Unapređenje poslovne i investicione klime podrazumeva sprovođenje niza mera i aktivnosti vezanih za pojednostavljivanje i skraćivanje administrativne procedure za:
-izdavanje radnih dozvola;
-dobijanje dozvola za obavljanje poslova sa inostranstvom;
-osiguranje izvršenja ugovora;
-registraciju imovine;
-zatvaranja preduzeća.
Uticaj radnog zakonodavstva na poslovanje preduzeća u Republici Srbiji je postao neuporedivo povoljniji zahvaljujući zakonskim rešenjima iz 2002. godine i 2005. godine. Ipak, ima prostora daljem uanapređenju radnog zakonodavstva u cilju otklanjanja pojedinih rešenja koja su nasleđena iz „samoupravnog perioda”.
Poboljšanja regulatornog okvira treba tražiti u sledećim pravcima:
-Neophodno je uskladiti postojeći Zakon o radu sa odredbama Strategije podsticanja i razvoja stranih ulaganja;
-Kako u domenu primene važećeg Zakona o radu od strane nadležnih pravosudnih i izvršnih organa postoje brojni problemi, neophodna je edukacija i obuka pravosuđa i organa državne uprave;
-Takođe, potrebno je zakonskim rešenjima otvoriti prostor za veću zastupljenost fleksibilnih oblika rada poput: rada na određeno vreme, rada sa skraćenim vremenom, rada kod kuće i dr.
Ostale mere za podizanje efikasnosti i fleksibilnosti tržišta rada se odnose na sledeće:
-Potrebno je sprovoditi aktivnosti olakšavanja novog zapošljavanja pojedinaca koji su ostali bez posla poput: programa prekvalifikacije, dokvalifikacije, motivacione seminare, prezentacije lične promocije, vođenje karijere i dr;
-Od posebnog značaja je povećanje efikasnost rada zaposlenih u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, kao i povećanje budžeta za programe koji sprovode;
-Nužno je definisanje i inoviranje obrazovnih profila kako bi bili u skladu sa potrebama privrede, odnosno kako bi se stekla praktična znanja;
-U cilju stimulisanja novog zapošljavanja treba ići na dalje snižavanje poreza i doprinosa na zarade, kao i na postepeno snižavanje prava radnika u skladu sa pravima koja postoje u razvijenim tržišnim privredama;
-U skladu sa pozitivnim iskustvima drugih zemalja u narednom periodu treba u većoj meri afirmisati princip socijalnog partnerstva, koji podrazumeva odgovornost i zajednički rad socijalnih partnera, a pre svega obrazovnih institucija, države, poslodavaca, udruženja poslodavaca, nevladinog sektora i ostalih zainteresovanih.
Potrebno je formirati uslove za bržu i efikasniju realizaciju investicija i izgradnju objekata, odgovorno i racionalno korišćenje i uređenje prostora i građevinskog zemljišta, usklađivanje sistema sa evropskom praksom i stvaranje uslova za plansku legalizaciju objekata i njihov upis u katastar nepokretnosti. Specifične mere i aktivnosti u ovom periodu su sledeće:
-U cilju rešavanja pitanja imovinsko-pravnih odnosa nad zemljištem i drugim nekretnimama, oduzetim nakon Drugog svetskog rata, potrebno je doneti Zakon o vraćanju imovine;
-Izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji je ubrzan postupak raspolaganja građevinskim zemljištem i izdavanje građevisnkih dozvola. Zbog adekvatnije implementacije, pri opštinama treba formirati službe koje će primati zahteve za izdavanje dozvola i ostalih dokumenata („one stop shop”);
-Neophodno je privesti kraju formiranje jedinstvene katastarske evidencije u Republici Srbiji, putem projekta, koji se realizuje sredstvima međunarodnih finansijskih institucija.
Dugoročna razvojna politika (2010-2012. godine). Kako je oblast regulatornog i administrativnog okruženja za otvaranje novih preduzeća sprovedenim reformama u velikoj meri dala dobre rezultate, i kako se u predstojećem periodu očekuje njihova finalizacija, dugoročne mere u ovoj oblasti odnosiće se na koordinaciju i uspešnu implementaciju donetih zakonodavnih i institucionalnih rešenja.
5.2.3. Horizontalni programi podsticanja preduzetništva
(a) Podrška razvoju klastera
Stanje i problemi. Poslednje decenije, koncept klastera je postao centralna ideja konkurentnosti i ekonomskog razvoja. Podsticanje povezivanja preduzeća u klastere je efikasni instrument za jačanje konkurentnosti preduzeća, njihovo osposobljavanje da proizvode robe i usluge višeg stepena prerade kojima će stvarati bogatstvo na domaćem i međunarodnom tržištu.
U privredi Republike Srbije nema pravih klastera. Nasleđeni su neki oblici koji imaju neke odlike klastera, ali im nedostaju neki od bitnih elemenata (na primer takozvane „repro celine” ili vertikalno integrisani proizvodno-prometni sistemi). U industrijskim zonama oko nekih gradova grupisale su se pojedine industrije (Pančevo, Gornji Milanovac itd.), razvile zajedničku infrastrukturu i na taj način snizile troškove, privukle i omogućile naseljavanje većeg broja zaposlenih u okolini i uticale na otvaranje specijalizovanih obrazovnih institucija. Međutim, nije postojalo deljenje znanja i sredstava u inovativnom procesu, kao jedna od ključnih prednosti klastera. Propadanjem mnogih velikih preduzeća, ove industrijske zone više nisu pokretači ekonomskog razvoja.
U periodu posle 2000. godine, zahvaljujući pomoći međunarodne zajednice, više projekta je pokrenuto sa ciljem istraživanja potencijala za formiranje klastera u Srbiji, kao i širenja znanja o politici klastera. Projekat SEDP, koga finansira USAID je indentifikovao potencijale za udruživanje u drvnoj i industriji prerade poljoprivrednih proizvoda, IT tehnologije, a projekt GTZ WVF tehnička pomoć privredi Srbije nemačkog Ministarstva privrede, podržava inicijative za formiranje klastera proizvođača autodelova i opreme, tekstilne industrije, industrije softwera, prozvođača vina i turističkog klastera duž obale Dunava.
Dosadašnja iskustva, od kojih je posebno relevantno iskustvo na osnivanju i početku rada autoklastera, ukazuju na sledeće probleme i prepreke za razvoj klastera. To je, pre svega, nepoverenje i nesaradnja među preduzećima, kao i nedostatak duha međusobnog takmičenja. I dalje su prisutne brojne prepreke za razvoj preduzetništva, naročito nedostatak slobodnog kapitala i mali obim SDI. Neusklađenost drugih mikroekonomskih politika (politika obrazovanja, SDI, politika inovacija), takođe, predstavljaju prepreku. Zatim, opšte znanje o klasterima je nedovoljno i nedostaju stručnjaci za razvoj koncepta.
Ciljevi politike razvoja klastera su:
-stvaranje visokog nivoa partnerskih odnosa za poboljšanje inovativnosti i tehnološkog razvoja, uklanjanje prepreka za povećanje produktivnosti, jačanje sposobnosti preduzeća za delovanje na međunarodnom tržištu, kreiranje strateškog partnerstva i povezivanja;
-stvaranje dinamičnih klastera sa podsticajnom klimom za jednostavan ulazak novih preduzeća, posebno na novim poslovnim područjima, sa uslovima za rast postojećih preduzeća i privlačenje SDI;
-uvođenje nove politike podsticaja privrednog razvoja u skladu sa standardima EU.
Kvantitativni cilj je da na kraju perioda 2007-2012. godine, u svim proizvodno uslužnim sistemima koji su od strateškog značaja za Republiku Srbiju funkcionišu inovativni, dinamični, izvozno orijentisani klasteri.
Mere politike razvoja klastera na kratki i dugi rok. Politika razvoja klastera se vodi kroz podršku inicijativama za formiranje klastera i predstavalja novi način vođenja tradicionalnih (npr. regionalnih, inovativnih, industrijskih politika) ekonomskih politika. Ona od podsticaja statičke konkurentnosti zasnovane na snižavanju troškova (subvencije, poreske olakšice i dr), fokus pomera na unapređivanje inovativnosti, nadgradnju preko novih zajedništva, obezbeđivanju osnova, semena za novi rast.
Politiku razvoja klastera podupiru, odnosno, sa njom su komplementarne nacionalna politika podrške inovacijama, koja omogućava da osnovna, primenjena i razvojna istraživanja nađu primenu u privredi; prilagođavanje fiskalnog i pravnog okruženja; promocija međunarodnih povezivanja, posredno preko politike obrazovanja, nauke, tehnologije, zakona na području konkurencije, strategije SDI, srategije razvoja malih i srednjih preduzeća.
Do kraja 2006. godine, neophodno je definisati osnovna pravila i uslove za obezbeđenje podrške u obliku nepovratnih finansijskih sredstava projektima čiji je cilj jačanje ekonomskog rasta i konkurentnosti privrede Republike Srbije kroz razvoj klastera. Ta bi se osnovna pravila trebala temeljiti na sledećem:
-U periodu 2007-2012. godine projekat bi se implemetirao, kofinansiranjem razvojnih i izvoznih projekata klastera osnovanih u periodu 2006-2008. godine, kao i sa pružanjem podrške osnivanju novih klastera;
-Raspodela sredstava podrške projektima razvoja klastera treba da bude na konkurentskoj osnovi. Izbor projekata vršio bi se javnim nadmetanjem. Finansijska pomoć bila bi do iznosa 50% vrednosti projekata. Javni oglas raspisuje Ministrastvo privrede;
-Kriterijume za izbor projekata definiše Ministarstvo privrede. Prema tim kriterijumima za dodelu pomoći mogu da se prijave samo grupe preduzeća (npr. najmanje 9-12) i institucija i/ili pratećih organizacija (npr. najmanje 2-3) kao što su npr. univerzitet, druge specijalizovane obrazovne institucije, institut za istraživanje i razvoj, udruženje delatnosti i dr.
Ministarstvo privrede, kao nadležno za vođenje politike razvoja klastera, treba da deluje kao katalizator procesa razvoja klastera i da ne zamenjuje tržišne mehanizme. Ono ne definiše na kojim područjima treba da se razviju klasteri, ne određuje strategiju, pravila, oblik organizacije i proces vođenja klastera, ne bira i ne imenuje kadrove u klasteru. To je stvar odluke aktera, tj. njihovih upravljača, zaposlenih i vlasnika. Izuzetno je važno da preduzeća sama preuzmu odgovornost, naročito zbog duge istorije državne intrvencije u privredi, a da Ministarstvo privrede određenim merama osigurava da se ostvaruju ciljevi razvoja klastera.
Pomoć razvoju klastera treba da bude prilagođena fazi razvoja klastera, pa grupe preduzeća, odnosno klasteri bi mogli da se prijave za sufinansiranje u početnim inicijativama za povezivanje po konceptu klastera ili za pomoć radu klastera u početnom periodu organizovanog rada.
Za ostvarenje tih ciljeva neophodno je predvideti sredstva iz budžeta u narednom srednjoročnom periodu. Efekti podsticajnih mera mogu se uočiti samo u periodu koji ne sme da bude kraći od tri godine ni duži od pet godina. Aktivnosti koje se finansiraju u početnim inicijativama za povezivanje u klaster su one koje se odnose na uspostavljanje unutrašnje komunikacije i unutrašnje organizacije za razvoj klastera, opredeljivanje strategije razvoja i promociju koncepta razvoja između preduzeća udruženih u klaster. Za pomoć radu klastera u početnom periodu organizovanog rada, aktivnosti koje se finansiraju uključuju rad organa klastera, pripremu i početno izvođenje ključnih zajedničkih projekata klastera za uspostavljanje zajedničke infrastrukture, pripremu i realizaciju višegodišnjih razvojnih i istraživačkih programa klastera i internacionalizaciju klastera.
Pored neposredne pomoći projektima preduzeća i institucija za udruživanje u klaster, potrebno je iskoristiti postojeću infrastrukturu podrške malim i srednjim preduzećima (regionalne agencije za razvoj MSP, regionalne agencije za razvoj) za organizaciju specifičnog programa obuke za razvijanje koncepta klastera na terenu, zatim organizovati zajedničke seminare, radionice i godišnje susrete klastera, kao i posete srpskih klastera inostranstvu. Međunarodne aktivnosti mogu da doprinesu jačanju znanja na području klastera, jačanju međunarodnih veza srpskih klastera i na kraju prepoznavanje Republike Srbije kao razvojnog partnera.
(b) Podrška razvoju industrijskih i tehnoloških parkova
Stanje i problem. U industrijskim parkovima se obavljaju proizvodne i uslužne aktivnosti, a tehnološki parkovi su usmereni na komercijalizaciju naučno-istraživačkog rada i inovacija i odlikuju se intenzivnim vezama preduzeća, univerziteta i naučnih instituta.
Razvijeni industrijski parkovi još uvek ne postoje u Republici Srbiji. Osnovna prepreka je nerazvijena infrastruktura i nejasna vlasnička prava. Tehnološki parkovi u našoj zemlji imaju zakonsku osnovu, tj predviđeni su Zakonom o naučno-istraživačkoj delatnosti koji definiše poslovno-tehnološki inkubator i naučno-tehnološki park. Urađene su studije izvodljivosti dva tehnološka parka, ali još uvek nema realizacije.
Ciljevi politike razvoja industrijskih i tehnoloških parkova. Osnivanje industrijskih i tehnoloških parkova predstavlja jedan od značajnijih instrumenata za brže otpočinjanje aktivnosti preduzeća, privlačenje SDI, unapređenje infrastrukture i postojeće tehnologije, komercijalizaciju inovacija, kao i uravnoteženiji regionalni razvoj zemlje. U tom smislu je glavni cilj do 2012. godine obezbediti funkcionisanje industrijskih i tehnoloških parkova u Republici Srbiji. Uspostavljanje parkova zahteva saradnju i partnerski odnos više aktera, a to su: državna vlast, lokalne samouprave, preduzeća operatera (upravitelja) parka i preduzeća korisnika (stanara) parka.
Mere politike razvoja industrijskih i tehnoloških parkova. Radi podsticanja razvoja industrijskih i tehnoloških parkova potrebno je, pre svega, doneti Zakon o industrijskim parkovima, koji treba da:
-definiše industrijske parkove kao područja od javnog interesa; definiše kriterijume po kojima se pojedinačno ulaganje može proglasiti za strateško, za ulaganje od javnog interesa (ulaganje koje dostigne iznos od 20 miliona evra i zaposli 100 lica); ovlasti Vladu da u oba slučaja može da pribegne eksproprijaciji tog zemljišta uz plaćanje tržišne naknade vlasnicima;
-definiše koncept industrijskih parkova, odnosno da odredi kriterijume za definisanje zona koje mogu dobiti status industrijskog (poslovnog), tehnološkog ili naučnog parka;
-odredi nadležnost Vlade za dodelu statusa industrijskog parka određenom području, kao i pravo ustupanja (u konkurentskom postupku) zemljišta u državnoj svojini zainteresovanim investitorima – budućim operaterima industrijskog parka;
-definiše postupak i uslove za osnivanje industrijskih parkova i odredi organizacionu jedinicu na centralnom nivou nadležnu za vođenje celog postupka, a Vladi poveri pravo donošenja konačne odluke (ili saglasnost) na predlog te jedinice;
-odredi da operater industrijskog parka može biti i domaće i strano privatno preduzeće ili preduzeće u mešovitom vlasništvu (privatnog preduzeća i lokalne samouprave);
-propiše da lokalna samouprava može da dobije finansijsku pomoć države prilikom osnivanja industrijskog parka.
Uporedo sa pripremom i usvajanjem tog zakona do kraja 2006. neophodno je odrediti lokacije za industrijske i tehnološke parkove, i to u neposrednoj saradnji centralne i lokalnih organa vlasti. Pored neizgrađenog zemljišta, tzv. „greenfield” lokacija, pogodnih za izgradnju industrijskih parkova, potrebno je istražiti i mesta na kojima već postoji određena infrastruktura, koja se ne koristi na ekonomski efikasan način. U pitanju su tzv. „brownfield” lokacije za koje se vezuju preduzeća koja će se prodati u postupku stečaja. Ovome mogu poslužiti napuštene kasarne Vojske Srbije zbog postojanja osnovne infrastrukture, ali i objekata koji se mogu preurediti za potrebe korisnika industrijskog parka. Treba naročito uzeti u obzir takve objekte u pograničnim područjima koji su kao posledica smanjenja vojnog sastava, ali i različitih međudržavnih sporazuma, ostali bez svojih posada. Te oblasti su kritične i zbog neravnomernog regionalnog razvoja, pa njihovim pretvaranjem u industrijske parkove kao centre privredne aktivnosti postale bi značajnije. Konačan rezultat treba da bude potpuna i ažurirana baza podataka o mogućim lokacijama.
(v) Mala i srednja preduzeća
Stanje i problemi. MSP sve više su nosioci privrednog rasta i zapošljavanja i predstavljaju najdinamičniji i najefikasniji segment privrede Republike Srbije (više o tome u Izveštaju o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu 2004, Ministarstvo privrede, Republički zavod za razvoj i Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, Beograd, 2005. godina). Međutim, ova preduzeća se sreću sa brojnim problemima. Nepostojanje dovoljnog broja relativno snažnih i brzo rastućih, dinamičnih preduzeća srednje veličine predstavlja značajano ograničenje privrednog rasta Republike Srbije.
Republika Srbija je u januaru 2003. godine usvojila Strategiju razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva u Republici Srbiji 2003-2008. (u daljem tekstu: Strategija razvoja MSP). I pored postojanja te strategije, politika podsticanja razvoja MSP nije sprovođena dovoljno efikasno, već se svodila na, više-manje, nekoordinirane aktivnosti pojedinih ministarstava i institucija u ovoj oblasti, prvenstveno zbog:
-nedovoljne koordinacije u sprovođenju politike razvoja MSP između resorno odgovornih institucija;
-nedostatka izvora i odgovarajućih načina obezbeđivanja finansijskih sredstava pod povoljnim uslovima, kao i izostanak značajnijih ulaganja u razvoj MSP;
-kašnjenja u donošenju novih zakona neophodnih za kreiranje povoljne poslovne klime;
-nedostatka odgovarajućeg kadrovskog potencijala u javnom sektoru za sprovođenje politike razvoja MSP; kao i
-neizgrađenosti efikasnog mehanizma za ostvarivanje komunikacije između javnog sektora (Vlade i lokalnih vlasti) i MSP.
Najznačajniji dokument Vlade u kome se određuje politika podrške MSP u Republici Srbiji je „Plan za podsticanje razvoja MSP 2005-2007. godine”. Plan ispravno konstatuje da nakon usvajanja Strategije razvoja MSP nije pripremljen odgovarajući dokument za njeno sprovođenje, te da podsticanje razvoja MSP zahteva jasno definisanje i uspostavljanje instrumenata za sprovođenje predloženih mera politike podrške razvoja MSP.
Proces regulativnog približavanja EU. Evropska povelja o malim preduzećima (The European Chapter for Small Enterisses), prihvaćena u junu 2000. godine od strane lidera zamalja EU, ističe značaj malih preduzeća i preduzetnika za rast, konkurentnost i povećanje zaposlenosti u EU. U Povelji je istaknuto šta zemlje članice EU i Evropska komisija treba da učine kako bi poboljšali okruženje za poslovanje malih preduzeća. Naša zemlja prihvatila je 2003. godine „Evropsku povelju o malim preduzećima” i time se obavezala da merama svoje ekonomske politike ostvaruje ciljeve Povelje. Od 2003. godine Ministarstvo privrede priprema Izveštaj o malim preduzećima Republike Srbije (na osnovu upitnika Evropske komisije za zemlje Zapadnog Balkana) koji predstavlja veoma korisno sredstvo za praćenje nepretka u oblasti podsticanja MSP. Istovremeno, budući da se priprema po jedinstvenoj metodologiji omogućava poređenje Republike Srbije sa drugim zemljama Zapadnog Balkana, ali i drugim zemljema EU. Strategija razvoja MSPP po svom duhu, principima i osnovnim strategijskim pravcima kompatibilna je sa Evropskom poveljom o malim preduzećima. S toga, ta strategija u Republici Srbiji ima istu ulogu koju ima Evropska povelja o malim preduzećima u zemljama EU.
Ciljevi, pravci i prioriteti razvoja MSP. Osnovni cilj razvoja MSP je da Republika Srbija do 2012. godine dobije snažan, razvijen, međunarodno konkurentan i izvozno orijentisan sektor MSP. Postizanje ovog cilja će imati za rezultat značajne ekonomske i društvene koristi za Republiku Srbiju: viši životni standard, značajan porast zaposlenosti, snažniji i ravnomerniji regionalni razvoj, ubrzanje procesa integracije Srbije u EU, veće mogućnosti ulaganja u obrazovanje, zdravstvo, socijalnu sigurnost i dr.
Mere politke podrške razvoju MSP. Polazeći od ciljeva i strateških pravaca razvoja datih u Evropskoj povelji o malim preduzećima i Strategiji razvoja MSP i drugih dokumenata Vlade, ostvarenje cilja da Republika Srbija dobije snažan, razvijen, međunarodno konkurentan i izvozno orijentisan sektor MSP do 2012. godine, traži sledeće kratkoročne mere i aktivnosti, te dugoročna opredeljenja:
1. Stvaranje stimulativnog poslovnog okruženja za razvoj MSPP. I pored značajnog napretka u oblasti deregulacije privrednog sistema MSPP u Republici Srbiji suočavaju se sa vrlo velikim brojem propisa, složenim procedurama u svakodnevnom poslovanju. To predstavlja veliki teret za ograničene finansijske, upravljačke i ljudske resurse MSP. Neophodno je dugoročno i istrajno raditi na kreiranju modernog zakonskog okvira koji će podržati poslovne aktivnosti MSPP. U tom procesu značajnu ulogu treba da ima Savet za regulatornu reformu, koji u kratkom roku treba da preuzme vodeću ulogu u procesu deregulacije. Kratkoročno težište aktivnosti treba da bude na implementaciji već pripremljenih preporuka, što će omogućiti MSP da rade u mnogo jednostavnijem okruženju, pravno i zakonodavno daleko sigurnijem. Cilj novih i izmenjenih propisa treba da bude da MSP maksimalno olakšaju poslovanje.
2. Institucionalna podrška MSP. Tehnička (nefinansijska) pomoć obuhvata različite oblike podrške razvoju poslovanja preduzeća kao što su: trening, usluge poslovnog savetovanja, tehnička i upravljačka pomoć, tržišno poslovanje (marketing), fizička infrastruktura i dr. Iako je dosta toga urađeno da bi se poboljšao kvalitet institucionalne podrške MSP – prvenstveno kroz pomeranje fokusa aktivnosti ministarstava i osnivanje novih agencija za podršku razvoju MSP na nacionalnom i regionalnom nivou – Vlada treba da sve institucije u Srbiji relevantne za razvoj MSP učini „osetljivijim” na potrebe sektora MSP. Sistem institucionalne podrške MSP ima tri nivoa:
-Kreiranje nove politike i strategije na nivou ministarstava. Ministarstvo privrede je odgovorno za strateško odlučivanje u vezi sa sektorom MSP kao celine, a nadležna ministarstva za pojedine segmente sektora MSP;
-Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva je na nacionalnom nivou odgovorna za implementaciju politike i strategije razvoja MSP.
-Pružanje direktnih usluga MSP na regionalnom nivou. Vlada u saradnji sa stranim donatorima do sada je osnovala 13 regionalnih agencija za podršku razvoju MSP sa oko 12 podcentara, čime je pokriveno oko 80% teritorije Republike Srbije (bez teritorije Autonomne pokrajine Kosova i Metohije).
U institucionalnoj organiziranosti pružanja usluga podrške treba uzimati u obzir da je poslednjih nekoliko godina došlo do značajnih promena u principima na kojima se zasniva pružanje usluga podrške. Umesto da neposreno pruža usluge, podrška Vlade treba da se fokusira na razvoj tražnje na tržištu usluga podrške, da zameni direkno pružanje usluga razvojem mreže posrednika koji će pružati te usluge, kao i da subvencioniše precizno određene programe podrške u vremenski ograničenom periodu.
3. Državna uprava i MSP. Za sektor MSP pravna i zakonska reforma nije, sama po sebi, dovoljna, već treba da bude praćena stalnim unapređenjem kvaliteta i efikasnosti državne uprave. Preduzeće treba posmatrati pre kao klijenta koga treba uslužiti, nego kao subjekta koga treba kontrolisati. U tom smislu nastavak i intenziviranje reforme sistema državne uprave može značajno doprineti efikasnijem poslovanju MSPP.
4. Lakši pristup kapitalu i podrška finansijskih institucija MSP. Pribavljanje neophodnog kapitala predstavlja jedan od najtežih problema za većinu MSP. Svesna tog problema Vlada je do sada preduzimala i preduzima posebne mere da bi obezbedila i olakšala finansiranje MSP. Te aktivnosti realizovale su se prevashodno preko specijalizvanih vladinih institucija, kao što su: Fond za razvoj Republike Srbije, NSZ i Garancijski fond. Fond za razvoj Republike Srbije najveći deo kredita zadnjih godina odobrava malim i srednjim preduzećima, a od 2003. i preduzetnicima. NSZ podstiče preduzetništvo kroz program samozapošljavanja kreiran da podstakne otvaranje novih preduzeća. Program je namenjen nezaposlenima sa preduzetničkom inicijativom. Garancijski fond garantujući bankama i drugim finansijskim organizacijama deo kredita koje odobravaju MSP ohrabruje banke da odobravaju zajmove MSP.
Radi lakšeg osnivanja novih malih preduzeća i preduzetničkih radnji neophodno je do kraja 2006. godine osnovati Fond početnog kapitala (Start-up Fund), kao i obezbediti pravni okvir za uspostavljanje i rad mikrofinansijskih kreditnih organizacija. I pored velikog značaja ovih aktivnosti, Vlada može da obezbedi samo deo kapitala za finasiranje MSP. Neophodno je stvoriti zakonske pretpostavke (donošenjem Zakona o investicionim fondovima, pre svega) za osnivanje specijalizovanih fondova za vlasničko i kreditno finansiranje MSP (Fondovi smelog kapitala (Venture Capital Fund) Investicione kompanije MSP, kreditne kompanije MSP i dr), kao i stvarati uslove za priliv novih privatnih investicija u MSP.
5. Međunarodna konkurentnost MSP. Međunarodna konkurentnost je od vitalnog značaja za budući uspeh MSP u Republici Srbiji. Prioritet Vlade je kontinuiran razvoj i unapređenje poslovanja preduzeća u Republici Srbiji u pravcu međunarodno priznatih standarda, naročito u oblasti razvoja kapaciteta preduzeća, standarda kvaliteta i inovacija. Vlada treba da doprinese unapređenju okruženja u kome posluju MSP kroz implementaciju odgovarajućih mera politike razvoja MSP: dostupnost informacionih, savetodavnih i trening usluga MSP koje su dostupne i MSP u svim tržišnim ekonomijama. Ove usluge će pružati: regionalne agencije za razvoj MSP i nacionalna mreža poslovnih konsultanata (servis provajdera).
6. Povećanje nivoa znanja i sposobnosti u sektoru MSP. Razvoj MSP podrazumeva podizanje nivoa znanja i sposobnosti neophodnih za rad u sektoru MSP. S toga je do 2009. godine potrebno znanja neophodna za osnivanje novih preduzeća, uspešno upravljanje MSP, razumevanje fenomena preduzetništva, kao i znanja neophodna za uspešniji rad u MSP integrisati u formalni sistem obrazovanja na svim nivoima kao i neformalni sistem obrazovanja i doživotnog učenja odraslih. Pored odgovarajućih znanja reforma obrazovnog sistema zahteva i razvoj odgovarajućih veština za uspešno vođenje i rad u MSP.
7. Lakši pristup MSP međunarodnom i domaćem tržištu. Povećanje izvoza je od ključnog značaja za Republiku Srbiju, a MSP tu mogu da daju značajan doprinos. Povećanju izvoza doprineće sve ranije spomenute mere kojima se povećava konkurentnost MSP, ali i osmišljena politika podsticanja izvoza.
Da bi se cilj ostvarenja konkurentnosti MSP na međunarodnom tržištu u potpunosti ostvario, politika konkurentnosti na domaćem tržištu mora biti u skladu sa međunarodnim trgovinskim ugovorima i obavezama zemlje. Važno je da u poslovanju na domaćem tržištu MSP u Republici Srbiji imaju otvoren pristup lokalnim tržištima, što se može postići:
-Povezivanjem velikih preduzeća i MSP kao podizvođača radova. Veze između velikih preduzeća i MSP, naročito u oblasti podugovaranja. Međunarodni je trend da se velika industrijska preduzeća fokusiraju na ključne aktivnosti dok sporedne aktivnosti dislociraju drugima – podizvođačima. Podugovori se smatraju esencijalnim za industrijsku konkurentnost. Štaviše, mreža MSP – podizvođača je pozitivan faktor za podsticanje SDI. Privatizacija i, sa njom povezano, prestruktuiranje srpskih velikih preduzeća mora uključiti čvršće poslovne odnose sa MSP, preko podugovora.
-Javnim nabavkama kroz ugovore sa državnim i javnim sektorom za snabdevanje proizvodima, kao što su uniforme, školski nameštaj, oprema za bolnice, građevinski materijali i dr. Velika preduzeća su obično u boljem položaju za ispunjavanje uslova u okviru sistema javne nabavke preko tendera, ali su mnoge vlade preduzele mere da MSP obezbede otvoreniji pristup kroz bolje informisanje i pojednostavljenje procedura tendera. Otuda odgovarajuće izmene Zakona o javnim nabavkama mogu doprineti većoj zaštiti MSP na tržištu javnih nabavki.
8. Značaj informaciono komunikacionih tehnologija (u daljem tekstu IKT) za razvoj MSP. Među savremenim tehnologijama poseban značaj imaju IKT i Internet. Vlade velikog broja zemalja se sve više oslanjaju na mogućnosti Internet-a, da bi poboljšali pristup MSP informacijama i da bi obezbedili veću jednakost u pristupu mogućnostima za MSP i velika preuzeća u oblastima kao što su, na primer, javne nabavke.
Sve zemlje članice EU su posvećene uvođenju e-vlade u roku od oko 5 godina, tako da će sva MSP, koja su povezana sa Internetom, biti u mogućnosti da obavljaju svoje trgovinske i novčane transakcije „on-line”. Postoje tri glavna aspekta e-vlade koja su od posebnog interesa za preduzeća: usaglašenost sa zakonskim i poreskim propisima; informacije o javnim uslugama namenjenim preduzećima i mogućnosti u oblasti javnih nabavki.
Razvoj IKT sistema u Republici Srbiji, kao i u ostalim tranzicionim zemljama u početnoj je fazi razvoja. U cilju podsticanja razvoja IKT sistema pripremljen je Nacrt Nacionalne strategije za informaciono društvo, a u toku je izrada Strategije razvoja sistema e-uprave.
Usvajanjem Zakona o elektronskom potpisu stvorene su pretpostavke za početak e–trgovine, a Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja uređena su prava na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti.
Osnovne aktivnosti i prioriteti:
-Strateško planski okvir – zaokružiti stručnu i strateško plansku dokumentacionu osnovu za uspešan, koordiniran, efikasan i ekonomičan razvoj i implementaciju sistema e-uprave na svim nivoima Republike Srbije;
-Metodološki okvir – definisanje metodologije razvoja i uvođenja sisema e-uprave kojom će se obezbediti funkcionalno tehnološko jedinstvo sistema, kao i koordinirano upravljanje razvojem sistema e-uprave;
-Regulatorni okvir – normativno regulisati proces razvoja, implementacije i funkcionisanja sistema e-uprave u okviru čega jasno definisati odgovornosti, prava i obaveze svih subjekata u sistemu;
-Standardizacija – izvršiti analizu, izbor i prilagođavanje postojećih, kao i razvoj i izradu novih preporuka i standarda potrebnih za uspešnu implementaciju sistema e-uprave;
-Infrastrukturni projekti od zajedničkog interesa – obezbediti realizaciju projekata koji predstavljaju konkretna rešenja od zajedničkog interesa u sistemu e-uprave;
-Edukacija i podrška – podizanje nivoa znanja i obezbeđivanje odgovarajućih kadrova, kao i kontinuirana podrška u procesu razvoja i implementacije sistema e-uprave na svim nivoima;
-Praćenje i evaluacija – definisati indikatore za praćenje i kriterijume evaluacije u procesu razvoja i implementacije sistema e-uprave na svim nivoima;
-Promotivne aktivnosti – u cilju povećanja ukupne informisanosti o prednostima i značaju razvoja sistema e-uprave i primene IKT uopšte.
9. „Siva” ekonomija. I pored značajnog stepena smanjenja „sive” („neformalne”) ekonomije, čemu je posebno doprineo Zakon o porezu na dodatu vrednost, kao i uvođenje fiskalnih kasa, procenjuje se da „siva” ekonomija i dalje čini oko jedne četvrtine BDP-a i da zapošljava blizu milion ljudi. Veličina „sive” ekonomije kreira značajne probleme za privredu, uključujući smanjene prihode od poreza pa sve do nelojalne konkurencije registrovanim biznisima. Borba protiv „sive” ekonomije podrazumeva kombinaciju podsticajnih i represivnih mera. Za uspešno suzbijanje sive ekonomije neophodan je opšti politički konsenzus i kompleksna akcija svih društvenih faktora.
Prioritetne mere u suzbijanju sive ekonomije mogu se podeliti u dve osnovne grupe:
1) Nastavak započetog procesa kontinuiranog poboljšanja uslova za porast udela legalnih subjekata u formiranju društvenog proizvoda, a naročito:
-Pojednostavljenje registracije delatnosti, posebno tzv. Sitnog biznisa;
-Smanjenje poreza i doprinosa uz širenje kruga obveznika;
-Pojednostavljenje vođenja obaveznih evidencija posebno u sitnom biznisu;
-Poreske stimulacije za novo zapošljavanje;
Unapređenje metodologije praćenja i istraživanja uticaja sive ekonomije na ukupnu privrednu aktivnost;
-Reformu pravosuđa;
-Bolju informisanost i edukaciju inspektora, poslodavaca, zaposlenih i nezaposlenih pogotovo u situaciji česte izmene zakonske regulative.
Unapređenje rada postojećih organa državne uprave, a naročito:
-Reformu inspekcijskih službi i donošenje odgovarajuće zakonske regulative u cilju da se omogući i bolja vertikalna povezanost inspekcijskih službi, preispita kaznenu politiku, ali i da pokrene pitanje kontrole rada samih inspektora, kriterijuma za izbor inspektora i njihove depolitizacije i dr.;
-Unapređenje rada poreskih organa – bolja tehnička opremljenost (izgradnja i povezanost računarske mreže, nabavka vozila, forenzičke opreme, specijalne opreme za elektronski nadzor i dr);
-Jačanje kontrolnih mehanizama – za uspešno i efikasno funkcionisanje kontrolnih mehanizama od izuzetne je važnosti međusobno povezivanje, zajednički rad i razmena podataka između pojedinih segmenata uprave.
10. Dijalog privatnog i javnog sektora. Pretpostavka dobrog sistema podrške preduzeća jeste da se najpre identifikuju najznačajnija ograničenja i definišu moguća rešenja. Dobar način da se to efektivno uradi i da se kreira koherentan sistem podrške jeste dijalog privatnog i javnog sektora. U svetu rastuće međuzavisnosti, konkurencija između preduzeća sve više se svodi na konkurenciju različitih sistema odnosa javne vlasti i sektora privatnih preduzeća.
11. Promovisanje preduzetništva i informisanje javnosti o strategiji razvoja MSP. Vlada je svesna značaja informisanja javnosti o strategiji razvoja MSP za obezbeđenje maksimalne podrške i za glavni privredni cilj – progresivan i ekspanzivan sektor MSP. Implementacija strategije razvoja MSP započeta je uzimajući u obzir široko rasprostranjeno mišljenje da su javno mnjenje i institucije u Republici Srbiji neinformisani i da imaju prevashodno negativan stav o preduzećima i preduzetnicima. Da bi se promenili negativni stavovi prema preduzećima i preduzetnicima, biće potrebno kontinuirano informisanje o tome šta i sa kojim ciljem Vlada radi u vezi sa sektorom MSP.
5.2.4. Internacionalizacija: podsticanje izvoza i SDI
(a) Podsticanje izvoza
Stanje i problemi. U Republici Srbiji su, nakon 2000. godine, ostvarene relativno visoke stope rasta izvoza ali je apsolutni nivo izvoza i dalje izrazito nizak i zemlja beleži ogroman spoljnotrgovinski deficit. Solidan rast robnog izvoza Srbije u 2004. godini i 2005. godini ostvaren je uz blago pogoršanje strukture izvoza, odnosno uz „forsiranje izvoza”, što znači da se izvoz sve većim delom zasniva na proizvodima nižih faza prerade, jer domaća privreda nije u stanju da na kratak rok unapredi svoju izvoznu ponudu. Imajući u vidu vrlo kratak period da bi preduzeti reformski zahvati dali efekte, čini se da Republika Srbija praktično i nema izbora u pogledu osnove za povećanje izvoza na kratak rok.
Robni izvoz Republike Srbije dominantno čine sirovine i reprodukcioni materijali, što je karakteristika izvozne ponude nedovoljno razvijenih zemalja. Struktura izvoza Republike Srbije po faktorskoj intenzivnosti proizvoda u periodu 1990-2005. godine, pokazuje da je preovlađujući deo domaćeg izvoza baziran na resursnim (i primarnim proizvodima) kao i radno intenzivnim proizvodima, i da se tu situacija nije promenila od 2000. godine. Kod razvijenih i naprednijih zemalja u tranziciji resursno intenzivni proizvodi u proseku čine preko dva puta manji udeo ukupnog izvoza nego u Republici Srbiji.
Tabela 20: Struktura izvoza Srbije po faktorskoj intenzivnosti proizvoda u 1990-2005. (u %)
Faktorska intenzivnost 1990 2000 2001 Nafta 1. Prioritet 360 Naftna privreda, petrohemija Gasa 1. i 2. Prioritet 840 Gasna privreda, hemijska industrija Ugalj-PEU 1. Prioritet 85 Industrija, Toplane, Privatna lica Ugalj-PK 1. Prioritet 600 Elektroprivreda Elektroenergetika 1. i 2. Prioritet 4279 Elektroprivreda, AE, Privatni subjekti Ukupno: 6375 Domaćinstva „Gasifikacija”(2. Prior.) 320 Gasna privreda, Lokalna uprava, Mala industrija, Potrošači Domaćinstva „Toplifikacija” (2. Prior.) 280 Toplane, Opštine, Potrošači Industrija, Toplane „Toplotni gubici” (2.Prior.) 330 Industrija, Toplane, Potrošači Domaćinstva „Štedljive svetiljke” (2.) 20 EPS, Opštine, Potrošači Ukupno: 950 Industrija i opštine „Biomasa” (3. Prior.) 100 Industrija, Toplane, male firme Lokalna uprava „Male HE” (3. Prior.) 130 Opštine, Privatna lica, Industrija Toplane „Modernizacija” (3.Prior.) 120 Oštine, Toplane, Mala industrija Ukupno: 350
5.4.2. Saobraćaj
Strategija razvoja saobraćaja zasnivaće se na konceptu održivog razvoja (u pogledu ekologije, tehnike, finansiranja i operativnosti) i multimodalnom pristupu, koji podrazumeva integrisano planiranje razvoja saobraćajnog sistema i efikasnije korišćenje komparativnih prednosti svakog vida saobraćaja.
Povoljan prirodno-geografski i saobraćajni položaj Republike Srbije su komparativne prednosti za razvoj i efikasno funkcionisanje rečnog, kopnenog i vazdušnog saobraćaja, kao i preduslov za privlačenje značajnog tranzitnog saobraćaja. Republika Srbija se nalazi u središtu Balkana, na raskršću glavnih saobraćajnih koridora VII i X. Preko njene teritorije pružaju se prirodno, najkraće i najracionalnije tranzitne drumske i železničke veze zemalja srednje i zapadne Evrope sa zemljama južnog dela Evrope, Bliskog i Dalekog Istoka.
Jedan od činilaca za povećanje konkurentnosti privrede i integraciju Republike Srbije u EU, je i restrukturiranje saobraćajne delatnosti u moderan, bezbedan i funkcionalan sistem.
Adekvatna saobraćajna infrastruktura predstavlja jedan od faktora efikasnosti celokupnog saobraćajnog sistema, ali i preduslov za ostvarivanje održivog privrednog i društvenog razvoja Republike Srbije. Takođe, značajan je pokretač regionalnog razvoja i iskorišćenja komparativnih prednosti lokalnih sredina kroz povezivanje turističkih i poljoprivrednih oblasti sa privrednim centrima. Iz tih razloga se završetak modernizacije multimodalnog putnog i železničkog Koridora X kroz Republiku Srbiju i povećanje klase plovnosti Dunava i Save, nalaze na listi i srpskih i evropskih prioriteta.
5.4.2.1. Drumski saobraćaj
Jedan od prioriteta evropske saobraćajne politike, a koji je bitan za planiranje i razvoj saobraćaja u Republici Srbiji, je smanjenje obima prevoza na putevima, revitalizacijom železnice i unapređenjem vodnog saobraćaja. Za sprovođenje ovakvog radikalnog koncepta, potreban je duži vremenski period i znatna finansijska sredstva, tako da će drumski saobraćaj ipak, i u narednom periodu biti u ekspanziji.
Stanje i problemi. Oblast drumskog saobraćaja regulisana je Zakonom o javnim putevima, Zakonom o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima, Zakonom o prevozu u drumskom saobraćaju i Zakonom o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju.
Republika Srbija ima relativno dobro razvijenu mrežu puteva s aspekta gustine i vrste kolovoznog zastora. U pogledu širine kolovoza stanje je zadovoljavajuće, a po kvalitetu je ispod evropskog standarda. Mreža se sastoji od 5.070 km magistralnih i 10.363 km regionalnih puteva (koji su u nadležnosti novoformiranog Javnog preduzeća „Putevi Srbije”) i 23.074 km lokalnih puteva. Asfaltnim kolovoznim zastorom prekriven je najveći deo mreže magistralnih (98,5%) i regionalnih puteva (85,9%).
Tokom NATO bombardovanja putna mreža i na njoj 47 drumskih mostova teško su oštećeni. Preusmerenjem sredstava za rekonstrukciju oštećene infrastrukture, došlo je do smanjenja sredstava za tekuće održavanje. Zbog toga je više od 50% državnih puteva u lošem stanju, dok mostovi (oko 33%) i tuneli (oko 25%) zahtevaju ozbiljnu rehabilitaciju. Ovakvo stanje putne mreže utiče na bezbednost saobraćaja, nizak nivo usluga za postojeće i perspektivne saobraćajne tokove, kao i na visoke troškove eksploatacije. Prema godišnjim izveštajima Javno preduzeće „Putevi Srbije”, poslednjih godina, je došlo do povećanog ulaganja u infrastrukturu. Za održavanje, rehabilitaciju i rekonstrukciju državnih puteva u periodu 2001-2005. godine utrošeno je 717,85 mil. evra, što predstavlja, tri četvrtine ukupno raspoloživih sredstava za sektor puteva. U istom periodu za izgradnju je uloženo 243 mil. evra ili oko 23% ukupnih ulaganja. Zbog dovođenja putne mreže na nivo standarda EU, u narednom periodu potrebno je povećati ulaganja kako bi se putna mreža po kvalitetu dovela na nivo evropskih standarda.
Na putevima Republike Srbije nalazi se 2.638 mostova, od čega 8,1% na autoputevima i 38% na magistalnim. Zbog dugogodišnjeg slabog održavanja i rekonstrukcije trenutno stanje mostova nije zadovoljavajuće.
U odvijanju transporta preko teritorije Republike Srbije veće probleme predstavljaju dugo vreme zadržavanja na graničnim prelazima (nedovoljna kadrovska osposobljenost i tehnička opremljenost graničnih prelaza) i neusklađene i previše složene procedure organa koji su nadležni za postupanje na tim prelazima.
Prema dostignutom stepenu individualne motorizacije, koji pokazuje standard i ekonomsku snagu društva, sa 194 putničkih automobila na hiljadu stanovnika, Republika Srbija je za 2,5 puta ispod proseka petnaest članica EU. Međutim, prosečna starost voznog parka je viša od 13 godina, što negativno utiče na životnu sredinu i broj saobraćajnih nezgoda. Bezbednost u drumskom saobraćaju je među najnižima u Evropi, ako se ima u vidu broj saobraćajnih nezgoda, visina materijalne štete i broj poginulih i povređenih putnika.
-Poboljšanje održavanja i obnova postojeće mreže puteva
-Podizanje nivoa bezbednosti saobraćaja na putevima
-Izgradnja i rekonstrukcija infrastrukture na glavnim putnim pravcima
-Unapređenje upravljanja drumskim saobraćajem
-Unapređenje zaštite životne sredine
-Povećanje konkurentnosti
-Harmonizovanje domaćeg zakonodavstva sa regulativom i direktivama EU u oblasti drumskog saobraćaja i putne infrastrukture.
Kratkoročne mere (2007-2009. godine). U ovom periodu potrebno je izraditi razvojna, planska, strateška dokumenata i saobraćajno-ekonomske studije opravdanosti za izgradnju infrastrukturnih projekata, koje će predstavljati preduslov za donošenje optimalnih odluka za ulaganje u infrastrukturu.
Adekvatnim održavanjem i obnovom postojeće mreže bi se sprečilo ubrzano propadanje puteva, poboljšalo stanje putne mreže i očuvao uloženi kapital. Prema domaćim i minimalnim svetskim standardima za održavanje državnih puteva u Republici Srbiji potrebno je izdvajati između 135 i 170 mil. evra godišnje i još oko 50-60 mil. evra godišnje za opštinske puteve. Zbog toga je neophodno u skladu sa stvarnim značajem za društvo izvršiti novu kategorizaciju puteva, na osnovu koje će biti obezbeđivana sredstva za modernizaciju i održavanje. U skladu sa prethodno navedenim, potrebno je i preispitati sistem naknada za korišćenje infrastrukture, s ciljem da se dugoročno obezbedi realan i stabilan izvor finansiranja za održavanje puteva.
Prema zvaničnoj statistici, Republika Srbija ima visoku stopu stradalih u saobraćajnim nesrećama u odnosu na broj vozila u Evropi. U periodu 1990-2005. godine u saobraćajnim nesrećama poginulo je više od 18.000 ljudi, a povređeno oko 250.000. Zbog unapređenja nivoa bezbednosti saobraćaja na putevima potrebno je doneti i primeniti nov zakon, koji bi u skladu sa međunarodnom praksom regulisao ovu problematiku (uvođenje nove kategorije vozačkih dozvola, poboljšanje načina polaganja vozačkih ispita, uvođenje poena za prekršaje u saobraćaju i dr).
Potrebno je raditi na uvođenju novih naprednih tehnologija upravljanja u ovom vidu saobraćaja – Inteligentnih Transportnih Sistema (ITS). Na taj način postićiće se da celokupan saobraćajni sistem funkcioniše efikasnije. Primena novih tehnologija doprineće smanjenju troškova transporta, bezbednijem kretanju svih vrsta vozila i ublažavanju zagađenja životne sredine kroz smanjenje zagušenja.
Za unapređenje upravljanja i planiranja radova održavanja puteva potrebno je izvršiti poboljšanje: organizacione strukture, sistema informisanja, tehničkih standarda, primeniti nove racionalnije i efikasnije tehnologije u održavanju puteva, osavremeniti saobraćajnu signalizaciju i opreme puteva.
U ovom periodu, potrebno je adekvatnu pažnju posvetiti harmonizaciji zakonodavstva i implementaciji direktiva i standarda EU (tehničko-tehnološke, fiskalne i socijalne norme, pristup tržištu, bezbednost i zaštita životne sredine i dr.).
Dugoročna razvojna politika (2010-2012. godine). Zbog svog najvišeg ekonomskog i transportnog značaja kako za Republiku Srbiju, tako i za države EU, završetak modernizacije i izgradnje Jugoistočne evropske multimodalne ose ima prioritet u stvaranju putne mreže za 21. vek. U periodu 2006-2012. godine, trebalo bi da se izgradi oko 390 km autoputeva, pre svega deonice Koridora, zatim autoput Beograd-Južni Jadran, i potez duž Zapadne Morave-Pojate-Čačak-Požega. Ovako formirani osnovni trougao autoputne mreže Republike Srbije bi uticao na intenzivniji razvoj šireg područja. Za poboljšanje drumske infrastrukture važna je i izgradnja: obilaznice oko Beograda, zatim drumsko-železničkog Žeželjevog mosta u Novom Sadu i graničnih prelaza Batrovci i Preševo. Za realizaciju navedenih prioritetnih projekata procenjena potrebna finansijska sredstva iznose 2.028,7 mil. evra. Dugoročnije posmatrano, potrebno je izgraditi još oko 885 km autoputeva, za šta treba uložiti oko 2.900 mil. evra.
U finansiranju izgradnje i održavanja puteva potrebno je razvijati održivu finansijsku strategiju, koja je integralni deo ukupne saobraćajne politike. Veoma je važno da mehanizmi finansiranja i usmeravanja sredstava ka preduzeću nadležnom za puteve budu efikasni i stabilni. Model finansiranja treba da počiva na principu da korisnici puteva u celini pokrivaju troškove održavanja i obnavljanja putne mreže. Da bi se drumska infrastruktura dovela na nivo evropskog standarda potrebna su znatno veća ulaganja. Za finansiranje izgradnje javnih puteva, pored klasičnih načina, treba uključiti i dugoročna ulaganja privatnog kapitala, kroz koncesione aranžmane i zajednička ulaganja javnog i privatnog sektora.
Reforme koje će pospešiti veću efikasnost i poboljšanje saobraćajnih usluga uključuju širok spektar mera u više oblasti. Jedna od najvažnijih se odnosi na tarife prevoza i politiku cena. Opšte pravilo je da cene prevoznih usluga treba da budu utvrđene na nivou koji će uključiti sve troškove, interne i eksterne. Ovo opšte pravilo ima različit uticaj na cene u različitim saobraćajnim podsistemima. Sa ciljem internacionalizacije eksternih efekata (troškovi saobraćajnih nezgoda, troškovi zagušenja, troškovi buke, troškovi zagađivanja vazduha) u drumskom saobraćaju, cenovno opterećenje ovog vida saobraćaja trebalo bi da se povećava u skladu sa mogućnostima povećanja konkurentske sposobnosti drugih saobraćajnih podsistema. Pri tom, taksa za gorivo je najpraktičniji instrument za zaračunavanje ovih troškova.
Važno je da restrukturiranje pojedinih preduzeća u svim vidovima saobraćaja, a samim tim i u drumskom, bude praćeno povećanjem njihove konkurentnosti. Konkurencija unutar tržišta, gde se preduzeća nadmeću za uslugu na istoj destinaciji, treba da se zasniva na slobodnom pristupu tržištu usluga i najprimenljivija je u drumskom, ali je moguća i u nekim segmentima železničkog saobraćaja. Kod konkurencije za tržište preduzeća se nadmeću za dobijanje prava da pružaju usluge u određenom periodu vremena u formi koncesije ili ugovora o zakupu. Ovaj vid konkurencije se u praksi drugih zemalja pokazao efikasan i uspešan instrument konkurencije i to u segmentu: održavanja i upravljanja putnom i železničkom infrastrukturom, operacijama naplate putarine za korišćenje autoputeva, aerodroma i luka, što se može primeniti i kod nas.
5.4.2.2. Železnički saobraćaj
Železnički saobraćaj ima veliki razvojni potencijal koji treba da se zasniva na: povećanju svesti o ulozi železnice i redefinisanoj saobraćajnoj politici EU u pravcu stimulisanja potražnje ekološki prihvatljivih vidova prevoza; snažnom tehničko-tehnološkom napretku koji će doprineti boljoj i konkurentnijoj ponudi za prevozom; razvoju intermodalizma i multimodalnog saobraćaja; većem značaju železnice u putničkom saobraćaju; visokoj energetskoj efikasnosti; manjem zauzimanju prostora železničke infrastrukture u odnosu na autoput. Razvojni potencijal može biti iskorišćen samo ukoliko se obezbede ujednačeni uslovi konkurencije za sve grane saobraćaja, uz aktivnu ulogu države u podsticanju železničkog saobraćaja.
Stanje i problemi. Funkcionisanje železničkog saobraćaja regulisano je novim Zakonom o železnici i Odlukom o osnivanju Javnog preduzeća za upravljanje javnom železničkom infrastrukturom i obavljanje javnog prevoza u železničkom saobraćaju- JP „Železnice Srbije”. Usklađeni su sa početnim direktivama EZ i predstavljaju pravnu osnovu za reorganizaciju i tržišno poslovanje. Sredinom 2005. godine počela je da radi Direkcija za železnice pri Vladi, koja će izdavati licence i sertifikate operaterima zainteresovanim za korišćenje železničke infrastrukture. S druge strane, Zakon o bezbednosti u železničkom saobraćaju i Zakon o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju su prevaziđeni, zbog čega je potrebno doneti nove.
Železnički sistem, usled dugogodišnjeg neadekvatnog ulaganja, karakteriše nizak tehnološki kvalitet i slaba konkurentnost u odnosu na evropsko okruženje. Kvalitet prevoznih usluga je nizak, zaduženost visoka, mogućnost otplate dugova veoma otežana, a nedostatak sopstvenih sredstava za investicije evidentan.
S ciljem stvaranja uslova za poslovanje Javno preduzeće „Železnice Srbije” po tržišnim principima privređivanja, započet je proces organizacionog restrukturiranja. Akcenat je stavljen na: razvijanje osnovne i izdvajanje sporednih delatnosti, racionalizaciji usluga i smanjenje broja zaposlenih. Od 2003. do kraja 2005. godine smanjen je broj zaposlenih za 8.100 ili 26,7%.
Javno preduzeće „Železnice Srbije” svojim poslovanjem ne mogu da obezbede sredstva za prostu reprodukciju. U strukturi ukupnog obima rada i prihoda robni saobraćaj učestvuje sa oko 80%. Cene železničkih usluga su pod administrativnom kontrolom Vlade. Državno davanje železnici u obliku subvencije smanjeno je, sa 67% u 2000. godini, na 45,7% ukupnog prihoda u 2005. godini i ima tendenciju daljeg smanjivanja. JP „Železnice Srbije” se suočava sa velikim dugovima, posebno spoljnim, što je poseban problem. Ukupno kreditno zaduženje JP „Železnice Srbije” iznosi 633 mil. evra (uključen i dug Pariskog i Londonskog kluba u iznosu od 205 mil. evra koji je otpisan državi, ali ga ona nije otpisala preduzeću).
Republika Srbija raspolaže mrežom pruga od 3.809 km, od čega je dvokolosečno samo 276 km pruga (7,2%). Elektrificirano je 32,7% mreže. Mreža je dovoljnog kapaciteta, ali zaostaje za standardima evropskih zemalja u pogledu elektrificiranosti, dužine dvokolosečnih pruga, maksimalno dozvoljenih brzina i osovinskog opterećenja. U NATO bombardovanju znatno je oštećena železnička infrastruktura. U srpske železnice se godinama nije, ili se vrlo malo ulagalo, kada je reč o održavanju železničke infrastrukture i o voznim sredstvima. Rezultat toga, su visok stepen dotrajalosti pruga i pružnih objekata, slabe tehničko-eksploatacione performanse infrastrukturnih kapaciteta, zbog čega je smanjena propusna moć, a brzine kretanja su ispod projektovanih i na više deonica redukovane (do 60 km/č 52,2% pruga, 61-80 km/č 17,9%, 81-100 km/č 26,7% i 101-120 km/č 3,2%). U pogledu najveće dopuštene nosivosti, 44% ukupne dužine pruga zadovoljava evropske standarde (od 22,5 t/osovina). Telekomunikaciona oprema je na vrlo niskom nivou, dok su elektrotehnička postrojenja dovedena do same granice tehničkih normativa.
Vozna sredstva karakteriše velika starost, tehnološka zastarelost, neadekvatna struktura, nedovoljan broj i visok stepen imobilizacije. Informacioni sistemi za praćenje kola, robe, putnika i utvrđivanje stanja koloseka nedovoljno su razvijeni, u mnogim segmentima zastareli i prepreka su razvoju železnice i primeni novih informaciono-komunikacionih tehnologija.
Iako je železnica ekonomski isplativa, ekološki prihvatljiva, energetski jeftinija i bezbedna, njen značaj na transportnom tržištu nije proporcionalan njenim prednostima.
Ciljevi:
-Restrukturiranje Javno preduzeće „Železnice Srbije”;
-Finansijska konsolidacija;
-Modernizacija i revitalizacija železničke infrastrukture, naročito na Koridoru H;
-Obnova i modernizacija vučnih i voznih sredstava;
-Povećanje efikasnosti, konkurentnosti, profitabilnosti i kvaliteta usluga;
-Unapređenje informaciono-komunikacionog sistema;
-Poboljšanje bezbednosti železničkog saobraćaja;
-Harmonizovanje domaćeg zakonodavstva sa regulativom i direktivama EU u oblasti železničkog saobraćaja i infrastrukture.
Kratkoročne mere (2007-2009. godine). Završetkom procesa restrukturiranja Javno preduzeće „Železnice Srbije” stvoriće se efikasnija, tržišno orijentisana železnička kompanija, sa razdvojenim i računovodstveno razgraničenim organizacionim delovima za obavljanje javnog prevoza i za upravljanje železničkom infrastrukturom, koji bi imali samostalnost u upravljanju i zdravu finansijsku strukturu. Preduslov za njeno uspešno sprovođenje je sprovođenje kompletne finansijske konsolidacije. To podrazumeva preuzimanje svih kreditnih i ostalih obaveza „Železnice Srbije”, pokriće kumuliranih gubitaka i obezbeđenje sredstava za nesmetano funkcionisanje.
Uvođenjem mehanizma finansiranja obaveze javnog prevoza (u daljem teksu: OJP) i potpisivanjem dugoročnog ugovora sa državom/lokalnim samoupravama, kojim bi se definisao obim finansiranja usluga koje spadaju u domen OJP, regulisaće se odnos sa državom. Mogućnost pojave više prevoznika stvara uslove za uvođenje konkurencije prevoznika, što će povećati kvalitet prevoza. Ukoliko se, posle uspostavljanja mehanizma finansiranja OJP, ne obezbede sredstva po tom osnovu, potrebno je da se u skladu sa Planom aktivnosti na redukciji nerentabilnih usluga izvrši eventualna redukcija nerentabilnih pruga i optimizacija prodajne mreže.
Nastavkom procesa restrukturiranje radne snage planira se da u preduzeću ostane oko 19.000 ljudi, što je približno evropskom standardu u pogledu broja zaposlenih.To će se pozitivno odraziti na povećanje produktivnosti. Uslovi konkurencije između železnice, drumskog i rečnog saobraćaja ujednačavaće se u skladu sa saobraćajnom politikom i direktivama EU.
Modernizacija i izgradnja železničke infrastrukture je proces koji će se ostvarivati po etapama i u dužem periodu. Koordinirani razvoj infrastrukturnih i prevoznih kapaciteta u skladu sa Sporazumom o uspostavljanju železničke mreže visokog učinka u jugoistočnoj Evropi (SEECP) ujedno je i nacionalni prioritet. Multimodalna Jugoistočna evropska saobraćajna osa (Koridor H) predstavlja deo strateške saobraćajne infrastrukture čitave Evrope i osnovnu osu železničkog saobraćaja u Republici Srbiji. Na taj način otkloniće se već duže vremena prisutan problem „balkanskog uskog grla”.
U oblasti železničke infrastrukture, prioritetna aktivnost treba da bude poboljšanje stanja železničke mreže, njenim dovođenjem na projektovani nivo. Revitalizacija i modernizacija pruga na Koridoru H i njegovim kracima od velikog je značaja, kako za sinhronizaciju s evropskom železničkom mrežom tako i za odvijanje unutrašnjeg saobraćaja. Iako nije uvršćena u K-H, pruga Beograd-crnogorska granica (Bar) je značajna zbog svoje vezne uloge na pravcu 5B (Beč-Budimpešta-Beograd-Bar-Bari). Izgradnjom železničkih čvorova bi se obezbedilo povećanje propusne moći, poboljšanje kvaliteta usluga na Koridoru H i intenzivniji razvoj gradsko-prigradskog saobraćaja. Potrebno je ujedno započeti i sa ulaganjem u terminale kombinovanog saobraćaja kako bi bili osposobljeni za pružanje kompletnih transportnih, pretovarnih i logističkih usluga.
Obnovom i modernizacijom prevoznih kapaciteta stvorili bi se uslovi da se železnica kao pouzdan prevoznik uključi u međunarodni saobraćajni sistem. Revitalizacija, modernizacija i nabavka voznih sredstva trebalo bi da se vrši u skladu sa: međunarodnim tehničko-eksploatacionim standardima; tehnološkim zahtevima multimodalnog saobraćaja; potrebama budućeg obima teretnog i putničkog, a naročito međunarodnog saobraćaja i zahtevima korisnika za pružanje visoko kvalitetne prevozne usluge.
Potrebno je izvršiti unapređenje informaciono-komunikacionog sistema sa ciljem modernizacije železnice i ostvarivanja međumodalne povezanosti usluga sa evropskim okruženjem. Primenom savremenih informaciono-upravljačkih tehnologija pruža se mogućnost povećanja kapaciteta pruga i razvoj kombinovanog prevoza. Za efikasno, pouzdano i bezbedno funkcionisanje železničkog sistema potrebno je izgraditi telekomunikacioni sistem železnice po najvišim tehničko-tehnološkim standardima, koji bi bio sposoban da podrži zahteve savremenih i specijalnih železničkih servisa.
Sa ciljem zaštite životne sredine potrebno je realizovati projekt „Unapređenje sistema upravljanja zaštitom životne sredine u Javno preduzeće „Železnice Srbije” prema standardima ISO 14000. Aktivnosti će se odnositi na delatnosti u okviru organizacije i odvijanja saobraćaja, kao i na primenu u planiranju, projektovanju i realizaciji novih i postojećih projekata.
U narednom periodu je važno da se harmonizuje domaća regulativa sa evropskom regulativom i direktivama u pogledu uslova privređivanja, tehničkih standarda i propisa na području infrastrukture, voznih sredstava, signalnog i upravljačkog sistema, održavanja, kontrole, telematike, saobraćajne operative, upravljanja i buke. Potrebno je i da se donesu podzakonska akta i potrebne metodologije, koje su preduslov za sprovođenje reforme železnice i implementaciju odredaba Zakona o železnici.
Dugoročna razvojna politika (2010-2012. godine). U okviru procesa restrukturiranja železnice privatizovaće se zavisna preduzeća, za koja su preneta osnivačka prava na Republiku Srbiju. Nastavkom procesa modernizacije i nabavke voznih sredstva stvoriće se uslovi da železnica postane pouzdan i konkurentan prevoznik na saobraćajnom tržištu.
Neophodno je da se nastavi sa procesom modernizacije magistralnih i revitalizacijom regionalnih pruga nacionalnog značaja. Radovi bi trebalo da obuhvate: zamenu gornjeg i sanaciju donjeg stroja; remont i modernizaciju elektrotehničkih postrojenja; završetak elektrifikacije na Koridoru H, priključnim prugama Beograd-Bar i prema Rumuniji; nabavku savremenih mašina za održavanje.
Na osnovu podataka dobijenih od Javno preduzeće „Železnice Srbije” procenjena sredstva za ozdravljenje železničkog sistema u periodu 2006-2012. iznose oko 2.537 mil. evra. Za finansiranje navedenih projekata potrebno je uložiti u infrastrukturu 68,8% sredstava i u nabavku voznih sredstava 31,2% ukupno uloženih investicija u tom periodu.
U skladu sa saobraćajnom politikom, neophodno je razviti multimodalni pristup u finansiranju infrastrukture, uz sagledavanje eksternih troškova svih vidova saobraćaja. Mogući izvori finansiranja projekata infrastrukturnog i saobraćajnog dela železničkog sistema su: povoljni krediti i zajmovi međunarodnih finansijskih institucija, bespovratna sredstva fondova EU za razvoj železničkih kapaciteta, donacije i ostala bespovratna sredstva u funkciji finansiranja projekata od regionalnog značaja, domaći krediti, namenska sredstva Republike Srbije, namenska sredstva Ministarstva za kapitalne investicije, sredstava Nacionalnog investicionog plana, sredstva Javno preduzeće „Železnice Srbije” (posle realizacije Programa finansijske konsolidacije), učešće lokalne samouprave u projektima od zajedničkog interesa, strani investitori i ostali izvori. Finansiranje predstavlja najveći ograničavajući faktor u razvoju saobraćajnog sistema. Za modernizaciju železničkog sistema potrebni su stabilni izvori finansiranja.
5.4.2.3. Rečni saobraćaj
Evropskom saobraćajnom politikom predviđena je preraspodela tokova robe sa drumskog na rečni i železnički saobraćaj, od 20% do 2010. godine. Zbog toga bi bilo neophodno poboljšati uslove rada, konkurentnost i infrastrukturu železničkog, rečnog i multimodalnog saobraćaja, kao strateških pravaca.
Stanje i problemi. U poređenju sa ostalim vidovima saobraćaja, rečni saobraćaj je nedovoljno iskorišćen u odnosu na svoje potencijale. Nema značajniju ulogu u prevozu tereta, dok u prevozu putnika uopšte i ne učestvuje. Od devedesetih godina ovaj vid saobraćaja se razvijao pod uticajem mnogobrojnih nepovoljnih eksterenih i internih uslova. Za vreme sankcija, tokom i nakon završetka NATO bombardovanja, plovidba na glavnim rekama – Dunavu i Savi bila je obustavljena i svedena uglavnom na mali intenzitet unutar zemlje. Poseban problem predstavljao je rušenje najznačajnijih mostova: preko Dunava (tri mosta u Novom Sadu i most kod Kovina), preko Save (novi most na obilaznici oko Beograda kod Ostružnice). Rečni saobraćaj od 2003. godine beleži rast prevoza, pre svega zbog povećanja tranzita i uvoza robe.
Vodni saobraćaj uređen je Zakonom o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi i Zakonom o unutrašnjoj plovidbi, koje je potrebno prilagoditi propisima EU. Za odvijanje ovog vida saobraćaja zadužene su sledeće institucije: Ministarstvo za kapitalne investicije, javna ustanova “Plovput“ (uređivanje, održavanje, zaštita, razvoj, upravljanje i obeležavanje plovnih puteva), “Jugoregistar“ (standardi i registracija trgovačkih brodova na kopnenim vodnim putevima) i Kapetanija (upravljanje saobraćajem i bezbednost na vodnim putevima). Projektom institucionalne izgradnje Ministarstva za kapitalne investicije, čija je izrada u toku, predviđena je i reorganizacija Sektora za vodni saobraćaj i bezbednost plovidbe, “Plovputa“ i “Jugoregistra“. Drugi važan projekt je Glavni plan i Studija izvodljivosti, kojima se predlažu rehabilitacija i unapređenje mreže unutrašnjih plovnih puteva i plan razvoja luka.
Ukupna dužina plovnih puteva u Republici Srbiji iznosi 1.419 km (za nosivost do 150 t). Za Republiku Srbiju reka Dunav, kao evropski transportni Koridor VII, predstavlja stratešku vezu koja treba da podstakne razvoj trgovine, turizma i usluga. Plovna je čitavim tokom na dužini od 588 km. Na njoj se obavlja oko 85% ukupnog robnog prometa unutrašnjih plovnih puteva Republike Srbije. Problem za plovidbu predstavljaju potopljena plovila krajem II Svetskog rata. Sava je međunarodna reka koja povezuje četiri države. Kroz Republiku Srbiju je plovna na dužini od 207 km za plovila do 1.500 tona nosivosti. Uspostavljanjem nesmetane i bezbedne plovidbe na Savi, podstakla bi se regionalna saradnja i razvoj, kao i povezivanje (preko Dunava) sa mrežom evropskih plovnih saobraćajnica. Reka Tisa je plovna skoro na celoj svojoj dužini kroz Srbiju (164 km) i ima IV kategoriju plovnog puta. HS “Dunav-Tisa-Dunav“ je višenamenski vodoprivredni sistem, čija je glavna funkcija navodnjavanje i odvođenje suvišnih unutrašnjih voda, ali predstavlja i plovni put. Sastoji se od 12 plovnih kanala Bačke i Banata (ukupne dužine 600,6 km), svrstanih u pet kategorija. Stanje unutrašnjih plovnih puteva nije zadovoljavajuće, zbog znatno smanjenog održavanja u proteklih 15 godina.
Na reci Dunav kroz Republiku Srbiju smešteno je osam luka međunarodnog značaja: Apatin, Bogojevo, Bačka Palanka, Novi Sad, Beograd, Pančevo, Smederevo i Prahovo. Najveće luke na reci Savi su u Šabcu, Sremskoj Mitrovici, a na reci Tisi u Senti. One su privatizovane ili se nalaze u procesu privatizacije. Luke imaju znatan projektovani kapacitet, ali je nedostatak finansijskih sredstava za održavanje i razvoj doveo do njihove neefikasnosti, pri vršenju osnovnih lučkih delatnosti. Lučki kapaciteti zbog nedostatka robe za pretovar u proseku su iskorišćeni sa oko 30%. Postojeći informacioni sistemi u lukama, su delimično razvijeni i to na nivou administrativnih delatnosti.
Rečnu flotu čini 684 plovnih jedinica ukupne nosivosti 655.830 t. Stanje flote je veoma loše imajući u vidu starosnu strukturu i tehničko-tehnološku zastarelost. Preko 60% svih kapaciteta starije je od 30 godina. Ovi podaci ukazuju na nedovoljno posvećen značaj ovom vidu saobraćaja, iako je prema svim preporukama EU rečni saobraćaj identifikovan kao perspektivan vid saobraćaja.
Ciljevi:
-Poboljšanje plovidbenih uslova na plovnim putevima u Republici Srbiji;
-Modernizacija flote;
-Modernizacija lučke i pristanišne infrastrukture i opreme, izgradnja specijalizovanih terminala;
-Formiranje rečnog informacionog sistema;
-Usklađivanje postojećeg zakonskog i institucionalnog okvira sa acquis communautaire iz oblasti rečnog saobraćaja;
-Intenziviranje regionalne saradnje.
Kratkoročne mere 2007-2009. godine. Zbog poboljšanja plovidbenih uslova i usklađivanja sa regionalnim preporukama, neophodno je uvođenje savremenog rečnog informacionog servisa i uspostavljanje radio-veze na plovnim putevima. Implementacija rečnih informacionih servisa obezbediće se kreiranjem digitalnih navigacijskih karata, kao i postavljanjem infrastrukture za diferencijalne pozicijske signale. Na ovaj način intenzivira se razmena geografskih podataka i uspostavlja bliža saradnja među državama u upravljanju plovnim putem Dunava. Razvojem radio telefonske službe stvaraju se uslovi za neometanu plovidbu brodova. Prema rasploživim podacima Ministarstva za kapitalne investicije i Plovputa, procenjena sredstva za realizaciju navedenih investicija iznose oko 9 mil. evra. Ovi projekti najvećim delom bi trebalo da se finansiraju iz budžeta Republike Srbije.
Sa ciljem povećanja konkurentnosti, potrebno je obnoviti rečnu flotu u skladu sa evropskim normama (vučenu tehnologiju bi trebalo zameniti potiskivanom, a najveći deo kapaciteta zameniti samohodnim brodovima).
Dugoročna razvojna politika (2010-2012. godine). Unapređenje plovidbenih puteva u Republici Srbiji, jedan je od dugoročnih prioriteta, koje bi trebalo realizovati kontinuirano do 2012. godine. Na osnovu zaključaka Generalnog plana i Studije izvodljivosti za plovne puteve u Republici Srbiji, identifikovana su tri glavna infrastrukturna programa: uspostavljanje neometane plovidbe u toku Dunava, rehabilitacija mreže unutrašnjih plovnih puteva u Republici Srbiji (na Savi, Tisi i kanalu DTD), razvoj luka i njihovo povezivanje u zonu slobodne trgovine. U skladu sa prethodno navedenim, prioritet treba da bude regulisanje toka Dunava za neometanu plovidbu, izgradnja regulacionih građevina, uklanjanje uskih grla i kapitalni remont prevodnice na Đerdapu 1 i 2. Za realizaciju navedenih infrastrukturnih projekata potrebno je uložiti 96 mil. evra.
Pored prioritetnih ulaganja u obnovu i proširenje lučkih kapaciteta, pažnju treba posvetiti izgradnji specijalizovanih terminala. Ovako opremljene luke pratile bi promene u zahtevima korisnika i bile bi konkurentne međunarodnim rečnim lukama. Na ovaj način bi došlo do smanjenja razlike između domaćih i međunarodnih luka, kao i do povećanja konkurentnosti rečnog saobraćaja u odnosu na druge vidove. S obzirom da je najveći broj luka privatizovan, razvijaće se u skladu sa sopstvenim programom. Za poboljšanje rada i unapređenje infrastrukure koristila bi se sredstva privatnog kapitala i finansijskih institucija. Procenjena vrednost investicija iznosi oko 70 mil. evra.
Zaštita vodotoka od zagađenja, jedan je od prioriteta koji treba da se rešava kontinuirano do 2012. godine, kroz različite programe, s obzirom da voda postaje sve više strateški resurs.
U cilju regionalnog povezivanja, potrebno je konstantno poboljšavati bilateralne odnose sa susednim zemljama. Na graničnom delu Dunava sa Republikom Hrvatskom potrebno je rešavati niz tehničkih problema radi poboljšanja bezbednosti plovidbe.
Potrebno je izvršiti usklađivanje zakonskog i institucionalnog okvira sa direktivama i pravilnicima EU.
Osnovna težnja EU u vazdušnom saobraćaju je kreiranje „Jedinstvenog neba Evrope”, regulisanje i usklađivanje aerodromskih tarifa u cilju redistribucije letova tokom godine, uspostavljanje Evropske uprave za vazduhoplovnu bezbednost, veća zaštita prava putnika, limitiranje negativnih uticaja na životnu sredinu, i dr.
Za odvijanje vazdušnog saobraćaja u Republici Srbiji zaduženi su Direktorat civilnog vazduhoplovstva države Srbije i države Crne Gore, Agencija za kontrolu letenja SCG, aerodromi i avionske kompanije. Posle odvajanja Crne Gore, posebnim zakonom Direktorat će se transformisati u Upravu za civilno vazduhoplovstvo Republike Srbije. Agencija za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore d.o.o. posluje po domaćim propisima, a u skladu sa standardima i preporukama Međunarodne organizacije za civilno vazduhoplovstvo, Agencije za bezbednost vazdušnog saobraćaja u Evropi i smernicama Evropske konferencije za civilno vazduhoplovstvo. Njihova infrastruktura je u znatnoj meri obnovljena, zbog tehničko-tehnološkog usaglašavanja sa utvrđenim međunarodnim standardima i zbog mogućnosti povezivanja sa sistemima susednih zemalja. Kontrola leta je opremljena savremenim tehnološkim sistemima za bezbedno odvijanje vazdušne plovidbe.
Republika Srbija raspolaže sa tri aerodroma koja su osposobljena za odvijanje putničkog saobraćaja i to u Beogradu, Nišu i Prištini. Pored ovih putničkih aerodroma, postoje i vojni aerodromi Ponikve (Užice), Laćevci (Kraljevo) i Sombor. Javno preduzeće Aerodrom „Nikola Tesla“ Beograd u vlasništvu je Republike Srbije. S obzirom da zadovoljava aspekte navigacionih i prostornih uslova, pretenduje da se razvije u regionalni centar vazdušnog saobraćaja. Pored osnovne delatnosti raspolaže i pomoćnim sadržajima. Restrukturiranjem ovog Javnog preduzeća, aktivnosti se koncentrišu na osnovnu delatnost-saobraćaj, a broj zaposlenih se redukuje. Odvajanjem sporednih delatnosti do sada (poljoprivredna operativa, čistoća, ketering i parking), formirana su četiri zavisna preduzeća sa ukupno 71-nim zaposlenim. Infrastruktura i oprema su u funkcionalnom stanju, ali nezadovoljavajući sa aspekta kapaciteta. Aerodrom „Konstantin Veliki“ Niš, nekada vojno-civilni aerodrom, znatno je oštećen tokom bombardovanja. Za obavljanje javnog saobraćaja je osposobljen 2003. godine, nakon rekonstrukcije manevarskih površina, svetlosnih sistema i izgradnje kontrolnog tornja. Oprema zadovoljava trenutne kapacitete aerodroma, dok je infrastrukturi potrebna odgovarajuća rekonstrukcija i modernizacija.
Nacionalni avioprevoznik „Jat Airways” je najveći deo prethodne decenije bio pod sankcijama, što je uticalo na smanjenje obima saobraćaja i dalji razvoj. Sa suženim i ekonomski oslabljenim tržištem, sa viškom zaposlenih i zastarelom flotom, prinuđen je da iz početka razvija svoj položaj na međunarodnom tržištu i da se prilagođava ekspanziji konkurentskih aviokompanija na domaćem tržištu. Poslednjih godina JAT je imao snažan porast međunarodnog saobraćaja. Za pružanje usluga prevoza putnika i tereta u domaćem i međunarodnom saobraćaju, raspolaže sa flotom od 16 aviona (12 sopstvenih i četiri unajmljena) prosečne starosti 24 godine. Putem rezervacionog sistema „Lufthansa Systems” i „Amadeus” marketing sistema, ponuda nacionalne avio kompanije, pristupačna je svuda u svetu, kroz prodajnu mrežu agenata koji su povezani sa globalnim distributivnim sistemima. Restrukturiranje preduzeća (u periodu 2003-2005. godine) odvija se kroz izdvajanje sporednih delatnosti, kao i delatnosti koje su vezane za vazdušni saobraćaj (ketering, tehničko održavanje vazduhoplova), a koje imaju uslova da samostalno posluju na tržištu. Sva izdvojena preduzeća biće privatizovana. Na osnovu Programa za stimulativno smanjenje broja zaposlenih, od 2002. godine rešavan je problem viška zaposlenih u celom sistemu preduzeća. Broj radnika je znatno smanjen i planira se da na kraju 2006. godine u matičnom preduzeću bude 1.400 zaposlenih. Pored JAT-a u Republici Srbiji posluje i čarter prevoznik Aviogenex.
-Restrukturiranje javnih saobraćajnih preduzeća;
-Obnova i modernizacija avio flote u skladu sa razvojem saobraćaja;
-Rekonstrukcija i modernizacija postojeće i izgradnja nove aerodromske infrastrukture;
-Uvođenje savremene informacione tehnologije;
-Unapređenje zaštite životne sredine;
-Usaglašavanje zakonske regulative sa acquis communautaire iz vazdušnog saobraćaja.
Kratkoročne mere 2007-2009. godine
Ulaskom Republike Srbije u EU, domaćim avio-kompanijama biće omogućen pristup većem i bogatijem tržištu, sa jakom konkurencijom i manjom administrativnom zaštitom. Zbog toga je potrebno da „Jat Airways” izvrši radikalnu rekonstrukciju svoje organizacije i poslovanja. Da bi se prilagodio novim zahtevima tržišta nacionalni avio prevoznik bi trebalo da redukuje troškove i leti na komercijalno najatraktivnijim linijama, na kojima može da saobraća sa visokom frekvencijom. Zbog toga je neophodno da se JAT uključi u integracione procese u avio saobraćaju, povezivanjem sa vodećim svetskim alijansama. Na ovaj način bi se postiglo ekonomičnije odvijanje saobraćaja, ujednačavanje kvaliteta servisa i specijalizacija usluga avio prevoza na tržištu.
Zbog usklađivanja sa svetskim standardima kao i povezivanja sa ostalim zemljama, u svim oblastima vazdušnog saobraćaja potrebno je uvesti savremene informacione tehnologije. U skladu sa standardima i preporukama međunarodnih vazduhoplovnih institucija, u oblasti kontrole letenja i obezbeđenja vazdušne plovidbe, potrebno je uvesti integrisane informacione sisteme sa modernim servisima i naprednim dizajnom. Sa ciljem privlačenja putnika, poboljšanja poslovanja, smanjenja troškova izdavanja karata, treba uvesti programe koji koriste savremeni marketing informacioni sistem, kao i programe koji se baziraju na Internet uslugama (E ticketing, On line booking, i dr). Za realizaciju navedenih projekata potrebno je uložiti 160 mil. evra.
U ovom periodu jedna od osnovnih aktivnosti treba da bude usaglašavanje postojeće zakonske regulative iz oblasti vazduhoplovstva sa acquis communautaire i obezbeđenje primene ICAO standarda i tehničkih propisa.
Dugoročna razvojna politika (2010-2012. godine). Rekonstrukcija i modernizacija postojeće i izgradnja nove aerodromske infrastrukture odvijaće se kontinuirano do 2012. godine, Osnovna težnja Aerodroma „Nikola Tesla” Beograd je obezbeđenje pozicije značajnog tranzitnog centra, pogotovo u robnom saobraćaju. Izgradnjom regionalnog robnog terminala, Aerodrom će dobiti ulogu sabirnog, tranzitnog, distributivnog i transvernog centra. S obzirom da će kapaciteti aerodroma u Evropi, narednih godina, postati „usko grlo” za efikasno i redovno odvijanje vazdušnog prevoza, pruža se mogućnost privlačenja robnih tokova iz Afrike, Srednjeg i Bliskog Istoka na ovaj aerodrom. Za realizaciju navedenog razvojnog cilja potrebno je izgraditi i drugu poletno-sletnu stazu, biznis centar, hotel, poslovnu zgradu, itd. U cilju unapređenja prevoza ljudi i robe u južnom delu Republike Srbije, adekvatnu pažnju treba posvetiti modernizaciji i rekonstrukciji infrastrukture na Aerodromu „Konstantin Veliki”. Prihod od usluga pruženih aviokompanijama, treba da se dovede do nivoa da se obezbedi zarada, iz koje će se finansirati održavanje i obnavljanje aerodromske infrastrukture. Izgradnja novih zgrada Oblasnog centra kontrole letenja Beograd i kontrolnog tornja, neophodna je zbog usaglašavanja sa standardima i povezivanja sa drugim zemljama. Procenjena sredstva za realizaciju navedenih investicija, a na osnovu podataka dobijenih od Aerodroma „Nikola Tesla”, Aerodroma „Konstantin Veliki” i Agencije za kontrolu leta iznose oko 600 mil. evra. Projekti će biti realizovani na osnovu ugovora o zajedničkom ulaganju državnog i privatnog kapitala i zaduženjem kod finansijskih institucija.
Poslednjih godina u svetu porastao je interes za angažovanjem privatnog kapitala, kao načina finansiranja velikih infrastrukturnih projekata. Posebnu pažnju privlače različiti oblici udruživanja javnog i privatnog sektora. U vazdušnom saobraćaju postoje velike mogućnosti za ovakva ulaganja, posebno na aerodromima (prodavnice, usluge u okviru terminala, hoteli, restorani, aktivnosti izvan terminala, i dr). Zbog toga je potrebno raditi na privlačenju investitora i otklanjanju barijera za ulaganja.
5.4.2.5. Multimodalni saobraćaj
U okviru Ministarstva za kapitalne investicije (Sektor za železnice i intermodalni transport) formirano je odelenje za intermodalni transport. Njegov zadatak je obavljanje: studijsko-analitičkih poslova iz oblasti intermodalnog transporta, kreiranje saobraćajne politike transporta intermodalnih jedinica, praćenje razvoja savremenih tehnologija transporta i predlaganje mera za njihov podsticaj i implementaciju, predlaganje mera za razvoj logističkih centara, kao i pripremanje predloga osnova za zaključivanje bilateralnih i multilateralnih sporazuma o regulisanju intermodalnog transporta.
Razvoj terminala intermodalnog saobraćaja predstavlja preduslov za razvoj savremenih tehnologija transporta i distribucije. U Republici Srbiji ne postoji nijedan potpuno razvijen terminal intermodalnog transporta dok se manipulacija kontenerima odvija samo u Javno preduzeće „Železnice Srbije” i u Luci „Beograd”. Terminal u Beogradu funkcioniše u okviru Železničkog integralnog transporta – ŽIT, koji je u sastavu Javno preduzeće „Železnice Srbije”. Ima dobar pristup putevima i železničkoj mreži, poseduje 8.000m² pokrivenog i 20.000 m² otvorenog skladišnog prostora. Opremljen je sa portalnim kranom kapaciteta dizanja pri manipulisanju 20′ i 40′. Luka „Beograd” ima kontenerski terminal. Transportna infrastruktura terminala olakšava pretovar kontejnera sa brodova, železničkih vagona na tri koloseka i drumskih vozila na put sa dve trake. Luka ima veliku površinu za skladištenje i može da zadovolji kapacitete terminala od 10.000 TEU godišnje (sadašnja iskorišćenost svega 10% kapaciteta).
U Republici Srbiji ne postoje savremene tovarno manipulativne jedinice, transportna i pretovarna sredstva, tovarne jedinice i tehnologija kompatibilna u svim karikama logističkog lanca. U domaćem vlasništvu nema više od 500 kontenera, uglavnom 20‛, „open top“ i nisu za međunarodni saobraćaj. Javno preduzeće „Železnice Srbije” poseduje park od 400-500 kola serije K,S i R , od kojih je moguće koristiti 200-300 kola uglavnom serije R. U drumskom saobraćaju postoji oko 100 specijalitovanih vozila za prevoz kontenera. Preko 99% kontenera u prometu Republike Srbije je u vlasništvu stranih kompanija.
Logističke usluge u preduzećima Republike Srbije niskog su kvaliteta u pogledu vremena i troškova isporuke, pouzdanosti isporuke, bez primene savremenih logističkih strategija (just-in-time, make-or-buy, i dr.), što utiče na cenu i konkurentnost proizvoda.
Državna zajednica Srbija i Crna Gora potpisala je sporazume o kombinovanom transportu sa: Republikom Bugarskom, Republikom Hrvatskom, Republikom Mađarskom i Slovačkom Republikom.
-Izrada Strateških studija i definisanje pravaca razvoja ovog vida saobraćaja;
-Izgradnja i razvoj mreže savremenih terminala i robno transportnih centara;
-Nabavka savremenih transportnih, pretovarnih sredstava i tovarne jedinice;
-Formiranje specijalizovanih društava i organizacija koja će se baviti razvojem intermodalnog transporta;
-Razvoj integralnog logističko-informacionog sistema;
-Formiranje zakonskog i institucionalnog okvira;
-Potpisivanje i ratifikacija međunarodnih konvencija.
Kratkoročne mere (2007-2009. godine). Potrebno je izraditi studije i projekte kojima bi se identifikovale potrebe i zahtevi za razvojem intermodalnih transportnih usluga u Republici Srbiji. Kroz projekte moraju se definisati strukture, modeli i funkcije tehnološko-organizacionih rešenja: terminala intermodalnog transporta, robno-transportnih centara (RTC), logističko-distributivnih centara, na jedinstvenoj transportno-saobraćajnoj mreži Republike Srbije, Balkana i Evrope.
Formiranje zakonskog i institucionalnog okvira, treba uskladiti sa Evropskim sporazumom koji se odnosi na kombinovani transport (AGTC), Direktivom Evropske unije 92/106/EEC i Belom knjigom o Evropskoj politici transporta do 2010. godine. Kontinuirano bi trebalo nastaviti sa potpisivanjem bilateralnih sporazuma sa drugim zemljama o kombinovanom transportu.
Za postizanje veće efikasnosti i konkurentnosti ovog vida saobraćaja na tržištu potrebno bi bilo formirati društva za organizaciju i eksploataciju intermodalnog transporta, u skladu sa iskustvom zemalja u okruženju (Slovenija, Mađarska, Slovačka, Austrija, i dr).
Dugoročna razvojna politika (2010-2012. godine). Na osnovu urađenih studija o koncepciji razvoja intermodalne mreže RTC trebalo bi razvijati i graditi optimalnu mrežu robno transportnih centara i savremenih terminala. Na taj način omogućiće se intenzivnije privlačenje tranzitnih i transportnih robnih tokova. To bi imalo veliki uticaj na razvoj celokupnog saobraćajnog sistema i ukupne privrede, pogotovo manje razvijenih područija. Modernizaciju postojećih i izgradnju novih terminala trebalo bi realizovati na osnovu saradnje javnog i privatnog sektora.
Pored toga, za uspešan razvoj intermodalnog transporta neophodno je razvijati i tehničku bazu: transportna i pretovarna sredstva, tovarne jedinice i tehnologiju kompatibilnu u svim karikama logističkog lanca.
Razvojem integralnog logističko-informacionog sistema, svi učesnici bi bili povezani u jedinstven logističko-transportni sistem zemlje (železnica, špediterska i transportna preduzeća, i dr), ali i logističko-transportni sistem Republike Srbije i transportni sistem Balkana i Evrope.
5.4.3. Telekomunikacije
Stanje i problemi. Savremene telekomunikacije predstavljaju jednu od osnovnih potreba ljudskog društva na početku trećeg milenijuma. Servisi prenosa govora, podataka, slike, prethodnih godina razdvojeni brojnim regulativama, različitim zahtevima i očekivanjima tržišta, kao i raznorodnim tehnološkim rešenjima, danas konvergiraju ka jedinstvenim servisima informaciono komunikacionih tehnologija.
Sve razvijene zemlje, a i veći deo zemalja u razvoju teži da ostvari ekonomiju zasnovanu na znanju, a centralnu ulogu u tome ima koncept informatičkog društva. Ekspanzija primene računara u svim oblastima ljudske delatnosti i njihovo povezivanje u jedinstvenu svetsku računarsku mrežu dovelo je do modernizacije svih oblasti ljudske delatnosti, od proizvodnje, preko usluga, obrazovanja, upravljanja, trgovine, finansija i saobraćaja, pa sve do kulturnih delatnosti. Grane industrije vezane za informatiku imaju najbržu dinamiku rasta u svetu. Osim toga, globalna konkurentnost nigde nije tako izražena kao u oblasti informatike. Brzina promena koja prati tu ekspanziju primene računara je izuzetno velika, a sposobnost neke zajednice da prati te promene presudno utiče na ulogu koju ta zajednica može da ima u budućnosti. Moderne telekomunikacije predstavljaju ključnu infrastrukturnu oblast za razvoj informatičkog društva.
Kao posledica brzine kojom se odvijaju promene, stvoren je jaz između razvijenih i nerazvijenih zemalja na osnovu zastupljenosti informatike i telekomunikacija, nazvan „digitalni jaz” (termin „jaz” pokušava slikovito da prikaže kolike razlike mogu da nastanu između zemalja). Kao ilustracija relativnih odnosa u oblasti telekomunikacija, nije neuobičajeno da između gradova iste veličine u najrazvijenim i nerazvijenim zemljama, kapaciteti telekomunikacionih kanala budu u odnosu 10000:1. Kako postoji globalno tržište informatičkih usluga, širokopojasni Internet predstavlja preduslov za konkurentnost neke zemlje na tom tržištu.
Još jedan fenomen koji je obeležio poslednju deceniju razvoja telekomunikacija predstavlja brz razvoj mobilnih komunikacija. Takav intezivan razvoj, naročito u razvijenom svetu, doveo je do brze zasićenosti tržišta. Telekomunikacioni operatori u pokušajima da pronađu nove izvore prihoda i povećaju svoje profitne margine pribegavaju konvergenciji mreža i servisa.
Status sektora. Da bi se stekao uvid u aktuelnu situaciju na tržištu telekomunikacija, neophodno je prikazati osnovne elemente procesa deregulacije i liberalizacije sa aspekta privrednog razvoja Republike Srbije, iz primarnog razloga: komparativna analiza deregulacije nacionalnih tržišta telekomunikacija je pokazala da je Republika Srbija, zajedno sa Makedonijom, bila poslednja zemlja Jugoistočne Evrope koja je započela deregulaciju tržišta telekomunikacija. Takođe, kao poslednja je formirala regulatorno telo – Agenciju za telekomunikacije, koje je počelo da funkcioniše u 2006. godini i tek treba da se očekuju rezultati njegovog funkcionisanja (Zakon je donet 2003. godine i predviđao je potpunu deregulaciju i formiranje regulatornog tela).
„Telekom Srbija” a.d., kao operator sa značajnim učešćem na tržištu formalno je 2005. godine izgubio monopol, kada su u pitanju usluge koje se pružaju u fiksnoj mreži.
Trenutno u sektoru telekomunikacija dominantnu ulogu ima „Telekom Srbija” a.d. koji pruža sve vrste fiksnih i mobilnih telekomunikacionih usluga. U delu mobilnih komunikacija pored „Telekom Srbija” a.d. postoji i kompanija Telenor (bivši Mobtel). Pristup Internetu danas u Republici Srbiji obezbeđuje više desetina Internet Servis Provajdera među kojima su najznačajniji Eunet, PTT Serbia Net, SezamPro, Verat i dr.
Probleme u fiksnoj telekomunikacionoj mreži najbolje odražava veliki broj dvojnika, nedovoljna penetracija i nizak procenat digitalizacije i mali broj priključaka širokopojasnog Interneta (kablovskog i ADSL). Od 2001. godine do danas u kompletan razvoj i izgradnju fiksne mreže uloženo je oko 700 miliona evra, čime je situacija u fiksnoj mreži danas znatno bolja nego pre pet godina. Od 2001. godine do danas aktivirano je oko 600.000 novih telefonskih priključaka. Time je kapacitet fiksne mreže uvećan za 28%. Ukupni stepen digitalizacije u Republici Srbiji je oko 87%, a penetracija telefonskih priključaka preko 36%. Broj telefonskih linija u Republici Srbiji je danas oko 2.700.000.
Razvoj mobilnih komunikacija, još pre desetak godina, prvi je započeo Telenor, koji danas ima oko 2,4 miliona pretplatnika, od čega je preko 400.000 postpejd. Par godina nakon Telenora i „Telekom Srbija” a.d. (MTS) je započeo razvoj GSM mreže. MTS danas ima oko 3,7 miliona pretplatnika u čemu postpejd korisnici učestvuju sa oko 10%.
Sa aspekta pristupa Internetu od strane korisnika u Republici Srbiji najzastupljeniji je dail-up pristup. Ovaj tip pristupa uglavnom se ostvaruje preko SMIN (Serbian Multiservice Internet Network) mreže „Telekoma Srbije” a.d. i koriste ga svi ISP-ovi u Republici Srbiji. „Telekom Srbija” a.d. je u svojoj mreži obezbedio potrebne kapacitete kojima je omogućen i širokopojasni pristup Internetu posredstvom ADSL modema koji se postavljaju kod krajnjeg korisnika. Do sada je u saobraćaj uključeno preko 20.000 ADSL korisnika u tri najveća grada.
Razvoj kablovske mreže je izuzetno dinamičan i trenutno je registovano oko pola miliona korisnika. Pored više manjih, postoje dva najveća distributera televizijskih programa i Interneta preko kablovske mreže i to su PTT i SBB. Međutim, ova oblast poslovanja u Republici Srbiji još uvek nije dovoljno regulisana, te je u narednom periodu neophodno preduzeti brojne zakonske aktivnosti.
Još jedna neregulisana oblast u telekomunikacionom sektoru u Republici Srbiji je pružanje usluge VoIP (govor preko Interneta).
Uvozna zavisnost. Telekomunikaciona industrija je potpuno uvozno zavisna u delu koji se odnosi na računarske mreže i veoma uvozno zavisna u delu opreme za centrale, transportnu i pristupnu mrežu.
Jedan broj domaćih proizvođača u oblasti telefonskih centrala, transportne i pristupne mreže uspeo je da se transformiše i uključi u međunarodnu podelu rada, odnosno postane partner velikih svetskih telekomunikacionih kompanija. Takođe, neka preduzeća su, oslanjajući se na „Telekom Srbija” a.d. kao preduzeće u većinskom državnom vlasništvu, smatrala da je prirodna obaveza „Telekom Srbija” a.d. da kupujući njihovu opremu produžava opstajanje takvih kompanija. I pored svih problema koji su pratili domaću telekomunikacionu industriju „Telekom Srbija” a.d. je u poslednjih pet godina od ukupno 1,1 milijardu evra koje je uložio u nove investicije oko 65% realizovao sa domaćim preduzećima.
Dugoročno posmatrano, zbog malih serija i malog ukupnog ljudskog potencijala u odnosu na vodeće svetske proizvođače, ne može se očekivati da ta preduzeća budu konkurentna (ograničenje je veličina tržišta). Stoga, a imajući u vidu da u razvojnim timovima nekih preduzeća postoje vrhunski kadrovi, pravac transformacije tih preduzeća treba da bude uključivanje u razvojne i proizvodne potencijale nekog od vodećih svetskih proizvođača. Vlada treba da podstiče takav vid povezivanja, jer je to jedini realno održiv pravac razvoja takvih organizacija.
Treba reći da značajni deo izgradnje telekomunikacione infrastrukture predstavljaju izgradnja objekata, razvoj usluga i infrastrukturni radovi vezani za polaganje kablova. U svim tim oblastima, pretežan deo troškova je učešće sopstvenog rada. Sa porastom životnog standarda i pojavom veće konkurencije na svetskom tržištu opreme (Kina), taj deo troškova postepeno raste u udelu troškova izgradnje telekomunikacione infrastrukture. Posebno je važno obezbediti ravnopravnu utakmicu proizvođača opreme na našem tržištu, jer se takvim pristupom obezbeđuju manji investicioni troškovi operatora i samim tim jevtinije usluge.
Vlasnička struktura. „Telekom Srbija” a.d. koji je najveći telekomunikacioni operator u zemlji predstavlja akcionarsko društvo u kome od 2003. godine PTT poseduje 80% vlasništva dok preostalih 20% poseduje grčki operator OTE. Odnosi su regulisani akcionarskim sporazumom.
Vlasništvo nad drugim mobilnim operatorom je takvo da 70% ima država dok 30% poseduje konzorcijum austrijskih akcionara. Ove godine izvršiće se privatizacija tako da će ovaj mobilni operator postati 100% vlasništvo stranih akcionara.
Na segmentu ISP-ova i KDS operatora situacija je različita. Pored državnog vlasništva koji je zastupljen kod PTT-ovog ISP-a i KDS-a većina drugih pružaoca usluga su privatne kompanije ili akcionarska društva.
Regionalna ravnomernost. Zbog velikih regionalnih neravnomernosti u prostoru Republike Srbije, Vlada treba da podstiče izgradnju telekomunikacione infrastrukture u manjim gradovima i ruralnim područjima, kako bi se stvorili preduslovi za ravnomeran razvoj ostalih privrednih grana na tim područjima.
Zaštita životne sredine. Razvoj telekomunikacija ne uzrokuje negativnim efektima na životnu sredinu. Donekle, izuzetak od tog pravila je elektromagnetno zagađenje, koje nastaje zbog velikog broja mobilnih uređaja koji komuniciraju u oblasti mikrotalasa (mobilna telefonija i bežični Internet dominiraju), ali, generalno, štetna dejstva tog zračenja još uvek nisu dovoljno ispitana. Indirektno, ubrzan razvoj telekomunikacija može znatno da smanji potrebe za putovanjima i time posredno da dovede do štednje energije i smanjenja drugih vrsta zagađenja.
Regulatorna funkcija agencije i administrativna uloga Vlade. Zakon o telekomunikacijama obezbeđuje preduslove i podstiče zdrave tržišne odnose, konkurenciju, privatne investicije i otvoren pristup javnoj mreži. Reformski karakter izražen je kroz sledeća načela:
-delovanje svih subjekata u oblasti telekomunikacija je u funkciji obezbeđivanja uslova za razvoj telekomunikacija u Republici Srbiji;
-u prvom planu su interesi korisnika telekomunikacionih usluga;
-slobodno i otvoreno telekomunikaciono tržište koje svim učesnicima omogućava i garantuje ravnopravan i nediskriminatorski položaj;
-racionalno i efikasno korišćenje prirodnih resursa;
-uređivanje odnosa u ovoj oblasti usklađeno sa međunarodnim standardima, praksom i prihvaćenim tehničkim normativima.
Zakonom se definiše raspodela nadležnosti između Vlade i ministarstva nadležnog za poslove telekomunikacija, kao državnih organa sa jedne strane i, s druge strane, Agencije kojoj su poverena određena javna ovlašćenja, tako da ona ima funkciju nezavisnog regulatornog tela u oblasti telekomunikacija. Otuda se nadležnosti državnih organa u ovoj oblasti svode primarno na strateška pitanja. Sadašnji zakon odgovara koracima deregulacije i liberalizacije koje je Evropa sprovela pre 2002. godine. Biće neophodno još jedno usklađivanje Zakona o telekomunikacijama sa evropskom regulativom.
Uspešna liberalizacija mora biti vođena u skladu sa strategijom za telekomunikacioni sektor. Tom strategijom definiše se dugoročni razvoj telekomunikacionih mreža i usluga, modaliteti ulaganja u javne telekomunikacione mreže, izbor tehnologija za pokrivanje ruralnih i slabo razvijenih područja Republike Srbije javnim telekomunikacionim uslugama, kao i prilagođavanje politike razvoja telekomunikacionim zahtevima savremenog tržišta. Platforma Vlade treba da bude zaštita interesa korisnika, podsticanje konkurentnosti između operatora, stabilan razvoj telekomunikacija, podsticanje razvoja novih sistema i usluga i zaštita nacionalno-bezbednosnih interesa.
Liberalizacija je ključno pitanje u oblasti regulisanja sektora. Iskustvo sa drugih tržišta ukazuje na potrebu postepenog otvaranja tržišta. Postepeno otvaranje tržišta nameće se kao optimalno rešenje koje omogućuje da „Telekom Srbija” a.d. završi razvoj svoje mreže i sistema, a na taj način učvrsti osnove za tržišnu utakmicu koja mora da ostvari interese svih korisnika.
Stabilna konkurencija daje snagu za ubrzanje tržišnih inovacija – novi proizvodi i usluge isporučene novim tehnologijama. Stabilna konkurencija treba da ubrzava poslovnu promenu kod dominantnog operatora koji time postaje više fokusiran na potrošača i značajno efikasniji.
Tarifna politika. Proces usklađivanja tarifa treba da se odvija paralelno sa modernizacijom telekomunikacione mreže, otvaranjem tržišta i približavanjem naše regulative regulativi u EU. Kada je u pitanju nacionalni telefonski saobraćaj, treba težiti ujednačavanju cena za rezidencijalne i biznis korisnike i formiranju jedne tarifne zone imajući u vidu geografsku veličinu i veličinu populacije Republike Srbije.
Naročitu pažnju treba posvetiti postepenom usklađivanju cena sa cenama usluga operatera sa značajnim tržišnim učešćem koji posluju u zemljama u okruženju i Evropi. Jasno je da će se kroz proces liberalizacije tržišta ostvariti usklađivanje postojećih tarifa sa cenama u Evropi.
Regionalno delovanje. Mogućnost regionalnog proširivanja telekomunikacionih operatora koji posluju na prostoru Republike Srbije predstavlja veoma važan segment razvoja sektora. Takve pokušaje treba podržati, jer je regionalno proširivanje i povezivanje jedan od bitnih pretpostavki opstanka na globalnoj telekomunikacionoj areni. Kao potencijalna tržišta najinteresantnija su tržišta BiH i Crne Gore, ali i druga tržišta takođe mogu biti interesantna (Makedonija, Bugarska, Rumunija, Slovenija i dr). Trenutno jedno od najinteresantnijih tržišta za nas je i tursko tržište pošto se može očekivati da će se preko Turske, telekomunikacione mreže razvijati prema Bliskom Istoku, Indiji i istočnom delu Azije.
Efikasnost poslovanja. Imajući u vidu da je „Telekom Srbija” a.d. najznačajniji učesnik sektora telekomunikacija i da je 80% u vlasništvu države preko PTT sistema, unapređenje kvaliteta usluga i efikasnije poslovanje ove kompanije uticaće na razvoj čitavog sektora.
U tom cilju neophodno je:
-stalno unapređivati i menjati poslovni model koji treba da bude više usmeren ka pružanju usluga, a praćen organizacionim promenama i restrukturisanjem kompanije uz neprestano proširenje tržišta pružanjem novih usluga kao i eventualnim ulaskom na nova tržišta;
-stalno unapređivati brigu o korisnicima, poboljšavati kvalitet servisa, unapređivati prodaju, poboljšavati tarifnu politiku (npr. uvesti SLA – ugovor o nivou usluga u standardne ugovore sa korisnicima);
-nastaviti sa modernizacijom fiksne mreže, pre svega u domenu uvođenja širokopojasnih usluga;
-dalje razvijati mobilnu mrežu;
-započeti procese konvergencije fiksne i mobilne mreže.
Moderno organizovan „Telekom Srbija” a.d. doprineće ne samo uvećanju njegove vrednosti nego stvaranju povoljnijeg ambijenta i za druge učesnike tržišne utakmice.
Ciljevi. Osnovni ciljevi politike razvoja telekomunikacija u Republici Srbiji su liberalizacija tržišta, jasna nediskriminatorska politika, konkurencija u oblasti telekomunikacionih usluga, infrastrukture i opreme i nezavisna i jasna regulativa.
Razvoj ove oblasti u svetskim razmerama, u poslednjih 20 godina, bio je veoma brz i raznolik. Sektor telekomunikacija može u značajnoj meri da podstakne razvoj privrede, obezbeđivanjem osnovne infrastrukture i usluga neophodnih za privlačenje direktnih stranih investicija. Indirektno, na bazi kvalitetne telekomunikacione infrastrukture i nižih cena usluga na liberalizovanom tržištu, inostrani investitori će biti u prilici da povežu svoja predstavništva u Republici Srbiji sa matičnim predstavništvima u svojoj zemlji i na taj način otklone geografske barijere i probleme koje se tiču udaljenog upravljanja, kontrole investicija, optimizacije resursa.
Prioritetne investicije. Očekivano ulaganje u sektor telekomunikacija do kraja 2012. godine trebalo bi da bude na nivou od oko 4 milijardi evra. Od toga „Telekom Srbija” a.d., prema dosadašnjim investicijama, očekuje se da uloži oko 2 milijarde, drugi mobilni operatori oko 1,2 milijarde, a ostatak drugi operatori, ISP-ovi i KDS operatori.
Neophodno je utvrditi minimalan skup usluga univerzalnog servisa i pokrenuti program za njegovu implementaciju, uz stalno praćenje i unapređenje. Odgovarajućim stavljanjem na raspolaganje radio-frekvencijskog spektra treba omogućiti primenu novih tehnologija u ispunjavanju obaveza univerzalnih usluga. Oslobađanjem delova radio-frekvencijskog spektra treba omogućiti konkurenciju i izbegavanje monopola dominantnog operatora.
Treba završiti proces digitalizacije i razdvajanja dvojnika. U sklopu toga izvršiti zamenu svih analognih telefonskih centrala sa savremenim tehnologijama.
U cilju efikasnijeg rešavanja nerealizovanih zahteva za telefonskim priključcima i obezbeđenja novih usluga pretplatnicima pristupnu mrežu graditi dovođenjem optičke mreže što bliže korisnicima i zatim kablovske mreže, primenom pristupnih pretplatničkih koncentratora i različitih bežičnih (wireless) tehnologija (npr. WiMAX, WiFi i dr).
ADSL tehnologija predstavljaće osnovu za isporuku novih širokopojasnih servisa kao što su: Internet, IP centrex, Audio&Video Conference, E-Learning itd. Ta tehnologija je samo međukorak u dovođenju optike do zgrada, što je predstavlja osnovni pravac budućeg razvoja. Telekomunikacione mreže koje omogućavaju pristup Internetu velikim brzinama su osnovna infrastruktura za Informaciono društvo.
U mobilnim mrežama nastaviti sa uvođenjem GPRS/EDGE tehnologije i obezbediti pokrivanje primenom 3G tehnologije u skladu sa obavezama definisanim licencom.
Politika i mere (2007-2009. godine):
-Jačanje pozicije Agencije i stvaranje regulatorne osnove koja će omogućiti rast, inovacije, konkurentnost i otvoreno telekomunikaciono tržište koje svim učesnicima omogućava i garantuje ravnopravan i nediskriminatosrki položaj;
-Postepena liberalizacija tržišta uz dalji razvoj dominantnog operatora, čime se sa jedne strane omogućava dominantnom operatoru da obezbedi stabilno poslovanje, a sa druge omogući stalni rast konkurencije;
-Izdavanje licenci za fiksne operetore koji svoje mreže grade klasičnim telekomunikacionim sistemima i kablovskom infrastrukturom;
-Restrukturiranje javnih preduzeća (PTT sobraćaja „Srbija”, „Telekom Srbija” a.d.) neophodno je sprovesti, da bi oba javna preduzeća postala efikasnija i konkurentnija;
-Veća efikasnost na izradi i usvajanju prostornih i urbanističkih planova i ažuriranju katastra radi obezbeđenja neophodnih preduslova za izgradnju telekomunikacionih objekata, posebno infrastrukturnih, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji;
-Pojednostavljivanje propisa i zakona o izgradnji telekomunikacionih objekata. Ako postoje dozvole za izgradnju drugih objekata (vodovod, gasovod, kanalizacija, toplovod, put), uvesti obavezu investitora da se postave cevi za sprovođenje telekomunikacionih kablova, koje bi ostale u vlasništvu lokalne samouprave;
-Podsticanje razvoja Informacionog društva putem implementacije e-government, e-education, e-learning, e-busness, e-banking i e-health. Implementacija elektronske uprave treba da podstiče bolju koordinaciju i veću efikasnost na relaciji Vlada – lokalna samouprava, lokalna samouprava – građanin;
-Podrška mogućnostima regionalnog proširivanja telekomunikacione industrije i operatora koji posluju na prostoru Republike Srbije;
-Rebalans tarifa u fiksnoj mreži i usklađivanje tarifa sa stvarnim troškovima i nivoima iz Evrope, do liberalizacije tržišta;
-Potpuna digitalizacija fiksne mreže i razdvajanje dvojnika;
-Dostizanje ukupne gustine fiksnih telefonskih priključaka od 40%;
-Završetak privatizacije proizvođača i integratora telekomunikacione opreme i sistema i uključivanje razvojno istraživačkih centara u programe razvoja vodećih svetskih proizvođača;
-Stvaranje svih preduslova da se do kraja 2009. godine obezbedi pružanje univerzalnog servisa što podrazumeva i njegovo definisanje kao i formiranje fonda za njegovu implementaciju;
-Stalno podsticanje razvoja širokopojasnih usluga putem različitih tehnologija (ADSL, Ethernet preko optike, WiFi, 3G, WiMA|X i dr) kako bi penetracija širokopojasnih korisnika do kraja 2009. godine dostigla nivo od minimalno 10% (sada je ispod 0,5%);
-Do kraja 2008. godine obezbediti pokrivanje najvećih gradova Republike Srbije mobilnom mrežom treće generacije tako da najmanje 25% stanovništva ima mogućnost korišćenja ove tehnologije;
-Formiranje školske mreže i njeno povezivanje na Akademsku mrežu Republike Srbije;
-Realizacija državne širokopojasne Intranet mreže za potrebe državnih organa;
-Usvajanje savremenog plana numeracije i njegova primena;
-Kontinualno prilagođavanje i revizija plana namene i korišćenja frekvencijskog spektra u skladu sa potrebama i tehnološkim inovacijama.
Srednjoročna politika i mere (2010-2012. godine):
-Početak primene mogućnosti izbora operatora i prethodnog izbora operatora i prenosivosti broja u fiksnoj mreži od 2010. godine;
-Otvaranje lokalne petlje i mogućnost kolokacije u fiksnoj mreži započeti do kraja 2012;
-Izdavanje licenci za veći broj fiksnih operatora;
-Dalje pokrivanje mobilnom mrežom treće generacije tako da do kraja 2012. godine najmanje 50% stanovništva ima mogućnost korišćenja ove tehnologije;
-Dalje podsticanje razvoja širokopojasnih usluga kako bi penetracija širokopojasnih korisnika do kraja 2012. godine dostigla nivo od 25 %.
5.4.4. PTT saobraćaj
Stanje. Najveći deo infrastrukture i zaposlenih u PTT saobraćaju se nalazi u okviru Javno preduzeće PTT saobraćaja „Srbija”, mada je prisutan trend postepenog širenja mreže ponuđača brze isporuke pošiljaka. Najveći deo infrastrukture su široka mreža jedinica poštanske mreže, transportni kapaciteti za dostavu i kapaciteti za preradu poštanskih pošiljaka.
Celokupna poštanska mreža sastoji se od 1.518 aktivnih jedinica poštanske mreže. Posmatrano iz ugla imovinskih odnosa, od ukupnog broja aktivnih pošta 1.357 su stabilne pošte, dok preostalih 161 pošta posluju po osnovu ugovornog aranžmana (ugovorne pošte). U transportnim kapacitetima Javno preduzeće PTT saobraćaja „Srbija”, u funkciji poštanske delatnosti, nalazi se 1.060 vozila. Kapaciteti prerade poštanskih pošiljaka uključuju: 3 glavna poštanska centra, 16 poštanskih centara i 1 izmeničnu poštu. Kao posebni organizacioni delovi jedinica prerade poštanskih pošiljaka funkcionišu još i: 2 inostrana odeljka, 3 pošte carinjenja i 30 pretovarnih tačaka.
Osnovni strateški pravci:
1. Restrukturiranje preduzeća. Imajući u vidu postojanje velikog broja non core delatnosti, s jedne strane i potrebu racionalizacije i modernizacije uslužnog sistema core delatnosti, odabrani koncept restrukturiranja Javno preduzeće PTT saobraćaja „Srbija” treba da se realizuje kroz dve faze. Prva faza obuhvata izdvajanje i samostalno tržišno pozicioniranje non core delatnosti, uz prethodno sagledavanje stepena njihove funkcionalne povezanosti sa core biznisom. Druga faza, koja se delimično podudara sa prvom fazom, obuhvata restrukturiranje bazične delatnosti, što će se prioritetno odnositi na realizaciju programa racionalizacije poslovanja, modernizaciju poštanske tehnologije i podizanje nivoa tehničko tehnološke opremljenosti za bazične poštanske kapacitete, razvoj novih servisa i unapređenje kadrovskog potencijala, kako bi se u delu pružanja poštanskih usluga odgovorilo na savremene tržišne zahteve i aktuelne tendencije razvoja PTT saobraćaja u zemljama EU;
2. Razvoj i prilagođavanje poslovnih aktivnosti javnog poštanskog operatera uslovima rastuće konkurencije;
3. Deregulacija i liberalizacija tržišta uz smanjenje opsega rezervisanog servisa za javnog operatera;
Formiranje nezavisne regulatorne uloge Agencije za poštanski saobraćaj;
5. Potpuno uspostavljanje evropskih standarda u pogledu kvaliteta pružanja poštanskih usluga;
6. Intezivan investicioni razvoj Javno preduzeće PTT saobraćaja „Srbija”;
7. Razvoj usluga sa dodatnom vrednošću za korisnike, kao što su usluge elektronskog i logističkog tipa.
Investicije. Neophodno je investirati u automatizaciju poslovnih procesa i unapređenje tehničko-tehnološke baze osnovne delatnosti u Javno preduzeće PTT saobraćaja „Srbija”, jer se i u svetu države oslanjaju još uvek na dominantnog pružaoca usluga u državnom vlasništvu. Najveća investicija je moderni Glavni Poštanski Centar (GPC) Javno preduzeće PTT saobraćaja „Srbija”, koji bi obezbedio povećanje prometa u tranzitnim tokovima, bolji kvaliteta usluga, konkurentnosti bazične delatnosti, modernizaciju TT baze, automatizaciju i mehanizaciju poštanskih procesa i informaciono-komunikaciono povezivanje na međunarodnom nivou. Ukupne potrebne investicije za celokupan period do 2012. godine su oko 90 mil. evra, a od toga GPC čini 30 mil. evra. Potrebno je da se do kraja 2008. godine obezbedi potpuno usklađivanje sa standardima i tehničkim propisima EU, odnosno sa standardima koje definiše Komitet za standardizaciju EU (CEN) i to standardom broj 13850.
5.4.5. Vodoprivreda
Stanje i problemi. Voda je prirodni resurs koji istovremeno predstavlja i sirovinu i stanište, namirnicu i sredstvo za rad, energent i još mnogo toga. Voda je ne samo uslov kvalitetnog funkcionisanja i razvoja jednog društva, već i uslov opstanka prirodnog okruženja i čitave ljudske zajednice. Shvatajući i uvažavajući značaj vode, ona je proglašena osnovnim strateškim resursom XXI veka, a predmet je i sedmog Milenijumskog cilja razvoja.
Zakonom o vodama i pratećim podzakonskim aktima Republika Srbija uređuje oblast upravljanja vodama. Zakon o vodama donet je 1991. godine, a poslednje izmene i dopune izvršene su 1996. godine. Aktuelni Zakon i prateći propisi nisu usaglašeni sa Direktivama EU u oblasti voda. Urađena je radna verzija novog Zakona o vodama, koja predstavlja korak ka usaglašavanju sa evropskim zakonodavstvom i standardima u ovoj oblasti. U predlog su ugrađeni i savremeni principi finansiranja „korisnik plaća” i „zagađivač plaća”.
Ekonomska devastacija počev od devedesetih godina prošlog veka, odrazila se i na stanje u sektoru voda. Nedovoljna ulaganja u izgradnju novih i u održavanje postojećih objekata i sistema učinila su da su brojni objekti izgubili projektovane performanse, tako da je kvalitet usluga koji se njima obezbeđuje umanjen.
Organizovanim vodosnabdevanjem obuhvaćeno je 77% stanovništva (još 15% stanovništva ima nepotpuni oblik vodosnabdevanja), koje koristi oko 22 m3/s, odnosno oko 700 miliona m3 godišnje. I pored problema, vodosnabdevanje, još uvek, u većem broju gradova funkcioniše dosta dobro. Nestašica vode u letnjim mesecima prisutna je u nekim gradovima, dok se u pojedinim regionima javlja problem kvaliteta vode (naročito u dolini Velike Morave, gde značajan broj naselja ima vodu sa prekomernom dozom azotne komponente). Vodosnabdevanje značajnog dela teritorije Autonomne pokrajine Vojvodine vrši se prekomernim crpljenjem podzemnih voda iz osnovnog vodonosnog kompleksa.
Kanalizaciju ima 46% stanovništva, a sistemima se prikuplja oko 450 miliona m3 godišnje. Izgrađena je kanalizaciona mreža u dužini nešto većoj od 7.000 km, sa glavnim kolektorima dužine oko 1.100 km. Za prečišćavanje komunalnih i industrijskih otpadnih voda u Republici Srbiji ima više od 150 postrojenja, sa različitim nivoima obrade otpadnih voda, ali je procenat onih koji daju zadovoljavajuće efekte veoma nizak (ispod 20%). Nizak stepen prečišćavanja otpadnih voda odražava se na stanje kvaliteta voda u vodotocima. Jedan od razloga za ovakvo stanje je i loš kvalitet voda nekih vodotoka koji dotiču iz susednih zemalja (primer Autonomne pokrajine Vojvodine, gde na kvalitet voda u HS DTD utiču vode koje se iz Rumunije ulivaju u ovaj sistem).
Ekonomsko-finansijska analiza ovog sektora posebno akcentira sledeća tri problema:
-Tarifni problem, odnosno problem cena, domaćinstva su i dalje subvencionirana;
-Vlasnička struktura, a posebno organizacija komunalnih sistema je izuzetno ekonomski neracionalna – postoji veliki broj malih komunalnih preduzeća koji ne mogu efikasno poslovati, što uzrokuje veoma slab kvalitet usluga;
-Finansijska situacija komunalnih sistema je jako nepovoljna – veliki broj posluje sa gubitkom, investicioni kapacitet je minimalan.
Hidromelioraciona infrastruktura u Republici Srbiji je nedovoljno razvijena, odnosno razvijani su prevashodno sistemi za odvodnjavanje. Najveći sistemi za odvodnjavanje su u okviru HS DTD, koji prima suvišne vode sa preko milion ha, a znatno manji na području negotinske nizije, u priobalju Morave i na drugim prostorima ugroženim unutrašnjim vodama. Zadovoljavajuće performanse ima samo manji deo sistema. Gustina mreže je nedovoljna, a cevne drenaže ima samo kod malog broja sistema. Poseban problem predstavlja heterogenost crpnih stanica.
Izgrađeni sistemi za navodnjavanje u Republici Srbiji obuhvataju površinu od oko 149.000 ha, što čini oko 5% površina pogodnih za navodnjavanje, ali se realno navodnjava znatno manja površina (ne više od 30.000 ha). Za puno korišćenje izgrađenih sistema potrebna količina vode za navodnjavanje iznosi oko 270 miliona m3 godišnje, ali je sada korišćenje voda malo, tako da poljoprivredna proizvodnja zavisi od klimatskih uslova. Opšta je ocena da veći broj sistema ne ispunjava projektom utvrđene uslove u pogledu izgrađenosti, stanja i stepena iskorišćenosti, a problem predstavlja i neadekvatna kontrola kvaliteta vode za navodnjavanje.
Najveći hidrosistem u našoj zemlji je Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav. Njegova najznačajnija funkcija je održavanje vodnog režima zemljišta (odvodnjavanje), zatim obezbeđenje vode za navodnjavanje i industriju, plovidba, odvođenje otpadnih voda i prijem i sprovođenje velikih voda sa stranih teritorija. Stanje na velikom prostoru teritorije Autonomne pokrajine Vojvodine zavisi od pravilnog i efikasnog rada ovog sistema, što je u nadležnosti sektora voda.
U zaštiti od poplava investicioni radovi su dominantni i u okviru njih je na teritoriji Republike Srbije (bez teritorije Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija) izgrađeno preko 3400 km nasipa i urađena regulacija vodotoka u dužini oko 420 km. U sistem za odbranu od poplava uključen je i veći broj akumulacija i retenzija, ali značajniju ulogu ima samo 13. Pored pomenutih, na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine ključni objekat u sistemu zaštite od štetnog dejstva voda i uređenju vodnog režima predstavlja HS DTD, sa osnovnom kanalskom mrežom u dužini od 960 km. Zbog višegodišnje redukcije ulaganja u održavanje objekata došlo je do smanjenja sigurnosti i stepena zaštite od štetnog dejstva voda. Takođe, zbog neodržavanja rečnih korita ugroženo je priobalje vodotoka sa bujičnim hidrološkim režimom.
Oko 56.000 km2 teritorije Republike Srbije zahvaćeno je erozionim procesima različitog intenziteta, pri čemu se prosečno godišnje produkuje blizu 40 miliona m3 nanosa, što govori o ozbiljnosti ove pojave. Za zaštitu od erozije i bujica izveden je značajan obim radova i izgrađeno dosta objekata. Ovi radovi imali su vrlo značajne direktne i indirektne efekte (poboljšano stanje ekosistema, smanjena eroziona produkcija i značajno redukovan transport nanosa), ali je zbog neodgovarajućeg održavanja njihov uticaj umanjen.
Sumirajući, ključni problemi u sektoru voda mogu se navesti:
-nedovoljna usklađenost politike sektora voda sa ostalim sektorima (pre svega, zaštitom životne sredine),
-regulacioni mehanizmi su neusaglašeni sa evropskim trendovima i standardima,
-nedovoljni institucionalni kapaciteti,
-neefikasan sistem finansiranja upravljanja vodama, niska cena vode i usluga i nedostatak ekonomskih podsticaja,
-nedovoljan i neadekvatan monitoring površinskih i podzemnih voda i nedostatak monitoringa otpadnih voda,
-neracionalno korišćenje vode za vodosnabdevanje i druge potrebe,
-nedovoljan stepen kanalisanosti naselja i nedostatak uređaja za prečišćavanje otpadnih voda,
-nedovoljno korišćenje postojećih kapaciteta za navodnjavanje,
-neadekvatan sistem zaštite od spoljnih i unutrašnjih voda.
Ciljevi:
-donošenje nacionalnih propisa iz oblasti voda i njihovo usklađivanje sa zakonodavstvom EU;
-usklađivanje politike sektora voda sa ostalim sektorskim politikama;
-donošenje planskih dokumenata (vodna osnova, planovi upravljanja vodama, plan razvoja sektora voda);
-proširenje i jačanje institucionalnih kapaciteta i uvođenje regulatorne funkcije,
-uspostavljanje efikasnog sistema finansiranja sektora voda, postepeno dostizanje ekonomske cene vode i usluga i osnivanje namenskog fonda;
-racionalizacija potrošnje, a zatim obezbeđenje novih količina kvalitetne vode za vodosnabdevanje,
-povećanje stepena organizovanog prikupljanja, odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda, revitalizacijom postojećih, a zatim izgradnjom novih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda;
-revitalizacija postojećih, a zatim izgradnja novih objekata i sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje i zaštitu od spoljnih voda;
-unapređenje sistema monitoringa površinskih i podzemnih voda i ostalih parametara i pojava od značaja za upravljanje vodama.
Politika i mere (2007-2009. godine). Period 2007-2009. godine treba da obuhvati aktivnosti na stvaranju zakonodavnog i institucionalnog okvira potrebnog za sprovođenje reformi u sektoru voda i početak investicionog ciklusa. Donošenje Zakona o vodama i odgovarajućih podzakonskih akata kojima se obezbeđuje njegova implementacija je prioritetni zadatak. Zakonom se obezbeđuje usklađenost sa evropskim direktivama i stvara uslov za uspostavljanje regulatorne funkcije, učešće javnosti i uvođenje ekonomskih instrumenata.
U ovom periodu potrebno je novelirati Vodnu osnovu Republike Srbije i uraditi planove upravljanja vodama, u skladu sa zahtevima Okvirne direktive o vodama EU. Plan upravljanja vodama za neposredni sliv Dunava predstavlja prioritet, s obzirom da je njegova izrada dinamički vezana za projekat ICPDR, čiji učesnik je i Republika Srbija. Planovi upravljanja vodama za vodna područja moraju imati uporište u Vodnoj osnovi Republike Srbije.
Potrebno je doneti Plan razvoja sektora voda, usklađen sa Vodnom osnovom i planovima upravljanja vodama, u kome se definišu prioritetni projekti od državnog značaja i utvrđuju nosioci, izvori sredstava, modeli finansiranja i dinamika realizacije. Za različite oblasti sektora voda u toku je izrada akcionih (posebnih) planova, kojima se konkretnije definišu elementi iz Plana razvoja.
Institucionalni aspekt podrazumeva jačanje kapaciteta državne uprave i restrukturiranje javnih vodoprivrednih preduzeća, formiranje novih tela sa savetodavnom funkcijom (Savet za vode) i funkcijom uključenja javnosti u problematiku upravljanja vodama (konferencije za vode), uspostavljanje regulatorne funkcije za standardizaciju vodoprivrednih preduzeća i komunalnih preduzeća za vodosnabdevanje i kanalisanje naselja. Uspostavljanjem zakonodavnih i institucionalnih reformi prevazišla bi se postojeća neusklađenost i preklapanje nadležnosti sa drugim sektorima.
Jedan od bitnih elemenata institucionalne reforme je jačanje kapaciteta za monitoring statusa voda, pri čemu je prioritet uspostavljanje sistematskog monitoringa ispuštanja otpadnih voda. Izrada projektne dokumentacije i uspostavljanje informacionih sistema u skladu sa njom u Republičkoj direkciji za vode i u javnim preduzećima (za teritorije njihove nadležnosti), kao i ažuriranje postojećih katastara za vodne objekte i formiranje novih u skladu sa predlogom Zakona o vodama, predstavlja takođe planiranu kratkoročnu aktivnost. Neophodno je i ažuriranje baze obveznika plaćanja naknada za korišćenje voda i dopuna njenog sadržaja.
U oblasti finansiranja, na osnovu zakonom uspostavljenih osnova i uvođenjem principa „korisnik plaća” i „zagađivač plaća”, počeće primena ekonomskih kriterijuma za određivanje cene vode i usluga, što će se odraziti na stepen stabilnosti finansiranja. U prvoj godini cenu vode treba uvećati na 0,6 evra/m3 (što je dvostruko više u odnosu na prosečnu aktuelnu cenu), dok bi na kraju ovog perioda ona iznosila 0,8 evra/m3. Pomenuti principi biće osnov i za utvrđivanje naknada za korišćenje vode i zaštitu vode od zagađivanja.
Reforme u oblasti finansiranja obuhvataju i osnivanje fonda za vode, sa kreditnom i garancijskom funkcijom, kao i stvaranje povoljnog ambijenta za angažovanje stranog i domaćeg privatnog kapitala.
Uvođenjem ekonomskih instrumenata stvorile bi se materijalne pretpostavke za početak investicionog ciklusa. Procenjuje se da će ukupna ulaganja u razvojne projekte u ovom periodu iznositi 350 miliona evra, i to: 70 miliona evra u 2007. godini, 135 miliona evra u 2008. godini i 145 miliona evra u 2009. godini. Najveća ulaganja projektovana su za oblast vodosnabdevanja i kanalisanja (oko 80% ukupnih sredstava).
Srednjoročna razvojna politika (2010-2012. godine). Intenzitet razvoja sektora voda u ovom periodu će zavisiti od uspešnosti realizacije prethodne faze. U slučaju da se planirane aktivnosti za kratkoročni period i realizuju, akcenat bi bio na implementaciji planova upravljanja vodama i Plana razvoja sektora voda. Najveća investiciona ulaganja očekuju se u oblasti vodosnabdevanja, uključujući i regionalne sisteme, i izgradnju infrastrukturne kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, što čini oko 80% ukupnih projektovanih ulaganja. Ostala planirana ulaganja odnose se na izgradnju vodne infrastrukture u oblasti zaštite od štetnog dejstva voda i hidromelioracija. Projektovana ulaganja u ovom periodu iznose 695 miliona evra, a ukupna za period od 2007. do 2012. godine iznose 1.045 miliona evra (ovaj iznos ne obuhvata potrebne operativne i troškove održavanja postojeće infrastrukture, kao ni troškove rada institucija i sistem monitoringa).
Sredstva za finansiranje razvojnih projekata biće obezbeđena iz više izvora: cene vode (što zahteva postepeni rast cene vode i dostizanje iznosa od 1,1 evra/m3 u 2012. godini), naknada za korišćenje resursa i drugih javnih prihoda, izvornih prihoda lokalne samouprave, sopstvenih sredstava investitora, krediti, donacije i sl.
Realizacijom planiranih razvojnih projekata obezbedio bi se bolji kvalitet vodosnabdevanja, povećanjem količina vode za ove namene u iznosu od 1,5 m3/s. Stepen obuhvaćenosti stanovništva javnim kanalizacionim sistemima povećao bi se na 50-55%, a revitalizacijom postojećih i izgradnjom novih uređaja za prečišćavanje otpadnih voda povećao bi se kvalitet životne sredine. Izgradnjom objekata za zaštitu od poplava povećao bi se najpre stepen zaštite gradova i naselja pored velikih vodotoka, dok bi se antierozionim radovima obezbedila veća zaštita akumulacija i drugih objekata. U oblasti hidromelioracija planira se najpre revitalizacija postojećih, a tek potom izgradnja novih objekata i sistema.
6. POLJOPRIVREDA
Poljoprivreda predstavlja izrazito važnu komponetu ukupne ekonomije Republike Srbije. Učešće poljoprivrede u BDP Republike Srbije u periodu 2000-2005. godina kreće se u intervalu 15-18%, međutim, ako se posmatra celokupan agrobiznis kompleks zemlje, posmatran u jedinstvu predfarmerskog sektora (snabdevača poljoprivrede neophodnim inputima za proizvodnju), farmerskog ili sektora primarne poljoprivredne proizvodnje i postfarmerskog sektora (industrija koje proizvode poljoprivrede koriste kao sirovine u svojoj proizvodnji što ne moraju nužno biti prerađivači hrane) ovo učešće nadmašuje 40% ukupnog BDP-a. Takođe, ukupno 42% stanovništva zemlje naseljeno je u ruralnim oblastima (prema kriterijuma OECD-a, ruralne oblasti su one sa gustinom stanovništva manjom od 150 stanovnika po km2).
Poljoprivredu zemlje karakteriše usitnjenost poljoprivrednih gazdinstava i njihova visoka isparcelisanost (prosečno gazdinstvo je veličine ispod 3 ha sa prosečno 7 parcela), relativno dobra opremljenost poljoprivrednom mehanizacijom ali značajno prevaziđenom i zastarelom (prosečna starost mehanizacije kod poljoprivrednih gazdinstava preko 20 godina), mala upotreba veštačkih đubriva kao i izrazito niska produktivnost u skoro svim oblastima proizvodnje (prosečni prinosi, uglavnom, daleko ispod nivoa EU).
Nema sumnje da je u ovakvim uslovima poljoprivredi, radi dostizanja nivoa produktivnosti koji može garantovati pristojne prihode stanovništvu angažovanom u ovoj oblasti proizvodnje kao i industrijama oslonjenim na poljoprivredu sa obe strane proizvodnog procesa, ali i izdržati pritiske konkurencije iz inostranstva koja, neminovno, dolazi na naše tržište sa integracijskim procesima u koje je Republika Srbija uključena (tekući pregovori o pristupanju Svetskoj trgovinskoj organizaciji i potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, koji, između ostalog, donose snižavanje carinske zaštite zemlje kandidata) preko potrebna adekvatna agrarna politika, kao integralni deo sveukupne politike razvoja zemlje.
Stanje i problemi. Zbog svojih prirodnih karakteristika zemljišta (5,1 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, uglavnom, adekvatnih fizičko-hemijskih karakteristika za intenzivnu proizvodnju), klime (umereno-kontinentalna sa prosečnom temperaturom 11-12S) i vodnih resursa (600-800 mm padavina u ravničarskim, odnosno, 800-1200 mm u planinskim područjima uz reletivno razgranat vodeni tok) Republika Srbija ima veliki potencijal u poljoprivrednom sektoru, koji nije u potpunosti iskorišćen. Međutim, uz adekvatnu agrarnu politiku, poljoprivreda može dati značajan doprinos ekonomskom razvoju zemlje. Ona je, zbog svoje povezanosti i uticaja na ostale sektore privrede, izuzetno značajna za razvoj Republike Srbije. Zapošljava, direktno ili indrektno, veliki broj ljudi (10,2% radne snage navodi poljoprivredu kao jedini izvor prihoda, a računajući lica koja deo svojih prihoda ostvaruju iz poljoprivrede kao i zaposlene u prehrambenoj, prerađivačkoj i industrijama proizvođačima inputa za poljoprivrednu proizvodnju, ovo učešće je daleko veće), učestvuje značajnim delom u spoljnoj trgovini (u ukupnoj spoljnoj trgovini poljoprivreda učestvuje sa 12,81% dok je u ukupnom izvozu Republike Srbije njeno učešće više nego dvostruko veće – 28,73%), obezbeđuje prehrambenu sigurnosti građana (Republika Srbija je na nivou samodovoljnosti ili iznad kod većine kultura koje se proizvode na našem području), doprinosi ruralnom razvoju i ekološkoj ravnoteži (42% ukupne populacije nastanjeno je u ruralnim oblastima).
Poljoprivreda se u Republici Srbiji suočava sa mnogim problemima. Oni su između ostalog rezultat ograničenja nastalih u uslovima centralnog planiranja, teškoća nastalih u proteklih petnaestak godina i teškoća u prilagođavanju tržišnoj ekonomiji. Ovi problemi se prvenstveno odnose na neuspeh tržišta da efikasno funkcioniše usled neuspostavljene tržišne infrastrukture i tržišnih mehanizama.
Poljoprivreda je u Republici Srbiji opterećena posledicama centralno planske privrede u delu vlasništva i korišćenja zemljišta. Poljoprivredi je za razvoj potrebna politika koja može uticati na povećanje produktivnosti putem prestruktuiranja i invensticija, što podrazumeva jasna vlasnička prava i formiranje efikasnog tržišta zemljišta, kredita i inputa. Promene usporavaju politički razlozi i pritisak interesnih grupa. Napredak poljoprivrede je snažno povezan sa napretkom opštih ekonomskih reformi, a naročito sa stopom demokratičnosti i otvorenosti političkog sistema.
Nedostatak jasnih vizija u sektoru poljoprivrede u prethodnoj deceniji uslovio je i agrarnu politku koja je predstavljala nasleđe i nastavak vođenja politike iz socijalističkog perioda bez značajnijih strukturnih promena. Započete promene agrarne politike ogledaju se u preusmeravanju sredstava od direktne podrške tržištu (odnosno, cenama poljoprivrednih proizvoda) ka investicionoj podršci i podršci ruralnom razvoju kao i promene u pravcu orijentacije budžetskih sredstava (fokusne grupe) od velikih agrosubjekata (preduzeća u društvenoj svojini, zadrugama ili velikim agrokombinatima sa različitom (pretežno, državnom vlasničkom strukturom) ka porodičnim komercijalnim gazdinstvima kao osnovnoj ćeliji razvoja, praktično, svih poljoprivreda sveta, usmerene su ka povećanju konkurentnosti ali im treba vremena i kapaciteta svih učesnika da bi dale prave rezultate. Takođe, politika vezana za rad Direkcije za robne rezerve i politika privatizacije zemljišta ne oslikava željene pravce reforme koje će dovesti do efikasnijeg sektora.
Prelaz Republike Srbije na tržišnu ekonomiju praćen je značajnim razvojem trgovine. Proces otvaranja prema svetu, već je imao za rezultat krupne trgovinske koncesije koje su omogućile dalje povećanje trgovinske razmene. Počevši od kraja 2000. godine, Republika Srbija uživa tzv. Preferencijalni pristup tržištu EU kao našem najvećem spoljnotrgovinskom partneru. Svakako da je činjenica da se poljoprivredno-prehrambeni proizvodi iz Republike Srbije plasiraju na tržište EU bez carinskih dažbina (osim u slučaju vina, određene vrste junetine i šećera, koji se nalaze na režimu kvota što znači da su oslobođeni dažbina ali do ispunjenja količinskih kvota) dok se sa druge strane, osim manjeg broja izuzetaka, uvoz proizvoda iz EU tretira kao uvoz iz trećih zemalja (bez carinskih povlastica) uticala na pozitivan spoljnotrgovinski saldo Republike Srbije sa EU. Suficit u razmeni postoji od godine uvođenja preferencijalnog statusa i raste iz godine u godinu tako da je u 2005. godini iznosio 250 miliona USD, a EU (i EU-15 i EU-25) predstavlja najvećeg partnera Republike Srbije u oblasti spoljnotrgovinske razmene poljoprivredno-prehrambenim proizvodima na koje odlazi 53% ukupnog izvoza zemlje iz ove oblasti.
Proces unapređenja trgovine se nastavlja potpisivanjem regionalnih bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini koji su integralni deo ovog procesa. Prijem Republike Srbije u članstvo STO ubrzaće liberalizaciju trgovine, što će za rezultat imati veći pritisak konkurencije, ali i mogućnost otvaranja novih tržišta. Upravo zbog toga je važno da se Republika Srbija brzo prilagodi ovim novim izazovima. Rešenje je u postizanju efikasnog funkcionisanja tržišta tako da o raspoređivanju sredstava odlučuje privatni sektor, a da uloga Vlade, pre svega, bude u stvaranju institucionalnog okruženja koje će olakšati taj proces.
Takođe, Republika Srbija je potpisnik Sporazuma o slobodnoj trgovini (Free Trade Agreement) sa ukupno sedam zemalja (uglavnom iz regiona) i tržište ovih zemalja predstavlja drugu po veličini finalnu destinaciju za poljoprivredno-prehrambene proizvode iz naše zemlje. Povoljni trgovinski aranžmani sa glavnim spoljnotrgovinskim partnerima (EU i FTA zemlje) u kombinaciji sa visokom carinskom zaštitom u oblasti poljoprivrede (prema definiciji STO poljoprivredno-prehrambeni proizvodi obuhvataju one iz Glave I do XXIV Carinske tarife uz manji broj proizvoda iz drugih Glava, ukupno 2527 tarifnih linija) od prosečno 21,2%, rezultirali su u 2005. godini rekordnim izvozom Republike Srbije u ovoj oblasti od 1055 mil USD uz suficit u razmeni u od 250 mil. USD.
Postojeća carinska zaštita u oblasti poljoprivrede od prosečno 21,2% (koja u sebi objedinjuje sve instrumente carinske zaštite na snazi u Republici Srbiji odnosno, ad valorem carinu, sezonske carine i specijalne dažbine ili prelevmane) predstavlja najvišu carinsku zaštitu u regionu koja u velikom broju slučajeva, pored efekta zaštite domaće industrije nije funkcionalna, tj. ne podstiče konkurenciju na unutrašnjem tržištu zemlje, a time unapređenje domaće proizvodnje. Integracijski procesi u kojima se Republika Srbija nalazi, a koji će umnogome uticati na liberalizaciju domaćeg tržišta, jesu prilika za kreiranje adekvatne, transparentne i funkcionalne carinske zaštite koja će pored odbrambene funkcije imati i pozitivan, stimulišući uticaj na unapređenje konkurentnosti domaće industrije hrane.
Generalno gledano, trenutno, poljoprivredni sektor u Republici Srbiji nije u stanju da se uključi u ravnopravnu utakmicu sa konkurencijom oličenom prvenstveno u zemljama EU. Takođe, izuzetno je teško da se takmiči i sa zemljama iz okruženja usled nagomilanih problema.
Robna razmena za inpute (tzv. barter aranžmani u koje stupaju poljoprivredni proizvođači, usled nedostatka finansijskih sredstava, sa prerađivačima i u kojima dobijaju seme, đubrivo i druge inpute za proizvodnju, a za uzvrat se obavezuju da isporuče određene količine proizvoda u određeno vreme godine, pri čemu se paritet cena na relaciji input-output obračunava u po proizvođače najlošijem trenutku i bez uvažavanja stope inflacije), većine poljoprivrednih proizvoda, prikriva stvarne troškove i vrednosti proizvoda, tako da poljoprivredni proizvođači ne dobijaju prave signale o cenama nego se njihov potencijalni profit preliva drugima.
Tržište zemljišta, koje bi trebalo da omogući prilagođavanje u pogledu veličine zemljišta kao i efikasniju strukturu gazdinstava, ne funkcioniše na zadovoljavajući način. Razlozi leže u zastarelom registru zemljišta i katastarskom sistemu (pravi vlasnici zemljišta nisu oni koji je obrađuju već, uglavnom, pokojni preci; izrazita usitnjenost parcela; nefunkcionalnost tržišta u pogledu kupovine i rentiranja, i dr), nemogućnosti da se ponudi na prodaju ili u zakup zemljište državnih farmi (većina preduzeća u društvenom vlasništvu u svom sastavu ima velike udele državnog zemljišta koje koriste bez naknade), nedostatak dugoročnog kreditiranja za kupovinu zemljišta (krediti sa rokom otplate od 20-25 godina, sa niskom kamatnom stopom kakvi su neophodni za kupovinu zemljišta i farmi, još ne postoje kao opcija na tržištu kredita), neuspešna primena zakona za plaćanje zakupa kao i neizvesnost u širem ekonomskom smislu (politička i ekonomska nestabilnost zemlje koja uslovljava nepoznavanje osnovnih budućih makroekonomskih pokazatelja) koja obeshrabruje dugoročno ulaganje.
Tržište ruralnih kredita jedva da postoji zbog opšteg nedostatka kreditiranja, nedostatka likvidnosti, znanja i iskustva u bankarskom sektoru za poljoprivredne kredite, nepostojanja poljoprivredne profitabilnosti, visokog rizika, nepostojanja prava nad zemljištem koje bi moglo da obezbedi jemstvo. Budući da cenu poljoprivrednog kredita, kao i svake druge robe na tržištu, određuje potražnja za poljoprivrednim kreditima (koja je ogromna) i raspoloživa sredstva banaka za plasman u poljoprivredu (koja su daleko ispod potrebnog nivoa), kamate na poljoprivredne kredite na kratak, srednji i dug rok jesu izrazito visoke (prema NBS, u 2004. godini, prosečna kamatna stopa u poljoprivredi je iznosila 14,2% za kratkoročne kredite odnosno 9,9% za srednjoročne – Statistički bilten NBS, januar 2005. godine).
Privatizacija je tekla sporo, sa malo stranih ulaganja, a kapital i menadžment koji je sada vlasnik kapaciteta za primarnu proizvodnju i preradu još uvek ne pokazuje želju za značajnim ulaganjima već je više orijentisan kratkoročnoj dobiti, a ne dugoročnoj viziji.
Sve je više izražen neuravnotežen razvoj ruralnih i urbanih područja jer ruralna područja (između ostalih izraženih problema kao što su nedovoljno razvijena infrastruktura, ponekad loši klimatski uslovi, nepostojanje socijalne i edukativne komponente u svakodnevnom životu što demotiviše mlade za ostanak na selu i dovodi do ruralne depopulacije) imaju ograničene mogućnosti zapošljavanja. Smanjen broj stanovnika otežava angažovanje radne snage. Obrazovna dostignuća stanovništva su slabija i primetno je manja fleksibilnost potencijalne radne snage, udaljenost od potencijalnih tržišta i za inpute i za proizvode, što stavlja firme u ruralnim područjima u nepovoljan položaj. Postoji potencijalna opasnost za dalje pogoršavanje uslova i povećanje migracije i time produbljivanja jaza između ruralnih i urbanih oblasti i pored toga što postoji blagi pozitivni trend dnevne i sezonske migracije iz urbanih u suburbane i stabilne ruralne sredine.
Tržišna infrastruktura, institucije i organizacije tržišta se slabo razvijaju. Ekonomičnost proizvodnje je niska, a takođe nedostaju znanja o funkcionisanju tržišta Generalno, marketing poljoprivredno-prehrambenih proizvoda predstavlja komponentu agrokompleksa kojoj predstoji, neminovno, značajno unapređenje. Proizvodni učinak na mnogim gazdinstvima, posebno privatnim, veoma je nizak. Prerađivački kapaciteti za razliku od proizvođača nemaju problema sa malim kapacitetima i usitnjenom proizvodnjom, ali često svojim monopolskim položajem i nivoom subvencija kroz jeftine kredite i otpise dugova prema državi (nagomilane poreske obaveze, korišćenje državnog zemljišta bez naknade, subvencionirani krediti), čine neefikasnu proizvodnju još uvek održivom na tržištu.
Funkcionisanje tržišta je ograničeno manjkavom zakonskom regulativom i nepostojanjem institucionalnog okvira, što naročito otežava uključivanje komercijalnih porodičnih gazdnstava u distribuciju poljoprivredno prehrambenih proizvoda.
Instutucije koje pružaju podršku su slabe.
Finansiranje poljoprivrede budžetskim sredstvima: Agrarni budžet predstavlja nešto ispod 5% nacionalnog budžeta i nastoji da ograničenim sredstvima reši težak zadatak u vidu količinskog i kvalitativnog unapređenja domaće proizvodnje koje će rezultirati rastom konkuretnosti na domaćem i stranom tržištu, izgradi institucionalni okvir neophodan za funkcionisanje svih subjekata agrokompleksa zemlje, uspostavi sistem kompatibilnosti domaće proizvodnje i prerade sa standardima na snazi u EU praćen izgradnjom institucija (Agencije za laboratorije) i subvencioniranje uvođenja ove tehnologije kod domaćih proizvođača i prerađivača i druge ciljeve koje mu nameće agrarna politika današnjice. Finansiranje poljoprivrede sredstvima agrarnog budžeta vrši se putem dve vrste subvencija:
-Proizvodno orijentisane subvencije usmerene na određeni proizvod, kulturu, ili vrstu (kategoriju) stoke
-Neproizvodno orijentisane subvencije koje za cilj imaju podsticanje poljopivredne proizvodnje u celini.
Posebnu grupu mera agrarne politike čine mere iz tzv. „zelene kutije” (po terminologiji STO), odnosno, mere koje nemaju, ili imaju minimalan uticaj na svetske tokove poljoprivredno prehrambenim proizvodima. U ovu grupu mera ubrajaju se budžetska sredstva namenjena istraživanju u poljoprivredi, finansiranju rada stručno-savetodavne službe, promocije poljoprivredne proizvodnje, konzervaciji genetičkih resursa, kontrola bolesti i štetočina, inspekcijski rad kao i druge mere bez, ili sa minimalnim, uticajem na tržište poljoprivrednih proizvoda.
Takođe, izvozne subvencije jesu još uvek instrument finansiranja poljoprivrede, tj podsticanja izvoza na snazi u zemlji, ali je njihov iznos relativno mali budući da predstavljaju svega 2,5% agrarnog budžeta, a primenjuju se na veoma ograničen broj proizvoda. Još uvek su na snazi, zato što je u skladu sa STO, utvrđeno njihovo ukidanje do 2013. godine za postojeće članice STO, dok će Republika Srbija, iz iskustva zemalja novih članova STO, morati da se odrekne ovog instrumenta podrške poljoprivredi sa danom članstva u STO. Finansiranje poljoprivrede od strane komercijalnih banaka: Počevši od 2004. godine, Vlada primenjuje jedinstveni koncept finansiranja agro-kompleksa zemlje budžetskim sredstvima koja plasira u poljoprivredu po subvencionisanim kamatnim stopama preko poslovnih banaka. Naizgled propratni ali, izvorno, suštinski efekat ove šeme finansiranja poljoprivrede jeste bliža saradnja između poslovnih banaka i poljoprivrednika (što, u ranijim godinama nije bio tako čest slučaj) i razvijanje poslovnih odnosa između ove dve strane, prirodno suprostavljene usled direktnog sukoba interesa koji postoji između njih. Takođe, kao jedan od ciljeva koji postojeća šema kreditiranja poljoprivrede budžetskih sredstava ima a koji je, donekle, ostvaren jeste stimulisanje poslovnih banaka na saradnju sa poljoprivrednicima i uopšte, prepoznavanje poljoprivrednog sektora kao potencijalno interesantnog tržišta za plasman bankarskih sredstava u različite namene i po različitim kamatnim stopama. Sa druge strane, osnovni nedostatak postojeće šeme finansiranja predstavlja nemogućnost podmirenja postojećih potreba tržišta raspoloživim sredstvima iz budžeta Republike Srbije. Usled dugogodišnje prakse nedostupnosti poljoprivrednih kredita iz budžetskih sredstava (ili drugog načina olakšavanja pristupa kreditima za poljoprivrednike od strane države) došlo je do neminovnosti finansiranja poljoprivredne proizvodnje isključivo sopstvenim sredstvima poljoprivrednika. U najvećem broju slučajeva, državna sredstva bila su dostupna samo preduzećima u društvenoj svojini, zadrugama ili velikim agrokombinatima sa različitom (pretežno, državnom) vlasničkom strukturom.
Ukoliko se izuzme mehanizam kreditiranja poljoprivredne proizvodnje budžetskim sredstvima putem objašnjenog modela, evidentno je da (osim izuzetaka retkih komercijalnih banaka), tržište poljoprivrednih kredita i dalje na nezadovoljavajućem nivou odnosno, da ne može da raspoloživim sredstvima i tržišnim kamatnim stopama da podmiri potrebe poljoprivrede akumulirane u dužem periodu.
Ciljevi:
Strategijom razvoja poljoprivrede definisani su prioritetni ciljevi:
-Izgraditi održiv i efikasan poljoprivredni sektor koji može da se takmiči na svetskom tržištu, doprinoseći porastu nacionalnog dohotka;
-Obezbediti hranu koja zadovoljava potrebe potrošača u pogledu kvaliteta i bezbednosti;
-Osigurati podršku životnom standardu za ljude koji zavise od poljoprivrede, a nisu u stanju da svojim razvojem prate ekonomske reforme;
-Osigurati podršku održivom razvoju sela;
-Sačuvati životnu sredinu od uticaja efekata poljoprivredne proizvodnje;
-Pripremiti poljoprivredu Republike Srbije za integraciju u EU;
-Pripremiti politiku domaće podrške i trgovine u poljoprivredi za pravila STO.
Neophodno da se promene odvijaju u tri pravca:
1. promena strukture (proizvođača, vlasništva i institucija);
Obuhvata: zemljišnu reformu, institucije u poljoprivredi, privatizaciju u poljoprivredi i upravljanje šumskim i vodnim resursima.
2. razvijanje tržišta i njegovih mehanizama;
Obuhvata: ulogu Vlade u tržišnoj ekonomiji, poljoprivredna tržišta, politika cena i ostale mere agrarne politike za podršku tržištu, tržište zemljišta i kredita.
3. razvoj sela i očuvanje okoline;
Obuhvata: razvoj sela i pitanja poljoprivrednog okruženja.
Prioritetni zadatak naše poljoprivrede jeste potpisivanje međunarodnih sporazuma, koji će prvenstveno imati za cilj sigurnost u ulaganjima, u definisanju jasne politike i integraciju u tržište EU. Prostor EU predstavlja tržište sa relativno visokim cenama u odnosu na svetsko tržište, ali se i samo nalazi pod velikim pritiskom da smanji zaštitu svoje poljoprivrede. Republici Srbiji je potrebno da preuzme signale cena od ovog velikog tržišta u onoj meri u kojoj joj je obezbeđen pristup, kao i signale cena od svojih drugih regionalnih trgovačkih partnera. Signali cena na ovim tržištima predstavljaju one na koje bi srpska poljoprivreda trebalo da odgovori.
Politika i mere (2007-2009. godine).
1) Stvoriti strukturu komercijalnih gazdinstava koja će odgovarati potrebama moderne tržišne ekonomije.
Sa postojećom prosečnom veličinom gazdinstva (ispod 3 ha u Republici Srbiji u poređenju sa 18,6 u EU) samo mali broj poljoprivredih gazdinstava ima preduslove koji će garantovati da mogu biti konkurentni, pa se stvaranje strukture komercijalnih gazdinstava koja će odgovarati potrebama moderne tržišne ekonomije nameće kao prioritetni strateški cilj. Porodična gazdinstva čine glavni tok poljoprivredne proizvodnje u zapadnoj Evropi. Ako se Republika Srbija bude razvijala sličnim putem, može se očekivati da će se ova grupa proizvođača razviti na račun prenosa zemlje od malih gazdinstava koja proizvode samo za sebe, odnosno od agrokombinata. Država treba da merama agrarne politike stimuliše ovaj proces u oba smera, na račun malih gazdinstava i na račun agrokombinata. Merama se treba i:
-Stimulisati proces povećanja broja porodičnih komercijalnih gazdinstva na račun agrokombinata i porodičnih gazdinstava koja proizvode za sopstvene potrebe;
-Razmotriti sve mogućnosti koje vode ka ukrupnjavanju gazdinstva, podrškama ulasku mladih i ranom penzionisanju starih proizvođača, razmotriti Zakon o nasleđivanju, osnovati Agenciju za zemljište;
-Definisati različite mere agrarne i socijalne politike za komercijalna i nekomercijalna poljoprivredna gazdinstva;
-Završiti transfer poljoprivrednih i prehrambenih preduzeća iz državnog u privatno vlasništvo.
2) Stvoriti efikasno i delotvorno tržište zemljišta.
Važni preduslovi za razvoj poljoprivrede u tržišnoj ekonomiji jesu sigurna prava zakupa zemljišta i dobro funkcionisanje tržišta zemljišta. Sigurno pravo na zemljište bilo da je u pitanju vlasnik ili zakupac motiv je za ulaganje i poboljšanje produktivnosti zemljišta što je u funkciji koristi iz takvog ulaganja. Tržište koje dobro funkcioniše, kako po pitanju prodaje, tako i po pitanju zakupa zemljišta, olakšava raspodelu zemljišta od manje produktivnih ka produktivnijim poljoprivrednicima i jasno valorizuje budući poslovni uspeh korisnika. Rezultat izgrađenog tržišta zemljišta je produktivnija struktura gazdinstava i postojanje većih i bolje konsolidovanih privatnih farmi. Takođe, treba i:
-Završiti katastar zemljišta i olakšati uknjižbu poljoprivrednog zemljišta;
-Uvesti zakupninu za svo državno poljoprivredno zemljište;
-Osnovati Agenciju za poljoprivredno i šumsko zemljište koja bi bila nadležna za upravljanje svim poljoprivrednim i šumskim zemljištem koje je vlasništvo države ili nije dokazano;
-Stalno unapređivati kvalitet zemljišta.
3) Unapređenje organizovanja poljoprivrednih proizvođača na svim nivoima.
Poljoprivredne zadruge su sredstvo poljoprivrednog razvoja u zapadnim ekonomijama, posebno na polju marketinga, prerade i snabdevanja inputima. Pored duge tradicije, tokom poslednjih godina u Republici Srbiji iskustvo sa zadrugama pokazuje da su poljoprivredne zadruge koje su uspešno poslovale sada blizu stanja nesolventnosti ili potpuno bez posla. Neophodno je jačati zadružni sektor i takođe osnovati poljoprivrednu komoru kroz koju će poljoprivrednici i druga lica koja izvor egzistencije pronalaze u agrobiznisu moći da na efikasniji i transparentniji način ostvare svoje ciljeve:
-Usvajanje Zakona o zadrugama;
-Osnovati Centar za podršku zadrugarstvu;
-Rešiti problem vlasništva nad imovinom zadruga;
-Uspostaviti poljoprivrednu komoru vođenu od strane korisnika i kreiranu prema njihovim potrebama;
4) Stvoriti organizaciju za upravljanje vodenim resursima koja može sama da se održava i koja će zadovoljiti potrebe korisnika.
Tokom poslednjih 15 godina, obim preduzetih kapitalnih radova i održavanja pao je daleko ispod zahtevanog nivoa. Procenjuje se da je obim radova, zavisno od regiona, iznosio od 10-30% od potrebnog za održavanje sistema. Pružanje vodoprivrednih usluga treba da odgovara potrebama korisnika koji sami treba da snose mnogo veću finansijsku odgovornost. Takođe, neophodno je uvesti element konkurencije, kao i:
-Doneti Zakon o vodama;
-Razgraničiti vlasništvo nad objektima u vodoprivredi;
-Stvaranje novih servisnih struktura;
-Rehabilitacija vodoprivrednih sistema.
5) Unapređenje stanja resursa i razvoj šumarskog sektora.
U kontekstu Strategije poljoprivrede, a uz uvažavanje interesovanja celokupnog društva, u odnosu na šume, održivo gazdovanje šumama podrazumeva da se njima upravlja i da se one koriste na takav način i u takvom obimu da se održava njihova biološka raznovrsnost, unapređuje proizvodnost, sposobnost obnavljanja, vitalnost i njihov potencijal da u sadašnjosti i budućnosti ispunjavaju ekološke, ekonomske i društvene funkcije, a kako je to zacrtano H2 rezolucijom Ministarske konferencije o zaštiti šuma u Evropi (MCPFE). Takođe, treba:
-Doneti Zakon o šumama;
-Doneti Nacionalni program šumarstva;
-Doneti Zakon o lovstvu;
-Restruktuiranje javnih preduzeća.
6) Zaštiti zdravlje ljudi od bolesti koje potiču od hrane, životinja, štetnih uticaja pesticida, veterinarskih lekova i aditiva za hranu i zaštiti životnu okolinu od pesticida i veterinarskih lekova.
Tokom proteklih 15 godina usled pojava bolesti ludih krava, slinavke i šapa i dioksina u hrani došlo je do reforme sistema kontrole proizvodnje hrane i istaknut značaj povećanja sigurnosti potrošača. U tom cilju donet je veliki broj međunarodnih propisa. Radi uključenja Republike Srbije u STO i EU, a pre svega u funkcionalne međunarodne trgovinske tokove, neophodno je uskladiti važeću legislativu sa internacionalnim i izvršiti njenu implementaciju. Zbog toga od svih oblasti u kojima Vlada doprinosi unapređenju poljoprivrede, oblast bezbednosti hrane, zdravlja životinja i zaštita bilja su najsloženije:
-Harmonizovati veterinarske, fitosanitarne i sanitarne sa standardima EU;
-Organizovati efikasnu službu koja će odgovarati međunarodnim standardima i pravim očekivanjima potrošača u Republici Srbiji;
-Usvojiti Strategije za veterinarsku, fitosanitarnu kontrolu i kontrolu hrane;
-Uspostaviti lanac laboratorija za kontrolu hrane;
-Formirati Koordinacioni komitet za kontrolu hrane za pitanje koja se tiču više ministarstava;
-Reforma fitosanitarne i veterinarske inspekcije;
-Osnovati Agenciju za laboratorije;
-Uspostaviti sistem obeležavanja životinja;
-Uspostaviti sistem biljnih pasoša;
-Uspostaviti sistem overavanja i finansiranja zdravstvene kontrole.
7) Moderne i efikasne institucije koje razvijaju, sprovode i nadgledaju efikasnu politku i uspešno pregovaraju sa EU i ostalim trgovačkim partnerima.
Struktura Ministarstva poljoprivrede nije se u potpunosti prilagodila izmenjenim potrebama tržišne ekonomije niti su njegovi kapaciteti dovoljni za niz nadležnosti sa kojima se sada suočava (dodatni zadaci za vođenje poljoprivrednog sektora kroz proces tranzicije, što uključuje privatizaciju i razvijanje funkcionalnog poljoprivrednog tržišta, integracija u EU i priključenje STO). Takođe, treba:
-Doneti Zakon o poljoprivredi;
-Doneti Nacionalni program za poljoprivredu;
-Ustanoviti sistem praćenja rezultata i mera agrarne poltike na osnovu kojeg će se procenjivati postignut napredak;
-Jačati kadrovski i stručno kapacitet u Ministarstvu kroz redovne programe obuke zaposlenih;
-Uspostaviti registar poljoprivrednih gazdinstava;
-Uspostaviti Agenciju za plaćanje;
-Razvoj tržišnog informacionog sistema poljoprivrede Republike Srbije;
8) Stvoriti efikasne i delotvorne institucije za sticanje i prenos znanja iz oblasti poljoprivrede i ekonomije.
Razvoj poljoprivrede se više nego ikad oslanja na rezultate naučnih istraživanja i njegovoj praktičnoj primeni. Zato istraživanje i prenos znanja, informacija i veština treba da bude prioritet i jedan od nosioca budućeg razvoja poljoprivrede Republike Srbije. Međutim, da bi se to postiglo potrebna je sveobuhvatna i brza reforma institucija nadležnih za ovu funkciju, kao i:
-Izvršiti racionalizaciju instituta i centara koji se bave istraživanjima u poljoprivredi i uspostaviti Nacionalne centre za voćarstvo, vinogradarstvo, ratarstvo, povrtarstvo i stočarstvo;
-Kadrovski i stručno ojačati savetodavnu službu kroz uspostavljenje sistema kontrole. odgovornosti i edukacije Razgraničiti savetodavne od kontrolnih funkcija u postojećoj savetodavnoj službi;
-Obaviti sveobuhvatan pregled poljoprivrednog istraživanja u cilju njegovog restruktuiranja da bi zadovoljio potrebe moderne tržišne ekonomije;
9) Stvoriti odgovarajuće socijalne i ekonomske uslove u seoskim sredinama i obezbediti njihov doprinos privrednom rastu zemlje.
U zemljama EU, interesovanje i odgovornosti za politike ruralnog razvoja prostiru se preko brojnih ministarstava, agencija i nevladinih organizacija. To je razumljivo jer je ruralni razvoj, zapravo složen socio-ekonomski razvoj posebnog tipa regiona koji uključuje čitav niz pitanja kao što je zaposlenost, industrija, poljoprivreda, zdravlje, transport, životna sredina, socijalne službe, obrazovanje, komunikacije, finansije, kulturno nasleđe i slično i kao takav jeste interdisiplinarnog karaktera, i samim tim, jeste predmet rada više Ministarstava i drugih nadležnih državnih organa. Takođe, treba:
-Doneti i usvojiti osnovne principe politike ruralnog razvoja;
-Napraviti kategorizaciju po EU modelu o manje povoljnim područjima (Less favourable area) za proizvodnju;
-Izraditi Program razvoja ekoloških poljoprivrednih sistema, posebno za marginalne i oblasti zaštićene prirode;
-Doneti regionalne, lokalne akcione planove za ruralni razvoj;
-Pripremiti programe za ruralni razvoj za implementaciju sredstava Agrarnog budžeta i sredstva iz donacija.
10) Trgovinska politika poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.
Carinska zaštita poljoprivredno-prehrambenih proizvoda predstavlja jedno od polja pregovora u okviru pristupa Republike Srbije STO i, putem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU. Ova dva integracijska procesa se preklapaju po poljima pregovora i u tome leži, sa aspekta poljoprivrede, njihova sličnost ali su različita sa aspekta njihovog finalnog rezultata. Naime, finalni rezultat Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU jeste poznat i to je kreiranje zone skoro potpuno slobodne trgovine (trgovina u oblasti poljoprivrede, za razliku od industrije, nikada neće biti potpuno liberalizovana jer će manji broj „osetljivih” proizvoda za agrokompleks Republike Srbije biti predmet zaštite putem kvota ili drugih instrumenata zaštite) između EU i Republike Srbije dok je finalni rezultat pregovora o članstvu o STO, sa aspekta visine carinske zaštite, nepoznanica i umnogome će zavisiti od umešnosti u tekućim pregovorima. U okviru pregovora u oba integracijska procesa po pitanju carinske zaštite agrokompleksa biće potrebno uvažiti interese EU kao našeg najvećeg spoljnotrgovinskog partnera i kao jedinstvenog pravnog subjekta na svetskom tržištu čiju ćemo zaštitu, danom članstva u EU, usvojiti kao domaću i koji mora da ima preferenecijalni pristup tržištu Republike Srbije u odnosu na ostale zemlje. Takođe, liberalizacijom domaćeg tržišta za članice STO, određeni proizvodi koji sa ekonomskog aspekta mogu biti liberalizovani, nastaviće da uživaju zaštitu na relativno visokom nivou.
Politika subvencionisanja poljoprivrede. Budući da se podrška poljoprivredi iz agrarnog budžeta, merena kao deo vrednosti ukupne poljoprivredne proizvodnje, nalazi znatno ispod nivoa dozvoljenog za zemlje članice STO (najverovatnije, ukupna podrška poljoprivredi neće morati da se ograničava ali je ograničenje moguće kod pojedinih proizvoda npr mleko, duvan), transfer sredstava iz nacionalnog budžeta u poljoprivredu može ostati na istom relativnom nivou. U skladu sa agrarnom politikom koja se implementira, doći će do daljeg smanjenja podrške cenama poljoprivrednih proizvoda i prestruktuiranju sredstava ka jačanju fondova usmerenih na strukturalne reforme, investicionu podršku, podršku uspostavljanju standarda proizvodnje i prerade poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, istraživanju i transferu znanja i tehnologije u poljoprivredu. Kao buduće polje znatnih ulaganja u poljorivredi nameće se ruralni razvoj odnosno, unapređenje uslova života i rada na selu, promovisanje ruralnih oblasti kao zdravih i atraktivnih sredina za život.
Finansiranje poljoprivredne proizvodnje. Razvijanje funkcionalnog tržišta kredita kao primarnog cilja postojeće šeme kreditiranja sredstvima agrarnog budžeta očekuje se nakon prepoznavanja interesa od strane komercijalnih banaka za investiranje u poljoprivredu kao oblasti koja može da apsorbuje visoke iznose sredstava i donese visoke profita. Nova dimenzija finansiranja poljoprivredne i prehrambene industrije nastupiće sa otvaranjem tzv Pred-pristupnih fondova EU namenjenih investicijama u različite vidove (različite proizvodnje) i oblasti (različite faze proizvodnje, prerade i distribucije) poljoprivredne proizvodnje. Izuzetno je bitno razviti adekvatne institucionalne i ljudske kapacitete za efikasno korišćenje ovih fondova kako ne bi došlo do nekorišćenja preko potrebnih, raspoloživih i dodeljenih finansijskih sredstava.
TURIZAM
Stanje i problemi. Komparativne turističke prednosti Republike Srbije (raznovrsna struktura atrakcija, blizina tradicionalnih i novih turističkih tržišta, duga istorijska i opšta prepoznatljivost, očuvanost prirodnih resursa, ljudski potencijal) u proteklom periodu nisu ni izbliza valorizovane i transformisane u konkurentne prednosti.
I pored brojnih turističkih predispozicija, srpski turistički proizvodi nisu adekvatno razvijeni, niti komercijalizovani na svetskom turističkom tržištu. Sa sadašnjih oko 87.000 smeštajnih kapaciteta u zastarelim objektima, Republika Srbija ne postiže poslovne rezultate ni približno kao konkurentske zemlje. Zatvorenost tržišta uzrokovala je kašnjenjem procesa restrukturisanja i privatizacije, niskim investicionim ulaganjima, tako da nije došlo do razvoja novih oblika turističke ponude. Lanac vrednosti u turizmu Republici Srbije, osim donekle u Beogradu, nije izgrađen. Pitanje standardizacije je na samom početku. Turistički sektor učestvuje sa 2,0% u BDP i sa 5-6% u ukupnoj zaposlenosti privrede. Karakteristike turističkih objekata su veoma nepovoljne (prosečan hotel u Republici Srbiji ima 105 soba, star je 42 godine, poslednji put delimično je obnovljen pre 13 godina, dominiraju objekti sa dve i tri zvezdice). Tokom 2004. godine, prosečan srpski hotel ostvarivao je oko 8.000 evra ukupnog prihoda po sobi, dok je međunarodni standard najmanje 2,5 puta veći.
Pored toga, još uvek ne postoji svest o Republici Srbiji kao turističkoj destinaciji. Posebno zbog činjenice da zemlja još uvek nema nacionalni turistički brend i da još nije formulisala i međunarodno komercijalizovala prepoznatljive turističke proizvode bazirane na sistemu iskustva, kao i usled veoma niskog budžeta za promociju turizma.
Imajući u vidu strateške potencijale (geostrateški položaj, infrastrukturne međunarodne koridore, metropolu na dve velike reke, bogatstvo termalnih izvora, planina, šumskog i lovnog kompleksa, očuvanu kulturno-istorijsku baštinu i, pre svega, pozitivan odnos stanovništva prema turizmu, otvorenost i gostoprimstvo) strategija razvoja turizma Republike Srbije se bazira na izgradnji različitih turističkih proizvoda, koji kombinuju atraktivne prirodne, istorijske i socijalne elemente kojima okruženje obiluje.
Ciljevi:
-Razvojem inostranog turizma mora se podstaći privredni rast, zapošljavanje i veći životni standard;
-Stvaranje, preko turizma, pozitivne međunarodne slike;
-Primenom principa održivog razvoja na turizam obezbediti očuvanje prirodnih i kulturnih resursa;
-Novi turistički proizvodi Republike Srbije moraju ispuniti međunarodne standarde kvaliteta, pre svega, zaštitu turističkih potrošača saglasno današnjoj evropskoj praksi.
Strateške prednosti
Republika Srbija na dugi rok svoju konkurentnost u turizmu mora da gradi na sledećim strateškim preimućstvima:
-ljudski faktor daje posebno jake argumente Republici Srbiji da uđe u svetsku turističku privredu;
-geostrateški položaj dovodi Republiku Srbiju i Grad Beograd u žižu saobraćajnih tokova Evrope;
-potencijal podzemnih i nadzemnih voda, koji Republici Srbiji daje snažnu osnovu za rekreaciju;
-očuvani potencijali planina, šuma i ruralnih područja, kao izvor za kreiranje novih proizvoda i inovacija u turizmu;
-kulturno-istorijska baština s naglaskom na manastire daje Republici Srbiji jake argumente za afirmaciju i prezentaciju kao destinacije s vrednom istorijskom i kulturnom baštinom;
-aktuelno duhovno stvaralaštvo i sklonost festivalima, slavljima i događajima obezbeđuje Republici Srbiji mogućnost predstavljanja vlastitog stila življenja.
Strateško turističko pozicioniranje Republike Srbije
Strateško pozicioniranje i brend Republike Srbije kao turističke destinacije mora da pobudi interesovanje za putovanja u Republiku Srbiju i to na osnovu samo određenog broja proizvoda, koji su već gotovo spremni ili ih je u vrlo kratkom vremenu moguće pripremiti za međunarodnu komercijalizaciju. Strategijom razvoja turizma Republike Srbije utvrđeno je da su za Republiku Srbiju posebno interesantni sledeći turistički proizvodi:
-Gradski odmor;
-Kružna putovanja („Touring”);
-Poslovni turizam + MICE (Meetings Incentives Congresses Exhibitions – skupovi, turizam vezan za posebna interesovanja, kongresi, izložbe);
-Zdravstveni turizam („Spa/wellness”);
-Planine i jezera („Mountain and Lake Holidays”);
-Nautika;
-Događaji („Events”);
-Ruralni turizam;
-Specijalni interesi.
Značaj ovih proizvoda za Republiku Srbiju kao turističku destinaciju, u najvećoj meri, proizlazi iz činjenice da ih, u svetskim razmerama, karakteriše veliki i konstantan obim tražnje, ili dinamična stopa rasta tražnje, ili velika prosečna potrošnja po danu boravka. U tom kontekstu, prodor Republike Srbije na tržište bilo kog od ovih proizvoda bi se u velikoj meri pozitivno odrazio na današnji broj i strukturu dolazaka i noćenja, kao i na ostvarenu inostranu turističku potrošnju u zemlji.
Tabela 22: Ocena atraktivnosti turističkih proizvoda Republike Srbije
Evaluacioni kriterijumi Turistički proizvodi Gradski odmor Kružne ture Poslovni Dir. drž. ulaganja Razv. krediti „Brownfield”-broj smeštajnih jedinica 28.976 1.448.800,6 „Greenfield”- broj smeštajnih jedinica 48.996 2.596.931,3 -Klasični projekti 38.787 1.320.817,3 -„Probojni“ „breakthrough“ projekti 10.209 1.276.114,1 UKUPNO 77.972 4.045.731,9
8. NOVA EKONOMSKA ULOGA DRžAVE
8.1. Efikasna država
Republika Srbija je na putu izgradnje moderne evropske države. Država se selektivno povlači iz privrede i podstiče javno-privatno partnerstvo, u toku je proces decentralizacije upravljanja. Na području javnih usluga država pokušava da formira partnerske mreže sa nevladinim organizacijama, odnosno civilnim društvom.
Za razvoj tržišne privrede i demokratski razvoj ključno je da sudstvo, pravosuđe i javna uprava efikasno funkcionišu. Javna uprava mora da se reformiše po pravilima i menadžerskim merilima koja preovlađuju u privatnom sektoru. Osnovni kriterijum je zadovoljstvo korisnika usluga i racionalno trošenje budžetskih sredstava. Državna administracija mora da postane otvorenija, fleksibilnija, decentralizovana i odgovorna prema korisnicima. Njena uspešnost je merljiva i mora postati uporediva sa uspešnošću privatnih institucija.
Pravosuđe i sudstvo mogu, ako se ne reformišu, da postanu ograničavajući faktor pravne sigurnosti i uspešnosti države. Povećanje uspešnosti sudstva je moguće postići reorganizacijom, boljim menadžmentom i većom stručnom odgovornošću sudija. Posebnim programom mera će se u narednim godinama, postupno, otkloniti zaostaci i poboljšati uspešnost celokupnog pravosuđa. Država će formirati poseban stručni centar za borbu protiv privrednog kriminala i korupcije.
Stanje i problemi. Poboljšanje efikasnosti države proizilazi iz načela pridržavanja međunarodnih konvencija, načela otvorenosti i transparentnosti, odgovornosti, uspešnosti i efikasnosti, etičnosti i poštenja. Primaran cilj je uspostavljanje odgovornosti svih institucija, u svim oblastima, kvalitet regulisanja, koji najviše zavisi od pravosuđa i modernizaciju uprave kao činioca podsticanja konkurentnosti.
Trend i očekivani razvoj u svetu. Uloga države se u ovom kontekstu deli na ekonomsku, spoljno-političku i sociološku. Zajednička karakteristika svih trendova je obećanje da će se dobro vladati (good governance). Dobro vladanje omogućava kontinuirani razvoj i stratešku ulogu politike, uključujući rad i uspostavljanje odgovornosti vlade. Za dobro vladanje su značajna tri usmerenja: uspešnost, participativno strateško planiranje, kao i promene u kulturi rada politike i uprave. Uspešnost države se, pre svega, ogleda u sposobnosti koordinacije razvojnih politika i aktivnoj implementaciji promena na posebnim područjima, koje proističu iz redefinicije njenih regulatornih funkcija i institucija. Participativna demokratija se uređuje putem otvorenog dijaloga sa civilnim društvom, koji predstavlja mehanizam kontrole, kao i nosilac njenog delovanja. Promena kulture rada u politici iskazuje se transparentnim informisanjem i nadzorom, promenom politike i time, da je zadovoljstvo korisnika javnih usluga osnovno merilo rada države i javnih službi.
Visoki kvalitet institucionalnog okruženja predstavlja jedan od nužnih uslova uspostavljanja konkurentnosti i održivog razvoja privrede. Istraživanja govore da je kvalitet institucionalnog okruženja jako povezan sa stepenom konkurentnosti i visinom dohotka po stanovniku, da utiče na rast dohotka po stanovniku, kao i na održivost rasta BDP. Postoji visok stepen povezanosti između visine BDP po stanovniku i institucionalnih elemenata, kao što su stepen demokratije, stepen regulacionih opterećenja, vladavine prava, nivoa korupcije, stepena ograničavanja izvršne vlasti i zaštite vlasničkih prava. Političke mere za podsticajnije institucionalno okruženje doprinose privrednom rastu.
Republika Srbija se mora pridružiti evropskom trendu decentralizacije i prilagodljivosti upravljanja, smanjivanju nepotrebne regulative, kao i povlačenju države iz neposrednih intervencija u privredi, ako u procesu institucionalnih reformi vladanja u EU, želi da se uključi u međunarodnu konkurentnost. EU se i sama suočava sa problemom implementacijskog deficita između formalno usvojenim i praktično uređenim reformama, kao i sa relativno visokim stepenom birokratije evropskog ekonomskog sistema i posledično velikim uticajem politike na privredni razvoj. Takođe se EU suočava sa socijalnom krizom zbog narastajućih troškova, povezanih sa demografskim kretanjima i neefikasnih tržišta, povezanih preteranom rigidnošću sistema socijane zaštite. Razvojni trend je traženje ravnoteže između tržišnih institucija i državnog intervencionizma, što zahteva nove oblike preduzetničkog pristupa upravljanju državom i prenosu njenih direktiva na druge učesnike. Osnovni princip opstanka socijalne države je veća socijalna odgovornost građana, delimična privatizacija javnih usluga, javno-privatno partnerstvo i podsticajna uloga civilnog društva. Sam ekonomski sistem EU bi, takođe, u budućnosti, trebalo da debirokratizuje razvojne funkcije države, obezbedi veću kooperativnost između javnog sektora i tržišne konkurencije, a posebno da izvrši deregulaciju na tržištu rada.
Osnovni pokazatelji institucionalne efikasnosti Republike Srbije.– Apsolutna vrednost indeksa globalne konkurentnosti (GCI) Republike Srbije koji izračunava Svetski ekonomski forum (CEF), povećana je u poslednjoj godini. Indeks javnih institucija, koji ilustruje funkcionisanje države, i pored toga što beleži poboljšanje u odnosu na prethodnu godinu (Republika Srbija je zauzela 69-tu poziciju i ispred je Rumunije – 78, i Hrvatske – 73, a iza Bugarske – 62), institucionalni problemi su prisutni i dalje u oblastima nezavisnosti sudstva (Republika Srbija je na 91 poziciji, i nalazi se iza tri susedne zemlje) i efikasnosti zakonodavstva (Republika Srbija je na 88 poziciji i ispred je Bugarske, ali iza Rumunije i Hrvatske). Pogoršanje unutar indeksa javnih institucija ostvario je podindeks ugovora i zakona (ispred Republike Srbije koja je na 92 poziciji rangirane su Hrvatska – 80 i Rumunija – 85) dok je poboljšanje ostvario podindeks korupcije, jedino je Bugarska (38), od zemlja iz okruženja, bolje rangirana od Republike Srbije (55).
Pravosuđe i sudstvo. Kvalitet, obim i efikasnost čuvanja vlasničkih i drugih prava, utiču na uspešnost privrede i povećavaju blagostanje društva u celini. Tačno je da pravosuđe može da doprinese kvalitetu i efikasnoj zaštiti prava, ali sudski zaostaci, odnosno veliki broj nerešenih predmeta produžavaju postupke na sudovima, smanjuju pravnu sigurnost i sa tolikim brojem transakcija u društvu, odnosno povećanjem transakcijskih troškova subjektima u sporu, negativno utiču na poverenje u društvo i, posledično, na blagostanje društva u celini.
Javna uprava je (kao regulatorni i izvršni društveni podsistem) učesnik nacionalne konkurentnosti i razvojni činilac na nacionalnom i lokalnom nivou. Uloga modernizacije javne uprave se odražava, pre svega, u dva segmenta: uprava mora delovati kao legitimna delatnost (glas korisnika) i uprava mora biti efikasna. Pri tome treba naglasiti značaj stalne političke podrške, čije oscilacije onemogućavaju konzistentan i ravnomeran razvoj.
Vlada je novembra 2004. godine usvojila Strategiju reforme države uprave, zasnovanu na opštim principima Evropskog administrativnog okvira (European Administrative Space) i tzv. “dobre vladavine” (good governance) kao i konceptu tzv. “otvorene uprave” (open government). Strateško upravljanje reformom državne uprave je povereno Savetu za reformu države. Akcioni plan za sprovođenje reforme državne uprave za period 2004-2008. obuhvata: oblast decentralizacije, stvaranje pravnog okvira za izgradnju profesionalne državne uprave, stvaranje uslova za sprovođenje novog okvira državne uprave, upravljanje ljudskim resursima, modernizacija – uvođenje informacionih tehnologija, razvoj kontrolnih mehanizama. Takođe, Vlada je tokom 2004. i 2005. usvojila set ključnih zakona (Zakon o državnoj upravi, Zakon o državnim službenicima, Zakon o Zaštitniku građana-Ombudsmanu, Zakon o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja, Zakon o elektronskom potpisu i Zakon o javnim agencijama) i što je od izuzetnog značaja usvojena je Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije.
Pravni okvir za rad srpske javne uprave najviše otežava implementacija već važećih novih propisa. Za samu implementaciju je potrebno ubrzati specijalne oblike osposobljavanja, intenzivirati međuresorsku i koordinaciju među različitim nivoima, povećati uslove i snagu inspekcijskih mera; za sve to, uprava mora da oseti političku volju radi preglednosti i racionalnosti rada.
Za srpsku klasičnu upravu je područje prenosa lokalnih naloga na nedržavne subjekte najmanje dotaknuto (smernice OECD). Naravno da odgovarajuće statusne oblike srpsko pravo poznaje, ali oni nisu zaživeli. Sa stanovišta obavljanja neprivrednih i privrednih javnih službi (zdravstvo, školstvo, kultura, komunalne usluge, elektrodistribucija, itd.) prvenstveno treba modernizovati zastarelo zakonodavstvo, jer sadašnje ne poznaje savremene standarde poslovanja sa korisnicima, niti omogućava finansijsku fleksibilnost.
Izazovi, ciljevi, smernice i mere. Za promenu institucionalnog okruženja u Republici Srbiji potrebna je jasno izražena politička volja koja bi te promene podsticala. Nacionalna strategija zato postavlja jasan cilj poboljšanja položaja Republike Srbije na lestvici institucionalne konkurentnosti, odnosno daje prikaz neophodnih mera Vlade, ostalih nosilaca javnih ovlašćenja, kao i političkih učesnika kako bi se taj cilj dostigao. Za realizaciju tih ciljeva, strategija određuje sledeće opšte smernice:
1) Smanjivanje neposredne uloge države u privredi, uz podsticanje javno privatnog partnerstva, koje znači delimično prenošenje nadležnosti i/ili finansiranje javnih službi u poseban sektor, pri čemu država zadržava ulogu sistemskog regulatora, kao i poboljšanje nepotrebno ograničenih regulativa;
2) Povećanje efikasnosti države i vođenje javne uprave uz poštovanje načela i prakse novog javnog upravljanja (new public management), koja iz privatnog u javni sektor prenosi osnovna načela upravljanja, kao što su kriterijumi zadovoljnih korisnika usluga, dostizanje postavljenih ciljeva sa najmanjim sredstvima, poštovanje uspešnosti prilikom opredeljivanja budžetskih sredstava (performance based budgeting);
3) Smanjivanje implementacionog jaza, uz bolju koordinaciju razvojnih politika;
4) Poboljšanje efikasnosti i učešća političkog odlučivanja, jačanjem institucionalnog dijaloga sa civilnim društvom i uređenjem referenduma na način kojim bi se naznačio nadzor javnosti nad radom parlamenta;
5) Uspostavljanje proaktivnog rada takvih učesnika, organizacija i institucija, koje nadziru nosioce javnih ovlašćenja i tokove kapitala, odnosno uspostavljaju njihovu transparentnost i omogućavaju regulisanje sporova između aktera u ekonomskoj sferi ili sporovima, koji uključuju ekonomske činioce;
Uspostavljanje višeg nivoa profesionalizacije svih ključnih učesnika;
7) Napuštanje političkog izbora kadrova u nadzornim savetima (odborima) i veća transparentnost u izboru kadrova;
8) Koordinacija rada nadzornih službi i agencija, kao i policije i tužilaštva: vlada bi formirala posebno telo za aktiviranje i evaluiranje rada nadzornih i regulatornih institucija države, koje bi redovno izveštavalo predsednika vlade i obaveštavalo javnost o radu nadzornih institucija.
Javna uprava (kao opšti okvir rada regulativnih, izvođačkih i nadzornih institucija države). Srpska uprava, kao učesnik društvenog i ekonomskog razvoja, mora u sledećoj deceniji da pristupi daljim merama modernizacije. Pri tome mora poštovati evropska načela javne uprave: ispravnost i predvidljivost (pravna zaštita), koja se temelji na zakonitosti i nepristrastnosti; otvorenost i transparentnost (dozvoljeni izuzeci su nacionalna bezbednost i bezbednost ličnih podataka); odgovornost; efikasnost (odgovorna upotreba javnih izvora) i uspešnost (dostizanje ciljeva javne politike, primarno usvojenih u zakonodavstvu). Ti ciljevi su međusobno zavisni, pri čemu je potreban odgovarajući regulatorni okvir, koji obezbeđuje primarnu pravnu zaštitu za dostizanje ostalih ciljeva. Potencijalni konflikt između efikasnosti i vladavine prava, s jedne, i zakonitosti, s druge strane, mora se rešiti razdvajanjem uloge donosioca i uloge izvršioca, kao funkcija uprave; tako uprava donosi javne politike i vrši nadzor, a samo izvršenje prenosi na ugovorne izvršioce.
Za rad po načelu dobrog vladanja na području javne uprave, Republika Srbija se mora pobrinuti za:
-razvoj kvaliteta regulative i koordinaciju razvojnih politika;
-razvoj odnosa uprave prema korisnicima, posebno prema privrednim subjektima;
-razvoj upravljanja kadrovskim, finansijskim, informacijskim i drugim izvorima;
-sužavanje i decentralizacija uprave;
-uvažavanje načela dobrog vladanja i transparentnosti u celokupnom javnom sektoru.
Politika i mere.
1) Povećanje institucionalne konkurentnosti i efikasnosti države:
-smanjiti neposrednu ulogu države u privredi;
-povlačenje države iz vlasništva preduzeća i finansijskih institucija, kao načina modernizacije javnog sektora;
-uvesti sistem zabrane uticaja propisa sa gledišta nepotrebnih administrativnih i regulatornih ograničenja konkurencije i privredne aktivnosti, kao i mere za ukidanje tih ograničenja;
-urediti postupak učešća javnosti kod pripreme propisa (metodologija o konsultacijama);
-uvesti javno-privatno partnerstvo (RRR) pri obavljanju i finansiranju javnih službi i infrastrukture;
-delimično privatizovati upravne naloge preko prenosa sa javnim ovlašćenjem in out-sourcingom, prenositi praksu upravljanja iz privatnog u javni sektor (novi javni menadžment), doneti standarde uspešnosti i efikasnosti, kao i fleksibilnije nagrađivanje i napredovanje;
-podići standarde profesionalnosti i transparentnosti javne uprave, poboljšati kvalitet njenih usluga i podržati njenu savetodavnu ulogu;
-decentralizovati upravu;
-poboljšati uslove rada nevladinih organizacija.
2) Obezbeđenje boljeg rada pravosudnog sistema:
-obezbediti veću pravnu sigurnost;
-povećati efikasnost sudova, državnog tužilaštva i državnog pravobranilaštva;
-pripremiti program celokupnog smanjivanja sudskih zaostataka radi obezbeđivanja suđenja u razumnom roku, s dugoročnim ciljem potpunog rešavanja zaostataka;
-dodatno osposobljavati sudije i državne tužioce za vođenje sudskih postupaka, a posebno u delu privrednog kriminala, korupcije i organizovanog kriminala;
-pojednostaviti i standardizovati sudske postupke, kako na nivou zakonodavstva, tako i u praksi (npr. razmena dobre prakse), sa namerom da se poboljša efikasnost vođenja sudskih postupaka i stručnog odlučivanja od strane državnih tužilaca i sudija;
-starati se o potpunoj informatizaciji sudova (uvođenje informacionih upisa, potpuna upotreba elektronskog poslovanja između stranaka i sudova), sa ciljem kraćeg trajanja postupaka, veće efikasnosti u rešavanju sudskih zaostataka i zastarelosti.
8.2. Makroekonomske politike za podršku realizacije Nacionalne strategije
8.2.1. Monetarna politika
Stanje i problemi. Poslednjih godina monetarna politika je prevashodno bila usmerena na obuzdavanje inflacije nastale nakon liberalizacije cena, a potom i usled otklanjanja dispariteta cena i promena poreskog sistema. Ponudu novca pratila je snažna remonetizacija, pre svega usled priliva deviza. Mali deo emisije novca korišćen je za pokrivanje fiskalnog deficita. Sa liberalizacijom cena, devizni kurs je postavljen na tržišni nivo, uveden je režim rukovođeno fluktuirajućeg deviznog kursa (1. januara 2001. godine), a potom i konvertibilnost sa tekućim transakcijama. Nominalni kurs je politikom NBS držan konstantnim u prve dve i po godine tranzicije, što je dovelo do velike realne apresijacije dinara.
Problemi monetarne politike u Republici Srbiji su: mali broj raspoloživih mera za monetarno upravljanje, među kojima dominantnu poziciju imaju obavezne rezerve, nedovoljna restriktivnost fiskalne politike i „evroizacija” (veći deo prometa na tržištu se odvija u evrima i tim novcem centralna banka ne upravlja). Ključne komponente monetarne politike u Republici Srbiji su: rukovođeni fleksibilni kurs i kontrolisana inflacija.
U poslednjih godinu i po dana monetarna kretanja karakteriše usporavanje godišnjih stopa rasta osnovnih monetarnih agregata. Prisutna je tendencija usporavanja godišnje stope rasta primarnog novca i, posledično, novčane mase M1. Primarni novac je smanjen kao rezultat mera koje je NBS preduzela radi usporavanja kreditne aktivnosti banaka. Godišnje stope rasta M2 i M3 su postepeno smanjivane, ali je to smanjenje bilo znatno umerenije nego kod primarnog novca i M1. To se objašnjava porastom štednje, to jest bržim rastom oročenih dinarskih i deviznih u odnosu na transakcione depozite.
Zbog ograničenog dometa monetarne politike u uslovima visokog priliva kapitala iz inostranstva, za sprečavanje prekomernog rasta agregatne tražnje neophodna je podrška fiskalne politike. Nerazvijeno i plitko tržište kapitala u Republici Srbiji doprinosi da povlačenje novca postaje veoma skupa operacija sa neželjenim ishodom. Sterilizacija putem obavezne rezerve i prodaje blagajničkih zapisa po sve višim kamatnim stopama postepeno izaziva rast ostalih kamatnih stopa, koje potom uzrokuju dodatni priliv „vrućeg” novca iz inostranstva. Kamatne stope u Republici Srbiji spadaju među najviše u Evropi. Upravo zbog toga su nekad potrebne i administrativne mere kakve je najavila NBS ukoliko postojeće mere ne budu uticale na smanjenje kratkoročnog priliva kapitala iz inostranstva, agregatne tražnje i inflacije.
Ciljevi. Monetarna politika u narednom periodu će biti usmerena na značajno smanjenje inflacije i održavanje i jačanje stabilnosti finansijskog sistema.
Kao pretpostavku stabilnosti cena i uravnoteženog kursa nacionalne valute, monetarna politika treba da sledi politiku neutralnog novca, tj. da održava monetarnu ravnotežu. Programom monetarne politike za 2006. godinu predviđeni su dalja liberalizacija deviznog tržišta i slobodnije formiranje kursa dinara, zasnovano na odnosu ponude i tražnje na deviznom tržištu. U srednjeročnom periodu sprovođenje nezavisne monetarne politike u uslovima pune otvorenosti kapitalnog računa zahteva prelazak na režim slobodno plivajućeg deviznog kursa i usvajanje režima targetiranja inflacije radi uspostavljanja efikasnog nominalnog sidra inflacije.
Monetarnom politikom bi trebalo uticati na jačanje stabilnosti finansijskog sektora i njegovih osnovnih sektora: bankarskog sistema i sektora osiguranja.
Mere. U cilju održavanja makroekonomske stabilnosti u narednom periodu bitno je voditi sinhronizovanu monetarnu i fiskalnu politiku, kao i nastaviti sa sprovođenjem strukturnih reformi. NBS treba da nastavi sa unapređivanjem tržišnih instrumenata monetarnog regulisanja i to naročito kroz operacije na otvorenom tržištu vodeći politiku realno pozitivnih kamatnih stopa, gde bi kamata na dvonedeljne repo operacije imala ulogu referentne kamatne stope. Na tom području NBS će sprovoditi sledeće mere i aktivnosti:
-Kao sastavna mera za održanje cenovne stabilnosti kao osnovnog cilja u narednom periodu jeste prelazak na režim plivajućeg deviznog kursa, s tim da NBS još jedno vreme minimalno interveniše na deviznom tržištu kroz veoma meko rukovođeno fluktuiranje, gde se kao osnovni preduslov javlja visok priliv inostranog kapitala u narednom periodu. Pritom veoma je važno da se primarni novac drži u planiranim okvirima, s obzirom da će rast primarnog novca prevashodno biti determinisan povećanjem neto devizne aktive;
-U cilju smanjenja nivoa evroizacije i ohrabrivanja dinarske štednje NBS će intenzivirati izdavanje i prodaju štednih zapisa stanovništvu;
-NBS će polako da se povuče iz menjačnih poslova, čime će se protok deviza usmeriti prema komercijalnim kanalima, a takođe i smanjiti direktna intervencija NBS na deviznom tržištu. Novi Zakon o deviznom poslovanju, koji treba da reguliše ova pitanja, je pred usvajanjem.
Na području jačanja stabilnosti finansijskog sektora NBS će:
-U cilju izgradnje finansijski zdravog i stabilnog bankarskog sistema, koji je sposoban da zaštiti interese deponenata banke i zadovolji potrebe građana i privrede za bankarskim uslugama, u skladu sa donetim Zakonom o bankama usmeriti svoju kontrolnu aktivnost na procenu upravljanja rizicima u poslovanju banaka, kvaliteta njihovog menadžmenta, sposobnosti banaka da obezbede adekvatan kapital, njihov bonitet, kao i da obezbedi uslove za dalji razvoj bankarskog tržišta;
-Radi jačanja stabilnosti i sigurnosti finansijskog sektora, u budućem periodu preduzimati mere i aktivnosti u pravcu daljeg regulisanja i nadzora nad poslovima finansijskog lizinga i društvima za upravljanje dobrovoljnim penzionim fondovima. NBS je potrebno da unapredi i mere za unapređenje funkcije nadzora nad društvima za osiguranje, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se održala stabilnost sektora osiguranja.
8.2.2. Fiskalna politika
Stanje i problemi. Fiskalna politika ima jedan od presudnih uticaja na ostvarivanje osnovnih ciljeva makroekonomske politike u svakoj nacionalnoj ekonomiji. Zbog toga se reformama u ovoj oblasti uvek pristupa sa posebnom pažnjom. Od pokretanja tranzicionih procena početkom 2001. godine, fiskalnu politiku karakterišu značajna unapređenja koja se, pre svega, ogledaju u unapređenju zakonodavnog okvira, izgradnji institucionalne infrastrukture, pospešivanju finansijske discipline, kao i povećanju nivoa javnosti u radu javnog sektora. U najznačajnije mere fiskalne politike koje su preduzete za poslednjih pet godina ubrajaju se: usvajanje Zakona o budžetskom sistemu, čime je na jedinstven način uređen sistem planiranja, pripreme, donošenja i izvršenja budžeta Republike Srbije, autonomije, lokalnih samouprava i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja; formiranje Trezora Republike Srbije, odnosno nižih nivoa vlasti, kao institucionalnog stuba upravljanja javnim finansijama; novousvojenim zakonima započet je proces fiskalne decentralizacije, kao i uređenje postupka javnih nabavki; izvršena je reforma poreskog sistema, u čemu najznačajniji poduhvat predstavlja uvođenje poreza na dodatu vrednost i uvođenje registar kasa; uspostavljen je novi koncept administriranja porezima – postupak naplate i kontrole javnih prihoda integrisan je pod okrilje Poreske uprave, uveden je PIB, obrazovan je Centar za velike poreske obveznike, razvijene su nove procedure kontrole; započela je reforma sistema penzionog i zdravstvenog osiguranja, praćena reformom državne uprave i ostalih javnih služni.
Ovim merama fiskalni sistem postao je transparentniji, jednostavniji i u značajnoj meri usklađen sa standardima koje propisuje EU. Vođenje ovako koncipirane fiskalne politike odrazilo se na rast učešća javnih prihoda u ostvarenom BDP tokom prve četiri godine tranzicije (sa 35,2% u 2001. godini na 41,2% u 2004. godini), da bi kao rezultat izmene određenih zakona koji regulišu pojedine poreske oblike nivo učešća tokom 2005. godine dostigao 40,1% BDP, prouzrokujući blago fiskalno rasterećenje privrede. Sa druge strane, u posmatranom periodu, učešće javnih rashoda u BDP imalo je dinamičniji tok, da bi se racio učešća u BDP za 2005. godinu sveo na 38,2%. Osnovu smanjenja učešća javnih rashoda u BDP u prethodnoj godini, delimično predstavljaju efekti započetih reformskih poduhvata u okviru fiskalne politike, ali većim delom je posledica zabeleženog rasta BDP. Kao rezultat ovakvog kretanja tokova javnih finansija fiskalni deficit, koji je tokom 90-tih iznosio preko 10% BDP, je prvo značajno redukovan, da bi tokom 2004. godine i 2005. godine prešao u suficit.
Iako se dosadašnji pravac reformi ocenjuje kao pozitivan, ključna zamerka u vođenju fiskalne politike tokom proteklih pet godina odnosi se na to što je glavni akcenat reformi stavljen na prihodnu stranu javnih finansija, dok je radikalno ali nužno smanjenje i rekomponovanje državne potrošnje i dalje nedovoljno. Uprkos započetim reformama, javna potrošnja je i dalje visoka, dok su intervencije države u privredi i socijalnim fondovima još uvek obimne. Usled toga, fiskalna održivost i dalje predstavlja veliki izazov.
Makroekonomski okvir za sprovođenje fiskalne politike. Osnovne makroekonomske karakteristitike privrede Republike Srbije tokom poslednjih nekoliko godina su relativno brz rast privredne aktivnosti, ali i visoka inflacija i visok deficit u tekućem platnom bilansu. Visoka inflacija i visok spoljni deficit ukazuju na prisustvo značajnih neravnoteža u privredi Republike Srbije, koje ukoliko se ne redukuju, mogu da ugroze i sam rast privrede. U delu Nacionalne strategije posvećenom razvojnim scenarijima pokazano je da domaća agregatna tražnja u celom periodu 2001-2005. godine značajno nadmašuje domaću ponudu, kao i da domaća štednja pokriva relativno mali deo ukupnih investicija u Republici Srbiji. Takođe, nivo spoljnog i javnog duga su blizu kritičnih granica, tako da bi njihov znatno brži rast od rasta BDP u toku nekoliko narednih godina, mogao postati neodrživ sa stanovništa likvidnosti i solventnosti zemlje (spoljni dug) i države (javni dug).
Navedene makroekonomske karakteristike određuju opšti okvir za sprovođenje fiskalne politike u narednih 3-4 godine. Saglasno sa tim proritetni zadatak fiskalne politike u navedenom periodu je da direktno doprinese smanjenju jaza između agregatne tražnje i ponude, odnosno između štednje i investicija. Time će fiskalna politika indirektno doprineti smanjenju spoljnog deficita, odnosno smanjenju stope inflacije. Osim toga fiskalna politika kroz smanjenje javne potrošnje i promenu njene strukture u pravcu rasta učešća investicija, kao i kroz postepeno smanjenje zahvatanja po osnovu direktnih poreza, uz korekciju indirektnih poreza, treba da doprinese dodatnom unapređenju uslova za dugoročni privredni rast.
Smanjenje konsolidovane javne potrošnje u odnosu na BDP redukuje domaću agregatnu tražnju, što utiče na smanjenje spoljnog deficita i inflatornih pritisaka. Država takođe fiskalnim suficitom treba da «pokriva» deo jaza između štednje i investicija u sektoru privrede i na taj način omogući da privreda znatno više investira nego što domaći sektori (privreda i stanovništvo) štede, a da pri tome agregatna tražnja i inflacija ostanu u održivim okvirima. Ocenjuje se da je neophodno sprovoditi politiku smanjenja javne potrošnje i politiku fiskalnog suficita sve dok se deficit tekućeg platnog bilansa ne smanji na dugoročno održiv nivo i dok se inflacija ne smanji na nivo koje se traži od kandidata za ulazak u EU. Na osnovu analiza u delu Nacionalne strategije posvećenom razvojnim scenarijima sledi da je dugoročno održiv nivo deficita tekućeg platnog bilansa određen tako da obezbeđuje konvergenciju spoljnog duga ka održivom nivou u odnosu na BDP, što u slučaju Republike Srbije iznosi između 30-35% BDP. Orijentaciono ocenjuje se da održiv deficit tekućeg platnog bilansa do 2012. godine iznosi oko 8,3% BDP, tj. da je nešto ispod dugoročno održivog priliva stranih direktnih investicija. Takođe, procenjuje se da je restriktivna fiskalna politika neophodna sve dok se godišnja inflacija ne obori na nivo ispod 5%.
Rezimirajući, sledi da će u naredne 3-4 godine biti neophodno da javna potrošnja raste sporije od BDP kao i da fiskalni suficit bude na makroekonomski relevantnom nivou. Da li će i nakon isteka navedenog perioda biti neophodan nastavak politike fiskalnog suficita i smanjenje javne potrošnje zavisiće od uspeha u uspostavljanju spoljne i unutrašnje ravnoteže, kao i od rasta privrede Republike Srbije. Ukoliko se spoljni deficit redukuje do održivog nivoa, a inflacija stabilizuje na nivou ispod 5% godišnje moguće je određeno popuštanje u fiskalnoj politici.
Očekuje se da će Republika Srbija u periodu 2006-2009. godina, slično kao i tokom prethodnih nekoliko godina, ostvarivati makroekonomski relevantne prihode od privatizacije. Iznos prihoda od privatizacije u navedenom periodu zavisiće od većeg broja faktora kao što su: razmere i dinamika privatizacije javnih preduzeća, cene usluga u infrastrukturi u Republici Srbiji, politički odnosi Republike Srbije sa svetom uključujući i napredak u približavanju EU, i dr. Prema umerenoj proceni prihodi od privatizacije u periodu 2006-2007. godina mogli bi da iznose 3-4% BDP, prosečno godišnje. Upotrebom prihoda od privatizacije za javne investicije dodatno se povećava domaća agregatna tražnja, koja se već sada nalazi na vrlo visokom nivou u odnosu na domaću ponudu. Dodatni rast domaće tražnje u takvim okolnostima bi uticao na rast domaće ponude, ali bi se u većoj meri prelio na rast spoljnog deficita i inflacije. Rast spoljnog deficita i inflacija, u odnosu na sadašnji vrlo visok nivo, predstavljao bi dodatno pogoršanje privrednog ambijenta u Republici Srbiji, što bi povratno negativno uticalo na budući privredni rast. Preduzimanje restriktivnih mera od strane NBS u takvim okolnostima, imalo bi za posledicu poskupljenje kapitala u Republici Srbiji i potiskivanje privatnih investicija i privatne potrošnje na račun državnih investicija i potrošnje. S toga, upotrebu prihode od privatizacije treba tretirati kao integralni deo makroekonomske i fiskalne politike. U tom smislu neophodno je dinamiku trošenja prihoda od privatizacije uskladiti sa planiranim obaranjem inflacije i spoljnog deficita. To znači da bi država sve dok je privreda Republike Srbije pregrejena (visoka inflacija, visok spoljni deficit) veći deo navedenih sredstava trebalo da štedi ili koristi za vraćanje spoljnog duga, a da bi tek nakon usporavanja inflacije, smanjenja spoljnog deficita i usporavanja rasta BDP intenzivirala javne investicije. Privremeno odlaganje investicija bi se iskoristilo za izradu kvalitetnih programa investiranja. Takođe, neophodno je da fiskalna politika bude koordinisana sa monetarnom, kako preterana državna potrošnja (tekuća i investiciona) ne bi iziskivala restriktivne monetarne mere kojima se privatne investicije i potrošnja potiskuju na račun državnih investicija i potrošnje. Štaviše, fiskalna politika treba da stvori prostor za smanjenje restriktivnosti monetarne politike, sa ciljem da se kroz smanjenje kamatnih stopa unaprede uslovi finansiranja privatnog sektora u Republici Srbiji.
Fiskalna decentralizacija. Postizanju cilja vođenja odgovorne fiskalne politike doprineće i dalja fiskalna decentralizacija. Fiskalna decentralizacija imaće veliki udeo u uspostavljanju budžetske ravnoteže, kao i u podizanju ekonomičnosti i efikasnosti u postupku upravljanja javnim finansijama koji se obezbeđuju preko lokalne samouprave. Na ovaj način lokalne vlasti postale bi odgovorne za fiskalne odluke koje donose, što bi omogućilo njihovo dalje jačanje. U tom pravcu, sve buduće aktivnosti potrebno je intenzivirati u skladu sa novim Ustavom Republike Srbije, pa s tim u vezi i promene u načinu finansiranja lokalnih zajednica. Buduće mere i aktivnosti na području fiskalne decentralizacije treba da idu u sledećem pravcu: povećanje učešća izvornih prihoda u ukupnim prihodima lokalnih zajednica; povećanje nadležnosti lokalnih zajednica u sprovođenju socijalne politike, zdravstva i obrazovanja; vraćanje imovine lokalnoj samoupravi; povećanje kompetentnosti lokalnih organa vlasti u sprovođenju budžetskog procesa, upravljanju lokalnom imovinom, upravljanju javnim preduzećima, nadzoru komunalnih delatnosti, uspostavljanju partnerstava sa privatnim sektorom; smanjivanje korupcije i ukidanje administratvinih barijera za preduzetništvo i investiranje; decentrlizacija funkcija poreske administracije i dr.
Javni dug. Prioritetan zadatak u narednom periodu je promena strukture duga u korist domaće valute, kako bi se smanjio stepen izloženosti deviznom riziku. Uvođenjem fluktuirajućeg deviznog kursa od strane NBS otvara se nova mogućnost upravljanja sredstvima za otplatu duga i dospelih obaveza po osnovu duga iskorišćavanjem povoljnih kretanja na deviznom tržištu i time omogućava stvaranje uslova za dodatno smanjenje deviznog rizika. Kamatni rizik javnog duga Republike Srbije prisutan je jednim delom u direktnim obavezama Republike Srbije (veći deo dugovanja prema Pariskom klubu i jedan deo reprogramiranog kredita IBRD-a), ali je najveći deo garantovanih obaveza sa varijabilnom kamatnom stopom. U skladu sa tim neophodno je adekvatno procenjivanje izloženosti kamatnom riziku i odgovorna politika u pogledu izdavanja državnih garancija. Najveće rezultate politika upravljanja javnim dugom će dati ukoliko se omogući razvoj tržišta državnih hartija od vrednosti, pomoću kojih će se vršiti finansiranje tekuće likvidnosti i budžetskog deficita ili izvršiti zamena duga u stranoj valuti za dug u domaćoj valuti.
U cilju podsticanja investicija u lokalnim samoupravama neophodno je podsticanje izdavanja municipalnih obveznica. Ovaj vid finansiranja projekata bi trebao da bude primenjivan prvobitno od velikih gradova u Republici Srbiji uz kontrolu nadležnog državnog organa, čime bi se smanjila zavisnost od bankarskih kredita za finansiranje infrastrukturnih projekata.
Fiskalni rizici. Kao osnovni fiskalni rizici identifikovani su: znatno sporiji rast BDP od projektovanog, značajna jednokratna deprecijacije dinara, rast garantovanih kredita, značajno smanjenje fiskalnog opterećenje bez ekvivalentnog smanjenja javne potrošnje.
Rast BDP određuje ukupne ekonomske potencijale Republike Srbije uključujući i njenu sposobnost da redovno servisira javni dug (domaći i strani) i spoljni dug (javni i privatni). Makroekonomske projekcije pokazuju da bi pri prosečnoj stopi rasta BDP od 7% i odgovarajućim spoljnoekonomskim tokovima (smanjenje deficita u tekućem bilansu) u periodu 2006-2012. godine, Republika Srbija uredno servisirala spoljni dug. Projektovani rast BDP obezbeđuje i održivost javnog duga, pod uslovom da se sprovodi fiskalna politika koja je konzistentna sa makroekonomskim okvirima. Značajnije smanjenje prosečne stope rasta BDP, pod ostalim nepromenjenim uslovima, smanjilo bi realnu stopu rasta javnih prihoda, dok bi iznos obaveza po osnovu javnog duga ostao nepromenjen. U takvim okolnostima fiskalno održiva politika bi zahtevala dodatnu redukciju ostalih javnih rashoda, kako bi se stvorio prostor za servisiranje javnog duga. Ukoliko bi izostalo prilagođavanje na rashodnoj strani, znatno sporiji rast BDP od projektovanog, za nekoliko godina, ugrozio bi fiskalnu održivost.
Javni dug Srbije je najvećim delom u deviznom obliku (spoljni dug i devizna štednja) usled čega bi značajnija realna depresijacija predstavlja jedan od najrelevantnijih fiskalnih rizika. Eventualna značajnija realna depresijacija dinara povećala bi troškove servisiranja javnog duga u odnosu na BDP, što bi moglo da ugrozi uredno servisiranje obaveza države. Kretanja u platnom bilansu Republike Srbije u periodu 2001-2005. godine, upućuju na zaključak da, zbog mogućnosti pojave devizne krize u Republici Srbiji u toku narednih nekoliko godina, redukcija deficita tekućeg bilansa na održiv nivo od oko 5% BDP, treba da bude jedan od osnovnih ciljeva ekonomske politike. Dotle, neophodno je nastaviti sa restriktivnom fiskalnom i monetarnom politikom, kao i umerenom depresijacijom realnog kursa dinara.
Kamatni rizik je relativno mali jer je najveći deo postojećeg javnog duga Republike Srbije ugovoren po fiksnih kamatnim stopama, usled čega troškovi servisiranja javnog duga ne zavise značajno od tekućih kretanja na domaćem i svetskom finansijskom tržištu. Međutim, s obzirom da se očekuje ubrzan rast EURIBOR-a, pa i rast ove kamatne stope koja dominira u delu duga ugovorenog sa varijabilnom kamatnom stopom, kao i da će se i dug prema IBRD-u, počev od 15. marta 2009. godine, otplaćivati sa kamatnom stopom vezanom za EURIBOR, neophodno je da Uprava za javni dug permanentno vrši praćenje rizika po osnovu kamatnih stopa i na osnovu toga vrši optimiziranje kamatne strukture javnog duga.
Kako se u Republici Srbiji u narednih nekoliko godina očekuje ostvarenje fiskalnog suficita, kao i značajni prihodi od privatizacije ocenjuje se da ne postoji rizik od rasta direktnog javnog duga. Međutim, ukoliko se ne postave eksplicitna ograničenja za iznos državnih garancija postoji rizik preteranog rasta garantovanih kredita. Glavni pokretač mogućeg rasta garantovanih kredita je značajna razlika između potrebnih i raspoloživih sredstava za investiranje u infrastrukturu, zdravstvo, životnu sredinu i dr. Sa obzirom da je ekonomski potencijal preduzeća i ustanova iz navedenih delatnosti nedovoljan, postojanje državnih garancija se postavlja kao uslov za odobravanje navedenih kredita. Smanjivanje rizika od nekontrolisanog rasta državnih garancija može se ostvariti postavljanjem eksplicitnih zakonskih ograničenja o maksimalnom iznosu kredita za koje je država izadala garancije ili o maksimalnom iznosu zbira direktnog i indirektnog javnog duga.
Značajno jednokratno smanjenje poreskih stopa ili stopa doprinosa bi ugrozilo ostvarenje planirane fiskalne politike, ukoliko navedenu meru ne bi pratilo smanjenje javne potrošnje za ekvivalanetan iznos. Eventualno značajno smanjenje poreskih stopa, bez smanjenje javne potrošnje, privremeno bi se moglo kompenzovati prihodima od prodaje javnih preduzeća. Međutim, takva politika bi sa makroekonomskog stanovništa bila neodrživa zbog njenog direktnog doprinosa rastu domaće agregatne tražnje koja se već sada nalazi na vrlo visokom nivou u odnosu na agregatnu ponudu.
8.2.3. Politika dohodaka
Stanje i problemi. Politika dohodaka je pored, monetarne i fiskalne politike, najvažniji instrument za usporavanje inflacije, kontrolu domaće tražnje i rast konkurentnosti. Značaj vođenja dosledne politike dohodaka ogleda se i u činjenici da se preko 30% zaposlenih u Republici Srbiji nalazi u javnom sektoru. Prema zvaničnoj statistici, godišnji realni rast zarada u periodu 2001-2005. godine (15%) bio je znatno brži od porasta BDP (5,5%) i produktivnosti rada (5,8%). Ovaj raskorak, razumljiv za prve godine tranzicije, znatno je ublažen 2004. godine i 2005. godine. U periodu 2000–2005. godine prosečna godišnja stopa rasta produktivnosti u industriji bila je dvostruko brža (10,9%) od rasta produktivnosti cele privrede, pre svega zbog smanjivanja broja zaposlenih u prerađivačkoj industriji. U 2005. godini u odnosu na 2004. godinu rast produktivnosti u prerađivačkoj industriji (8,1%) bio je nešto sporiji od realnog rasta bruto zarada (9,1%).
Na pogoršanje konkurentnosti prerađivačke industrije u 2005. godini uticali su oni podsektori koji su ispoljavali ili brži rast realnih bruto zarada od rasta produktivnosti: Proizvodnja tekstilnih prediva i tkanina; Izdavanje, štampanje i reprodukcija zapisa; Proizvodnja kokosa i derivata nafte; ili pad produktivnosti i rast realnih bruto zarada: Proizvodnja odevnih predmeta i krzna; Proizvodnja kože, predmeta od kože i obuće; Proizvodi od drveta i plute, sem nameštaja; Proizvodnja mašina i uređaja, osim električnih; Proizvodnja kancelariskih i računarskih mašina; Proizvodnja preciznih i optičkih instrumenata; Proizvodnja ostalih saobraćajnih sredstava; Reciklaža.
S druge strane su se izvojili podsektori koji su doprinosili poboljšanju konkurentnosti prerađivačke industrije, ali u nedovoljnoj meri da bi anulirali negativne efekte napred izdvojenih podsektora koji narušavaju konkurentske pozicije prerađivačke industije. To su podsektori kod kojih je ili produktivnost brže rasla od rasta realnih bruto zarada: Proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića; Proizvodnja duvanskih proizvoda; Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda; Proizvodi od nemetalnih minerala; Proizvodnja osnovnih metala; Proizvodnja metalnih proizvoda osim mašine; Proizvodnja električnih mašina i aparata; Proizvodnja motornih vozola i prikolica; Proizvodnja nameštaja i raznovrsnih proizvoda, ili je produktivnost rasla a realne bruto zarade opadale: Proizvodnja celoloze, papaira i prerada papira.
Ciljevi. Projekcije privrednog rasta u konzervativnom i osnovnom scenariju podrazumevaju sporiji rast lične i drugih oblika potrošnje od rasta produktivnosti. Time se obezbeđuje prostor za rast investicija, povećanje međunarodne konkurentnosti i fiskalne održivosti javne potrošnje. To praktično znači da u narednom periodu rast zarada u javnom sektoru bude ograničen i pod kontrolom. Reč je o zaradama od blizu pola miliona (ili 18% svih zaposlenih) zaposlenih u budžetskom sektoru i javnim preduzećima čiji se broj neće drastično smanjiti do 2012. godine. S druge strane, očekivana privatizacija pojedinih delova javnog sektora povećaće efikasnost poslovanja javnih preduzeća i uspostaviti realne odnose u kretanjima zarada i produktivnosti. Kada je reč o privatnom sektoru završetak procesa privatizacije i dalje jačanje tržišne konkurencije dovešće do restrukturiranja odnosno gašenja sektora u kojima sada zarade brže rastu od produktivnosti. Projekcijama je predviđeno da društveni sektor privrede koji sada zapošljava preko pola miliona ljudi bude ugašen do 2010. godine, a da će se jedan broj zaposliti u novom, produktivnijem sektoru.
Mere i aktivnosti. Kontrola fonda zarada u javnim preduzećima predstavlja posebno važan faktor za obuzdavanje inflacije i spoljnotrgovinskog deficita. Dugoročno rešenje za kontrolu rasta plata u javnim preduzećima predstavljaće restrukturiranje i privatizacija ovih firmi, a u prelaznom periodu potrebno je uvesti tvrdo budžetsko ograničenje. U skladu sa tim, rast realnih zarada u ovim preduzećima trebalo bi da se kreće u okvirima smanjenja troškova nastalih usled izvršene reorganizacije i racionalizacije ovih preduzeća. Poseban problem predstavlja i činjenica da u javnim preduzećima postoji značajan višak zaposlenih, što će predstavljati dodatno opterećenje u vođenju konzistentne politike dohodaka. Kontrola zarada u javnim preduzećima doprineće i smirivanju cena njihovih usluga. Ekonomskom politikom Vlade, od 2006. godine postoji direktna kontrola rasta zarada u (lokalnim) javnim preduzećima. Takođe je limitiran ukupan fond zarada u javnom sektoru tako da je porast zarada moguć samo smanjenjem broja zaposlenih ili drugih troškova poslovanja. Ovakva politika proklamovana je i u Memorandumu o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2007. godinu sa projekcijama za 2008. godinu i 2009. godinu.
Pored kontrole zarada u javnim preduzećima, potrebno je posebnim propisima regulisati visinu zarada u državnoj upravi i javnim službama. Kao i u javnim preduzećima, rast realnih zarada zasnivaće se na rezultatima reorganizacije i racionalizacije troškova u pojedinim državnim organima, pre svega u vojsci, policiji, diplomatiji i organima lokalne samouprave, kao i u javnim službama. U javnom sektoru nastaviće se sa unapređivanjem stimulativnih sistema zarada, sa ciljem da se poveća kvalitet administrativnih i drugih javnih usluga.
Što se tiče politike dohodaka u privatnom sektoru, privatizacijom pojedinih sektora i tehnološkim ulaganjima dolazi do rasta produktivnosti u tim sektorima, i posledično, do porasta zarada. Međutim, u ovakvim uslovima često dolazi do poznatog demonstracionog efekta. Naime, rast produktivnosti, i plata po tom osnovu, u jednom sektoru, rezultira (demonstracioni efekat) porastom nadnica u čitavoj privredi, pa i u javnim službama. Zbog porasta troškova rada, neproduktivni sektori neće moći da održe svoju profitabilnost i zbog toga podižu cene svojih proizvoda i usluga. Negativne posledice ovakvih kretanja ogledaju se u porastu inflacije i realnoj apresijaciji, što pogađa i privatni sektor.
Mere u cilju izbegavanja ovakvih negativnih efekata idu u dva pravca:
Prvo, što brži završetak procesa privatizacije i tržišnog restrukturiranja privrede gde profitni interesi, konkurencija i puna otvorenost tržišta usporavaju rast zarada u odnosu na produktivnost, a profite usmeravaju u nove investicije i veću efikasnost privređivanja;
Drugo, tripatitnim sporazumima između Vlade, sindikata i poslodavaca, moguće je mehanizme kolektivnih ugovora i propisivanja minimalnih zarada postaviti tako da se ostvari cilj sporijeg rasta zarada od produktivnosti. Tome može doprineti efikasniji rad Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije u kome glavni partneri treba ravnopravno da razgovaraju o najosetljivijim pitanjima sprovođenja Nacionalne strategije. Neophodno je sklapanje socijalnog pakta ili ugovora oko efikasnog sprovođenja Nacionalne strategije. Naravno, prihvatanje Sindikata na umereniji rast zarada, zahteva čvrste garancije Vlade i poslodavaca u vezi antiinflacione politike, posticajne poreske politike, smanjenje sive ekonomije, a pre svega politike bržeg otvaranja novih radnih mesta. Socijalni pakt, takođe, zahteva što hitnije stvaranje poslovnog ambijenta koji podstiče tržišnu konkurenciju i eliminiše privilegovane, rentijerske položaje u privredi koji omogućavaju monopolske ekstra profite i stvaraju dodatne inflatorne poremećaje.
8.3. Razvoj efikasnog finansijskog sistema
Finansijski sistem Republike Srbije ubrzano se razvijao poslednjih pet godina. Širenjem pravnog okvira uvedena je savremena regulativa, nove finansijske institucije i proizvodi, kao i čitavi sektori (lizing, fondovi). Razvoj sistema i ulazak stranih banaka – investitora omogućili su rehabilitaciju i snažnu ekspanziju komercijalnog bankarstva, tradicionalno dominantnog finansijskog posrednika.
Bankarski sektor apsorbuje 90% finansijske imovine i pokazuje znake ubrzane ekspanzije. Efikasnim posredovanjem rešen je problem insuficijencije kredita, ali je podstaknuta monetarna nestabilnost. Troškovi posredovanja još uvek su izrazito visoki, dok je alokativni mehanizam preusmerio rast kredita od korporativnog sektora ka stanovništvu. Uprkos tome, bankarski monopol u finansiranju preduzeća nije ugrožen, mada je evidentna stagnacija realnog sektora.
Domete tranzicije bankarstva potvrđuju i visoke stope rasta kredita u poređenju sa drugim zemljama ovog dela Evrope, dok je udeo bankarskih plasmana u BDP-u ispod proseka. Rast štednje takođe je izuzetno brz. Otuda je restrukturisanje banaka najuspešniji deo ekonomske tranzicije u Republici Srbiji.
Tržište kapitala je malo i plitko. Ubrzano pražnjenje ovog tržišta posledica je usmerenosti na preuzimanje privatizacionih akcija. Tržište osiguranja takođe je malo i nerazvijeno. Lizing delatnost brzo raste, dok su fondovi u samom začetku.
Bankarski sektor izrazito dominira i regulativa i nadzor nad njim su najuređeniji. Strategija razvoja finansijskog sistema u narednom periodu trebalo bi da u fokus stavi izgradnju jakog i efektivnog regulatornog i nadzornog tela, da bi se ostavio prostor i dalo neophodno vreme paralelnom procesu konsolidacije, reorganizacije i reforme sudova.
Poverenje je ključ budućeg razvoja finansijskog sistema. Relativna stabilnost cena, kursa i kamatnih stopa i prihvatljiv nivo budžetskog salda i spoljnog duga stubovi su i kriterijumi poverenja. Temelj poverenja je valutna sigurnost. Rehabilitacija dinara u okviru optimalnog bivalutnog modela je ostvarljiv cilj, što potvrđuju visoka finansijska sigurnost zemlje, rastuće devizne rezerve, ekspanzija štednje i budžetski suficit. Prema deviznoj pokrivenosti novčane mase M1 Republika Srbija zauzima lidersku poziciju u širem okruženju, uključujući i pet zemalja EU (Češka, Poljska, Slovačka, Mađarska i Slovenija), dok po istovrsnoj pokrivenosti primarnog novca zauzima drugo mesto, pre svega zahvaljujući doznakama iz inostranstva.
Generalni cilj – uravnotežen i održiv razvoj finansijskog sistema – pretpostavlja obezbeđivanje tržišne efikasnosti, zaštitu konkurencije, postepenu liberalizaciju tekućih i kapitalnih transakcija, adekvatan pravni okvir, objedinjenu regulativu i konsolidovan nadzor. Željeno ishodište je EMU, po prijemu u EU i ispunjavanju mastrihtskih kriterijuma konvergencije, sa finansijskim sistemom integrisanim u evropske okvire.
8.3.1. Bankarstvo
Stanje i problemi. Restrukturisanje bankarskog sektora okosnica je dosadašnje ekonomske tranzicije u Republici Srbiji, sa najuočljivijim rezultatima. Povratak poverenja u banke podržan je regulisanjem stare devizne štednje, smanjivanjem broja banaka (likvidacije, spajanja) i ulaskom stranih banaka kao investitora. Ubrzani rast devizne štednje stanovništva potvrda je vraćenog poverenja, a kreditna ekspanzija dokaz efikasnosti i kapaciteta banaka.
Broj banaka u Republici Srbiji od 2001. godine do kraja 2005. godine smanjen je sa 83 na 40. Vlasničku strukturu na početku 2006. godine, obeležava dominacija stranih akcionara, koji poseduju 17 banaka sa 66% ukupne bilansne sume, Republika Srbija je većinski vlasnik 11 banaka i 24% bilansne sume, dok su ostali domaći akcionari većinski vlasnici 12 banaka sa svega 10% bilansne sume. Vodeći strani investitori su austrijske banke, a za njima slede grčke, italijanske i francuske. Udeo banaka u stranom vlasništvu dvostruko je veći nego u Sloveniji, a još uvek niži od nivoa Hrvatske (90%).
Bilansna suma bankarskog sektora uvećana je 2005. godine nominalno za 52%, devizno za 41,1% i realno za 29,1%. Udeo ukupne sektorske aktive (9,1 milijarda evra) u BDP-u dostigao je 44%, što je približno proseku zemalja u tranziciji.
Bankarski depoziti porasli su (2005. godina) za 54,7%, najviše pod uticajem devizne štednje stanovništva (2,24 mlrd evra). Dinarska štednja istovremeno je pala na zanemarljivih 1,6% odražavajući izuzetno visok nivo evroizacije, odnosno nepoverenja u dinar.
Zaduživanje banaka u inostranstvu, uglavnom kod matičnih banaka, nije zaustavljeno visokim stopama obavezne rezerve. Zahvaljujući stranim kreditima i domaćim depozitima ukupni krediti su povećani u 2005. godini za preko 53%. Kreditni bum sprečen je restriktivnom monetarnom politikom, oštrim uslovima kreditne sposobnosti i centralizovanom evidencijom Kreditnog biroa. Korisnici najvećeg dela kredita su privreda (65%) i stanovništvo (29%). Ročna struktura kredita izmenjena je u korist dugoročnih plasmana (56%). Nepovoljno je što čak 87% kratkoročnih kredita koristi korporativni sektor.
Prošlogodišnja kreditna ekspanzija je uzrokovala rast udela kredita u procenjenom BDP-u sa 22% na 25%. Enorman priliv inostranog kapitala kroz bankarske kanale izazvao je monetarne oscilacije i smanjio interes banaka za domaću štednju.
Troškovi posredovanja donekle su smanjeni u odnosu na prethodne godine, mada su kamatne stope na kredite višestruko veće od evropskih. Ponderisane aktivne kamatne stope banaka premašile su 16% krajem marta, dok kod gotovinskih kredita stanovništvu efektivne kamatne stope dostižu 30%. Istovremeno, identične stope na depozite iznosile su 4,3%, što ilustruje visinu bankarskih marži. Pri tome, dinarski krediti se po pravilu devizno indeksiraju, nasuprot dinarskim depozitima, koji se uglavnom iskazuju nominalno.
Adekvatnost kapitala u odnosu na rizikom ponderisanu aktivu sve banke su održavale iznad minimalnih 12%, prosečno 26%, što je dvostruko iznad proseka ostalih tranzicionih zemalja. Kvalitet aktive bankarskog sektora nije se pogoršao usled kreditne ekspanzije.
Likvidnost banaka bila je izrazito visoka tokom 2005. godine, zbog čega ni jedna banka nije uzimala kredite za održavanje dnevne likvidnosti. Solventnost domaćeg bankarstva dugoročno ugrožava ne usklađenost ročne strukture aktive i pasive sa dospećem dužim od godinu dana.
Valutni rizik bankarskog sektora je ekstremno visok zbog devizne indeksacije većine kredita i dela dinarskih depozita, mada su sve banke krajem 2005. godine iskazivale rizične devizne pozicije ispod zakonske granice od 30% kapitala.
Nakon gubitaka u 2003. godini (1,1 mlrd. din.) i 2004. godini (5 mlrd. din.), bankarski sektor je 2005. godini ostvario neto dobitak pre oporezivanja od 7,3 mlrd. din. (85 mil. evra). Poređenje iskazanog neto dobitka sa akcijskim kapitalom pokazuje ROE indikator profitabilnosti od 5,8%, a prema ukupnoj aktivi ROA pokazatelj je 0,9%. Interesantno je da su 59% ukupne dobiti ostvarile „domaće” banke, što se može objasniti poznavanjem lokalnih prilika i klijenata, uz tržišnu etabliranost, adaptibilnost i nižu opreznost prilikom klasifikovanja aktive. Dugoročno, svim manjim bankama biće ugrožen tržišni opstanak.
Tendencija postepenog ukrupnjavanja banaka se nastavlja. Prema bilansnoj sumi, krajem 2005. godini, tržišno učešće tri najveće banke dostiglo je 35,6%, vodećih pet 50,3% i prvih deset 68,5%. Konkurentnost na domaćem bankarskom tržištu protekle godine, mereno HHI indeksom bilansne sume (668,3), kao i odgovarajućim indeksima kreditnog i depozitnog tržišta, klasifikuje se kao savršena po Fed standardima. Najveću opasnost po domaću konkurenciju predstavlja širenje stranih bankarskih grupa koje imaju subsidijare u Republici Srbiji.
Kombinacija visokih kamatnih marži, relativno niske zaduženosti građana i privrede, rastuće tražnje kredita i minimalne izloženosti finansijskom riziku zemlje, privlačiće i narednih godina strane banke – investitore. Efikasnost njihovog posredovanja i brzina rasta bankarske aktive ograničeni su prevashodno domaćom monetarnom politikom.
Pravni okvir promena u bankarskom sistemu određen je novim Zakonom o bankama, čija su rešenja generalno usklađena sa principima novog Sporazuma o kapitalu Bazel II.
Podzakonska akta moraju posebno odražavati zahteve: zaštite tržišne konkurencije (određivanje nivoa dozvoljene koncentracije na tržištu, utvrđivanje povrede konkurencije), principa opreznog bankarskog poslovanja (pokazatelji adekvatnosti kapitala i kriterijumi njihovog uvećavanja, uslovi i način identifikacije, merenja i procene rizika), transparentnosti vlasničke i upravljačke strukture (prezentacija podataka o akcionarima i članovima uprave), javnosti uslova i cena (javno objavljivanje opštih uslova poslovanja, jedinstven način obračuna i objavljivanja troškova, kamata i naknada bankarskih usluga, pristup podacima klijenta banke) i značajnije uloge kontrolne funkcije (uslovi dobijanja preliminarnog odobrenja za osnivanje banke, izdavanje dozvola za rad, kriterijumi saglasnosti za sticanje kvalifikovanog vlasništva u banci, kontrola boniteta i zakonitosti poslovanja, neposredna kontrola, konsolidovan nadzor bankarskih grupa i holdinga).
Suštinski ciljevi su sigurnost, likvidnost i profitabilnost u uslovima sve izraženije unutrašnje i spoljne konkurencije. Ekspanzivan rast štednje, visoka likvidnost i uspešnost bankarskog poslovanja potvrđuju ostvarene rezultate, ali ostaje problem sektorske konkurentnosti i solventnosti. Zato je smanjivanje velikog raskoraka domaćih i stranih kamatnih stopa na kredite, posebno dugoročnih, jedan od prioritetnih i teško ostvarljivih ciljeva.
Kratkoročne mere najpre obuhvataju blagovremenu izradu pratećih propisa iz domena: zaštite tržišne konkurencije, principa opreznog bankarskog poslovanja, transparentnosti vlasničke i upravljačke strukture, javnosti uslova i cena i efikasnije kontrolne funkcije, neophodnih za efikasnu primenu novog Zakona o bankama (NBS).
Regulisanje dugoročne usklađenosti ročne i valutne strukture aktive i pasive banaka doprinelo bi preventivi rizika likvidnosti i deviznog rizika (NBS). Istovremeno je poželjno korigovanje monetarne regulacije u cilju snižavanja visokih troškova bankarskog posredovanje (NBS). Tretman kredita u monetarnoj politici takođe je racionalno korigovati prema osnovnim namenama i korisnicima, odnosno inflatornim i razvojnim učincima (NBS).
Imperativ je stimulisanje domaće štednje i destimulisanje inostranog zaduživanja modifikacijama politike obaveznih rezervi, naročito diferencijacijom stopa obavezne rezerve prema garancijskim implikacijama i ročnosti izvora (NBS). Povećanje maksimalnog iznosa osiguranog depozita na 5.000 evra dodatno bi podstaklo štednju (Agencija za osiguranje depozita).
Kompletiranje sistema ranog upozoravanja na identifikovane rizike u bankarskom sektoru ima poseban značaj za stabilnost finansijskog sistema (NBS).
Srednjoročne mere – Razvoj monitoringa i kontrole strukturnih promena (koncentracije) i drugih metoda zaštite konkurencije u bankarskom sektoru ima izuzetan dugoročan značaj. Blagovremeno usklađivanje domaćih i evropskih normativnih i regulatornih uslova bankarskog poslovanja presudan je faktor tržišne ravnopravnosti banaka (NBS).
Poboljšavanje kreditnog rejtinga zemlje i kreiranje uslova za postepenu konvergenciju domaćih i evropskih bankarskih kamatnih stopa na kredite do kraja 2012. godine od suštinske je važnosti za približavanje EU (NBS).
Integrisanje kontrole bankarskog sektora u sistem konsolidovanog nadzora celokupnog finansijskog sistema predstavlja usklađivanje sa evropskim standardima i praksom (NBS).
8.3.2. Finansijska tržišta
Najuočljivija karakteristika domaćeg tržišta kapitala je drastično smanjivanje nominalnog prometa u periodu 2002-2004. godina – preko 2,5 puta. Istovremeno je redukovana struktura tržišnog materijala (akcije 81% i obveznice 19% u 2005. godini). Treća i najvažnija tržišna karakteristika je usmerenost na preuzimanje privatizovanih kvazi javnih privrednih društava i banaka. Izostanak inicijalnih javnih ponuda u procesu otvaranja akcionarskih društava (primarno tržište) potvrđuje nezainteresovanost malobrojnih potencijalnih emitenata, odnosno tržišnu disfunkcionalnost. Takođe, na Berzi se ne kotiraju akcije ni jedne ovdašnje korporacije ili banke u stranom vlasništvu, izuzev neizbežnih transakcija preuzimanja. Većina kompanija koje su strani investitori kupili kao akcionarska društva transformisana je u društva sa ograničenom odgovornošću, čime se izbegavaju složene upravljačke procedure, nadzorna tela i druge zakonske obaveze, izvedene iz evropskih normi.
Ukupna tržišna kapitalizacija Beogradske berze na kraju 2005. godine iznosila je 570 mlrd. dinara, odnosno 6,7 mlrd. evra (68,7% akcije i 31,3% obveznice). Standardni proračun tržišne kapitalizacije, kao i kompozitni indeksi akcija, nepouzdani su u postojećim uslovima niske likvidnosti, odnosno nesrazmere kapitalizacije i prometa.
Akcije ukupno 956 društava listirane su na Berzi. Kompanijske akcije potiču isključivo iz privatizacije, tako da će vremenom opadati broj berzanski aktivnih akcionarskih društava. Većinski akcionari bez izuzetka teže preuzimanju najvećeg broja akcija i promeni statusa u društvo sa ograničenom odgovornošću.
Participacija stranih investitora u ukupnom berzanskom prometu hartija iznosila je 43,9%, prometu akcija 50,8% i prometu obveznica 13,5% (period II 2005-I 2006. godine).
Vanberzanska trgovina hartijama od vrednosti istovremeno je ubrzano rasla, nadmašivši u 2005. godini 575 mlrd. dinara (6,82 mlrd evro), što je 92,2% ukupnog domaćeg prometa. Akcije su činile 9,7% vanberzanskog trgovanja (javno preuzimanje), a dugovne hartije dominantnih 90,3%.
Hipotekarne hartije od vrednosti nisu emitovane zbog nedefinisanosti regulative, tako da je ovaj segment berzanskog trgovanja još uvek bez odgovarajućeg tržišnog materijala.
Domaće tržište ima većinu obeležja postprivatizacionih tržišta kapitala u nastajanju – veoma slabu efikasnost, informacionu asimetriju, nedovoljnu zaštitu investitora i manjinskih akcionara, sistemsku rizičnost i nisku likvidnost. Troškovi posredovanja u takvim okolnostima neizbežno su visoki.
Usvajanjem paketa zakona iz oblasti regulacije finansijskog tržišta (Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, Zakona o preuzimanju akcionarskih društava i Zakona o investicionim fondovima), stvoren je adekvatan normativni okvir koji će doprineti rešavanju niza fundamentalnih problema: regulisanje inicijalnih javnih ponuda, tretman javnih društava, preuzimanje, zaštitu manjinskih akcionara, povezana lica, konverziju duga u kapital, pravo preče kupovine, homogenizaciju i druge.
Tržište novca čini međubankarsko tržište kratkoročnih pozajmica i jednodnevnih pozajmica. Obim jednodnevnih pozajmica kretao se u intervalu od 0,9 do 1,14 mlrd. dinara. NBS je glavni akter tržišta novca, pored komercijalnih banaka. Obaveze NBS po osnovu repo operacija iznosile su 16,9 mlrd. dinara krajem decembra 2005. godine.
Devizno tržište je dominantno domaće finansijsko tržište po obimu prometa – 24,4 milijarde USD. Istovremeno, valutno tržište najbrže raste – 25% u 2005. godini.
Menjački poslovi preko NBS dostigli su 4,84 mlrd. USD, pri čemu je evidentiran neto otkup od 2,29 mlrd. USD. Realizovan suvišak tražnje domaće valute u efektivi pokazuje da je dinar najpropulzivniji domaći izvozni proizvod sa maksimalnom profitabilnošću, mereno emisionom maržom. Neto otkup iz menjačkog posla predstavlja najobilniji priliv deviznim rezervama.
Suštinski cilj i svrha finansijskog tržišta – finansiranje realnog sektora – ostvarivaće se zavisno od efikasnosti uključivanja finansijskog sistema u evropske integracione procese. Sigurnost je ključna reč za budućnost celokupnog domaćeg finansijskog tržišta. Adekvatan pravni okvir preduslov je sigurnosti prihvatljive za sve tržišne aktere, uključujući strane portfolio investitore sa izraženijom averzijom prema riziku.
Srednjoročne mere:
-Unapređivanje eksterne konkurentnosti domaćeg finansijskog tržišta u uslovima liberalizacije i uvođenja u trgovanje hartija stranih emitenata (Komisija za hartije od vrednosti, MF, Centralni registar, Beogradska berza);
-Postepeno smanjivanje tržišne dominacije banaka u domaćem finansijskom sistemu i približavanje evropskim standardima koncentracije i zaštite konkurencije na celokupnom finansijskom tržištu (NBS, Komisija za hartije od vrednosti);
-Ciljno svođenje kamatnih stopa na dugoročne dugovne hartije najsigurnijih emitenata u granice određene mastrihtskim kriterijumima konvergencije (NBS, MF);
-Uključivanje regulative tržišta hartija od vrednosti u integrisani nadzor i kontrolu finansijskog sistema na konsolidovanoj osnovi (Komisija za hartije od vrednosti, NBS).
8.3.3. Osiguranje
Delatnost osiguranja je nerazvijena u odnosu na većinu evropskih zemalja, posebno osiguranje života. Osiguranje je marginalno zastupljeno i u okviru domaćeg finansijskog sektora – ispod 7%, a ukupne premije učestvuju u BDP-u sa približno 2% (2005. godini). Premija po glavi stanovnika (tzv. gustina osiguranja) na kraju 2005. godine dostigla je 50 evra, približno evropskom minimumu.
Ukupna premija u 2005. godini je oko 418 miliona evra, što je skroman učinak i za zemlje u tranziciji. Približno 50% realizovano je u opštem neživotnom osiguranju, preko 40% u osiguranju motornih vozila i iznad 7% u životnom osigaranju.
Restrukturisanje sektora osiguranja započeto je juna 2004. godine, implementacijom novih zakonskih ovlašćenja NBS u ovoj delatnosti (funkcije nadzora, normativnog regulisanja poslovanja, izdavanja dozvola za obavljanje poslova i drugih vidova supervizije).
Zakonskom regulativom izvršeno je razdvajanje delatnosti životnog i neživotnog osiguranja, kao i striktno odvajanje osiguranja od reosiguranja. Značajno je povećan i novčani kapitalni cenzus po vrstama osiguranja i omogućen slobodan ulazak stranih investitora.
Od juna 2004. godine broj društava za osiguranje smanjen je sa 38 na 16, dok je broj reosiguravajućih društava ostao isti (2). Tržištem osiguranja dominiraju dva osiguravajuća društva u većinskom društvenom vlasništvu sa preko 74% ukupne premije. Odlaganje privatizacije ova dva osiguravača blokira razvoj celog sektora. Ostala društva su u privatnom vlasništvu, a četiri u pretežnom ili potpunom posedu stranih akcionara. Ukupna bilansna suma osiguravajućih društava krajem 2005. godine iznosila je 46 milijardi dinara (560 miliona evra). Prema vrednosti HHI indeksa tržište osiguranja je monopolsko.
Najizrazitiji problemi, preneti iz prethodnog perioda, jesu nezakonito poslovanje, neizgrađenost korporativnog upravljanja, nerazvijenost interne revizije, netransparentnost poslovnih procesa, nezadovoljavajući nivo aktuarskih poslova i neadekvatnost revizije.
Najvažniji cilj je kreiranje i održavanje sigurnog i stabilnog sektora osiguranja i obezbeđenje poverenja javnosti, radi zaštite osiguranika i trećih lica, što podrazumeva harmonizaciju sistemskih uslova razvoja savremenog osiguranja prema međunarodnim standardima i ekonomskim performansama domaćih osiguravača.
Imperativ razvoja domaćeg osiguranja je rehabilitacija, reorganizacija i konsolidacija osiguravajućih društava, zbog čega je neophodna njihova privatizacija i specijalizacija za životna i neživotna osiguranja.
Kratkoročne mere – Prioritet je privatizacija dominantnih osiguravača u društvenom vlasništvu i poboljšavanje nasleđene duopolske tržišne strukture (NBS).
Kompletiranje neposredne zakonske regulative prioritetno iziskuje usvajanje Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju (Ministarstvo finansija). Neophodna je i potpuna implementacija novih zakonskih akata: Zakona o osiguranju, Zakona o dopuni Zakona o NBS, Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje i drugih relevantnih zakonskih akata. Takođe je neophodno kompletiranje podzakonske regulative dobrovoljnog penzijskog osiguranja i zdravstvenog osiguranja (NBS).
Potrebno je regulisati internu reviziju osiguravajućih društava, diversifikaciju rizika i sisteme internih kontrola i obezbediti kontinuiranu primenu odluka o organizacionoj, kadrovskoj i tehničkoj osposobljenosti osiguravajućih društava, sticanju zvanja ovlašćenog aktuara i drugih relevantnih podzakonskih akata (NBS).
Posebnu važnost za sticanje poverenja i razvoj domaćeg osiguranja ima sprovođenje Odluke o načinu zaštite prava i interesa osiguranika, korisnika osiguranja i trećih lica (NBS – Sektor za poslove nadzora nad obavljanjem delatnosti osiguranja – Odeljenje zaštite potrošača).
Transparentnost poslovanja, posebno redovno objavljivanje finansijskog stanja i drugih relevantnih podataka o osiguravajućim društvima, pospešilo bi tržišnu konkurenciju i olakšalo izbor osiguranicima (NBS – Sektor za poslove nadzora nad obavljanjem delatnosti osiguranja).
Stimulativne mere fiskalne politike u domenu oporezivanja prihoda građana mogu ubrzati razvoj životnog osiguranja, posebno osnovnog i dopunskog osiguranja života i dobrovoljnog penzijskog osiguranja (MF).
Uspešnost supervizije osiguravača primarno će određivati adekvatnost strategije razvoja ove funkcije i efikasnost sistema ranog upozoravanja (NBS – Sektor za poslove nadzora nad obavljanjem delatnosti osiguranja).
Srednjeročne mere – Osnovni srednjoročni zadaci mogu se grupisati u tri segmenta:
-Jačanje poverenja i svestrano stimulisanje ubrzanog porasta postojećeg niskog nivoa osiguranja (NBS);
-Stvaranje podsticajnih uslova za korigovanje asortimanske strukture u korist životnog osiguranja (NBS);
-Postepeno integrisanje nadzora osiguranja u jedinstvenu instituciju za superviziju nebankarskog finansijskog sektora, a zatim i finansijskog sektora u celini (NBS).
8.3.4. Lizing i fondovi
Finansijski lizing i fondovi predstavljaju nove segmente finansijskog sistema Republike Srbije. Zakon o finansijskom lizingu donet je krajem 2003. godine, dok se Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima primenjuje od početka aprila 2006. godine.
Progresivan rast lizing poslova nastavljen je u 2005. godini. Ukupna vrednost finansiranja iznosila je oko 400 miliona evra ili 21% više nego prethodne godine. Finansijskim lizingom bavi se 12 lizing kompanija, 10 u stranom i 2 u domaćem vlasništvu. Većina ovih kompanija je u pretežnom vlasništvu stranih banaka sa subsidijarima u Republici Srbiji. Takođe je otpočeo i lizing nekretnina, još uvek skromnog obima. Registar ugovora o lizingu oficijelno je startovao početkom 2005. godine, mada su evidencije vođene i prethodnih godina.
Počev od polovine 2005. godine nadzor lizing kompanija preuzela je NBS, koja istovremeno izdaje dozvole za rad, proverava menadžment, propisuje minimalne uslove ugovora, određuje obaveznu rezervu, utvrđuje maksimum zaduženosti i donosi druga relevantna podzakonska akta. Restriktivne mere NBS donekle su usporile rast lizing poslova.
Početni rezultati prvih dobrovoljnih penzijskih fondova biće poznati po isteku 2006. godine. Nadzor nad poslovanjem dobrovoljnih penzijskih fondova i društava za njihovo upravljanje vrši NBS, koja vodi i odgovarajući registar. Usvojen Zakon o investicionim fondovima ubrzaće osnivanje domaćih investicionih fondova.
Osnovni ciljevi su održiv razvoj efikasnog lizing finansiranja i podsticanje konkurencije nebankarskih finansijskih posrednika. Cilj razvoja fondova je podsticanje konkurencije na tržištu kapitala, posebno stimulisanje malih ulagača.
Kratkoročne mere – Zakonom o finansijskom lizingu i podzakonskim aktima dodatno regulisati lizing nekretnina (NBS). Monetarnom politikom preporučljivo je stimulisati finansijski lizing mašina, opreme i privrednih vozila (NBS). Proširivanje nadležnosti Kreditnog biroa na sektor lizinga i objedinjavanje evidencija o personalnoj zaduženosti (NBS, Kreditni biro).
Definisati zatvorene fondove u okviru Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima (NBS). Promovisati fondove u funkciji mobilizacije tezaurisane štednje i edukovati male ulagače o ličnim koristima i motivima (NBS).
Srednjeročne mere:
-Stvaranje podsticajnih uslova efikasnog upravljanja i brzog razvoja svih vrsta dobrovoljnih fondova (NBS);
-Konsolidacija segmentiranog nadzora lizinga i fondova u okviru buduće integralne kontrole finansijskog sistema (NBS).
8.3.5. Regulativa i nadzor nad finansijskim sektorom Republike Srbije
NBS je i monetarna i nadzorna vlast. Banke se nadziru kombinacijom off i on-site kontrola. Iako, po slovu zakona, NBS ima punu autonomiju u nadzoru banaka, u praksi ta autonomija je ograničena u slučaju državnih banaka, koje su uglavnom u nadležnosti Agencije za osiguranje depozita. NBS generiše prihode iz svojih operacija i to je čini finansijski nezavisnom od državnog budžeta.
Značajan napredak u unapređenju supervizije nad bankarskim sektorom bilo je donošenje novog Zakona o bankama novembra 2005. godine. Druga faza Plana razvoja supervizije bila je usvojena oktobra 2005. godine sa vremenski jasno definisanim korektivnim akcionim planom koji bi trebalo da tretira preostale probleme. Najvažniji sledeći koraci su: usvajanje ojačane nadzorne operativne politike; usvajanje standardizovanog formata izveštaja ispitivanja; i usvajanje standardizovanog CAMEL (Capital Asset Management Earnings and Liquidity) sistema.
Najveći nedostatak u regulatornom definisanju nadležnosti NBS je nemogućnost vršenja nadzora nad bankama na konsolidovanoj osnovi da bi se sprečilo da banke koriste svoje ćerke kompanije (osiguravajuće i lizing kuće i brokersko-dilerska društva) da zaobiđu regulatorna ograničenja. Dakle, iako je Zakon o bankama uveo neke osnovne principe konsolidovane supervizije, NBS još uvek nema puno generalno ovlašćenje da zahteva i dobije informacije o bankarskoj grupaciji kao celini i da preuzme rane korektivne mere u odnosu na celu bankarsku grupaciju.
Jedan od glavnih aspekata institucionalne nezavisnosti centralne banke je stabilnost položaja guvernera. Postoji duboka nesaglasnost između deklarisane (normirane) personalne nezavisnosti i faktičke nezavisnosti NBS. Poreklo problema nezavisnosti guvernera leži u proceduri njegovog izbora i izbora članova Saveta NBS. Taj proces je linearan, predvidiv i potpuno politički kontrolisan.
Što se tiče odnosa nadzora od strane regulatora i sudstva i odgovornosti NBS u vršenju nadzora, NBS ima problema jer je oduzimanje dozvola bankama podložno reviziji i od strane Trgovinskog suda i od strane Vrhovnog suda. Veliki problem za nadzor nad bankama predstavljaju loša računovodstvena i revizorska praksa i nedostatak kadrova u toj profesiji (makro preduslov efektivnog nadzora).
Zakon o osiguranju iz maja 2004. godine je premestio nadzor nad osiguranjem iz MF u posebno odeljenje NBS. Stručnjaci MMF-a su, analizirajući rad novog odeljenja NBS, kao glavne ograničavajuće faktore za unapređenje nadzora identifikovali slabe kapacitete u oblasti aktuarstva i off – site inspekcije.
Što se tiče tržišta kapitala, Komisija za hartije od vrednosti (Komisija) je prva i često (faktički) poslednja linija odbrane prava investitora. Ona je važna determinanta investicione klime i ključna je za kredibilitet čitavog finansijskog tržišta. Komisija treba da ima dovoljno znanja za obavljanje regulatorne funkcije i dovoljno autoriteta i podrške, da vrši efektivan nadzor, i posluje na transparentan i odgovoran način.
Uobičajene sankcije koje Komisija izriče i primenjuje (delisting ili suspenzija trgovanja hartijama emitenta), po pravilu pogađaju više imaoce hartija nego samog emitenta. Novim Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih istrumenata, proširena je lepeza mera i sankcija koje Komisija može preduzimati u postupku nadzora.
Komisija za hartije od vrednosti za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti odgovara Narodnoj skupštini Republike Srbije Neke od učesnika na tržištu hartija od vrednosti, konkretno banke, osiguravajuća društva i penzione fondove, reguliše i nadzire NBS. Faktički nadzor nad investicionim (od strane Komisije po novom zakonu) i penzionim fondovima (od strane NBS) još nije faktički ni počeo. S druge strane, nadzor nad lizing delatnostima (NBS) je započet, ali ga, zbog kratkog vremenskog perioda, nije moguće detaljnije analizirati i ocenjivati.
Unifikacija i efikasnost nadzora: prednosti i nedostatci
Problem povećanja efikasnosti regulative i nadzora se poslednjih godina, ne samo kod nas nego u uporedivim situacijama, fokusira oko pitanja njegove unifikacije. Iako je ovo rešenje relativno retko danas u svetu, ideja unifikacije konsoliduje se kao ozbiljna pre svega zbog „bankocetričnosti” nacionalnog finansijskog sistema i niske efikasnosti nadzora nad nebankarskim finansijskim delatnostima.
Glavni argumenti za jedinstvenu superviziju su sledeći: nastanak i brzi rast finansijskih konglomerata, kompetetivna neutralnost, regulatorna fleksibilnost i efikasnost, razvoj personala i odgovornost regulatora.
Glavni argumenti protiv unifikacije nadzora su: teškoće njegovog uspostavljanja, nepredvidljivost i izazovi upravljanja reformom nadzornog tela; kontradiktorna iskustva zemalja koje su se opredelile za ovaj pristup; nejasni ciljevi regulatornog tela, disekonomija obima, ograničenost sinergija i moralni hazard.
Bitno pitanje institucionalizacije jeste da li unificirani nadzor smestiti u centralnu banku ili van nje. Razlozi protiv odvajanja nadzora nad bankarskim sektorom i monetarne politike su sledeći. Glavni razlog je da su banke zapravo kanali kroz koje se promene kratkoročnih kamatnih stopa prenose na čitavu privredu. Centralna banka mora da brine o njihovom finansijskom zdravlju jer je to preduslov za efektivno vođenje monetarne politike. Ostali argumenti protiv bi bili: informaciona sinergija, potreba centralne banke da oceni likvidnost i kreditni rizik učesnika u platnom prometu, kao i svojih potencijalnih dužnika (lender of last resort). Uz to, u mnogim zemljama u tranziciji, centralne banke su jedine institucije čija je nezavisnost garantovana ustavom što sprečava politizaciju bankarske regulative.
Sa druge strane postoje i jaki razlozi koji nalažu da se centralna banka bavi samo monetarnom politikom, a ne i nadzorom nad bankama (i nebankarskim sektorom). Prvi iz ove grupe argumenta je argument moralnog hazarda – centralna banka može da upadne u zamku vođenja fleksibilnije monetarne politike da bi sprečila zatvaranje banaka za čiji je nadzor odgovorna. Drugo, postoji rizik da propast pojedinačnih banaka (ili drugih finansijskih institucija) može baciti senku sumnje i na centralnu banku u slučaju da je ona odgovorna za nadzor.
Alternativa tradicionalnom rešenju jeste lociranje jedinstvene supervizije unutar centralne banke ili kombinovanje celokupne supervizije pod okriljem i u snažnoj vezi sa centralnom bankom. Kod nas je korak u tom smeru već učinjen kada je nadzor nad osiguranjem, lizingom i penzionim fondovima smešten u NBS. Ovo rešenje se čini vrlo atraktivnim naročito u nekim situacijama: prvo, kada je finansijski sektor zemlje, a naročito nebankarski finansijski sektor relativno mali (što jeste slučaj u Republici Srbiji); drugo, kad unutar finansijskog sektora dominira bankarstvo, a u drugim sferama finansijskog sektora dominiraju grupe sa bankama na čelu (ovo je vidljivi trend kod nas); treće, kada centralna banka ima kopmetitivnu prednost u zapošljavanju kvalitetnog kadra (i ovo je slučaj u Republici Srbiji); i četvrto, kada centralna banka ima tradiciju i jake garancije svoje nezavisnosti (i ovaj uslov je ispunjen).
Preporuke i mere
Prethodna analiza pokazuje da argumenti za unifikaciju u Republici Srbiji preovlađuju. U periodu na koji se odnosi Nacionalna strategija, treba da dominira javno izvršenje. Ovo je posebno važno na finansijskim tržištima, a biće uskoro vrlo bitno u delatnostima investicionih i penzijskih fondova. Efikasnost zaštite investititora je u datim okolnostima visoko zavisna od efikasnosti izvršenja zakona.
Lokacija jedinstvene supervizije jeste, optimalno unutar centralne banke. Ključni argument protiv jeste argument moralnog hazarda. On ima ograničeno značenje budući da će NBS izgubiti monetrani suverenitet ulaskom Republike Srbije u EMU. Alternativa: novi regulator bi bila institucija izvan NBS i Komisije. Ključni problem ovog izbora jeste: kako efikasno i u kratkom roku formirati novu instituciju. Serija problema i dosadašnje iskustvo čine ovu alternativu inferiornom.
Izvesno je da, u ovom trenutku, neophodni preduslovi za formiranje snažnog i potpuno nezavisnog regulatora nisu ispunjeni. Osnovni problem su konflikti unutar institucionalne strukture i konkurencija u političkoj suprastrukturi, koja faktički omogućava političkim strankama da ostvare kontrolu nad formalno nezavisnim institucijama. Rizik ove vrste može snažno ugroziti i novu instituciju jedinstvenog regulatora.
U datoj situaciji je korisno i neophodno ispitati ostale institucionalne aranžmane koji bi bili mogući, makar kao prelazno rešenja.
Prva solucija iz ove grupe jeste formiranje koordinacije između sadašnjih regulatora. Ovo je najkonzervativnija i najmanje poželjna opcija. To bi, faktički, bio status quo jer se zadržava postojeća regulatorna struktura.
Druga opcija je tehničko, prostorno i organizaciono povezivanje sadašnjih regulatornih tela uz (ili bez) postojanja koordinacionog odbora. Ova solucija vodi postizanju ekonomije obima bez unifikacije na taj način što opstaju odvojene agencije, ali se one fizički smeštaju u istu zgradu da bi delile infrastrukturu i ostale administrativne i back-office usluge. Ovaj aranžman je dobar samo za zemlje sa malim finansijskim sektorom u kome finansijski konglomerati nisu od velikog značaja.
Treća opcija jeste varijanta druge opcije. Prostorno i organizaciono povezivanje je unapređeno subordinacijom svih dosadašnjih regulatornih tela centralnoj banci.
8.4. Osnovne politike za efikasnu integraciju u jedinstveno EU tržište
Jedna od temeljnih karakteristika EU, odnosno njenog unutrašnjeg tržišta je pravilo „četiri slobode”- sloboda kretanja roba, usluga, kapitala i ljudi. Celokupan proces približavanja zemlje kandidata EU se temelji na prihvatanju ovog pravila. Proces približavanja Republike Srbije će biti institucionalizovan u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Republike Srbije i EU koji bi trebao biti dogovoren u 2007. godini. Tim ugovorom Republika Srbija će prihvatiti obavezu o postupnom prilagođavanju svoje ekonomije principu „četiri slobode”.
U okviru ovog dela prikazano je trenutno stanje Republike Srbije u ispunjavanju nekih od ključnih pravila na kojima se temelji unutrašnje tržište EU, kao i mere koje će država preduzeti kako bi se u narednom srednjoročnom periodu još više približila njihovom potpunom ispunjavanju. Radi se o pravilima u sledećim oblastima: politika konkurencije, državne pomoći, javnih nabavki i zaštite potrošača.
8.4.1. Politika konkurencije
Stanje i problemi. Za zemlje u tranziciji, u koje spada i Republika Srbija, politika konkurencije važna je iz najmanje dva razloga. Prvo, formulisanje odgovarajuće politike konkurencije i izgradnja delotvornih institucija za njeno sprovođenje, predstavlja preduslov za uspostavljanje efikasnog tržišnog mehanizma koji će doprineti uvećanju ekonomske efikasnosti i društvenog blagostanja. Sa druge strane, to je i obaveza koju nameće EU, koju zemlje u tranziciji treba da ispune kako bi mogle da pristupe EU. U prilog tome svedoči i činjenica da su u okviru sporazuma koje je EU sklapala sa zemljama kandidatima za članstvo bili uneti i kompatibilni zakoni i politika konkurencije na nacionalnom nivou. U nekoliko poslednjih izveštaja koje je EU objavila o u pogledu napretka SCG u procesu stabilizacije i pridruživanja upućene su otvorene kritike na račun neefikasne politike konkurencije.
Novi Zakon o zaštiti konkurencije je stupio na snagu krajem septembra 2005. godine. U značajnoj meri je usklađen sa standardima EU i pokriva tri ključne oblasti koje mogu da prouzrokuju negativne efekte na konkurentsku tržišnu strukturu:
-sporazumi kojima se bitno sprečava, ograničava ili narušava konkurencija;
-zloupotreba dominantnog položaja na tržištu;
-regulisanje koncentracija.
U institucionalnom delu sprovođenja politike konkurencije, na osnovu Zakona o zaštiti konkurencije, osnovana je Komisija za zaštitu konkurencije.
Republika Srbija je relativno malo tržište i kapaciteti određenog broja preduzeća mogu da podmire čitavo tržište. Međutim, u nekim drugim granama, kao npr. u trgovini u kojoj postoje svi preduslovi za razvoj konkurencije, postoje značajne ulazne barijere koje onemogućavaju konkurenciju. Stoga je primena politike konkurencije od velikog značaja. Međutim, potreba za kreiranjem i uspostavljanjem efikasne politike konkurencije je dugi niz godina zanemarivana, a svi pozitivni efekti njene primene su olako shvatani. Stoga je potrebno preduzeti niz aktivnosti kako bi Republika Srbija dobila, sa jedne strane efikasnu politiku konkurencije harmonizovanu sa regulativom EU.
Politika i mere. Pošto se gotovo sve mere odnose na izmene i dopune Zakona o zaštiti konkurencije predložene mere treba realizovati u kratkoročnom periodu:
-jačanje institucionalne strukture za sprovođenje politike konkurencije – Kritičan faktor uspešnosti nove antimonopolske institucije predstavljaju upravo kadrovi, pa je zbog toga od velikog značaja da oni budu adekvatno finansijski stimulisani, u cilju sprečavanja potencijalne zloupotrebe i pojave korupcije;
-zaokruživanje zakonskog okvira za sprovođenje politike -U cilju efikasne zaštite konkurencije potrebno je usvojiti još niz podzakonskih akata, kojima bi se detaljnije regulisali principi i procedure za npr. procenu efekata integracija na ekonomsku efikasnost i ekonomsko blagostanje; za izuzeće od zabrane određenih sporazuma po vrstama itd. Takođe, nužno je detaljnije regulisati pitanje tretmana državnih, odnosno prirodnih monopola, jer je sa par opštih odredbi sadržanih u Zakonu o zaštiti konkurencije nemoguće postići cilj demonopolizacije javnog sektora na kom EU u domenu zaštite konkurencije insistira. S toga je neophodno identifikovati javne usluge za koje postoji opšti interes i na koje se neće dosledno primenjivati pravila konkurencije, ali ipak zahtevaju sprovođenje određene mere ekonomske regulacije kako bi se sprečila zloupotreba dominantnog položaja ovih monopolista. Na sva ostala javna preduzeća (monopole komercijalnog karaktera) potrebno je nakon određenog tranzicionog perioda u potpunosti primeniti regulativu o zaštiti konkurencije;
-korigovanja iznosa kod kojih nastaje obaveza notifikacije integracije – Ekonomska logika navodi na zaključak da integracije većeg obima imaju i veću mogućnost narušavanja konkurentnog ambijenta. Zbog toga je pragove notifikacije potrebno postaviti na dovoljno visok nivo kako se ne bi neopravdano povećali troškovi poslovanja onim preduzećima čija namera integracije nema uticaja na narušavanje konkurencije, a da sa druge strane antimonopolski organ bude na većem raspolaganju za kontrolu onih integracionih aktivnosti koje ozbiljnije prete da naruše, ograniče ili spreče zdravu konkurenciju. Tome u prilog govori i tendencija korigovanja na više pragova notifikacije koja karakteriše članice EU, ali i zemlje-kandidate. Pored podizanja trenutno propisanih pragova, neophodno je primeniti princip kumulativnog umesto alternativnog uvažavanja kriterijuma za notifikaciju, što znači da za obavezu prijavljivanja koncentracije oba postavljena kriterijuma treba istovremeno da budu ispunjena;
-poštovanja načela prećutne saglasnosti – U pogledu propisanih rokova postupanja Komisije potrebno je insistirati na njihovom doslednom poštovanju. To je posebno bitno u domenu sprovođenja odredbi kontrole koncentracije, obzirom da Zakon nalaže da se do donošenja rešenja na podneti zahtev za odobravanje koncentracije (za šta je na raspolaganju period od 4 meseca), integracioni procesi moraju obustaviti. Potrebno dopuniti Zakon u pravcu unošenja odredbi koje bi Komisiji omogućile produžetak istražnog postupka o efektima koncentracije, ali najviše za dodatna 2 meseca. Ukoliko se propisani rokovi delovanja Komisije prekorače, treba uvažiti princip prećutne saglasnosti;
-efikasnog sudskog rešavanja sporova iz oblasti zaštite konkurencije – Potrebno je izvršiti preusmeravanje nadležnosti za izricanje sankcija i postupanje u drugostepenom postupku sa prekršajnih (što je sadašnje zakonsko rešenje) na trgovinske sudove. U ovom domenu institucionalna struktura već postoji, ali ju je potrebno unaprediti u pravcu podizanja kapaciteta adekvatnom obukom sudija u pogledu osnova antimonopolske politike, s obzirom na njihovo izuzetno skromno iskustvo u ovoj oblasti.
8.4.2. Državna pomoć
Stanje problemi. Formulisanje politike državne pomoći i njeno efikasno sprovođenje predstavlja značajan instrument ekonomske politike i istovremeno jedan od preduslova za pristupanje EU i Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO). Državna pomoć je na međunarodnom nivou regulisana od strane STO Sporazumom o subvencijama i kompenzatorskim merama, a na nivou EU Ugovorom o osnivanju Evropske zajednice, kao i velikim brojem sekundarnih propisa.
Sistem kontrole državne pomoći u EU, međutim, ne podrazumeva punu zabranu državne pomoći, već je kreiran na takav način da, iako se bazira na principu da je svaka državna pomoć koja utiče na konkurenciju zabranjena, dozvoljava odobravanje pomoći u posebnim slučajevima (socijalni karakter, javne institucije koje nemaju tretman privrednih subjekata, katastrofe i sl). U svim ostalim slučajevima Evropska komisija odobrava pružanje državne pomoći prema usvojenim direktivama, okvirima i smernicama u sledeće dozvoljene oblasti: podsticanje regionalnog razvoja, restrukturiranje preduzeća, istraživanje i razvoj, zaštita životne sredine, pomoć malim i srednjim preduzećima i pomoć osetljivim sektorima.
Republika Srbija će kao manje razvijena zemlja moći i da u narednom periodu zadrži određeni obim državne pomoći, ali je od izuzetnog značaja da se kreatori ekonomske politike opredele za nužne oblike državne pomoći, pošto stihijsko odobravanje državne pomoći neće moći biti moguće.
Imajući u vidu zahteve EU, u sastavu Ministarstva finansija je u avgustu 2005. godine osnovana Uprava za trezor u čijoj su nadležnosti, između ostalog i poslovi evidentiranja i praćenja državne pomoći. Do sada je sačinjen Izveštaj o popisu vrsta i obima državne pomoći u Republici Srbiji za 2003. godinu i 2004. godinu. U toku je prikupljanje podataka o dodeljenoj državnoj pomoći u 2005. godini. Iz Izveštaja se vidi da je iznos odobrene državne pomoći u 2004. godini veći za 10,3% u odnosu na prethodnu godinu, što je suprotno sa zahtevima EU. I pored činjenice da u popis državne pomoći nisu uključene subvencije za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, jer se one po regulativi EU posebno prate, učešće državne pomoći u BDP Republike Srbije je visoko. Sa učešćem od 4,4% u BDP, odnosno 4,1% u 2004. godini, Republika Srbija je daleko iznad proseka EU-15 koji iznosi 0,57%, ali i Mađarske kao zemlje koja na nivou EU ima najveći procenat učešća državne pomoći u BDP od 1,7% (prosek za deset novoprimljenih članica je 1,09%).
Projektna grupa, koju čine predstavnici Ministarstva finansija i Kancelarije za pridruživanje EU, pripremila je radni materijal Zakona o državnoj pomoći. Smisao samog zakona je da sistem državne pomoći učini transparentnim i preglednim i da se obezbedi puna kontrola nad dodelom i korišćenjem državne pomoći. U tom kontekstu potrebno je i formiranje Komisije za kontrolu državne pomoći, koja će vršiti kontrolu korišćenja i efekata državne pomoći, reagovati na svaki nedozvoljeni vid i odobravati one oblike pomoći koji su u skladu sa Zakonom, odnosno, standardima EU, kao i pripremati godišnje izveštaje o ukupno dodeljenoj državnoj pomoći.
Politika i mere. Struktura državne pomoći u Republici Srbiji je nepovoljna budući da je najveće učešće sektorske državne pomoći, dok je učešće horizontalne državne pomoći još uvek simbolično.
U skladu sa ovom strukturom, Republika Srbija bi u narednom periodu trebalo da veći deo državne pomoći usmerava u vidu horizontalne pomoći namenjene za:
-pomoć za regionalni razvoj u skladu sa Zakonom o podsticanju ravnomernog regionalnog razvoja, odnosno kriterijumima za razvrstavanje regiona prema stepenu razvijenosti;
-doškolovanje i prekvalifikaciju radnika koji izlaze iz industrija koje se zatvaraju, kao i razvoj programa doškolovanja mladih nezaposlenih radnika i programa rešavanja problema dugoročne nezaposlenosti. Posebno važan aspekt ovih programa trebalo bi da bude sticanje menadžerskih, marketinških i preduzetničkih sposobnosti:
-stvaranje novih oblika podrške istraživanjima i razvoju, podsticanje rasprostiranja tehnoloških dostignuća, jačanje naučne i stručne međunarodne saradnje.
U pogledu vremenskog okvira za sprovođenje zakonodavne i institucionalne osnove, od strane Evropske komisije predloženi su rokovi, koji teku od dana stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju:
-godinu dana za formiranje Komisije za kontrolu državne pomoći, a time i donošenje Zakona o kontroli državne pomoći, kojim se predviđa formiranje ovog tela;
-okvirno 4 godine za usklađivanje postojeće državne pomoći po nameni i iznosu sa kriterijumima EU;
-5 godina za status Republike Srbije kao Regiona „A”, što ima posebne pogodnosti u regulativi EU, u smislu dodeljivanja raznih vidova državne pomoći;
-4 godine za izradu mape regiona na teritoriji Republike Srbije, u skladu sa evropskom statističkom nomenklaturom teritorijalnih jedinica (NUTS II).
8.4.3. Javne nabavke
Stanje i problemi. Oblast javnih nabavki po prvi put je zakonski regulisana u Republici Srbiji donošenjem Zakona o javnim nabavkama 2002. godine. Ovim zakonom stvoreni su preduslovi za efikasnu upotrebu javnih sredstava, kao i za podsticanje konkurentnosti i ravnopravnosti ponuđača u postupcima javnih nabavki. Zakonom o javnim nabavkama formirani su Uprava za javne nabavke, kao organ zadužen za obavljanje stručnih poslova i vršenje nadzora u postupcima javnih nabavki i Komisija za zaštitu prava ponuđača, koja rukovodi revizijom postupaka javnih nabavki. Primenom ovog zakona već su ostvarene značajne uštede u budžetu, a daljim podsticanjem konkurentnosti obezbediće se impuls privrednom razvoju Republike Srbije.
Zakon o javnim nabavkama je u najvećoj meri usklađen sa pravnim okvirom EU, imajuću u vidu zahteve koji se tiču jednakosti ponuđača u postupku, pravila obaveštavanja o pokretanju postupka, načela transparentnosti korišćenja javnih sredstava i antikorupcijskih pravila. U cilju bolje primene ovog Zakona, u prethodnom periodu izrađen je veći broj podzakonskih akata i internih dokumenata kojima je ova oblast bliže definisana. Od posebnog značaja je striktna primena propisa koji se odnose na obavezu za sve budžetske korisnike da dostavljaju planove javnih nabavki za narednu godinu, čime se smanjuje mogućnost za nenamensko trošenje javnih sredstava i korupciju. Pored toga, u toku 2004. godine usvojen je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama, kojim je postupak javnih nabavki učinjen bržim i jeftinijim. Izmenama Zakona, ostvarena je i bolja zaštita prava ponuđača uz odobrenje preferencijala za domaće kompanije koje učestvuju ne tenderima za javne nabavke u iznosu od 20%. Ovu meru su koristile i ostale zemlje u fazi pristupanja EU, a njeno trajanje ograničeno je na period pre pristupanja.
I pored uspešne primene Zakona o javnim nabavkama u prethodnom periodu, i dalje postoji veliki prostor za uštede po ovom osnovu i kreiranje boljeg ambijenta sa aspekta zaštite prava ponuđača. Korak ka tom cilju ostvaren je donošenjem Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji u novembru 2005. godine, čime bi trebalo da budu otklonjeni nedostaci pravosudnog sistema, kao uskog grla za bolju primenu ovog Zakona. Cilj formiranja Državne revizorske institucije je sveobuhvatna kontrola regularnosti postupka javnih nabavki, od planiranja nabavki do kontrole izvršenja ugovora posle završenih tendera. Imajuću u vidu budući značaj ovog tela i činjenicu da je zakonski rok za njeno uspostavljanje već istekao, neophodno je da ova institucija bude uspostavljena u najkraćem roku od strane Narodne skupštine Republike Srbije.
Politika i mere. U toku 2005. godine, bilo je predviđeno donošenje Zakona o izmenama Zakona o javnim nabavkama, kojim bi bilo obuhvaćeno dalje usaglašavanje domaće regulative sa Direktivama Evropske unije, kao i efikasnija primena propisa u praksi. Pored toga, potrebno je postojeći Zakon o javnim nabavkama uskladiti sa ostalim zakonima kako bi sudovi efikasnije rešavali sporove iz ove oblasti. S obzirom da navedene izmene još uvek nisu usvojene potrebno je izvršiti njihovo usvajanje u najkraćem roku.
Jedan od najvećih problema u primeni ovog Zakona je i nedovoljan institucionalni kapacitet Uprave za javne nabavke i Komisije za zaštitu prava ponuđača. U skladu sa tim, u narednom periodu, potrebno je u kadrovskom i tehničkom smislu ojačati ova tela, kako bi bila u mogućnosti da uspešno obavljaju poverene im poslove kontrole efikasne upotrebe javnih sredstava i konkurentnosti i ravnopravnosti ponuđača. Imajuću u vidu da je Komisija za zaštitu ponuđača formirana u okviru Uprave za javne nabavke, potrebno je stvoriti preduslove za izdvajanje ovog tela iz sistema izvršne vlasti i formiranje nezavisnog tela pod kontrolom Narodne skupštine.
U cilju daljeg podizanja nivoa konkurentnosti i ravnopravnosti ponuđača, potrebno je pored zakonskih, pojačati rad na aktivnostima koje obuhvataju redovno savetovanje poslovnog sektora o načinu učešća i izradu priručnika o postupku javne nabavke i pravima ponuđača. Pored toga, potrebno je u srednjem roku predvideti donošenje „Zajedničkog rečnika javnih nabavki”, kakav je uspostavljen u EU, koji predviđa donošenje određenih kataloških brojeva za svaku vrstu dobara i usluga koje mogu biti predmet javne nabavke. Na taj način bilo bi onemogućeno postavljanje standarda i specifikacija dobara koje unapred eliminišu pojedine ponuđače, čime se narušava princip ravnopravnosti i konkurencije.
U narednom periodu, potrebno je posebno raditi na uspostavljanju elektronskog sistema javnih nabavki, koji bi obuhvatao jedinstven način obaveštavanja o pokrenutom postupku, podnošenju ponude i omogućio novi postupak javne nabavke – kompetetivni dijalog. Uspostavljanje ovog sistema trebalo bi da donese značajne uštede, kao i da doprinese jednostavnosti i transparentnosti celog postupka. Uspostavljanje ovog sistema u najvećoj meri zavisi od dalje izgradnje informacionih sistema u Republici Srbiji, te se stoga može smatrati dugoročnim prioritetom.
8.4.4. Standardizacija proizvoda
Stanje i problemi. Neusklađenost nacionalnih i međunarodnih (evropskih) standarda i tehničkih propisa, kao i nedovršen nacionalni sistem akreditacije i sertifikacije, jesu ozbiljna tehnička barijera nesmetanom protoku roba i usluga. Osnovni problem, koji predstavlja ozbiljnu tehničku barijeru prilikom uvoza, je obaveza reatestacije proizvoda, koji već imaju uredne isprave o usaglašenost sa tehničkim propisima EU i koji su označeni Conform European znakom (u daljem tekstu: SE ). Sa druge strane, izvoz na tržište EU je moguć samo ispunjavanjem utvrđenih tehničkih zahteva za proizvode.
Proces harmonizacije standarda i usvajanja tehničkih propisa teče veoma sporo, i danas imamo veliki broj obaveznih standarda, koji su komplikovani i neusklađeni sa međunarodnim (evropskim) standardima. Pored toga, u Republici Srbiji još uvek nije u dovoljnoj meri definisana odgovornost proizvođača za proizvod, niti je zaživeo nadzor nad sertifikovanim proizvodima.
Krajem 2005. godine inovirano je zakonodavstvo u oblasti standardizacije, akreditacije i sertifikacije, sledećim ključnim zakonima: Zakonom o standardizaciji, Zakonom o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti proizvoda sa propisanim zahtevima, Zakonom o akreditaciji i Zakonom o metrologiji. U novim zakonskim rešenjima, predviđeno je donošenje propisa – podzakonskih akata, kojima će se bliže regulisati pojedina bitna pitanja iz ovih oblasti. Novi zakoni predstavljaju značajan korak napred u odnosu na prethodno zakonodavstvo.
Politika i mere. Da bi se ostvarili ciljevi u ovoj oblasti, a to su ubrzanje protoka roba i usluga i unapređenje kvaliteta, potrebno je da nova zakonska rešenja, koja su u duhu evropskog zakonodavstva, zažive u praksi, a to znači poštovanje sledećih principa (principi iz evropskih direktiva):
-Obavezno usaglašavanje limitirano je samo na osnovne zahteve u pogledu bezbednosti, zdravlja i zaštite životne sredine, za širu kategoriju proizvoda kao što je npr. građevinska oprema, medicinska oprema i sl.;
-Tehnička specifikacija o usaglašenosti proizvoda sa bitnim zahtevima, koje postavljaju direktive, date su u harmonizovanim standardima; primena harmonizovanih ili drugih standarda nije obavezujuća; proizvođač može koristiti druge tehničke specifikacije kojima zadovoljava bitne zahteve;
-Za proizvode izrađene u skladu sa harmonizovanim standardima važi pretpostavka o usaglašenosti sa bitnim zahtevima; proizvođači sami biraju način utvrđivanja usaglašenosti; sva odgovornost za bezbednost proizvoda je na proizvođaču;
-U postupku utvđivanja usaglašenosti, koriste se moduli u skladu sa Direktivom 93/465/ESS, pri čemu je moguće da preduzeće u sopstvenoj režiji sprovede ispitivanje, pripremi tehničku i drugu dokumentaciju, i time dokaže usaglašenost proizvoda sa određenim zahtevom iz direktiva, ili da, s obzirom na komlikovanost te procedure, angažuje nezavisnu konsultantsku firmu; neki od modula (za određene tipove proizvoda), predviđaju obavezno angažovanje treće, nezavisne strane, koja će oceniti usaglašenost; takve konsultantske firme se zovu tela za ocenu usaglašenosti, koje država prijavljuje (ovlašćuje) kod Evropske komisije;
-Da bi mogle da vrše ocenu usaglašenosti, ovlašćena tela moraju imati odgovarajuću kompetentnost; u većini zemalja EU, kao postupak u kome se utvrđuje kompetentnost firmi za vršenje posla ocene usaglašenosti, koristi se proces akreditacije. Osnovni standardi za akreditaciju tela za ocenu usaglašenosti, čije se poštovanje zahteva u Direktivi 89/106/EES, su: ISO/IEC/EN 17025 – za ispitne laboratorije; EN 45004 – za kontrolna tela; EN 45011 – za sertifikaciona tela za proizvode; EN 45012 – za sertifikaciona tela za sisteme menadžmenta kvalitetom; EN 45013 – za sertifikaciju tela za sisteme menadžmenta zaštite životne sredine;
-Proizvodi, za koje sam proizvođač, ili angažovana treća strana – telo za ocenu usaglašenosti, utvrde da ispunjava bitne zahteve iz direktiva, označavaju se oznakom CE. Danas postoje 22 direktive EU, koje zahtevaju ocenjivanje usaglašenosti i CE oznaku za određene grupe proizvoda;
-Ovako koncipirano tehničko zakonodavstvo ima za cilj da smanji nadzor državnih organa u fazi pre nego što su proizvodi plasirani na tržište, jer je namera zakonodavstva da osigura bezbednost proizvoda i da pomogne proizvođaču da postigne ovaj cilj na optimalan način; zato države članice imaju obavezu da organizuju i vrše tržišni nadzor na efikasan, ali i dovoljno detaljan način, kako bi se otkrili proizvodi koji nisu usaglašeni sa zahtevima iz direktiva.
Zaokružena regulativa nije sama po sebi dovoljna za harmonizaciju zakonodavstva. Koordinacijom od strane države (resornog Ministarstva) i uz angažovanje privrednih subjekata i odgovarajućih institucija iz ovih oblasti, neophodno je realizovati i sledeće zadatke:
-hitna izrada i usvajanje svih neophodnih propisa za implementaciju navedenih zakona, a svi postojeći podzakonski akti, koji se oslanjaju na stari Zakon o standardizaciji, moraju biti usklađeni sa novim zakonima;
-preuzimanje evropskih standarda vezanih za direktive Novog pristupa (oko 3.000); oni moraju biti transponovani na nacionalnom nivou bez promena i dopuna, a država mora poništiti sve nacionalne standarde koji su u suprotnosti sa harmonizovanim standardima;
-transponovanje bitnih zahteve iz direktiva Novog pristupa u nacionalno zakonodavstvo (pre svega kroz tehničke propise koje donose ministarstva, za proizvode za koje je obavezno usaglašavanje); reference transponovanih direktiva moraju biti naznačene u propisima naconalnog zakonodavstva, ili prilikom njihovog publikovanja;
-uspostavljanje efikasnije koordinacije između Sektora tržišne inspekcije, (koji je u okviru republičkog Ministarstva za trgovinu, turizam i usluge), Uprave carine i organizacija nadležnih za za sertifikaciju, kontrolu i ispitivanje, kako bi se zadržavanje robe na granici svelo na minimum;
-jačanje tržišnog nadzora pomoću koga se efikasno otkrivaju neusaglašeni proizvodi; osnova za intenzivniji tržišni nadzor je Zakon o zaštiti potrošača, usvojen u 2005. godini;
-jačanje uloge akreditacije kao najboljeg postupka za utvrđivanje kompetentnosti tela za ocenjivanje, u postupku njihovog ovlašćivanja (notifikacije) od strane države; priprema Akreditacionog tela za punopravno članstvo u Evropsku organizaciju za akreditaciju (EA), nakon čega bi bilo obezbeđeno priznavanje sertifikata i izveštaja naših tela za ocenjivanje usaglašenosti.
8.4.5. Intelektualna svojina
Stanje i problemi. U 2004. godini, doneto je pet novih zakona u ovoj oblasti (Zakon o patentima, Zakon o autorskom i srodnim pravima, Zakon o žigovima, Zakon o pravnoj zaštiti dizajna i Zakon o zaštiti topografije integrisanih kola), u 2005. godini donet je Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, a u 2006. godini, usvojen je Zakon o oznakama geografskog porekla, kao i Zakon o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava inelektualne svojine, čime su postavljeni temelji novom zakonodavstvu. Posebna ovlašćenja i propisani način vršenja tih ovlašćenja daju mogućnost aktivnog učešća inspekcija u zaštiti prava intelektualne svojine, kao i praktičnoj primeni svih zakona donetih u ovoj oblasti. Krivični zakonik Republike Srbije takođe je izmenjen i dopunjen poglavljem koje se bavi neovlašćenim korišćenjem autorskog i drugog srodnog prava. U Carinskom zakonu su prvi put uvedene mere za zaštitu prava intelektualne svojine na granici. U Sektoru Republičke uprave carina za suzbijanje krijumčarenja, od juna 2004. godine, deluje Odeljenje za zaštitu intelektualne svojine. Na ovaj način izvršena je harmonizacija najvećeg dela domaćih propisa iz oblasti zaštite intelektualne svojine sa propisima EU i STO, tj Sporazumom o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (TRIPS).
Politika i mere. Međutim, sprovođenje zakonskih rešenja u praksi je i dalje neadekvatno i neefikasno. Puna primena zakona, koja pre svega podrazumeva intenzivniji nadzor na tržištu i borbu protiv piraterije i falsifikovanja, ostaju ključni izazov za Republiku Srbiju. Uz izmene Krivičnog zakona (uvođenje obaveze gonjenja po službenoj delatnosti i mere zaplene predmeta krivičnih dela i sredstava za njihovo izvršenje), neophodno je formiranje specijalizovanih službi za sprečavanje i suzbijanje piraterije (kako u policiji tako i u odgovarajućim inspekcijskim organima). Za dostizanje efikasnije zaštite, Vlada treba da organizuje programe obuke i jačanja svesti o štetnosti piraterije, kako za nacionalnu tako i za međunarodnu ekonomiju. Potrebno je raditi i na edukaciji policije, carinskih i inspekcijskih službi, pravosudnih organa (posebna pažnja se mora posvetiti edukaciji i specijalizaciji sudija i tužilaca) i dela zaposlenih u državnom aparatu koji su dužni da reaguju u postupcima zaštite intelektualne svojine.
8.4.6. Zaštita potrošača
Stanje i problemi. U 2005. godini donet je prvi Zakon o zaštiti potrošača u Republici Srbiji i učinjen napredak u zakonodavnom usklađivanju sa propisima EU iz oblasti zaštite potrošača. Ovim je stvorena zakonska osnova za stvaranje odgovarajućih socijalnih, kulturnih i organizacionih pretpostavki za uspostavljanje integralnog sistema zaštite potrošača i definisanje koncepta politike i strategije zaštite potrošača u Republici Srbiji u skladu sa politikom EU u ovoj oblasti. Istovremeno sa promenom propisa došlo je do promene stanja u oblasti zaštite prava i interesa potrošača, u pravcu jačanja podrške razvoja vladinog i nevladinog sektora zaštite potrošača i izgradnji partnerskog odnosa u akcionom delovanju na ostvarivanju prava i interesa potrošača i u vođenju aktivne politike zaštite potrošača. Čine se napori za podizanje svesti i informisanosti građana o njihovim pravima i načinima zaštite prava i interesa potrošača. U uslovima tranzicije uspostavljaju se standardi ponašanja učesnika na tržištu, kako ne bi došlo do ponude nebezbednih i nekvalitetnih proizvoda i usluga, različitih obmana, manipulisanja svešću nedovoljno obrazovanih potrošača i zloupotreba položaja na tržištu od strane drugih učesnika, pre svega kompanija, koje bi mogle direktno da nanose štetu svim učesnicima, posebno potrošačima, ekonomski slabijim i neinformisanijim.
Politika i mere. Polazne osnove u ostvarivanju trajnog cilja zaštite potrošača su: smernice koje proističu iz Zakona o zaštiti potrošača, najbolje prakse članica EU, posebno onih koje se nalaze u istom okruženju Republike Srbije i najnovija praksa i prioriteti EU, kao i Smernice politike zaštite potrošača u Srednjoj i Istočnoj Evropi. U toku je izrada Nacionalnog programa zaštite potrošača Republike Srbije za period 2007-2012. godine, koji će Vlada doneti do kraja 2006. godine, a koji se usklađuje sa drugim strategijama u Republici Srbiji. Ovim se definišu ciljevi i politika zaštite potrošača kao koncept sistema zaštite potrošača, koji je deo ukupnog ekonomskog, pravnog i socijalnog sistema. Ključni ciljevi Nacionalnog programa zaštite potrošača su: razvoj sistema pravne zaštite kako bi se osigurala vladavina prava i unapređenje demokratije i civilnog društva (praćenje implementacije postojećih zakona i usklađivanje zakonodavstva Republike Srbije u oblasti zaštite potrošača); stvaranje institucionalnih uslova za uspostavljanje jedinstvenog sistema zaštite prava i interesa potrošača na svim nivoima i jačanje institucionalne saradnje između organa i organizacija uključenih u sistem zaštite potrošača; stvaranje uslova za aktivno uključivanje organizacija potrošača za potpunije ostvarivanje prava potrošača; unapređenje obrazovanja i informisanja potrošača, ostalih relevantnih subjekata i grupa na tržištu, u cilju unapređenja svesti potrošača o njihovom stvarnom položaju i snazi na trižištu; stvaranje uslova za pružanje pomoći i podrške potrošačima u ostvarivanju njihovih prava vansudskom zaštitom; unapređenje zaštite potrošača, posebno u sledećim oblastima: zdravstvena ispravnost i kvalitet hrane, bezbednost proizvoda, područje usluga koje pružaju javna preduzeća, usluge zdravstva, finansijske usluge, trgovina, turizam i ugostiteljstvo, obrazovanje i informisanje, promet nekretninama, zaštita životne sredine. Ostvarivanjem Nacionalnog programa zaštite potrošača i sprovođenjem Zakona o zaštiti potrošača i drugih propisa iz oblasti zaštite potrošača, stvaraju se pretpostavke za unapređenje privrede i tržišta, jačanje konkurencije, ali i na podizanju kvaliteta života građana kao potrošača Republike Srbije. Nacionalnim programom su predviđeni zadaci i aktivnosti, pre svega usklađivanje i ugradnja acquis communautaire iz oblasti zaštite potrošača, jačanje vladinog i nevladinog sektora, obrazovanje i informisanje potrošača i izgradnja efiksanih mehanizama vansudske zaštite potrošača, u skladu sa propisima i preporukama EU iz oblasti zaštite potrošača. U cilju efikasnog funkcionisanja tržišne ekonomije i vođenja aktivne politike zaštite potrošača obezbeđeno je stvaranje institucionalnih pretpostavki (jačanje kapaciteta ministarstva nadležnog za zaštitu potrošača, Saveta ministra za zaštitu potrošača i inspekcijskih organa i jačanje nevladinog sektora zaštite potrošača, kao i mešovitog u vidu edukativnih centara) i neophodna finansijska sredstva (iz budžeta Republike Srbije i međunarodnih organizacija) i rokovi za njihovu realizaciju. Nacionalnim programom i Zakonom o zaštiti potrošača stvorena je osnova za donošenje posebnih zakona, kao što je zakon o potrošačkim kreditima. Uspostavljanjem standarda u vezi sa pravima zaštite potrošača u Republici Srbiji u skladu sa standardima u EU u ovoj oblasti, stvaraju se osnove pravnog poretka moderne tržišne privrede.
9. SOCIJALNO ODGOVORNA DRžAVA
Reforme penzionog i zdravstvenog sistema i sistema socijalne zaštite započete su 2001. godine sa osnovnim ciljem da u uslovima tržišne privrede i fiskalne održivosti obezbedi svim građanima socijalnu sigurnost – redovnu isplatu penzija, osnovnu zdravstvenu zaštitu i materijalnu pomoć za socijalno najugroženije grupe.
Sistem socijalnog osiguranja i zaštite u Republici Srbiji većim delom je uporediv sa sistemom EU, kako po konceptu i načinu na koji je organizovan tako i po visokim troškovima, s tim što je učešće privatnog sektora u finansiranju još uvek veoma nisko (u Republici Srbiji ukupni troškovi za socijalno osiguranje i zaštitu iznose blizu 25% BDP-a dok zemlje članice EU u proseku troše oko 27%). Evropska Komisija je za period 2006-2010. godine formulisala strategiju socijalne politike EU sa sledećim ciljevima: modernizacija sistema socijalne zaštite, promovisanje socijalne kohezije i borba protiv siromaštva, afirmacija jednakih mogućnosti i dr. Ovi ciljevi istovremeno predstavljaju strateške smernice, a neki od njih su i prioriteti reformskih promena u Republici Srbiji.
Najosetljivije strateško pitanje je prelazak na sistem finansiranja u kome pored države deluju i tržišni mehanizmi, odnosno, različiti sistemi privatnog osiguranja. Kombinovani sistemi državno-privatnog finansiranja su neophodni kako bi se obezbedila dugoročna fiskalna održivost. Demografske projekcije upozoravaju na dalje starenje stanovništva Republike Srbije sa neminovnim posledicama na rast troškova za penzije, zdravstvo i socijalnu pomoć.
9.1. Penzijski sistem
Stanje i problemi. Penzijski sistem u Republici Srbiji je obavezan (državni) sistem, zasnovan na principu međugeneracijske solidarnosti i tekućeg finansiranja. Pokriva zaposlene, samozaposlene (uključujući slobodne profesije) i poljoprivrednike, pa je u skladu s tim organizovan u vidu tri posebna fonda: Republički PIO fond zaposlenih, Republički PIO fond samostalnih delatnosti i Republički PIO fond poljoprivrednika.
Penzijski sistem je već godinama u dubokoj krizi. U proteklih pet godina tranzicije izvršene su značajne promene u sistemu obaveznog penzijsko-invalidskog osiguranja. Reforma je započeta 2001. godine, jednokratnim pomeranjem starosne granice za odlazak u penziju na 58 godina (sa 55) za žene i 63 godine (sa 60) za muškarce. Smanjena je stopa doprinosa – trenutno iznosi 22%. Izvršene su i promene mehanizma indeksacije penzija. Uveden je švajcarski model usklađivanja penzija, kojim rast penzija podjednako prati rast zarada i rast troškova života. Novim Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 2003. godine iznos penzije određuje se prema zaradi u celom radnom veku. Na ovaj način uspostavljena je neposrednija veza između doprinosa i visine penzije. Uvedeno je plaćanje doprinosa na sva primanja (autorski honorari, ugovori o delu, rad preko omladinske zadruge za sve, osim za studente), minimalna starosna granica povećana je za sve na 53 godine, pooštreni su kriterijumi u oblasti invalidskih penzija, i dr.
Međutim, penzijski sistem je i dalje fiskalno neodrživ zbog smanjivanja broja stanovnika i povećanja dužine života, nepovoljnog odnosa broja penzionera i broja zaposlenih, neadekvatnog odnosa prosečne zarade i prosečne penzije, visokih dugova prema penzionerima, nedovoljnosti prihoda od doprinosa za finansiranje penzija i visokih transfera iz budžeta (oko 40% prihoda penzijskog fonda su dotacije iz budžeta) za pokriće deficita državnih penzijskih fondova (deficit penzijskog fonda godišnje iznosi oko 6% BDP-a).
Paralelno, sa reformom prvog stuba, u 2005. godini donet je Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima na bazi koga se uvodi treći stub modernog penzijskog sistema i koji omogućuje uvođenje dobrovoljnih kapitalizovanih penziskih fondova.
Ciljevi. Krajnji cilj penzijske reforme je da se izgradi finansijski održiv i fleksibilan penzijski sistem koji se prilagođava demografskim i ekonomskim procesima. U tom okviru reformisani penzijski sistem treba da: obezbedi stabilne i dovoljno visoke penzije za sve; stimuliše povećanje domaće štednje i ubrzanje privrednog razvoja; poveća pravednost penzijskog sistema; proširi mogućnost izbora od strane penzijskih osiguranika. Reforma penzijskog sistema nastaviće se u pravcu preduzimanja mera za povećanje efikasnosti prvog stuba (obavezni javni penzijski fondovi) i jačanja kapitalizovanih dobrovoljnih penzijskih fondova. Cilj dalje reforme obaveznih javnih penzijskih fondova je da se smanje fiksni troškovi isplata penzija i da se poboljša naplata doprinosa. Kada je reč o mogućnostima uvođenje drugog stuba (onako kako ga definiše Svetska banka), za sada ne postoje finansijski i institucionalni uslovi. Međutim, potrebne su detaljne analize koje treba da pokažu uopšte opravdanost uvođenja drugog stuba s obzirom na iskustva zemalja koji su taj oblik obaveznog privatnog osiguranja uvele.
Prema sadašnjim propisima EU, penzijski sistem se reguliše na nivou pojedinačnih država članica. Najveći broj zemalja EU takođe je suočen sa reformisanjem i modernizovanjem svojih penzijskih sistema. Evropska komisija je svojim članicama na samitu u Likenu 2001. godine preporučila tzv. „otvoreni metod koordinacije”u oblasti penzijske reforme, kojim se razmenjuju iskustva zemalja članica u reformi svojih sistema, utvrđuju smernice, postavljaju referentne tačke itd., i čiji je krajnji cilj koordinacija penzijskih sistema među zemljama EU. Ovaj metod trebalo bi pratiti u reformi našeg penzijskog sistema, kako bi se iskoristila iskustva zemalja članica, što bi u krajnjoj instanci vodilo približavanju njihovim penzijskim sistemima.
Politika i mere. Politika i mere koje će se preduzeti u narednom periodu ići će u smeru povećanja efikasnosti obaveznih javnih penzijskih fondova (prvi stub), kao i jačanja kapitalizovanih dobrovoljnih penzijskih fondova (treći stub). Efikasnost penzijskog sistema poboljšavaće se modernizacijom i jačanjem institucionalnih kapaciteta, poboljšanjem upravljanja penzijskim sistemom, razvojem kapaciteta nadzora dobrovoljnog penzijskog sistema u NBS, kao i informisanjem javnosti o ciljevima i značaju penzijske reforme i potrebi jačanja dobrovoljnog penzijskog osiguranja. U pripremi je izrada celovite Strategiju reforme penzijskog sistema.
S obzirom da je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju usvojen, njegovom konkretizacijom će se obaviti sledeće:
-Administrativna i finansijska konsolidacija tri penzijska fonda (zaposlenih, samostalnih delatnosti i poljoprivrednika) uz finansijsku podršku Svetske banke, gde bi administrativno konsolidovani fond trebalo da počne sa radom 1. januara 2008. godine, dok bi se finansijska konsolidacija fonda završila do početka 2011. godine;
-Do 2010. godine uspostaviti centralni registar osiguranika i obveznika doprinosa i poreza na dohodak, čime se omogućava efikasnija kontrola i naplata doprinosa;
-Do 2011. godine postepeno podizanje starosne radne granice za žene na 60 godina života, a za muškarce na 65 godina života;
-Postepeno do 2009. godine preći sa sadašnjeg kvartalnog usklađivanja rasta penzija sa rastom troškova života i rastom zarada na usklađivanje rasta penzija sa rastom troškova života dva puta godišnje, uz dodatnu zaštitu najugroženijih (preko budžeta ili kroz odgovarajuće oblike socijalne zaštite);
-Do 2008. godine isplatiti dug korisnicima penzija iz fonda zaposlenih, dok bi se korisnicima penzija iz fonda poljoprivrednika dug isplatio u periodu od 2007. godine do 2010. godine;
-Postepeno povećati starosnu granicu za sticanje prava na porodičnu penziju, u skladu sa povećanjem starosne granice za penzionisanje;
Potrebno je takođe:
-Izvršiti racionalizaciju sistema prikupljanja doprinosa i poboljšanja uplata doprinosa za penzijsko osiguranje prijavljivanjem svih zaposlenih u formalnom sektoru i smanjivanjem broja zaposlenih u neformalnom i to kroz jačanje poreske uprave i administracije, bolju kontrolu rada inspektora i dogradnju informacionog sistema;
-Preispitati opravdanost postojanja različitih prava i naknada (za tuđu pomoć i negu, za invalidnu decu i sl.) u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja, kao i mogućnost njihovog izmeštanja u druge sisteme;
-Preispitati ili redefinisati postojanje obaveznog osiguranja poljoprivrednika, kao i prava na dobrovoljno uključivanje u obavezno osiguranje, imajući u vidu postojanje dobrovoljnih penzijskih fondova.
-U naredne tri godine posebno treba raditi na unapređivanju funkcionisanja dobrovoljnih privatnih penzijskih fondova u cilju stabilnosti i dugoročne održivosti celokupnog penzijskog sistema. S toga potrebno je na adekvatan način informisati građane o prednostima uvođenja dobrovoljnih privatnih penzijskih fondova kako bi se obezbedila veća društvena podrška reformama.
9.2. Socijalna zaštita
Stanje i problemi. Socijalna zaštita u Republici Srbiji obuhvata pomoć siromašnim pojedincima ili porodicama u cilju dostizanja egzistencijalnog dohotka, brigu o pripadnicima ranjivih grupa kao i podršku za formiranje mladih porodica, ukljičujući i podsticanje rađanja. Sa aspekta finansiranja, dva osnovna programa socijalne zaštite su: socijalna pomoć („materijalno obezbeđenje porodice”) i dečiji dodaci. Dečiji dodaci su najveći program podrške siromašnima, finansijski veći za 3-4 puta od programa socijalne pomoći. Socijalna pomoć je malog obuhvata, ali prilično dobro ciljana na najsiromašnije građane. Favorizuje male porodice (po veličini porodice dominiraju jednočlane, oko jedne polovine, što je rezultat visoke pretpostavljene ekonomije obima unutar domaćinstava) i obuhvata uglavnom slabo školovane, nezaposlene i nesposobne za rad.
Iako socijalni programi postoje, značajan broj siromašnih ne koristi iste, a kao razlozi mogu se navesti: neobaveštenost, odbijanje pomoći iz psiholoških razloga, nemanje stalne adrese boravka, složene administrativne procedure i sl. Poseban problem predstavlja siromaštvo izbeglica, koji i nemaju pravo na osnovne socijalne novčane transfere.
Tabela 25. Osnovni indikatori socijalne zaštite
Materijalno obezbeđenje porodice 2001 2002 2003 2004 2005 – prosečan broj porodica 34.070 39.430 42.615 42.254 52.000 – prosečan broj lica 76.192 90.336 100.576 108.793 127.000 – isplaćena sredstva iz budžeta RS, u 000 din. 653.578,5 921.296,0 1.294.310,6 1.709.951,0 2.800.000,0 Društvena briga o deci – broj porodica korisnika deč. dodat. 345.238 324.650 265.128 262.693 246.428 – broj dece 589.584 573.187 489.110 489.803 460.468 – isplaćena sredstva iz budžeta RS, u 000 din. 4.390.038,7 4.523.545,0 4.271.751,0 5.920.794,7 7.132.967,8 Izvor: Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike i „Prvi izveštaj o implementaciji Strategije za smanjenje siromaštva“.
Ciljevi. Osnovni cilj socijalne zaštite u Republici Srbiji jeste obezbeđenje minimalne socijalne sigurnosti. Među ugroženim grupama najveću pažnju treba posvetiti deci, jer po prirodi stvari njima pripada veća zaštita nego ostalima. Reforma socijalne zaštite potrebna je i u pravcu boljeg ciljanja socijalnih transfera. To podrazumeva kako proširenje pomoći kroz veće iznose transfera najugroženijim grupama koje trenutno ne zadovoljavaju kriterijume za socijalnu pomoć, tako i obezbeđenje pristupa za sve koji zadovoljavaju kriterijume ali trenutno ne ostvaruju socijalnu zaštitu, poput Roma, izbeglica i interno raseljenih lica sa teritorije Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija.
Kao važan cilj treba navesti i reformu socijalnih usluga, koja bi trebalo da se kreće u pravcu deinstitucionalizacije, razvoja alternativnih formi socijalne zaštite i uključivanja različitih aktera u sferu pružanja usluga. Neophodno je sprovesti reformu osiguranja za slučaj nezaposlenosti.
Politika i mere. Borba protiv siromaštva u Republici Srbiji svakako ne može biti prevashodno oslonjena na socijalnu zaštitu, već mora biti zasnovana na ekonomskom napretku. S toga u narednom periodu država ne treba da bude jedina koja obezbeđuje sve elemente socijalne sigurnosti. Potrebno je više afirmisti ulogu tržišta i drugih organizacija (nevladinih i sl), kao i insistirati na većem nivou socijalnih usluga od privatnog sektora.
Postojeći sistem socijalne zaštite kada je u pitanju borba protiv siromaštva u osnovi je dobar. Sve njegove važne elemente trebalo bi zadržati i u budućnosti: liniju siromaštva, koja predstavlja osnovni orjentir za definisanje prava na određeni transfer, utvrđivanje sredstava domaćinstvima, kojim se određuje stepen ugroženosti i pravo na transfer, dopunjavanje sredstava za razliku između linije siromaštva i raspoloživih sredstava i regulaciju osnovnih prava i finansiranje na republičkom nivou. Ipak, sistem socijalnih transfera ima određenih nedostataka, koji su manje rezultat koncepcijskih slabosti, a više operativnog regulisanja i sprovođenja. S toga je reforma potrebna, a posebno na području poboljšanog targetiranja socijalnih transfera na one kojima je najpotrebnija.
U narednom periodu potrebno je uskladiti mere privredne politike sa ciljevima socijalne politike, kao i izvršiti usklađivanje službi za socijalnu zaštitu sa Nacionalnom službom za zapošljavanje u smislu uključivanja radnosposobnih u politiku zapošljavanja. Takođe neophodno je da uz pomoć nevladinih organizacija, kao i medijsku podršku, uticati na promenu ustaljene navike u Republici Srbiji da se od države očekuje zaštita od svih rizika, te stoga potrebno je insistirati na jačanju vlastitih napora ljudi za izbegavanje socijalnih problema.
Pored toga, treba nastaviti sa reformama socijalne zaštite, koja će se zasnivati na međunarodnim dokumentima o ljudskim pravima, polazeći od strateških dokumenata koje je donela Vlada: Strategija za smanjenje siromaštva, Strategija razvoja socijalne zaštite, Nacionalni plan akcije za decu, Nacionalna strategija zapošljavanja, Nacionalna strategija o starenju, Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, kao i onih u pripremi: Strategija rešavanja pitanja izbeglih, prognanih i interno raseljenih lica, Strategija za rešavanje problema Roma i Nacionalni akcioni plan o starenju.
Posebnu pažnju treba posvetiti obezbeđenju prava deteta. Treba doneti nacionalnu strategiju borbe protiv nasilja i svih oblika zlostavljanja, kojom će se uspostaviti sveobuhvatan sistem za zaštitu porodice i marginalizovanih grupa. Takođe polazeći od ove strategije potrebno je uskladiti zakonski okvir sa međunarodnim standardima, pre svega sa Konvencijom o pravima deteta, a takođe i formirati telo koje će se baviti pravima deteta (skupštinski odbor, interresorsko telo, saveti za prava deteta pri opštinama). U skladu sa obavezama koje proističu iz članstva u Savetu Evrope potrebno je doneti i Zakon o zaštiti prava deteta. Za smanjenje siromaštva dece treba preduzimati mere klasične socijalne zaštite (dečiji dodatak, roditeljski dodatak, socijalna pomoć), kao i posebne mere kada su u pitanju najugroženiji (besplatan prevoz do škole, besplatne knjige i sl).
Radi ostvarivanja prava osoba sa invaliditetom u skladu sa pravilima UN treba doneti nacionalnu strategiju za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom kao i lokalne planove akcija. Kako bi se identifikovale potrebe ovih lica potrebno je formirati jedinstvenu bazu podataka o osobama sa invaliditetom u Republici Srbiji i to kako sa kvantitativnim tako i sa kvalitativnim pokazateljima. U skladu sa tim neophodno je kompletirati i zakonsku bazu i to kako donošenjem Zakona o evidenciji, tako i podzakonskih akata o evidenciji osoba sa invaliditetom. Takođe, u ovoj oblasti treba nastaviti dalju deinstitucionalizaciju.
Kada je u pitanju zaštita boraca i invalida rata potrebno je doneti Zakon o boračko-invalidskoj zaštiti, kojim bi se uredila boračko invalidska zaštita i zaštita civilnih invalida rata kao i usklađenost ovog propisa sa standardima EU, ukinule isplate licima koja nemaju mesto boravka odnosno prebivališta na teritoriji Republike Srbije, definisale nove osnovice za određivanje prava. Potrebno je takođe izvršiti reorganizaciju opštinskih službi za boračko-invalidsku zaštitu koje bi bile direktno podređene nadležnom ministarstvu, kao i uvesti novi isplatni sistem za prava korisnika boračko-invalidske zaštite.
Kod zaštite starih lica na republičkom nivou potrebno je u okviru Nacionalnog akcionog plana o starenju posebno razraditi pitanja u vezi sa socijalnom zaštitom starih lica, dok je na lokalnom nivou potrebno doneti operativne programe zasnovane na proceni potreba starih lica na teritoriji tih gradova.
Rešavanje problema izbeglih i internoraseljenih lica podrazumeva inteziviranje bilateralne i trilateralne saradnje sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom uz učešće međunarodne zajednice. Za povratak interno raseljenih lica na teritoriju Autnomne pokrajine Kosovo i Metohija od presudnog značaja je insistiranje kod predstavnika međunarodne zajednice da doprinese potpunom uspostavljanju bezbednosti i slobode kretanja na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija. Lokalna integracija izbeglih i lokalno raseljenih lica podrazumeva kupovinu i izgradnju stambenih objekata pod povoljnijim uslovima od tržišnih ili izgradnju socijalnih stanova u manje urbanizovanim sredinama za njihovo stanovanje, čime bi se omogućilo postepeno gašenje kolektivnih centara. U tu svrhu potrebno je osnovati republičku agenciju za stanovanje sa zadatkom da definiše mehanizme sprovođenja programa trajnog smeštaja izbeglih i interno raseljenih lica, kao i da sakuplja sredstva i da njima upravlja. Takođe potrebno je doneti i programe zapošljavanja izbeglih lica, kao i omogućiti stipendije i druge vidove pomoći internoraseljenim studentima i učenicima.
Pažnju treba posvetiti i Romima. Potrebno je obezbediti njihovo uključivanje u obrazovni sistem, preduzeti mere za unapređenje uslova života u romskim naseljima, kao i rešenje stambenih problema Roma.
9.3. Zdravstvena zaštita
Stanje i problemi. Sistem zdravstvene zaštite u Republici Srbiji pripada sistemima sa obaveznim socijalnim/zdravstvenim osiguranjem (tzv. „Bizmarkov model”). Karakterišu ga skoro potpun obuhvat stanovništva zdravstvenim osiguranjem, širok obim prava iz zdravstvenog osiguranja i dominantno državno vlasništvo nad zgradama i opremom. Upravljanje sistemom je izrazito centralizovano na republičkom nivou. Privatni sektor zdravstva je nerazvijen, ali se poslednjih godina ubrzano razvija.
I pored značajnog izdvajanja za zdravstvenu zaštitu iz BDP, kako državnog sektora zdravstva (6,6%), tako i ukupnih troškova koji prema procenama iznose i do 10% BDP-a, ovaj sistem je suočen sa stalnim problemima u finansiranju.
Republički zavod za zdravstveno osiguranje finansira postojeću strukturu – tj. dobro razvijenu mrežu zdravstvenih ustanova sa izuzetno dobrom obezbeđenošću zdravstvenim kadrom. Međutim, dostupnost zdravstvenih usluga je ograničena značajnim plaćanjima iz džepa korisnika, posebno za siromašno stanovništvo. Takva situacija ugrožava osnovne principe funkcionisanja sistema zdravstvene zaštite.
Dakle, osnovni problemi zdravstvenog sistema se odnose na: teškoće u finansiranju tekućih i kapitalnih rashoda zbog niske efikasnosti i na nedostupnost zdravstvenih usluga ugroženim slojevima društva (starim licima, invalidima, Romima, izbeglim i raseljenim licima).
Reforma sistema zdravstvene zaštite praktično je započeta 2002. godine. Poboljšana je opremljenost zdravstvenih ustanova i snabdevenost lekovima i sanitetskim materijalom, uz istovremenu primenu mera za racionalizaciju potrošnje. Usvojeni su i dokumenti koji su usmereni na unapređenje sistema zdravstvene zaštite i zdravlja stanovništva i koji predstavljaju osnovu za sprovođenje reforme u ovom sektoru: Zdravstvena politika, Vizija razvoja sistema i Strategija reforme sistema zdravstvene zaštite Republike Srbije.
U poslednje dve godine intenzivirani su reformski procesi. Usvojen je paket novih sistemskih zdravstvenih zakona, započeta je i promena modela finansiranja primarne zdravstvene zaštite i uvođenje modela participacije (očekivani rezulat je smanjenje transfera RZZO zdravstvenim ustanovama za oko 3 mlrd. dinara). Reforme u zdravstvu je podržala EU.
Ciljevi. Osnovno opredeljenje u reformi sistema zdravstvene zaštite jeste da se obezbedi pristup neophodnim uslugama odgovarajućeg kvaliteta bez finansijskih barijera za celokupno stanovništvo. Usvojenom zdravstvenom politikom definisani su osnovni ciljevi i pravci razvoja zdravstvenog sistema u Republici Srbiji: očuvanje i unapređenje zdravstvenog stanja stanovništva; pravičan i pod jednakim uslovima pristup zdravstvenoj zaštiti; postavljanje korisnika (pacijenta) u centar sistema; postizanje finansijske i institucionalne održivosti sistema; poboljšanje efikasnosti i kvaliteta rada; definisanje uloge privatnog sektora i unapređenje kadrovske baze u sistemu zdravstvene zaštite. Jedan od rezultata sprovedenih reformi bi trebalo da bude i smanjenje učešća rashoda za zdravstvo u BDP-u sa 6,6% na 5,0% na kraju 2009. godine.
Prioriteti u reformi sistema zdravstvene zaštite su smanjivanje preventibilnog morbiditeta i prevremenog mortaliteta stanovništva, usklađivanje prava iz zdravstvenog osiguranja sa materijalnim mogućnostima društva i stvaranje modernog, održivog, decentralizovanog i transparentnog sistema zdravstvene zaštite.
Uz to bi permanentno trebalo raditi na jačanju osnovnih funkcija javnog zdravstva i preduzimanju mera za promociju zdravlja i prevenciju bolesti i povreda. Jedan od ciljeva je i nastavak razvoja elektronskog zdravstvenog kartona i integrisanog zdravstvenog informacionog sistema, kojim bi se povezali primarni i sekundarni nivo zdravstvene zaštite. To bi trebalo da doprinese i reformi sistema zdravstvene statistike, kako bi prikupljanje, obrada i korišćenje podataka i informacija o zdravlju stanovništva bilo u funkciji obezbeđenja efikasnosti i efektivnosti u radu zdravstvenih službi.
Politika i mere. Reforma finansiranja sistema zdravstvene zaštite, uključujući reformu sistema zdravstvenog osiguranja i razvijanje novih modela plaćanja davalaca usluga na nivou primarne, sekundarne i tercijarne zaštite.
Definisanjem novih modela plaćanja davaocima usluga u sistemu zdravstvene zaštite, koji podrazumevaju uvođenje modela kapitacije u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, modela dijagnostički srodnih grupa u bolnicama za kratkotrajnu hospitalizaciju i nove modele plaćanja po usluzi za visokosofisticirane usluge u tercijarnoj zdravstvenoj zaštiti. Ovim će se uspostaviti novi sistem finansiranja u sistemu zdravstvene zaštite i bolja kontrola troškova, stvoriti uslovi da novac prati pacijenta i rezultate rada i efikasnije korišćenje resursa, kao i veća satisfakcija korisnika zdravstvenih usluga.
Vlada treba da nastavi realizaciju usvojene Zdravstvene politike Republike Srbije i da ubrza reformisanje sistema zdravstvene zaštite. Modernizacija sistema zdravstvene zaštite vršiće se kroz osavremenjivanje zdravstvenih ustanova, uključujući rekonstrukciju prostora i snabdevanje novom opremom, prodaju ili iznajmljivanje viška prostora i kroz racionalizaciju broja nemedicinskog (administrativnog i tehničkog) osoblja.
Razvoj ljudskih resursa u zdravstvu do 2010. godine treba da se odvija prema standardima obezbeđenosti i izvršenja u sistemu zdravstvene zaštite, koji će se ugraditi u Pravilnik o uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima obavljanja zdravstvene delatnosti.
Reforme u sistemu zdravstva koje će dovesti do realizacije postavljenih ciljeva, treba da se realizuju sprovođenjem sledećih aktivnosti:
-obezbeđivanje pravičnosti i jednakosti u korišćenju zdravstvene zaštite svim građanima na osnovu paketa osnovnih zdravstvenih usluga, u okviru obaveznog zdravstvenog osiguranja, definisanog Zakonom o zdravstvenom osiguranju;
-definisanje novih modela plaćanja davaocima usluga u sistemu zdravstvene zaštite, koji podrazumevaju uvođenje modela kapitacije u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, modela dijagnostički srodnih grupa u bolnicama za kratkotrajnu hospitalizaciju i nove modele plaćanja po usluzi za visokosofisticirane usluge u tercijarnoj zdravstvenoj zaštiti;
-donošenje programa zdravstvene zaštite za ugrožene grupacije stanovništva i programa zdravstvene zaštite stanovništva za bolesti od većeg socijalno-ekonomskog značaja i obezbeđenje uslova za njihovu implementaciju;
-uspostavljanje sistema licenciranja zdravstvenih radnika i akreditacije zdravstvenih ustanova i programa;
-jačanjem kapaciteta Ministarstva zdravlja omogućiće se efikasniji rad inspekcijskih službi u obavljanju redovnog, po prijavi i kontrolnog nadzora nad radom zdravstvenih ustanova i drugih oblika obavljanja zdravstvene delatnosti i izricanje mera za otklanjanje nedostataka u cilju unapređenja kvaliteta zdravstvene zaštite;
-stvaranjem partnerstva privatnog i državnog vlasništva (public-private mix) proširiće se mogućnosti izbora za korisnike zdravstvenih usluga i uticati na povećanje efikasnosti rada zdravstvene službe i na porast zadovoljstva korisnika radom zdravstvene službe;
-jačanjem kapaciteta Ministarstva zdravlja i zdravstvenih ustanova edukacijom zdravstvenih radnika i sticanjem novih veština za izvođenje promena u sistemu zdravstvene zaštite;
-restrukturiranje zdravstvene službe zasnivaće se na nacionalnim standardima i smernicama za planiranje zdravstvene službe definisane Glavnim planom mreže zdravstvenih ustanova;
-reforma sistema zdravstvene statistike kroz definisanje obuhvata i karkatera podataka, definisanje zdravstvenih indikatora, definisanje nadležnih službi i zakonskih rešenja, kao i uključivanje u međunarodne standarde praćenja zdravstvenih indikatora;
-stvaranje okruženja u kom su definisane uloge svih aktera u očuvanju i promociji zdravlja stanovništva;
-definisanje ciljeva za poboljšanje kvaliteta vode, vazduha, uslova stanovanja, radnog ambijenta, rekreacije i drugih uslova koji utiču na kvalitet zdravlja i života stanovništva.
10. REGIONALNI RAZVOJ
Stanje i problemi. Problemi regionalnog razvoja Republike Srbije ogledaju se u regionalnim disproporcijama nivoa razvijenosti pojedinih područja, nerazvijenosti velikog broja opština, strukturnim neusklađenostima, institucionalnim problemima, nepovoljnim demografskim kretanjima i materijalnim ograničenjima. Naime, regionalne disproporcije u stepenu razvijenosti u Republici Srbiji su najviše u Evropi, i iz godine u godinu se povećavaju (odnos najrazvijenije i najnerazvijenije opštine- NUTS-4 nivo – se uvećao, sa 1:19 u 2000. godini na 1:26 u 2004. godini).
I pored ekonomskog rasta u periodu 2000-2005. godine svaki deseti stanovnik Republike Srbije je siromašan, što se može objasniti efektom tranzicionih promena u funkcionisanju ekonomskog sistema, ali se uzrok delom može naći i u nedostatku operativnih znanja koja su trebala prevesti postavljene ciljeve programskih dokumanata (SSS) u konkretne mere i aktivnosti. Generalno, može se reći da je nezaposlenost osnovni generator siromaštva.
U ukupnom privrednom razvoju Repbulike Srbije, posebnu težinu predstavljaju ogromne regionalne neravnomernosti s obzirom na činjenicu da su dosadašnji tokovi privrednog razvoja prouzrokovali prenaglašene disproporcije između pojedinih regiona, između regionalnih centara i okruženja, sela i grada. Osim toga, kolaps pojedinih privrednih sistema i proces tranzicije uticali su da se parametri nerazvijenosti još više prodube na tradicionalno nerazvijenom Jugu Srbije i području Starog Rasa, kao i da se, nekada razvijena industrijska područja Repbulike Srbije, danas nalaze u jako teškoj ekonomskoj i socijalnoj situaciji, što je iniciralo pojavu novih područja nerazvijenosti (Istočna Srbija, delovi centralne Srbije, regionalni centri rudarstva i tradicionalne industrije) i devastiranih područja.
U protekle tri decenije Republika Srbija je primenjivala teorijsku koncepciju regionalnog razvoja karakterističnu za sve socijalističke zemlje. Naime, regionalni razvoj je podeljen na ekonomski rast, koji se koncepcijski zasnivao na razmeštaju proizvodnih snaga, i na socijalni razvoj, koji obuhvata alokciju socijalnih službi i drugih neprivrednih aktivnosti. Između ova dva aspekta regionalnog razvoja nije postojala dublja međusobna funkcionalna povezanost. Pokazalo se da tradicionalni koncept razmeštaja proizvodnih snaga ne može poslužiti kao dovoljno razvijena i pouzdana osnova za koordinaciju između sektora i regiona.
Stepen naraslih regionalnih «asimetričnosti» između razvijenijeg severa i nerazvijenog juga Srbije, najbolje ilustruju sledeće aktualne performanse područja (opština):
Grad Beograd, sa 21% ukupnog stanovništva (4% prostora Republike Srbije), zapošljava 29,6% stanovništva, u stvaranju ND prerađivačke industrije učestvuje sa 25,6%, i u kome radi više od polovine visokostručnog kadra Republike Srbije.
Najnerazvijenije područje Republike Srbije obuhvata opštine na području Topličkog, Jablaničkog i Pčinjskog okruga, kao i opštine Starog Rasa, što čini ukupno 23 opštine, odnosno 11% ukupne teritorije Republike Srbije, na kojem živi 10,8% stanovništva, u stvaranju ND prerađivačke industrije učestvuje sa, svega, 5,2% i zapošljava 7,9% ukupno zaposlenih u Republici Srbiji (2004. godina). Generalno, identifikovani problemi nedovoljno razvijenih područja Srbije leže, pre svega, u nedostatku kvalifikovane radne snage, u nerazvijenim infrastrukturnim kapacitetima, u iznadprosečnom nedostatku preduzetničke inicijative i specifičnog znanja.
Može se zaključiti da Republiku Srbiju danas karakteriše bipolarna privredna struktura regiona, tj., urbano-industrijski tip i agrarno-ruralni tip regiona. Problemi neuravnotežene prostorne distribucije privredne i socijalne infrastrukture i strukturnih neizbalansiranosti između pojedinih regiona i regionalnih centara, prikazani su kao manje pristupačna područja i naselja, sa dnevnim migracijama i sa tim u vezi individualnim i socijalnim troškovima, neefikasnom, skupom i nedovoljno opremljenom infrastrukturom što se ogleda u svetlu degradiranih područja. Demografski pritisci na šira gradska, prigradska područja, doprinela su širenju spektra aktivnosti koje su smeštene između gradova i njihovog šireg okruženja. Naime, fizička transformacija naselja, koja ima za posledicu urbanu neizbalansiranost, rezultat je socijalnog restrukturiranja stanovništva. S druge strane, tradicionalna ruralna područja, sa još uvek dominantnom poljoprivrednom proizvodnjom, jedva da doprinose podizanju životnog standarda. Takođe, razvojni gepovi su posebno tipični za prigranične opštine. Ova područja imaju značajan nedostatak radnih mesta i nizak obrazovni nivo aktivnog stanovništva, što je osnovni komparativni nedostatak unutarregionalnog konkurentskog potencijala.
U toku tranzicije razlike u regionalnoj debalansiranosti Republike Srbije su porasle. Najveće razlike odnose se na demografske karakteristike, ljudski potencijal, privrednu strukturu i efikasnost, uslove socijalne i ekonomske infrastrukture, probleme zaštite životne sredine i unutrašnje homogenosti (učešća opština u regionima sa statusom područja koji imaju posebne razvojne probleme). Anatomija ekonomskog propadanja može se meriti nizom pokazatelja, ali najslikovitija je analiza koeficijenta varijacije narodnog dohotka po stanovniku, stepena nezaposlenosti, izvornih budžetskih prihoda, razvijenosti putne infrastrukture i Indeksa humanog razvoja.
Narasle regionalne razlike često su rezultat neefikasnog korišćenja lokalnih razvojnih potencijala regiona. Ubrzano uspostavljanje institucionalnih uslova za dosledniju i, prema tome, kreativniju i efikasniju regionalnu politiku, treba da rezultira u smanjivanju regionalnih problema i u povećanju unapređenja lokalnih razvojnih potencijala širom zemlje.
Postoje dva osnovna uzroka velikih regionalnih razlika u nivou razvijenosti u Republici Srbiji. S jedne strane, reč je o posledicama ubrzanog procesa socijalističke industrijalizacije i urbanizacije u prethodnim decenijama, koji je imao obeležja ekstenzivnog i spontanog razvoja sa snažnim autarhičnim odlikama, ne samo na nivou velikih regionalnih celina, već i u okviru lokalnih zajednica. Ovaj proces često je bio praćen neracionalnim prostornim razmeštanjem ekonomskih aktivnosti što je bilo posledica netržišne alokacije faktora proizvodnje i davanja većeg značaja sektorskim u odnosu na strukturne i prostorne kriterijume.
S druge strane, velike razlike u razvijenosti pojedinih delova Republike Srbije posledica su nepostojanja neophodnog institucionalnog okvira za ravnomerniji regionalni razvoj. Republika Srbija još uvek nema zakon, strategiju i politiku regionalnog razvoja, a takođe, nije izgrađena ni institucionalna mreža (regionalne razvojne agencije, regionalne finansijske institucije i sl), koja bi predstavljala kadrovsku, organizacionu i programsku podršku nerazvijenim područjima. Zbog ovakvog institucionalnog vakuuma, država nije u stanju da planski i na celovit način ponudi dugoročna rešenja za sve teži položaj pojedinih opština, pa i čitavih regiona (oblasti) kao što su Jug Srbije, Borski basen (Istočna Srbija), Stari Ras i nekadašnji industrijski centri sa rastućim ekonomskim, socijalnim i političkim tenzijama.
Ograničenja koja predstavljaju ozbiljnu prepreku u definisanju i sprovođenju regionalne politike, koja će se zasnivati na savremenom konceptu regionalnih politika razvijenih, a pre svega, zemalja EU, mogu se grupisati u nekoliko osnovnih:
1.Pristup regionalnom razvoju Republike Srbije ima svoja ograničenja u dosadašnjem razvoju, koji se temelji na naglašenom sektorskom, a ne na integralnom konceptu, što se najbolje vidi iz brojnih neusklađenih akcija resornih ministarstava i drugih državnih institucija. Sektorski pristup rezultirao je, među ostalim, preklapanjem, nekoordiniranošću, koncentracijom samo na određene segmente razvoja, čime je onemogućeno postizanje sinergetskih efekata.
2.Zakonski interregnum. Još uvek nije donet jedinstveni zakonski akt koji bi suštinski regulisao problematiku regionalnog razvoja Republike Srbije, a imajući u vidu da je prethodni Zakon iz 1995. godine koji je regulisao problematiku nerazvijenih područja, prestao da važi.
3.S prethodnim ograničenjem je u direktnoj vezi i nedostatak jasnog, celovitog i zakonski utemeljenog institucionalnog okvira za sprovođenje regionalne politike. Nedefinisan institucionalni okvir rezultirao je izostankom koordiniranog planiranja razvoja, nedovoljnom povezanošću opština i okruga pri definisanju razvojnih inicijativa, protoka informacija i usklađivanja nacionalnih, regionalnih i lokalnih razvojnih ciljeva i prioriteta – s ciljem optimalnog iskorišćavanja celokupnih razvojnih resursa i potencijala zemlje.
4.S procesom decentralizacije, koji je usko vezan za regionalnu politiku i sprovođenje načela subsidijarnosti, se kasni. Nivo decentralizacije trenutno u Republici Srbiji je izuzetno nizak, pa je s toga neophodno stepen decentralizacije, postepeno, podići na viši nivo.
5.Neadekvatno praćenje i vrednovanje ulaganja i usmeravanje državnih podsticaja u nerazvijena područja, nedovoljna transparentnost i nekoordiniranost, predstavlja dodatno ograničenje za sameravanje efekata državne pomoći (kroz ulaganja Fonda za razvoj, resornih ministarstva, fondova i direkcija). Nepostojanje sistema za praćenje utrošenih sredstava, izostanak evaluacije efekata korišćenih sredstava, nepostojanje jasnih procedura i kriterijuma za dodelu finansijskih sredstava, kao i osnovnog instrumenta – zakona – koji bi definisao nerazvijena područja i uslove za njihovo podsticanje, ograničavajuće deluje na ublažavanje regionalnih disproporcija u Republici Srbiji.
Ciljevi. Primaran dugoročan cilj je porast blagostanja ljudi u svim regionima Republike Srbije, sa prioritetima u onim oblastima gde su odstupanja od ovog cilja trenutno najveća, prevazilaženje naraslih regionalnih neravnomernosti u privrednoj aktivnosti i životnom standardu između regija i opština u Republici Srbiji, sa fokusom na bržoj valorizaciji lokalnog razvojnog potencijala. Realizacija ovog cilja primarno je determinisana:
-zaustavljanjem procesa depopulacije;
-sprovođenjem procesa decentralizacije vlasti i posebno fiskalne decentralizacije;
-ekonomskom regionalizacijom područja, kako bi se omogućio pristup strukturnim fondovima EU;
-usklađivanjem ekonomske, socijalne i prostorne dimenzije razvoja;
-koordiniranim usmeravanjem (teritorijalnom disperzijom) sredstava i drugih vidova pomoći u oblasti koje su definisane kao područja sa posebnim razvojnim problemima;
-prevencijom nastajanja novih područja sa velikim razvojnim problemima;
-zaštitom bar minimalnih funkcionalnih naselja na celom području kako bi se pomoglo u zaštiti kulturnog područja;
-relativno poboljšanje pozicija regiona merenih odnosom BDP po kupovnoj moći stanovništva, u poređenju sa graničnim regionima susednih zemalja.
Politika i mere. Osnovni zadatak države je kreiranje institucionalnog okvira, odnosno donošenje Zakona o podsticanju ravnomernog regionalnog razvoja Srbije. Uspostavljanje zakonskih okvira omogućiće efikasno vođenje savremene regionalne politike. Naime, nužno je stvoriti zakonske uslove za funkcionisanje institucija kao osnovice za sprovođenje politike i upravljanje razvojem. Efikasnost politike regionalnog razvoja umnogome će zavisiti od zapošljavanja lokalnih razvojnih kapaciteta. Nacionalni razvoj je, s toga, predmet regionalne harmonije isto kao i porast blagostanja i njegovo balansiranje u skladu sa njegovim ekonomskim, socijalnim i prostornim aspektima. Pažnja koju Strategija regionalnog razvoja Srbije (SRRS) treba da usmeri na izazove regionalnog razvoja je u osnovi odraz težnje ka održivom razvoju. U tom smislu, Strategija će izražavati svoju ambiciju da poboljša potencijal razvoja pod direktnim nadzorom lokalnih učesnika. Glavna poruka Strategije bila bi održivi porast životnog standarda, a iznad svega, zahtevaće domaću kreativnost izraženu u sposobnosti povećanja doprinosa lokalnog potencijala rastu životnog standarda.
Proces pridruživanja EU će, takođe, uz pristupanje sistemu Euro-regiona, doneti nekoliko novih razvojnih mogućnosti. S druge strane, realno je očekivati povećani pritisak da se Republika Srbija pretvori u tranzitnu teritoriju, da koncentriše privredne aktivnosti u predgrađima gradova, da usmeri strane investicije u konvencionalne aktivnosti, da nastavi centralizaciju i time da pogorša trend daljeg rasta regionalnih diferencijacija.
Pomenuti uslovi zahtevaju formulisanje nove regionalne politike koja uključuje: aktivnosti usmerene ka poboljšanju razvojne funkcionalnosti lokalnog potencijala; dopunsku pomoć države naspram regionalne i lokalne razvojne stimulacije; partnerski pristup između javnog i privatnog sektora koji treba da unaprede i olakšaju integraciju razvojne stimulacije subregionalnih razvojnih entiteta na regionalnom nivou.
Jedan od razvojnih imperativa je definisanje ekonomskih regiona. Sami regioni mogu najbolje da identifikuju komplementarnost svojih razvojnih potencijala i da definišu razvojne ambicije. U pogledu povećanja konkurentnosti u novom evropskom smislu, regioni Republike Srbije moraju da razviju svoje specifične razvojne prednosti, da omoguće sopstveni razvoj. Regionalna politika treba posebno da stimuliše područja razvoja i međunarodnu konkurentnost svih aktera u zemlji. U tom kontekstu, neophodno je intenzivirati asistenciju onim regionima sa nižom razvojnom polaznom tačkom, ili onim područjima koja su, sa stanovišta regionalne politike Republike Srbije, definisana kao područja sa specifičnim razvojnim problemima, ali samo na osnovu regionalnih razvojnih programa.
Prihvatanje evropskih standarda regionalne politike omogućio bi Republici Srbiji pristup strukturnim fondovima EU sa značajnom finansijskom i tehničkom pomoći. O važnosti regionalne politike dovoljno govori podatak da se na programe regionalne politike troši trećina budžeta EU. Nužnost primene pristupa, načela, kriterijuma i instrumenata EU u okviru regionalne politike u Republici Srbiji ne bi trebalo dovoditi u pitanje. Reč je o procesu prilagođavanja u jednom od ključnih područja privrede.
Zakonodavni okvir za formulisanje regionalne politike neophodno je uskladiti sa politikom EU. Njime se definišu mere i mehanizmi podrške i implementacije strategije, politike i programa regionalnog razvoja, što se ogleda u donošenju sledećih osnovnih institucionalnih instrumenata: Zakona o podsticanju ravnomernog regionalnog razvoja Republike Srbije; Strategije regionalnog razvoja Srbije; Politike regionalnog razvoja Srbije; Podzakonskih akata koji zaokružuju regionalnu institucionalnu infrastrukturu.
Za efikasno sprovođenje regionalne strategije i politike nadležne bi bile sledeće institucije: Savet za ravnomerni regionalni razvoj i regionalne kapitalne investicije, Nacionalna agencija za regionalni razvoj, Fond za regionalni razvoj, Regionalne agencije za razvoj.
Polazeći od potreba i prioriteta u regionalnom razvoju, ali istovremeno uzimajući u obzir brzinu i lakoću njihovog sprovođenja, redosled zadataka je:
-Uspostavljanje zakonskog okvira koji će omogućiti efikasno vođenje savremene regionalne politike;
-Formiranje institucionalne strukture na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou;
-Definisanje finansijskih mehanizama za podsticanje ravnomernog regionalnog razvoja;
-Utvrđivanje područja sa posebnim razvojnim problemima (nerazvijena područja);
-Ubrzanje procesa decentralizacije. Neophodno je, postepeno, povećavati obim sredstava lokalnim samoupravama;
-Donošenje dva prioritetna Akciona plana za: Strategiju dugoročnog ekonomskog razvoja srpskih zajednica na Kosovu i Metohiji i Strategiju dugoročnog ekonomskog razvoja Juga Srbije;
-Podsticanje lokalnih razvojnih inicijativa i instrumenata lokalnog/regionalnog razvoja;
-Stručno osposobljavanje nacionalne i regionalne/lokalne administracije za sporovođenje regionalne politike;
-Primena osnovnih načela regionalne politike na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou;
-Stvaranje statističko-analitičke osnove za procenu regionalne konkurentnosti, kao i za praćenje i ocenjivanje efekata regionalne politike u skladu sa statističkim standardima EU (NUTS);
-Jačanje privredne komponente razvoja u prostornom planiranju i upravljanju prostorom;
-Razvoj regionalnih klastera.
11. ZAšTITA žIVOTNE SREDINE
Stanje i problemi. Analize ukazuju da ekonomska vrednost degradacije životne sredine u Republici Srbiji iznosi od 4,7% do 14% BDP (u drugim zemljama procenjeno 4-8% BDP). Najveće štete prouzrokovane su zagađenjem vazduha, zagađenjem vode, gubitkom vodnih resursa i neodgovarajućom praksom u upravljanju otpadom.
Kvalitet ambijentalnog vazduha u Republici Srbiji uslovljen je emisijama SO2, NOx, CO, čađi, praškastih materija i dr. koje potiču iz termoenergetskih objekata (upotreba lignita i loše otprašivanje) i industrijskih postrojenja. Kvalitet vazduha se posebno pogoršava tokom vremenskih prilika bez vetra i u sezoni grejanja, naročito zbog korišćenja goriva lošeg kvaliteta. Zagađenje vazduha sumporom i olovom je posebno problematično zbog lošeg kvaliteta goriva (benzin sa dodatkom olova i visoko-sumporni dizel). Republika Srbija je započela da ugrađuje politiku zaštite životne sredine u druge sektorske politike potpisivanjem Sporazuma o energetskoj zajednici 2005. godine. Nedostaje nacionalni katastar emisije gasova sa „efektom staklene bašte”, popis supstanci koje izazivaju oštećenje ozonskog omotača, kao i podsticajne ekonomske mere za smanjenje emisije u vazduh. Postojeća zakonska regulativa za emisiju i imisiju nije usklađena sa regulativom EU, a nepotpun monitoring utiče na sticanje nerealne slike o stepenu zagađenja vazduha u Republici Srbiji. Izrađen je Nacrt zakona o zaštiti vazduha.
Kvalitet vode za piće u Republici Srbiji generalno je nezadovoljavajući. Oko 60% stanovništva u Republici Srbiji ima pristup vodovodnom snabdevanju vodom za piće. Stara distributivna mreža i nedostatak podsticaja za racionalnu potrošnju vode, dovodi do prekomerne eksploatacije resursa. Oko 33% stanovništva u Republici Srbiji koristi javni kanalizacioni sistem. Najveći gradovi u zemlji, Beograd, Novi Sad i Niš nemaju postrojenje za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda. Blizu 90% otpadnih voda iz industrija se ispušta bez prethodnog prečišćavanja. Pripremljen je nacrt Zakona o finansiranju upravljanja vodama i u pripremi je Zakon o vodama, još uvek nedostaju standardi za kvalitet otpadnih voda koje se upuštaju u recipijent.
Na kvalitet zemljišta negativno utiče nekontrolisana i neadekvatna primena veštačkih đubriva i pesticida, kao i odsustvo kontrole kvaliteta vode za navodnjavanje. Široka upotreba olovnog benzina izaziva zagađenje zemljišta olovom duž glavnih puteva. Loše upravljanje otpadom i hemikalijama izaziva degradaciju zemljišta. Ne postoji Strategija za održivo korišćenje resursa i dobara koja je utvrđena Zakonom o zaštiti životne sredine.
U Republici Srbiji se sakuplja oko 60-70% komunalnog otpada. Lokacije za odlaganje otpada ne zadovoljavaju tehničke uslove sanitarnih deponija. Ne postoje pouzdani podaci o količini opasnog otpada koji stvara industrija. Procenjuje se da se u Republici Srbiji proizvede 460.000 t/godišnje opasnog industrijskog i medicinskog otpada. Ne postoje postrojenja za tretman i odlaganje opasnog otpada. Opasan otpad se privremeno skladišti u neodgovarajućim skladištima, od kojih neka postoje i više decenija. Na neodgovarajućim lokacijama odlaže se godišnje 6-7 miliona tona letećeg pepela iz termoelektrana. Neproporcionalno je visok stepen stvaranja industrijskog otpada po jedinici proizvoda, neracionalno je korišćenje sirovina i niska je energetska efikasnost. Izrađen je Nacrt zakona o otpadu i priprema se Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu. Određenom dinamikom sprovodi se Nacionalna strategija upravljanja otpadom, usvojena 2003. godine.
Regulativa i institucije. Republika Srbija uređuje zaštitu i unapređivanje životne sredine donošenjem zakona kojima se ostvaruje održivo upravljanje prirodnim resursima i obezbeđuje zdrava životna sredina. Sistem pravnih normi u ovoj oblasti čini veliki broj zakona i drugih propisa. Najveći broj propisa još nije usaglašen sa Direktivama EU. Novi zakonski okvir za zaštitu životne sredine u Republici Srbiji postavljen je 2004. godine donošenjem Zakona o zaštiti životne sredine, Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu i Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja koji su usklađeni sa Direktivama EU. Donet je veći broj podzakonskih propisa koji omogućuju implementaciju zakona. Vlada je usvojila Nacrt nacionalnog programa zaštite životne sredine (2006-2014. godine) koji će biti praćen detaljnim akcionim planovima. Cilj Programa je da omogući podizanje kvaliteta životne sredine i unapređenje kvaliteta života stanovništva i u funkciji je realizacije pridruživanja Republike Srbije EU.
Zakonodavna aktivnost je 2005. godine bila dinamična. Donete su Uredba o vrstama zagađivanja, kriterijumima za obračun naknade za zagađivanje životne sredine i obveznicima, visini i načinu obračunavanja i plaćanja naknade i Uredba o merilima i uslovima za povraćaj, oslobađanje ili smanjenje plaćanja naknade za zagađivanje životne sredine, kojima se implementira princip „zagađivač plaća”. Naknade će biti prihod Fonda za zaštitu životne sredine. Pripremljeni su i nacrti zakona o upravljanju hemikalijama, o zaštiti od jonizujućeg zračenja i nuklearnoj sigurnosti, o nejonizujućem zračenju i nacrt zakona o ribarstvu. Takođe su pripremljeni Nacrti zakona o implementaciji Konvencije o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju, potpisane 2000. godine.
Nadležni državni organ u oblasti zaštite životne sredine je Uprava za zaštitu životne sredine u okviru Ministarstva nauke i zaštite životne sredine. Pojedina pitanja iz oblasti zaštite životne sredine su u nadležnosti drugih ministarstava. Pored Uprave, državni organi koji obavljaju poslove iz oblasti zaštite životne sredine su Agencija za zaštitu životne sredine, koja je formirana 2004. godine kao organ u sastavu ministarstva, Fond za zaštitu životne sredine, koji je postao operativan 2005. godine, Zavod za zaštitu prirode, Republički hidrometeorološki zavod i Agencija za reciklažu. Postojeći status Uprave za zaštitu životne sredine ne obezbeđuje punu koordinaciju svih aktivnosti u ovoj oblasti (horizontalno i vertikalno). Na pokrajinskom nivou, ključnu nadležnost ima Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, a na lokalnom nivou (opštine, gradovi) sekretarijati za zaštitu životne sredine. Osnovno obeležje institucionalnog okvira zaštite životne sredine je postojanje razuđenosti i preklapanje delokruga i nadležnosti državnih organa. Problem nerazgraničenih i nejasnih nadležnosti u oblasti uređivanja pitanja zaštite voda, zemljišta, šuma, mineralnih resursa, dovodi do neujednačenog i nepotpunog i pristupa njihovoj zaštiti. Institucionalni kapaciteti za životnu sredinu su nedovoljni da bi se potpuno obuhvatile institucionalne nadležnosti.
Ključni problemi na području zaštite životne sredine u Republici Srbiji su sledeći: slaba integracija politike zaštite životne sredine sa ostalim sektorskim politikama i zastarelo zakonodavstvo; nedovoljni institucionalni kapaciteti, neefikasan sistem finansiranja zaštite životne sredine i nedostatak ekonomskih podsticaja za ekološki svesno ponašanje; nedovoljan i neadekvatan monitoring emisija zagađenja životne sredine; neodrživo korišćenje prirodnih resursa; zagađenje vazduha iz sektora energetike, industrije, transporta; zagađenje zemljišta, površinskih i podzemnih voda opasnim materijama i otpadom.
Ciljevi. Ciljevi politike zaštite životne sredine u Republici Srbiji su:
-Integracija politike zaštite životne sredine u ostale sektorske politike i usklađivanje nacionalnih propisa iz oblasti zaštite životne sredine sa zakonodavstvom EU do 2009. godine;
-Proširenje i jačanje institucionalnih kapaciteta do 2009. godine;
-Razviti efikasan sistem finansiranja zaštite životne sredine i ekonomskih podsticaja za ekološki svesno ponašanje;
-Unapređenje sistema kontrole kvaliteta životne sredine;
-Podsticati održivo korišćenje prirodnih resursa, smanjenje potrošnje energije i sirovina i stimulisati reciklažu otpada;
-Smanjiti zagađenje vazduha iz sektora energetike, industrije, transporta uzrokovano emisijom (SO2, SO2, NOh, čestice, specifične zagađujuće materije, gasovi sa efektom staklene bašte),
-Smanjiti zagađenje zemljišta, površinskih i podzemnih voda opasnim materijama i otpadom.
Kratkoročne mere (2007-2009. godine). U skladu sa prioritetnim merama za promociju razvoja i očuvanje životne sredine, prioritet je uspostavljanje regulatornih i ekonomskih mehanizama za realizaciju koncepta održivog ekonomskog razvoja. Ovo treba indirektno da sledi nacionalne prioritete u politici zaštite životne sredine u skladu sa ciljevima i instrumentima iz Nacionalnog programa. Period 2007-2009. godine treba da obuhvati praktične, finansijski prihvatljive reforme koje se odmah mogu sprovesti. To se prvenstveno odnosi na regulatorne reforme, koje imaju za cilj usklađivanje sa acquis connunautaire za životnu sredinu. Ciljevi mera su koncentrisani na unapređenje zakonskog okvira, razvoj sektorskih strategija, investicionih planova i unapređenje sistema monitoringa i podizanje javne svesti.
Integrisanje politike zaštite i očuvanja životne sredine i održivog korišćenja prirodnih resursa u ostale sektorske politike. Donošenje i implementacija Nacionalnog programa zaštite životne sredine i akcionih planova za njegovu implementaciju je od suštinske važnosti za rešavanje problema u životnoj sredini. Prioritetno je usklađivanje propisa u oblasti zaštite životne sredine sa acquis connunautaire donošenjem sektorskih zakona i podzakonskih propisa, poboljšanje nadzora nad sprovođenjem propisa i podizanje kapaciteta pravosudnog sistema. Institucionalne nadležnosti treba da budu jasno definisane u novom zakonodavstvu kako bi se rešila postojeća preklapanja i nedoslednosti. Ključni institucionalni prioriteti su obrazovanje Ministarstva za zaštitu životne sredine i jačanje kapaciteta Agencije za zaštitu životne sredine i Fonda za zaštitu životne sredine.
Smanjivanje zagađenja. Neophodno je raditi na smanjenju zagađenja zemljišta, površinskih i podzemnih voda i vazduha iz sektora energetike, industrije, transporta. Mere ekonomske politike će ići u sledećem smeru:
-Podsticanje održivog korišćenja prirodnih resursa, smanjenje potrošnje energije i sirovina i stimulisanje reciklaže otpada, povećanje svesti o životnoj sredini i kvalitetu života, pojačanje energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije;
-U procesu privatizacije preduzeća razviti mehanizme za rešavanje problema nasleđenog zagađenja, odnosno štete nanete životnoj sredini. Rešavanje mora da bude zasnovano na principu „zagađivač plaća”;
-Izgradnja efikasnog sistema finansiranja zaštite životne sredine koji se zasniva na namenskim fondovima i širokoj primeni ekonomskih instrumenata;
-Puna implementacija uredbe o naknadama za emisije u vazduh i generisanje otpada;
-Sredstva i investicije u ovoj fazi će biti usmerena na ugrožene lokacije i prioritetne oblasti, kao što je zagađenje vazduha iz velikih industrijskih kompleksa i termoelektrana, tretman otpadnih voda iz velikih industrija, prečišćavanje gradskih otpadnih voda u velikim gradovima i dr;
-Podsticanje konkurencije i uključenja privatnog sektora u oblasti obezbeđivanja usluga, posebno u sektorima upravljanja otpadom i vodama.
Implementacija Nacionalnog programa zaštite životne sredine trebala bi da dovede do značajnog smanjenja zagađenja i degradacije životne sredine, a time će se ostvariti uštede za domaću privredu. U periodu 2007-2009. godine povećanje ulaganja je postepeno. Razlog za to je orijentacija na izgradnju delotvornog pravnog i finansijskog sistema gde aktivnosti nisu kapitalno-intenzivne.
Dugoročne mere (2010-2012. godine). Ovaj period će zavisiti od uspešnosti realizacije prethodne faze. Politika u ovoj fazi će da se usredsredi na širu primenu podsticajnih instrumenata, ubrzano usklađivanje regulative sa acquis connunautaire za životnu sredinu, poboljšanje kvaliteta životne sredine, na povećano učešće javnosti i zainteresovanih strana u donošenju odluka, kao i rešavanje problema ugroženih lokacija. Tokom ove faze očekuju se glavni investicioni projekti, posebno infrastruktura za upravljanje otpadom i smanjenje industrijskog zagađenja, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, unapređenje saobraćaja i drugo, koji će zahtevati velike investicione troškove. Značajan porast ulaganja u oblasti životne sredine predviđa se u dugoročnom periodu (2009-2012. godine). Ukupni izdaci za implementaciju Nacionalnog programa izraženih kao procenat BDP-a će porasti sa 0,4% BDP-a u 2006. godini na 0,5% BDP-a u periodu 2008-2012. godine. Ukoliko BDP raste po stopi od 7% ulaganja u zaštitu životne sredine će dostići 2,8 mlrd. USD u 2012. godini. Neophodno je, međutim, istaći, da su u strukturi ulaganja u zaštitu životne sredine uključena i ulaganja u druge sektore (oko 40% ukupnih sredstava), i to: 25% u sektor energetike, 10% u sektor saobraćaja, 6% u sektor industrije i 4% u sektor poljoprivrede.
12. RAZVOJ STATISTIčKOG SISTEMA
Zvanična statistika, u najopštijem smislu reči, treba da postane neophodan element u informacionom sistemu demokratskog društva u snabdevanju vlade, privrede i javnosti podacima o ekonomskoj, demografskoj i socijalnoj situaciji i o stanju zaštite prirodne sredine.
Republički zavod za statistiku, na temelju Fundamentalnih principa statistike (10 principa usvojenih u UN, 1994. godine) i Evropskog statističkog kodeksa delovanja (15 principa usvojenih od strane Statističkog programskog Komiteta, 2005. godine), razvijaće efikasan statistički sistem u okviru kojeg će biti moguće obezbediti blagovremene, objektivne i pouzdane podatke potrebne za planiranje i praćenje procesa tranzicije, reformi i razvoja.
Da bi se sistem zvanične statistike Republike Srbije na zadovoljavajući način razvijao, neophodno je:
-doneti Zakon o zvaničnoj statistici i u potpunosti sprovesti sva rešenja iz tog zakona;
-izvršiti punu harmonizaciju s međunarodnim i evropskim standardima i klasifikacijama, s ciljem da nacionalna statistika usvoji acquis communautaire u statistici.
Očekivani rezultati prilikom ostvarenja ovih ciljeva od izuzetnog su značaja, i sastoje se u sledećem:
-Postizanje pune koordinacije među proizvođačima zvanične statistike, uz centralnu ulogu Republičkog zavoda za statistiku u celom procesu koordinacije;
-Unapređenje sadržaja i kvaliteta podataka iz administrativnih izvora, kao i njihova značajnija upotreba, s ciljem racionalizacije statističkih istraživanja i smanjenja opterećenja izveštajnih jedinica;
-Kreiranje regiona, uspostavljanje (izrada) regionalnih statistika i odgovarajućih indikatora shodno standardima Eurostat-a u ovoj oblasti (NUTS klasifikacija);
-Postizanje potpune usaglašenosti sa evropskim Sistemom nacionalnih računa;
-Obezbeđivanje potpune poverljivosti individualnih podataka;
-Unapređenje procesa diseminacije podataka privatnom i javnom sektoru a posebno istraživačkoj javnosti;
-Progresivno uvećanje prikupljanja, obrade statistističkih podataka i transmisije prema Evropskom statističkom sistemu.
Realizacija navedenih zadataka će se postići: boljom koordinacijom institucija „proizvođača”statistika; povećanjem transparentnosti statističkih podataka i jačanjem Republičkog zavoda za statistiku.
13. AKCIONI PLAN
Akcioni plan odštampan je uz Nacionalnu strategiju i čini njen sastavni deo.
AKCIONI PLAN
5.2. PODIZANjE KONKURENTNOSTI KORPORATIVNOG SEKTORA
5.2.1. Ubrzanje privatizacije i restrukturiranje postojećih preduzeća
Područje/problem Ciljevi Mere i aktivnosti Rok i nadležna institucija Završetak procesa privatizacije Završetak procesa privatizacije preduzeća sa društvenim kapitalom do 2009. godine Stvaranje zakonskih i ekonomskih (tržišnih) uslova za privatizaciju preduzeća sa državnim kapitalom (javnih preduzeća) do 2008. godine Kratkoročne mere (2007-2009):-Pokretanje inicijative za privatizaciju svih neprivatizovanih preduzeća sa društvenim kapitalom-Selekcija preduzeća za prodaju kapitala, likvidaciju i stečaj-Koncipiranje skraćenog postupka za prodaju kapitala-Izmene Zakona o sredstvima u svojini RS, Zakona o javnim preduzećima i Zakona o komunalnim delatnostimaSrednjeročne mere:-Monitoring privatizovanih preduzeća – kontrola izvršenja ugovornih obaveza kupaca 2007, MP2007, AP2007, Vlada 2007-2012, MP, AP Ubrzano rešavanje problema velikih društveno-svojinskih privrednih sistema Restrukturiranje, privatizacija ili stečaj velikih privrednih sistema do 2009. godineUpošljavanje resursa i kreiranje novih zaposlenja na područjima gde su locirani veliki sistemi Kratkoročne mere (2007-2009): -Regulativa za fleksibilnije restrukturiranje (prodaja imovinskih celina preduzeća pre stečaja)-Posebno praćenje restrukturiranja kritičnih sistema -Donošenje zakona o podsticanju investicija (područja od posebnog interesa za Republiku Srbiju)Srednjeročne mere:-Politika razvoja (kreiranje zaposlenja) na područjima velikih sistema 2006, MP2007-2009, Vlada 2007, Vlada 2007-2012,MP, MRZSP Unapređenje korporativnog upravljanja u privatizovanim preduzećima Uspostavljanje vlasničke strukture koja će omogućiti postprivatizaciono restrukturiranje i efikasnost preduzeća Kratkoročne mere (2007-2009):-Završetak privatizacije, bez ugovornih restrikcija za dalji prenos kapitala-Ukrupnjavanje vlasništva u preduzećima privatizovanim po ranijim zakonima-Monitoring primene Zakona o preuzimanju akcionarskih društavaSrednjeročne mere:-Revizija Zakona o privrednim društvima, Zakona o stečajnom postupku, o obligac. odnosima, unapređenje pravosuđa, suzbijanje korupcije 2007-2009, MP, AP2008, AF2006-2009, MP2007-2012, Vlada , Resorna ministarstva 5.2.2. Uspostavljanje adekvatnog regulatornog i administrativnog
okruženja za uspostavljanje i funkionisanje novih preduzeća
Područje/problem Ciljevi Mere i aktivnosti Rok i nadležna institucija Postupak registracije preduzeća Dalje unapređivanje postupka registracije preduzeća kroz formiranje jedinstvenog šaltera („one stop shop“) na kome će se završavati ceo postupak od predaje zahteva za registraciju do početka poslovanja. -Formiranje „one stop shop“ podrazumeva kompletnu kompjuterizaciju i umrežavanje svih relevantnih državnih organa za registraciju privrednih subjekata. 2007-2009, APR Procedure za dobijanje raznih dozvola za rad Stvoriti stimulativno poslovno okruženje: skraćivanje i pojednostavljivanje svih administrativnih procedura, redukovanje troškova za dobijanje svih potrebnih dozvola, sertifikata i sl. Pojednostavljivanje i skraćivanje procedure za : -izdavanje boravišnih dozvola;-osiguranje izvršenja ugovora;-registraciju imovine;-postupak likvidacije i stečaja preduzeća. 2006-2009, MUP, TS, KN, AP, APR Radno zakonodavstvo Kreirati radno zakonodavstvo koje će biti stimulativno za otvaranje novih radnih mesta. Smanjiti broj nezaposlenih na tržištu rada.Obezbediti efikasnost u implementaciji zakonskih rešenja. -Uskladiti postojeći Zakon o radu sa odredbama Strategije podsticanja i razvoja stranih ulaganja (deo koji se odnosi na radno zakonodavstvo)-Zakonskim rešenjima omogućiti veću zastupljenost fleksibilnih oblika rada -Stimulisanje novog zapošljavanja kroz snižavanje poreza i doprinosa na zarade i usklađivanje prava radnika sa EU zakonodavstvom-Kontinuirano sprovoditi programe dokvalifikacije/ prekvalifikacije radnika koji ostaju bez posla-Definisati i inovirati obrazovne profile u skladu sa potrebama privrede-Afirmisati princip socijalnog partnerstva-Kontinuirano sprovoditi edukaciju i obuku pravosuđa i organa državne uprave. 2007, MRZSP2007-2012, NSZ, MRZSP, MPS, UPSK, Vlada , MPRK, MDULS
Područje/problem Ciljevi Mere i aktivnosti Rok i nadležna institucija Nepostojanje vlasništva nad građevinskim zemljištem i prava prometa Usvajanje zakonske regulative koja rešava pitanja vlasništva nad zemljištem, prava prodaje, naknada i dažbina u vezi sa njegovim korišćenjem -Donošenje propisa kojim se uvode tržišni kriterijumi u oblasti gradskog građevinskog zemljišta 2008, MKI Povraćaj vlasnicima celokupne imovine oduzete nakon Drugog svetskog rata Rešavanje pitanja imovine oduzete nakon Drugog svetskog rata -Donošenje i implementacija Zakona o povraćaju imovine 2007, MKI Nepostojanje jedinstvene evidencije o nepokretnostima Formiranje jedinstvene evidencije o nepokretnostima -Donošenje Zakona o državnom premeru i katastru nepokretnosti, kojim se onemogućava dosadašnja praksa dvostrukog knjiženja zemljišta u zemljišnim knjigama-Završetak formiranja jedinstvene evidencije o nepokretnostima 2008, MKI2008, RGZ Implementacija izemene Zakona o planiranju i izgradnji Skraćenje vremena i pojednostavljenje procedure dobijanja građevinskih dozvola -Formiranje „One –Stop-Shop” 2009, MKI, OS Nepostojanje jedinstvene statističke baze podataka o raspoloživom zemljištu za gradnju Formiranje jedinstvene baze podataka o raspoloživom zemljištu za gradnju -Stvaranje statističke baze podataka na centralnom i lokalnom nivou 2009, RGZ, DGZIB, OS 5.2.3. Horizontalni programi podsticanja preduzetništva
Područje/problem Ciljevi Mere i aktivnosti Rok i nadležna institucija Podrška razvoju klastera Do 2012. godine, u svim proizvodno uslužnim sistemima koji su od strateškog značaja za Srbiju funkcionišu inovativni, dinamični, izvozno orjentisani klasteri. -Definisanje programa podrške klasterima-Mapiranje klastera-Implementacija programa 2007, MP2007-2009, MP2007-2012, MP Podrška razvoju industrijskih i tehnoloških parkova Do 2012. godine industrijski i tehnološki parkovi funkcionišu u Srbiji -Donošenje Zakona o industrijskim parkovima-Određivanje lokacija za industrijske i tehnološke parkove-Obezbeđenje sredstva za uređenje infrastrukture industrijskih i tehnoloških parkova 2007, MP 2007, OS, Res. ministarstva2007 – 2012, OS, Res. ministarstva Mala i srednja preduzeća i preduzetništvo Stvoriti snažan, razvijen, međunarodno konkurentan i izvozno orijentisan MSPP sektor do 2012. godine –implementacija Evropske povelje o malim preduzećima -Stvaranje stimulativnog poslovnog okruženja za razvoj MSPP.-Zakonska i regulatorna reforma-Uspostavljanje mehanizama za institucionalnu, međuresornu koordinaciju kreiranja i sprovođenja politike-Povećavanje uticaja i reformskih kapaciteta Saveta za regulatornu reformu -Unapređenje sistema institucionalne podrške sektoru MSP-Završetak uspostavljanja mreže republičkih i reginalnih agencija/centara za razvoj MSPP-Razvoj kapaciteta institucija za podršku MSPP-Reformisanje sistema državne uprave u cilju smanjenja adminstrativnih prepreka poslovanju -Lakši pristup kapitalu i podrška finansijskih institucija MSPP-Osnivanje Fonda početnog kapitala -Stvaranje zakonskih pretpostavki za osnivanje specijalizovanih fondova za vlasničko i kreditno finasiranje MSP-Unapređenje sistema mera za povećanje međunarodne konkurentnosti MSP-Podsticanje integracije ovog sektora u međunarodna tržišta i uspostavljanje odgovarajućih poslovnih standarda-Podsticanje poslovne saradnje (međusobne i sa velikim preduzećima) na domaćem i inostranom tržištu-Usmeravanje politike promocije malog preduzetništva na najuspešnija preduzeća 2007, MP2006-2012, MP2006-2007, MP, RAMSPP, K, MF, MP, MDULS2007-2009, MF, MP,MRZSP2006-2012, MP, MEOI Područje/problem Ciljevi Mere i aktivnosti Rok i nadležna institucija -Decentralizacija implementacije politike razvoja MSPP, povezivanje lokalnih i regionalnih programa/projekata/aktivnosti-Povećanje nivoa znanja i sposobnosti u sektoru MSP-Razvoj obrazovnih programa i uvođenje obrazovnih disciplina u sistem obrazovanja-Lakši pristup MSP međunarodnom i domaćem tržištu.-Izmena Zakona o javnim nabavkama radi podsticanja učešća MSP u javnim nabavkama. -Razvoj i primena inovacija i savremenih tehnika-Definisanje i primena programa podsticanja inovacija -Jačanje protoka znanja iz I&R oblasti u preduzetnički sektor sa adekvatno usmerenim finansiranjem-Jačanje veza između MSPP sektora i istraživačkih i tehnoloških institucija-Suzbijanje „sive” ekonomije-Smanjenje poreza i dorinosa-Poboljšanje inspekcijskog nadzora -Uspostavljanje dijaloga privatnog i javnog sektoraPromovisanje preduzetništva 2006-2009, MPS, MP2007, MTTU, MP2007-2012, MNZŽS, MP, MFK, MF2006, MP -Realizovanje kampanje promovisanja preduzetništva-Promovisanje preduzetništva među neafirmisanim aktivnim grupama: ženama, omladinom, nezaposlenima, kao i preduzetništvo na farmama i u nerazvijenim regionima-Informisanje javnosti o aktivnostima podrške razvoju MSPP-Efikasnija koordinacija donatorske pomoći-Utvrđivanje prioriteta za korišćenje donatorskih sredstava-Unapređenje statističkog praćenja i istraživanja MSPP sektora u skladu sa standardima EU-Formiranje Opservatorije za MSPP K, Resorna ministarstva2006-2008, MP MSPP i regionalni razvoj Povećanje uticaja MSPP sektora ujednačenijem regionalnom razvoju -Uvođenje diferenciranih podsticaja na osnovu poreske politike-Vođenje politike direktnog programiranja prostornog razvoja i razvoja poslovnih lokacija-Stvaranje lokalnih razvojnih koalicija (udruženja) za podršku preduzetničkim aktivnostima-Razvoj lokalnih fondova kroz kofinansiranje javnog i privatnog sektora-Odgovarajuća alokacija regionalnih razvojnih resursa K, Sva ministarstv, LS 5.2.4. Internacionalizacija: podsticanje izvoza i stranih direktnih investicija
Područje/problem Ciljevi Mere i aktivnosti Rok i nadležna institucija Podsticanje izvoza Stalno i brzo povećavanje izvoza (po stopi 15% do 17%)Menjanje strukture izvoza u smislu povećanja učešća proizvoda sa većom dodatom vrednošću po zaposlenom (propulzivne grane)Povećanje izvoza uslugaUbrzanje internacionalizacije domaćeg preduzetničkog sektora, uključujući i domaća ulaganja u inostranstvo Opšte mere:-Realizacija predviđenih reformi za okončanje tranzicije i podizanje konkurentnosti privrede-Restrukturiranje privrede i novo investiranje: nastavak privatizacije i povećanje SDI kao preduslovi za povećanje izvozaSpecifične mere podsticanja izvoza:-Stimulisanje investiranja u nove izvozne oblasti privrede, posebno prepoznavanje rentabilnih izvoznih programa u ranim fazama izvoza -Osnivanje specijalizovane institucije za istraživanje stranih tržišta i objavljivanje informacija o stranim tržištima-Kreiranje i promocija izvoznog nacionalnog brenda i uspostavljanje procedura za licenciranje-Omogućavanje sertifikacionim telima iz inostranstva izdaju potvrde za srpska preduzeća o uvođenju ISO 9000Podsticanje izvoza u EU:-Usaglašavanje ekonomskih komponenti srpskih poslovnih sistema sa standardima EU-Prihvatanje standarda EU posebno na području bezbednosti pri korišćenju proizvoda, zaštiti zdravlja i očuvanju životne sredine-Usklađivanje trgovinskih zakona sa pravilima EU, posebno u oblasti carinskog postupka, prava nadmetanja, prava društva, računovodstva itd.Podsticanje izvoza u ostale regione:-Ruska Federacija-Zona slobodne trgovine na zapadnom Balkanu K, Vlada , K, MP, MF, MEOI, K, Vlada , MP, MF, MEIOMP, Vlada , MPMNZŽS, ZSMEOI2006, MNZŽS, MPŠV, MZ, MFMEOI, MFK, MF, MP Podsticanje formiranja slobodnih industrijskih zonaPodsticanje izvoza malih i srednjih preduzeća i formiranja klasteraPromocija internacionalizacije:-Postepeno transformisanje politike promocije izvoza u politiku promocije internacionalizacije-Otklanjanje barijera za internacionalizaciju preduzeća-Sprovođenje agresivnije promocije internacionalizacije u inostranstvu K, Vlada , nadležna ministarstva
Područje/problem Ciljevi Mere i aktivnosti Rok i nadležna institucija Podsticanje stranih direktnih investicija Uključivanje privrede u globalne privredne i finansijske tokovePovećanje međunarodno konkurentnih, industr., uslužnih i agroindustr. kapaciteta za modernu proizvodnju i snabdevanje savremenih tržišta 1. Uklanjanje administrativnih prepreka, reforma propisa i usaglašavanje sa propisima EU-u oblasti osnivanja preduzeća sa stranim ulogom:-Stvaranje ujednačenog viznog režima, pojednostavljenje postupka prelaska granice i dobijanja boravišnih dozvola, -Završetak postupka preregistracije preduzetnika, uređenje osnivanja i rada poslovnih udruženja-Obezbeđenje zaštite intelektualne svojine 2006, MEOI, MUP, MDULS, MPMPŠV, MTTU, MK, MNZŽS, -u oblasti razvoja infrastrukture, stvoriti slobodno tržište građevinskog zemljišta, jasan uvid u tržišnu ponudu, izmenama i dopunama zakona iz oblasti: planiranja i izgradnje, svojinsko pravnih odnosa, imovini lokalne samouprave, stranim ulaganjima, državnom premeru i katastru , izradi prostornih planova, industrijskim parkovima, javnim preduzećima, komunalnim delatnostima i drugo-prenošenje prava svojine na nepokretnosti i imovini lokalnoj samoupravi-u oblasti rada preduzeća, izmenama odgovarajućih zakona-Uspostavljanje jasnog i jednostavnog fiskalnog sistema, sa minimumom različitih dažbina, predvideti poreske podsticaje i olakšice, uvesti fiskalnu decentralizaciju-Pojednostavljenje carinskih procedura i sadržaja carinskih dokumenata-Usklađivanje sistema standardizacije i akreditacije sa pravilima EU i STO2. Jačanje institucionalnih kapaciteta i razvijanje saradnje na državnom i opštinskom nivou-Nastavak realizacije Akcionog plana za sprovođenje reforme državne uprave-Nastavak reforme sudstva 2006, MKI, MF, MDULS, MEOI, RGZ2006, MDULS2006, MF2006, MEOI, MNZŽS2006, MDULS, MPR
5.3. JAČANjE FAKTORA ZNANjA I UPRAVLjANjE LjUDSKIM RESURSIMA
5.3.2. Nastavak reformi obrazovanja
Područje/problem Ciljevi Mere i aktivnosti Rok i nadležna institucija Strateška dokumenta u oblasti obrazovanja Završiti sva strateška dokumenta Kratkoročne mere i aktivnosti (2007-2009):-Prioritet 1: Usvajanje dva strateška dokumenta: Strategije razvoja obrazovanja i Strategije razvoja stručnog obrazovanja na Vladi. Na osnovu oba dokumenta definisati i razviti sistem akreditacije i sertifikacije-Prioritet 3: Doneti strategiju razvoja i finansiranja mreže osnovnog, srednjeg, strukovnog i akademskog obrazovanja sa posebnim osvrtom na budžetsko i vanbudžetsko finansiranje i procese decentralizacije uz definisanje nacionalnih, regionalnih i lokalnih kriterijuma za uspostavljanje mreže srednjih stručnih škola, sistema uvođenja novih profila i promenu upisne politike, uz uvažavanje svih specifičnosti lokalnih sredina-Prioritet 7: Doneti Strategiju razvoja socijalnog partnerstva posebno u oblastima stručnog obrazovanja, strukovnog, akademskog i obrazovanja odraslih. 2007, NS i Vlada , NSRS2007, NSSOO, NSVO, Vlada i SES2008, MF, MPS, MP, MRZSP, SES, NSRS Formiranje institucija i povezivanje sa socijalnim partnerima Napraviti modernu organizaciju institucija na svim nivoima koje treba da prate razvoj obrazovanja Kratkoročne mere i aktivnosti (2007-2009):-Prioritet 2:Uspostavljanje nacionalnih saveta na svim nivoima obrazovanja opšte, stručno i visoko obrazovanje i obrazovanje odraslih na nivou Srbije.-Prioritet 10:Uspostavljanje tela za evaluaciju sistema na nivoima od osnovnog do visokog obrazovanja. 2007, Vlada , NSRS 2007, MPS, NS, Vlada i NSRS Uspostavljanje sistema treninga i obuke nastavnika Prioritetni zadaci na poboljšanju efikasnosti i efektivnosti obrazovanja Kratkoročne mere i aktivnosti (2007-2009):-Prioritet 4: Uvođenje opšte i stručne mature (zbog sistema sertifikacije), sa strategijom i podsticanjem razvoja opšteg obrazovanja u skladu sa tehnološkim i naučnim razvojem Republike Srbije. Za uvođenje postoji zakonska regulativa.-Prioritet 5: Dalji razvoj pilot programa u stručnom obrazovanju uz saradnju sa Evropskim Unijom, odnosno njenim agencijama, sa stalnim korekcijama prema potrebama tržišta rada.-Prioritet 6: Definisati sistem realizacije prakse u srednjim stručnim školama: 2008, MPS, NS, Vlada 2007, NSSO, MRZSP, MPS
Područje/problem Ciljevi Mere i aktivnosti Rok i nadležna institucija -Uvođenje licence za realizaciju prakse-Definisanje standarda za realizaciju prakse-Uvođenje ugovora o saradnji sa poslodavcima -Formiranje regionalnih centara koji bi bili dobro opremljeni-Prioritet 8: Trening i obuka nastavnika, uz maksimalno opremanje škola i obavezu da svi naši učenici sa 14 godina mogu samostalno da koriste računare i internet. -Prioritet 9: Napraviti agencije za akreditaciju i osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju.-Izvršiti pripremu za promene u osnovnoj školi u odnosu na ostale sisteme obrazovanja-Uspostaviti sistem akreditacije institucija u obrazovanju na svim nivoima 2007, NSSO, MPS,SES, AA2008, NSSO, MPS 2009, NSOO Strateška dokumenta u oblasti obrazovanja Uspostavljanje sistema modernog obrazovanja po evropskim principima Srednjoročne mere i aktivnosti:-Sistemske mere na povećanju obuhvata dece pretškolskim programima, sa posebnim naglaskom na obuhvat romske dece;-Implementacija Strategije za obrazovanje dece sa posebnim potrebama;-Usaglašavanje postojećih i priprema novih podzakonskih akata koji proističu iz novih zakonskih rešenja;-Provera i pilotiranje pripremljenih standarda znanja za kraj osnovnog obrazovanja;-Realizacija aktivnosti u okviru Dekade Roma;-Razvoj kapaciteta svih saveta nacionalnih manjina za dalji partnerski rad na unapređenju obrazovanja manjina;-Konkretizacija aktivnosti MSP na osnovu strateških dokumenata Vlade;-Razvoj međuresorske saradnje različitih ministarstava;-Uspostavljanje sistema obrazovanja koje će odgovoriti kompletnom ekonomskom, naučnom i ukupnom društvenom razvoju Republike Srbije, sa izgrađenim socijalnim partnerstvom i zajedničkim delovanjem svih relevantnih aktera, -Uspostavljanje sistema srednjeg, strukovnog i akademskog obrazovanja koje će odgovoriti potrebama tržišta rada, sa zadatkom da bude atraktivno i dostupno svima, široko determinisano, kao osnova za doživotno učenje i kontinuirano osposobljavanje, fleksibilno, efikasno, zasnovano na saradnji i partnerstvu, racionalno, funkcionalno i uključeno u sistem ostvarivanja kvalifikacija i sertifikacija. 2009, NS, Vlada i NSRS Područje/problem Ciljevi Mere i aktivnosti Rok i nadležna institucija Formiranje institucija i povezivanje sa socijalnim partnerima Do prve polovine 2010. godine uspostaviti pravila i orijentacije prema evropskim standradima Srednjoročne mere i aktivnosti (2009-2012):-Uspostavljanje sistema tržišne orijentacije u određenim oblicima obrazovanja, sa uspostavljenim mehanizmima evaluacije, osiguranjem kvaliteta i akreditacije, na nivou evropskih standarda-Uspostavljanje sistema doživotnog obrazovanja sa elementima obuke iz veština i inovacijom znanja u skladu sa razvojem tehnologija i otvaranjem formalnog sistema obrazovanja za obuku i obrazovanje odraslih.-Uspostavljanje sistema mobilnosti (učenika, studenata i nastavnika ) sa okolnim i drugim evropskim sistemima obrazovanja.-Uspostavljanje modernog sistema finansiranja svih nivoa obrazovanja sa posebnim okvirima za uvođenje vanbudžetskog finansiranja i uspostavljanje evropskog modela izdvajanja sredstava za obrazovanje.-decentralizacija i demokratizacija obrazovanja 2010, MF, NZS, MPS i SES Uspostavljanje sistema treninga i obuke nastavnika Uspostavljanje mehanizama tržišne orijentacije obrazovanja do 2010. godine Srednjoročne mere i aktivnosti (2009-2012):-Obezbeđivanje dostupnosti kvalitetnog obrazovanja dece sa posebnim potrebama, dece sa posebnim sposobnostima, nacionalnih manjina, sa posebnim naglaskom na obrazovanje marginalizovanih društvenih grupa-Razvoj i unapređivanje saradnje sa međunarodnim prosvetnim institucijama-Organizacija i razvoj sporta-Potpisivanjem Bolonjske deklaracije Republika Srbija se pridružila težnji evropskih zemalja za stvaranje jedinstvenog obrazovnog prostora 2010. godine, obezbeđivanjem veće mobilnosti studenata, profesora i istraživača-Uključivanje u evropski prostor visokog obrazovanja-Brže i efikasnije visoko obrazovanje i uključivanje mladih stručnjaka u radni proces 2010, NS, MRZSP, MPS, NSRS 2010., NSVO, Vlada , NSRS
5.3.3. Zapošljavanje i upravljanje ljudskim resursima
Područje/problem Ciljevi Mere i aktivnosti Rok i nadležna institucija Implementacija politike zapošljavanja u cilju postizanja pune zaposlenosti, boljeg kvaliteta i produktivnosti na poslu i jačanje socijalne i teritorijalne kohezije Prevencija dugoročne nezaposlenostiDelovanje na nezaposlenost mladihPoboljšanje položaja ugroženih grupa nezaposlenih licaRazvoj preduzetništva i samozapošljavanja -Uključivanje nezaposlenih lica koja se nalaze na evidenciji NSZ duže od 12 meseci u programe aktivne politike zapošljavanja, programe dodatnog obrazovanja i obuka-Donošenje Programa zapošljavanja i samozapošljavanja mladih-Utvrđivanje podsticaja za zapošljavanje mladih-Formiranje centara za karijerno vođenje i savetovanje-Obezbeđivanje dugoročno nezaposlenim mladim licima korišćenje više vrsta usluga uključivanjem u mere politike zapošljavanja preko NSZ-Utvrđivanje zakonske regulative za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje lica sa invaliditetom-Podsticanje zapošljavanja lica sa invaliditetom -Sprovođenje Akcionog plana za zapošljavanje Roma -Zapošljavanje izbeglih i raseljenih lica-Promocija različitih oblika preduzetništva; kooperative, lizing, franšizing, kao i razvoj biznis inkubatora i industrijskih zona-Stimulativne mere za ulaganja u istraživanje i razvoj -Prilagoditi sistem obrazovanja potrebama tržišne ekonomije i posebno programima MSPP-Olakšanje pristupa MSPP jevtinijem kapitalu putem posebnih kreditnih linija, naročito manje razvijenim regionima, razvoj sistema za mikrokreditiranje i olakšanje pristupa MSPP novim tržištima K, NSZ2007, MRZSP, MF, NSZ2008, MRZSP, NSZ MPS2007, NSZ2006, MRZSP2007-2008, MRZSP2006-2008, MRZSP,NSZ, AR MSPPK, MRZSP, MPS, MF, NSZK, 2008, MP, AR MSPP, 2008, MF, MNZŽS2008, MPS2008, MF, MP, MRZSP Promovisanje pristupa poslu koji uvažava specifičnost životnog doba Podrška aktivnom starenjuPodrška ravnopravnosti polova -Širenje prakse fleksibilnih oblika zapošljavanja pogodnih za starije, posebno za žene-Povećanje broja starijih lica uključenih u programe aktivne politike zapošljavanja -Poboljšanje položaja i podsticanje zapošljavanja žena na tržištu rada-Veće uključivanje žena u postojeće programe aktivnih mera tržišta rada 2007, MRZSP, NSZ K, NSZK, SRP2007, NSZ Obezbeđenje sveobuhvatnosti tržišta rada, učiniti posao privlačnijim, i isplativijim za tražioce posla, uključujući teže zapošljive i neaktivne Isplativost rada Preventivne i aktivne mere -Stimulisanje nezaposlenih i socijalno ugroženih lica da aktivno traže posao-Postepeno smanjivanje poreza na zarade i zbirne stope za socijalno osiguranje-Unapređivanje odnosa i saradnje između NSZ i centara za socijalni rad-Uključivanje nezaposlenih u programe aktivnog traženja posla, u programe dodatnog obrazovanja i obuke, u programe samozapošljavanja i novog zapošljavanja-Organizovanje javnih radova-Rešavanje viška zaposlenih pre prestanka radnog odnosa-Aktivne mere usmerene na viškove zaposlenih K, NSZ2007, MFK, MRZSP, NSZK, NSZK, MRZSP, NSZK, MRZSPK, MRZSP, NSZ Bolji načini da se zadovolje potrebe tržišta rada Fleksibilni oblici radaModernizacija rada Nacionalne službe za zapošljavanje i razvoj agencija za zapošljavanje -Aktivno promovisanje fleksibilnih oblika rada među poslodavcima i zaposlenima-Uspostavljanje toka usluga u NSZ, orijentacija na potrebe klijenata i tržišta rada, omogućavanje ostvarivanja prava nezaposlenih lica koja nisu vezana za sprovođenje aktivnih mera, unapređenje razvoja informacionog sistema K, MRZSP, NSZK, NSZ Promovisanje fleksibilnosti u zapošljavanju i smanjenje segmentacije na tržištu rada Smanjenje neformalnog radaSmanjivanje razlika na tržištu rada -Podsticanje preduzetnika i poslodavaca na legalan rad putem smanjivanja poreza i doprinosa-Jačanje kontrolne funkcije institucija na tržištu rada vezane za primenu zakonskih propisa iz oblasti radnih odnosa-Povećanje konkurentnosti privrede i jačanje manje razvijenih regiona-Ublažavanje strukturnih nejednakosti na tržištu rada primenom aktivnih mera na tržišta rada 2007, MFK, MRZSPK, FR, NSZK, MRZSP, NSZ Zarade i produktivnost Usklađivanje prosečne zarade sa rastom produktivnosti -Unapređivanje socijalnog dijaloga na svim nivoima-Politika određivanja minimalnih zarada K, MF, MRZSP, SES Radni resursi Razvoj i upravljanje ljudskim resursima -Povećanje ulaganja u razvoj ljudskog kapitala i doživotnog učenja K, MRZSP, MPS
5.3.4. Istraživanje i tehnološki razvoj
Područje/problem Ciljevi Mere i aktivnosti Rok i nadležna institucija Tehnološki razvoj u funkciji privrednog razvoja Do 2009. godine paralelno sa vlasničkom transformacijom u privrednoj delatnosti, završiti realnu analizu-evidenciju:- segmenata-delatnosti u privredi, koji mogu imati konkurentnu prohodnost u globalni proizvodni i tržišni sistem,- segmenata znanja i tehnologija za razvoj konkurentnih proizvodnji, proizvoda i usluga. Kratkoročne mere i aktivnosti (2007-2009)-Definisanje i kvantifikovacija, prema realnom stanju u globalnom proizvodnom i tržišnom sistemu:-segmenata, slobodnih prostora u proizvodnim delatnostima i uslugama, u koje se konkurento može uključiti privreda Republike Srbije,-znanje i tehnologije neophodne za razvoj globalno konkurentne privrede, pojedinih njenih delatnosti, ili njihovih delova.-Usvajanje strategije tehnološkog razvoja.-Formirati podsticajni ambijent (nacionalnom i sektorskom politikom, fiskalnim i regulatornim okvirima, planiranjem u strategiji privrednog razvoja), za razvoj industrijskih klastera na bazi infrastruktura tehnoloških inkubatora, objedinjavanjem vodećih istraživačkih organizacija, osnivanjem preduzeća visokih tehnologija, revitalizacijom informacionih sistema i saobraćajnih veza, edukacijom kvalifikovane radne snage, umrežavanjem regionalnih trgovinskih udruženja.Srednjoročne mere i aktivnosti (do 2012)-U post-privatizaciono restrukuriranoj privrednoj strukturi, prema projektovanom rastu BDP:-definisati i kvantifikovati znanje, obim i sadržaj tehnološkog razvoja, koji pokrivaju inostrane strateške kompanije, sa sopstvenim istraživačkim kapacitetima,-definisati i kvantifikovati znanje, obim i sadržaj tehnološkog razvoja, neophodnih za celoviti razvoj konkurentne proizvodnje i usluga u privredi Republike Srbije,.-usvajanje dugoročne strategije tehnološkog razvoja u funkciji privrednog razvoja. Vlada , Resorna ministarstva, MNZŽS, NSNTR, ZIS, U,SANU, AIN,PK
Područje/problem Ciljevi Mere i aktivnosti Rok i nadležna institucija Istraživanje u funkciji tehnološkog razvoja Do 2009. godine izgraditi efikasnu naučnoistraživačku infrastrukturu. Kratkoročne mere i aktivnosti (2007-2009)(Zakonski okvir: Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti, Službeni glasnik broj 110/05)-Usvajanje Strategije naučnoistraživačke aktivnosti u funkciji usvojenog tehnološkog razvoja.-Usaglašavanje i operativno prilagođavanje strategije naučnoistraživačke aktivnosti u funkciji tehnološkog i privrednog razvoja sa:-utvrđivanjem prioriteta i sadržaja u programima osnovnih, primenjenih i posebno razvojnih istraživanja,-utvrđivanjem podsticajnog procenta izdvajanja za naučnoistraživačku delatnost iz budžeta Republike i bruto nacionalnog dohotka privrede i iz drugih izvora, saglasno standardima zemalja u tranziciji sa intenzivnim privrednim rastom.-Vrednovanje kvaliteta i efinasnosti naučnoistraživačkog rada instituta i visokoškolskih ustanova -Vlasnička transformacija državnih naučnoistraživačkih institucija.Srednjoročne mere i aktivnosti (do 2012):-Programsko i operativno potpuno uključivanje naučnoistraživačkog potencijala Republike Srbije u globalni naučni, razvojni i proizvodno-tržišni sistem.-Programsko i operativno osposobljavanje naučnoistraživačke infrastrukture za ulogu generatora privrednog razvoja Republike Srbije. Vlada , MNZŽS, NSNTR, ZIS, U, SANU, AIN,PK
Područje/problem Ciljevi Mere i aktivnosti Rok i nadležna institucija Transfer znanja i tehnologija Do 2009.godine za privredni razvoj i konkurentnu proizvodnju, zasnovanim na sopstvenom znanju dobijenom u proceduri istraživanja, izgraditi: efikasan sistem brze primene novih ili inoviranih tehnologija, proizvoda ili pristupa uslugama Kratkoročne mere i aktivnosti (2007-2009)(Zakonski okvir: Zakon o inovacionoj delatnosti 2007-2009)-Definisanje prioriteta i kvantifikacija znanja, tehnologija, tehničko-tehnoloških i inovacionih rešenja, saglasno potencijalima privredne delatnosti za razvoj globalno konkurentne proizvodnje i proizvoda.-Finansiranje inovacionih projekata, programiranih na osnovu raspoloživih naučnih saznanja i razvojnih znanja, do rešenja dovoljnih za pokretanje globalno konkurentnih proizvodnji.-Razvoj informacionih centara i servisa; centara za logistiku i transfer tehnologija, i sl.-Osnivanje:Razvojno-proizvodnih centaraIstraživačko-razvojnih centaraInovacionih centara.Srednjoročne mere i aktivnosti (do 2012)-Osnivanje poslovno-tehnoloških inkubatora-Osnivanje naučno-tehnoloških parkovaOsnivanje industrijskih klastera. MNZŽS, NI, PK, FID
Područje/problem Ciljevi Mere i aktivnosti Rok i nadležna institucija Usaglašavanje strateških dokumenata Vlade Usaglašavanje Strategije razvoja energetike Srbije do 2015. sa Nacionalnom strategijom privrednog razvoja RS 2006-2012. Strategijom prostornog razvoja, Strategijom održivog korišćenja pri.dobara, i dr. -Usaglašavanje Strategije razvoja energetike do 2015. sa Nacionalnom strategijom privrednog razvoja Srbije za period 2006-2012.-Donošenje Programa ostvarivanja strategije (2006-2010) i njegova aktuelizacija prema dinamici predviđenoj Zakonom o energetici-Izrada Nacionalne strategije upravljanja mineralnim sirovinama-Izrada Strategije razvoja rudarskog sektora (2007-2012) 2007, MRE2006, MRE2007, MRE Zakonodavna aktivnost Usvajanje novih zakona, izmena postojećih zakona i donošenje podzakonskih akata Kratkoročne mere i aktivnosti (2006-2008):-Usaglašavanje sledećih zakona sa Zakonom o energetici:-Zakon o zaštiti životne sredine, Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine i Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu-Zakoni o koncesijama i stranim ulaganjima,-Zakon o planiranju i izgradnji,-Zakon o eksproprijaciji,-Zakon o vodama -Donošenje podzakonskih akata Zakona o energetici-Donošenje Zakona o geološkim istraživanjima-Izrada podzakonskih akata iz oblasti rudarstva i geoloških istraživanja-Donošenje Novog tarifnog sistema za električnu energiju i gas-Nova cenovna i tarifna politika električne energije i gasa-Uvođenje naplate potrošnje toplotne energije prema merenjima 2008, MRE i druga resorna ministarstva i agencije Vlade Harmonizacija prakse i regulative sa EU -Uvođenje energetske statistike po metodologiji Eurostata, -Usvajanje programa primene Ugovora o Energetskoj zajednici Jugoistočne Evrope-Primena odredbi Ugovora o Energetskoj zajednici Jugoistočne Evrope-Dalja harmonizacija pravnog okvira sa direktivama EU MRE i druga resorna ministarstva i agencije Vlade Stvaranje uslova za racionalnu upotrebu energije i korišćenje obnovljivih izvora energije Zakonodavne aktivnosti -Donošenje regulative u cilju podsticanja racionalne upotrebe energije i u sektorima proizvodnje i u sektorima potrošnje energije, uključujući osnovanje odgovarajućeg Fonda-Usvajanje propisa i standarda o potrošnji energije u sektorima potrošnje-Harmonizacija odgovarajuće regulative i propisa sa EU Stvaranje zakonodavnog okvira i definisanje podsticajnih mera za veće korišćenje obnovljivih izvora energije-Stvaranje zakonodavnog okvira za gazdovanje energijom u lokalnim samoupravama 2008, MRE i druga resorna ministarstva i agencije Vlade Druge aktivnosti u cilju povećanja energetske efikasnosti -Usklađivanje cene energenata sa proizvodnim troškovima-Ekonomsko i investiciono podsticanje povećanja energetske efikasnosti, spregnute proizvodnje toplotne i električne energije, upotrebe lokalnih i obnovljivih izvora energije, proizvodnje i primene biodizela i bioetanola-Osnivanje Fonda za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije i uvođenje drugih mera podsticaja-Obrazovanje i usavršavanje kadrova za poslove energetike-Primena mehanizma čistog razvoja Kjoto protokola-Promotivne i edukativne kampanje -Demonstracioni projekti 2008, MRE i druga resorna ministarstva i agencije Vlade Stvaranje uslova za privlačenje investicija Stvaranje uslova za privlačenje investicija u energetske objekte Kratkoročne mere i aktivnosti (2006-2008)-Osnivanje Fonda za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije-Ratifikacija Kjoto Protokola-Osnivanje nacionalnih institucija i stvaranje pravnih okvira za primenu Mehanizma čistog razvoja Kjoto protokola-Izrada Strategije primene Mehanizma čistog razvoja u delu koji se odnosi na sektor energetike-Promocija Programa ostvarivanja StrategijeSrednjoročne mere i aktivnosti (2009-2012)-Propisi i zakoni o:-Koncesiji za izgradnju energetskih objekata-BOT (izgradi, koristi i predaja) aranžmanima 2008, MRE i druga resorna ministarstva i agencije Vlade 2010, MRE i druga resorna ministarstva i agencije Vlade Stvaranje uslova za privlačenje investicija u geološka istraživanja i eksploataciju mineralnih sirovina -Izrada novog Zakona o rudarstvu-Definisanje Programa podrške za razvoj malih i srednjih rudarskih preduzeća-formiranje Rudarskog investicionog fonda 2008, MRE i druga resorna ministarstva i agencije Vlade Formiranje institucija i njihovo aktiviranje Stvaranje kadrovskih i institucionalnih uslova za Strateška planiranja i upravljanje rudarstvom i energetikom Kratkoročne mere i aktivnosti (2006-2008):-Formiranje profesionalnog Instituta za energetiku,-Formirnje i izgradnja kapaciteta Agencije za rudarstvo-Jačanje kapaciteta Ministarstva rudarstva i energetike-Jačanje kapaciteta Agencije za energetsku efikasnost-Osposobljavanje lokalne samouprave za izradu energetskih bilansa-Izrada energetskih bilansa svih regiona, opština i gradova 2008, MRE i agencije Vlade 2008, MRE i lokalne samouprave
5.4.2. Saobraćaj
Područje/problem Ciljevi Mere i aktivnosti Rok i nadležna institucija Nepostojanje strategije razvoja saobraćaja Izrada strategije razvoja saobraćaja -Donošenje Strategije razvoja saobraćajnog sistema sa operativnim akcionim planovima i definisanim ciljevima razvoja po granama saobraćaja 2007, MKI Nejednaki uslovi konkurencije između saobraćajnih grana Multimodalni pristup razvoju koji podrazumeva integrisano planiranje razvoja saobraćajnog sistema i racionalnije korišćenje prednosti svakog vida saobraćaja. -Ujednačavaće se uslovi konkurencije između železnice, drumskog i rečnog saobraćaja u skladu sa saobraćajnom politikom i direktivama EU. K, MKI Institucionalni okvir Reorganizacija institucionalnog okvira -Realizacija institucionalne izgradnje i jačanja MKI 2007, MKI Drumski saobraćaj Smetnje u funkcionisanjudrumskog saobraćaja Nesmetano funkcionisanje međunarodnog drumskog saobraćaja -Zaključivanje bilateralnih Sporazuma sa drugim zemljama, koji regulišu ovu oblast i implementiranje u zakonodavni sistem Republike Srbije-Preispitivanje mogućnosti za priključenje multilateralnom sporazumu INTERBUS K, MKI Putna mreža nije u zadovoljavajućem stanju Završetak modernizacije i izgradnje Jugoistočne evropske saobraćajne ose na teritoriji Srbije u skladu sa evropskim standardima.Uspostavljanje optimalnog odnosa ulaganja u održavanje postojeće mreže i investicija u nove puteve.Unapređenje upravljanja i planiranja radova održavanja puteva uz prethodno ažuriranje podataka. -Izgradnja oko 390 km autoputeva, drumsko-železničkog Žeželjevog mosta u Novom Sadu i graničnoih prelaza Batrovci (sa Hrvatskom) i Preševo (sa Makedonijom). -Na pojedinim deonicama uključiće se ulaganje privatnog kapitala kroz koncesione aranžmane i zajednička ulaganja javnog i privatnog sektora.-Uspostaviće se efikasni i stabilni mehanizmi finansiranja i usmeravanja sredstava ka preduzeću nadležnom za puteve -Razmotriće se uvođenje naknada za puteve sadržane u maloprodajnoj ceni motornog benzina i dizel goriva u iznosu od najmanje 35%, kao jedan od osnovnih izvora finansiranja puteva-Donošenje novog Pravilnika i standarda za održavanje državnih puteva u Republici Srbiji -Propisaće se kriterijumi za kategorizaciju državnih puteva-Donošenje akta o kategorizaciji državnih puteva. -Propisaće kriterijume za kategorizaciju opštinskih puteva i ulica-Donošenje akta o kategorizaciji opštinskih puteva i ulica.-Donošenje Srednjoročnog plana izgradnje, rekonstrukcije, održavanja i zaštite državnih puteva K, JP „Putevi Srbije”, K, Vlada , MKIJP „Putevi Srbije”’ MKI, MFSP/SG 2007, Vlada , JP „Putevi Srbije” Područje/problem Ciljevi Mere i aktivnosti Rok i nadležna institucija -Unapređenje organizacije i upravljačkog informacionog sistema-Primena racionalnije i efikasnije tehnologije održavanja puteva i opremanje sa savremenim sredstvima-Nabavka se opreme za inspekciju puteva i mostova-Formiranje i konstantno ažuriranje baze podataka o karakteristikama i stanju puteva i mostova-Obezbediće se nov sistem za upravljanje mostovima O&K, SO/SG, 2007, JP „Putevi Srbije” Nezadovoljavajuća bezbednost drumskog saobraćaja Poboljšanje bezbednosti saobraćaja na putevima -Realizacija planiranih investicija u putnu infrastrukturu-Donošenje zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima-Donošenje zakona o prevozu opasnih materija u drumskom saobraćaju-Donošenje nacionalne strategije o bezbednosti saobraćaja na putevima-Donošenje nacionalnog plana bezbednosti saobraćaja na putevima-Stimulisanje poboljšanja starosne strukture putničkih automobila, autobusa i teretnih vozila 2012, JP Putevi RS 2007, MKI2008, MKIK, MF Zagađivanja životne sredine iznad evropskih standarda Smanjenje negativnog uticaja drumskog saobraćaja na zagađenje životne sredine -Preispitaće se sistem naknada za korišćenje infrastrukture i uvođenje „ekološke naknade” -Pri održavanju i eksploataciji puteva vodiće se računa o smanjenju štetnog uticaja na životnu sredinu (zagađenje vazduha, voda, zemljišta, buka, smanjenje rizika u prevozu opasnih materija). -Primena materijala i tehnologije koje imaju manji štetni uticaj. -Posebna pažnja posvetiće se sistemima odvodnjavanja puteva i održavanju retenzija.-Uklanjanje ostavljenog otpada u putnom pojasu.-Utvrđivanje i sprovođenje politike preusmeravanja prevoza sa drumskog na železnički i rečni saobraćaj K, JP „Putevi Srbije”’2012, MKI Nedovoljno efikasan saobraćaj Poboljšanje upravljanja saobraćajem -Postepeno uvođenje i razvijanje Inteligentnih Transportnih Sistema (ITS) 2012, JP „Putevi Srbije” Neusklađenost sa Acquis Communautaire Područja u kojima je potrebna harmonizacija: (a) pristup tržištu, (b) tehnologija i bezbednost,(v) fiskalno usaglašavanje,(g) socijalno usaglašavanje -Kompenzacije javnom saobraćaju-Kontrola ispravnosti, težine i dimenzije vozila, tahograf, vozačka dozvola, prevoz opasnih tereta, kvalitet goriva, emisija gasova i dr.-Usaglašavanje poreskih stopa i taksi za korišćenje puteva i njihova alokacija na korisnike, uvođenje obračunskog sistema za troškove infrastrukture u železničkom, drumskom i rečnom saobraćaju, oporezivanje energenata i goriva sa ciljem povećanja energetske efikasnosti i smanjenja zagađenja životne sredine K, MKIK, MF, MKI Područje/problem Ciljevi Mere i aktivnosti Rok i nadležna institucija -Maksimalni periodi vožnje, minimalni periodi odmora, minimum obuke za -pojedine kategorije vozača u drumskom saobraćaju, zaštita zdravlja i bezbednosti radnika na putevima i dr.-Donošenje: zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju-Donošenje zakona o prevozu tereta u drumskom saobraćaju-Usvojiće se propisi i definisati procedure za efikasno izvršavanje legislative K, MKI2007, MKIK,MKI Nediskriminacija u plaćanju putarine -Izjednačavanje putarine za drumska vozila domaće i strane registracije. 2007, MKI, JP „Putevi Srbije” Železnički saobraćaj Neefikasna i nedovoljna tržišna orijentacija železničke kompanije Jačanje marketinga i komercijalnih aktivnosti Finansijska konsolidacija PreduzećaZavršetak procesa restrukturiranja Preduzeća -Računovodstveno razdvajanje infrastrukture i prevoza.-Donošenje se ugovornog plana za odnose između države i železnice. -Propisaće se metodologija za utvrđivanje opravdane pune cene koštanja prevoza, u vezi primene i praćenja ugovora za obavezu javnog prevoza (OJP)-Propisaće se uslovi i postupak za ostvarivanje naknade za OJP -Donošenje propisa koji se odnose na cene železničkih usluga i visinu naknada za korišćenje železničke infrastrukture-Izrada Plana aktivnosti na redukciji nerentabilnih usluga -Donošenje programa/zakona restrukturiranja duga JP „Železnice Srbije”-Plan razvoja ljudskih resursa -Privatizacija non core delatnosti-Donošenje Strateškog plana kojim će se utvrditi budući modalitet organizacije, rada, pravac i tempo daljeg restrukturiranja Preduzeća-Formiranje ciljnog organizacionog oblika „Železnica Srbije”- holding JPŽS2007, MKI, JPŽS2007, MKI2007, MKI, MF2007, MKI2007, MKI, MF2006, JPŽS2007, Vlada 2006, JPŽS2010, JPŽS Loš kvalitet usluga i nedovoljan nivo bezbednosti prevoza Modernizacija voznog parkaRedovno održavanje i remontPovećanje brzine prevoza u putničkom i teretnom saobraćajuModernizacija informacionih sistema -Rekonstrukcija i nabavka novih voznih sredstava-Kupovina softvera, obuka kadrova, nabavka nove telematske opreme i novog centralnog računara-Modernizacija signalno-sigurnosnih i telekomunikacionih postrojenja za brzine od 160 km/čas i polaganje optičkih kablova na Koridoru 10-Realizacija projekta digitalizacije telekomunikacione infrastrukture-Uvođenje železničkih mobilnih radio uređaji na prugama i u vozovima K, JPŽS, MKI
Područje/problem Ciljevi Mere i aktivnosti Rok i nadležna institucija Nezadovoljavajuće stanje železničke mreže pruga Intenzivan razvoj mreže prugaRedovno održavanje i remont prugaMultimodalni pristup finansiranja infrastrukture -Definisanje srpske železničke mreže, određivanje pravila i rokova, procedure i kriterijuma u pogledu odgovornosti Direkcije za infrastrukturu i korisnika infrastrukture, program naknada i procedure za dodelu kapaciteta. -Izrada metodologije o naknadama za pristup infrastrukturi-Revitalizacija i modernizacija železničkih pruga – prioriteti su:-Šid-Beograd (K-10)-Subotica-Beograd (K-10b)-Beograd-Mladenovac-Niš (K-10)-Niš-Preševo (K-10)-Niš-Dimitrovgrad (K-10c)-Beograd-Mala Krsna-Velika Plana-Beograd – Vrbnica (Bar)-Pored sanacije mostova uz remonte pruga, izgraditi most preko V. Morave kod Ćuprije i most na Dunavu u sektoru Novog Sada, sanirati Pančevački most-Izgradnja železničkih čvorova Beograd, Novi Sad, Pančevo, Niš-Terminali kombinovanog saobraćaja 2007, MKI2007, MKIK, Vlada , MKI, JPŽS Zaštita životne sredine Smanjenje negativnog uticaja železničkog saobraćaja na zagađenje životne sredine Realizacija projekta Unapređenje sistema upravljanja zaštitom životne sredine u JP „Železnice Srbije”prema standardima ISO 14000. K, JPŽS i nadležno ministarstvo’ Neusklađenost sa Acquis Communautaire (uredbe, direktive, odluke i preporuke) Priprema za uspešno uključivanje „Železnice Srbije”’ u evropski sistem železnicaPodručja u kojima je potrebna harmonizacija: (a) pristup tržištu, (b) fiskalno usaglašavanje,(v) socijalno usaglašavanje, (g) tehnologija i bezbednost,(d) tehnički standardiUsklađivanje sa zakonodavstvom EU -liberalizacija tržišta-uslovi otvaranja tržišta železnice-olakšavanje carinskih formalnosti na granici-uslovi izdavanja licenci operatorima na železnici-zaračunavanje naknada za infrastrukturu-naknada za korišćenje trasa-ujednačavanje uslova konkurencije-odvajanje regulativne funkcije i pružanja transportnih usluga-profesionalna kvalifikacija -upravljanje voznim parkom-bezbednost na železnici-prevoz opasnih materija-usklađivanje Zakona o železnici-donošenje Zakona o ugovorima u prevozu u železničkom saobraćaju-donošenje Zakona o bezbednosti železničkog saobraćaja 2007-2012, MKI Rečni saobraćaj
Područje/problem Ciljevi Mere i aktivnosti Rok i nadležna institucija Zakonska regulativa Usklađivanje Zakona o unutrašnjoj plovidbi sa Direktivama EU -Priprema i donošenje novog Zakona o unutrašnjoj plovidbi 2009, MKI Institucionalni okvir Reorganizacija institucionalnog okvira -Realizacija Projekta institucionalne izgradnje sektora za transport u MKI-Implementacija Projekta institucionalne izgradnje sektora za transport u MKI 2007, MKI2008, MKI, „Plovput“, „Jugoregistar“, Nepostojanje strateških planova razvoja saobraćaja na unutrašnjim plovnim putevima Izrada Strategije razvoja saobraćaja na unutrašnjim plovnim putevima -Završetak izrade Generalnog plana i Studije izvodljivosti za plovne puteve u Republici Srbiji,-Donošenje Strategije razvoja saobraćaja 2007, MKI2008, MKI Infrastruktura Poboljšanje plovidbenih uslova na plovnim putevima u Srbiji i razvoj lučke infrastrukture -Priprema dokumentacije -Realizacija investicija K, MKI, „Plovput“, Savremena informaciona tehnologija Uvođenje savremenih informacionih tehnologija -Formiranje rečnog informacionog sistema -Uspostavljanje radio-veze na plovnim putevima RS 2007, MKI, „Plovput“ 2008, MKI, „Plovput“ Zaštita životne sredine Poboljšanje zaštite životne sredine -Formiranje programa za poboljšanje zaštite životne sredine 2009, MNZŽS, MKI Vazdušni saobraćaj Zakonska regulativa Usklađivanje zakonske regulative sa direktivama i odlukama EU -Donošenje novog Zakona o vazduhoplovstvu-Donošenje Zakona o izmeni i dopuni Zakona o obligacionim odnosima i osnovama svojinsko pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju 2007, MKI, Vlada , MSRS Postizanje konkuretnosti javnih preduzeća Restrukturiranje i modernizacija javnih saobraćajnih preduzeća Donošenje dugoročnih programa razvoja i modernizacije JPImplementacija Dugoročnih programa 2007, „Jat Airways“, Aerodrom „Nikola Tesla“, MKI2008, „ Jat Airways“, Aerodrom „Nikola Tesla“ ,MKI Područje/problem Ciljevi Mere i aktivnosti Rok i nadležna institucija Infrastruktura Modernizacija postojeće i izgardnja nove aerodromske infrastrukture -Modernizacija postojeće i izgradnja nove aerodromske infrastrukture Aerodroma „Nikola Tesla“ ,-Modernizacija postojeće i izgradnja nove aerodromske infrastrukture Aerodroma „Konstantin Veliki“ u Nišu ,-Modernizacija postojeće i izgradnja nove infarstrukture kontrole letenja 2012, MKI, Aerodrom „Nikola Tesla“, K, 2012, Aerodrom „Konstantin Veliki“ ,Grad Niš, K, AKL Savremena informaciona tehnologija Savremena informaciona tehnologija -Formiranje rečnog informacionog sistema -Uspostavljanje radio-vezuee na plovnim putevima RS 2007, MKI, „Plovput“,2008, MKI, „Plovput“, Zaštita životne sredine Poboljšanje zaštite životne sredine -Formiranje programa za poboljšanje zaštite životne sredine.-Implementacija programa za poboljšanje zaštite životne sredine. 2009, MNZŽS, MKI Multimodalni saobraćaj Nepostojanje zakonskog i institucionalni okvir Formiranje zakonskog i institucionalnog okvira -Donošenje zakona i podzakonskih akata u skladu sa AGTC, direktive EU 92/106/EES i Evropskom politikom saobraćaja do 2010. godine-Zaključivanje bilateralnih i multilateralnih sporazuma o regulisanju intermodalnog transporta K, MKIK, MKI Nedefinisane potrebe za razvoj intermodalnog saobraćaja Razvoj intermodalnih transportnih usluga -Izrada studija i projekata kojima se definišu potrebe i zahtevi za razvoj intermodalnih transportnih usluga-Stvaranje investicione klime za ulaganje svih zainteresovanih u transportnom lancu. K, MKI Konkurentnost Postizanje konkurentnosti ovog vida saobraćajnih usluga na tržištu -Formiranje društva za organizaciju i eksploataciju integralnog transporta 2009, Vlada Privredni razvoj i razvoj manje razvijenih područja Privlačenje robnih i transportnih tokova -Izgradnja i razvoj mreže RTC, terminala i neophodne tehničke baze K, MKI Logističko-transportni sistem Povezivanje svih učesnika u jedinstven logističko-transportni sistem -Razvoj logističko-transportnog sistema K, MKI 5.4.3. Telekomunikacije
5.4.4. PTT Sobraćaj
Područje/problem Ciljevi Mere i aktivnosti Rok i nadležna institucija Tarifna politika Ustanoviti tarifnu politiku zasnovanu na sistemu obračuna troškova i uporediva sa politikom EU -Rebalans tarifa u fiksnoj mreži;-Ubrzati implementaciju novih tarifa za različite usluge i infrastrukturu; 2006-2008., MKI Razvoj infrastrukture i usluga Modernizacija u skladu sa evropskim i svetskim tehnološkim razvojima i standardimaPotpuna digitalizacija fiksne mreže i razdvajanje dvojnika;Pokrivanje najvećih gradova Republike Srbije mobilnom mrežom treće generacije;Dostizanje ukupne gustine fiksnih telefonskih priključaka od 40%;Pokrivanje mobilnom mrežom treće generacije 50% stanovništvaImplementacija univerzalnog koncepta uslugaRazvoj širokopojasnih usluga putem različitih tehnologija (ADSL, Ethernet preko optike, WiFi, 3G, WiMAX, …) kako bi penetracija širokopojasnih korisnika do kraja 2009. godine dostigla nivo od minimalno 10%Podsticanje razvoja Informacionog društva putem implementacije e-goverment, e-education, e-learning, e-business, e-banking i e-health -Obezbediti dodatne finansije za napredniju modernizaciju sektora telekomunikacija, privlačenjem privatnih investitora;-Povećati ulaganja;-Završetak privatizacije telekomunikacionih preduzeća i uključivanje razvojno istraživačkih centara u programe razvoja vodećih svetskih proizvođača;-Veća efikasnost na izradi i usvajanju prostornih i urbanističkih planova i ažuriranju katastra-Povećati ulaganja-Obezbediti obavezne usluge javne trgovine svim fizičkim i pravnim licima na teritoriji zemlje pod istim uslovima-Povećati ulaganja-Povećati ulaganja-Usvajanje savremenog plana numeracije i njegova primena;-Otvaranje lokalne petlje i mogućnost kolokacije u fiksnoj mreži-Formiranje Fonda za implementaciju univerzalnog servisa;-Formiranje školske mreže i njeno povezivanje na Akademsku mrežu Republike Srbije;-Realizacija državne širokopojasne Intranet mreže za potrebe državnih organa; 2006-2009. MKI 2006-2009. MKI, Telekom2010-2012. MKI, Telekom2006-2009. MKI, Telekom, 2010-2012. Telekom2006-2009. MKI, Telekom Područje/problem Ciljevi Mere i aktivnosti Rok i nadležna institucija Regulativa sektora telekomunikacija Harmonizacija sa propisima i tehničkim standardima EU -Jačanje pozicije Republičke Agencije za telekomunikacije;-Definisanje vlasništva nad kablovskom kanalizacijom u gradovima i definisanje pravila i uslova njenog korišćenja-Kontinuirano usvajati, pregledati i pratiti implementaciju propisa i standarda EU; 2006-2009. MKI, Telekom Konkurencija Pojačati konkurentnost sektora telekomunikacija kako bi mogao da se suoči sa konkurencijom na internom tržištu -Izdavanje licenci za veći broj fiksnih operatora;-Dalji razvoj „Telekoma”;-Restrukturiranje javnih preduzeća (PTT Srbija, „Telekoma”;);-Pojednostavljivanje propisa i zakona o izgradnji telekomunikacionih objekata; -Izmeniti propise i liberalizovati pristup tržištu telekomunikacija u zemlji-Početak primene mogućnosti izbora operatora i prethodnog izbora operatora i prenosivosti broja u fiksnoj mreži-Izdavanje UMTS licence za trećeg mobilnog operatora 2006-2009. MKI, Telekom, JP PTT „Srbija”2010-2012. MKI, Telekom Sektor poštanskih usluga Utvrditi tarifnu politiku u skladu sa sistemom obračuna troškova i uporedivom sa zemljama EU Deregulacija i liberalizacija tržištaFormiranje nezavisne regulatorne uloge Agencije za poštanski saobraćajIntezivan investicioni razvoj JP PTT saobraćaja Srbija Restrukturiranje preduzeća, odnosno osposobiti JP PTT „ Srbija” za konkurenciju u skladu sa Nacionalnim programom za razvoj poštanskih usluga;Povećati ulaganja 2006-2009. MKI, JP PTT
5.4.5. Vodoprivreda
Područje/problem Ciljevi Mere i aktivnosti Rok i nadležna institucija Zastarelo zakonodavstvo i nedovoljna usklađenost politike sektora voda sa ostalim sektorskim politikama Donošenje nacionalnih propisa iz oblasti voda i njihovo usaglašavanje sa zakonodavstvom EU i usklađivanje politike upravljanja vodama sa ostalim sektorskim politikama Kratkoročne mere i aktivnosti (2007-2009):-Donošenje Zakona o vodama, koji uključuje i aspekt finansiranja upravljanja vodama-Priprema odgovarajućih podzakonskih akata, u skladu sa standardima EU, u cilju implementacije Zakona o vodama-Usklađivanje ostalih nacionalnih propisa iz oblasti voda sa zakonodavstvom EU 2006, NSRS2008, MPŠV, IJČ2009, MPŠV, MNZŽS Nedovoljni institucionalni kapaciteti Proširenje i jačanje institucionalnih kapaciteta i uvođenje regulatorne funkcije Kratkoročne mere i aktivnosti (2007-2009):-Jačanje kapaciteta državne uprave za usklađivanje zakonodavstva sa zakonodavstvom EU i uspostavljanje regulatorne funkcije -Restrukturiranje javnih vodoprivrednih preduzeća -Formiranje Saveta za vode i Konferencija za vode-Uspostavljanje fonda za vode-Jačanje administrativnih kapaciteta, posebno institucija i organa zaduženih za planiranje, vodna akta i vodnu dokumentaciju, kontrolu i praćenje, kao i upravljanje projektima -Jačanje administrativnih kapaciteta za efikasnije sprovođenje propisa u oblasti voda 2007, MPŠV2007, AP2007, Vlada , MPŠV2007, MPŠV2009, MPŠV, APV, opštine2009, MPŠV, APV, opštine Nedostatak odgovarajuće planske dokumentacije Donošenje planskih dokumenata usaglašenih sa standarima EU u oblasti planiranja Kratkoročne mere i aktivnosti (2007-2009):-Noveliranje Vodoprivredne (Vodne) osnove Republike Srbije-Izrada plana upravljanja vodama za neposredni sliv Dunava (ICPDR)-Priprema Plana razvoja sektora voda i akcionih planova za njegovu implementaciju -Izrada planova upravljanja vodama za ostala vodna područja, u skladu sa zahtevima Okvirne direktive o vodama EUSrednjeročne mere i aktivnosti (2010-2012):Implementacija planova upravljanja vodama i Plana razvoje sektora voda 2008, Vlada , MPŠV, IJČ2008, MPŠV, IJČ2009, MPŠV, IJČ2012, MPŠV, JVP, opštine, IJČ Neefikasan sistem finansiranja sektora voda i nedostatak ekonomskih podsticaja Uspostavljanje efikasnog sistema finansiranja sektora voda i ekonomskih podsticaja i dostizanje ekonomske cene vode Kratkoročne mere i aktivnosti (2007-2009):-Pripremiti višegodišnji plan za finansiranje investicija-Postepeno uvođenje ekonomske cene vode i naknada za resurs Srednjeročne mere i aktivnosti (2010-2012):-Jačanje fonda za vode i njegove kreditne i garancijske funkcije-Dostizanje ekonomske cene vode i usluga 2009, MPŠV, MF2009, MPŠV, MTTU, MNZŽS, MDULS2010, MPŠV, MF2012, MPŠV, MTTU, MNZŽS, MDULS Nedovoljan i neadekvatan monitoring statusa vodnog dobra Unapređenje sistema monitoringa površinskih i podzemnih voda i ostalih parametara i pojava od značaja za upravljanje vodama i uspostavljanje monitoringa ispuštanja otpadnih voda Kratkoročne mere i aktivnosti (2007-2009):-Izrada katastara vodnog dobra, ugroženih područja, vodnih objekata i sistema, korišćenja voda i zagađivača i uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema i sistema informisanja-Modernizacija mreže monitoringa površinskih i podzemnih voda -Uspostavljanje mreže monitoringa emisije otpadnih voda-Uspostavljanje mreže monitoringa na ugroženim područjima Srednjeročne mere i aktivnosti (2010-2012):-Uvođenje sistema kontrole upotrebe đubriva i pesticida na poljoprivrednom zemljištu radi smanjenja uticaja na vode 2009, MPŠV, JVP, IJČ2009, MPŠV, RHMZ 2009, MPŠV, MNZŽS, IJČ2009, MPŠV, IJČ2010, MPŠV, MNZŽS Neracionalno korišćenje vode i neadekvatna kontrola kvaliteta Podsticati održivo korišćenje vode odgovarajućeg kvaliteta za vodosnabdevanje, navodnjavanje, industriju, energetiku Kratkoročne mere i aktivnosti (2007-2009):-Smanjenje gubitaka u sistemima za snabdevanje vodom naselja na 30%, revitalizacijom postojećih sistema -Uvođenje kontrole individualne potrošnje vode-Unapređenje kontrole kvaliteta vode na vodozahvatu i kod potrošača-Uvođenje uređaja za merenje količina zahvaćene vode za navodnjavanje-Revitalizacija postojećih sistema za navodnjavanje-Početak izgradnje novih kapaciteta za snabdevanje vodom naselja i drugih potrošača, uključujući i distributivnu mrežuSrednjeročne mere i aktivnosti (2010-2012):-Uspostavljanje kontrole kvaliteta vode za navodnjavanje-Smanjenje gubitaka u sistemima za snabdevanje vodom naselja na 28%, revitalizacijom postojećih sistema -Racionalno korišćenje vode u industriji i energetici, uvođenjem novih tehnologija i recirkulacije-Izgradnja novih kapaciteta za snabdevanje vodom naselja i drugih potrošača, uključujući i distributivnu mrežu-Izgradnja novih sistema za navodnjavanje 2009,opštine, JKP2009, MPŠV, JKP, MZ, ZZZ2009, MPŠV, JVP2009,MPŠV, JVP, opštine2009, MPŠV, opštine, JKP, FZŽS2010, MPŠV2012, opštine, JKP2012, MPŠV, industrija, MRE2012, MPŠV, opštine, JKP, FV2012, MPŠV, opštine, Nedovoljan stepen kanalisanosti naselja i nedostatak uređaja za prečišćavanje otpadnih voda Povećanje stepena organizovanog prikupljanja, odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda Kratkoročne mere i aktivnosti (2007-2009):-Revitalizacija postojećih i početak izgradnje novih sistema za prikupljanje, odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda naselja -Revitalizacija postojećih uređaja i početak izgradnje novih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda iz industrija koje ispuštaju opasne materijeSrednjeročne mere i aktivnosti (2010-2012):-Izgradnje novih sistema za prikupljanje, odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda naselja -Izgradnje novih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda iz industrija koje ispuštaju opasne materije 2009, MPŠV, opštine, JKP, 2009, MNZŽS, industrija, MPŠV2012, MPŠV, opštine, JKP, industrija 2012, MNZŽS, industrija, MPŠV Neadekvatna zaštita od štetnog dejstva spoljnih i unutrašnjih voda Povećati sigurnost zaštite od spoljnih voda (poplava, erozija i bujica) i poboljšati stepen uređenosti vodnog režima zemljišta (odvodnjavanje) Kratkoročne mere i aktivnosti (2007-2009):-Revitalizacija postojećih objekata i sistema za zaštitu od štetnog dejstva spoljnih i unutrašnjih voda-Povećanje stepena zaštite od poplava gradova i naselja u priobalju većih vodotoka, dogradnjom postojećih sistema-Zakonskom regulativom iz oblasti osiguranja stvoriti osnov za obavezno osiguranje od poplava i usmeravanje dela sredstava od osiguranja u izgradnju objekata za zaštitu od poplavaSrednjeročne mere i aktivnosti (2010-2012):-Izgradnja novih objekata i sistema za zaštitu od poplava, erozije i bujica i odvodnjavanje 2009, MPŠV, JVP, opštine2009, MPŠV, JVP, opštine2009, MPŠV, MF2012, MPŠV, opštine, ostali investitori
6. POLjOPRIVREDA
Područje Cilj Mere i aktivnosti Rok i nadležnost Promena strukture Promena strukture Stvoriti strukturu komercijalnih gazdinstava koja će odgovarati potrebama moderne tržišne ekonomije -Definisati različite mere agrarne i socijalne politike za komercijalna i nekomercijalana poljorivredna gazdinstva 2006, MPŠV, MF -Unaprediti Zakon o nasleđivanju u pogledu uvođenja odredbe kojom će se sprečiti dalja podela zemljišnih parcela ispod minimalne veličine 2006, MPŠV, MF, NSRS -Završiti transfer poljoprivrednih i prehrambenih preduzeća iz državnog u privatno vlasništvo 2007,MPŠV, MP, AP Razvoj tržišta zemljišta Efikasna upotreba poljoprivrednog zemljišta kroz uspostvaljanje funkcionisanja poljoprivrednog zemljišnog tržišta prodajom i kupovinom -Završiti katastar zemljišta 2010, RGZ -Uvesti zakupninu za svo državno poljoprivredno zemljište 2006, MPŠV, MF, LS -Doneti Zakon o zemljištu 2006, MPŠV, NSRS -Unapređenje kvaliteta zemljišta K, MPŠV, LS -Osnovati Upravu za poljoprivredno zemljište koje je vlasništvo države ili nije dokazano 2006, MPŠV, NSRS -Izgradnja tržišta dugoročnih kredita za kupovinu državnog i drugog zemljišta 2010, MF, Banke, MPŠV Udruživanje poljoprivrednika Unapređenje organizovanja poljoprivrednika na svim nivoima -Usvojiti novi Zakon o zadrugama 2007, MP, NSRS -Preregistracija zadruga prema odredbama novog Zakona 2007, MF, MP -Osnovati Centar za podršku zadrugarstvu 2006, MPŠV -Usvojiti regulativu koja će omogućiti udruživanje vlasnika šuma 2006, MP, MPŠV, NSRS -Rešiti problem vlasništva nad imovinom zadruga 2008, ZS, MPŠV, MF
Područje/problem Ciljevi Mere i aktivnosti Rok i nadležnost Održivo gazdovanje šumama Unapređenje stanja resursa i razvoj šumarskog sektora -Doneti Zakon o šumama 2006, MPŠV, NSRS -Doneti Nacionalni program šumarstva 2007, MPŠV, NSRS -Doneti Zakon o lovstvu 2006, MPŠV, NSRS -Restruktuiranje javnih preduzeća 2007, MPŠV, JPa -Povećanje površina pod šumom K, MPŠV,JPa Veterinarska i fitosanitarna kontrola hrane Bezbednost hrane Zaštititi zdravlje ljudi od bolesti koje potiču od hrane, životinja, štetnih uticaja pesticida, veterinarskih lekova i aditiva za hranuZaštititi životnu okolinu od pesticida i veterinarski lekova. -Harmonizovati veterinarske, fitosanitarne i sanitarne sa standardima EU K, MPŠV, MZ -Organizovati efikasnu službu koja će odgovarati međunarodnim standardima i pravim očekivanjima potrošača u Republici Srbiji K, MPŠV, MZ -Usvojiti Strategije za veterinarsku, fitosanitarnu kontrolu i kontrolu hrane 2006, MPŠV, MZ, Vlada -Usvojiti Zakon o zdravlju bilja 2006, MPŠV, NSRS -Usvojiti Zakon o pesticidima 2006, MPŠV, NSRS -Usvojiti i Zakon o stočnoj hrani 2006, MPŠV, NSRS -Usvojiti Zakon o sredstvima za ishranu bilja 2006, MPŠV, NSRS -Usvojiti Zakon o zaštiti biljnih sorti 2006, MPŠV, NSRS -Uspostaviti lanac laboratorija za kontrolu hrane 2006, MPŠV -Uspostaviti sistem overavanja i finasiranja zdravstvene kontrole 2006, MPŠV, MZ -Reforma fitosanitarne i veterinarske inspekcije 2006, MPŠV -Osnovati Agenciju za laboratorije 2007, MPŠV, NSRS -Uspostaviti sistem obeležavanja životinja 2007, MPŠV -Uspostaviti sistem biljnih pasoša 2006, MPŠV
Područje/problem Ciljevi Mere i aktivnosti Rok i nadležnost Institucije Unapređenje rada institucija Moderno i efikasno Ministarstvo poljoprivrede koje razvija, sprovodi i nadgleda efikasnu politiku i uspešno pregovara sa EU i ostalim trgovačkim partnerimaIzgrađivati institucije koje mogu da kvalitetno i efikasno implementiraju zacrtanu agrarnu politiku -Obezbediti ministarstvu i ostalim institucijama adekvatne uslove za rad K, Vlada -Doneti Zakon o poljoprivredi 2006, MPŠV, NSRS -Doneti Nacionalni program za poljoprivredu 2007–2010. godine 2006, MPŠV, Vlada -Ustanoviti sistem praćenja rezultata i mera agrarne politike na osnovu kojeg će se procenjivati postignut napredak K, MPŠV -Jačati kadrovski i stručno kapacitet u Ministarstvu kroz redovne programe obuke zaposlenih K, MPŠV -Uspostaviti registar poljoprivrednih gazdinstava 2008, MPŠV,MF- UJP -Izgraditi sistem tržišnog informisanja (razviti i unaprediti postojeći STIPS) K, MPŠV, SS -Osnovati Agenciju za plaćanje kao sastavni deo ministarstva poljoprivrede 2008, MPŠV, NSRS Istraživanje i prenos znanja Stvoriti efikasne i delotvorne institucije za sticanje i prenos znanja iz oblasti poljoprivrede i ekonomije -Nastavne programe u srednjim i visokim školama usmeriti na interdisciplinarni pristup koji će omogućiti usvajanje novih znanja iz oblasti tržišta (upravljanje, planiranje, komercijalno poslovanje, marketing), očuvanja seoskog područja i njegova integracija u savremene društvene tokove (informatička, ekološka, sociološka, humanistička znanja) 2007, MPŠV, MPS -Autorizovati nacionalne centre za voćarstvo, vinogradarstvo, ratarstvo, povrtarstvo i stočarstvo 2008, MPŠV, MNZŽS -Kadrovski i stručno ojačati savetodavnu službu kroz uspostavljenje sistema kontrole. odgovornosti i edukacije 2008, MPŠV -Razgraničiti savetodavne od kontrolnih funkcija u postojećoj savetodavnoj službi 2006, MPŠV -Doneti Zakon o savetodavnoj službi 2006, MPŠV -Uspostaviti sistem praćenja ekonomskih i prozvodnih pokazatelja na odabranim gazdinstvima (Farm Acountacy Data Network) 2010, MPŠV, RZS -Napraviti funkcionalnu vezu između istraživanja, obrazovanja i plasmana znanja kroz savetodavn službu K, MPŠV, MPS, MNZŽS
Područje/problem Ciljevi Mere i aktivnosti Rok i nadležna institucija Ruralni razvoj Održivi ruralni razvoj Stvoriti odgovarajuće socijalne i ekonomske uslove u seoskim sredinama i obezbediti njihov doprinos privrednom rastu zemlje -Donošenje i usvajanje osnovnih principa politike ruralnog razvoja. 2007,MPŠV, MDULS -Napraviti kategorizaciju po EU modelu o manje povoljnim područjima (Less favourable area) za proizvodnju 2006, MPŠV -Izraditi Program razvoja ekoloških poljoprivrednih sistema, posebno za marginalne i oblasti zaštićene prirode 2006, MPŠV, MNZŽS -Doneti regionalne, lokalne akcione planove za ruralni razvoj 2007, MPŠV, LS -Pripremiti programe za ruralni razvoj za implementaciju sredstava Agrarnog budžeta i sredstva iz donacija K, MPŠV, LS Tržište Izgradnja tržišnih mehanizama i infrastrukture Obezbediti tržišno okruženje za poljoprivrednike, isporučioce inputa, prerađivače i potrošače. -Uspostaviti transparentne i efikasne carinske i inspekcijske postupke 2006, MF, MPŠV -Stalno prilagođavanje međunarodnim standardima sastava i kvaliteta K, MPŠV, SMUEO -Podsticati osnivanje sistema veletrgovina i berzi K, MPŠV, MTTU -Osigurati poštovanje ugovora K, MPR, Sudovi -Napraviti Strategiju razvoja prerađivačkog sektora koja će definisati buduće pravce razvoja pojedinačno po granama 2007, MPŠV, MPRIV -Doneti Zakon o vinu 2006, MPŠV -Doneti Zakon o etanolu 2006, MPŠV -Doneti zakon o rakiji 2006, MPŠV -Stvoriti zakonsku i institucionalnu osnovu za korišćenje skladišnice 2006, MPŠV -Završiti transformaciju robnih rezervi 2007, MTTU, MPŠV -Jačanje regionalne saradnje kao integralanog dela procesa integracije u EU. K, MPŠV, MEOI, Vlada Razvoj tržišta poljoprivrednih kredita Stvoriti uslove da komercijalno kreditni i finansijski sektor odgovori potrebama poljoprivrednika za kratkoročnim, srednjeročnim i dugoročnim kreditima. -Uspostaviti sistem jemstva koji neće predstavljati kočnicu prilikom kreditnog ugovaranja 2006,MF -Razviti programe treninga za zaposlene u bankama za evaluaciju poslovnih planova K, MPŠV, banke -Pomoći proizvođačima u izradi poslovnih planova i zahteva za komercijalne bankarske kredite, preko savetodavne službe. K,MPŠV, SS -Stvoriti uslove za rad mikrofinansijskim organizacijama da bi se iskoristilo lokalno znanje i obezbedili mali krediti 2006,MF
8. NOVA EKONOMSKA ULOGA DRŽAVE
8.2. Makroekonomske politike za podršku realizacije Nacionalna strategija
8.2.1. Monetarna politika
Područje/problem Ciljevi Mere i aktivnosti Rok i nadležna institucija Deficit tekućeg platnog bilansa Smanjenje deficita tekućeg platnog bilansa na nivo od oko 5% BDP -Ostvarenje suficita konsolidovanog bilansa javne potrošnje u cilju redukcije domaće tražnje -Usklađivanje dinamike trošenja prihoda od privatizacije sa dinamikom domaće tražnje kojom se redukuje deficit tekućeg bilansa 2007-2012, MF Inflacija Smanjenje inflacije na nivo ispod 5% godišnje -Prelaz na inflaciono targetiranje-Redukcija domaće tražnje kroz politiku suficita konsolidovanog bilansa javne potrošnje-Usklađivanje dinamike trošenja prihoda od privatizacije sa dinamikom domaće tražnje kojom se smanjuje inflacija-Sporiji rast prosečnih plata u javnom sektoru od rasta BDP-Poboljšanje antimonopolskih propisa i njihova efektivna primena-Unapređenje regulacije prirodnih monopola na republičkom i lokalnom nivou K, MF, NBSK, MF Kamatne stope Smanjiti kamatne stope do 2009. godine na nivo koji je u datom trenutku u EU-10 zemljama -Jačati konkurenciju u bankarskom sektoru-Smanjenje stope obaveznih rezervi-Smanjenje institucionalnog rizika 2007-2010, MF,NBS Devizni kursevi Prelazak na fluktuirajući kurs u skladu sa novim monetarnim aranžmanom – inflacionim targetiranjem -Merama monetarne politike (kamatne stope i dr.) usmeravati tržišni kurs ka srednjeročno održivom nivou-Povlačenje NBS iz menjačkih poslova-Smanjivanje učestalosti intervencija NBS na deviznom tržištu-Koordinacija između fiskalne i monetarne politike pri trošenju prihoda od privatizacije K, NBSK, NBS, MF Opšta kretanja kapitala Nastaviti postepenu liberalizaciju kapitalnih transakcija i uspostaviti punu konvertibilnost računa kapitala do 2012. godine -Liberalizovati sve dugoročne tokove kapitala-Napraviti, usvojiti i implementirati mere koje će postepeno eliminisati sve restrikcije na kratkoročne kapitalne transakcije-Detaljno koordinirati otvaranje računa kapitala sa monetarnom, deviznom i drugim makroekonomskim politikama 2007-2010, MF,K, NBS K, NBS, Vlada Harmonizacija kretanja kapitala sa EU Uskladiti domaće zakonodavstvo sa zahtevima EU o slobodnom kretanju kapitala (liberalizacija dugoročnih i kratkoročnih tokova kapitala -Usvojiti Zakon o deviznim transakcijama -Usvojiti dodatne zakone neophodne za dalju liberalizaciju kratkoročnih tokova kapitala 2007-2010, Vlada , NBS
8.2.2. Fiskalna politika
Područje/problem Ciljevi Mere i aktivnosti Rok i nadležna institucija Poreski sistem Dovršetak izgradnje jednostavnog, alokativno neutralnog i pravednog poreskog sistema -Ujednačavanje poreskog opterećenja različitih oblika dohodaka-Preispitivanje, redukcija i ukidanje kvazifiskalnih dažbina -Usvajanje zakona o sintetičkom porezu na dohodak građana u cilju ravnomernijeg oporezivanja prihoda fizičkih lica-Novi zakon o oporezivanju prihoda od poljoprivrede 2007, MF2008, MF2008-2009, MF Kratkoročni fiskalni balans Balans budžeta -Smanjiti troškove:-ograničavanjem plata racionalnim zapošljavanjem i platnom politikom u javnom sektoru-racionalnom politikom zapošljavanja u svim budžetskim ustanovama-revizijom pravila za sticanje socijalnih prava i restrukturiranjem troškova -jedinstvenom regulativom i transparentnim upravljanjem dodatnim budžetskim fondovima -preispitivanjem nacionalnih programa i specijalnih razvojnih zakona-Poboljšati naplatu poreza i smanjiti izbegavanje poreza O&K, MF 2007, MFO&K, MF Dugoročni fiskalni balans Balans budžeta bez podizanja fiskalnih troškova (direktni porezi i socijalni doprinosi) -Nastaviti sprovođenje kratkoročnih mera u cilju smanjenja troškova-Nastavak reforme penzionog sistema-Bolje korišćenje i upravljanje postojećim javnim resursima-Smanjiti i restrukturirati ulogu države u preduzetničkom sektoru-Unaprediti poreski i sistem prihoda O&K, Vlada , MF Upravljanje javnim dugom Kontrolisati javni dug; primeniti sistematičan i strateški pristup portfeljskom upravljanju dugom Osigurati redovan pristup države međunarodnim tržištima kapitalaUpravljati javnim dugom u cilju sprovođenja ekonomske politike; pojačati portfelj duga u cilju smanjenja javnog dugaMinimizirati fiskalni rizik -Kadrovski ojačati i stručno osposobiti Upravu za javni dug u cilju efikasnog upravljanja, praćenja i informisanja o javnom dugu -Odrediti maksimalne godišnje kvote za zaduživanje ukupnog javnog sektora (da bi se sprečilo odbijanje privatnih investitora i aprecijacija nacionalne valute)-Izraditi strategiju emisije državnih obveznica, za period kada njihova emisija bude opravdana sa fiskalnog i makroekonomskog stanovišta; usmeriti se na velika tržišta sa dve do tri godišnje emisije obveznica i obezbediti adekvatnu učestalost prisustva na tržištu, cenu obveznica, kontrolisanje rizika u oscilaciji valute i refinansiranju-Preći sa pasivnog na aktivno upravljanje dugom; upravljanje portfeljom duga da bi se poboljšala njegova struktura, vreme i troškovi otplate -Ustanoviti ‘dužničku kancelariju’ u okviru Ministarstva finansija -Maksimizacija učešća javnog duga na oko 50% BDP-Određivanje maksimalnog iznosa državnih garancija za kredite 2007, MFO, MFO&K, MFO, MFO&K, MF
Područje/problem Ciljevi Mere i aktivnosti Rok i nadležna institucija Ograničavajuće/ smanjeno restukturiranje izdataka budžeta Sporiji rast izdatakaRestrukturiranje izdataka tako da se smanje budžetski pritisci i poveća razvojna komponenta -Glavne reforme:-nastavak reforme penzionog sistema-revizija propisa pogodnosti i restrukturiranja izdataka za socijalne transfere-smanjenje i restrukturiranje uloge države u preduzetničkom sektoru (cenovno subvencioniranje samo u železničkom saobraćaju i poljoprivredi, svođenje na minimalne subvencije zaposlenima u preduzećima, transfer na preduzetnički sektor kako bi se skoncentrisali na tehnološki razvoj i inovacije, ekološke probleme i promociju regionalnog razvoja). Na kraće staze, uloga države u obnavljanju preduzetničkog sektora -ubrzanje reformi (restrukturiranje, privatizacija, stečaj) u proizvodnom i finansijskom sektoru kako bi se smanjila potreba za državnom pomoći-Institucionalno unapređenje:-jedinstvena regulativa i transparentno korišćenje dodatnih budžetskih fondova; Zakon o državnim fondovima će sistematski definisati status paradržavnih fondova na jedinstven način i osigurati efikasnu kontrolu korišćenja javnih sredstva finansija-Politike podrške/efikasnosti/stabilizacije:-ograničiti ekspanziju zarada kroz racionalno zapošljavanje i politiku plata u javnom sektoru (u okviru budžetskog ograničenja)-dalja implementacija programa štednje u zdravstvenom sektoru-racionalizacija mreže ustanova (kasarni, škola, zdravstvenih ustanova i dr.) koje se finansiraju iz javnih prihoda-prilagoditi postojeće nacionalne programe i specijalne razvojne zakone mogućnostima javnog finansiranja, odlaganju realizacije nekih od njih, traganja za drugim izvorima finansiranje koji ne moraju biti javni-povećati učešće izdataka za razvoj i investicija u oblasti ljudskih resursa-povećati učešće izdataka za pristupanje EU O&K, Vlada , MF2006-2007, MFO&K, Vlada , MF Organizacija i implementacije budžeta Ravnomerno finansiranje budžetskih izdataka bez stvaranja deficitaPoboljšati pripremu, implementaciju, monitoring i kontrolu budžeta i njegovu efikasnost -Poboljšati institucionalnu organizaciju budžeta (pripremu i implementaciju budžeta, upravljanje finansijskim resursima i javnim dugom, kontrola budžeta) i uvesti dugoročne budžetske programe za koordinisanje i monitoring višegodišnjih izdataka (Zakon o budžetksim propisima) 2006-2007, MF
Područje/problem Ciljevi Mere i aktivnosti Rok i nadležna institucija Pružanje javnih usluga Povećati efikasnost u pružanju javnih usluga -Povećati efektivnost državne administracije i troškova (restrukturiranje državne uprave, poboljšanje produktivnosti državnih službenika, uvođenje programa za javno ulaganje)-Standardizovati javne usluge gde god je moguće i delimično ih privatizovati (na konkurentskoj osnovi) kako bi se racionalizovale-Racionalizovati mrežu usluga i povećati produktivnost rada u zdravstvenom sektoru 2007, Vlada , MF Područje/problem Ciljevi Mere i aktivnosti Rok i nadležna institucija Nivo javnih prihoda Kratkoročno održati fiskalne prihode na trenutnom nivouSrednje i dugoročno održavati fiskalne prihode, obezbeđujući finansiranje bez stvaranja deficita Uvesti/restrukturirati poreze i reformisati poresku administraciju O&K, MF Porezi Ustanoviti poreski sistem koji: neće remetiti odnose između privrednih aktivnosti niti kočiti konkurentnost privrede a koji će stimulisati efikasno korišćenje resursa; će pojačati komponentu društvene pravde i biti transparentan i uporediv sa najvećim trgovinskim partnerima -Redukovati stope socijalnih doprinosa u zavisnosti od dostupnih alternativnih izvora koje može da obezbedi restrukturiranje (smanjivanje obaveznog osiguranja) sistema socijalne zaštite, pre svega penzionog i invalidskog osiguranja i poreska reforma. -Revidirati lični porez na dohodak i prilagoditi ga međunarodnim standardima (umereniji rast poreza, smanjiti broj izuzetaka, potvrditi pravilo oporezivanja prema izvoru dohotka, definisati pravila kojima će se u najvećom meri onemogućiti izbegavanje poreza, definisati nove mehanizme evaluacije i potpuniju harmonizaciju sistema poreza na dohodak fizičkih i pravnih lica) O&K, MF
Područje/problem Ciljevi Mere i aktivnosti Rok i nadležna institucija Restrukturiranje vladinih dohodaka u pogledu maksimiziranja razvoja i rasta privrede, što znači širenje poreske osnovice, smanjivanje stope socijalnih doprinosa i redukovanje poreza poreskih obveznika.Redukovati udeo direktnih poreza u okviru relevantnog poreskog sistema Unaprediti sistem korporativnog poreza (porez na dobit) uz detaljnije definisanje poreske osnovice. Preispitati opravdanost postojanja kvazifikalnih dažbina (obavezni doprinos za privredne komore, taksa pri predaji završnih računa i dr.) O&K, MF Carinski sistem Harmonizacija carinskog sistema -Promeniti carinski sistem u pravcu dalje harmonizacije sa Evropskim carinskim kodeksom-Usvojiti i ratifikovati evropske konvencije -Usvojiti konvenciju o uprošćavanju procedura u trgovini robom i Konvenciju o zajedničkoj tranzitnoj proceduri O, MFO&K, MF, MEOI2007, MF, MEOI Poreska uprava Naplatiti poreze na najefikasniji način uz sprečavanje izbegavanja poreza -Jačati efikasnost u naplati poreza, naročito direktnih poreza nametnutih fizičkim i pravnim licima, i pojačati već postojeće propise. Reorganizacija će uključiti prenos većih ovlašćenja na poresku upravu, pre svega poreske inspektore, uvođenje kompjuterizovane registracije poreskih obveznika-U vezi sa PDV reformom, nova poreska uprava će proširiti poresku osnovicu kako bi zadržala aktivnosti u sadašnjoj sivoj ekonomiji i smanjila izbegavanje poreza-Povećati poreski suverenitet opština koji bi povećao razlike između opština zahteva povećanje obima poreskog izjednačavanja O&K, MF Uprava carina Povećati efikasnost uprave carina i uskladiti je sa propisima EU -modernizacija i unapređenje informacione tehnologije-poboljšanje obučenosti zaposlenih-antikorupcijske aktivnostiDalja obuka u oblasti implementacije carinskih procedure u skladu sa postojećim carinskim propisima do pune harmonizacije sa Evropskim carinskim kodeksom O&K, MF
8.2.3.Politika dohodaka Područje/problem Ciljevi Mere i aktivnosti Rok i nadležna institucija Zarade u poslovnom i javnom sektoru Rast zarada u privredi zaostajaće za rastom produktivnosti radaRast zarada u poslovnom sektoru, koji neće pogoršati izvoznu konkurentnostUmereni rast zarada u javnom sektoru zbog već pokazanih efekata na razvoj zarada u drugim sektorima i budžetska ograničenjaUspostaviti koherentni sistem zarada u javnom sektoru -Zarade u privredi formirati u skladu sa ostvarenim rezultatima poslovanja uz poštovanje odredbi Zakona o radu; podsticati kolektivno pregovaranje i uređivanje zarada putem kolektivnih ugovora-Politiku zarada u javnim preduzećima uskladiti sa rezultatima poslovanja i procesom restrukturiranja-Unapređivati sistem zarada u javnim službama, obezbediti pravedno i stimulativno nagrađivanje prema rezultatima rada-Zarade u javnim službama biće usklađene sa rezultatima reorganizacije i racionalizacije i obezbeđenim sredstvima iz Budžeta Republike. 2007, MF, MRZSP Minimalne zarade Zaštita minimalnih standarda rada -Razmotriti opcije o regulisanju minimalnih zarada i mogućim varijacijama po godištu, industriji, trajanju službe, veličini firme-Usvojiti poseban Zakon o minimalnim zaradama 2007, Vlada
8.3. Razvoj efikasnog finansijskog sistema
8.3.1. Bankarstvo
Područje/problem Ciljevi Mere i aktivnosti Rok i nadležna institucija Implementacija novog Zakona o bankama Efikasniji i stabilniji bankarski sistem Kratkoročne mere:-podzakonska akta iz domena zaštite tržišne konkurencije,-principa opreznog bankarskog poslovanja-tranparentnosti vlasničke i upravljačke strukture, -javnosti uslova i cena i-efikasnije kontrolne funkcije 2006, NBS Solventnost banaka Dugoročna sigurnostbankarstva Kratkoročne mere:regulisanje dugoročne usklađenosti ročne i valutne strukture aktive i pasive banaka 2006, NBS Depoziti i ino krediti Stimulisanje domaće štednje i smanjivanje spoljne zaduženosti Kratkoročne mere:diferencijacija stopa obavezne rezerve prema poreklu depozita (domaći ili strani), rigorozniji obračun ino kredita i razdvajanje izvora prema ročnosti 2006, NBS Krediti banaka Snižavanje kamatnih stopa Kratkoročne mere:tretman bankarskih kredita korigovati prema osnovnim namenama i korisnicima 2006, NBS Kontrola banaka Stabilnost finansijskog sistema Kratkoročne mere:kompletiranje sistema ranog upozoravanja na identifikovane rizike u bankarstvuSrednjeročne mere:integrisanje kontrole banaka u sistem konsolidovanog nadzora celokupnog finansijskog sistema 2006, NBS2010, NBS Globalizacija bankarstva Tržišna ravnopravnost banaka Srednjeročne mere:Uskla]ivanje domaćih normativnih i regulatornih uslova bankarskog poslovanja sa evropskim 2010, NBS Dugoročne kamatne stope banaka Konvergencija sa relevantnim kamatnim stopama u EU Srednjeročne mere:poboljšavanje kreditnog rejtinga zemlje i stimulativne mere monetarne politike 2012, NBS 8.3.2.Finansijska tržišta
Područje/problem Ciljevi Mere i aktivnosti Rok i nadležna institucija Primarno tržište hartija od vrednosti Emitovanje vlasničkih i dugovnih hartija Kratkoročne mere:-stimulisanje potencijalnih emitenata -izdavanje hartija Republike Srbije -podsticanje banaka na poslovanje sa hartijama 2007, KHoV, MF, NBS2007, MF, T2007, NBS Sekundarno tržište HoV Oživljavanje prometa Kratkoročne mere:-smanjivanje fiskalnog opterećenja investitora i ostalih troškova prometa 2007, MF, B, CR, Liberalizacija distribucije stranih HoV Tržišna i nominalna ravnopravnost domaćih i stranih emitenata Kratkoročne mere:usaglašavanje uslova saglasnosti za izdavanje domaćih deviznih hartija i distribuciju stranih hartija 2006, NBS, KHoV Zaštita konkurencije Smanjivanje tržišne dominacije banaka Srednjeročne mere: uvođenje evropskih standarda koncentracije i zaštite konkurencije na finansijskom tržištu u celini uvodjenje evropskih standarda koncentracije i za 2010, NBS, KHoV Dugoročne kamatne stope Približavanje kamatnim stopama u EMU Srednjeročne mere:postepeno svođenje kamatnih stopa na dugoročne dugovne hartije najsigurnijih emitenata u granice ERM II 2012, NBS, MFIN Kontrola tržišta HoV Stabilnost tržišta HoV Kratkoročne mere:izveštavanje prema IFRS knjigovodstvenim i IOSCO regulatornim standardimaSrednjeročne mere:uključivanje u integrisani nadzor i kontrolu finansijskog sistema na konsolidovanoj osnovi 2006, KHoV2010, NBS, K HoV Tržište kapitala Proširiti i produbiti tržišta kapitala -Formulisati i sprovesti konzistentnu razvojnu politiku usmerenu ka:-povećanju kapitalizacije tršišta i poboljšanje njegovog kvaliteta-diverzifikaciji investitora-širenju mogućnosti za učesnike na tržištu-Unaprediti zakonski okvir za razvoj tržišta kapitala-Pojačati nadzor tržišta kapitala kroz:-pojačanu institucionalnu sposobnost nadzornih institucija (stručnost zaposlenih)-saradnja sa nadzornim institucijama u drugim podsektorima finansijskog sektora K, MP2007, MPK, MP
8.3.3. Osiguranje
Područje/problem Ciljevi Mere i aktivnosti Rok i nadležna institucija Privatizacija osiguravajućih društava Konsolidacija osiguravača i tržišna konkurencija Kratkoročne mere:privatizacija osiguravajućih društava, posebno dva dominantna 2007, MF, NBS Regulativa osiguranja Efikasnije osiguranje Kratkoročne mere:-usvajanje Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju i implementacija relevantnih zakona o osiguranju -donošenje podzakonskih akata o internoj reviziji osiguravajućih društava, diversifikaciji rizika i sistemu interne kontrole -primena odluka o organizacionoj, kadrovskoj i tehničkoj osposobljenosti osiguravača, aktuarima i dr. 2006, MF, NBS2006, NBS2006, NBS Životno osiguranje Stimulisanje životnog osiguranja Kratkoročne mere:poreske olakšice za građane po osnovu osiguranja života i dobrovoljnog penzijskog osiguranjaSrednjeročne mere:podsticaji osiguravajućim društvima specijalizovanim za životno osiguranje 2006, MF2010, MF, NBS Transparentnost poslovanja Razvoj osiguranja Kratkoročne mere:redovno objavljivanje svih izveštaja o osiguravačima 2006, NBS., Supervizija osiguranja Stabilnost osiguranja Kratkoročne mere:implementacija sistema ranog upozoravanjaSrednjeročne mere:integrisanje nadzora osiguranja u jedinstvenu superviziju finansijskog sistema 2006, NBS2010, NBS
8.3.4. Lizing i fondovi
Područje/problem Ciljevi Mere i aktivnosti Rok i nadležna institucija Lizing nekretnina Razvoj lizinga nekretnina Kratkoročne mere:normativno regulisati lizing nekretnina 2006., NBS Lizing opreme Stimulisanje proizvodnog lizinga Kratkoročne mere:povoljniji monetarni tretman finansijskog lizinga mašina, opreme i privrednih vozila 2006., NBS Dobrovoljni penzijski fondovi Uvođenje zatvorenih fondova Kratkoročne mere:normativno definisanje zatvorenih penzijskih fondova 2006., NBS Nadzor lizinga i fondova Sigurnost i stabilnost Kratkoročne mere:utvrđivanje strategije kontrole i nadzoraSrednjeročne mere:integrisanje u jedinstvenu superviziju finansijskog sistema 2006., NBS2010., NBS
8.4. Osnovne politike za efikasnu integraciju u jedinstveno EU tržište
8.4.1. Politika konkurencije
Područje/problem Ciljevi Mere i aktivnosti Rok i nadležna institucija Zaokruživanje zakonskog okvira za sprovođenje politike Detaljnije regulisanje principa i procedura za nesmetano sprovođenje politike zaštite konkurencije, a u cilju jačanja ekonomske efikasnosti domaće privrede Kratkoročne mere i aktivnosti (2006-2007):-Usvajanje niza nedostajućih podzakonskih akata kojima bi se detaljnije regulisali principi i procedure, između ostalog, za: procenu efekata integracija na ekonomsku efikasnost i društveno blagostanje, izuzeće od zabrane određenih sporazuma po vrstama, tarifnik naknada Komisije za zaštitu konkurencije, itd.-Izmena postojećeg Zakona o zaštiti konkurencije u pravcu: korigovanja praga notifikacije integracije na više (uvažavajući praksu okolnih zemalja i preporuke EU), usvajanja principa kumulativnog umesto alternativnog uvažavanja kriterijuma za notifikaciju, ugradnje načela prećutne saglasnosti u slučaju prekoračenja propisanih rokova delovanja Komisije-Detaljnije regulisanje tretmana državnih, odnosno prirodnih monopola 2007, KZK2007, MTTU, NSRS2007, Vlada Nedovoljni institucionalni kapaciteti Podizanje kapaciteta Komisije za zaštitu konkurencijeStvaranje efikasnog sudskog sistema za zaštitu u procesu primene pravila o zaštiti konkurencije Kratkoročne mere i aktivnosti (2006-2007):-Angažovanje kompetentnih eksperata i ostalog potrebnog kadra za sprovođenje istražnih radnji i drugih operativnih poslova iz domena nadležnosti Komisije-Podizanje tehničke osposobljenosti i kapaciteta KomisijeKratkoročne mere i aktivnosti (2006-2007):-Unaprediti postojeću institucionalnu strukturu podizanjem kapaciteta sudskog sistema pružanjem adekvatne obuke sudija iz oblasti antimonopolske politike 2007, KZK2007, Vlada , PCOSU i VSP Državni monopoli, javna preduzeća i preduzeća sa specijalnim i isključivim pravima Nastavak procesa ekonomske liberalizacije i demonopolizacija javnog sektora Kratkoročne mere i aktivnosti (2006-2007):-Identifikacija javnih usluga od opšteg interesa, koja će biti izuzeta od dosledne primene pravila konkurencije ali ne i od sprovođenja određenih mera ekonomske regulacije u cilju sprečavanja zloupotrebe njihovog monopolskog položajaSrednjoročne mere i aktivnosti (2008-2012):-Postepena demonopolizacija javnih preduzeća komercijalnog karakter (posebno iz oblasti telekomunikacija, proizvodnje električne energije i određenih vidova saobraćaja), uz doslednu primenu regulative o zaštiti konkurencije nakon okončanog tranzicionog perioda prilagođavanja ovih preduzeća tržišnim principima poslovanja-Demonopolizacija javnih komunalnih preduzeća na lokalnom nivou i potpuno podvrgavanje njihovog poslovanja antimonopolskom zakonodavstvu 2007, Vlada , KZK2012, Vlada , KZK
Područje/problem Ciljevi Mere i aktivnosti Rok i nadležna institucija Obim i struktura odobrene državne pomoći Smanjiti učešće odobrene državne pomoći u bruto domaćem proizvodu i izmeniti postojeću strukturu u korist oblika horizontalne pomoći. -Redukovanje državne pomoći odobrene pojedinim sektorima -Odobravanje sredstava državne pomoći za smanjenje dugoročne nezaposlenosti kroz programe doškolavanja i prekvalifikacije radnika iz industrija koje se zatvaraju i programa namenjenih mladima na tržištu rada -Odobravanje sredstava za podršku istraživanjima i razvoju, podsticanje rasprostranjenosti tehnoloških dostignuća, jačanje naučne i stručne međunarodne saradnje-Stvaranje mreže agencija za pomoć malim i srednjim preduzećima, koje bi širile informacije o mogućnostima kreditiranja, o novim tehnologijama, o mogućnostima obrazovanja, izvozu proizvoda i sl.-Odobravanje državne pomoći za regionalni razvoj u skladu sa kriterijumima za razvrstavanje regiona prema stepenu razvijenosti. 2008, MFK, 2009-2012, MF Nerazvijena zakonodavna i institucionalna osnova Harmonizacija nacionalnog zakonodavstva sa propisima EU. -Obezbeđenje transparentnosti putem kontinuiranog praćenja i evidentiranja odobrene državne pomoći u formi godišnjeg Izveštaja koji je u skladu sa metodologijom EU-Doneti Zakon o kontroli državne pomoći i relevantna podzakonska akta-Formiranje Komisije za kontrolu državne pomoći Srednjeročne mere i aktivnosti:Obaveza usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa propisima EU stupa na snagu od dana potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU i to po sledećoj dinamici:-Okvirno odobreno je 4 godine za usklađivanje postojeće državne pomoći po nameni i iznosu sa kriterijumima EU-5 godina za status Republike Srbije kao Regiona „A“ što podrazumeva posebne pogodnosti u regulativi EU-4 godine za sprovođenje klasifikacije Republike Srbije u skladu sa standardima NUTS 2. K, MF, UT2006, MF, NSRS2007, MF, Vlada K, MF2012, MP, MDULS, RZR, RZS
8.4.3. Javne nabavke
Područje/problem Ciljevi Mere i aktivnosti Rok i nadležna institucija Efikasna primena Zakona o javnim nabavkama Sveobuhvatna kontrola regularnosti postupka javnih nabavki, od planiranja nabavki do kontrole izvršenja ugovora posle završenih tendera Kratkoročne mere i aktivnosti (2007-2009):-formiranje Državne revizijske institucije.-jačanje institucionalnog kapaciteta, u kadrovskom i tehničkom smislu, Uprave za javne nabavke i Komisije za zaštitu prava ponuđača.Srednjoročne mere i aktivnosti: -izdvajanje Komisije za zaštitu prava ponuđača iz sistema izvršne vlasti, u posebno telo pod kontrolom Narodne skupštine. K, NSRS, MF Usaglašenost Zakona o javnim nabavkama sa Direktivama EU Efikasnija primena propisa u praksi i usaglašenost sa Direktivam EU kao uslova za pristupanje EU Kratkoročne mere i aktivnosti (2007-2009):-donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama. 2009, MF, NSRS Konkurentnost i ravnopravnost ponuđača u postupku javnih nabavki Podizanje nivoa konkurentnosti i ravnopravnosti ponuđača u postupku javnih nabavki Kratkoročne mere i aktivnosti (2007-2009):-redovno savetovanje poslovnog sektora o načinu učešća u postupku javnih nabavki. -izrada priručnika o postupku javne nabavke i pravima ponuđača.Srednjoročne mere i aktivnosti: -donošenje „Zajedničkog rečnika javnih nabavki“ po uzoru na dokument koji postoji u EU. O&K, MF Unapređenje postupka javnih nabavki Jeftiniji, jednostavniji i transparentniji postupak javnih nabavki Srednjoročne mere i aktivnosti: -uspostavljanje elektronskog sistema javnih nabavki. 2009-2012, MF
8.4.5. Intelektualna svojina
Područje/problem Ciljevi Mere i aktivnosti Rok i nadležna institucija Zaokruživanje tehničke regulative Usvajanje neophodnih propisa za implementaciju inoviranog zakonodavstva (novi zakoni iz oblasti standardizacije, sertifikacije i akreditacije su usvojeni krajem 2005. godine) Kratkoročne mere i aktivnosti (2007-2009):-Usklađivanje postojećih podzakonskih akata koji se oslanjaju na stari Zakon o standardizaciji sa novom regulativom 2007-2009, MP Harmonizacija standarda i tehničkih propisa sa standardima i tehničkim propisima EU Transponovanje bitnih zahteve iz direktiva Novog pristupa u nacionalno zakonodavstvo, pre svega kroz tehničke propise koje donose ministarstva, za proizvode za koje je obavezno usaglašavanje; (postoje 22 direktive EU, koje zahtevaju ocenjivanje usaglašenosti za određene grupe proizvoda)Preuzimanje evropskih harmonizovanih standarda, pre svega onih vezanih za pomenute direktive (oko 3000); oni moraju biti transponovani na nacionalnom nivou bez promena i dopuna, a država mora poništiti sve nacionalne standarde koji su u suprotnosti sa harmonizovanim standardima Kratkoročne mere i aktivnosti (2007-2009):-Preuzimanje harmonizovanih standarda vezanih za direktive Novog pristupa-Izrada tehničkih propisa najpre za proizvode koji su bitni sa stanovišta izvozaSrednjoročne mere i aktivnosti -Preuzimanje svih harmonizovanih standarda-Transponovanje bitnih zahteva iz svih direktiva kroz izradu tehničkih propisa 2007-2009, Vlada 2010-2012, Standarde donosi IS i daje obaveštenja ministarstvima prilikom izrade tehničkih propisa. Akreditacija tela za ocenu usaglašenosti Jačanje uloge akreditacije kao najboljeg postupka za utvrđivanje kompetentnosti tela za ocenjivanje, u postupku njihovog ovlašćivanja (notifikacije) od strane države; priprema Akreditacionog tela za punopravno članstvo u Evropsku organizaciju za akreditaciju (EA), nakon čega bi bilo obezbeđeno priznavanje sertifikata i izveštaja naših tela za ocenjivanje usaglašenosti. Kratkoročne mere i aktivnosti (2007-2009):-Sticanja statusa formalnog kandidata Republike Srbije za članstvo u EU, preduslov je za punopravno članstvo našeg Akreditacionog tela u EA; s tim u vezi potrebno je sačekati formalnu kandidaturu za članstvo u EU, radi realizacije daljih aktivnosti u ovoj oblasti 2007-2009, Akreditaciono teloVlada Tržišni nadzor nad sertifikovanim proizvodima i uslugama Jačanje tržišnog nadzora pomoću koga se efikasno otkrivaju neusaglašeni proizvodi; osnova za intenzivniji tržišni nadzor je Zakon o zaštiti potrošača, usvojen u 2005. godini; uspostavljanje što efikasnije koordinacije između Sektora tržišne inspekcije, (koji je u okviru republičkog Ministarstva za trgovinu, turizam i usluge), Uprave Carine i organizacija nadležnih za sertifikaciju, kontrolu i ispitivanje. Kratkoročne mere i aktivnosti (2007-2009):-Podrška kapacitetima za rad novoosnovanog Saveta za zaštitu potrošačaSrednjeročne mere i aktivnosti -Kontinuirana saradnja između Sektora tržišne inspekcije i proizvođača i pomoć u sprečavanju plasiranja na tržište neusaglašenih proizvoda 2007-2009, MTTU, UC, SZPK, MTTU, UC, SZP Intelektualna svojina Puno sprovođenje zakonskih rešenja u praksi Kratkoročne mere i aktivnosti (2007-2009):-Zaokruživanje regulative-Programi edukacije policijskih, carinskih, inspekcijskih službi i pravosudnih organa i ljudi zaposlenih u državnom aparatu koji su dužni da reaguju u postupcima zaštite intelektualne svojine.-Formiranje, u policiji i inspekcijskim organima, specijalizovanih službi za suzbijanje piraterije 2007-2009, Vlada Resorna ministarstvaZIS
8.4.6. Zaštita potrošača
Područje/problem Ciljevi Mere i aktivnosti Rok i nadležna institucija Regulisanje potrošačkih kredita Određene odredbe o potrošačkim kreditima se nalaze u predlogu Zakona o zaštiti konkurencije, ali bi u cilju potpunije zaštite potrošača bilo potrebno doneti i poseban Zakon o potrošačkim kreditima. Kratkoročne mere i aktivnosti (2007-2009):-Potrebno je doneti Zakon o potrošačkim kreditima 2007, MTTU Efikasna sudska zaštita prava potrošača Imajući u vidu sporost i neefikasnost sudskog sistema faktički u praksi ne funkcioniše sudska zaštita potrošača u slučaju sporova manje vrednosti. Kratkoročne mere i aktivnosti (2007-2009):-Potrebno je formirati sudove za sporove male vrednosti 2007, MPR 9. SOCIJALNO ODGOVORNA DRŽAVA
Područje/problem Ciljevi Mere i aktivnosti Rok i nadležna institucija Reforma obaveznog javnog fonda(prvi stub) Povećanje efikasnosti i smanjenje tekućeg deficita Efikasnija kontrola i naplata doprinosaModernizacija i jačanje institucionalnih kapaciteta -Izvršiti administrativnu i finansijsku konsolidaciju tri penzijska fonda (zaposlenih, samostalnih delatnosti i poloprivrednika) uz finansijsku podršku Svetske banke-Uspostaviti centralni registar osiguranika i obveznika doprinosa i poreza na dohodak, čime se omogućava efikasnija kontrola i naplata doprinosa-Izvršiti racionalizaciju sistema prikupljanja doprinosa i poboljšanja uplata doprinosa za penzijsko osiguranje prijavljivanjem svih zaposlenih u formalnom sektoru i smanjivanjem broja zaposlenih u neformalnom-Jačanje poreske uprave i administracije, bolja kontrola rada inspektora i dogradnja informacionog sistema-Postepeno podizanje starosne radne granice za žene na 60 godina života, a za muškarce na 65 godina života-Preći sa sadašnjeg kvartalnog usklađivanja rasta penzija sa rastom troškova života i rastom zarada na usklađivanje rasta penzija sa rastom troškova života dva puta godišnje, uz dodatnu zaštitu najugroženijih (preko budžeta ili odgovarajuće oblike socijalne zaštite)-Isplatiti dug korisnicima penzija iz fonda zaposlenih-Isplata duga korisnicima penzija iz fonda poljoprivrednika -Postepeno povećati starosnu granicu za sticanje prava na porodičnu penziju, u skladu sa povećanjem starosne granice za penzionisanje-Preispitati opravdanost postojanja različitih prava i naknada (za tuđu pomoć i negu, za invalidnu decu i sl.) u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja, kao i mogućnost njihovog izmeštanja u druge sisteme-Preispitati ili redefinisati postojanje obaveznog osiguranja poljoprivrednika, kao i prava na dobrovoljno uključivanje u obavezno osiguranje, imajući u vidu postojanje dobrovoljnih penzijskih fondova 2008, MRZSP, PIO fondovi2010, PIO fondovi, 2012, Vlada 2009, PU2011, MRZSP2009, MRZSP2008, PIO fond zaposlenih2010, PIO fond za poljoprivrednike2011, MRZSP2010, MRZSP, MF2010, MRZSP, MF Razvijanje privatnih penzijskih fondova(treći stub) Jačanje dobrovoljnog penzijskog osiguranja -Razvoj kapaciteta nadzora dobrovoljnog penzijskog sistema u NBS-Poboljšanje informisanosti građana o ciljevima i značaju uviđenja dobrovoljnog penzijskog osiguranja 2009, NBSK, MRZSP
Područje/problem Ciljevi Mere i aktivnosti Rok i nadležna institucija Socijalna zaštita Reforma socijalne zaštite -Implementacija Strategije razvoja socijalne zaštite, Strategije za smanjenje siromaštva, Nacionalnog plana akcije za decu, Strategije zapošljavanja, Nacionalne strategije o starenju-Doneti Zakon o socijalnoj zaštiti-Unaprediti materijalno – tehničke, kadrovske i infrastrukturne uslove kao i teritorijalnu i funkcionalnu dostupnost smeštajnih kapaciteta-Podsticati razvoj mreže raznovrsnih socijalnih usluga u lokalnoj zajednici uvažavajući princip pune participacije-Uvođenje sistema kvaliteta usluga i implementacija standarda usluga u sistemu socijalne zaštite 2006 – 2012, resorna ministarstva i ustanove, LS2008, MRZSP, NSRS2006 -2012, MF, LS2006 – 20012, LS2009, NK Prava dece Obezbeđenje efikasne zaštite dece u svim slučajevima ugrožavanja njihovih prava -Doneti nacionalnu strategiju borbe protiv nasilja i svih drugih oblika zlostavljanja-Uskladiti zakonski okvir iz ove oblasti sa međunarodnim standardima, pre svega sa Konvencijom o pravima deteta-Formirati telo koje će se baviti pravima deteta (skupštinski odbor, interresorsko telo, saveti za prava deteta pri opštinama)-Doneti Zakon o zaštiti prava deteta-Preduzimanje klasičnih mera (dečiji dodatak, roditeljski dodatak, socijalni dodatak) kao i posebnih mera (besplatan prevoz, besplatne knjige za najsiromašnije i sl) u cilju smanjenja siromaštva dece 2006, MRZSP, NSRS2007, MRZSP2007, MRZSP, NSRS2007, MRZSP, NSRS2006-2012, MF, MRZSP Osobe sa invaliditetom Unapređenje prava osoba sa invaliditetom -Usvajanje nacionalne strategije za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, kao i lokalne planove akcija-Formiranje jedinstvene baze podataka o osobama sa invaliditetom i to sa kvantitativnim i kvalitativnim pokazateljima-Doneti Zakon i podzakonska akta o evidenciji osoba sa invaliditetom-Nastaviti dalji proces deinstitucionalizacije 2007, MRZSP, MZ, MF, NSRS2007, MRZSP, MZ, NSRS,K, MRZSP, MZ Prava boraca i invalida rata Zaštita boraca i invalida rata -Doneti Zakon o boračko – invalidskoj zaštiti koji je usklađen sa standardima EU-Izvršiti reorganizaciju opštinskih službi za boračko-invalidsku zaštitu i staviti ih pod direktnim nazorom resornog ministarstvaUvesti novi isplatni sistem za prava korisnika boračko – invalidske zaštite 2007, MRZPS, MZ, MF, NSRS2007, MRZSP, LS2007, MF Stara lica Unapređenje zaštite i uslova života starih lica -Doneti Strategiju zaštite starih lica-Doneti operativne programe na lokalnom nivouUsvojiti nacionalni akcioni plan o starenju 2008, MRZSP2008-2009, LS2008, MRZSP, NSRS Prava izbeglih i interno raseljenih lica Unapređenje života i životnog standarda, kao i osnovnih prava lica koja su izbegla ili interno su raseljena -Inteziviranje bilateralne i trilateralne saradnje sa Hrvatskom i BiH-Insistiranje međunarodnoj zajednici da obezbedi punu slobodu kretanja i bezbednost na teritoriji AP Kosovo i Metohija-Osnovati republičku agenciju za stanovanje sa zadatkom da definiše mehanizme sprovođenja programa trajnog smeštaja izbeglih i interno raseljenih lica, kao i da sakuplja sredstva i da njima upravlja-Izgradnja stambenog prostora i drugih vidova pomoći za integraciju izbeglih i interno raseljenih lica 2006-2007, MIP2006-2007, KCKM2007, Vlada 2006-2009, MF, KCKM Prava Roma Unapređenje životnog standarda Roma -Uključenje Roma u obrazovni sistem, rešenje stambenog problema, kao i uslova života 2006-20012, MRZSP, MF
Područje/problem Ciljevi Mere i aktivnosti Rok i nadležna institucija Reforma sistema finansiranja Obezbeđivanje pravičnosti i jednakosti u korišćenju zdravstvene zaštite svim građanimaPoboljšanje sistema prikupljanja i distribucije sredstava Kratkoročne mere i aktivnosti (2007-2009):-Obezbeđivanje jednakosti u prikupljanju sredstava, kroz transparentnost u utvrđivanju stopa za doprinose za zdravstveno osiguranje prema kategorijama osiguranika-Razvijanje osnovnog paketa zdravstvenih usluga-Definisanje novih modela plaćanja davaocima usluga u sistemu zdravstvene zaštite-Donošenje programa zdravstvene zaštite za ugrožene grupacije stanovništva i programa zdravstvene zaštite stanovništva za bolesti od većeg socijalno-ekonomskog značaja i obezbeđenje uslova za njihovu implementaciju-Postavljanje sistema praćenja rezultata novih oblika plaćanja-Obezbeđivanje unapređenja troškovne efikasnosti terapijaSrednjeročne mere i aktivnosti -Izbor oblika finansiranja (Beveridžov ili Bizmarkov model)-Razvoj sistema dopunskog osiguranja (profitnog ili neprofitnog) 2007, RZZO, MZ2010, MZ Transparentnost finansijskih tokova u zdravstvenom sistemu Kratkoročne mere i aktivnosti (2007-2009):-Uspostavljanje Nacionalnog zdravstvenog računa koji će povezati rad MZ kao nosioca zdravstvene politike sa radom MF-Evaluacija rada sistema Nacionalnog računa-Ekonomska analiza postojećeg načina finansiranja, utvrđivanje indikatora efikasnosti. 2009, MZ, MF Reforma sistema zdravstvene statistike Prikupljanje, obrada i korišćenje podataka i informacija o zdravlju stanovništva radi obezbeđenja efikasnosti i efektivnosti u radu. Uspostavljanje baze podataka za procenu potreba. Kratkoročne mere i aktivnosti (2007-2009):-Definisanje obima i karaktera podataka i periodičnost prikupljanja-Definisanje zdravstvenih indikatora -Definisanje nadležnih službi i zakonskih rešenja-Uključivanje u međunarodne standarde praćenja zdravstvenih indikatora 2009, MZ, RZS, Instituti Integracija primarne i sekundarne zdravstvene zaštite Uspostavljanje sistema koji odgovara potrebama stanovništva Kratkoročne mere i aktivnosti (2007-2009):-Procena potreba na različitim nivoima i strukturama: geografski, demografski, socijalno-ekonomski-Orijentacija praćenja rezultata rada prema finalnom ishodu u poboljšanju zdravstvenog stanja stanovništva (integracija: prevencija/dijagnoza/lečenje/briga)-Definisanje posebno ugroženih populacionih grupa i postavljanje planova i programa njihove zaštite -Definisanje kratkoročnih i srednjeročnih ciljeva u smanjenju zaraznih i nezaraznih obolenja-Uspostavljanje sistema za odgovor na krizne situacije 2009, MZ Osiguranje kvaliteta u pružanju usluga Kontinuirani razvoj sistema ka orijentaciji na postizanju planiranih rezultata u poboljšanju zdravlja -Kratkoročne mere i aktivnosti (2007-2009):-Ocena efektivnosti i efikasnosti rada postojećih službi, protokola i menadžmenta-Uspostavljanje mehanizma za praćenje i evaluaciju kvaliteta usluga-Osiguranje sistema evaluacije satisfakcije pacijenata-Praćenje međunarodnih rezultata 2009, MZ Reforma primarne zdravstvene zaštite Razvijanje potencijala za rešavanje svih slučajeva koji mogu da se reše na primarnom nivou nastavak reforme sistema primarne zdravstvene zaštite Kratkoročne mere i aktivnosti (2007-2009):-Jačanje službi (edukacija zdravstvenih radnika, reorganizacija službi, )-Uvođenje službe porodičnog lekara-Jačanje preventivnih i promotivnih službi po kategorijama stanovnika-Saradnja sa relevantnim sektorima (prosveta, socijalna zaštita) 2007, Lokalne vlasti, MZ Restrukturiranje infrastrukture zdravstvene službe Rehabilitacija infrastrukture radi obezbeđenja kvaliteta u pružanju usluga Kratkoročne mere i aktivnosti (2007-2009):-Nastavak uvođenja zdravstvenog informacionog sistema-Osavremenjivanje zdravstvenih ustanova, uključujući rekonstrukciju prostora i snabdevanje novom opremom -Izrada Glavnog plana sa kategorizacijom i racionalizacijom mreže zdravstvenih ustanova-Prodaja ili iznajmljivanje viška prostora -Racionalizacija broja nemedicinskog (administrativnog i tehničkog) osoblja 2009, MZ Jačanje kapacitetasistema zdravstvene zaštite Poboljšanje efikasnosti i kvaliteta rada kroz primenu savremenih protokola lečenja Kratkoročne mere i aktivnosti (2007-2009):-Uvođenje nacionalnog sistema licenciranja zdravstvenih radnika i akreditacije zdravstvenih ustanova i programa -Osnivanje i razvijanje nezavisnih nacionalnih tela za licenciranje, procenu zdravstvenih tehnologija, akreditaciju-Definisanje posebnih nacionalnih programa u oblasti kadrova, mreže ustanova, zdravstvene tehnologije i medicinskog snabdevanja-Saradnja sa relevantnim međunarodnim institucijama 2008, MZ Efikasniji rad inspekcijskih službi Kratkoročne mere i aktivnosti (2007-2009):-Jačanje kapaciteta Ministarstva zdravlja za obavljanje redovnog i kontrolnog nadzora nad radom zdravstvenih ustanova i drugih oblika obavljanja zdravstvene delatnosti-Uspostavljanje sistema monitoringa i evaluacije kvaliteta rada 2007, MZ Uključivanje privatne prakse u sistem zdravstvene zaštite Definisanje uloge privatnog sektora Kratkoročne mere i aktivnosti (2007-2009):-Analiza mogućih odnosa i pretpostavki za njihovo ostvarivanje-Predlozi za privatizaciju primarne zdravstvene zaštitestvaranje partnerstva privatnog i državnog vlasnišstva (public-private mix)-Širenje mogućnosti izbora za korisnike zdravstvenih usluga-Utvrđivanje standarda i kontrola kvaliteta rada 2008, MZ, Lokalna vlast Razvoj ljudskih resursa Unapređenje kadrovske baze u sistemu zdravstvene zaštite Srednjeročne mere i aktivnosti -Primena novih standarda obezbeđenosti i izvrešnja u sistemu zdravstvene zaštite i njihova ugradnja u Pravilnik o uslovima za obavljanje-Zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima obavljanja zdravstvene delatnosti 2010, MZ Institucionalni i pravni okvir Regulisanje posebnih oblasti zdravstvene delatnosti Kratkoročne mere i aktivnosti (2007-2009):-Donošenje sledećih zakona:-Zakon o opojnim drogama i psihotropnim supstancama, -Zakon o biomedicinski potpomognutom oplođenju, -Zakon o evidencijama u oblasti zdravstva, -Zakon o mentalnom zdravlju, -Zakon o transfuziji krvi, -Zakon o javnom zdravlju, -Zakon o uzimanju i presađivanju delova ljudskog tela 2007, NSRS, MZ Integracija svih sektora i struktura koje su uključene u prevenciju promociju i očuvanje zdravlja Izgradnja multi sektorskog sistema radi realizacije odgovornosti i poboljšanja dostupnosti svih programa (uključivanje državnog, privatnog i nevladinog sektora) Kratkoročne mere i aktivnosti (2007-2009):-Stvaranje okruženja u kom su definisane uloge svih aktera u očuvanju i promociji zdravlja stanovništva-Definisanje ciljeva za poboljšanje kvaliteta vode, vazduha, uslova stanovanja, radnog ambijenta, rekreacije i drugih uslova koji utiču na kvalitet zdravlja i života stanovništva 2009, MZ, MPS, MNZŽS
10. REGIONALNI RAZVOJ
Područje/problem Ciljevi Mere i aktivnosti Rok i nadležna institucija Regionalni razvoj Republike Srbije Ravnomerniji regionalni razvojBrži razvoj nerazvijenih područjaDemografska revitalizacijaEkonomska regionalizacija Razvoj Juga SrbijeEkonomski razvoj srpskih zajednica na Kosovu i Metohiji Decentralizacija – poboljšati funkcionisanje opština Formiranje institucionalnog okvira-Doneti Zakon o podsticanju ravnomernog regionalnog razvoja Republike Srbije-Doneti Strategiju regionalnog razvoja Srbije -Formiranje Nacionalne agencije za regionalni razvoj-Formiranje mreže regionalnih agencija za razvojKreiranje koordinirane podsticajne politike-Poreski podsticaji-Kadrovski podsticaji-Finansiranje naučnih i geoloških istraživanja na NRP-Finansiranje izrade prostornih i urbanističkih planova na NRP-Izrada programa razvoja nerazvijenih opština-Podsticanje razvoja preduzetništva na NRP, formiranje lokalnih fondova za MSPDoneti Nacionalni program demografskog oporavkaUsporiti demografsko pražnjenje ruralnih i prigraničnih područjaUstanoviti tipologiju regiona u skladu sa evropskom klasifikacijom teritorijalnih jedinica (NUTS); u skladu sa važećim propisima, opredeliti pojam regiona kako bi se omogućio pristup strukturnim fondovima EU i razvoj prigranične saradnjeDoneti Strategiju ekonomskog razvoja Juga SrbijeFormirati agenciju za razvoj Juga SrbijeDoneti Dugoročnu Strategiju ekonomskog razvoja srpskih zajednica na Kosovu i MetohijiPovećati sopstvene prihode lokalnim zajednicama 2006 MP2006 RZR2006-2007 MP2006-2007 MP2007-2008 MF2007-2008 MRSP2007-2012 MN2006-2012. MKI2007-2009 RZR2006-2008 MP2007 MR2007, MDULS, MP, RZS, RZR2006, ET2006, ET2007-2009 MF 11. ZAšTITA žIVOTNE SREDINE
Područje/problem Ciljevi Mere i aktivnosti Rok i nadležna institucija Slaba integracija politike zaštite životne sredine sa ostalim sektorskim politikama i zastarelo zakonodavstvo Integracija politike zaštite životne sredine u ostale sektorske politike i usklađivanje nacionalnih propisa iz oblasti zaštite životne sredine sa zakonodavstvom EU do 2009. godine Kratkoročne mere i aktivnosti (2007-2009):-Usvajanje Nacionalnog programa zaštite životne sredine -Usklađivanje nacionalnih propisa iz oblasti zaštite životne sredine sa zakonodavstvom EU (Zakon o zaštiti od jonizujućeg zračenja i nuklearnoj sigurnosti, Zakon o nejonizujućem zračenju, Zakon o ribarstvu, Zakon o upravljanju otpadom, Zakona o upravljanju hemikalijama, Zakon o biocidima, Zakon o vodama, Zakon o finansiranju upravljanja vodama, Zakon o zaštiti vazduha, Zakona o zaštiti prirode, Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu)-Pripema Nacionalnih akcionih planova za implementaciju Programa zaštite životne sredine -Potpisivanje i ratifikacija prioritetnih međunarodnih konvencija i sporazuma-Usklađivanje nacionalnih propisa iz oblasti zaštite životne sredine sa zakonodavstvom EU (Zakon o sredstvima za zaštitu bilja, Zakon o sredstvima za ishranu bilja, Zakon o prevozu opasnih materija, Zakon o održivom razvoju turizma, Zakon o šumama, Zakon o lovstvu, Zakon o genetski modifikovanim organizmima, Zakon o zemljištu, Zakon o zaštiti od buke, Zakon o rudarstvu, Zakon o geološkim istraživanjima i dr.) 2006, MNZŽS 2007, MNŽZS, MPŠV2007, MNZŽS2008, MNZŽS 2009, MNŽZS, MPŠV, MTTU, MRE, MKI Nedovoljni institucionalni kapaciteti Proširenje i jačanje institucionalnih kapaciteta do 2009. godine Kratkoročne mere i aktivnosti (2007-2009):-Jačanje administrativnih kapaciteta za usklađivanje zakonodavstva sa zakonodavstvom EU -Jačanje administrativnih kapaciteta, posebno institucija i organa zaduženih za planiranje, izdavanje dozvola, kontrolu i praćenje, kao i upravljanje projektima -Jačanje administrativnih kapaciteta za efikasnije sprovođenje propisa u oblasti zaštite životne sredine-Jačanje Agencije za zaštitu životne sredine-Jačanje Fonda za zaštitu životne sredine 2008, MNZŽS2008, MNZŽS, APV, opštine2009, MNZŽS, APV, opštine2009, SEPA2009.,FZŽS Neefikasan sistem finansiranja zaštite životne sredine i nedostatak ekonomskih podsticaja Razviti efikasan sistem finansiranja zaštite životne sredine i ekonomskih podsticaja Kratkoročne mere i aktivnosti (2007-2009):-Razviti višegodišnji plan za finansiranje investicija-Primena principa pune nadoknade troškova za vodosnabdevanje i odnošenje otpada-Razviti mehanizme za rešavanje problema nasleđenog zagađenja, odnosno štete nanete životnoj srediniSrednjeročne mere i aktivnosti -Diferencijacija poreza za unapređenje proizvoda i aktivnosti pogodnih po životnu sredinu 2007, MNZŽS, MF2007, MNZŽS, MPŠV2007, MNZŽS, AP2009, MNZŽS Nedovoljan i neadekvatan monitoring emisija zagađenja životne sredine Unapređenje sistema kontrole kvaliteta životne sredine Kratkoročne mere i aktivnosti (2007-2009):-Izrada integralnog katastra zagađivača i uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema i sistema informisanja-Modernizacija mreže monitoringa i procene kvaliteta ambijentalnog vazduha-Uspostavljanje mreže monitoringa emisije otpadnih vodaSrednjeročne mere i aktivnosti -Uvesti sistem kontrolisane proizvodnje i upotrebe đubriva i pesticida na poljoprivrednom zemljištu radi smanjenja uticaja na životnu sredinu 2009, MNZŽS, SEPA2009, MNZŽS, RHMZ2009, MPŠV, MNZŽS2010, MPŠV Neodrživo korišćenje prirodnih resursa i niska energetska efikasnost privrede Podsticati održivo korišćenje prirodnih resursa, smanjenje potrošnje energije i sirovina i stimulisati reciklažu otpada Kratkoročne mere i aktivnosti (2007-2009):-Priprema i donošenje Nacionalne strategije održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara-Izrada Nacionalne strategije za očuvanje biodiverzitetaSrednjeročne mere i aktivnosti -Zaustavljanje gubitka biodiverziteta u skladu sa Kijevskom deklaracijom-Povećati površinu zaštićenih prirodnih dobara na 10% nacionalne teritorije -Povećati stope ponovnog iskorišćenja i reciklaže ambalažnog otpada (staklo, papir, karton, metal i plastika) na 25% od njegove količine-Povećati energetsku efikasnost i racionalno korišćenje sirovina u industriji i smanjiti stvaranje otpada 2007, MNZŽS2007, MNZŽS, ZZP2010, MNZŽS, ZZP2010, MNZŽS, ZZP2010, MNZŽS2012, EEA, MNZŽS, MRE Zagađenje vazduha iz sektora energetike, industrije, transporta Smanjiti zagađenje vazduha iz sektora energetike, industrije, transporta uzrokovano emisijom (SO2, SO2, NOh, čestice, specifične zagađujuće materije, gasovi sa efektom staklene bašte) Kratkoročne mere i aktivnosti (2007-2009):-Ratifikovati i započeti implementaciju Kjoto protokola-Izrada katastra zagađivača i bilansa emisija-Izrada Nacionalnog programa koji se odnosi na klimatske promene-Postepeno izbacivanje olovnog benzina i poboljšanje kvaliteta goriva prema Direktivi 2003/17/ES Srednjeročne mere i aktivnosti Smanjiti emisije SO2, NOx i suspendovanih čestica i drugih zagađujućih materija za postojeća industrijska i energetska postrojenja koja ne zadovoljavaju EU standarde 2007, MNZŽS, MRE2007, MNZŽS, SEPA2008, MNZŽS 2010, MRE, MNZŽS2006-2012, MNZŽS, industrija Zagađenje zemljišta, površinskih i podzemnih voda opasnim materijama i otpadom Smanjiti zagađenje zemljišta, površinskih i podzemnih voda opasnim materijama i otpadom Kratkoročne mere i aktivnosti (2007-2009):-Priprema i usvajanje Nacionalne strategije čistije proizvodnje-Uspostaviti nacionalni kapacitet za tretman opasnog otpada-Uvesti čistiju proizvodnju i sistem upravljanja zaštitom životne sredine (EMS) u industrijska postrojenja-Obezbediti prečišćavanje industrijskih otpadnih voda revitalizacijom postojećih uređaja i izgradnjom novih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda iz industrija koje ispuštaju opasne materije-Remedijacija kontaminiranog zemljišta u industrijskim kompleksimaSrednjeročne mere i aktivnosti -Uspostavljanje i razvoj sistema za upravljanje rizikom i odgovorom na hemijski udes u industriji i transportu-Rekultivacija postojećih deponija pepela i iskorišćenje letećeg pepela iz termoelektrana-Obezbediti kapacitete za spaljivanje (insineraciju) organskog industrijskog i medicinskog otpada-Sanirati postojeća smetlišta koja predstavljaju najveći rizik po životnu sredinu-Uspostaviti regionalnu sanitarnu deponiju u svakom regionu prema tehničkim i operativnim zahtevima iz Direktive o deponijama 99/31/ES 2007, MNZŽS2008, MNZŽS2009, MNZŽS, industrija2009, MNZŽS, MPŠV, MP, industrija2009, MNZŽS, industrija2010, MNZŽS, MUP2010, MNZŽS, MP, MRE, MKI, EPS2011, MNZŽS2007-2011, MNZŽS, opštine2007-2012, MNZŽS, opštine
MONITORING
Područje/problem Ciljevi Mere i aktivnosti Rok i nadležna institucija Implementacija Nacionalne strategije privrednog razvoja Republike Srbije od 2006. do 2012. godine Praćenje realizacije Nacionalne strategije privrednog razvoja Republike Srbije od 2006. do 2012. godine Izrada godišnjih izveštaja o ostvarivanju Nacionalne strategije privrednog razvoja Republike Srbije od 2006. do 2012. godine i realizaciji mera i aktivnosti iz Akcionog plana MP, RZR i resorna ministarstva
Značenje skraćenica:
NSRS Narodna Skupština Republike Srbije FZŽS Fond za zaštitu životne sredine FID Fond za istraživačku delatnost MF Ministarstvo finansija FEE Fond za energetsku efikasnost MNZŽS Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine FV Fond za vode MKI Ministarstvo za kapitalne investicije FR Fond za razvoj MPŠV Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede NBS Narodna banka Srbije MP Ministarstvo privrede KHoV Komisija za hartije od vrednosti MUDLS Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu T Trezor MPR Ministarstvo pravde B Berza MTTU Ministarstvo trgovine, turizma i usluga CR Centralni registar MZ Ministarstvo zdravlja NSZ Nacionalna služba za zapošljavanje MRE Ministarstvo rudarstva i energetike KCKM Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju MRZSP Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku PK privredne komore MEOI Minnistarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom NSSOO Nacionalni savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih MUP Ministarstvo unutrašnjih poslova NSSO Nacionalni savet za stručno obrazovanje MPS Ministarstvo prosvete i sporta NSVO Nacionalni savet za visoko obrazovanje MK Ministarstvo kulture NSVOO Nacionalni savet za visoko i opšte obrazovanje SRP Savet za ravnopravnost polova RZR Republički zavod za razvoj ZIS Zajednica instituta Srbije RZS Republički zavod za statistiku NSNTR Nacionalni savet za naučni i tehnološki razvoj RHMZ Republički hidrometeorološki zavod NI Naučne institucije RGZ Republički geodetski zavod SES Socioekonomski savet RZZO Republički zavod za zdravstveno osiguranje SANU Srpska Akademija Nauka i Umetnosti ZZP Zavod za zaštitu prirode AIN Akademija inženjerskih nauka ZZZ Zavod za zaštitu zdravlja U univerziteti ZIS Zavod za intelektualnu svojinu IJČ Institut Jaroslav Černi ZS Zavod za standardizaciju JPŽS Javno preduzeće Železnice Srbije JVP javno vodoprivredna preduzeća AP Agencija za privatizaciju EPS Elektroprivreda Srbije AEE Agencija za energetsku efikasnost EMS Elektromreža Srbije SEPA Agencija za zaštitu životne sredine NIS Naftna industrija Srbije PPEU Javno preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja APR Agencija za privredne registre JPŽS Javno preduzeće „Železnice Srbije“ RAMSPP Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva JP Javna preduzeća ET Ekonomski tim Vlade RS za Kosmet i jug Srbije JKP Javna komunalna preduzeća za vodosnabdevanje i kanalisanje naselja TS Trgovinski sud UC Uprava carine KN Katastar nepokretnosti UJP Uprava javnih prihoda UPS Unija poslodavaca Srbije PU Poreska uprava IO Inspekcijski organi APV AP Vojvodina SZP Savet za zaštitu potrošača LS Lokalna samouprava ZS Zadružni savez SO Skupština opštine IS Institut za standardizaciju OS Opštinske službe SS Savetodavna služba SG Skupština grada O Odmah DGZIB Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda K Kontinuirano O&K Odmah i kontinuirano NK Nezavisna komisija KZK Komisija za zaštitu konkurencije KDTP Komisija za donošenje tehničkih propisa PCOSU Pravosudni centar za obuku i stručno usavršavanje VSP Visoki savet pravosuđa
———————–
Polazno stanje
Broj soba – 36.163, od čega:
– hoteli – 17. 189 (5*-732; 4*-1.319; 3*-6.111; 2*-5.159; ostalo-3.868)
– moteli, pansioni, TN – 4.020
– lečilišta – 2.875
– privatni smeštaj – 5.278
Broj ležajeva – 85.867, od čega:
– hoteli – 36.088
– moteli, pansioni, TN – 9.980
– lečilišta – 6.477
– privatni smeštaj – 12.162
Dolasci turista
– domaći – 1,7 mil.
– strani – 0,3 mil.
Noćenja turista
– domaći – 5,9 mil.
– strani – 0,8 mil.
Ukupni prihod – 231 mil. evra
Broj direktno zaposlenih
– registrovani – 27.869
– neregistrovani – 75.000
Prosečna plata
– neto -135 evra
I varijanta (Srbija za Srbe)
Broj soba – 70.000, od čega:
– hoteli – 24.500 (5*-2.000; 4*-3.500; 3*-11.500; 2*-6.500; ostalo-1.000)
– moteli, pansioni, TN – 6.500
– lečilišta – 10.000
– privatni smeštaj – 15.000
Broj ležajeva –150.000, od čega:
– hoteli – 49.000
– moteli, pansioni, TN – 15.000
– lečilišta – 20.000
– privatni smeštaj – 30.000
Dolasci turista
– domaći –2,3 do 2,5 mil.
– strani –3,1 do 3,3 mil.
Noćenja turista
– domaći –7,5 do 8,0 mil.
– strani –7,0 do 7,5 mil.
Ukupni prihod –1,3 mldr evra
Broj direktno zaposlenih
– registrovani – 100.000
– neregistrovani – 10.000
Prosečna plata
-neto -450 evra
II varijanta (Evropska Srbija)
Broj soba – 79.000, od čega:
– hoteli – 27.500 (5*-2.250; 4*-3.950; 3*-12.900; 2*-7.300; ostalo-1.100)
– moteli, pansioni, TN – 7.400
– lečilišta – 11.500
– privatni smeštaj – 17.000
Broj ležajeva –170.000, od čega:
– hoteli – 55.000
– moteli, pansioni, TN – 17.000
– lečilišta – 23.000
– privatni smeštaj – 34.000
Dolasci turista
– domaći –2,7 do 3,0 mil.
– strani –3,7 do 4,0 mil.
Noćenja turista
– domaći –9,0 do 9,5 mil.
– strani –8,5 do 9,0 mil.
Ukupni prihod –1,7 mlrd. evra
Broj direktno zaposlenih
– registrovani – 105.000
– neregistrovani – 10.000
Prosečna plata
– neto -600 evra
n
i
s
k
a
Druga faza tranzicije
Prva faza tranzicije
Rukovodioci tematskih oblasti:
dr Arandarenko Mihail, mr Arsić Milojko, dr Bajec Jurij, dr Vukmirović Dragan, dr Vuković Vlasta, dr Živković Boško, dr Fabris Nikola, Živkov Goran, dr Zelić Nikola, dr Ilić Marina, dr Jakopin Edvard, dr Jovanović Zoran, dr Kovačević Miladin, dr Kovačević Radovan, dr Mesarović Miodrag, dr Milošević Siniša, Mitrović Svetlana, dr Oka Simeon, dr Paunović Blagoje, dr Povrenović Dragan, Radosavljević Sonja, Stamenković Stojan, dr Stoiljković Zoran, Trajković Miodrag, dr Šećibović Refik.