Strategija razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji za period od 2009. do 2013. godine

Na osnovu člana 45. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05-ispravka, 101/07 i 65/08),

Vlada donosi

Strategija razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji za period 2009. do 2013. godine (u daljem tekstu: Strategija) jeste akt Vlade kojim se na celovit način definišu osnovni ciljevi, načela i prioriteti unapređenja stanja u ovoj oblasti i utvrđuju aktivnosti koje treba preduzeti u narednom periodu.

Pod izrazom elektronska uprava (u daljem tekstu: e-uprava), u smislu Strategije, podrazumeva se primena informaciono-komunikacionih tehnologija (u daljem tekstu: IKT) kojom se postiže efikasniji i efektivniji rad organa uprave i imalaca javnih ovlašćenja (u daljem tekstu: organi vlasti) u funkciji vršenja vlasti, ekonomskog rasta i smanjenja tereta administracije.

Strategija se zasniva na usvojenim opredeljenjima Vlade za razvoj informacionog društva i reformu državne uprave sadržanih u Strategiji razvoja informacionog društva u Republici Srbiji („Službeni glasnik RS”, br. 87/06) i Strategiji reforme državne uprave u Republici Srbiji. Koncept i vizija elektronske uprave zacrtani Strategijom razvoja informacionog društva predstavljaju osnovu za načela i prioritete razvoja elektronske uprave definisane Strategijom. Jedna od ključnih oblasti Strategije reforme državne uprave jeste oblast uvođenja informacionih tehnologija, što je u funkciji realizacije osnovnih principa Strategije reforme državne uprave, kao što su modernizacija i racionalizacija. Principi Strategije reforme državne uprave i strateška opredeljenja u oblasti uvođenja informacionih tehnologija predstavljaju polaznu osnovu na kojoj se zasnivaju ciljevi ove strategije.

Osnov politike Evropske unije u oblasti e-uprave predstavlja Akcioni plan koji je 2006. godine prihvatila Evropska komisija. Kako se na samom početku Akcionog plana navodi, on je integralni deo i2010 inicijative kao okvira politike Evropske unije u oblasti informacionog društva i medija.

Vlada je prihvatila i2010 inicijativu kao opšti okvir za razvoj Informacionog društva kroz potpisivanje eSEE Agende+ za razvoj informacionog društva u Jugoistočnoj Evropi.

Strategija je kompatibilna i sa zadacima iz Akcionog plana za sprovođenje prioriteta iz „eSEE Agenda+ za razvoj informacionog društva u Jugoistočnoj Evropi za period 2007-2012. godine”, koji je usvojen na sednici Vlade aprila 2009. godine. Izrada Strategije je jedna od aktivnosti planiranih u pomenutom akcionom planu.

Strategija polazi i od stanja regulative u ovoj oblasti i postignutih rezultata u implementaciji zakonskih rešenja. Poseban značaj u tome ima implementacija Zakona o elektronskom potpisu („Službeni glasnik RS”, broj 135/04). Registrovanjem sertifikacionih tela za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata, decembra 2008. godine, omogućena je upotreba kvalifikovanog elektronskog potpisa za potpisivanje elektronskih dokumenata, kao uslova za njihovu punovažnost i dokaznu snagu u pravnim poslovima, upravnim, sudskim i drugim postupcima. Time je u praksi ostvaren jedan od osnovnih preduslova za dalji razvoj elektronske uprave. Rešenja Zakona o elektronskom dokumentu („Službeni glasnik RS”, broj 51/09) imaće veliki uticaj na proces modernizacije, racionalizacije i uvođenja elektronske uprave. Pri tome se posebno ima u vidu osnovno zakonsko rešenje prema kome se, dokument koji je izvorno nastao u elektronskom obliku, smatra originalom, a koje predstavlja jedan od ključnih uslova za reformu postojećih procedura rada i uvođenja elektronskih javnih servisa za građane i privredu. Upotreba i razmena elektronskih dokumenata u pojedinim oblastima kao što su carina, knjigovodstveni poslovi, bankarsko poslovanje i dr. postaje realnost na kojoj se zasniva ova strategija. Od uticaja na razvoj e-uprave su i rešenja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Službeni glasnik RS”, broj 98/07).

Strategija se zasniva i na rezultatima projekata u toku, kao što su: uvođenje elektronskih sednica Vlade, elektronskog katastra nepokretnosti, početnim rezultatima u uvođenju elektronskih servisa za pojedine poslove i dr.

I pored parcijalnih rezultata u razvoju e-uprave, stepen razvijenosti elektronskih javnih usluga je nizak. Strategijom razvoja informacionog društva u Republici Srbiji utvrđeno je 20 prioritetnih elektronskih javnih usluga, 12 za građane i osam za privredu. Pored toga što je ukupan stepen razvijenosti ovih usluga ispod svih zemalja EU, ni jedna sa liste prioritetnih elektronskih javnih usluga nije dostigla nivo potpune dostupnosti. Potpuna dostupnost znači da pored upotrebe elektronskog pristupa usluzi, nije neophodna druga formalna procedura (lična ili papirna komunikacija) da bi se ostvarila javna usluga, kao i da je takva usluga dostupna svima.

Postojeće stanje u ovoj oblasti karakteriše:

nedovoljno razvijena zajednička računarsko-komunikaciona mreža;

nerazvijenost službenih evidencija u elektronskom obliku, kao jezgra podataka neophodnih za razvoj elektronske uprave;

nezaobilaznost papirnih dokumenata u gotovo svakom postupku;

nedovoljna standardizacija i koordinacija razvoja informacionih sistema u organima vlasti;

nedostatak kompetentnih kadrova.

Uvođenjem e-uprave omogućava se svim korisnicima (građanima, privrednim subjektima, organizacijama i dr.) da poslove pred organima vlasti završavaju jednostavnije, brže i jeftinije. Upotrebom alata i sistema baziranih na IKT pružaju se bolje javne usluge. Građanima je omogućeno da sve javne usluge za koje je to pogodno koriste posredstvom Interneta i svog ličnog računara, drugog kućnog ili mobilnog uređaja. Građanima je takođe omogućeno da javne usluge koriste i na klasičan način, ali bez potrebe da obilaze više šaltera, sa efikasnom realizacijom usluge, kao i sa punim, jasnim i na Internetu lako dostupnim informacijama o usluzi. Korisnicima je omogućeno da javne usluge koriste posredstvom Interneta, sa mogućnošću elektronske razmene podataka između informacionih sistema privrednih subjekta i organa vlasti.

IKT su dugo prisutne u organima vlasti, ali e-uprava obuhvata više od samih tehničkih sredstava. E-uprava uključuje i promenu propisa, organizacije, postupaka i načina rada organa vlasti kako bi se javne usluge efikasnije pružale licima kojima su potrebne.

Vizija razvoja e-uprave obuhvata sledeće opšte ciljeve:

1) visoko zadovoljstvo korisnika javnim uslugama;

2) svi građani imaju koristi od e-uprave;

3) smanjenje tereta administracije za privredne subjekte i za građane;

4) povećanje efikasnosti javne uprave upotrebom IKT;

5) prekogranična interoperabilnost, posebno sa zemljama EU;

6) ozitivan uticaj na slobodu kretanja ljudi, roba, kapitala i usluga;

7) uvećanje transparentnosti i odgovornosti kroz inovativnu upotrebu IKT;

8) jačanje participacije građana u demokratskom odlučivanju;

9) zaštita privatnosti i bezbednost.

Realizacija vizije i opštih ciljeva e-uprave temelji se na sledećim načelima:

načelo korišćenja raspoloživih podataka po službenoj dužnosti – Od korisnika javne usluge se ne zahteva dokaz o činjenicama koje proizilaze iz podataka kojima raspolažu organi vlasti;

načelo jedinstvenog šaltera – Javna usluga objedinjuje sve postupke pred organima vlasti koji su uobičajeno potrebni da bi se usluga u celosti obavila;

načelo dostupnosti javnih informacija u elektronskoj formi – Javno informacija je dostupna svima u elektronskoj formi bez naknade;

načelo dostupnosti elektronskih usluga – Elektronske javne usluge se pružaju na način koji u potpunosti obezbeđuje jednostavan, razumljiv i slobodan pristup za sve korisnike, uključujući osobe sa invaliditetom. Pri tome se koriste otvoreni i široko prihvaćeni standardi, čime se izbegava uslovljavanje korisnika elektronskih javnih usluga da koriste određene komercijalne proizvode;

načelo nezanemarivanja klasičnih oblika pružanja usluge – Rezultat razvoja e-uprave su i bolje usluge koje se pružaju klasičnim oblicima komunikacije, zahvaljujući primeni IKT. Na taj način svi građani i privredni subjekti imaju koristi od razvoja e-uprave, bez obzira da li koriste elektronska sredstva za pristup uslugama. Uvođenjem elektronskog oblika pružanja javnih usluga za građane ne treba ukidati klasične oblike pružanja usluga. Uvođenjem elektronskih javnih usluga za privredne subjekte, mogu se ograničiti ili ukinuti klasični oblici pružanja usluga ukoliko tehničko i stručno osposobljavanje za pristup elektronskoj usluzi predstavlja razumno opterećenje za privredni subjekat i ako je korišćenje elektronskog oblika usluge dugoročno isplativije i za privredne subjekte;

načelo primene IKT u novim uslugama – Razvoj novih javnih usluga treba da se zasniva na primeni IKT, a njihovo pružanje se omogućava kroz raznovrsne, korisnicima najdostupnije komunikacione kanale;

načelo izbegavanja tehnološke zavisnosti – Tehnološka osnova razvoja i obavljanja elektronskih javnih usluga koja se odnosi na računare, softverska rešenja i komunikacionu mrežu treba u što većoj meri da je nezavisna od dobavljača roba i usluga;

načelo ponovnog korišćenja softverskih rešenja – Softverska rešenja u projektima primene IKT treba planirati i realizovati uzimajući u obzir mogućnost ponovnog korišćenja u drugim projektima među organima vlasti, što može biti korišćenje rešenja u celini, nekih delova rešenja, modifikovanog rešenja, projektantskih odluka, arhitekture i iskustava;

načelo informacione bezbednosti – Sigurnost i pouzdanost sistema elektronske uprave mora biti u skladu s utvrđenim normama informacione bezbednosti i zaštite podataka o ličnosti;

načelo kadrovske osposobljenosti – Elektronske javne usluge moraju podržavati stručno i profesionalno osposobljeni službenici;

Postojeća inicijativa u oblasti primene IKT u organima vlasti uslovljava pretežno dalji decentralizovan razvoj e-uprave koji podrazumeva da organi nadležni za razvoj informacionog društva upravljaju aktivnostima od zajedničkog značaja za razvoj e-uprave, a u manjoj meri aktivnostima primene IKT u poslovima pojedinih organa.

Decentralizovani razvoj e-uprave znači i da ukupnu odgovornost za kvalitet usluge zadržava organ nadležan za datu uslugu, bez obzira da li se i u kojoj meri pružanje usluge zasniva na primeni IKT.

Strategija se realizuje kroz aktivnosti koje poštuju načela i čiji ukupni rezultat treba da bude ostvarenje opštih ciljeva. Svaka od aktivnosti je prevashodno usmerena ka realizaciji određenog prioriteta razvoja e-uprave, a prioriteti su grupisani u stubove razvoja e-uprave.

Stubovi razvoja e-uprave jesu:

uspostavljanje ključnih poluga;

automatizacija procesa;

uspostavljanje elektronskih javnih usluga;

razvoj kadrovskih potencijala.

[pic]

Prvi stub razvoja e-uprave obuhvata prioritetna sistemska rešenja bez kojih nije moguć efikasan razvoj e-uprave. Ovaj stub čine sledeći prioriteti:

IKT infrastruktura. Infrastruktura predstavlja osnovnu tehnološku pretpostavku razvoja e-uprave. Ona obuhvata:

komunikacionu infrastrukturu koja omogućava računarsku povezanost organa vlasti, kao i vezu sa Internetom;

računarske centre sa serverima i drugim informaciono-komunikacionim resursima gde će se smeštati baze podataka, izvršavati aplikacije i tehnološki realizovati elektronske usluge;

infrastrukturu na pojedinim lokacijama koja uključuje lokalne računarske mreže, računare, drugu računarsku opremu i softver.

Elektronski identitet, elektronski potpis i elektronski dokument. Potrebno je obezbediti pouzdano i bezbedno utvrđivanje identiteta potpisnika elektronskog dokumenta i korisnika elektronske usluge. Osnov za to je tehnologija elektronskog potpisa. Takođe je potrebno postići punu primenu Zakona o elektronskom dokumentu kako bi se elektronski dokument u praksi koristio kao original, umesto papirnog dokumenta.

Elektronske službene evidencije. Pored vođenja evidencija u elektronskoj formi, potrebno je obezbediti efikasan i bezbedan pristup podacima iz evidencija od strane službenika koji vode postupak, da bi se eliminisala potreba da stranka u postupku pribavlja dokaze o činjenicama iz evidencije.

Katalizatori razvoja e-uprave. Ssvrha katalizatora je stvaranje boljeg okruženja za aktivnosti razvoja e-uprave, da bi aktivnosti bile harmonizovanije, ekonomičnije, inovativnije i bezbednije. Katalizatori su:

standardi interoperabilnosti;

ponovno korišćenje IKT rešenja uz upotrebu otvorenih standarda;

istraživanje i razvoj inovativnih primena IKT;

koordinacija IKT inicijativa;

informaciona bezbednost.

Modernizacija procesa

Drugi stub razvoja e-uprave treba suštinski da reformiše procese kojima se realizuje pružanje usluga, koristeći mogućnosti koje pružaju IKT.

Stub modernizacije procesa čine sledeći prioriteti:

automatizacija međuresorskih procesa bazirana na razmeni struktuiranih elektronskih dokumenata. Za punu automatizaciju procesa neophodno je da se elektronski dokument izrađuje, čuva i dostavlja u formi koja je pogodna za dalju automatsku obradu, ondnosno u formi struktuiranog elektronskig dokumenta. Automatizacija međuresorskih procesa bazira se na komunikaciji resornih informacionih sistema putem dobro standardizovanih protokola i formata struktuiranih elektronskih dokumenata;

reforma postupaka. Suštinska modernizacija procesa podrazumeva reformu postupaka sa punim uzimanjem u obzir mogućnosti drugačijeg načina rada koji omogućava tehnologija.

Uspostavljanje elektronskih javnih usluga

Stub uspostavljanja elektronskih javnih usluga obuhavata sledeće prioritete:

portali e-uprave i zajedničke elektronske usluge. Portal predstavlja jedinstvenu tačku pristupa većem broju elektronskih javnih usluga. Elektronske usluge koje su od značaja za realizaciju mnogih elektronskih javnih usluga, kao što su centralni sistemi za proveru identiteta, elektronsko plaćanje, elektronski formulari i sl, predstavljaju zajedničke elektronske usluge;

elektronske javne usluge. To su usluge iz nadležnosti pojedinih organa vlasti koje se pružaju elektronskim putem.

Razvoj kadrovskih potencijala

Da bi se e-uprava uspešno razvijala, neophodna je osposobljenost službenika koji predstavljaju korisnike informacionih sistema i elektronskih servisa unutar državne uprave, kao i stručnjaci čija je odgovornost da tehnički sistemi funkcionišu i da se unapređuju.

Stub razvoja kadrovskih potencijala obuhvata prioritete:

informatička pismenost i veštine službenika. Potrebno je podići opštu informatičku pismenost zaposlenih u organima državne uprave, kao i veštine u korišćenju posebnih informatičkih rešenja;

zapošljavanje IKT stručnjaka. Da bi IKT rešenja potrebna za razvoj e-uprave bila održiva, potrebno je obezbediti odgovarajuću IKT podršku. Pri tome, posebnu pažnju treba posvetiti formiranju stručnih timova koji pružaju IKT usluge. Kao što je racionalno računarske resurse koncentrisati u računarske centre koji su zajednički za više organizacionih jedinica ili organa, tako je racionalno i da viskokostručni timovi koji su odgovorni za rad i unapređenje tih resursa budu organizovani tako da pružaju usluge većem broju organizacionih jedinica ili organa. Bez obzira u kojoj meri se opredelimo da neophodne IKT usluge ugovorimo sa spoljnim preduzećima, određeni stručni timovi su potrebni unutar organa vlasti.

Komunikaciona infrastruktura organa vlasti obuhvata veći broj računarskih mreža kojima upravljaju različite institucije, ali koje treba razvijati tako da se obezbedi racionalna upotreba resursa i međusobna povezanost mreža.

Postoji nekoliko karakterističnih tipova računarskih mreža u okviru organa vlasti:

1. sektorske računarske mreže povezuju organizacione jedinice određenog organa vlasti ili ustanove iz određene oblasti, odnosno korisnike određenog informacionog sistema, a mogu obuhvatiti i veze sa drugim subjektima sa kojima je potrebna redovna komunikacija u okviru obavljanja poslova iz nadležnosti organa odnosno u okviru funkcija informacionog sistema;

2. računarska mreža republičkih organa (RMRO) treba da poveže sedišta republičkih organa, odnosno centralna čvorišta sektorskih mreža i da ima obezbeđene veze sa sedištima pokrajina, upravnih okruga, gradova i opština. Povezivanjem sektorskih mreža, RMRO daje tehničku mogućnost da subjekti povezani u jednu sektorsku mrežu ostvaruju komunikaciju sa svim republičkim organima. RMRO delimo na:

– središnji deo RMRO koji povezuje sedišta republičkih organa odnosno centralna čvorišta sektorskih mreža,

– periferni deo RMRO koji povezuje sedišta pokrajina, upravnih okruga, gradova i opština sa središnjim delom RMRO;

3. računarske mreže na teritoriji određene opštine, grada ili pokrajine. Postoje različita rešenja računarskih mreža čijim se razvojem upravlja na nivou pokrajinske ili lokalne vasti. Određene lokalne samouprave, na primer, pri gradnji komunalne infrastrukture postavljaju i komunikacione kablove, što je način da se efikasno reši računarsko povezivanje javnog sektora u okviru jedinice lokalne samouprave.

Svaka računarska mreža ima svoj organizacioni kontekst koji nameće specifične prioritete i uslovljava određen nivo autonomije u upravljanju mrežom.

Sa druge strane, ove računarske mreže koriste usluge telekomunikacionih operatora za fizičko povezivanje pojedinih lokacija, ukoliko ne poseduju sopstvene fizičke vodove. Bez obzira da li su u pitanju troškovi prema operatorima ili troškovi izgradnje i održavanja fizičkih vodova, ovi troškovi obično čine glavninu troškova izgradnje i rada mreže, pa je njihova racionalizacija jedan od prioriteta efikasnog razvoja komunikacione infrastrukture.

Racionalizacija fizičkih vodova u posedu organa vlasti obaviće se kroz objedinjavanje ovih resursa u Državnu komunikacionu mrežu (DKM). Resursi DKM koristiće se za pojedine računarske mreže organa vlasti.

DKM će koristiti neke od postojećih komunikacionih resursa koji su pod kontrolom države, ali će obuhvatiti i investicije u njihovu konsolidaciju, modernizaciju i dodatnu izgradnju.

Izgradnja DKM je glavni prioritet razvoja komunikacione infrastrukture organa vlasti.

Slika 2: Struktura komunikacione infrastrukture organa vlasti

Sektorske računarske mreže Računarske mreže pokrajinskih organa i lokalnnih samouprava Državna komunikiaciona mreža

Dobra povezanost sedišta republičkih organa u okviru RMRO otvara mogućnost korišćenja postojećih ili proširenih resursa jedne sektorske mreže za potrebe druge sektorske mreže ili za potrebe perifernog dela RMRO. Projekti koji unapređuju sektorsku mrežu tako da omogući uslugu povezivanja za druge organe vlasti mogu u srazmerno kratkom vremenu i uz umerene troškove unaprediti komunikacionu infrastrukturu organa vlasti.

Serveri na kojima se nalaze baze podataka, izvršavaju aplikacije informacionih sistema i elektronske javne usluge, smeštaju se u računarskim centrima gde imaju odgovarajuće okruženje.

U okvriru RMRO neophodna su dva moderna računarska centra koje bi mogli da koriste svi republički organi, a posebno oni koji nemaju sopstveni računarski centar.

Radi racionalne upotrebe postojećih resursa, koristiće se mogućnost da u računarskim centrima koji primarno služe potrebama pojedinih organa, a imaju slobodne kapacitete, ti kapaciteti budu ponuđeni drugim organima. Jedan od primera je računarski centar Republičkog zavoda za statistiku.

Infrastruktura na pojedinim lokacijama organa vlasti, koja uključuje lokalne računarske mreže, računare, drugu računarsku opremu i softver, predstavlja značajan segment ukupne IKT infrastruktukture.

Primena elektronskog potpisa u okviru e-uprave zasniva se na Zakonu o elektronskom potpisu i propisima koji su bazirani na tom zakonu.

Uspešna primena Zakona o elektronskom potpisu zasniva se na postojanju sertifikacionih tela koja će korisnicima pružati usluge izdavanja elektronskih sertifikata u zadovoljavajućem obimu i kvalitetu. Ovo se posebno odnosi na kvalifikovane elektronske sertifikate i sertifikaciona tela registrovana za izdavanje tih sertifikata.

U Republici Srbiji postoji sertifikaciono telo za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata, a u toku su aktivnosti na registrovanju i drugih sertifikacionih tela.

Kvalifikovani elektronski sertifikati predstavljaju osnovni način utvrđivanja identiteta korisnika elektronskih javnih usluga, kako u okviru korisničke sesije, tako i u okviru elektronski potpisanih dokumenata.

Posebno je značajno da se uspostavi praksa interoperabilne i jednostavne upotrebe kvalifikovanih elektronskih sertifikata. Upotreba treba da bude jednostavna za korisnike sertifikata, za one koji verifikuju elektronski potpis formiran na bazi sertifikata, kao i za one koji razvijaju tehnička rešenja bazirana na elektronskim sertifikatima i elektronskom potpisu.

Pored interoperabilnosti u okviru Republike Srbije, obezbediće se i prekogranična interoperabilnost elektronskog potpisa i elektronskog identiteta, a posebno sa članicama EU. Mere Republike Srbije usmerene ka prekograničnoj interoperabilnosti treba da uvažavaju dokument Evropske komisije „Action Plan on e-signatures and e-identification to facilitate the provision of crossborder public services in the Single Market” (COM(2008) 798 final)

Službena lica treba da koriste kvalifikovani elektronski potpis kada elektronski potpisuju službena dokumenta.

Prelazak sa papirnih na elektronska dokumenta u organima vlasti uključuje brojna pitanja kao što su: dostava i čuvanje elektronskog dokumenta, pouzdano određivanje vremena nastanka dokumenta, mogućnost formiranja papirnog originala za akt koji je donet u elektronskoj formi, kao i brojna normativna rešenja u pojedinim postupcima koja predstavljaju barijere primeni elektronskih dokumenata. Ova pitanja su normativno uređena Zakonom o elektronskom dokumentu. Intenziviraće se aktivnosti na implementaciji ovog zakona u praksi.

Neophodno je da se propisima koji uređuju postupke pred organima vlasti, propisima koji uređuju arhivsku građu, kao i propisima o kancelarijskom poslovanju predvidi upotreba elektronskih dokumenata.

Upravljanje elektronskim dokumentima u republičkim organima uslovljeno je postojanjem Centralne pisarnice republičkih organa u okviru Uprave za zajedničke poslove republičkih organa (UZZPRO) koju koriste većina republičkih organa, ali ne svi. Kako je pisarnica centralna tačka upravljanja papirnim dokumentima u organu, ona zadržava svoju ulogu i za slučaj elektronskih dokumenata. Sa druge strane, sistemi za upravljanje elektronskim dokumentima, za razliku od postojeće uloge pisarnica, treba da prate tok dokumenata unutar organizacionih jedinica, sve do pojedinih izvršioca. Stoga su moguća tri tipa rešenja sistema za upravljanje dokumentima u republičkim organima:

organ koristi centralni sistem za upravljanje dokumentima koji obezbeđuje UZZPRO i koji je integrisan sa evidencijom Centralne pisarnice republičkih organa;

organ koristi sopstveni sistem za upravljanje dokumentima koji odgovara specifičnim potrebama organa, ali i dalje koristi Centralnu pisarnicu republičkih organa. U tom slučaju evidencije pisarnice i arhiva papirnih i elektronskih dokumenata, kao funcije pisarnice, stoje u Centralnoj pisarnici republičkih organa sa kojom treba da je povezan sistem za upravljanje dokumentima koji upravlja internom dostavom do obrađivača, odnosno tokom dokumenata;

organ ne koristi Centralnu pisarnicu republičkih organa i ima sopstveni sistem za upravljanje dokumentima integrisan sa pisarnicom koju organ obezbeđuje samostalno.

Svaki od sistema za upravljanje dokumentima razmenjuje (šalje i prima) elektronska dokumenta sa drugim republičkim organima i drugim licima. Za razmenu dokumenata se koristi:

centralni sistem za elektronsku razmenu dokumenata republičkih organa;

poštanska registrovana elektronska pošta;

Internet elektronska pošta.

U pojedinim slučajevima mogu se koristiti i druge raspoložive tehnologije za razmenu elektronskih dokumenata.

Slika 3: Upravljanje elektronskim dokumentima u republičkim organima

Centralni sistem za elektronsku razmenu dokumenata republičkih organa Poštanska registrovana elektronska pošta Internet elektronska pošta Centralni sistem za upravljanje dokumenata koji obezbeđuje UZZPRO Nezavisni sistemi za upravljanje dokumentima u organima koji koriste centralnu pisarnicu republičkih organa Sistemi za upravljanje dokumentima u organima koji ne koriste centralnu pisarnicu republičkih organa Evidencije i elektronska arhiva Centralne pisarnice republičkih organa Manipulacija papirnim dokumentima

I pored toga što se mnoge službene evidencije vode primenom IKT i dalje se ne sprovode odredbe člana 126. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ”, br. 33/97 i 31/01), koji glasi:

„Službeno lice koje vodi postupak pribaviće po službenoj dužnosti podatke o činjenicama o kojima službenu evidenciju vodi organ nadležan za rešavanje u upravnoj stvari. Na isti način postupiće službeno lice u pogledu činjenica o kojima službenu evidenciju vodi drugi organ.”

To u praksi znači da je stranka i dalje prenosilac informacija između organa.

Za pristup službenim evidencijama treba uspostaviti Centralni sistem za pristup službenim evidencijama koji će sa jedne strane biti povezan sa informacionim sistemima u kojima se vode pojedine službene evidencije, a sa druge strane povezan sa organima kojima je potreban uvid u službene evidencije.

Centralni sistem će obezbediti jedinstven korisnički interfejs za uvid službene evidencije, kao i aplikativni interfejs za povezivanja sa informacionim sistemima organa kojima je potreban uvid. U slučaju pristupa podacima o ličnosti, Centralni sistem će registrovati informacije o pristupu za potrebe obaveštavanja fizičkih lica na koje se podaci odnose u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

Pored uspostavljanja Centralnog sistema za pristup službenim evidencijama, potrebna je i modernizacija pojedinih službenih evidencija, kao i promena propisa koji u pojedinim postupcima zahtevaju pribavljanje i podnošenje potvrda o podacima iz službenih evidencija.

Posebno je izražena potreba za uspostavljanje centralnog elektronskog registra stanovništva kao jezgra podataka e-uprave.

U oblasti elektronskih službenih evidencija potrebno je usaglasiti i upotrebu identifikatora (jedinstvenih šifara, matičnih ili registarskih brojeva, kodova i slično).

Standardi interoperabilnosti u oblasti e-uprave obuhvataju standarde formata podataka, standardne protokole elektronske komunikacije, funkcionalne karakteristike sistema i standarde pristupačnosti, a mogu obuhvatiti i standarde za softverske i hardverske platforme i druge uslove koje treba da ispunjavaju primenjena IKT rešenja.

Pri izradi standarda interoperabilnosti, pored tehničkog, treba uzeti u obzir semantički i organizacioni aspekt interoperabilnosti.

Standarde interoperabilnosti izrađuje Republički zavod za informatiku i Internet (RZII), kao nadležni organ za razvoj i primenu standarda u uvođenju informacionih tehnologija u državnim organima, u saradnji sa organima čija je nadležnost povezana sa predmetom standardizacije.

Izrada standarda interoperabilnosti može da uključi i referentnu implementaciju softverskog rešenja kojim se demonstrira implementacija tog standarda. U tom slučaju referentna implementacija treba da bude objavljena kao softver otvorenog koda, sa mogućnošću da ceo izvorni kod ili delovi izvornog koda budu slobodno korišćeni u komercijalnim i nekomercijalnim rešenjima.

Izrađeni standardi iteroperabilnosti i referentne implementacije objavljuju se na veb sajtu RZII. Njihova primena nema obavezujući karakter osim ako se posebnim aktom Vlade, zaduže nadležni organi da primenjuju određen standard interoperabilnosti.

Nacionalnim okvirom interoperabilnosti standardizovaće se opšti uslovi za interoperabilnost u oblasti e-uprave.

Pri nabavci IKT rešenja ravnopravno će se uzimati u obzir softver otvorenog koda i softver koji nije otvorenog koda. To uključuje i mogućnost odgovarajuće mešavine softvera otvorenog koda i drugog softvera u okviru IKT rešenja.

Odluke u postupcima nabavke treba donositi na bazi najboljeg odnosa cene i karakteristika rešenja koje se nudi, uzimajući u obzir ukupne troškove koje rešenje nosi tokom celokupnog životnog ciklusa, uključujući troškove održavanja i troškove neophodne softverske i hardverske platforme, a nakon što se utvrdi da rešenje ispunjava minimalne uslove funkcionalnosti, bezbednosti, skalabilnosti, prenosivosti, podrške i upravljivosti.

Iz razloga otklanjanja barijera za ponovno korišćenje nabavljenog rešenja u okviru organa vlasti, u nabavkama koje uključuju softver treba nastojati da se dobiju puna prava na izvorni kod softverskog rešenja, osim za delove rešenja koji predstavljaju gotove komercijalne proizvode dostupne na tržištu, a koji treba da su iskazani u ponudi.

Pri nabavci softverskih licenci, treba nastojati da je licencama pokriven ceo javni sektor ili barem da licence budu prenosive unutar javnog sektora bez ograničenja i dodatnih troškova.

Kada neki organ vlasti već ima vlasništvo nad realizovanim sistemom, projektnim rešenjem ili arhitekturom, treba nastojati da to bude ponovo iskorišćeno u okviru javnog sektora kada god je pogodno.

Istraživanje i razvoj inovativnih primena IKT

Stalni napredak i sve veća dostupnost tehnologije otvara prostor za inovativna rešenja koja uz smanjena ulaganja dovode do znatno većeg unapređenja prakse nego prethodno uobičajena rešenja. U uslovima ograničenih sredstava za ulaganje u razvoj e-uprave, inovativna primena IKT predstavlja put ka bržem razvoju primene tehnologije.

Inovativna rešenja često uključuju odluke koje treba doneti pre pokretanja nabavke ili projekta kroz koji će se to rešenje realizovati u praksi. Zbog toga je potrebno da se u posebnim aktivnostima istraživanja i razvoja istražuju mogućnosti, analiziraju primeri dobre prakse, proverava izvodljivost, izrađuju specifikacije i razvijaju prototipovi inovativnih rešenja primene IKT.

Ove aktivnosti treba da budu podržane prioritetima naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Takođe, organi koji planiraju projekte u oblasti razvoja e-uprave treba da razmotre moguće ideje inventivne primene IKT i sprovedu istraživanje i eventualni razvoj prototipa, da bi proverili te ideje.

U okviru organa vlasti trenutno ne postoje jasni uslovi i standardi koje treba da ispunjavaju projekti koji uključuju primenu IKT. Primenom zakona kojim se uređuju javne nabavke, propisa u vezi projekata Nacionalnog investicionog plana, kao i međunarodnih sporazuma, ustanovljeni su postupci u kojima se ne prepoznaju opšti uslovi vezani za primenu IKT. Propisi kao što su Uputstvo za izradu i usvajanje projekata informacionih sistema državnih organa („Službeni glasnik SRS”, broj 49/89) i Zakon o informacionom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 12/96) imaju mali efekat u praksi.

Potrebno je razviti instrumente koordinacije u IKT projektima, uključujući izmene navedenih propisa.

Koordinacija primene IKT treba da obezbedi usklađivanje prioriteta razvoja, manji stepen nepotrebnog dupliranja resursa i realizaciju projekata koji će rešavati zajedničke probleme većeg broja organa.

Brz razvoj primene IKT prate bezbednosni rizici. Bezbedna e-uprava znači bezbednu IKT infrastrukturu, bezbedne softverske aplikacije, bezbedne personalne računare, bezbedne podatke na prenosivim medijma, odgovarajuću organizaciju, bezbedne elektronske usluge, informaciono-bezbednosnu kulturu i druge aspekte informacione bezbednosti.

Aspekti informacione bezbednosti trebaju se uzeti u obzir u svim aktivnostima razvoja e-uprave, počevši od realizacije pojedinih IKT rešenja, pa do izrade propisa.

Svaki organ treba da za specifične poslove iz svog delokruga planira, razvija i unapređuje informacione sisteme koji te poslove čine efikasnijim, odnosno uvode veći stepen automatizacije u procese rada.

Pri razvoju informacionih sistema treba da se ima u vidu interoperabilnost sa drugim sistemima na nivou razmene struktuiranih elektronskih dokumenata. Ukoliko u vreme razvoja sistema ne postoje konkretni standardi i zahtevi vezani za takvu razmenu, treba barem izabrati platformu i alate koji podržavaju XML i veb servise, a sistem struktuirati tako da omogućava nadgradnju podsistema koji bi ostvarivao komunikaciju sa drugim sistemima.

Uvođenjem elektronskih dokumenata ubrzava se komunikacija i pronalaženje dokumenata, ali se ne menja nužno proces obrade dokumenta. Elektronski dokument može nastati na sličan način kao što nastaju papirni dokumenti koji se prethodno pripremaju uz pomoć računara, uz razliku da se umesto dostavljanja odštampanog dokumenta na papiru, dostavlja pripremljena elektronska forma. Svaka obrada takvog dokumenta i dalje uključuje potrebu da ga čovek pročita, čime obrada nije suštinski automatizovana.

Struktuirani elektronski dokument je elektronski dokument koji se izrađuje, čuva i dostavlja u formi pogodnoj za dalju automatsku obradu. To, na primer, znači da se iz originalnog rešenja kojim se utvrđuje pravo na finansijsku pomoć, a koje je izrađeno u elektronskoj formi, podaci o iznosu pomoći, datumu sticanja prava, o osobi koja je nosilac prava i drugi bitni podaci mogu preneti u informacioni sistem za isplatu, bez potrebe da službenik prekucava podatke iz rešenja.

Dobro definisani standardi za struktuirana elektronska dokumenata predstavljaju osnovnu pretpostavku za njihovu uspešnu razmenu. Ovakvi standardi treba da se definišu za svaki pojedinačni tip dokumenata. Na primer, za svaki propisani obrazac iz koga se podaci prekucavaju u informacioni sistem, odnosno koji se štampa popunjen podacima iz informacionog sistema, postoji potreba standardizacije struktuiranog elektronskog dokumenta koji će predstavljati popunjen obrazac u elektronskoj formi.

Standardi za struktuirana elektronska dokumenta treba da se baziraju na W3C XML (World Wide Web Consortium – Extensible Markup Language) specifikaciji.

Sistem razmene struktuiranih elektronskih dokumenata obezbeđuje zajedničke osnove za razmenu, što uključuje:

1) standarde koji određuju opšte uslove za formate struktuiranih elektronskih dokumenata;

2)standardne protokole razmene;

3) rečnik tipova dokumenata i njihovih formata;

4) nadgradnju Centralnog sistema za razmenu elektronskih dokumenata republičkih organa tako da se koristi i za razmenu struktuiranih elektronskih dokumenata.

Kroz Sistem razmene struktuiranih elektronskih dokumenata se tehnički realizuju automatizovani međuresorski procesi. Procesima upravljaju organi u okviru svojih nadležnosti i odgovornosti, a procesom koji obuhvata više organa upravlja onaj organ u čijoj je nadležnosti osnovni postupak.

Upotrebom elektronskih dokumenata, modernizacijom službenih evidencija, automatizacijom procesa i sistemom razmene struktuiranih elektronskih dokumenata stvaraju se pretpostavke za suštinsku reformu postupaka pred organima vlasti, koja se neće zaustaviti na sporazumima dva ili više organa o međuresorskoj automatizaciji u pojedinim slučajevima.

Takva reforma treba da uključi inoviranje Zakona o opštem upravnom postupku i mnogih propisa koji uređuju pojedinačne postupke, kao i propisa koji uređuju kancelarijsko poslovanje i postupanje sa arhivskom građom.

Princip jednog šaltera treba da postane norma, kao i transparentnost statusa predmeta u postupku, a međuresorski postupci uredno regulisani, uključujući rokove i odgovornosti pojedinih organa u takvim postupcima.

Portal e-uprave predstavlja zajedničku tačku pristupa većem broju elektronskih javnih usluga.

Za korisnika portal omogućava lako pronalaženje odgovarajuće javne usluge i sličan način korišćenja raznih usluga.

Za onoga ko implementira određenu elektronsku uslugu portal znači platformu koja olakšava da nova usluga bude implementirana.

Potrebno je uspostaviti centralni portal e-uprave koji će, pored usluga koje sam nudi, nuditi informacije o svim elektronskim javnim uslugama i uputiti korisnika na mesto gde može ostvariti odgovarajuću uslugu.

Pored centralnog portala e-uprave mogu postojati portali specijalizovani za pojedine oblasti ili određene tipove korisnika, a moguće je i da da pojedine elektronske javne usluge budu zasebno implementirane.

Pojedina tehnička rešenja mogu da budu zajednička za mnoge elektronske javne usluge, bez obzira da li su te usluge implementirane na istom portalu ili ne.

Kada takvo tehničko rešenje i samo predstavlja elektronsku uslugu, koja se koristi pri realizaciji elektronske javne usluge, govorimo o zajedničkoj elektronskoj usluzi.

Tipična zajednička elektronska usluga je usluga provere identiteta korisnika, usluga elektronskog plaćanja ili usluga verifikacije elektronskog potpisa.

Organ u čijoj je nadležnosti javna usluga je odgovoran za razvoj odgovarajuće elektronske javne usluge. Taj razvoj je podržan rešenjima iz svih prethodno navedenih prioriteta.

Prilikom planiranja ulaganja u primenu IKT, svaki organ treba poseban prioritet da da realizaciji elektronskih javnih usluga.

Pored toga što sistem koji realizuje elektronsku uslugu treba da obezbedi korisnički interfejs koji čoveku omogućava da neposredno koristi uslugu, sistem može da obezbedi i aplikativni interfejs za elektronsku uslugu, koji omogućava pružanje usluge kroz neposrednu komunikaciju sa drugim tehničkim sistemom. Taj drugi sistem može biti informacioni sistem privrednih subjekata, za usluge namenjene privrednim subjektima, ili informacioni sistem nezavisnog davaoca usluga koji pored pružanja svoje usluge, posreduje u korišćenju javne usluge, kao, na primer, osiguravajuće društvo koje klijentu za koga osigurava automobil nudi i posredovanje pri registraciji.

Upotreba kvalifikovanog elektronskog potpisa osigurava autentičnost i obezbeđuje dokaznu snagu elektronskom dokumentu bez obzira kojim kanalom je dokument došao od korisnika usluge do organa vlasti i obrnuto, što olakšava postojanje posrednika.

Isti aplikativni interfejs elektronske javne usluge može da se koristi i za integraciju sa portalom e-uprave, što znači da postoji dovoljno razloga da prilikom planiranja uspostavljanja elektronske javne usluge, organ vlasti razmotri i realizaciju aplikativnog interfejsa.

Među elektronskim javnim uslugama, posebno izdvajamo 20 prioritetnih, u skladu sa Strategijom razvoja informacionog društva u Republici Srbiji i zahtevima iz dokumenata EU. Za 12 od tih usluga korisnici su građani, a za osam su korisnici privredni subjekti.

Prioritetne elektronske javne usluge za građane jesu:

1) godišnji porez na dohodak građana (potpun e-servis u podnošenju prijava, plaćanju u dobijanju obaveštenja o stanju poreskih obaveza i primeni poreskih zakona);

2) usluge traženja zaposlenja pri biroima za rad;

3) usluge u vezi prava iz oblasti socijalne zaštite;

4) lična dokumenta (pasoš i vozačka dozvola);

registracija automobila (novih, korišćenih i uvezenih);

dobijanje građevinske dozvole;

prijava policiji (npr. u slučaju krađe);

javne biblioteke (dostupnost kataloga i alata za pretragu publikacija);

izvodi iz matičnih knjiga;

prijava na konkurs za visoko obrazovanje;

obaveštenje o preseljenju (promena adrese);

usluge u vezi za zdravstvom (interaktivni saveti u vezi sa dostupnošću usluga u različitim bolnicama; zakazivanje pregleda u bolnicama).

Prioritetne elektronske javne usluge za privredne subjekte jesu:

1) socijalni doprinosi za zaposlene;

2) porez na dobit preduzeća (potpun e-servis u podnošenju prijava, praćenju i dobijanju obaveštenja o stanju poreskih obaveza i promeni poreskih zakona);

3) porez na dodatu vrednost (potpun e-servis u podnošenju prijava, praćenju i dobijanju obaveštenja o stanju poreskih obaveza i promeni poreskih zakona);

4) registracija novog preduzeća;

5) podnošenje podataka kancelarijama koje se bave statistikom;

6) carinske deklaracije;

7) dozvole u vezi sa životnom sredinom (uključujući i izveštavanje);

8) javne nabavke.

Potrebno je podići opštu informatičku pismenost zaposlenih u organima državne uprave, kao i veštine u korišćenju posebnih informatičkih rešenja.

Da bi IKT rešenja potrebna za razvoj e-uprave bila održiva, potrebno je obezbediti odgovarajuću IKT podršku. Pri tome, posebnu pažnju treba posvetiti formiranju stručnih timova koji pružaju IKT usluge. Kao što je racionalno računarske resurse koncentrisati u računarske centre koji su zajednički za više organizacionih jedinica ili organa, tako je racionalno i da visokostručni timovi koji su odgovorni za rad i unapređenje tih resursa budu organizovani tako da pružaju usluge većem broju organizacionih jedinica ili organa. Bez obzira na opredeljenje da neophodne IKT usluge pružaju spoljni subjekti, određeni stručni timovi potrebni su unutar organa vlasti.

Zapošljavanje IKT stručnjaka treba planirati u skladu sa opredeljenjem da se ne povećava broj zaposlenih u državnoj upravi i tako da se u najvećoj mogućoj meri iskoriste postojeći resursi.

VI. FINANSIJSKI EFEKTI

Imajući u vidu mere Vlade protiv ekonomske krize, za realizaciju Strategije neće se koristiti budžetska sredstva van okvira prethodno planiranih sredstava za tekuću budžetsku godinu i za naredne dve fiskalne godine, a iskazana strateška opredeljenja će se upotrebiti i kao osnov za planiranje i dobijanje dodatnih sredstava iz stranih fondova.

Sa druge strane, razvojem e-uprave dolazi do značajnih neposrednih ušteda kao što je smanjenje troškova štampe i dostavljanja dokumenata, uključujući smanjenje potrebe za poslovima vezanim za otpremu, kurirsku dostavu i prijem dokumenata, smanjene potrebe za poslovima koji se odnose na izdavanje potvrda o činjenicama iz službenih evidencija, kao i drugih poslova koji će se racionalizovati automatizacijom procesa.

Pored toga, e-uprava će povećati transparentnost rada i omogućiti bolje praćenje efikasnosti i ažurnosti rada organa, što će značajno doprineti planiranju i sprovođenju mera racionalizacije javnog sektora.

Razvojem e-uprave će se smanjiti i troškovi preduzeća kroz efikasniju i jeftiniju komunikaciju sa organima vlasti, brže i transparentnije obavljanje postupaka pred organima, kao i kroz pozitivan uticaj e-uprave na razvoj elektronskog poslovanja

 

VII. ZAVRŠNI DEO

Ova strategija sadrži: Značenje skraćenica i Akcioni plan za sprovođenje Strategije.

Ovu strategiju objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

05 Broj: /2009

U Beogradu, 1. oktobar 2009. godine

V L A D A

PRVI POTPREDSEDNIK VLADE – ZAMENIK PREDSEDNIKA VLADEIvica Dačić

VIII. Značenje skraćenica

APR Agencija za privredne registre GSV Generalni sekretarijat Vlade MDULS Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu MERR Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja MŽSPP Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja MZ Ministarstvo zdravlja MK Ministarstvo kulture MRSP Ministarstvo rada i socijalne politike MPrav Ministarstvo pravde MPro Ministarstvo prosvete MSP Ministarstvo spoljnih poslova MTID Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo MTU Ministarstvo trgovine i usluga MUP Ministarstvo unutrašnjih poslova MF Ministarstvo finansija MF-PU Ministarstvo finansija – Poreska uprava MF-UC Ministarstvo finansija – Uprava carine NBLS Narodna biblioteka Srbije NSZ Nacionalna služba za zapošljavanje PIO Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje RGZ Republički geodetski zavod RZZO Republički zavod za zdravstveno osiguranje RZII Republički zavod za informatiku i internet RZS Republički zavod za statistiku RSZ Republički sekretarijat za zakonodavstvo SUK Služba za upravljanje kadrovima UJN Uprava za javne nabavke UZZPRO Uprava za zajedničke poslove republičkih organa

Prioritet Aktivnosti Nosioci aktivnosti Rok 1.1. IKT infrastruktura Snimanje stanja IKT resursa u organima vlasti i uspostavljanje redovnog praćenja stanja IKT resursa. RZIIUZZPROMTIDRZSMK jun 2010. Izrada projekta i predloga institucionalnog okvira za Državnu komunikacionu mrežu MTID jun 2010. Uspostavljanje Državne komunikacione mreže MTID jun 2012. Utvrđivanje opštih pravila korišćenja IKT resursa u državnoj upravi. RZIIUZZPROMTID mart 2010. Izrada tehničke specifikacije ciljnog stanja RMRO UZZPROMTID mart 2010. Podizanje kapaciteta središnjeg dela Računarske mreže republičkih organa upotrebom optičkih vlakana. UZZPROMTID decembar 2009. Izrada plana mera za korišćenje resursa pojedinih sektorskih računarskih mreža za potrebe drugih sektorskih računarskih mreža i perifernog dela RMRO, kao i mera za korišćenje resursa računarskih centara u okviru pojedinih organa za potrebe drugih organa. UZZPROMTIDRZII jun 2010. Definisanje standarda za izgradnju računarskih mreža u jedinicama lokalne samouprave. RZIIMTID mart 2010. Izgradnja računarskog centra na lokaciji palata Srbija. UZZPROMTID decembar 2010. Rekonstrukcija računarskog centra na lokaciji Nemanjina 22-26 UZZPROMTID decembar 2010. 1.2. Elektronski identitet, elektronski potpis i elektronski dokument Uspostavljanje sertifikacionog tela MUP koje izdaje kvalifikovane elektronske sertifikate na ličnim kartama. MUPMTID decembar 2009. Donošenje podzakonskih akata na osnovu Zakona o elektronskom dokumentu. MTID decembar 2009. Izrada Nacrta zakona o opštem upravnom postupku kojim bi se obuhvatila upotreba elektronskih dokumenata. MDULS decembar 2009. Izrada Nacrta zakona o arhivskoj građi i arhivskoj službi i podzakonskih akata na osnovu tog zakona kako bi se obuhvatila upotreba i čuvanje elektronskih dokumenata MKMTIDMDULS decembar 2010. Izmena Poslovnika Vlade kako bi se obuhvatila upotreba elektronskih dokumenata. RSZ decembar 2009. Izmena propisa o kancelarisjkom poslovanju kako bi se obuhvatila upotreba elektronskih dokumenata i utvrđivanje standarda za formate elektronskih dokumenata. MDULSRZIIMTIDMK decembar 2010. Dogradnja modula Informacionog sistema Vlade za kreiranje Plana rada Vlade i Izveštaja o radu Vlade sa integrisanim sistemom praćenja i realizacije zaključaka Vlade i sistemom za generisanje analitičkih izveštaja. GSVRZIIMTIDUZZPRO oktobar 2010. Uspostavljanje Centralnog sistema za elektronsku razmenu dokumenata republičkih organa. UZZPROMTID decembar 2010. Realizacija pilot projekta sistema za elektronsko kancelarijsko poslovanje RZIIUZZPROMTIDMK decembar 2010. 1.3. Elektronske službene evidencije Uspostavljanje centralnog sistema za pristup službenim evidencijama inicijalno povezanog sa određenim evidencijama i organima koji pristupaju tim evidencijama. RZIIMDULSMTIDMK jun 2011. Utvrđivanje standarda za vođenje službenih evidencija u elektronskoj formi i povezivanje sa centralnim sistemom za pristup službenim evidencijama. RZIIMTIDMK decembar 2010. Izrada plana za prelazak pojedinih službenih evidencija u elektronsku formu vođenja i njihovo povezivanje sa centralnim sistemom za pristup službenim evidencijama. RZIIMDULSMTIDMK jun 2011. Uspostavljanje rečnika podataka svih službenih evidencija u elektronskoj formi (rečnik podataka informacionog sistema u smislu Zakona o informacionom sistemu Republike Srbije) RZII jun 2011. Uspostavljanje elektronskog katastra nepokretnosti. RGZ decembar 2010. Uspostavljanje elektronskog adresnog registra. RGZ decembar 2010. 1.4. Katalizatori razvoja e-uprave Uspostavljanje portala za standarde interoperabilnosti u e-upravi RZII decembar 2009. Izrada standarda za sistem elektronske pošte u organima vlasti. RZIIUZZPROMTIDMK decembar 2009. Izrada standarda za tehnička rešenja veb prezentacija i elektronskih servisa organa vlasti. RZIIUZZPROMTIDMK decembar 2009. Analiza sigurnosti u oblasti primene IKT na svim nivoima organa vlasti i izrada predloga mera za unapređenje sigurnosti. RZIIMUPMTIDUZZPRO jun 2010. Izrada propisa kojim se uređuju uslovi za koordinirano planiranje i sprovođenje IKT projekata u organima vlasti. MTIDRZIIUZZPROMDULS decembar 2010. Izrada nacionalnog okvira interoperabilnosti. RZIIMTIDMDULS decembar 2012. Izrada nacrta zakona o informacionoj bezbednosti. MUPMTID decembar 2010. Izrada strategije razvoja nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka RGZ decembar 2009. 2.1. Automatizacija međuresorskih procesa bazirana na razmeni struktuiranih elektronskih dokumenata Utvrđivanje opštih standarda za razmenu struktuiranih dokumenata u organima vlasti. RZIIMTIDMK jun 2010. Realizacija sistema razmene struktuiranih dokumenata u organima vlasti sa automatizacijom određenih procesa. RZIIMTIDMK mart 2011. 2.2. Reforma postupaka Izrada Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona opštem upravnom postupku radi prilagođavanja pretežnoj upotrebi elektronske komunikacije i mogućnostima automatizacije procesa. MDULS jun 2013 Izmena propisa o kancelarijskom poslovanju radi prilagođavanja pretežnoj upotrebi elektronske komunikacije i mogućnostima automatizacije procesa. MDULS jun 2013 3.1. Portal e-uprave i zajedničke elektronske usluge Nadgradnja portala e-uprave www.euprava.rs. RZII decembar 2009. Uspostavljanje nacionalnog geoportala. RGZ decembar 2012. Realizacija zajedničke usluge elektronskog plaćanja. RZIIMF decembar 2011. Realizacija zajedničke usluge autentikacije na bazi kvalifikovanih elektronskih sertifikata. RZIIMTID mart 2010. Realizacija zajedničke usluge elektronskih obrazaca. RZII mart 2010. 3.2. Pojedinačni elektronski servisi Realizacija jedinstvenog elektronskog šaltera za poreskog obveznika MF-PU decembar 2012 Realizacija elektronskog servisa za izdavanje dozvola iz oblasti životne sredine (uključujući i izveštavanje)Realizacija elektronskih servisa vezanih za izdavanje građevinskih dozvola MŽSPPRGZorgani jedinice lokalne samoupravei decembar 2012 Realizacija elektronskog katastra nepokretnosti i prava na nepokretnostima RGZ decembar 2012 Realizacija elektronskih servisa u vezi doprinosa za zdravstveno i penziono osiguranje za zaposlene (potpun e-servis u podnošenju prijava, plaćanju i dobijanju obaveštenja o stanju poreskih obaveza i promeni poreskih zakona) MF-PUPIORZZO decembar 2011 Realizacija elektronskog servisa za registraciju novog privrednog subjekta koji ostvaruje princip jedinstvenog šaltera APR septembar 2009 Realizacija elektronskog servisa za prijavu poreza na dobit preduzeća (potpun e-servis u podnošenju prijava, plaćanju i dobijanju obaveštenja o stanju poreskih obaveza i promeni poreskih zakona) MF-PU decembar 2011 Realizacija elektronskog servisa za prijavu poreza na dodatu vrednost (potpun e-servis u podnošenju prijava, plaćanju i dobijanju obaveštenja o stanju poreskih obaveza i promeni poreskih zakona) MF-PU decembar 2011 Unapređenje elektronskog servisa za podnošenje carinskih deklaracija MF-UC decembar 2011 Uspostavljanje portala spoljnotrgovinskog poslovanja sa potpunim informacijama o svim potrebnim dozvolama i procedurama MERR jun 2010 Uspostavljanje jedinstvenog elektronskog šaltera za spoljnotrgovinsko poslovanje u skladu sa preporukama Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UN Economic Commission for Europe) MERR jun 2011 Realizacija sistema elektronskih javnih nabavki RZIIMF-UJN decembar 2010 Realizacija elektronskog servisa za registar hipoteka RGZ decembar 2011 Realizacija sistema za elektronsko podnošenja podataka Republičkom zavodu za statistiku RZS decembar 2011 Realizacija novog Portala Nacionalne službe za zapošljavanje NSZ Portal je implementiran krajem 2008. Realizacija elektronskih servisa za ostvarivanje zakonom propisanih prava iz oblasti socijalne zaštite i finansijske podrške porodici sa decom MRSPcentri za socijalni radustanove socijalne zaštiteorgani jedinica lokalne samouprave decembar 2012 Realizacija elektronskih servisa vezanih za izdavanje ličnih dokumenata (lična karta, pasoš i vozačka dozvola) do nivoa koji je limitiran obaveznim prisustvom građana radi identifikacije i uzimanja biometrijskih podataka. MUP decembar 2011 Realizacija elektronskih servisa registracije motornih vozila (novih, korišćenih i uvezenih) koji ne zahteva fizički dolazak građana u slučaju produžetka registracije vozila. MUP decembar 2011 Javne biblioteke (realizacija e-pristupačnosti kataloga i alata za pretragu publikacija) MKNBLSJavne biblioteke decembar 2011. Uspostavljanje centralnog sistema za elektronsku obradu i skladištenje podataka i čuvanje drugog primerka matičnih knjiga kao preduslova daljeg razvoja elektronskog servisa za izdavanje izvoda iz matičnih knjiga, bez obzira na mesto nadležnosti organa. MDULSorgani jedinica lokalne samouprave decembar 2011. Realizacija elektronskog servisa prijave na konkurs za upis na visokoškolske ustanove. Izrada portala visokog obrazovanja sa informacijama o svim akreditovanim visokoškolskim ustanovama i uslovima za upis. MProVisoko-školske ustanove decembar 2010. Realizacija elektronskog servisa za podnošenje prijave promene adrese stana. MUP decembar 2011. Realizacija elektronskog servisa za prijavu godišnjeg poreza na dohodak građana (potpun e-servis u podnošenju prijava i dobijanju obaveštenja o stanju poreskih obaveza i promeni poreskih zakona) MF-PU decembar 2011. Realizacija elektronskih servisa vezanih za pružanje zdravstvenih usluga (interaktivni saveti u vezi sa dostupnošću usluga u različitim zdravstvenim ustanovama, zakazivanje pregleda i slično) MZZdravstvene ustanove decembar 2011. Realizacija elektronskog servisa za podnošenje prijava Policiji MUP decembar 2011. Realizacija elektronskog servisa za trezor i programsko budžetiranje MF jun 2010. Realizacija elektronskih servisa za sistem podrške implementaciji fondova EU MF jun 2010. Realizacija elektronskog servisa za integrisanu kontrolu granica MUP jun 2010. 4.1. Informatička pismenost i veštine službenika Utvrđivanje standarda za znanja i veštine državnih službenika u oblasti korišćenja IKT i izrada plana mera za primenu tih standarda. SUKMTIDMDULSRZIIUZZPRO decembar 2010. 4.2. Zapošljavanje IKT stručnjaka Utvrđivanje uslova za unutrašnje uređenje organa državne uprave koji se odnose na poslove podrške primeni IKT u radu organa. MDULSMTIDSUK jun 2011.

———————–NAČELA

STUBOVI

Uspostavljanje ključnih poluga

Modernizacija procesa

Uspostavljanje elektronskih javnih usluga

Razvoj kadrovskih potencijala

PRIORITETI 

infrastruktura

el. identitet, potpis i dokument

el. evidencije

katalizatori

unutarresorna automatizacija

razmena struktuiranih dokumenata

reforma postupaka

portali

zajedničke usluge

pojedine usluge

informatička pismenost službenika

zapošljavanje IKT stručnjaka

1

2

3

4

VIZIJA I OPŠTI CILjEVI

Slika 1: Struktura realizacije Strategije

Ostavite komentar